ДРВЕНАСТЕ ВРСТЕДрвеће је у еволутивном смислу најсавршенији

представник флоре. Природно гради шумске заједнице, као веома сложен и динамичан систем, у узајамном

односу са свим спољашњим факторима. Ова условљеност назива се станиште. По структури листова и другим

биолошким својствима дели се на листопадно и четинарско дрвеће. Наука која се бави проучавањем

дрвенастих врста назива се дендрологија. Дрвеће и шуме имају непроцењиву вредност и улогу на планети, а самим

тим и у односу на човека, зато је њихова заштита од суштинског значаја за укупан живи свет.

БУКВА Fagus silvatica L. једно од најчешћих шумских врста код нас изразито је прилагодљива на услове станишта, успева нарочито на северним падинама гради већином чисте шумске састојине, мање је присутна у парковима

ХРАСТ ЛУЖЊАК Quercus robur L.

међу свим храстовима је највећих димензија

расте у низијама на богатим, влажним стаништима

домаћа је врста, гради шумске састојине по којима је Шумадија добила име

ПЛАТАН Platanus acerifolia Willd.

најчешће унета, гајена врста код нас, налази се само у насељима

изразито отпорна на услове станишта, загађење земљишта, воде и ваздуха

ЛИПА Tilia vulgaris Hay.

честа врста у лишћарским шумама, али је има и у насељима

лако се прилагођава влажним и богатим земљиштима

домаћа је врста и свето дрво старих Словена

ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА Picea omorica Panč. заштићена врста

јединствено природно станиште оморике је на планини Тари

прилагодљива је различитим стаништима

гради шумске заједнице са другим врстама и честа је у парковима

ЦРНИ БОР Pinus nigra Аrn. заштићена врста

најчешћа врста четинара код нас а успешно расте у целој Европи

најскромнији је у погледу услова станишта, од литица и камењара до плодних равница

гради шумске састојине и веома је честа у парковима

ЦРНИ БОР Taxus baccata L. заштићена врста

дуговечна је врста расте на влажним

стаништима, у мањим групама у шумским заједницама

врло је честа у парковима

АРИШ Larix decidua Lam.

четинар (листопадан), који у јесен одбацује четине

расте најчешће на кречњаку, на топлијим стаништима

код нас га нема од природе али се успешно гаји