Desna zavojnica nastaje kada se materijalna taka kree u smeru kazaljke na asovniku i pri tome se udaljava od posmatraa, posmatrano u pravcu ose zavojnice. Leva zavojnica nastaje kada se materijalna taka kree u suprotnom smeru od kazaljke na asovniku i pri tome se udaljava od posmatraa, posmatrano u pravcu ose zavojnice. Zavojak je deo zavojnice koji materijalna taka formira pri jednom punom obrtaju. Hod zavojnice Ph je aksijalno pomeranje materijalne take pri formiranju zavojka (aksijalno rastojanje izmeu krajnjih taaka zavojka). Zavojna povrina nastaje zavojnim kretanjem pravolinijske izvodnice oko nepokretne ose. Zavisno od ugla pod kojim pravolinijska zavojnica see nepokretnu osu (pod uglom od 60 ili razliitim od 60 mogu se formirati zavojne povrine razliitog oblika. Svaka taka pravolinijske izvodnice pri zavojnom kretanju oko nepokretne ose, opisuje zavojnicu. Navoj je geometrijsko telo definisano zavojnim kretanjem geometrijske slike u obliku trapeza oko nepokretne ose. Spoljanji navoj-navoj zavrtnja je navoj formiran na spoljanjoj cilindrinoj povrini. Unutranji navojnavoj navrtke je navoj formiran na unutranjoj cilindrinoj povrini. Bokovi navoja su zavojne povrine navoja. Vrh navoja je povrina koja ograniava navoj po visini i spaja dva susedna boka navoja. Dno navoja (podnoje) je povrina koja ograniava navoj po dubini i spaja dva susedna boka navoja. Desni navoj je navoj ije su zavojne povrine formirane od desnih zavojnica. Levi navoj je navoj ije su zavojne povrine formirane od levih zavojnica. Prenik jezgra spoljanjeg navoja d3 je prenik malog cilindra koji prolazi kroz dno spoljanjeg navoja. Nazivni prenik spoljanjeg navoja d je prenik velikog cilindra koji prolazi kroz vrh spoljanjeg navoja. Prenik unutranjeg navoja D1 je prenik malog cilindra koji prolazi kroz vrh unutranjeg navoja. Nazivni prenik unutranjeg navoja D je prenik velikog cilindra koji prolazi kroz vrh unutranjeg navoja. (Slika 6.3.)

Slika 6.3 a) Spoljanji navoj, b) Unutranji navoj

Profil navoja je profil dobijen prosecanjem navoja aksijalnom ravni. Teorijski profil navoja ima oblik trougla. Teorijska dubina H je visina teorijskog profila mereno u pravcu normale na osu navoja. Ugao profila navoja je ugao izmeu bonih linija profila navoja. Nazivni (osnovni) profil nastaje korekcijom osnovnog profila skidanjem otrih temena na vrhu navoja i u podnoju navoja. Stvarni profil navoja nastaje korekcijom nazivnog profila zaobljenjem podnoja navoja. Srednji prenici navoja d2 i D2 jesu prenici srednjeg cilindra spoljanjeg i unutranjeg navoja koji prolaze kroz sredinu teorijske dubine navoja. leb navoja je prazni prostor izmeu dva susedna boka navoja. Korak navoja P je aksijalno rastojanje izmeu paralelnih bokova susednih profila navoja. Funkcionalna veza izmeu hoda navoja Ph i koraka P moe se napisati u sledeem obliku:

Definisane veliine su prikazane na (Slici 6.4.):

Slika 6.4 a) Teorijski i nazivni profil navoja, b) Stvarni profil navoj

Vrste navoja i obeleavanjePrema obliku profila navoja razlikuju se: metriki, trapezni, kosi, vitvortov i obli navoj. Metriki navoj:

Opte karakteristike. Teorijski profil metrikog navoja ima oblik jednakostraninog trougla sa uglom profila navoja od 60. Podela metrikog navoja izvrena je prema veliini koraka u odnosu na nazivni prenik navoja - na metriki navoj sitnog koraka i metriki navoj krupnog koraka. Osnovni nazivni profil ima oblik jednakokrakog trapeza dobijen korekcijom vrhova trougla teorijskog profila. Karakteristine veliine navonog spoja metrikog navoja prikazane su na (Slici 6.5.):

Slika 6.5 Metriki navoj

Trapezni

navoj:

Opte karakteristike. Terijski profil trapeznog navoja ima oblik jednakokrakog trougla sa uglom profila navoja od 30. Znaajnim skraenjem vrhova trougla teorijskog profila dobija se osnovni - nazivni profil u obliku jednakokrakog trapeza. Stvarni profil trapeznog navoja u dnu navojnog leba ima zaobljenje. Podela trapeznog navoja izvrena je, prema veliini koraka u odnosu na nazivni prenik navoja, na trapezni navoj normalnog, sitnog i krupnog koraka. Oblast primene: najvie se primenjuje za pokretne navojne spojeve - navojne prenosnike, zbog smanjenog otpora trenja u navojcima navojnog spoja; mogu se primeniti i za vijane veze koje rade u uslovima estog spajanja i razdvajanja i za jako optereenje vijane veze. Navojni spoj trapeznog navoja prikazan je na (Slici 6.6.):

Slika 6.6 Trapezni navoj

Kosi

navoj:

Opte karakteristike. Teorijski profil kosog navoja je nesimetrian i ima oblik pravouglog trougla sa uglom profila navoja od 30. Korekcijom teorijskog profila dobija se nazivni profil koji ima oblik trapeza sa bonim uglovima profila navoja od 30 i 3. Stvarni profil unutranjeg kosog navoja odgovara nazivnom profilu. Kod spoljanjeg navoja stvarni profil u dnu navojnog leba ima zaobljenje. Bokovi sa bonim uglom profila od 3 su radni i oni uestvuju u prenoenju optereenja. Izmeu bokova sa bonim uglom profila od 30 postoji zazor od 0.2 mm. Podela kosog navoja izvrena je, prema veliini koraka u odnosu na nazivni prenik navoja, na kosi navoj normalnog, sitnog i krupnog koraka. Navojni spoj kosog navoja prikazan je na (Slici 6.7.):

Slika 6.7 Kosi navoj

Najee vrste navoja: a) Metriki navoj; najei standardni navoj b) Fini metriki navoj; ima manju dubinu navoja i korak od normalnog metrikog navoja c) Whitworth-ov cijevni navoj; tradicionalni cijevni navoj porijekolom iz Velike Britanije d) Trapezni navoj; za vretena, ima manje trenje od metrikog navoja e) Pilasti navoj; za vretena, ima manje trenje od trapeznog, ali podnosi optereenja samo u jednom smjeru f) Obli navoj; za spojnice eljeznikih vagona, neosjetljiv na oteenje i prljavtinu g) Obli elektro-navoj (Edisonov navoj); za grla arulja i elektrine osigurae Navoji mogu biti: - desnovojni koji su standardni - lijevovojni za posebne namjene: ventili plinskih boca, natezai eline uadi - 4 -