Anali 2005_2 161-195

UDK 347.518:658.62.018.4UDK 366.546.2UDK 366.542/.543(4--672EU)

Marija Karaniki}

ODGOVORNOST ZA RAZVOJNE RIZIKE*

Na{ Zakon o obligacionim odnosima bio je prvi propis u Evropi kojije imenovao i kao zaseban institut uredio odgovornost proizvo|a~a za{tetu od stvari s nedostatkom. Re{ewe koje je usvojeno ovim zakonomdosledno sprovodi teorijski koncept objektivne odgovornosti -- proiz-vo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti za {tetu tako {to }e doka-zati da se nedostatak kojim je {teta prouzrokovana nije mogao otkritiu trenutku kada je stvar pu{tena u promet. S druge strane, Direktiva oodgovornosti za {tetu od proizvoda s nedostatkom preporu~uje dràvama~lanicama EU da oslobode odgovornosti onog proizvo|a~a koji dokaè dase postojawe nedostatka nije moglo otkriti u trenutku kada je proizvodpu{ten u promet ni primenom nau~nog i tehni~kog znawa najvi{eg nivoa.

Da li se pravna priroda proizvo|a~eve odgovornosti mewa ako se kaopravnorelevantno uvaì pitawe o tome {ta je proizvo|a~ mogao da zna?Koji je ratio pravila koje sugeri{e evropski zakonodavac, a kojim se rizik{tete od nesaznatqivih uzroka prebacuje s proizvo|a~a na o{te}enog?Postoje li uverqivi razlozi za usvajawe ovog pravila u na{em pravu? Nakraju, koje su mogu}e posledice na{eg ostajawa pri re{ewu koje se, u pogleduodgovornosti za {tetu od nesaznatqivih nedostataka, razlikuje od onogkoje je prihva}eno u ve}ini evropskih zemaqa?

Kqu~ne re~i: Objektivna odgovornost. -- Odgovornost za {tetu od pro-izvoda s nedostatkom. -- Razvojni rizik. -- Nesaznatqivnedostatak.

* Nakon {to je ovaj rad pripremqen za {tampu, Skup{tina RepublikeSrbije je donela Zakon o odgovornosti proizvo|a~a stvari sa nedostatkom(Slu`beni glasnik RS broj 101/05 od 14. novembra 2005. godine). Usvojeni Zakonse po sadrìni i numeraciji ~lanova u potpunosti poklapa sa Predlogom VladeRepublike Srbije o kome je re~ u ovom radu.

161

. UVOD

Odgovornost proizvo|a~a za {tetu od stvari s nedostatkomjeste po svojoj pravnoj prirodi objektivna vanugovorna odgovor-nost.1 Proizvo|a~ pu{ta proizvedenu stvar u promet i na tajna~in pove}ava opasnost da drugi pretrpe {tetu, pri ~emu on samostvaruje zaradu. Proizvo|a~u je daleko lak{e nego potro{a~u dase za{titi od kona~nih imovinskih posledica {tetnog doga|aja --on moè da se osigura od odgovornosti, ili da rizik koji wegovaaktivnost sa sobom nosi prevali na potro{a~e, tako {to }e po-ve}ati cenu svog proizvoda. Nadaqe, proizvo|a~ raspolaè s dalekovi{e informacija o proizvedenoj stvari nego wen krajwi korisnik,pa mu je stoga lak{e da predupredi eventualnu {tetu. Iz navedenihrazloga, savremena prava ne zasnivaju odgovornost proizvo|a~a nawegovoj krivici, nego na ~iwenici da proizvo|a~ stvara iliodràva pove}ani rizik {tete i da na tome ostvaruje dobit.2

U na{em pozitivnom pravu proizvo|a~ je odgovoran za {tetuod stvari s nedostatkom, bez obzira na to da li je znao za postojawenedostatka. Pravna priroda ove odgovornosti je takva da je seproizvo|a~ ne moè osloboditi dokazuju}i da nije kriv. Drugimre~ima, nema pravnog zna~aja pitawe da li je proizvo|a~ znao ilimogao da zna da stvar ima odre|eni nedostatak.

Nasuprot tome, ustanova osloba|awa od objektivne odgovor-nosti pozivawem na razvojni rizik (development risks, le risque dedveloppement) omogu}ava da se proizvo|a~ oslobodi odgovornostiza {tetu od stvari s nedostatkom, tako {to }e dokazati da seprimenom nau~nog i tehni~kog znawa najvi{eg nivoa nedostataknije mogao otkriti u trenutku kada je stvar pu{tena u promet.Iako je nesporno da je u trenutku pu{tawa u promet stvar imalaodre|eni nedostatak, proizvo|a~ nije odgovoran za {tetu kojaodatle poti~e stoga {to je ovaj nedostatak bio objektivno nesaz-natqiv. Drugim re~ima, proizvo|a~ ne odgovara za {tetu od ne-dostatka koji je u trenutku kada je stvar pu{tena u promet bionedostupan qudskom saznawu.

Osloba|awe od odgovornosti pozivom na razvojni rizik ~es-to se u literaturi ilustruje jednim slu~ajem iz holandske sudskeprakse.3 Pacijentu je izvr{ena transfuzija krvi u toku operacije

Anali, godina , br. 2, 2005.

162

1 Cf. Marija Karaniki}, Odgovornost za {tetu od proizvoda -- u pravuEvropske unije i Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Pravni ìvot, tom II, 2003, str.711--737.

2 Pre dono{ewa Zakona o obligacionim odnosima, u na{em pravu nije bilaposebno regulisana vanugovorna odgovornost za {tetu od stvari s nedostatkom,ve} je postojala samo ugovorna odgovornost za fizi~ki nedostatak stvari. Cf.459--493 Srpskog gra|anskog zakonika; 922--933 Austrijskog gra|anskog zako-nika; uzanse 135--159 Op{tih uzansi za promet robom.

3 Hartman v. Stichting Sanquin Bloedvoorziening, 3. februar 1999, NJ 1994/621,navedeno prema Christopher Hodges, Product Liability in Europe: Politics, Reform andReality, 27 William Mitchell Law Review 121, 2000, str. 124--125.

srca, a krv koju je primio bila je zara`ena HIV-om. Holandskisud je smatrao da virusom kontaminirana krv jeste proizvod snedostatkom. Ipak, isporu~ilac krvi je uspeo da se oslobodiodgovornosti, tako {to je dokazao da se prisustvo virusa u krvinije moglo otkriti prema stawu nau~nog i tehni~kog znawa uvreme kada je krv isporu~ena.

U vreme kada je donosio odluku, a to je bilo 1999. godine,holandski sud je smatrao da su ve} neko vreme osnovana o~ekivawaholandske javnosti da ne bude ovog virusa u krvi koja se koristiza transfuziju. Me|utim, ta o~ekivawa nisu bila osnovana 1996.godine, kada je operacija izvr{ena. U konkretnom slu~aju, krv jebila testirana primenom dva metoda (HIV--1--2 i HIV p24 anti-gen) i rezultati oba testa bili su negativni. Tre}i metod (HIV--1RNA), onaj kojim je naknadno utvr|eno prisustvo virusa u krvi,jo{ uvek se nalazio u eksperimentalnoj fazi i nije bio zvani~noodobren za upotrebu u vreme kada je testirawe vr{eno. Sud jezakqu~io da je, i pored toga {to se isporu~ilac krvi pona{ao uskladu s nau~nim i tehni~kim znawem najvi{eg nivoa, bilo prak-ti~no nemogu}e otkriti postojawe virusa u krvi i da stoga ispo-ru~ilac nije odgovoran.

U Republici Srbiji, u skup{tinsku proceduru u{ao je Pre-dlog Zakona o odgovornosti proizvo|a~a stvari sa nedostatkom.4

Predlaga~ ovog zakona je Vlada Republike Srbije. Predlogom jepredvi|eno da se u na{e pravo uvede mogu}nost da se proizvo|a~oslobodi objektivne odgovornosti za {tetu od stvari s nedostat-kom, tako {to }e dokazati da je nedostatak bio objektivno nesaz-natqiv u trenutku pu{tawa stvari u promet.

Predmet ovog rada jeste vanugovorna odgovornost proiz-vo|a~a za nesaznatqive nedostatke, i to prema Zakonu o obliga-cionim odnosima, pravu Evropske unije i unutra{wim pravimanekih evropskih dr`ava. Pored toga, u radu je razmatrano koje sumogu}e posledice izmene na{eg pozitivnopravnog re{ewa, kao iposledice ostajawa pri re{ewu koje se razlikuje od onog koje jeprihva}eno u ve}ini evropskih zemaqa.

. ODGOVORNOST ZA NESAZNATQIVENEDOSTATKE PREMA ZAKONU OOBLIGACIONIM ODNOSIMA

Vanugovorna odgovornost proizvo|a~a stvari s nedostatkomuvedena je u na{e pravo Zakonom o obligacionim odnosima. Za

Marija Karaniki} (str. 161--195)

163

4 Izvor: web stranica Narodne skup{tine Republike Srbije, http://www.pa-rlament.sr.gov.yu.

zasnivawe ove vrste odgovornosti nije od zna~aja postojawe ugo-vornog odnosa izme|u proizvo|a~a i o{te}enika.5 Zakon vezujenastanak proizvo|a~eve obaveze da {tetu nadoknadi za ~iwenicuda postoji kauzalna veza izme|u manqivosti proizvoda, s jednestrane, i pri~iwene {tete, s druge strane. Pravo na naknadu{tete ima ne samo kupac defektne stvari nego i svako tre}e licekoje je pretrpelo {tetu ~iji je uzrok fizi~ka mana odre|enogproizvoda.

U na{em pravu proizvo|a~ moè biti odgovoran za {tetu~iji je uzrok neki fizi~ki nedostatak stvari ukoliko u trenutkupu{tawa stvari u promet nije znao da ta stvar ima odre|enifizi~ki nedostatak. U Zakonu o obligacionim odnosima stoji:6

,,Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbognekog nedostatka za koji on nije znao predstavqa opasnost {teteza lica ili stvari, odgovara za {tetu koja bi nastala zbog tognedostatka.

Pravilo propisano Zakonom o obligacionim odnosima nerazlikuje se u tom pogledu od re{ewa predloènog Skicom zazakonik o obligacijama i ugovorima.7 Me|utim, ~lan 179 ZOOsadrì jo{ jedan stav koji se odnosi na slu~aj u kome stvar imaopasna svojstva za koja je proizvo|a~ znao, a koja tu stvar ne ~inedefektnom. Na primer, benzin ima odre|ena neotklowiva svojstvakoja ga neizbe`no ~ine opasnim proizvodom. U ta svojstva ubrajajuse zapaqivost, kao i {tetnost po zdravqe u slu~aju gutawa iliudisawa isparewa. Ipak, navedena svojstva ne ~ine benzin de-fektnim proizvodom, uprkos tome {to pove}avaju rizik {tete.Proizvo|a~ koji nije u~inio sve {to je potrebno da upozorewem,ambalaòm ili na drugi prikladan na~in spre~i {tetu od pozna-tog opasnog svojstva stvari, moè biti odgovoran samo za onu{tetu koju je mogao da predvidi.8

Dakle, prema navedenom ~lanu Zakona o obligacionim odno-sima, proizvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti za {tetuod stvari s nedostatkom tako {to }e dokazati da u trenutku kadaje stvar pustio u promet nije znao da nedostatak postoji.


164

5 Pored deliktne odgovornosti proizvo|a~a za {tetu od proizvoda s nedo-statkom, Zakon o obligacionim odnosima ure|uje i ugovornu odgovornost prodavcaza materijalne nedostatke (~lanovi 478--500 ZOO), kao i ugovornu odgovornostprodavca i proizvo|a~a po osnovu garancije za ispravno funkcionisawe prodatestvari (~lanovi 500--507 ZOO).

6 ^lan 179 st. 1 ZOO.7 ^lan 179 st. 1 ZOO u svemu se poklapa sa ~lanom 141 Skice za zakonik

o obligacijama i ugovorima.8 ,,Proizvo|a~ odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve

{to je potrebno da {tetu, koju je mogao predvideti, spre~i putem upozorewa,bezbedne ambalaè ili drugom odgovaraju}om merom. ^lan 179 st. 2 ZOO.

Iako u ~lanu 179 ZOO o tome nema izri~ite napomene,proizvo|a~ }e biti odgovoran i za onu {tetu koja poti~e odfizi~kog nedostatka stvari za koji je znao u trenutku kada jeproizvedenu stvar pustio u promet. Proizvo|a~evo znawe o pos-tojawu nedostatka koji predstavqa pove}anu opasnost od {tete,~inilo bi proizvo|a~a krivim za {tetu koja je tim nedostatkomprouzrokovana, i to u stepenu koji se u na{em pravu ne moèpretpostaviti.

Naime, {tetnikova krivica se u na{em pravu oborivo pret-postavqa kao uslov i osnov {tetnikove subjektivne odgovornostiako o{te}enik kao tuìlac dokaè da mu je {teta pri~iwena ida {tetnikovo pona{awe jeste wen uzrok. Me|utim, ova oborivazakonska pretpostavka vaì samo za obi~nu nepa`wu. Ukolikozakonom nije izri~ito predvi|ena pretpostavka nekog vi{eg ste-pena krivice, o{te}eni koji tvrdi da mu je {teta prouzrokovananamerno ili grubom nepa`wom, mora ovu svoju tvrdwu i da do-kaè.9

Na{e pravo, dakle, ne pretpostavqa da je proizvo|a~ de-fektnog proizvoda znao za postojawe defekta. Me|utim, akoo{te}eni dokaè postojawe ovog znawa, proizvo|a~eva odgovor-nost moè se zasnovati na krivici. Drugim re~ima, ~iwenica dau na{em pravu postoji ustanova objektivne odgovornosti proiz-vo|a~a stvari s nedostatkom, ne iskqu~uje mogu}nost da se odgo-vornost proizvo|a~a za {tetu od proizvoda zasnuje na krivici.Vrhovni sud Srbije je o tom pitawu rezonovao na slede}i na~in:10

,,Vrhovni sud nalazi da je preurawen zakqu~ak drugostepe-nog suda da prvotuèni nije ni u kom slu~aju odgovoran. Ovo sarazloga {to proizvo|a~ koji nije odgovoran po ~lanu 179 ZOO(koji ure|uje objektivnu odgovornost), moè biti odgovoran po~lanu 154 ZOO (koji ure|uje subjektivnu odgovornost), ako je do{tete do{lo usled wegovih propusta. Odgovornost proizvo|a~akoji proizvodi robu za trì{te jeste poja~ana odgovornost. Pre-ma ~lanu 18 ZOO, on mora postupati sa poja~anom pa`wom, to jestsa pa`wom dobrog doma}ina. Obzirom da je wegova odgovornostpoja~ana, jer on uzgaja koke radi prodaje na trì{tu, a bilo mu je


165

9 ,,Po pravilu o pretpostavqenoj krivici (~lan 154, st. 1 ZOO) pretpos-tavqa se samo najblaì stepen krivice u~inioca {tete (obi~na nepa`wa). Teìstepen krivice (gruba nepa`wa i namera) pretpostavqa se samo ako je takvapretpostavka zakonskim pravilom izri~ito utvr|ena, ili ako iz smisla odnosnogzakonskog pravila to nedvosmisleno proizilazi. Izvan tih slu~ajeva, stepenkrivice dokazuje se prema op{tim pravilima dokaznog postupka. Zakqu~ak XIVZajedni~ke sednice Saveznog suda, republi~kih i pokrajinskih vrhovnih sudova iVrhovnog vojnog suda od 25. i 26. marta 1980. godine.

10 Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 368/96 od 29. oktobra 1997. godine,Zbirka sudskih odluka, kw. 23, sv. I, broj odluke 102, 1999.

od ranije poznato da wegova jata obolevaju od marekove bolesti,bilo je nu`no utvrditi da li je prvotuèni subjektivno odgovo-ran.

Koje je, dakle, zna~ewe re~i nedostatak za koji proizvo|a~nije znao u ~lanu 179 Zakona o obligacionim odnosima? Odgovor-nost proizvo|a~a iz ~lana 179 ZOO je po svojoj prirodi objektiv-na odgovornost, to jest odgovornost bez obzira na krivicu. Tu-ma~ewe prema kome bi zakonodav~eve re~i zapravo zna~ile daodgovornosti nema u slu~ajevima kada je proizvo|a~ znao za de-fekt, bilo bi i logi~ki neutemeqeno. To bi, naime, zna~ilo dase izuzetak od odgovornosti, bez obzira na krivicu, predvi|a zasituaciju kada je proizvo|a~ postupao s najteìm stepenom kri-vice. Pored toga, pravilo koje bi iskqu~ivalo odgovornost zanameru ili te{ki nehat bilo bi protivno javnom poretku. Iz svihnavedenih razloga, zakonodav~eve re~i ne mogu se interpretiratitako da proizvo|a~evo neznawe o nedostatku bude shva}eno kaoconditio sine qua non proizvo|a~eve odgovornosti za {tetu kojapoti~e od tog nedostatka.

Izgleda da re~i koje je zakonodavac upotrebio u ~lanu 179ZOO -- u kome stoji da proizvo|a~ odgovara za {tetu od nedos-tatka za koji nije znao -- zapravo zna~e da proizvo|a~ odgovaraza {tetu koja poti~e od nedostatka, bez obzira na to da li je onza taj nedostatak znao. Pravo pretpostavqa da proizvo|a~ nijeznao da u promet stavqa defektan proizvod. S jedne strane, pro-izvo|a~ nema interesa da obara ovu pretpostavku, budu}i da bi gaznawe o defektu u~inilo krivim i, na osnovu toga, subjektivnoodgovornim za {tetu koja je ovim defektom prouzrokovana. Sdruge strane, za o{te}enog bi dokazivawe proizvo|a~evog znawao nedostatku predstavqalo rasipawe resursa, budu}i da proiz-vo|a~ odgovara za {tetu iako nije znao da nedostatak postoji.

Pokazano je da u na{em pravu proizvo|a~ odgovara za {tetukoja je posledica nedostatka u proizvodu, bez obzira na to da lije proizvo|a~ za ovaj nedostatak znao, ili mu je ~iwenica danedostatak postoji bila nepoznata u trenutku kada je proizvedenustvar pustio u promet. Me|utim, da li je za postojawe objektivneodgovornosti proizvo|a~a koji nije znao za manqivost proizvodarelevantan odgovor na pitawe da li je taj proizvo|a~ uop{temogao da zna za postojawe nedostatka? Drugim re~ima, otvara sepitawe da li je proizvo|a~ odgovoran i za one nedostatke koji sumu bili subjektivno nesaznatqivi. Nadaqe, da li je proizvo|a~odgovoran i za {tetu od onih nedostataka koji su objektivno biliizvan doma{aja qudskog saznawa u trenutku kada je proizvod bioplasiran na trì{te?


166

U onim odredbama kojima ure|uje uslove za zasnivawe objek-tivne odgovornosti, na{ zakonodavac ne pridaje pravni zna~ajpitawima da li je odre|eni proizvo|a~ mogao da zna za nedostatakkojim je prouzrokovana {teta, odnosno da li je postojawe ovognedostatka uop{te bilo dostupno qudskom saznawu. Proizvo|a~defektnog proizvoda ne moè se osloboditi odgovornosti doka-zuju}i da iz nekih subjektivnih razloga nije mogao da zna zapostojawe defekta. Nadaqe, proizvo|a~ se ne moè osloboditiodgovornosti dokazuju}i da je postojawe odre|enog defekta biloobjektivno nesaznatqivo. Drugim re~ima, proizvo|a~ odgovara za{tetu izazvanu nedostatkom, bez obzira na svoja znawa o nedosta-cima proizvoda, i bez obzira na subjektivnu i objektivnu saznat-qivost tih nedostataka.11

Zakqu~ak prethodnih razmatrawa jeste u slede}em: u na{empozitivnom pravu pitawe da li je proizvo|a~ u trenutku pu{tawaproizvedene stvari u promet mogao da zna da stvar ima nedostatak-- moè biti relevantno samo u pogledu utvr|ivawa proizvo|a~evekrivice, to jest pri poku{aju da se zasnuje proizvo|a~eva subjek-tivna odgovornost. Nasuprot tome, proizvo|a~ je u na{em pravuobjektivno odgovoran i za onu {tetu koja poti~e od nesaznatqivihnedostataka proizvoda, to jest od nedostataka koji se u trenutkuplasirawa proizvoda na trì{te nisu mogli otkriti.

Me|utim, procewuju}i da li je o{te}eni svojom radwomdoprineo da {teta od stvari s nedostatkom nastane ili da budeve}a nego {to bi ina~e bila,12 sudovi uzimaju u obzir i saznawakoja je o{te}eni imao ili mogao imati o postojawu ovog nedos-tatka. Tako je Vrhovni sud Srbije u jednoj skora{woj odlucirezonovao na slede}i na~in:13

,,Prema nalazu i mi{qewu ve{taka je nesumwivo da je doisticawa propan butan gasa iz plinske boce i do stvarawa zapa-qive eksplozivne sme{e do{lo zbog toga {to nepovratni ventilsa zaptivnom gumicom nije bio u dovoqnoj meri zavrnut u sadnikboce {to korisnik boce nije mogao da primeti (podvukla M.K.).Paqewe eksplozivne sme{e gasa i vazduha je najverovatnije iz-vr{eno iskrom ili àrom sa {poreta koji se nalazio u bliziniplinske boce na koju je propisno bio postavqen re{o za ko-


167

11 Prema J. Radi{i}u, u ~lanu 179 ZOO, kojim je ure|ena odgovornostproizvo|a~a stvari s nedostatkom, ne pravi se razlika izme|u saznatqivih inesaznatqivih nedostataka. Cf. Jakov Radi{i}, Odgovornost proizvo|a~a stvarisa nedostatkom, u: Komentar Zakona o obligacionim odnosima, glavni redaktorSlobodan Perovi}, I kwiga, ,,Savremena administracija, Beograd, 1995, str. 412.

12 ,,O{te}enik koji je doprineo da {teta nastane ili da bude ve}a nego {tobi ina~e bila, ima pravo samo na srazmerno smawenu naknadu, ~lan 192 st. 1 ZOO.

13 Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.1660/00 od 10. aprila 2000. godine,Izbor sudske prakse, broj 1/2002, ,,Glosarijum, Beograd 2002.

ri{}ewe plina sa ispravnim ventilom. Do eksplozije plinskeboce je, dakle, do{lo zbog gre{ke na istoj, bez ikakvog doprinosatuìoca kao korisnika.

Na ovom mestu otvara se na~elno pitawe da li odgovornostproizvo|a~a za {tetu od stvari s nedostatkom moè biti objek-tivna po svojoj pravnoj prirodi, ako se kao pravnorelevantna,uvaì dilema o tome da li je proizvo|a~ mogao da zna da stvarima nedostatak. Drugim re~ima, da li se postavqawem pitawa {taje proizvo|a~ mogao da zna o proizvodu, odgovornost proizvo|a~apribliàva ustanovi subjektivne odgovornosti, to jest odgovor-nosti zasnovane na krivici?

. USTANOVA RAZVOJNIH RIZIKA

Savremeno pravo poznaje re{ewa koja predvi|aju mogu}nostda se u sklopu utvr|ivawa objektivne odgovornosti proizvo|a~arazmatra da li je proizvo|a~ mogao da zna za manqivost proizvoda,to jest da li je postojawe nedostatka u proizvodu bilo saznatqivo.

Direktivom o odgovornosti za {tetu od proizvoda s nedos-tatkom14, u pravo Evropske unije uvedena je ustanova osloba|awaod odgovornosti pozivawem na rizik razvoja (development risks, lerisque de dveloppement). ^lanom 7(e) Direktive predvi|eno je da seproizvo|a~ osloba|a objektivne odgovornosti za {tetu od proiz-voda s nedostatkom, ako dokaè da je stawe nau~nog i tehni~kogznawa u vreme kada je on pustio stvar u promet bilo takvo da sepostojawe nedostatka nije moglo otkriti.15

Dakle, Direktivom je predvi|eno da se proizvo|a~ osloba|aodgovornosti ako dokaè da se nedostatak u proizvodu nije mogaootkriti u ~asu pu{tawa proizvoda u promet ni primenom nau~nogi tehni~kog znawa najvi{eg nivoa (development risk defense). Direk-tiva ne dozvoqava da se proizvo|a~ oslobodi odgovornosti doka-zuju}i da je stvar proizvedena u skladu s vaè}im nau~nim itehni~kim standardima (state-of-the-art defense).16 Drugim re~ima,stvar moè imati nedostatak i onda kada se proizvo|a~ pona{ao


168

14 Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 on the approximation of the laws,regulations and administrative provisions of the Member States concerning liability for defectiveproducts; amended by Directive 1999/34/EC of the European Parliament and of the Councilof 10 May 1999 (u daqem tekstu Direktiva), izvor: www.europa.eu.int/eur-lex.

15 The producer shall not be liable as a result of this Directive if he proves ... (e) thatthe state of scientific and technical knowledge at the time when he put the product intocirculation was not such as to enable the existence of the defect to be discovered, ~lan 7(e)Direktive.

16 Hans Claudius Taschner, Harmonization of Product Liability Law in the EuropeanCommunity, 34 Texas International Law Journal 21, 1999, str. 25 i daqe.

onako kako je trebalo -- time {to je proizvo|a~ po{tovao vaè}enau~ne i tehni~ke standarde nije iskqu~ena mogu}nost da stvarima neki nedostatak. Dokazuju}i da je u postupku proizvodwepo{tovao vaè}e nau~ne i tehni~ke standarde, proizvo|a~ zapra-vo dokazuje da se pona{ao onako kako je trebalo, to jest da nijekriv. To jo{ uvek ne zna~i da proizvedena stvar nema neki nedo-statak od koga poti~e {teta za koju proizvo|a~ moè biti objek-tivno odgovoran.

Na ovom mestu postavqa se pitawe na koje se to ìvotnesituacije odnosi navedena odredba Direktive, to jest koji toprakti~an problem re{ava evropski zakonodavac dopu{taju}i dase proizvo|a~ oslobodi odgovornosti za {tetu, time {to }e do-kazati da je nedostatak kojim je {teta prouzrokovana bio objek-tivno nesaznatqiv u trenutku kada je proizvo|a~ pustio stvar upromet.

Navedenom odredbom razre{ava se slede}a dilema: ko trebada nosi rizik onih {teta do kojih dolazi u periodu od trenutkakada je stvar s nedostatkom pu{tena u promet, do trenutka kadaje otkriveno da proizvod ima neki nedostatak koji stvara po-ve}anu opasnost od {tete -- i to u onim slu~ajevima u kojima se,uzev{i u obzir stawe nau~nog i tehni~kog znawa, postoje}i nedo-statak nije mogao otkriti u ~asu pu{tawa proizvoda u promet.Drugim re~ima, ko treba da snosi rizik naknadnog -- a u pogledumogu}nosti da se pretrpqena {teta spre~i zakasnelog -- saznawao postojawu nedostatka u proizvodu?

Ako pravni sistem dozvoqava da se proizvo|a~ oslobodiodgovornosti dokazivawem da je nedostatak koji je uzrok {tetebio nesaznatqiv prema stawu nau~nog i tehni~kog znawa u tre-nutku plasirawa proizvoda na trì{te, onda rizik promena uqudskom saznawu u vremenu od plasirawa proizvoda na trì{te,do ispoqavawa {tetne posledice, snosi o{te}eni. Ukoliko se,pak, proizvo|a~ ne moè osloboditi odgovornosti na ovaj na~in,onda on sam odgovara za nesaznatqive rizike, to jest, na wemu jerizik neblagovremenog saznawa o mogu}em uzroku {tete.17

Razmatrana odredba Direktive u stru~nim krugovima smatrase u najmawu ruku kontroverznom.18 Neki autori su mi{qewa dapostoji kontradikcija izme|u, s jedne strane, mogu}nosti da seproizvo|a~ oslobodi odgovornosti dokazivawem da nije mogao dazna za postojawe nedostatka i, s druge strane, zasnivawa odgovor-nosti proizvo|a~a, bez obzira na krivicu. Drugim re~ima, ovi


169

17 O mogu}im posledicama usvajawa jednog ili drugog re{ewa bi}e kasnijere~i.

18 Simon Taylor, L'harmonisation communautaire de la responsabilit du fait desproduits dfectueux. Etude comparative du droit anglais et du droit franais, Paris, LibrairieGnrale de Droit et de Jurisprudence, 1999, str. 67.

autori smatraju da oslobo|ewe od odgovornosti pozivawem narazvojni rizik ne moè opstati u sistemu objektivne odgovorno-sti.

Henderson i Tverski (James A. Henderson, Aaron D. Twerski)19

kritikuju re{ewe predvi|eno Direktivom i kao zastarelo, stoga{to se u Direktivi ne pravi razlika izme|u slede}e tri vrstenedostataka u proizvodu: 1. nedostatak nastao u postupku proiz-vodwe (manufacturing defect), {to zna~i da konkretan proizvod nijeonakav kakav je prema projektu trebalo da bude; 2. konstrukcijskinedostatak ili nedostatak u dizajnu (design defect), koji se ispoqa-va u ~itavoj liniji proizvoda; 3. nedostatak adekvatnog upozorewau pogledu opasnog svojstva stvari (warning defect).20 Izostanakadekvatnog upozorewa ili bezbedne ambalaè kod stvari koja imaopasna svojstva predstavqa posebnu vrstu nedostataka u na{empozitivnom pravu. Odgovornost za {tetu koja poti~e od nedosta-taka ove vrste zasebno je regulisana ~lanom 179 st. 2 Zakona oobligacionim odnosima.

Direktiva ostavqa mogu}nost dràvama ~lanicama da svojimnacionalnim propisima uskrate proizvo|a~u mogu}nost da se naovaj na~in oslobodi odgovornosti.21 Dakle, dràva ~lanica Ev-ropske unije nije u obavezi da unutra{wim propisom -- kojim usvoje nacionalno pravo uvodi reìm odgovornosti predvi|en Di-rektivom22 -- propi{e i mogu}nost osloba|awa od odgovornostipozivawem na razvojni rizik. Luksemburg i Finska su jedinezemqe koje su u potpunosti iskoristile ovu mogu}nost kojudràvama ~lanicama ostavqa ~lan 15 (1.b) Direktive, to jest


170

19 James A. Henderson, Aaron D. Twerski, What Europe, Japan, and Other CountriesCan Learn from the New American Restatement of Products Liability, 34 Texas InternationalLaw Journal 1, 1999, str. 13--14.

20 U pravu Sjediwenih Ameri~kih Dràva [Restatements (Third) of Torts]proizvo|a~ odgovara, bez obzira na krivicu, samo za one {tete koje poti~u odnedostataka prve vrste; u naredna dva slu~aja proizvo|a~ moè biti odgovoransamo za skrivqeno pona{awe (negligence). Ibidem, str. 13--15.

21 Each Member State may ... (1.b) by way of derogation from Article 7(e), maintainor, subject to the procedure set out in paragraph 2 of this Article, provide in this legislationthat the producer shall be liable even if he proves that the state of scientific and technicalknowledge at the time when he put the product into circulation was not such as to enable theexistence of a defect to be discovered. ~lan 15 (1.b) Direktive.

22 Direktiva o odgovornosti za {tetu od proizvoda s nedostatkom ne ukidapostoje}e nacionalne reìme vanugovorne odgovornosti. Objektivna odgovornostproizvo|a~a, koja je predvi|ena Direktivom ~lanice, uvodi se u zakonodavstvodràve odgovaraju}im unutra{wim propisom i u pravnom sistemu te dràvepostoji paralelno sa zate~enim reìmima deliktne odgovornosti. O metodimaharmonizacije i unifikacije u komunitarnom pravu, cf. Radovan Vukadinovi},Harmonizacija prava o odgovornosti za {tete od proizvoda sa nedostatkom uokviru EEZ-a, Pravni ìvot ([teta i wena naknada), II tom, 11--12/1992, str.2173--2185.

jedine dràve ~ija nacionalna zakonodavstva ne omogu}avaju pro-izvo|a~u da se oslobodi odgovornosti na opisani na~in.

Dakle, prema unutra{wim propisima Finske i Luksemburga,proizvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti pozivawem narazvojni rizik. U ovim dràvama, proizvo|a~ je odgovoran za{tetu od nedostataka za koje objektivno nije mogao znati, bezobzira na to o kojoj vrsti proizvoda je re~. U [paniji je is-kqu~ena mogu}nost da se proizvo|a~ oslobodi odgovornosti doka-zuju}i nesaznatqivost nedostataka onda kada {teta poti~e odhrane ili od farmaceutskih proizvoda. Drugim re~ima, proiz-vo|a~ odgovara za posledice onoga o ~emu objektivno nije mogaoimati saznawa samo kada je {teta prouzrokovana proizvodimaodre|ene vrste. U Francuskoj, proizvo|a~i odgovaraju za {tetuod nedostataka za koje nisu mogli znati iskqu~ivo kada je re~ o{teti od proizvoda dobijenih iz qudskog tela -- kakva je na primerkrv ili krvna plazma -- i kod onih stavqenih u promet pre maja1998. godine, kada je Francuska unela odredbe Direktive u svojunutra{wi pravni sistem. U nema~kom pravu23 proizvo|a~ odgo-vara za {tetu od objektivno nesaznatqivih nedostataka samo uko-liko je re~ o {tetama prouzrokovanim farmaceutskim proizvo-dima i proizvodima dobijenim genetskim inèweringom.24

Iz napred re~enog sledi da je odgovornost proizvo|a~a za{tetu od proizvoda s nedostatkom stroè postavqena u ~lanu 179na{eg Zakona o obligacionim odnosima nego u propisima ve}inezemaqa ~lanica Evropske unije.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, proizvo|a~ je tajkoji snosi odgovornost za razvojni rizik, pri ~emu nije od zna~ajao kojoj vrsti proizvoda je re~. Proizvo|a~ se ne moè osloboditiodgovornosti dokazuju}i da su nedostaci u proizvodu od kojihpoti~e {teta bili objektivno van doma{aja qudskog saznawa utrenutku kada je proizvod pu{ten u promet.


171

23 U slu~aju kada je reciklirana staklena fla{a eksplodirala devetogo-di{woj devoj~ici u rukama i povredila joj oko -- nema~ki Savezni vrhovni sud jeustanovio da je eksplozija bila posledica mikroskopskog o{te}ewa stakla. Ne-ma~ki sud je smatrao da se proizvo|a~ moè osloboditi odgovornosti dokazuju}ida je nedostatak bio objektivno nesaznatqiv samo ako je re~ o nedostatku do kojegje do{lo prilikom dizajnirawa odre|enog proizvoda, a ne i ako je re~ o nedos-tatku do koga je do{lo u postupku proizvodwe. Sud je utvrdio da je do mikroskop-ske pukotine do{lo u proizvodwi konkretne fla{e, a ne u dizajnu ~itave linijeproizvoda, pa je na{ao da je proizvo|a~ u navedenom slu~aju odgovoran za {tetu,bez obzira na objektivnu nesaznatqivost nedostatka. BGH, 9 May 1995, VI ZR158/94, navedeno prema: Christian von Bar, The Common European Law of Torts, VolumeTwo, New York, Oxford University Press, 2000, str. 424.

24 Cf. Report on the Application of Directive 85/374 on Liability for Defective Products,Commission of the European Communities, Brussels, 2001, COM(2000) 893 final, str. 16--17;H. C. Taschner, op.cit., str. 32; Von Bar, op.cit., str. 422--423.

Nasuprot tome, u ve}ini zapadnoevropskih pravnih sistemaproizvo|a~ se moè osloboditi objektivne odgovornosti ako do-kaè da je u vreme kada je on pustio proizvod u promet -- stawenau~nog i tehni~kog znawa bilo takvo da se postojawe nedostatkanije moglo otkriti. Samo u malom broju zemaqa Evropske unijeproizvo|a~ odgovara i za objektivno nesaznatqive nedostatke.Ova stroè postavqena odgovornost proizvo|a~a postoji u pravi-ma Finske i Luksemburga kod odgovornosti za {tetu od svih vrstaproizvoda s nedostatkom; a u francuskom, nema~kom i {panskompravu samo kod odgovornosti za {tetu od proizvoda odre|ene vrste-- po pravilu su to hrana, proizvodi dobijeni iz qudskog organizmai farmaceutski proizvodi.

. PREDLOG ZAKONA O ODGOVORNOSTIPROIZVO\AÂ STVARI S NEDOSTATKOM

Zakon o obligacionim odnosima bio je prvi propis u Evropikoji je imenovao i kao zaseban institut regulisao odgovornostproizvo|a~a stvari s nedostatkom.25 Pokazano je da se prema Za-konu o obligacionim odnosima proizvo|a~ ne moè osloboditiodgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom, tako {to }edokazati da je nedostatak u trenutku pu{tawa stvari u promet bionesaznatqiv.

U Narodnoj skup{tini Republike Srbije, 16. februara 2005.godine u{ao je u skup{tinsku proceduru Predlog Zakona o odgo-vornosti proizvo|a~a stvari sa nedostatkom.26 Vlada predlaèdono{ewe ovog zakona po hitnom postupku radi ispuwewa obavezepreuzete Akcionim planom za harmonizaciju propisa RepublikeSrbije sa propisima Evropske unije. Kao razlog za davawe ovogpredloga, Vlada navodi potrebu za uskla|ivawem doma}eg zakono-davstva s odredbama Direktive.

Prema ~lanu 7 Predloga, proizvo|a~ odgovara za {tetunastalu od proizvoda s nedostatkom bez obzira na to da li jeznao za nedostatak. Ova odredba sli~na je odredbi ~lana 179Zakona o obligacionim odnosima, utoliko {to izri~ito predvi|a


172

25 J. Radi{i}, op.cit., str. 410. O me|usobnom odnosu ustanova subjektivne iobjektivne odgovornosti u na{em pravu, kao i o stvorenom i kontrolisanomriziku kao osnovu odgovornosti, cf. Mihailo Konstantinovi}, Osnov odgovorno-sti za prouzrokovanu {tetu, Pravni ìvot 9--10/1992, str. 1153--1163, ~lanakpreuzet iz Arhiva za pravne i dru{tvene nauke, br. 3/1952; Slobodan Perovi},Predgovor za Zakon o obligacionim odnosima, NIU Slu`beni list, Beograd,1995, str. 45 i daqe.

26 Izvor: web stranica Narodne skup{tine Republike Srbije, http://www.par-lament.sr.gov.yu.

da je za zasnivawe odgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkompravno irelevantno proizvo|a~evo znawe o tom nedostatku. Trebaprimetiti da se u onom ~lanu Direktive, kome bi trebalo daodgovara navedeni ~lan Predloga, ne govori o saznawima proiz-vo|a~a, ve} se prosto propisuje da }e proizvo|a~ biti odgovoranza {tetu od proizvoda s nedostatkom.27

Me|utim, prema ~lanu 8 Predloga, proizvo|a~ ne}e bitiodgovoran ako dokaè da nivo nau~nog i tehni~kog znawa u vremekada je proizvod stavqen u promet nije omogu}avao otkrivawenedostatka. Drugim re~ima, uprkos tome {to ~lan 7 Predloganaizgled ostaje pri re{ewu iz Zakona o obligacionim odnosima,stanovi{te je Vlade Republike Srbije da u na{e pozitivno pravotreba uvesti mogu}nost da se proizvo|a~ oslobodi odgovornostipozivom na razvojni rizik, bez obzira na to o kojoj vrsti proiz-voda je re~. Naravno, proizvo|a~ima pojedinih vrsta proizvodamoè se nekim budu}im zakonom uskratiti ovaj na~in osloba|awaod odgovornosti.

U obrazloèwu Predloga navodi se da prema proceni Vlade,primena predloènih re{ewa ne}e izazvati dodatne tro{koveni gra|anima ni privredi, a time ni malim i sredwim predu-ze}ima. Pri razmatrawu ta~nosti ove tvrdwe, trebalo bi uzeti uobzir ~iwenicu da su interesi proizvo|a~a i potro{a~a suprot-stavqeni po pitawu odgovornosti za razvojne rizike, te da sePredlogom oteàva pozicija koju potro{a~i ve} imaju premaZakonu o obligacionim odnosima u pogledu razvojnih rizika. Dru-gim re~ima, status quo se ne moè promeniti bez dodatnihtro{kova za onaj od suprotstavqenih interesa kome postoje}estawe pogoduje.

Dakle, ne ulaze}i u ovom ~asu u vrednovawe predloènogre{ewa, treba primetiti da Vlada Republike Srbije optira zauvo|ewe ustanove razvojnih rizika u na{e pravo, iako se harmo-nizacija s pravom Evropske unije moè izvr{iti i bez usvajawaove pogodnosti za proizvo|a~e. Postoje jo{ neke indicije da supredloène izmene na{eg pozitivnog prava po svojoj priroditakve da pogoduju interesima proizvo|a~a.

Prema odredbi ~lana 7 Direktive, proizvo|a~ se moè os-loboditi odgovornosti ukoliko dokaè da stvar nije imala nedo-statak u trenutku kada je pu{tena u promet.28 Smisao ovog pravila


173

27 The producer shall be liable for damage caused by a defect in his product, ~lan1 Direktive.

28 ^lanom 7 Direktive propisano je da se proizvo|a~ osloba|a odgovorno-sti ukoliko dokaè ne{to od navedenog: da on nije pustio stvar u promet; da jenedostatak nastao nakon {to je proizvo|a~ pustio stvar u promet; da stvar nijeproizvedena za prodaju ili neku drugu vrstu distribucije u komercijalne svrhe;

je u slede}em: ako o{te}eni dokaè da proizvod ima odre|eninedostatak i da je taj nedostatak uzrok {tete, onda se pretpostav-qa da je proizvod bio defektan u trenutku kada je pu{ten upromet, a proizvo|a~ se osloba|a odgovornosti ukoliko obori ovupretpostavku. Drugim re~ima, na proizvo|a~u leì teret dokazi-vawa da je nedostatak nastao docnije nego {to se pretpostavqa,to jest, u vreme kada je stvar ve} bila u prometu. Direktivaprepu{ta dràvama ~lanicama da same odrede stepen u kojem sudtreba da bude uveren da proizvod nije imao nedostatak u rele-vantnom trenutku. Prema ~lanu 8 Predloga Vlade Republike Sr-bije, dovoqno je da proizvo|a~ dokaè da nedostatak koji je uzrok{tete verovatno nije postojao u trenutku kada je proizvo|a~pustio stvar u promet.29

Vladinim Predlogom poloàj proizvo|a~a olak{an je ono-liko koliko je to uop{te mogu}e kada ve} teret dokazivawaodre|ene okolnosti leì na proizvo|a~u. Da bi se oslobodioodgovornosti, proizvo|a~ treba da dokaè da je verovatnije danedostatka nije bilo nego da ga je bilo u relevantnom trenutku.Poloàj proizvo|a~a svakako bi bio teì da se od wega zahtevada dokaè da je izvesno da stvar nije imala nedostatak, ili da jeneosnovano sumwati da je stvar bila defektna u trenutku kada jeplasirana na trì{te. Dovoqno je, dakle, da proizvo|a~ dokaèda postoji ve}a verovatno}a (51%) da je nedostatak nastao nakon{to je stvar pu{tena u promet nego da je nedostatak ve} postojaou tom trenutku. Primera radi, predlaga~ zakona je mogao da oteàprocesnu poziciju proizvo|a~a stvari sa nedostatkom, tako {tobi predvideo da se proizvo|a~ osloba|a odgovornosti tek ukolikodokaè da je van osnovane sumwe da je stvar bila perfektna utrenutku kada je pu{tena u promet.

Nadaqe, odredbom ~lana 8 Predloga predvi|eno je da seproizvo|a~ osloba|a odgovornosti ako dokaè da je postojaweodre|enog nedostatka posledica uskla|ivawa svojstva proizvodas propisanim normama -- bile one imperativne ili ne. Nasuprottome, odredbom ~lana 7 Direktive izri~ito je predvi|eno da seproizvo|a~ osloba|a odgovornosti ako dokaè da je postojawe


174

da je nedostatak posledica proizvo|a~evog povinovawa imperativnim pravnimpropisima; da je stawe nau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je proizvo|a~pustio stvar u promet bilo takvo da se postojawe nedostatka nije moglo otkriti.

29 ,,Proizvo|a~ ne}e biti odgovoran ako dokaè da: nije stavio proizvod upromet; nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavio proizvod upromet ili se pojavio kasnije; on nije proizveo proizvod namewen za prodaju ida proizvod nije proizveden u okviru wegove redovne delatnosti; nedostatak jenastao usled usagla{avawa svojstva proizvoda sa propisanim normama; nivonau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je proizvod stavqen u promet nijeomogu}avao otkrivawe nedostatka, ~lan 8 Predloga Zakona o odgovornosti pro-izvo|a~a stvari sa nedostatkom.

nedostatka u proizvodu posledica proizvo|a~evog povinovawa im-perativnim pravnim propisima.

Kada je dono{en nacionalni propis kojim je trebalo imple-mentirati odredbe Direktive u unutra{we pravo Luksemburga,luksembur{ki zakonodavac se nalazio u situaciji koja je analognana{oj. Naime, prema zate~enom pravilu unutra{weg prava, proiz-vo|a~i su smatrani odgovornim i za objektivno nesaznatqivenedostatke. Luksembur{ki zakonodavac se stoga opredelio da os-tane pri postoje}em pravilu, to jest da ne li{i potro{a~e oneza{tite koju oni ve} uìvaju.30 Drugim re~ima, Luksemburg jeiskoristio mogu}nost koju ostavqa ~lan 15 (1.b) Direktive izadrào ve} postoje}e re{ewe iz sopstvene sudske prakse, a premakome je odgovornost proizvo|a~a bila postavqena o{trije nego{to to Direktiva nalaè. U Izve{taju Evropske komisije od2001. godine, stoji da nije do{lo ni do kakvih problema u vezi skorakom na koji se Luksemburg odlu~io.31

S druge strane, ni prema shvatawu francuskih sudova nijebilo mogu}e osloboditi se objektivne odgovornosti, tako {to bise dokazalo da je uzrok {tete bio objektivno nedostupan qudskomsaznawu.32 Ipak, bez obzira na shvatawe koje je do tada biloprihva}eno u sudskoj praksi, u Francuskoj je 1998. godine omo-gu}eno proizvo|a~ima da se oslobode odgovornosti za {tetu odstvari s nedostatkom, tako {to }e dokazati da je nedostatak bionesaznatqiv u trenutku pu{tawa stvari u promet;33 izuzev ukoli-ko stvar s nedostatkom jeste deo qudskog tela ili proizvod dobi-jen iz qudskog tela.34

Treba primetiti da je Republika Slovenija u svom Obliga-cijskom zakoniku zadràla odredbu o odgovornosti proizvo|a~aza {tetu od stvari s nedostatkom kakva postoji u ~lanu 179 Zakona


175

30 Report on the Application of Directive 85/374 on Liability for Defective Products,Commission of the European Communities, Brussels, 2001, COM(2000) 893 final, str. 17.

31 Ibidem, str. 17.32 Yvan Markovits, La Directive C.E.E. du juillet 1985 sur la responsabilit du fait des

produits dfctueux, Paris, Librairie Gnrale de Droit et de Jurisprudence, 1990, str. 225.33 Francuska je 19. maja 1998. godine donela zakon kojim su re{ewa pred-

vi|ena Direktivom postala deo wenog unutra{weg pravnog poretka (Loi No.98--389). Odredbe ovog zakona postale su deo Francuskog gra|anskog zakonika. Cf.Franois Terr, Philippe Simler, Yves Lequette, Droit civil -- Les obligations, 8e dition, Paris,Dalloz, 2002, str. 937 i daqe.

34 Le producteur est responsable de plein droit moins qu'il ne prouve: ... (4) Quel'tat des connaissances scientifiques et techniques, au moment o il a mis le produit encirculation, n'a pas permis de dceler l'existence du dfaut. Article 1386--11, Code Civil.(Article 12, Texte issu de la loi n 98--389 du 19 mai 1999).

,,Le producteur ne peut invoquer la cause d'exonration prvue au 4 de l'article1386--11 lorsque le dommage a t caus par un lment du corps humain ou par les produitsissus de celui-ci. Article 1386--12/1, Code Civil. (Article 13, Texte issu de la loi n 98--389du 19 mai 1999.)

o obligacionim odnosima.35 Me|utim, Slovenija je Zakonom oza{titi potro{a~a (Zakon o varstvu potro{nikov) predvidela mo-gu}nost da se proizvo|a~ oslobodi odgovornosti ukoliko dokaèda je, u vreme kada je on pustio proizvod u promet, stawe nau~nogi tehni~kog znawa bilo takvo da se postojawe nedostatka nijemoglo otkriti.36 Dakle, u Sloveniji je novim propisom o za{titipotro{a~a oteàn poloàj o{te}enika u odnosu na onaj poloàjkoji o{te}eniku garantuje Obligacijski zakonik.

Iako u svom pravnom nasle|u ima pravilo koje postoji i una{em Zakonu o obligacionim odnosima, Slovenija je propisimao za{titi potro{a~a prebacila razvojni rizik na o{te}enika,to jest usvojila normu prema kojoj proizvo|a~ ne duguje potro{a~unaknadu za onu {tetu koja poti~e od objektivno nesaznatqivihnedostataka stvari. Na taj na~in objektivno su nesaznatqivi ne-dostaci po svom pravnom zna~aju izjedna~eni sa slu~ajem ilivi{om silom. Drugim re~ima, {teta od uzroka za koje se nijemoglo znati, {kodi onome koga zgodi.

. USTANOVA RAZVOJNIH RIZIKA U PRAVUEVROPSKE UNIJE

Na ovom mestu potrebno je da se detaqnije objasni i izloìsadrìna pravnog re{ewa koje evropski zakonodavac sugeri{ezemqama ~lanicama Evropske unije. Iz na{e perspektive, dakle,potrebno je da se ispita doma{aj pravila usvojenog u ve}inizemaqa Evropske unije, a zatim i da se sagleda koja politika stojiiza ovog pravila i koje bi bile eventualne posledice ostajawapri re{ewu koje se u pogledu razvojnih rizika razlikuje od ve}in-skog.

Najzna~ajniji slu~aj koji je razmatran pred Evropskim sudompravde, a koji se odnosi na tuma~ewe ~lana 7(e) Direktive, jesteslu~aj Komisija protiv Ujediwenog Kraqevstva iz 1997. godine.37


176

35 Odgovornost proizvajalca stvari z napako: (1) Kdor da v promet kak{no stvar, kijo je izdelal, ki pa pomeni zaradi kak{ne napake, {kodno nevarnost za osebe ali stvari, odgovarjaza {kodo, ki nastane zaradi take napake. (2) Proizvajalec odgovarja tudi za nevarne lastnostistvari, ~e ni ukrenil vsega, kar je potrebno, da {kodo, ki jo je mogel pri~akovati, prepre~i zopozorilom, varno embalaò ali kak{nim drugim ustreznim ukrepom. ~len 155, Obligacijskizakonik, Uradni list Republike Slovenije 83/2001, 32/2004.

36 Proizvajalec ni odgovoren za {kodo, ~e dokaè, da: ... -- svetovna raven znanosti intehni~nega napredka v ~asu, ko je dal izdelek v promet, ni bila tak{na, da bi bilo mo`no napakona izdelku odkriti (npr. z znanimi metodami in analizami). ~len 10, Zakon o varstvupotro{nikov (uradno pre~i{~eno besedilo), Uradni list Republike Slovenije 98/2004.

37 Commission of the European Communities v. United Kingdom of Great Britain andNorthern Ireland, C--300/95, European Court Reports 1997 Page I--02649(www.europa.eu.int/eur-lex). Cf. S. Taylor, op.cit., str. 69--72.

Evropska komisija je pokrenula postupak pred Sudom zahtevaju}ida se utvrdi da Ujediweno Kraqevstvo nije na odgovaraju}i na~inunelo u svoje unutra{we pravo navedenu odredbu Direktive.

Spornim zakonskim ~lanom, kojim je Ujediweno Kraqevstvoimplementiralo ovu odredbu, bilo je propisano da se proizvo|a~stvari s nedostatkom moè osloboditi odgovornosti za {tetu kojaje prouzrokovana tim nedostatkom, ako dokaè da je stawe nau~nogi tehni~kog znawa u relevantnom trenutku bilo takvo da bi biloneosnovano o~ekivati od proizvo|a~a iste vrste proizvoda daotkrije postojawe ovog nedostatka u vreme dok je proizvod bio podwegovom kontrolom.38

Komisija je u postupku istakla da data odredba Direktivepoziva na objektivnost stoga {to nalaè da se procena saznatqi-vosti nedostatka koji je bio uzrok {tete izvr{i prema objektiv-nom stawu sveukupnog nau~nog i tehni~kog znawa u relevantnommomentu, a ne prema tome da li je hipoteti~ki proizvo|a~ istevrste proizvoda mogao da do|e do potrebnog saznawa. Nasuprottome, prema spornoj odredbi unutra{weg prava Ujediwenog Kra-qevstva, saznatqivost nedostatka koji je bio uzrok {tete ceni ses obzirom na to da li je proizvo|a~ iz iste oblasti proizvodwemogao u relevantnom momentu da otkrije navedeni nedostatak.

Evropski sud je u ovom slu~aju odbio zahtev Komisije uzslede}e obrazloèwe: ocena adekvatnosti unutra{weg propisakojim odre|ena dràva ~lanica implementira odredbu komunitar-nog prava, obavqa se uzimaju}i u obzir na~in na koji nacionalnisudovi dràve ~lanice tuma~e taj unutra{wi propis. Evropskisud je smatrao da sama sporna odredba ne daje osnova za tuma~ewekakvo joj je pripisala Komisija, kao i da Komisija nije dokazalada bi sudovi Ujediwenog Kraqevstva tuma~ili ovu odredbu nanavedeni na~in.

Prema mi{qewu Evropskog suda za qudska prava,39 ~lan 7(e)Direktive ne odnosi se na stawe nauke i tehnike u onoj oblastiproizvodwe u kojoj je proizvo|a~ aktivan, nego na op{te stawenau~nog i tehni~kog znawa u svim oblastima, u vreme kad jeproizvod pu{ten u promet, ukqu~uju}i i najvi{e domete tog znawa.

Sud je u istoj odluci izrazio mi{qewe da odredba iz ~lana7(e) implicitno predvi|a da relevantno nau~no i tehni~ko znawe


177

38 In any civil proceedings by virtue of this Part against any person ... in respect ofa defect in a product it shall be a defence for him to show ... (e) that the state of scientificand technical knowledge at the relevant time was not such that a producer of products of thesame description as the product in question might be expected to have discovered the defectif it had existed in his products while they were under his control. Section 4(1)(e), ConsumerProtection Act of 1987, koji je stupio na snagu 1. marta 1988.godine.

39 Cf. Commission v. UK, C--300/95.

mora biti dostupno u vreme kada je proizvod pu{ten u promet.Sud nije definisao pojam dostupnosti informacije, ve} je toprepustio sudovima dràva ~lanica. Ipak, treba primetiti da seu ovom kontekstu moè suditi o tome da li je neka informacijabila dostupna samo ako je ona bila objavqena, odnosno ukoliko jena neki na~in iskazana, u~iwena saznatqivom.40 Primera radi,izli{no je procewivati dostupnost informacije zabeleène usvesci ili na ra~unaru nekog nau~nika, ako ona nikada nije obzna-wena, to jest javno saop{tena. Takva informacija je a priori nedo-stupna.

Dostupnost informacije stvar je procene nacionalnog suda.Ova procena se ne fokusira na objektivnu pripadnost informa-cije nau~noj i tehni~koj ba{tini, budu}i da je informacija deote ba{tine samim svojim postojawem -- bez obzira na dostupnost.To zna~i da }e se nacionalni sudovi pri davawu ocene o dostup-nosti odre|enog saznawa upu{tati i u pitawe adekvatnosti pro-izvo|a~evog pona{awa. Drugim re~ima, sudovi }e se neminovnopitati da li se od proizvo|a~a moglo osnovano o~ekivati da do|eu posed odre|enog saznawa, odnosno da li bi razuman i bri`qivproizvo|a~ do{ao do tog saznawa.

Na primer, informacija koja je od zna~aja za blagovremenootkrivawe nedostatka u proizvodu, bila je objavqena u nau~nom~asopisu na stranom jeziku. Pitawe dostupnosti te informacijepred sudom svodi se na pitawe da li se od proizvo|a~a mogloosnovano o~ekivati da prati nau~ne ~asopise na stranom jeziku.Na taj na~in se u rezonovawe suda uvode elementi koji su speci-fi~ni za ustanovu subjektivne odgovornosti, to jest, upravo onielementi ~ije je odsustvo karakteristi~no za ustanovu objektivneodgovornosti.41 U wih se svakako ubrajaju standard osnovaniho~ekivawa i standard razumnog i bri`qivog ~oveka.

U svakom slu~aju, kada bi se saznatqivost nedostatka cenilas obzirom na postoje}a nau~na i tehni~ka znawa, bez obzira nawihovu dostupnost, evropski proizvo|a~ bi bio odgovoran i zaone nedostatke koji su se mogli otkriti na osnovu neke informa-cije objavqene u lokalnim novinama u Kini.42


178

40 Cf. Geraint G. Howells, Mark Mildred, Is European Products Liability more protec-tive than the Restatement (Third) of Torts Products Liability, 65 Tennessee Law Review 985,1998, str. 998--1015.

41 Cf. Jane Stapleton, Products Liability in the United Kingdom: The Myths of Reform,34 Texas International Law Journal 45, 1999, str. 58--59.

42 Poznat je primer koji navodi Xejn Steplton: da je u vreme kada je lekThalidomide plasiran na evropsko trì{te, neki lekar u Manxuriji ili Sibiru,na lokalnom dijalektu ili u krugu svojih prijateqa objavio ideju o testirawuhrane za pse na odre|eni na~in, a koja bi omogu}ila otkri}e {tetnih efekataovog leka, wegova ideja bi predstavqala deo nau~nog i tehni~kog znawa. Ibidem,str. 59.

Neki autori kritikuju strukturu Direktive ukazuju}i da suu woj neopravdano razdvojena izlagawa o uslovima odgovornosti,od izlagawa o tome {ta proizvo|a~ treba da dokaè kako bi seodgovornosti oslobodio.43 Pored toga, kritikovana je i okolnost{to oni teorijski koncepti na kojima se zasniva reìm objektiv-ne odgovornosti u Direktivi nisu primeweni u svom ~istom ob-liku -- u institut objektivne odgovornosti uvedeno je pitawesaznatqivosti koje izvorno pripada institutu odgovornosti poosnovu krivice.44

Uslovi odgovornosti proizvo|a~a ure|eni su ~lanom 4 Di-rektive, prema kome je o{te}eni taj koji treba da dokaè da jepretrpeo {tetu, da proizvod ima nedostatak i da je upravo tajnedostatak uzrok pretrpqene {tete. Krivica proizvo|a~a ne fi-gurira ni kao uslov ni kao osnov wegove odgovornosti. S drugestrane, ~lanom 7 Direktive propisano je da se proizvo|a~ oslo-ba|a odgovornosti ukoliko dokaè ne{to od navedenog: da on nijepustio stvar u promet; da je nedostatak nastao nakon {to jeproizvo|a~ pustio stvar u promet; da stvar nije proizvedena zaprodaju ili neku drugu vrstu distribucije u komercijalne svrhe;da je nedostatak posledica proizvo|a~evog povinovawa impera-tivnim pravnim propisima; da je stawe nau~nog i tehni~kog znawau vreme kada je proizvo|a~ pustio stvar u promet bilo takvo dase postojawe nedostatka nije moglo otkriti (razvojni rizik).

Treba primetiti da i na{ Zakon o obligacionim odnosimaodvojeno tretira uslove za zasnivawe objektivne odgovornosti, sjedne strane, i na~ine za oslobo|ewe od ove vrste odgovornosti,s druge strane. ^lanom 173 ZOO zasebno je ure|eno pitawe uslovaodgovornosti za opasnu stvar ili opasnu delatnost, dok je ~lanom177 ZOO ure|eno na koji se na~in imalac opasne stvari, ilivr{ilac opasne delatnosti, moè osloboditi objektivne odgovor-nosti. ^lan 173 kao uslove odgovornosti postavqa postojawe {te-te i postojawe kauzalne veze izme|u opasne stvari i pri~iwene{tete. Postojawe ove kauzalne veze se oborivo pretpostavqa akoo{te}eni dokaè da je opasna stvar materijalno u~estvovala unastanku {tete. ^lan 177 dozvoqava da se imalac opasne stvarioslobodi odgovornosti ako obori ovu pretpostavku. Drugim re-~ima, ~lan 177 u svemu korespondira ~lanu 173; on ne uvodi nijednunovu okolnost koju bi imalac opasne stvari mogao da dokaè kakobi se oslobodio odgovornosti, a koja ne predstavqa pobijawenekog od uslova odgovornosti uobli~enih u ~lanu 173. Osloba|awe


179

43 Jane Stapleton, International Torts: A Comparative Study: Restatement (Third) ofTorts: Product liability, An Anglo-Australian Perspective, 39 Washburn Law Journal 363,2000, str. 368.

44 Y. Markovits, op.cit., str. 227.

od odgovornosti, dakle, svodi se na dokazivawe da nisu ispuweniuslovi odgovornosti, odnosno na pobijawe onoga {to je o{te}enidokazao, ili onoga {to se oborivo pretpostavqa kao uslov odgo-vornosti.

Nasuprot tome, odredbom Direktive kojom je propisano {taproizvo|a~ treba da dokaè kako bi se oslobodio od odgovornosti,uvodi se nova okolnost -- okolnost koja nije uzeta u obzir u sklopurazmatrawa o uslovima odgovornosti i koja je ~ak u logi~kojsuprotnosti sa ustrojenim reìmom odgovornosti. Odredbom ~la-na 4 Direktive ure|en je sistem objektivne odgovornosti proiz-vo|a~a, to jest odgovornosti proizvo|a~a bez obzira na wegovukrivicu. Odredbom ~lana 7 Direktive omogu}eno je da proizvo|a~izbegne odgovornost za {tetu koja poti~e od onih uzroka za kojese nije moglo znati. Drugim re~ima, proizvo|a~ koji ne spori dastvar ima nedostatak osloba|a se odgovornosti za {tetu prouzro-kovanu tim nedostatkom ukoliko dokaè da na wegovoj strani nemakrivice.45

U savremenom gra|anskom pravu primetna je pojava objekti-vizirawa pojma krivice kao osnova subjektivne odgovornosti. Po-jam skrivqenog pona{awa se poistove}uje sa pojmom pogre{nogpona{awa, bez obzira na sadrìnu {tetnikove svesti.46 Krivicase sagledava kao gre{ka, to jest kao pona{awe koje odstupa odonoga {to se moglo osnovano o~ekivati od razumnog i bri`qivog~oveka. Uprkos trendu objektivizacije same krivice kao osnovesubjektivne odgovornosti, Direktiva otvara mogu}nost da se onaj~ija se odgovornost i ne zasniva na krivici oslobodi od odgovor-nosti dokazuju}i da se ne{to nije moglo znati, to jest pozivaju}ise na odsustvo krivice na svojoj strani.

Neki autori smatraju da je su{tina ustanove objektivneodgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom upravo u odgovor-nosti proizvo|a~a za objektivno nesaznatqiv nedostatak.47 Onipodse}aju da je razvoj ustanove objektivne odgovornosti proiz-vo|a~a u Evropi zna~ajno ubrzan masovnim {tetama do kojih je


180

45 Cf. Y. Markovits, op.cit., str. 227.46 ,,Moè se re}i da je kriv svaki onaj koji se nije pona{ao onako kako se

osnovano moglo o~ekivati od wega. To o~ekivawe ne mora biti osnovano na pravu,dovoqno je ako je osnovano na obi~aju, op{tim navikama. Kad idem desnom stranom,kao {to je obi~aj, ja o~ekujem da }e i drugi i}i desnom stranom i tako izbe}isudar sa mnom. Onaj koji ne ~ini tako, nego ide levom stranom i sudari se sa mnomkoji idem pravo, kriv je za {tetu koja tako nastane, bez obzira na sve drugo, jersam ja legitimno, osnovano verovao da }e se on prema navikama grada kretatidesnom stranom kao i ja. Tako shva}ena krivica znatno pro{iruje domen takozvanesubjektivne odgovornosti i ~ini neosnovanim neke kritike te teorije.MihailoKonstantinovi}, Diskusija, u zborniku Gra|anska odgovornost, Beograd, Insti-tut dru{tvenih nauka, 1966, str. 332.

47 J. Stapleton, op.cit., str. 368.

dolazilo usled upotrebe leka Thalidomide -- tim povodom fokuspa`we evropskih pravnika usmeren je na pitawe odgovornosti zanedostatke koji nisu bili poznati u vreme kada se lek na{ao natrì{tu. Iz kojih razloga onda Direktiva sugeri{e, a dràve~lanice Evropske unije mahom prihvataju, da se proizvo|a~ moèosloboditi objektivne odgovornosti dokazuju}i da u vreme kada jestvar s nedostatkom pu{tena u promet nije bilo mogu}e otkritiovaj nedostatak?

. RAZLOZI ZA UVO\EWE USTANOVERAZVOJNIH RIZIKA

Ustanova objektivne odgovornosti za {tetu od stvari s ne-dostatkom vodi ka ostvarewu dva dru{tvena ciqa. Prvi dru{tve-ni ciq jeste kompenzacija -- naknada {tete koja je prouzrokovanaproizvodom s nedostatkom, to jest postavqawe o{te}enika u onuimovinsku poziciju u kojoj bi se on nalazio da mu {teta nijepri~iwena. Drugi dru{tveni ciq jeste prevencija -- odvra}aweproizvo|a~a od pu{tawa u promet stvari s nedostatkom. Gra|an-skopravna sankcija kojoj proizvo|a~ stvari s nedostatkom bivaizloèn, sastoji se u obavezi naknade {tete koja je posledica ovognedostatka.48

Evropski zakonodavac isti~e u Preambuli Direktive da biobjektivna odgovornost za {tetu od stvari s nedostatkom trebaloda obezbedi pravi~nu raspodelu rizika49 u dru{tvu ~iji se tehno-lo{ki razvoj stalno ubrzava. Rizik koji treba raspodeliti jesteopasnost od {teta prouzrokovanih proizvodima s nedostatkom.Drugim re~ima, Direktiva je doneta s namerom da odigra odre|enuulogu u ostvarivawu distributivne pravde u dru{tvu, tako {to }erizik od navedene vrste {teta pripisati onome ko taj rizikstvara.

Ipak, Direktiva dopu{ta da se proizvo|a~ oslobodi objek-tivne odgovornosti, tako {to }e dokazati da je stawe nau~nog itehni~kog znawa u vreme kada je on pustio proizvod u promet bilotakvo da se postojawe nedostatka nije moglo otkriti. Izgleda dase ovom odredbom Direktive interveni{e u raspodelu rizika izsasvim drugog ugla. Ovde u fokusu pa`we zakonodavca vi{e nijeonaj rizik kome se izlaè lice koje koristi proizvod s nedostat-kom -- rizik koji se sastoji u opasnosti da potro{a~u bude pri-~iwena {teta. Naprotiv, zakonodava~eva pa`wa je ovde usmerenana indirektan rizik kome se izlaè proizvo|a~, a koji se sastoji


181

48 G. Howells, M. Mildred, op.cit., str. 1026.49 Fair apportionment of risk.

u mogu}nosti da on bude tuèn za {tete od nedostataka za kojenije mogao da zna.50

Op{te pravilo, propisano Direktivom, jeste pravilo da jeproizvo|a~ odgovoran za {tetu od stvari s nedostatkom.51 Dakle,proizvo|a~ snosi kona~ne imovinske posledice {tetnog doga|aja-- na wemu leì rizik u vezi s pu{tawem u promet stvari koja imanedostatak. Rizik {tete ostaje na proizvo|a~u i nakon {to jestvar izmakla wegovoj kontroli, to jest i posle pu{tawa stvariu promet.

Odredba kojom se proizvo|a~u omogu}ava da izbegne odgovor-nost, tako {to }e dokazati da se nedostatak nije mogao otkriti utrenutku kada je stvar plasirana na trì{te, konstitui{e izuze-tak od op{teg pravila. Naime, u pogledu {tete koja poti~e odonih nedostataka koji se nisu mogli blagovremeno otkriti, tre-nutak pu{tawa stvari u promet ozna~ava prelazak rizika s pro-izvo|a~a na potro{a~a. Okolnost da je nedostatak otkriven nakon{to je stvar pu{tena u promet, ne mewa ~iwenicu da je u prometpu{tena stvar s nedostatkom.52 Drugim re~ima, nedostatak je po-stojao iako se za wega nije moglo znati. Pitawe koje se otvarajeste slede}e: da li ~iwenica da se nedostatak nije mogao otkritiu trenutku kada je stvar pu{tena u promet opravdava prelazakrizika u pogledu posledica tog nedostatka s proizvo|a~a na pot-ro{a~a?53

Ustanova razvojnih rizika predstavqa poku{aj da se napravikompromis izme|u dva suprotstavqena interesa. S jedne stranestoji potreba da se uspostavi sistem koji podsti~e ne samo pro-izvodwu nego i nau~na istraìvawa i inovacije u funkciji una-pre|ewa proizvodwe. S druge strane se nalaze osnovana o~ekivawapotro{a~a u pogledu bezbednosti proizvoda plasiranih na tr-ì{te.

Problem razvojnih rizika naj~e{}e se javqa u farmaceuts-koj, hemijskoj i biohemijskoj industriji, proizvodwi hrane i ge-netski modifikovanih organizama -- drugim re~ima, u onim obla-


182

50 Cf. Y. Markovits, op.cit., str 221.51 Cf. ^lan 1 Direktive, fusnota 24.52 Prema Ivanu Markovi}u (Yvan Markovits), sam razvojni rizik predstavqa

vrstu nedostatka (mane), u onom smislu u kome se pojam nedostatka koristi uDirektivi. Razvojni rizik jeste naknadni nedostatak bezbednosti proizvoda (unmanque posteriori de scurit). Odgovornost za naknadni nedostatak bezbednostitreba da snosi proizvo|a~ stoga {to je nedostatak bezbednosti postojao jo{ utrenutku stavqawa proizvoda u promet, iako se u tom trenutku nije mogao otkriti.Cf. Y. Markovits, op.cit., str. 218--234.

53 Cf. Y. Markovits, op.cit., str. 221.

stima proizvodwe za koje su tipi~na osetqiva eti~ka pitawa,primena visokih tehnologija i opasnost od masovnih {teta.54

Brojni su razlozi kojima se opravdava ustanova razvojnihrizika, to jest argumenti kojima se potkrepquje tvrdwa da je veomazna~ajno da se proizvo|a~ oslobodi od odgovornosti za {tetu odstvari s nedostatkom, ako se taj nedostatak nije mogao otkiti utrenutku pu{tawa stvari u promet.

Obi~no se isti~e da nau~ni i tehni~ki napredak donosikorist svima, to jest da od wega profitira dru{tvo kao celina.Stoga bi rizik koji neizbe`no ide uz nau~ni i tehni~ki progrestrebalo da bude raspodeqen na sve koji od ovog progresa imajukoristi.

Primetno je da se u~esnici u debati o razvojnim rizicimapozivaju i na neke argumente kojima ina~e nisu skloni. Na primer,proizvo|a~i kao ekonomski i informaciono ja~a strana -- stranakojoj je, po pravilu, u interesu minimizirawe zakonodav~eve in-tervencije -- postavqaju zahtev za dodatnim normirawem s pozivomna op{ti interes. Drugim re~ima, u raspravi o tome ko treba dasnosi razvojni rizik dolazi do zanimqivog preokreta, pa se oneinteresne grupe kojima po pravilu nije bliska ideja o ulozidràve u pravi~noj distribuciji dobara u dru{tvu -- pozivaju napotrebu ostvarivawa pravi~ne raspodele rizika ili na potrebupostojawa razra|ene sheme socijalnog osigurawa.

Zatim, tvrdi se da ustanova razvojnih rizika podsti~e ino-vaciju tako {to umawuje rizike vezane za wu. Ukidawe ove usta-nove sputalo bi nau~na istraìvawa tako {to bi uve}alo tro{ko-ve svake inovacije za onoliko koliko iznosi cena osigurawa ododgovornosti za nepoznate rizike. Pored toga, ukidawe ustanoverazvojnih rizika u~inilo bi da proizvo|a~i oklevaju da puste upromet stvari proizvedene po najnovijoj tehnologiji.

Tako|e, treba primetiti da se proizvo|a~i veoma ~estonalaze u ulozi naru~ilaca nau~nih istraìvawa i da su najnovijanau~na i tehni~ka saznawa po pravilu u wihovoj vlasti. Proiz-vo|a~u nije u interesu da u~ini dostupnim rezultate svojih is-traìvawa ako se moè osloboditi odgovornosti tako {to }e do-


183

54 O ovde navedenim argumentima za ustanovu razvojnih rizika i protiv we,cf. Green Paper on liability for defective products, Commission of the European Communities,Brussels, 1999, COM(1999) 396 final; Report on the Application of Directive 85/374 onLiability for Defective Products, Commission of the European Communities, Brussels, 2001,COM(2000) 893 final, str. 16--17; Analysis of the Economic Impact of the DevelopmentRisk Clause as provided by Directive 85/374/EEC on Liability for Defective Products, FinalReport, Study for the European Commission, Fondazione Rosselli, Contract No. ETD/2002/B5,str. 34; Y. Markovits, op.cit., str. 229--230.

kazati da se nedostatak u proizvodu nije mogao otkriti, s obziromna stawe dostupnog nau~nog i tehni~kog znawa.

Nadaqe, tvrdi se da bi proizvo|a~ima bilo te{ko da pri-bave osigurawe od odgovornosti za {tetu od nesaznatqivih nedo-stataka, te da ustanova razvojnih rizika predstavqa kqu~ stabil-nosti na trì{tu osigurawa od odgovornosti u evropskoj indus-triji. Drugim re~ima, postavqa se pitawe da li bi i po kojoj ceniosigurava~i pristali da osiguraju nepoznate rizike.

Navodi se i da bi odgovornost proizvo|a~a za {tetu odnepoznatih nedostataka dovela do sniàvawa standarda u procesuproizvodwe, budu}i da bi proizvo|a~ odgovarao i onda kada jeproizvodio primewuju}i nau~no i tehni~ko znawe najvi{eg nivoa.Imaju}i u vidu da ni po{tovawe najvi{ih nau~nih i tehni~kihstandarda ne bi moglo da ga za{titi od odgovornosti, proizvo|a~ubi bilo isplativo da umereno snizi standarde po kojima proizvo-di, to jest da optimalizuje svoje investirawe u bezbednost proiz-voda.

Zatim, isti~e se da bi ustanova odgovornosti trebalo dapodsti~e proizvo|a~e da na trì{te plasiraju {to bezbednijeproizvode, a ne da stavqa proizvo|a~e u poziciju osigurava~a.Najja~i podstrek da proizvodi bezbedne proizvode, proizvo|a~use moè dati tako {to }e se on osloboditi odgovornosti za one{tete do kojih je do{lo uprkos tome {to je proizvo|a~ primenionau~no i tehni~ko znawe najvi{eg nivoa.

Daqe, poloàj proizvo|a~a u postupku ve} je oteàn u do-voqnoj meri time {to proizvo|a~ mora da dokaè negativnu~iwenicu (da se nedostatak nije mogao otkriti) da bi se oslobo-dio odgovornosti.55

Na kraju, tvrdi se da ustanova objektivne odgovornosti nijenajboqi na~in da se iza|e na kraj s masovnim {tetama. Kao pri-merenije re{ewe, predlaè se kompenzacija u sistemu socijalnogosigurawa ili putem osnivawa specijalnih -- javnih ili privatnih


184

55 Iz odredbe ~lana 6 Direktive zakqu~uje se da sudija koji procewuje dali odre|eni proizvod ima nedostatak, uzima kao referentnu ta~ku opravdanao~ekivawa potro{a~a. Ovo pravilo implicira da postoje odre|eni rizici kojepotro{a~i naprosto treba da predvide, to jest da potro{a~ moè osnovano dao~ekuje odre|eni stepen bezbednosti proizvoda, a ne wegovu apsolutnu bezbednost.Pri tom, nisu relevantna ona o~ekivawa koja je konkretni potro{a~ imao, ve}ona o~ekivawa koja su bila osnovana. Kao jednu od smernica pri utvr|ivawu kojasu to o~ekivawa bila osnovana, sudovi uzimaju u obzir o~ekivawa dru{tvenezajednice (a ne o~ekivawa prose~nog, niti o~ekivawa konkretnog potro{a~a) upogledu stepena sigurnosti odre|enog proizvoda. Cf. H. C. Taschner, op.cit., str.30--31. U savremenom ameri~kom pravu, Restatements (Third) of Torts primewuje testkoji odmerava korisnost jednog proizvoda prema riziku koji taj proizvod nosi sasobom (risk utility test).

-- fondova iz kojih bi se ispla}ivale naknade. U mnogim zemaqamaEvropske unije proizvo|a~i lekova, vakcina i hrane, zajedno sosiguravaju}im dru{tvima aktivnim u odgovaraju}im granama in-dustrije, ve} su osnovali fondove iz kojih se ispla}uju naknade{teta prouzrokovanih odre|enim vrstama proizvoda s nedostat-kom.56

S druge strane, argumenti koji se navode protiv ustanoverazvojnih rizika, tako|e su brojni. Ustanova razvojnih rizikarazara koherentnost reìma objektivne odgovornosti. Ona do-pu{ta proizvo|a~u da se oslobodi odgovornosti tako {to }edokazati odsustvo sopstvene krivice u okviru sistema ~ija osnov-na karakteristika jeste to {to odgovornost proizvo|a~a nijeuslovqena postojawem krivice.

Pored toga, nije pravi~no da potro{a~i snose rizik onihopasnih aktivnosti od kojih u prvom redu koristi imaju proiz-vo|a~i. Tako|e, ekonomski efikasno bi bilo da tro{kove koji suposledica nedostataka u proizvodu snosi onaj ko te tro{kovestvara -- a to je proizvo|a~. Zatim, upravo proizvo|a~ raspolaès najvi{e informacija o mogu}im rizicima -- on u svakom slu~ajuzna vi{e o proizvodu od prose~nog potro{a~a.

Proizvo|a~ moè da prevali na potro{a~e tro{kove po-ve}awa bezbednosti proizvoda. Na isti na~in proizvo|a~ moèda ugradi u cenu proizvoda i tro{kove osigurawa od odgovornosti.Kada je re~ o velikim proizvo|a~ima, prevaqivawe tro{kovaosigurawa od odgovornosti na potro{a~e ne dovodi do zna~ajnogpove}awa cene proizvoda.57

Sre}u se i opaàwa da nije rasvetqena veza izme|u odgovor-nosti proizvo|a~a za razvojni rizik i wegove spremnosti nainovaciju, to jest da nije dokazano da bi u konstrukciji sopstveneodgovornosti za nesaznatqive nedostatke, proizvo|a~i oklevalida investiraju u nau~na istraìvawa. Ipak, ~ini se da je potrebnodokazivati onu tvrdwu koja prima facie ne stoji, a u konkretnomslu~aju to je tvrdwa da bi se proizvo|a~i upu{tali u inovacije i


185

56 Analysis of the Economic Impact of the Development Risk Clause as provided byDirective 85/374/EEC on Liability for Defective Products, Final Report, Study for the EuropeanCommission, Fondazione Rosselli, Contract No. ETD/2002/B5, str. 79--88.

57 U Finskoj proizvo|a~i snose odgovornost za {tetu od objektivno nesaz-natqivih nedostataka proizvoda. Finska vlada je izvestila Evropsku komisiju daje s tim u vezi do{lo do zanemarqivog pove}awa premija osigurawa od odgovor-nosti. Nema~ka i holandska osiguravaju}a dru{tva isti~u da se 90% slu~ajevakoji se ti~u odgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom, re{ava vansudskimporavnawem. Report on the Application of Directive 85/374 on Liability for DefectiveProducts, Commission of the European Communities, Brussels, 2001, COM(2000) 893 final,str. 10--17.

onda kada bi bili odgovorni za sve nepredvidqive posledice tihinovacija.

Na kraju, isti~e se mogu}nost da se zakonom propi{e naj-vi{i iznos do koga proizvo|a~i mogu biti odgovorni, s tim {toodgovornost ipak ostaje na wima. Direktiva dopu{ta dràvama~lanicama da svojim unutra{wim propisima odrede najvi{i iznosnaknade {tete usled smrti ili telesnih povreda prouzrokovanihjednim proizvodom s odre|enim nedostatkom, uz ogradu da ovajiznos ne moè biti mawi od 70 miliona evra.58 Do sada su tou~inile samo tri dràve -- Nema~ka, Portugal i [panija, i uwima se nikada nije dogodilo da iznos pri~iwenih {teta prema{ipropisani limit odgovornosti proizvo|a~a.59

Evropska komisija je 2004. godine angaòvala FondacijuRoseli (Fondazione Rosselli) da izvr{i sveobuhvatnu analizu eko-nomskog uticaja koji ostvaruje ustanova razvojnog rizika.60 Razma-traju}i na~ine na koje se u~esnici u pravnom prometu prila-go|avaju vaè}im pravilima, ova obimna analiza ukazuje na to dabi ukidawe ustanove razvojnih rizika dovelo do porasta parci-jalnih i do opadawa radikalnih inovacija. Naime, ako bi im seuskratila mogu}nost da se oslobode odgovornosti za {tetu odnedostataka koji se nisu mogli otkriti ni primenom nau~nog itehni~kog znawa najvi{eg nivoa, proizvo|a~i bi usmerili svojenapore na konvencionalna i mawe rizi~na istraìvawa, ulaù}iu bezbednost i kvalitet onoga {to ve} postoji. Pored toga, do{lobi do smawewa broja radikalnih inovacija i pionirskih nau~nihistraìvawa, kao i do opadawa raznovrsnosti ponu|enih proiz-voda. U analizi se isti~e da je izvesno da bi u slu~aju ukidawaustanove razvojnih rizika do{lo do pove}awa tro{kova osigura-wa, te da proizvo|a~i ne bi mogli da pribave osigurawe ododre|enih vrsta razvojnih rizika. Daqe se navodi da bi ukidaweove ustanove dovelo do promene u strukturi evropskog trì{ta,odnosno do koncentracije kompanija. Analiza predvi|a stvarawejavnih i privatnih kompenzacionih fondova na nivou Evropskeunije, iz kojih }e se ispla}ivati naknade za {tete prouzrokovane


186

58 Any Member State may provide that a producer's total liability for damage resultingfrom a death or personal injury and caused by identical items with the same defect shall belimited to an amount which may not be less than 70 million ECU, ~lan 16.1 Direktive.

59 Green Paper on liability for defective products, European Commission, Brussels,1999, COM(1999) 396 final. Predlog Zakona o odgovornosti za {tetu od proizvoda,~iji je autor Vlada RS, ne propisuje finansijski limit proizvo|a~eve odgovor-nosti.

60 Analysis of the Economic Impact of the Development Risk Clause as provided byDirective 85/374/EEC on Liability for Defective Products, Final Report, Study for the EuropeanCommission, Fondazione Rosselli, Contract No. ETD/2002/B5, www.europa.eu.int. Fondaci-ja Roseli je nezavisna, neprofitna istraìva~ka institucija iz oblasti ekonom-skih, politi~kih i ostalih dru{tvenih nauka, osnovana u Torinu 1988. godine.

objektivno nesaznatqivim nedostacima; dok }e u nekim granamaindustrije u~e{}e proizvo|a~a u kompenzacionim fondovima bi-ti obavezno.61

. OGRANIÊWA DOMA[AJA USTANOVERAZVOJNIH RIZIKA

Iako su gotovo sve evropske dràve -- sa izuzetkom Finskei Luksemburga -- prihvatile re{ewe koje je sugerisano Direkti-vom i omogu}ile svojim proizvo|a~ima da se oslobode odgovorno-sti za razvojne rizike, ~iwenica je da su neke od velikih evrop-skih dràva napravile izuzetak u tom pogledu, upravo u onimsektorima industrijske proizvodwe u kojima se razvojni rizicinaj~e{}e javqaju, i u kojima je ve}a verovatno}a otvarawa oset-qivih eti~kih pitawa. U francuskom, nema~kom i {panskom pra-vu, proizvo|a~i su odgovorni za rizike koji su bili izvan do-ma{aja qudskog saznawa, upravo kod onih proizvoda kod kojih sutakvi rizici najve}i -- hrane, farmaceutskih proizvoda i proiz-voda dobijenih iz qudskog organizma.

Pored toga, u Nema~koj su sudovi tuma~ewem ograni~iliprimenu zakonske norme po kojoj se proizvo|a~ osloba|a odgovor-nosti za razvojne rizike. Prema interpretaciji sudova, ova odred-ba se odnosi iskqu~ivo na nedostatke u konstrukciji i dizajnuproizvoda.

Prema shvatawu prihva}enom u nema~koj sudskoj praksi, pro-izvo|a~ se moè osloboditi odgovornosti dokazuju}i da je nedos-tatak bio objektivno nesaznatqiv, samo ako je re~ o nedostatkudo koga je do{lo prilikom projektovawa i dizajnirawa odre|enogproizvoda -- usled ~ega isti nedostatak postoji u ~itavoj proiz-vodnoj liniji. Nasuprot tome, proizvo|a~ odgovara i za objektivnonesaznatqiv nedostatak koji je nastao u postupku proizvodwe, ane u postupku dizajnirawa ili projektovawa. Drugim re~ima, pro-izvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti ako je do nedostatkado{lo u proizvodwi konkretnog komada proizvoda.62


187

61 U analizi se nagla{ava potreba za harmonizacijom (u skladu sa ~lanom153 Osniva~kog ugovora) razli~itih re{ewa koja u pogledu ustanove razvojnogrizika postoje u zemqama ~lanicama; kao i potreba da se sistem kompenzacijeure|en Direktivom, u potpunosti uskladi sa sistemom administrativne kontrolekoji je ure|en Direktivom o op{toj sigurnosti proizvoda (Council Directive92/59/EEC of 29 June 1992 on general product safety; amended by Directive 2001/95/EC ofthe European Parliament and of the Council, of 3 December 2001 on general product safety).Fondazione Rosselli, op.cit., str. 137--138.

62 Videti fusnotu 23. Ipak, potrebno je naglasiti da je poloàj proiz-vo|a~a lekova u Nema~koj olak{an postojawem privatnog fonda reosigurawaPharmapool, koji su osnovale nacionalne osiguravaju}e kompanije. S obzirom na

Nadaqe, u francuskom pravu proizvo|a~ ima obavezu daprati stvar u periodu od deset godina nakon pu{tawa u promet(obligation de suivi).63 U slu~aju da je nedostatak otkriven u roku oddeset godina od pu{tawa stvari u promet, proizvo|a~ koji nijepreduzeo odgovaraju}e mere da spre~i nastupawe {tetnih posle-dica tog nedostatka, ne moè se osloboditi vanugovorne odgovor-nosti pozivawem na razvojni rizik ili na sopstvenu sputanostimperativnim propisima.

Drugim re~ima, samo onaj proizvo|a~ koji se nije oglu{ioo obavezu pra}ewa proizvoda, moè se osloboditi odgovornostiza {tetu, tako {to }e dokazati da je naknadno otkriveni nedosta-tak posledica wegovog povinovawa imperativnim propisima kojisu bili na snazi u trenutku pu{tawa stvari u promet, ili da jestawe nau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je on pustio stvaru promet bilo takvo da se postojawe ovog nedostatka nije moglootkriti.64

Prema navedenoj odredbi Francuskog gra|anskog zakonika,oglu{ewe o obavezu pra}ewa proizvoda ne predstavqa privredniprestup, ve} onemogu}ava da se proizvo|a~ oslobodi gra|ansko-pravne odgovornosti za prouzrokovanu {tetu.65

Ideja o tome da proizvo|a~ nema pravo da ignori{e nedos-tatke stvari koju proizvodi, prili~no je stara u francuskom pravui ona poti~e jo{ od Potjea (Pothier).66Pre nego {to je u francuskopravo implementirana odredba ~lana 7(e) Direktive, koja se od-


188

pripadnost jednoj od tri kategorije rizika, proizvo|a~i farmaceutskih proizvodaupla}uju procenat svog godi{weg obrta u ovaj fond. O{te}eni ne moè da tuìdirektno osigurava~a, niti Pharmapool. Nema~ki zakonodavac odoleva zahtevimaorganizacija za za{titu interesa potro{a~a koje traè osnivawe op{teg kom-penzacionog fonda iz kojeg bi se ispla}ivale naknade {teta prouzrokovanihdefektnim farmaceutskim proizvodima. Fondazione Rosselli, op.cit., str. 111--112.

63 Cf. S. Taylor, op.cit., str. 79--81.64 Le producteur ne peut invoquer les causes d'exonration prvues aux 4 et 5 de

l'article 1386--11 si, en prsence d'un dfaut qui s'est rvl dans un dlai de dix ans aprs lamise en circulation du produit, il n'a pas pris les dispositions propres en prvenir lesconsquences dommageables. Article 1386--12/2, Code Civil. (Article 13, Texte issu de la loin 98--389 du 19 mai 1999.)

65 Direktiva o op{toj sigurnosti proizvoda predvi|a obavezu proizvo|a~ai distributera da na adekvatan i efikasan na~in obaveste potro{a~e o nedostatkukoji je otkriven nakon {to je proizvod ve} pu{ten u promet i da povuku satrì{ta (iz distribucije ili od krajweg korisnika) proizvode sa nedostatkomkada je to neophodno. Oglu{ewe o ovu obavezu jeste prestup koji biva ka`wen odstrane dràve, a ne uslov za zasnivawe odgovornosti za {tetu. Cf. ~lan 5 (1.b),Council Directive 92/59/EEC of 29 June 1992 on general product safety; amended by Directive2001/95/EC of the European Parliament and of the Council, of 3 December 2001 on generalproduct safety.

66 Y. Markovits, op.cit., str. 227.

nosi na razvojne rizike, pravilo je bilo da se proizvo|a~ ne moèosloboditi odgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom doka-zuju}i da nije znao ili da nije mogao znati da nedostatak postoji.Proizvo|a~ treba da dokaè da je uzrok {tete izvan stvari -- dane postoji uzro~na veza izme|u nedostatka stvari i pri~iwene{tete -- da bi se oslobodio objektivne odgovornosti.

Pravilo prema kome se proizvo|a~ osloba|a od odgovorno-sti za razvojne rizike, a koje je u francusko pravo uvedeno 1998.godine, upodobqava nesaznatqivi nedostatak u samom proizvoduonim uzrocima {tete koji se nalaze izvan stvari. Drugim re~ima,prema ovom pravilu, nedostatak za koji se nije moglo znati utrenutku pu{tawa stvari u promet, ima isti pravni zna~aj kao iuzrok {tete koji se nalazi izvan stvari.67

Promena koja je ovim pravilom uneta u francusko pravoublaèna je odredbom kojom se propisuje obaveza proizvo|a~a dadeset godina nakon {to je pustio stvar u promet prati da li }ese ispoqiti nedostatak koji stvara pove}anu opasnost od {tete.68

Dakle, proizvo|a~ nije objektivno odgovoran za {tetu od stvaris nedostatkom, ukoliko se taj nedostatak nije mogao otkriti utrenutku kada je stvar pu{tena u promet. Me|utim, smatra}e se daje proizvo|a~ kriv i stoga subjektivno odgovoran, ukoliko u pe-riodu od deset godina nakon pu{tawa stvari u promet nije predu-zeo sve odgovaraju}e mere da bi spre~io posledice ovog nedostat-ka.

Zakqu~ak koji se name}e iz prethodnih izlagawa je slede}i:u francuskom, nema~kom i {panskom pravu prihva}eno je re{ewekoje je sugerisano Direktivom, a prema kome proizvo|a~ nijeodgovoran za {tetu od nesaznatqivog nedostatka. Vlada RepublikeSrbije predlaè uvo|ewe ovog re{ewa i u na{e pozitivno pravo.Me|utim, veliki ustupak koji su Francuska, Nema~ka i [panijana prvi pogled u~inile svojim proizvo|a~ima redukovan je tako{to je pravo pozivawa na razvojni rizik uskra}eno proizvo|a~imaupravo onih proizvoda kod kojih su razvojni rizici najve}i. Za-tim, u nema~kom pravu je navedeni ustupak dodatno ograni~entuma~ewem od strane sudova, prema kome se proizvo|a~ moèosloboditi odgovornosti dokazuju}i da je nedostatak bio nesaz-natqiv iskqu~ivo ako je re~ o nedostatku u dizajnu, to jest onedostatku koji poga|a ~itavu liniju proizvoda. U francuskompravu, naizgled veoma povoqan poloàj proizvo|a~a dodatno jeoteàn obavezom pra}ewa proizvoda (obligation de suivi).


189

67 Ibidem.68 Cf. S. Taylor, op.cit., str. 80.

. DA LI POSTOJE DOVOQNO UVERQIVIRAZLOZI ZA NAPU[TAWE NA[EGPOZITIVNOPRAVNOG RE[EWA?

U prethodnim izlagawima bilo je re~i o argumentima kojimase naj~e{}e potkrepquje ili osporava mogu}nost da se proizvo|a~oslobodi odgovornosti pozivawem na razvojni rizik. Na ovommestu potrebno je da se ukaè na neke od mogu}ih posledicaostajawa pri postoje}em re{ewu ili uno{ewa promena u na{epozitivno pravo.

J. Radi{i} je 1995. godine ukazao na ~iwenicu da Zakon oobligacionim odnosima polazi od shvatawa da stvar s nedostatkomima obele`ja opasne stvari, te da Zakon ure|uje odgovornostproizvo|a~a u odseku koji se odnosi na odgovornost za opasnestvari i opasne delatnosti, ne prave}i razliku izme|u saznatqi-vih i nesaznatqivih nedostataka.69 Drugim re~ima, prema odredbi~lana 179 ZOO, proizvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornostiza {tetu od stvari s nedostatkom dokazuju}i da je nedostatak bionesaznatqiv, to jest da se nije mogao otkriti u trenutku pu{tawastvari u promet.

Pored na{eg Zakona o obligacionim odnosima, odgovornostproizvo|a~a za nesaznatqive nedostatke postoji u pravima Finskei Luksemburga, a u nema~kom, francuskom i {panskom pravu samoza odre|ene vrste proizvoda. U ostalim zemqama Evropske unijeproizvo|a~ se moè osloboditi objektivne odgovornosti ukolikodokaè da se prema stawu nau~nog i tehni~kog znawa, u vremepu{tawa proizvoda u promet, postoje}i nedostatak nije mogaootkriti. Vlada Republike Srbije predloìla je uvo|ewe ovogre{ewa i u na{e pravo.

U na{em pozitivnom pravu za {tetu od stvari s nedostatkomodgovara finalni proizvo|a~, odnosno lice koje je na proizvoduozna~eno kao proizvo|a~. Finalni proizvo|a~ je odgovoran i akoje nedostatak postojao jo{ u sirovini, poluproizvodu, odnosnosastavnom delu koji je proizveo neko drugi,70 s tim {to se finalniproizvo|a~ koji je o{te}eniku isplatio naknadu moè obratitiproizvo|a~u sastavnog dela za regres. Za {tetu od inostranog


190

69 J. Radi{i}, op.cit., str. 412.70 U ranijoj praksi na{ih sudova do{lo je do izraàja stanovi{te po kome

je finalni ili osnovni proizvo|a~ iskqu~ivo odgovoran o{te}enome. Me|utim,takvo tuma~ewe Zakona bilo bi pogre{no, jer je logi~nije staviti na voquo{te}eniku da moè tuìti i proizvo|a~a onog dela stvari koji je {tetu uzro-kovao. Pored stvarnog, trebalo bi da odgovara i kvaziproizvo|a~, to jest licekoje se izdaje za proizvo|a~a, tako {to na tu|i proizvod stavqa svoje ime, svojìg ili neki drugi znak raspoznavawa. J. Radi{i}, op.cit., str. 411.

proizvoda s nedostatkom deliktno je odgovoran uvoznik, odnosnoprodavac ukoliko na proizvodu nije nazna~eno ko je uvoznik.

^lan 2 Predloga Vlade Republike Srbije i ~lan 3 Direk-tive71 defini{u pojam proizvo|a~a na isti na~in. U Predlogustoji:72

,,Proizvo|a~, u smislu ovog zakona, je lice koje proizvodigotove proizvode, sirovine i sastavne delove.

Proizvo|a~em se smatra i lice koje se predstavqa kao pro-izvo|a~ stavqawem svog imena, za{titnog znaka ili drugog obe-leàvaju}eg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namewenprodaji.

Ako proizvod ne sadrì podatke o proizvo|a~u, prodavacima poloàj proizvo|a~a, osim ako u razumnom roku ne obavestio{te}enog o identitetu proizvo|a~a, odnosno lica od koga jenabavio proizvod.

Ako uvozni proizvod ne sadrì podatke o uvozniku, proda-vac ima poloàj proizvo|a~a, iako proizvod sadrì podatke oproizvo|a~u.

Pored navedenog re{ewa, Direktiva sadrì i pravilo pre-ma kome je za {tetu od stvari s nedostatkom odgovorno i ono licekoje je uvezlo proizvod s nedostatkom u Evropsku uniju. U pogleduovog re{ewa u literaturi se sre}u primedbe da bi interesipotro{a~a bili boqe za{ti}eni ako bi za {tetu od stvari snedostatkom odgovarao uvoznik u zemqu ~lanicu Unije, a ne uvoz-nik u Uniju. To je stoga {to je potro{a~u te{ko da identifikujei tuì lice koje je izvr{ilo uvoz u Uniju kada se to lice nalaziu nekoj drugoj zemqi ~lanici.73 Nadaqe, reìm objektivne odgo-vornosti, predvi|en Direktivom, ne odnosi se na servisere iskladi{tare.74


191

71 1. 'Producer' means the manufacturer of a finished product, the producer of any rawmaterial or the manufacturer of a component part and any person who, by putting his name,trade mark or other distinguishing feature on the product presents himself as its producer. 2.Without prejudice to the liability of the producer, any person who imports into the Communitya product for sale, hire, leasing or any form of distribution in the course of his business shallbe deemed to be a producer within the meaning of this Directive and shall be responsible asa producer. 3. Where the producer of the product cannot be identified, each supplier of theproduct shall be treated as its producer unless he informs the injured person, within a reasonabletime, of the identity of the producer or of the person who supplied him with the product. Thesame shall apply, in the case of an imported product, if this product does not indicate theidentity of the importer referred to in paragraph 2, even if the name of the producer isindicated., ~lan 3 Direktive.

72 ^lan 2 Predloga Zakona o odgovornosti proizvo|a~a stvari sa nedostat-kom.

73 J. Stapleton, International Torts: A Comparative Study, str. 374--375.74 Y. Markovits, op.cit., str. 153.

U konstrukciji ostanka pri re{ewu koje je predvi|eno Za-konom o obligacionim odnosima, na{i uvoznici bi u najve}embroju slu~ajeva bili odgovorni za {tetu od proizvoda s nesaznat-qivim nedostatkom, bez prava na regres od evropskih proiz-vo|a~a.75 Izuzetak bi postojao u pogledu proizvo|a~a iz Finskei Luksemburga, kao i u pogledu nema~kih, francuskih i {panskihproizvo|a~a odre|enih vrsta proizvoda -- po pravilu su to hrana,proizvodi dobijeni iz qudskog organizma i farmaceutski proiz-vodi. Drugim re~ima, na{i uvoznici bi mogli da ostvare pravona regres samo od evropskih proizvo|a~a, iz onih zemaqa u kojimarazvojni rizik snose proizvo|a~i, to jest u kojima se proizvo|a~ne moè osloboditi odgovornosti dokazuju}i da je nedostatak bionesaznatqiv. Nadaqe, na{i doma}i proizvo|a~i bili bi izloènive}em riziku kada prodaju svoje proizvode doma}im potro{a~ima,nego kada ih izvoze u zemqe Evropske unije.76

Mogu}e je da su neke od navedenih okolnosti uzete u obzirod strane slovena~kog zakonodavca, koji se odlu~io da Zakonom oza{titi potro{a~a omogu}i proizvo|a~ima ono {to im nije do-pu{teno Obligacijskim zakonikom -- da se oslobode odgovornostiza {tetu od stvari s nedostatkom, ako dokaù da je taj nedostatakbio objektivno van doma{aja qudskog saznawa u trenutku kada jestvar pu{tena u promet.

Dakle, osloba|awe proizvo|a~a od odgovornosti za {tetu odnesaznatqivog nedostatka, u na{em pravu bi olak{alo poloàjdoma}ih proizvo|a~a i uvoznika u odnosu na evropske proiz-vo|a~e. Me|utim, ratio postoje}eg pravila iz Zakona o obligacio-nim odnosima se i ne ti~e poloàja na{ih proizvo|a~a na evrop-skom trì{tu ve} obima za{tite koja se pruà o{te}eniku.Zakonom o obligacionim odnosima predvi|eno je jedno teorijskisasvim zaokruèno re{ewe, koje dosledno razra|uje koncept ob-jektivne odgovornosti. Prema ovom re{ewu, proizvo|a~ se nemoè osloboditi objektivne odgovornosti pozivawem na odsustvosopstvene krivice, to jest pozivawem na pote{ko}e u pogleduotkrivawa nedostatka koji je uzrok {tete.

Potro{a~-o{te}enik je, prema Zakonu o obligacionim od-nosima, u potpunosti za{ti}en od nedostataka u proizvodu. Rizikonih nedostataka koji se u trenutku pu{tawa stvari u promet nisumogli otkriti snosi proizvo|a~, odnosno onaj ko je navedenirizik izazvao sopstvenom privrednom aktivno{}u i ko je bio uboqoj poziciji da taj rizik predupredi. Velike evropske dràve


192

75 Cf. J. Radi{i}, op.cit., str. 412.76 Ibidem.

-- Nema~ka, Francuska, [panija -- upravo su ovakvu za{titu garan-tovale svojim potro{a~ima u onim sektorima proizvodwe u koji-ma su rizici nesaznatqivih nedostataka najve}i.

Ne ulaze}i u mogu}e strategije kojima se u~esnici u pravnomprometu prilago|avaju svakom regulatornom re{ewu, izgleda dase Predlogom Vlade Republike Srbije oja~ava pozicija doma}ihuvoznika u odnosu na evropske proizvo|a~e. Me|utim, istim Pre-dlogom se oja~ava i wihov poloàj -- poloàj doma}ih uvoznika --u odnosu na doma}e potro{a~e. Drugim re~ima, navedena odredbaima daleko ve}i doma{aj od pukog pogodovawa doma}im uvoznici-ma i proizvo|a~ima u evropskom kontekstu. Wome se rizik svih{teta koje mogu pote}i od onih uzroka za koje se nije moglo znati,prebacuje na o{te}enika kao ekonomski i informaciono slabijustranu.

S druge strane, interesi doma}ih uvoznika i proizvo|a~amogli bi da se za{tite i na druge na~ine -- uvo|ewem javnih iprivatnih kompenzacionih fondova proizvo|a~a u odre|enim sek-torima proizvodwe, kakvi ve} postoje u mnogim zemqama Evrope,a ~ije osnivawe na nivou Evropske unije predvi|a pomenuta Ana-liza Fondacije Roseli, ura|ena za potrebe Evropske komisije.77

Navedena Analiza kao posledicu odgovornosti proizvo|a~aza nesaznatqive nedostatke predvi|a opadawe radikalnih inova-cija i pionirskih nau~nih istraìvawa, kao i preusmeravaweproizvo|a~a na konvencionalna i mawe rizi~na istraìvawa,prete`no s ciqem poboq{awa bezbednosti i kvaliteta onoga {tose ve} proizvodi. Ukoliko na{ zakonodavac èli da usvoji ovajargument kao relevantan za doma}e prilike, bilo bi potrebno dase prethodno ispita koji je postoje}i obim radikalnih inovacijai pionirskih nau~nih istraìvawa u na{oj zemqi, kao i kolikibi mogao biti stvarni pozitivan uticaj ukidawa odgovornosti zanesaznatqive nedostatke u na{em pravu na ove inovacije i is-traìvawa.

Nadaqe, u Analizi se isti~e da je izvesno da bi u slu~ajuukidawa ustanove razvojnih rizika do{lo do pove}awa tro{kovaosigurawa, te da proizvo|a~i ne bi mogli da pribave osiguraweod odre|enih vrsta razvojnih rizika. Potrebno je ispitati da lipri postoje}em pozitivnopravnom re{ewu sadrànom u Zakonu oobligacionim odnosima postoje primedbe na{ih proizvo|a~a namogu}nost osigurawa od odgovornosti za nesaznatqive rizike.


193

77 Analysis of the Economic Impact of the Development Risk Clause as provided byDirective 85/374/EEC on Liability

Anali 2005_2 161-195

Documents

Transcript of Anali 2005_2 161-195