131

* Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu1 Zahvaljujem profesorima Krstanu Maleeviu i Mihailu Arandarenku na korisnim primed-

bama i sugestijama.

APSTRAKT: U drutvenim naukama istovremeno deluju dve suprotstavljene ten-dencije: porast specijalizacije, ali i potreba za sintezom. Iste tendencije primeuju se i kada se radi o ekonomiji i sociologiji. Potre-ba za saradnjom ove dve nauke odavno je uoena, ali intenzivnija razmena ostvare-na je tek u skorije vreme, posebno u obja-njenju ponaanja pojedinaca i grupa. Delo Mansira Olsona predstavlja dobar primer kako rezultati ekonomske nauke mogu biti podsticajni za istraivanja u drugim nau-kama, posebno u sociologiji i politikim na-ukama. Olson je, primenjujui rezultate do kojih je doao analizirajui logiku kolektiv-ne akcije, uspeo da doe do vanih zapa-anja o funkcionisanju privrede i drutva u celini.

KLJUNE REI: ekonomija, sociologija, kolektivna akcija, grupe za pritisak, javno dobro

ABSTRACT: In social sciences two opposing tendencies act simultaneously: the growth of specialisation and the need for synthesis. Similar tendencies are noticable when economics and sociology are in question. The need for these two sciences to cooperate was noticed a long time ago. However, an incresingly intensive exchange has been achieved only recently, particularly in the explanation of individual and group behavior. The works of Mancur Olson are a good example how the results of economics can be inspiring for the research in other sciences, particularly sociology and political science. Applying the results he got by analysing the logic of collective action, Olson managed to attain significant insight concernning the functioning of economics and society as a whole.

KEY WORDS: economics, sociology, collective action, pressure groups, public good

Boo Stojanovi* DOI:10.2298/EKA0775131S

EKONOMIJA I SOCIOLOGIJA IZMEU SARADNJE I NETRPELJIVOSTI1

ECONOMICS AND SOCIOLOGY: BETWEN COOPERATION AND INTOLERANCE

SAOPTENJA / COMMUNICATIONS

Klasifikacija prema JEL: A14, B41, H41

132

Boo Stojanovi

Nije verovatno da e neko ko ne zna nita drugo biti dobar ekonomista. D. S. Mil

1. Uvod

Negde samo proitao (ili uo) da je na primedbu jednog rezigniranog naunika kako je uinjena ogromna nepravda prema drugim drutvenim naukama inje-nicom da se samo ekonomiji dodeljuje Nobelova nagrada, Dord Stigler hladno-krvno odgovorio: Nije tano, imaju i druge drutvene nauke Nobelovu nagradu za knjievnost. ak ako ova pria i nije verodostojna, ona verno izraava stav jednog dela ekonomista o mestu vlastite nauke u odnosu na sve ostale drutvene nauke. Naime, deo ekonomista smatra da od svih drutvenih nauka samo eko-nomija predstavlja nauku u pravom smislu te rei (precizno odreen predmet i metod istraivanja), a da su ostale manje-vie uspene, npr. knjievnost. Ovakvo gledite najveim delom je zastupljeno meu kvantitativcima, mada ne samo meu njima. Neki ekonomisti tvrde da, pored ostalog, ekonomska nauka pose-duje intelektualnu koherentnost i to je ini atraktivnijom od ostalih drutvenih nauka u kojima to nije sluaj.2

U literaturi (izvan ekonomije) odomaio se izraz ekonomski imperijalizam ko-jim se oznaava tendencija ekonomske nauke da ulazi u podruje istraivanja drugih disciplina i nudi vlastite odgovore na osnovna pitanja koja su postavljena u tim naukama (takve primedbe bile su upuene Bekerovoj analizi braka, porodi-ce, kriminala).3 Ovim izrazom zapravo se sugerie da ekonomija preuzima (oti-ma) polja istraivanja koja joj ne pripadaju. S druge strane, vrhunskim ekono-mistima nije promakla injenica da je za puno razumevanje ekonomskih pojava i procesa nuno iskoraiti izvan vlastite nauke i konsultovati raspoloiva znanja iz susednih podruja. Mulitdiciplinarnost je lako uoljiva kod Hjuma, Smita, Mila, Marala, Mizesa, umpetera, Hajeka, Ojkena, Eroua, Kouza, Norta, Bjukenena (navedeni niz imena je samo ilustracija, a ne i konaan spisak).

Iako zahtev za multidiciplinarnou lepo i prihvatljivo zvui, stvari ipak nisu tako jednostavne i ne mogu se svesti na izjanjavanje da li je neko za multidisci-plinarnost ili nije. Prave tekoe pojavljuju se kada se u praksi pokuaju izvesti analize koje poivaju na sintezi znanja iz razliitih naunih disciplina. Problem

2 Piore (1996)3 Kljuni Bekerovi radovi u ovoj oblasti sakupljeni su u njegovoj uvenoj knjizi The Economic

Approach to Human Behavior objavljenoj 1976. godine.

Ekonomija i sociologija izmeu saradnje i netrpeljivosti

133

je u tome to je podela rada i u drutvenim naukama otila toliko daleko da je nemogue uspeno pratiti nekoliko oblasti unutar vlastite nauke, a o kvalitetnom praenju dogaaja u susednim naukama nije potrebno ni govoriti. Ovo se narav-no ne odnosi na velikane, ali ono to iz njihovih ruku izlazi kao visoko kvalitetan proizvod, u manje vetim rukama lako moe postati kart. Diksit je, ne bez dovoljno razloga, primetio da se u drutvenim naukama multidisciplinaran rad esto pretvara u nedisciplinovan rad. Nedovoljna sposobnost ne opravdava lo rezultat, tako da se relativno mali broj ekonomista uputa u avanturu etnje kroz nepoznata (u svakom sluaju nedovoljno poznata) susedna podruja. U ana-lizama o saradnji izmeu drutvenuh nauka provlai se i teza da je institucional-na organizacija moderne nauke u velikoj meri doprinela getoizaciji disciplina.

Ovaj prilog ine dve celine. U prvoj emo kratko skrenuti panju na neke karak-teristine stavove o vezi izmeu ekonomije i sociologije (npr. gde se moe traiti veza, gde su podsticaji i problemi u saradnji). U drugoj emo predstaviti kako spoj razliitih naunih disciplina izgleda na delu kada dospe u sigurne ruke. Naime, predstaviemo kljune ideje iz impresivnog opusa Mansira Olsona gde se u punom sjaju pokazuje plodnost multidisciplinarnog pristupa drutvenim pro-blemima (u njegovim radovima nije samo re o kombinovanju sociologije i eko-nomije, ve se koriste i rezultati istorije, ekonomske istorije, politike filozofije). Olson se u svojim radovima bavio problemom ponaanja grupa (i pojedinaca koji ine grupu), kao i posledicama takvog ponaanja na privredni i drutveni razvoj. Njegova analiza, koja je u svojoj osnovi deo ekonomske nauke, snano je podsta-kla istraivanja u sociologiji i politikoj teoriji i skoro da bi se moglo rei da je u ovim naukama, u prvi mah, bila toplije prihvaena nego u samoj ekonomiji.

2. Podsticaji i ogranienja saradnji

2.1. Uvodne napomene

Gde je mogue uspostaviti vezu izmeu ekonomije i sociologije? Najbolje je kre-nuti od predmeta njihovog istraivanja. ta predstavlja predmet istraivanja so-ciologije? Podsetimo kako Maks Veber u svom uvenom delu Privreda i drutvo (ve sam naslov dovoljno govori) definie sociologiju: Sociologija (u onom smi-slu u kome se ova re, inae upotrebljavana u mnogo znaenja, ovde podrazume-va) treba da znai: nauka koja hoe da razume i tumai drutveno delanje i time objasni ono sto je uzrono u njegovom toku i njegovim posledicama. 4 Drutve-

4 Veber (1976), tom I, str. 3.

134

Boo Stojanovi

no delanje, kao i svako drugo delanje, precizira Veber, moe biti odreeno ciljno racionalno (ponaanje koje je podstaknuto racionalno izabranim ciljem koji se ostvaruje racionalnim sredstvima), vrednosno racionalno (ponaanje koje je ru-kovoeno verovanjem u njegovu vrednost nezavisno od ishoda), afektivno (po-naanje izazvano afektima i emocijama) i tradicionalno (ponaanje koje poiva na navici i rutini). Veber je utvrdio da je kljuna odrednica kapitalizma racional-nost u voenju ivota, to jest re je o takvom drutvenom sistemu u kojem e oni koji se rukovode oseanjima i nedisciplinovanim instinktima biti nemilosrdno eliminisani.

U literaturi se susree i definicija da sociologija predstavlja oblast koja prouava drutvene interakcije i razmenu. ta je predmet istraivanja ekonomije? Podse-timo na Maralovo odreenje da se ekonomija uglavnom bavi ljudskim biima koja su u dobru i zlu prisiljena da se menjaju i napreduju, a da Ludvig fon Mizes ekonomiju definie kao granu prakseologije (nauke o ljudskom delanju).

Vebrovo odreenje sociologije (kao i druga definicija), uzeto zajedno sa pomenu-tim odreenjima ekonomije, omoguuje da se lako uoi bliska povezanost izme-u ekonomije i sociologije.5 Preciznosti radi, ujmo miljenje umpetera. um-peter je definisao polja istraivanja ekonomije i ekonomske sociologije na sledei nain. Ekonomska analiza se bavi pitanjima na koji nain se ljudi ponaaju u bilo kom vremenu i do kojih ekonomskih posledica dovodi njihovo ponaanje, dok se ekonomska sociologija bavi pitanjem zato se ljudi ponaaju onako kako se ponaaju. Pod sociologijom je u uem smislu smatrao optu analizu drutvenih pojava, dok je u irem smislu sociologiju oznaio kao celinu isprepletenih i nepo-vezanih drutvenih nauka, meu kojima je i ekonomija.

Tokom debate izmeu Mengera i nemake kole o metodu ekonomske nauke umpeter se nije svrstao ni na jednu stranu. Smatrao je da su ekonomiji potrebni i teorija i istorija, svaka u drugaijem kontekstu istraivanja. Podsetimo da je umpeter tvrdio da ekonomista koji nije matematiar (smatrao je da je ekonomija matematika disciplina iji rezultati imaju karakter jednaina), statistiar i iznad svega istoriar, nije kvalifikovan za tu profesiju. umpeter je zapravo smatrao

5 Vaan prilog razumevanju suptilnog odnosa ekonomije i sociologije predstavlja Parsonsov tekst objavljen 1932. godine (Parsons, 1932). Parsons je predstavio teorijsko naslee koje je zatekao Maral, a onda je skrenuo panju na Maralovu poziciju (da li se njegova analiza moe posmatrati i kao sociologija). Konano, predstavio je i alternativne poglede koji su o ovoj temi imali Pareto i Veber (inae veliki sociolozi, od kojih je prvi i nesumnjivi klasik ekonomske teorije). Pominjemo ovaj prilog zato to su u njemu predstavljena gledita misli-laca koji su svojim delom trajno obeleili ne samo ekonomiju, ve i soc