Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број...

22
Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број 2538 Цена 40 динара Статут на поправном Шамари за одборницу Скица за портрет: проф. др Вјекослав Сајферт у овом броју: странa 4. странa 3. странa 3. У свим основним школама на пригодан начин обележена је Дечја недеља. Та ко је било и у ОШ ''Петар Кочић'' у Инђији, где су се из дана у дан одвијале одређе не активности. Поводом Дана заштите жи вотиња 4. октобра, наставнице биологије Мирјана Сајферт и Светлана Пешут су у сарадњи са учитељицама и ученицима нижих разреда по десети пут организова ле изложбу кућних љубимаца. Малишани су донели преко тридесет птица, рибица, куца, маца, зека, хрчкова, јежића, корња ча.Прву награду освојио је ученик другог разреда Јован Вујасин са паром јежића, награђен је дипломом и књигом али су и свим учесницима ове занимљиве изложбе додељене дипломе. У оквиру обележавања Дечје недеље ученици су писали литерарне радове, цр тали, организовали хуманитарну акцију ''Деца – деци'' у којој су сакупљали сред ства за хигијену и школски прибор што ће бити подељено деци слабијег материјалног стања. Чланови еколошке секције ОШ ''Пе тар Кочић'' уређивали су двориште а сва ко одељење је уређивало своју учионицу. За ученике од првог до четвртог разреда уприличена је посета Културном центру где су малишани погледали позоришну представу ''Три прасета'' у извођењу ин ђијског ''Позориштанцета''. З.Г.С. Дечја недеља

Transcript of Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број...

Page 1: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 14. октобар 2009. • Број 2538 • Цена 40 динара

Статут на поправном

Шамари за одборницу

Скица за портрет: проф. др Вјекослав Сајферт

у овом броју:

странa 4.

странa 3.

странa 3.

У свим основ ним шко ла ма на при го дан на чин обе ле же на је Деч ја не де ља. Та­

ко је би ло и у ОШ ''Пе тар Ко чић'' у Ин ђи ји, где су се из да на у дан од ви ја ле од ре ђе­не ак тив но сти. По во дом Да на за шти те жи­во ти ња 4. ок то бра, на став ни це би о ло ги је Мир ја на Сај ферт и Све тла на Пе шут су у са рад њи са учи те љи ца ма и уче ни ци ма ни жих раз ре да по де се ти пут ор га ни зо ва­ле из ло жбу кућ них љу би ма ца. Ма ли ша ни су до не ли пре ко три де сет пти ца, ри би ца, ку ца, ма ца, зе ка, хрч ко ва, је жи ћа, кор ња­ча.Пр ву на гра ду осво јио је уче ник дру гог раз ре да Јо ван Ву ја син са па ром је жи ћа, на гра ђен је ди пло мом и књи гом али су и свим уче сни ци ма ове за ни мљи ве из ло жбе до де ље не ди пло ме.

У окви ру обе ле жа ва ња Деч је не де ље уче ни ци су пи са ли ли те рар не ра до ве, цр­та ли, ор га ни зо ва ли ху ма ни тар ну ак ци ју ''Де ца – де ци'' у ко јој су са ку пља ли сред­ства за хи ги је ну и школ ски при бор што ће би ти по де ље но де ци сла би јег ма те ри јал ног ста ња. Чла но ви еко ло шке сек ци је ОШ ''Пе­тар Ко чић'' уре ђи ва ли су дво ри ште а сва­ко оде ље ње је уре ђи ва ло сво ју учи о ни цу. За уче ни ке од пр вог до че твр тог раз ре да упри ли че на је по се та Кул тур ном цен тру где су ма ли ша ни по гле да ли по зо ри шну пред ста ву ''Три пра се та'' у из во ђе њу ин­ђиј ског ''По зо ри штан це та''. З.Г.С.

Дечја недеља

Page 2: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише: Милиjaна Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Шта пи је те?

Ако има те ка мен у бу бре гу или жу чи, а по себ но у бу бре гу ( а 80% да има те ако жи ви те у Вој во ди ни,

ка же ста ти сти ка) он да ће вам док то ри ре ћи да осим што мо ра те да се по ми ри те са ге не ти ком, па зи те на ис хра ну, из бе га ва те стре сне си ту а ци је и чу ва те се од пре хла де, де фи ни тив но тре ба да из ба ци те из упо тре-бе, пу ну ка мен ца, во ду че смо ва чу. Ви ће те, ако сте има ли ис ку ство са из ба ци ва њем пе ска или ка ме на из бу бре га, а не ма те хра бро сти за не ку ме ди цин ску ин-тер вен ци ју, си гур но же ле ти да их по слу ша те и све ће те ура ди ти са мо да не ра ди те опет уз бол еле-мен те из гим на стич ке са ле (ко лут на пред-на зад, стој -мост, пре мет на пред-на зад, згрч ка ).

Да кле, по што на тр жи шту по сто је во де са пла нин-ских из во ра у пла сти ци на сва ко сло во, не ће те зна ти за ко ју да се од лу чи те.

О пе пе лу ко ји са др жи те шке ме та ле по сле ре ци-кла же ПЕТ ам ба ла же, о огром ној енер ги ји ко ја оде на ње ну про из вод њу, и о го ри ву ко је се по тро ши за тран спорт, не ће те сти ћи да раз ми шња те од агре сив-них ре кла ма о иде ал ном ба лан су маг не зи ју ма и кал-ци ју ма у фла ши ра ној си­ро­ви­ни­за­тре­ћи­ми­ле­ни­јум.

Али наш стан дард нам (углав ном) на ме ће да, уме-сто та ко са вр ше но упа ко ва них из вор ских во да, и то ли ко пре по ру чи ва ног фил те ра за во ду, ко ји ко-шта као ко млет но нов на ме штај у ку ћи, ипак ку пи мо пла стич ни ба лон са др шком, и то чи мо на из во ри ма ар теР ску во ду. (ар те шки бу на ри до би ли су име по фран цу ској обла сти Ар тоа где су ови бу на ри пр ви пут бу ше ни).

Ако сте бу ква ли ста па док то ров са вет «На во ду из че сме за бо ра ви те» де ша ва ће вам се да као пу сти њак, не же ле ћи да гуц не те во ду из сла ви не, иде те и ви ше сто ти на ме та ра до пр вог из во ра, иако је на ша во да из че сме уства ри ис прав на. Ако сте пер фек ци о ни ста кад је здра вље у пи та њу (или па ти те од бак те ри о фо-би је) рас пи та ће те се у на ро ду (и у Хи ги јен ском за-во ду да бо ме) ко ја је во да нај и справ ни ја (ма шта то зна чи ло) : код Пар ти за на, код Ха ле, код Ри бо лов ца, у на се љу овом или оном, као да по сто ји су штин ска раз ли ка, и та мо ићи углав ном. Не кад чак мо же те чу-ти рас пра ву ко ји је из вор ма ње за си ћен ми не ра ли ма, сум по ром, ме та ли ма... А ако вам је до сад но да то чи-те, ву че те, пре си па те и та ко по ма ло бил ду је те, увек мо же те ку пи ти во ду а ла Дел Бој – ре кла ми ра ну као ЧИ СТА ИЗ ВОР СКА (ко би про ве ра вао да ли је уну тра обич на че смо ва ча или ствар но пла нин ска као што ка-жу) од лич ну за бу бре ге, ср це, ко сти, кон це тра ци ју... Ни ко се ни је се тио да на по ме не да је од лич на и за по тен ци ју. Обо га тио би се на пре ва ру (баш као Тро-те ро ви ).

Ако се упу ти те не где с де цом а ни сте , ни са ми не зна те за што, по не ли во ду у фла ши ца ма, а слу чај но (или на мер но) ни но вац, мо ра ће те би ти у бли зи ни не ког од из во ра ар теР ске во де, па ће те од сво јих ру-ку пра ви ти не ве ро ват не «ча ше» да се де те на пи је, оба ве зно ис пр скав ши и се бе и ожед не лог, у се би мо-ле ћи се да се још не окли зне по оној «ма хо ви ни»!

Да кле из бор (или из вор) увек по сто ји, је ди но што не ки ни ка ко не пра ве раз ли ку из ме ђу из во ра ар теР-ске во де и - пи со а ра.

Пот пред сед ни ца Из вр шног ве-ћа Вој во ди не и по кра јин ска

се кре тар ка за ин фор ма ци је Ана То ма но ва Ма ка но ва са са рад-ни ци ма по се ти ла је про шле сре де ме диј ске ку ће у Срем ској Ми тро-ви ци и Ста рој Па зо ви. До ма ћин у нај ве ћем срем ском гра ду био је гра до на чел ник Срем ске Ми тро-ви це Бра ни слав Не ди мо вић, а у Ста рој Па зо ви пред сед ник Го-ран Јо вић ко ји су са се кре тар-ком Аном То ма но вом Ма ка но вом раз го ва ра ли о по ло жа ју ло кал них ме ди ја. У нај ста ри јој ре ги о нал ној ме диј ској ку ћи, „Срем ским но ви-на ма“, по кра јин ска се кре тар ка је раз го ва ра ла са ди рек то ром Дра-га ном Ђор ђе ви ћем.

На кон раз го во ра са гра до на-чел ни ком Срем ске Ми тро ви це Бра-ни сла вом Не ди мо ви ћем и по се те на шој ме диј ској ку ћи по кра јин ска се кре тар ка за ин фор ма ци је Ана То ма но ва Ма ка но ва ис та кла је да је ве о ма по хвал но што оп шти на сва ке го ди не пу тем кон кур са су-фи нан си ра ме ди је на сво јој те ри-то ри ји, јер је ве о ма ва жно да гра-ђа ни бу ду бла го вре ме но и исти ни-то оба ве ште ни о те ма ма зна чај ним за сре ди не у ко ји ма жи ве.

- Да нас смо има ли при ли ку да се упо зна мо са успе шним по сло ва-њем ли ста „Срем ске но ви не“, ко ји има пра ви ре ги о нал ни ка рак тер, јер сво јом до пи снич ком мре жом по кри ва осам оп шти на у Сре му - ре кла је Ана То ма но ва Ма ка но ва. - Овај лист, са тра ди ци јом по сло-

ва ња ду гом по ла ве ка, има ве о ма до бар ме наџ мент ко ји га при пре ма за здра ву тр жи шну кон ку рен ци ју и што ве ћи број чи та ла ца, о че му све до чи и ни во прет пла те ко ји је пре ко 60 од сто - на ве ла је Ана То-ма но ва Мак но ва.

Ј.З.-Ж.Н.

По ред Ба на та и Бач ке и Срем је до био Ре ги о нал ну кан це ла ри ју

сло вач ког не дељ ни ка „ХЛАС ЉУ-ДУ“ ко ја је отво ре на 7. ок то бра у Ста рој Па зо ви, у про сто ри ја ма Ме-сне за јед ни це. Отва ра ње сло вач-ког до пи сни ства ре зул тат је за јед-нич ког про јек та по кра јин ског Се-кре та ри ја та за ин фор ми са ње, На-ци о нал ног са ве та Сло ва ка, Оп шти-не и МЗ Ста ра Па зо ва и из да вач ке ку ће „ХЛАС ЉУ ДУ“. До пи снич ку кан це ла ри ју отво ри ли су пред сед-ник Оп шти не Ста ра Па зо ва Го ран Јо вић и пот пре сед ни ца Из вр шног ве ћа АПВ, по кра јин ска се кре тар-ка за ин фор ми са ње и пред сед ни-ца сло вач ког На ци о нал ног са ве та, Ана То ма но ва Ма ка но ва. Ис та-кав ши до бру и ефи ка сну са рад њу са ста ро па зо вач ком оп шти ном и пред сед ни ком Јо ви ћем, То ма но ва Ма ка но ва је под се ти ла на зна чај ин фор ма ци ја на те ре ну, због че-га се до пи сни штва и отва ра ју, као што је и ово у Ста рој Па зо ви. Ре ги-о нал на кан це ла ри ја сло вач ког не-дељ ни ка у Сре му је отво ре на упра-во, у го ди ни ју би ле ја, од но сно 65. ро ђен да на по кра јин ског глaси ла на сло вач ком је зи ку. Пред сед ник оп шти не је кљу че ве кан це ла ри је уру чио в.д. ди рек то ру „ХЛАС ЉУ-ДУ“, Са му е лу Жи а ку, по же лев ши

им успе шност у ра ду, објек тив ност и про фе си о нал ност.

На кон фе рен ци ји за но ви на ре ко ја је прет хо ди ла отва ра њу до пи-сни штва, Ана То ма но ва Ма ка но ва го во ре ћи о пло до твор ној са рад њи са Оп шти ном Ста ра Па зо ва под се-ти ла је на зна чај пи са ња до брих про је ка та та и у ме диј ској сфе ри с ко ји ма се мо же кон ку ри са ти ка ко за сред ства по кра јин ског Се кре та-ри ја та за ин фор ми са ње, та ко и код дру гих фон до ва. По здра вив ши оп-ти ми зам пред сед ни ка Јо ви ћа, Ана То ма но ва Ма ка но ва је под се ти ла да се са њим и ње го вим са рад ни-

ци ма до го во ри вр ло бр зо кон кре-ти зу ју, као што је отва ра ње по ме-ну тог до пи сни штва и за вр ше так до кра ја го ди не дру ге фа зе ре кон-струк ци је Сло вач ког до ма. Она је го во ри ла и о по мо ћи по кра јин ског Се кре та ри ја та за ин фор ми са ње Ра дио Ста рој Па зо ви ко ја про из во-ди и еми ту је, по ред срп ског и про-грам на сло вач ком је зи ку, а за тим о со ци јал ној по ли ти ци На ци о нал-ног са ве та Сло ва ка ко ји је овом при ли ком до де лио је сти пен ди ју уче ни ци На та ши Кри жан (чи-ја је по ро ди ца у ста њу со ци јал не по тре бе) и јед но крат ну по моћ за школ ски при бор и оде ћу у из но-су од 30.000 ди на ра. Из до на ци-је Сло вач ке Ре пу бли ке, школ ски при бор и ди дак тич ки ма те ри јал (на ме њен сло вач кој за јед ни ци у Вој во ди ни) уру чен је и ди рек то-ри ки ПУ „По ле та рац“, Ани Леп-ша но вић за нај мла ђе прет школ-це сло вач ке на ци о нал не ма њи-не у Ста рој Па зо ви. Пред сед ник оп шти не Го ран Јо вић је још овом при ли ком от крио да је са по кра-јин ском се кре тар ком за ин фор-ми са ње по стиг нут пре ли ми нар ни до го вор о отва ра њу ТВ Ста ра Па-зо ва у то ку на ред не го ди не.

Г.Мај сто ро вић

У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ОТВО РЕ НО ДО ПИ СНИ ШТВО СЛО ВАЧ КОГ МА ГА ЗИ НА „ХЛАС ЉУ ДУ“

Бли жи из во ру ин фор ма ци ја

Го­ран­Јо­вић,­Ана­То­ма­но­ва­Ма­ка­но­ва­и­Са­му­ел­Жи­ак­

у­кан­це­ла­ри­ји­до­пи­сни­штва

ПОТ ПРЕД СЕД НИ ЦА ИВ ВОЈ ВО ДИ НЕ И СЕ КРЕ ТАР КА ЗА ИН ФОР МА ЦИ ЈЕ ПО СЕ ТИ ЛА МЕ ДИЈ СКЕ КУ ЋЕ У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ И СТА РОЈ ПА ЗО ВИ

Де фи ни са ти про бле ме ме ди ја

У­по­се­ти­„Срем­ским­но­ви­на­ма“

Page 3: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 3

По ло ви ном ок то бра на вр ша­ва се го ди на да на од ка ко је

по кра јин ски пар ла мент усво јио Ста тут, ко ји је и нај ви ши прав­ни акт По кра ји не. Ка ко о ње му Ре пу бли ка још ни је да ла зе ле­но све тло, про те клих да на се у јав но сти спе ку ли ше да по сто ји мо гућ ност да по сла ни ци о уса­гла ша ва њу Ста ту та са за ко ном о над ле жно сти ма по хит ном по ступ ку од лу чу ју на сед ни ци Скуп шти не Вој во ди не 15. ок то­бра, нар вно уко ли ко Вла да Ср­би је пре то га утвр ди пред лог тог за ко на.

­ Из вр шно ве ће Вој во ди не спрем но је да у ро ку од 24 ча са утвр ди пред лог прав но­тех нич­ких из ме на пред ло га Ста ту та, те да по кра јин ски пар ла мент по том мо же у ро ку од се дам да­на уса гла си ти пред ло же ни нај­ви ши прав ни акт по кра ји не са за ко ном о пре но су над ле жно­сти ­ ка зао је но ви на ри ма шеф од бор нич ке гру пе За европ ску Ср би ју у по кра јин ском пар ла­мен ту Дра­го­љуб­ Пе­тро­вић. Он је об ја снио да су про те клих не ко ли ко не де ља во ђе не ин­тен зив не кон сул та ци је из ме ђу пред став ни ка Ре пу блич ке вла­де и Из вр шног ве ћа Вој во ди не.

Пред мет раз го во ра, на во ди он, би ле су од ред бе пред ло га Ста ту та ко је се од но се на од­лу ке Скуп шти не Вој во ди не ко­је ће би ти са зна ча јем за ко на, за тим да по кра ји на рас пи су је ре фе рен дум. Изо ста ће пред­лог на осно ву ко јег је по кра ји­на има ла из вор но пра во да за­кљу чу је ме ђу на род не уго во ре. Из ме ни ће се од ред бе ко је се од но се на Но ви Сад као глав ни град, о кан це ла ри ји Вој во ди­не у Бри се лу. По кра ји на не ће има ти за ко но дав ну власт, за­кљу чи ва ће ме ђу ре ги о нал не, а не ме ђу на род не уго во ре, Но ви

Сад ће уме сто глав ног гра да би ти се ди ште по кра јин ске ад­ми ни стра ци је...

Су шти на је да не ће би ти бит­них, већ ко зме тич ких из ме на. Пи та ли смо шта о то ме ми сли по кра јин ски по сла ник и пред­сед ник Оп шти не Ин ђи ја Го­ран­Је­шић.

­ Пр во Вла да Ре пу бли ке Ср би је тре ба да усво ји За кон о над ле жно сти ма па тек он­да да се Ста ут Вој во ди не на­ђе на днев ном ре ду Скуп шти­не. У слу ча ју да до ђе до би ло ка квих из ме на то мо ра по но во да се вра ти Скуп шти ни Вој во­ди не јер На род на скуп шти на не ма пра ва на аманд ма не на тај текст. Ка да се ак ту е ли зу је при ча око Ста ту та го во ри се да су ак ти бли зу уса гла ша ва ња, а де фак то по сто ји тро чла на ко­ми си ја у ко јој не ма пред став­ни ка По кра ји не. Из ме ђу се бе текст усла гла ша ва ју Г­17, ДС и СПС – ка же Го ран Је шић.

Упра­вља­ње­еко­но­ми­јом

­ За Ста тут у вој во ђан ском пар ла мен ту је гла са ло нас 98 од 120 – ДС, Г­17 плус, ма ђар­ске стран ке, Бу њев ци, СПО, СПС и Ли га. Ап слут но је ире ле­вант но да ли се Но ви Сад зо ве глав ни град или ад ми ни стра­тив ни цен тар. Пред лог Ста ту­та је без ве зни акт и са мо пр ви ко рак ка де цен тра ли за ци ји Ср­би је. И као та кав је по ло ви чан, чак не ко ри сти сто од сто ка­па ци те те ко је му је Устав дао. По сто је не ке ''спор не '' ства ри ко је су на вод но спор не Бе о гра­ду. Оне не би сме ле би ти спор­не јер је Бе о град уче ство вао у уса гла ша ва њу тог ак та и то пре го ди ну да на. По сто је не ке тер­ми но ло шке ства ри ти па – еко­

ном ска пред став ни штва, пи та­ње, да ли ће се Из вр шно ве ће Вој во ди не зва ти Вла да или не. У би ти се ниг де не зо ве Вла да не го ре ги о нал но ми ни стар ство, што је не ва жно. Ва жне су на ше ин ге рен ци је – на во ди Је шић и ис ти че да је ва жан За вод за ста ти сти ку.

­ Без озбиљ ног За во да за ста ти сти ку ти не мо жеш да упра вљаш еко но ми јом, а ве о­ма је ва жно да има те упра вља­ње над нов цем и да Ауто ном на По кра ји на мо же да при ку пља не ке сво је при хо де. Ва жно је и да има раз вој ну бан ку. Раз­вој на бан ка је је дан од мо де ла ка ко не што мо же да се фи нан­си ра, ма да смо ми и ван Ста­ту та осно ва ли раз вој ну бан­ку – Ме талс бан ку на про шлој Скуп шти ни. Скуп шти на је да ла са гла сност Из вр шном ве ћу да из вр ши до ка пи та ли за ци ју и са­мим тим учи ни вла сни штво у тој бан ци та квим да мо же да се упра вља са не ким ре ги о нал ним

про јек ти ма. Пи та ње је ка ко ће та бан ка ра ди ти, ка кво ће би­ти опре де ље ње ак ци о на ра, управ ног од бо ра. Иде ја је да Фонд за ка пи тал на ула га ња не­ста не као јед на по ли тич ка ин­сти ту ци ја ко ја на је дан про бле­ма ти чан на чин тро ши нов це, и не са мо вој во ђан ски фонд већ сви фон до ви, бо ље је но вац из­ме сти ти у бан ку.

По Је ши ће вим ре чи ма, те­шко је прог но зи ра ти шта ће се до го ди ти ка да се ста тут по­но во на ђе пред по сла ни ци ма Скупшпти не Вој во ди не јер све из ме не иду пр во пред по сла­нич ке гру пе, он да на скуп штин­ске од бо ре, на кон то га иду на Ве ће и на Скуп шти ну и на кон то га тре бао би да се вра ти пред На род ну Скуп шти ну Ср би је.

­ Ни ко не зна ко ли ки ће би­ти тај праг то ле ран ци је у Скуп­шти ни Вој во ди не. Али, у би­рач ком те лу Вој во ди не по сто ји по тре ба да се тај акт усво ји, то је не спор но, у кор пу су ДС по­сто ји огром на же ља да се та кав је дан акт усво ји – ка же Го ран Је шић.

Он ка же да ду го че ка ње на усва ја ње овог до ку мен та ни је тер ми но ло шке, већ су штин ске при ро де, исто риј ско­по ли тич­ког ка рак те ра.

Бе­о­град­не­ће­де­цен­тра­ли­за­ци­ју

­ По сто ји ја ко ма ли број ин­те лек ту а ла ца у Бе о гра ду, не­вла ди них ор га ни за ци ја, по ли­тич ких пар ти ја ко ји ми сле да Ср би ја тре ба да бу де де цен­тра ли зо ва на. ДС је на по след­њим из бо ри ма имао ап со лут ну по бе ду у Вој во ди ни, у Из вр­шном ве ћу ап со лут ну ве ћи ну, Вој во ди на је од ра ди ла да би у Бе о гра ду би ли да нас они ко ји

та мо се де. Истин ска же ља за де цен тра ли за ци јом Ср би је ни­је по сто ја ла, не у ДС , не го ни у јед ној пар ти ји, и све што је до ла зи ло из Вој во ди не пред­ста вља ло се као ауто но ма шко. Пи та ње је да ли хо ће мо да на­пра ви мо де мо крат ску др жа ву или цен тра ли стич ку ко ја ниг де не функ ци о ни ше? Бе о град не же ли и ни ка да ни је имао же­љу за де цен тра ли за ци јом. Ни Устав не би био та кав ка кав је сте. Пр во, про це ду ра до но­ше ња ни је би ла де мо крат ска. Да је сте, тај до ку мент не би био та ко лош јер под ра зу ме ва пот пу ну цен тра ли за ци ју и по­ли тич ку и еко ном ску и фи нан­сиј ску и сва ку дру гу. Сва ова при ча о Ста ту ту је бор ба из ме­ђу оних ко ји же ле де цен тра ли­за ци ју Ср би је и оних ко ји по­ку ша ва ју да нас пред ста ве као се па ра ти сте. Нај ве ћи је про­блем што они ствар но ве ру ју да смо ми се па ра ти сти – из ри чит је Је шић.­ Де фи ни тив но, Бе о­град има ин стру мен те да про­гу ра би ло ка кав акт у Вој во ди­ни. Има је дан је ди ни про блем у тој при чи што од тих ше зде­се так по сла ни ка ДС има до бар део ко ји су иза бра ни на име и пре зи ме и има ју свој став. Да ће би ти ве ли ке по ле ми ке то је си­гур но, али још увек не мо же мо да пер ци пи ра мо шта ће то до ћи пред по сла ни ке.

­ Ми смо из бор ну кам па­њу во ди ли на те му Вој во ди на европ ска ре ги ја, на при бли жа­ва њу Европ ској уни ји, на бо љем жи вот ном стан дар ду, ви ше нов­ца да оста је у оп шти на ма и ре­ги о ни ма. На то ме смо до би ли по­др шку гра ђа на. Има мо ли пра ва да то са да ме ња мо? За са да има мо са мо атри бу те ре ги је.­ Ј.Зур­ко­вић­ З.Г.Сте­фа­но­вић

Вра ћа ју ћи се са са стан ка Оп­штин ског од бо ра, у по не­

де љак 5. ок то бра око 23 ча са, учи те љи цу из Ја ме не, Са­њу­Ни­ко­лић, ина че од бор ни цу из ре до ва Г­17 Плус, за у ста ви ла је гра нич на по ли ци ја тра же ћи ис пра ве. Из не по зна тих и још не у твр ђе них раз ло га је дан од по ли ца ја ца је по сле ду жег об­ја шња ва ња уда рио учи те љи цу, ко ја је за до би ла лак ше те ле сне по вре де и тре нут но се на ла зи на бо ло ва њу.

За овај не мио до га ђај са­зна ло се на сед ни ци Скуп шти­не оп шти не Шид, ка да је Са ња Ни ко лић ис при ча ла шта јој се до го ди ли и за тра жи ла од од­бор ни ка да за у зму став по том пи та њу.

По ли ци ја је од бор ни цу за­у ста ви ла на пре ла зу из ме ђу Мо ро ви ћа и Ја ме не, где је она по ка за ла сво је пут не ис пра ве, ко је су би ле ре гу лар не. Ме ђу­тим, не спо ра зум је на стао ка да је она за тра жи ла да се и до­

тич ни по ли ца јац ле ги ти ми ше, по што осим ма скир не уни фор­ме ко ју је имао на се би, ни шта дру го ни је по твр ђи ва ло ње го ву функ ци ју. По ли ца јац је то од­био зах те ва ју ћи да Са ња отво­ри пр тља жник.

­ Би ла сам са ма у ауту. Пла­ши ла сам се да иза ђем на по ље из раз ло га што је би ло при лич­но ка сно, а они ни су хте ли да се ле ги ти ми шу, те сам по сум­ња ла ко су и шта су. Ка да сам од би ла да иза ђем, до тич ни го­спо дин ме је ухва тио за пр са по ку ша ва ју ћи да ме из ву че из ауто мо би ла, што му ни је ус пе­ло јер сам има ла ве зан по јас – го во ри Са ња Ни ко лић.

На кон овог на сил ног чи на, пла ше ћи се још ви ше од бор­ни ца је „до да ла гас“ и кре ну­ла пре ма Ја ме ни, а они су по­шли за њом. Ка да је за у ста ви ла ауто мо бил ис пред ку ће Или­је­Ве­чи­ћа, за ме ни ка ко ман ди ра По ли циј ске са ни це Шид, ина че ње ног ком ши је, по зва ла га је

те ле фо ном и об ја сни ла си ту а­ци ју. Он је за тра жио да му да по ли цај це на те ле фон, те њи­ма ре као ка ко је све уре ду, да је то ме сна учи те љи ца и да је пу сте.

­ На кон раз го во ра са за ме­ни ком ко ман ди ра, исти онај по­ли ца јац по но во је за тра жио да отво рим пр тља жник, што сам ово га пу та и ура ди ла. Ге пек је на рав но био пра зан. Ја сам и да ље зах те ва ла да ми он по­ка же сво ју ле ги ти ма ци ју, али он ни је хтео. По ку шао је да ми ста ви ли си це, че му сам се од­у пр ла, те ме је он на кон то га та ко сна жно уда рио по ли цу да сам па ла – от кри ва учи те љи­ца.

Усле ди ло је ње но при во ђе ње у Мо ро вић, по сле че га је пре ба­че на у шид ски Дом здра вља да би се утвр ди ле по вре де, а он да и у По ли циј ску ста ни цу Шид. Ту јој се по ли ца јац на вод но из­ви нио, али се све за вр ши ло на то ме. Учи те љи ца на во ди, ка ко је у ме ђу вре ме ну са зна ла да по ли ца јац ни је тре бао би ти на ду жно сти у вре ме ка да је она за у ста вље на, јер му се сме на за вр ши ла у 19 ча со ва.

Од бор ни цу су, шо ки ра ни до­

га ђа јем, ис та кли да слу чај мо ра би ти што пре ра све тљен, те се за у зе ли да у што кра ћем ро ку кон так ти ра ју по ли циј ску ста­ни цу и све над ле жне ка ко би се утвр ди ла кри ви ца и од ре ди­ла од го ва ра ју ћа ка зна, уз опо­ме ну ка ко ова кве ства ри ни су до пу сти ве, по се бо не од стра не по ли циј ског слу жбе ни ка.

В.Про­да­но­вић

НАЈ­ВИ­ШИ­ПРАВ­НИ­АКТ­ПО­КРА­ЈИ­НЕ­ПО­НО­ВО­ПОД­ЛУ­ПОМ

Ста­тут­на­по­прав­ном

Го­ран­Је­шић

ОД­БОР­НИ­ЦА­СКУП­ШТИ­НЕ­ОП­ШТИ­НЕ­ШИД,­СА­ЊА­НИ­КО­ЛИЋ­ТВР­ДИ­ДА­ЈУ­ЈЕ­УДА­РИО­ПО­ЛИ­ЦА­ЈАЦ

Мал­тре­ти­ра­ње­без­по­во­да­и­раз­ло­га

Са­ња­Ни­ко­лић:­Још­увек­сам­у­шо­ку

Не­на­дле­жни

По ли циј ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци по во­дом овог до га ђа ја са оп шта­ва да ни су над ле жни, јер је реч о гра нич ној по ли ци ји ко ја кон тро ли ше гра нич не пре ла зе, те све ин фор ма­ци је у ве зи ра да ове слу­жбе мо гу се до би ти у Упра­ви гра нич не по ли ци је у Бе­о гра ду.

Page 4: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.4

Ако до бро пам ти те ђач ко до ба се ти те се ко ји вам је пред мет

био нај те жи по ред ма те ма тик, или бар је дан од нај те жих? При­зна ће те фи зи ка. У том ча роб ном све ту фи зи ке не пре су шном из­во ру на уч них ис тра жи ва ња пу­не три де це ни је не ра чу на ју ћи сту ди је, кре ће се проф.др Вје­ко­слав­ Сај­ферт, од не дав но про де кан Тех нич ког фа кул те та ''Ми хај ло Пу пин'' у Зре ња ни ну. Фи зи ка је, ка жу, те шка и обим­на на у ка, мо же се осва ја ти али са мо под усло вом да се иде ко­рак по ко рак до вр ха и да по­сто ји во ља да се тај врх осво ји. Проф.др Сај ферт је имао во љу, зна ње и упор ност и де бе ло се при ма као том ци љу.

Ко­је­по­ро­ди­ца­Сај­ферт?

Срем ци по ро ђе њу и опре де­ље њу. Дра­гу­тин­ Сај­ферт­ из Но вог Слан ка ме на ''пре ва рио'' је и до вео Ка­ту­ Шти­мац из Пла ти че ва. Ба ви ли су се зе мљо­рад њом, скром но жи ве ли као и ве ћи на по ро ди ца на се лу. Да би њи хо ва де ца лак ше жи ве ла, за­ве то ва ли су се да ће их шко ло­ва ти, Звон­ка­и Вје­ко­сла­ва, ма ко ли ко то од ри ца ња зах те ва ло. Та ко је и би ло. Звон ко је да нас ре до ван про фе сор на Фа кул те ту тех нич ких на у ка у Зре ња ни ну и шеф ка те дре за ме наџ мент а Вје ко слав је про де кан на истом фа кул те ту. Њи хо ви ро ди те љи жи ве ли су до пре не ку го ди ну и би ли по но сни на сво ју де цу. Ина че, по ро ди ца Сај ферт је пре не ко ли ко ве ко ва до шла у Слан­ка мен из јед не не мач ке по кра­ји не. Звон ко жи ви у Бе о гра ду, Вје ко слав ви ше од три де це ни­је у Ин ђи ји, ро ди тељ ску ку ћу у Но вом Слан ка ме ну ре дов но оби ла зе и одр жа ва ју. Проф.др Вје ко слав Сај ферт је оже њен су пру гом Мир­ја­ном, про фе­сор ком би о ло ги је ко ја ра ди у ОШ ''Пе тар Ко чић'' у Ин ђи ји. И по оној на род ној да иза сва ког успе шног му шкар ца сто ји же на, ово је још јед на по твр да то га. Има ју си на Бра­ни­ми­ра­ко ји је ди пло ми ра ни ин же њер за упра­вља ње тех нич ким си сте ми ма у здрав ству, ра ди као про фе сор у јед ној бе о град ској шко ли и че ка шан су да се за по сли у стру ци, а кћер Ма­ри­на­је ди пло ми ра ни ин же њер ин фор ма ти ке. Бра ни­мир и Ма ри на има ју сво је по ро­ди це а нај ве ћа ра дост у по ро ди­ци Сај ферт је њи хо ва де се то ме­сеч на уну ка Ла­ра.

Шко­ло­ва­ње

Вје ко слав Сај ферт је основ ну шко лу за вр шио у Но вом Слан ка­ме ну за тим се упи со на при род­но ма те ма тич ки смер гим на зи је у Ин ђи ји. По ву чен, тих и ми ран као и ве ћи на ђа ка са се ла, до­ка зи вао се зна њем. Но ва шко­ла, но ва сре ди на, раз ми шљао

је да не ће баш би ти та ко ла ко за вр шти гим на зи ју. До ду ше, тих ше зде се тих го ди на про шлог ве ка, по ре чи ма та да шњег пе­да го га Ан­ђел­ке­ Де­ли­бос,­ де­ца са се ла су по сти за ла бо љи успех не го са ми Ин ђин ча ни ко ји су има ли бо ље усло ве. Ра дом и упор но шћу Сај ферт је у по чет­ку био јак вр ло до брош ка сни је од ли чан ђак. Би ло је то вре ме ка да су се но си ле ђач ке ке це­ље, ка да се по сле 20 ча со ва сред њо школ ци ни су сме ли ви­де ти на ули ци, ка да се про фе­со ру при ла зи ло с по што ва њем. А ко ли ко ће се за во ле ти не ки пред мет и та да и да нас умно­го ме је за ви си ло и за ви си од пред мет ног про фе со ра. У то вре ме у Гим на зи ји се про ме ни ло не ко ли ко на став ни ка фи зи ке. У тре ћој го ди ни до шла је проф.Ве­сна­Жап­чић,­ка сни је Ва­си­ље­вић­њен при ступ фи зи ци је био та кав да се из Сај фер то вог раз ре да њих тро је опре де ли ло да сту ди ра фи зи ку, и не са мо да сту ди ра, већ су успе шно и за вр­ши ли сту ди је. На При род но ма­те ма тич ком фа кул те ту у Но вом Са ду – гру па фи зи ка, ди пло ми­рао је 1978. го ди не и убр зо се на шао ме ђу сво јим про фе со ри­ма у Гим на зи ји али са да не као уче ник већ као про фе сор. Де сет го ди на ка сни је на При род но ма­те ма тич ком фа кул те ту у Бе о­гра ду бра ни ма ги стар ски рад и сти че зва ње ма ги стра фи зи ке. Са мо две го ди не ка сни је бра ни док тор ску ди сер та ци ју: ''Ко ре­ла ци је из ме ђу струк тур не де­фор ма ци је и кон це тра ци је еле­мен тар них по бу ђе ња'' и то на При род но ма те ма тич ком фа кул­те ту у Са ра је ву јер је са мо та мо по сто ја ла ко ми си ја аде кват ног

зна ња за ову област фи зи ке. Већ та да Гим на зи ја по ста је ''те­сна'' за мла дог на уч ни ка ко ји од 1997. по чи ње па ра лел но да ра ди и на Тех нич ком фа кул те ту ''Ми хај ло Пу пин'' у Зре ња ни ну где пре да је фи зи ку за сту ден те пр ве го ди не и ин стру мен та ци ју за сту ден те дру ге го ди не. Исте го ди не до би ја зва ње до цен та Уни вер зи те та у Но вом Са ду. Две го ди не ка сни је на пу шта Гим на­зи ју и пре да је на фа кул те ту у Зре ња ни ну. 2004. до би ја зва­ње ван ред ног про фе со ра Уни­вер зи те та у Но вом Са ду а ових да на је по ста вљен за про де ка на Тех нич ког фа кул те та ''Ми хај ло Пу пин'' у Зре ња ни ну.

На­уч­ни­рад

На уч но ис тра жи вач ки рад проф. Сај фер та спа да у об­ласт те о риј ске фи зи ке кон­ден зо ва ног ста ња ма те ри је. Пут ка осва ја њу фи зи ке во дио је пре ко број них се ми нар ских и на уч них ра до ва, про је ка та, об ја вљи ва ња струч них књи га и уџ бе ни ка, збир ки за да та ка, те сто ва за про ве ру зна ња, мо­но гра фи ја. По ду жи је спи сак ра до ва на ко ји ма је ко а у тор и са рад ник. До са да је об ја вио де сет уџ бе ни ка за сред њо­школ це и исто то ли ко за сту­ден те тех нич ких фа кул те та и пре ко 40 на уч них ра до ва. Већ че ти ри го ди не ру ко во ди про­јек том Ми ни стар ства за на у ку и за шти ту жи вот не сре ди не Ре пу бли ке Ср би је ''Уна пре­ђи ва ње фи зич ких ка рак те ри­

сти ка на но струк тур них ма те­ри ја ла'' као и про јек том По­кра јин ског се кре та ри ја та за на у ку и тех но ло шки раз вој ''Раз вој ком плек са тех нич ких и прав них про пи са за ко ри­шће ње би о ма се као енер ген­та, а по себ но би о га са''. Са ма док тор ска ди сер та ци ја је би­ла увод у озбиљ ни је ба вље ње на но струк ту ра ма на кон че га су усле ди ла ис тра жи ва ња из ове обла сти и об ја вљи ва ње ра до ва у струч ним ча со пи си­ма Ен гле ске, Аме ри ке, Че шке и Хо лан ди је. На но тех но ло­ги ја /ред ве ли чи на не ко ли ко ми ли јар ди тих де ло ва ме тра/ на ла зи сво ју при ме ну у чи по­ви ма ком пју те ра и ме мо ри ји ра чу на ра. По ред еви дент ног на уч но ис тра жи вач ког ра­да у обла сти фи зи ке, про фе­сор Сај ферт је оста вио тра га и на ге не ра ци ја ма ин ђиј ских гим на зи ја ла ца ко ји су за во­ле ли фи зи ку и баш због овог пред ме та опре де ли се да упи­шу елек тро тех нич ки фа кул тет или сту ди је фи зи ке. Ње го вим сто па ма је кре ну ла Оли­ве­ра­Ци­рај Бје­лац,­ док тор ме ди­цин ске фи зи ке, на уч ни са­рад ник у Ин сти ту ту за ну кле­ар не на у ке у Вин чи и до цент Елек тро тех нич ког фа кул те та у Бе о гра ду, при зна ти европ­ски струч њак. Ту је још је дан бив ши уче ник, са да ко ле га про фе со ра Сај фер та, Дра­ган­Јан­ко­вић,­ ак ту ел ни­ про де­кан за на у ку на Елек трон ском фа кул те ту у Ни шу. Проф.др Вје ко слав Сај ферт је члан

Дру штва фи зи ча ра Ср би је и Дру штва ис тра жи ва ча ма те­ри ја ла Ср би је и Цр не Го ре.

Фи­зи­ка­и­као­хо­би

Ако се из у зму по се те при ја­те љи ма и род би ни, по ко ји од­гле да ни филм и слу ша ње за­бав не му зи ке из 60.­тих го ди на про шлог ве ка, сло бод но вре ме др Сај фер та ве за но је опет за фи зи ку и ра чу нар, за пра ће­ње свет ских до стиг ну ћа из ове обла сти. Слу жи се ен гле ским, не мач ким и ру ским је зи ком. Ка­же, не ка да је тре ба ло да про ђу ме се ци, и ме се ци да би се до­шло до ин фор ма ци је о не ком но вом от кри ћу. Да нас, уз по­моћ ин тер не та до ин фор ма ци ја се до ла зи истог тре нут ка ка да се оне пла си ра ју што је ве ли ка пред ност. Ба вље ње на у ком ни је му оста вља ло мно го вре ме на за ба вље ње по ли ти ком. 2000. го­ди не по стао је члан Ли ге со ци­јал де мо кра та Вој во ди не и је дан ман дат био од бор ник у Скуп­шти ни оп шти не Ин ђи ја. И да нас је члан исте пар ти је али не ма вре ме на за са стан ке и ба вље ње по ли ти ком. Ње го ва пре о ку па­ци ја је фи зи ка, ко рак по ко рак ка вр ху. А врх је зва ње де ка на и ака дем ска ти ту ла. Ме ђу тим, он сма тра да је по сти гао свој циљ ко ји ве зу је за не по сре дан од нос са сту ден ти ма и сло бод но вре ме по све ће но на у ци, са да шњи ста­тус му то омо гу ћа ва и не би да га ме ња.

Зо­ри­ца­Га­ра­ша­нин­­ Сте­фа­но­вић

СКИ­ЦА­ЗА­ПОР­ТРЕТ:­ПРОФ.ДР­ВЈЕ­КО­СЛАВ­САЈ­ФЕРТ,­ПРО­ДЕ­КАН­ТЕХ­НИЧ­КОГ­ФА­КУЛ­ТЕ­ТА­У­ЗРЕ­ЊА­НИ­НУ

Ко­рак­по­ко­рак­осва­јао­фи­зи­ку­и­до­шао­до­вр­хаНа­де­се­ти­не­об­ја­вље­них­књи­га,­уџ­бе­ни­ка,­на­уч­них­ра­до­ва,­из­све­та­фи­зи­ке,­у­зе­мљи­и­ино­стран­ству,­на­де­се­ти­не­из­ве­де­них­ге­не­ра­ци­ја­код­ко­јих­је­раз­вио­љу­бав­пре­ма­овој­на­у­ци­а­ме­ђу­ње­го­вим­ђа­ци­ма­има­и­свет­ски­при­зна­тих­док­то­ра­на­у­ка...

Ни­смо­но­ћас­спа­ва­ли!

­ У вре ме ка да сам ја ишао у гим на зи ју је дан од нај стро жих про фе со ра је био Бо­шко­ Те­шић. Ка да сам по чео да ра дим у Гим­на зи ји као про фе сор, ње­гов син Бран­ко­ је кре нуо у гим на зи ју. Су пру га про­фе со ра Те ши ћа, На­да је та ко ђе би ла гим на зиј ски про фе сор и ра ди ла са мном у ко лек ти ву. У ша ли сам ре као али она ко да де лу је озбиљ но, да сад имам при­ли ку да вра тим за све оно што су ме стро ги про фе со ри ''му чи ли''. Су тра дан про фе­со ри ца На да до ла зи у шко­лу и ка же: ''Ми но ћас ни­смо спа ва ли''! Мо ју ша лу је схва ти ла ве о ма озбиљ но. А на ша при ча се за вр ши ла та­ко што је Бран ко био је дан од нај бо љих фи зи ча ра, из мог пред ме та је пи сао ма­тур ски рад, ка же проф.др Вје­ко­слав­Сај­ферт.

Проф.др Вје ко слав Сај ферт

Page 5: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

ЛЕ­ВИМ­КРИ­ЛОМ­ЗА­ЛО­МИ

Ма троз и гру па омла ди на ца из Ога ра до го во ре се да раз о ру жа ју и про те ра ју из ме ста жан дар ме. Уме сто да сед ну на не ку клу пу и са че ка ју ве че, пре пад ну жан дар ме и за вр ше по сао без ис па ље­ног мет ка, они се са ста ну на се о ском гро бљу и кре ну пре ко ба шта, уз не ми­рив ши се о ске ке ро ве, ко ји по сле ис­па ље ног мет ка и гро мо гла сног уз ви ка: ­ Ле вим кри лом за ло ми! ­ поч ну бе со­муч но ла ја ти.

Жан дар ми се про бу де, оста ве оруж је и кроз ба шту ­ пут шу ме. По сле, кад год би се сла ви ла пар ти зан ска сла ва у Ога­ру, не ко од ман гу па би на кра ју го во ра уз вик нуо:­ Ле вим кри лом за ло ми! ­ што је иза зи ва ло бу ру сме ха.

ГОР­КА­ИСТИ­НАОтаџ би на не зо ве

свој на род на сла ву,већ кад тре ба за њу

жр тво ва ти гла ву.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Кад се сви пра ве лу ди, не ис пла ти се би ти па ме тан.• Бла го го ди на ма ко је су за на ма, те­шко го ди на ма ко је су пред на ма. • Сва ко од ла га ње по сла тре ба по ве за ти са по ла га њем ра чу на.• До бар по ло жај на пу шта ју са мо они ко ји до би ја ју бо љи.• Сру ши ли смо мно ге ку ле од ка ра та, а оста ли су ­ ку ло ви.• Би ло би сви ма по ме ри, кад по је дин­ци не би узи ма ли пре ко ме ре.• Леп ша бу дућ ност ни је на ша, на ша је цр на са да шњост.• По чи ње ве ли ко на ме шта ње за но во раз ме шта ње.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Берем грожђе, бирам тамјанику и помишљам на старога дику.

Иде јесен та и Мала Госпа,ја се уда, а ти дико оста.

Јесени се нико не радује,само луда, оће да се уда.

Из бор: Златко­Зрилић

Бећар­ски­би­се­ри­срем­ских­там­бу­раша

Ако при ро да мо же да го во ри, ако оно што ви ше не по сто ји мо же да ожи ви,

а бо ја све то да чу је и осе ти – ни је по сре ди сан, ни ти пер со ни фи ка ци ја не ког по е те. Јед на реч до вољ на је да се об ја­сни ова ми сте ри ја ­ сли ке. Али, не би ло ко је. У пи та њу су сли ке Дра­ги­це­Жив­ко­вић, по зна ти је као учи­те­љи­ца­Ле­ла. У ње ном све ту умет но сти, до жи вље ном као ар ха ич но вре ме ко је тре ба ове ко­ве чи ти и са чу ва ти, се ћа ња и емо ци је су основ на ма те ри ја, а сли ка из ри чај ду ше.

Ула зе ћи у њен стан, ушли смо за пра во у ма лу га ле ри ју, чи јих све га 26 ква дра та кра си пре ко 80 сли ка. Тре нут на по ста­ва ве о ма нам се до па ла. За крат ко вре ме осе ти ли смо и вре ли ну сун ца, и оштри ну зи ме, оми ри са ли тек оли ста ле биљ ке и убра ли пр ве пло до ве је се ни. Би ли смо у ра зним пре де ли ма, об и шли мно ге згра де ко је ви ше не по сто је, али и оне ко је су ту. Про ше та ли смо кроз свет јед не умет­ни це, осетвши жи вот ност ње них де ла и ја чи ну ње ног осе ћа ња.

Учи­те­љи­ца­по­обра­зо­ва­њу,­сли­кар­ка­по­ду­ши

Дра ги ца Жив ко вић ро ђе на је 1937. го­ди не у Илин ци ма. За вр ши ла је учи тељ ску шко лу, те се по за вр шет ку шко ло ва ња за по сли ла у ба чи нач кој основ ној шко ли, да би 1962. го ди не пре шла у Шид, где је и оста ла до пен зи је. Би ла је ак ти ван дру штве ни рад ник, ко ји се мно го за ла гао и тру дио при вас пи та њу и обра зо ва њу де це. До бит ни ца је и мно гих дру штве них при зна ња, ка ко на ни воу оп шти не, та ко и по кра ји не и ре пу бли ке. Иако је њен та ле нат за сли кар ство пре по знат још у основ ној шко ли, те су ге ри са но ка ко би тре ба ла би ти упи са на у умет нич ку шко­лу, по слу ша ла је са вет оца и кре ну ла да се шко лу је за учи те љи цу. Ме ђу тим, ка­

ко ни ка да ни је ка сно да се ба ви те оним што во ли те, та ко је и учи те љи ца Ле ла, до че кав ши пен зи ју, до би ла при ли ку да свој та ле нат и љу бав пре ма сли кар ству и ис ка же.

­ Мој отац је био ве о ма му дар чо век и знао је да ме упу ти на пра ви пут. Сма­трао је да је жи вот умет ни ка вр ло не из­ве стан, те да због то га тре ба да за вр шин не што од че га ћу мо ћи да жи вим, нео­спо ра ва ју ћи мој та ле нат. Ми слим да сам се бе до ста да ла, ра де ћи у шко ли и ван ње. Цео жи вот ми је био ис пу њен у ра ду за не ког дру гог. А од ка да сам у пен зи ји ра дим не што и за дру ге, али и за се бе, за сво ју ду шу. Ко нач но је до шло вре ме ка­да мо гу ак тив но да се ба вим сли кар ством и се бе ис пу ним у том сми слу. По ред то га што сли кам за сво ју ду шу, то чи ним и за сво је нај бли же, фа ми ли ју, при ја те ље и све оне ко ји по же ле да не што ура дим за њих. То ме ве се ли, чи ни срећ ном и за до­вољ ном – от кри ва нам ова ве дра же на.

По себ но су јој дра ги пеј за жи, али и ста ри објек ти и пред ме ти, ко је сли ка ју ћи чу ва од за бо ра ва. Мно ге ра ди по се ћа­њу, или фо то гра фи ја ма, про на ла зи за­ни мљи ве ства ри у књи га ма и обра зов ним еми си ја ма, али твр ди и да се до ста ста­рих упо треб них пред ме та мо же про на ћи по се о ским до ма ћин стви ма.

­ Ста ри објек ти, пред ме ти бу де емо­ци је и успо ме не код љу ди. То их под се ћа на не ка ста ра вре ме на, а код ме не је то мо жда и но стал ги ја јер сви они по ла ко не ста ју је дан по је дан. Тре нут но ми је ин те ре сант но да на сли ка ма спа јам ста­ро и но во. Ле по је што ужи ва мо у свим бла го де ти ма са вре ме ног до ба, и тре ба да ужи ва мо, али ни је зго рег зан ти и ка ко је то би ло пре, за, не дај Бо же, не ке си ту­а ци је ка да би нам мо гло за тре ба ти. Тре­ба по ка за ти ка ко су Срем ци би ли вред­ни љу ди, и ка ко су иако на при ми ти ван

на чин, мно го ра ди ли и мно го по сти гли – при ча учи те љи ца Ле ла чи ји ра до ви по­ка зу ју ве за ност за ову сре ди ну и љу де.

Бо­је­ко­је­сре­ћу­зна­че­

Нај срећ ни ја је ка да на би ло ко ји на­чин мо же да по мог не бра ти ћу, бра ти чи­ни и њи хо вим по ро ди ца ма. Они су јој на пр вом ме сту. Во ли да по се ти га ле ри ју, књи жев но ве че, и уоп ште кул тур на зби­ва ња. А не рет ко се ода зо ве и на по зив при ја те ља из Удру же ња пен зи о не ра. Али, не при ја јој ка да су пре те ра но ве ли­ке гу жве, те с то га иде са мо та мо где се ле по осе ћа. А нај ви ше ужи ва ка да вре ме про во ди у свом ма лом ста ну, сво јој ма лој га ле ри ји.

Ле ли не сли ке на ла зе се ка ко у ње ном ста ну и ста но ви ма ње них нај бли жих и при ја те ља, та ко и у мно гим јав ним уста­но ва ма и пред у зе ћи ма. Ста ри Шид је оно што на њи ма пре о вла да ва, кра се ћи са­да шња зда ња и под се ћа ју ћи ка ко је то не ка да из гле да ло. ­Пеј заж је за ме не не за ме њив и не пре ва зи ђен. Сед нем на сво ју те ра су и по сма трам ка ко се ме ња ју го ди шња до ба, шта се де ша ва у про ро ди, бо је ко је на ста ју. По ред то га што пла­ни рам да за о кру жим ци клус са ста рим упо треб ним пред ме ти ма, мо жда ћу по­че ти да сли кам и но ве, са вре ме не објек­те. Обе ћа ла сам да ћу на сли ка ти и но ву згра ду би бли о те ке, по што сам ста ру ура­ди ла пре ру ше ња. А ако ми Бог по да ри још ма ло здра вља и вре ме на пла ни рам да ура дим ма на стир При ви ну гла ву, па да им по кло ним. Са тим сам већ по че ла и тру ди ћу се да и на тој сли ци уком по ну­јем ста ро и но во – го во ри учи те љи ца Ле­ла чи ја нас је не ис црп на енер ги ја за и ста оста ви ла без ре чи.

Ва­ња­Про­да­но­вић

Сли­ке­као­ме­ди­ја­тор­из­ме­ђу­про­шло­сти­и­са­да­шњо­сти

ГА­ЛЕ­РИ­ЈА­СЕ­ЋА­ЊА­И­ИМ­ПРЕ­СИ­ЈА­ШИ­ЂАН­КЕ­ДРА­ГИ­ЦЕ­ЖИВ­КО­ВИЋ

Са мо јед на гра фи каУчи те љи ца Ле ла на сли ка ла је

око 200 сли ка. У њих се убра ја ју пеј за жи, ста ри упо треб ни пред мет, им пре си је не ког објек та, али и го­то во све ста ре шид ске јав не згра де, као што је ста ра по шта, гим на зи ја, по ли циј ска ста ни ца, суд, же ле знич­ка ста ни ца, ко ја јој је у по себ ном се ћа њу, и слич но. Ура ди ла је и све фру шко гор ске ман сти ре, те за по че­ла сли ка ње цр ка ва у се ли ма шид­ске оп шти не. Па је та ко на сли ка ла цр кву у Илин ци ма, Бер ка со ву, Ба­чин ци ма, Ва ши ци. Све те сли ке су у бо ји, јер као што је ре кла, оне је опле ме њу ју и ис пу ња ва ју. Али, по­сто ји и јед на гра фи ка. То је сли ка ста ре че сме у ње ним род ним Илин­ци ма.

­ Че сма у Илин ци ма је у гра фи ци, јер сам сли ка ју ћи је пре ма се ћа њу, би ла ис пу ње на не ком ту гом и се том што је ви ше не ма. То је не ка да био цен тар де ша ва ња у се лу. Сви су ту до ла зи ли по во ду за пи ће. Ту смо као де ца пи ли во ду, пра ли ру ки це, при ча ли. Она је на не ки на чин обе­ле жи ла мо је де тињ ство, иако сам ја ко ма ло про ве ла у се лу – ка же Дра ги ца Жив ко вић.Дра ги ца Жив ко вић

Page 6: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.6

Сви ак те ри при че о ко ри шће­њу во до вод не мре же у Љу­

ко ву и Јар ков ци ма су на гу бит­ку. Пре све га, ме шта ни ова два на се ља јер пи ју бу нар ску во ду а мре жа им је ис пред ку ће, ЈКП ''Во до вод и ка на ли за ци ја'' ко ји је три пу та ви ше по тро шио во­де на ис пи ра ње це ви не го што је фак ту ри сао ме шта ни ма и оп­шти на Ин ђи ја ко ја је ин ве сти­ра ла у овај ин фра струк тур ни обје кат 44 ми ли о на евра а кроз при кључ ке се ни де лић ни је вра тио.

­ Во да из бу на ра не са мо да је штет на за љу де већ и за уре ђа је, пу на је креч ња ка. Ве­ћи на нас је за ра ди ла ка мен у бу бре гу па сад иде мо по из вор­ску во ду. Од 1995. го ди не до да нас ше сна ест пу та сам ме­њао гре јач у бој ле ру, че ти ри пу та пум пу и хи дро фор, по ред то ли ких тро шко ва ја не мам да пла тим 500 евра за при кљу­чак на во до вод ну мре жу или 600 евра на 12 ме сеч них ра­та. Мо жда би би ло до бро да се са гле да мо гућ ност пла ћа ња на ду жи вре мен ски пе ри од пре ко ра чу на за во ду, ка же Ми­ки­ца­Пет­ко­вић, пред сед ник Са ве та МЗ Љу ко во.

За три го ди не ко ли ко је про­шло од ка да је из гра ђе на во до­вод на мре жа са мо 10 од сто до­ма ћин ста ва се при кљу чи ло.

­ Џа бе што нам је во да пред кућ ним пра гом кад не мо же мо да се при кљу чи мо и не са мо због це не при кључ ка. Дру ги ве ли ки раз лог су не ле гал но са гра ђе ни објек ти ко ји док се не ле га ли зу ју не ма ју пра во на стру ју, во ду, гас. Те нов це ме шта ни не ма ју, ка же Зо­ран­ Мр­ђа, ме шта нин Љу ко­

ва у ко јем је про јек то ва но 514 при кљу ча ка, а за три го ди не се при кљу чи ло са мо пе де се так ме­шта на.

Слич на си ту а ци ја је и у су сед­ним Јар ков ци ма где су пла ни ра на 243 кућ на при кључ ка а ни де сет од сто до ма ћин ста ва се ни је при­кљу чи ло на во до вод ну мре жу. Бли зи на Јар ко вач ког је зе ра до­дат но угро жа ва ис прав ност во де у бу на ри ма.

На не дав но одр жа ном са­стан ку Са ве та МЗ Љу ко во са за ме ни ком пред сед ни ка оп­шти не Ин ђи ја Си­ни­шом­Фи­ли­по­ви­ћем,­ пред сед ни ком Скуп шти не оп шти не Алек­сан­дром­ Ко­ва­че­ви­ћем, на­чел ни ци ма ло кал не упра ве и пред став ни ци ма јав них пред­у зе ћа го во ри ло се о при о ри те­ти ма се ла у све тлу при пре ма за бу џет 2010. а у скло пу то га и о не ис ко ри шће ној во до вод­ној мре жи. Из нет је по да так

да је од пу шта ња у рад во­до во да у Љу ко ву и Јар ков ци­ма по тро ше но 12.000 ме та ра куб них во де за ис пи ра ње це­ви а да је фак ту ри са но све га 4.000 ку би ка, што овом јав­ном пред у зе ћу ства ра ве ли ке гу бит ке. У же љи да се по ве ћа про це нат до ма ћин ста ва ко­ја ће се при кљу чи ти на мре­жу, ''Во до вод'' је при пре мио ан кет не ли сти ће ко ји ће им би ти по де ље ни уз на ред ни ра чун за во ду а на кон то га ана ли зи ра ни ка ко би се на­шло нај бо ље ре ше ње.

У це лој овој при чи на гу­бит ку је и са ма оп шти на ко ја је у же љи да свим гра ђа ни ма обез бе ди ис прав ну во ду за пи ће ин ве сти ра ла 44 ми ли­о на евра у по ве зни це во вод и ме сне мре же по ме ну та два се ла уз оче ки ва ње да ће се но вац вра ти ти кроз при кључ­ке и про да ју во де. Од те при­

че, бар за до глед но вре ме, не ма ни шта. Слич но се де ша­ва и у Ин ђи ји са при кључ ци­ма на ка на ли за ци о ну мре жу. У оним ре о ни ма где је про шао тех нич ки пре глед гра ђа ни су у оба ве зи да се у ро ку од шест ме се ци при кљу че на ка на ли­за ци ју, али мно ги то из бе га ва­

ју јер се ка на ли за ци ја пла ћа 18 ди на ра по ку би ку по тро ше­не во де не раз ми шља ју ћи да се на дру гој стра ни мно го ви­ше гу би јер су сеп тич ке ја ме по тен ци јал не еко ло шке бом бе ко је угро жа ва ју из во ри шта.

З.Г.Сте­фа­но­вић

У Скуп шти ни Гра да Срем­ска Ми тро ви ца не дав но

је одр жа на пре зен та ци ја SES про гра ма ко јим Вла да СР Не­мач ке пор жа ва ре кон струк ци ју и ор га ни зо ва ност пред у зе ћа, уна пре ђе ње из во за, уво ђе ње европ ских про пи са и дру ге ак­тив но сти у фир ма ма Ју го и сточ­не Евро пе.

У име ор га ни за то ра, уче сни­ке пре зен та ци је по здра вио је пред сед ник Срем ске при вред­не ко мо ре Вла­ди­мир­Мал­ба­шић, а пре зен та ци ји су при­су ство ва ли и за ме ник гра до­на чел ни ка Срем ске Ми тро ви це Ср­ђан­ Ко­зли­на и за ме ник пред сед ни ка Скуп шти не гра­да Зо­ран­Ми­шче­вић ко ји је, по здра вља ју ћи при сут не у име гра да до ма ћи на, ис та као да је сва ка екс перт ска по моћ до бро­до шла, по себ но ка да до ла зи од вр хун ских струч ња ка јед не раз ви је не зе мље.

Про грам су пред ста ви ли ру­ко во ди лац про јек та за Ју го и­

стич ну Евро пу Ања­ Ве­се­ли и кор ди на тор SES­a за Ср би ју Мар­ко­Је­ре­мић.

Ка ко су ис та кли, овај про­је кат у Ср би ји функ ци о ни ше од 2004. го ди не и до са да је у ре ги о ну Ју го и сточ не Евро пе пру же на по др шка са ве то ва­ња у 154 пред у зе ћа, од ко јих

осам де се так у Ср би ји. SES има на рас по ла га њу ви ше од 8.000 екс пе ра та из свих обла сти, а њи хо во ан га жо ва ње у срп ским пред у зе ћи ма је пот пу но бес­плат но, с тим што је оба ве за пред у зе ћа да са вет ни ку обез­бе де сме штај и ми ни мал не тро­шко ве днев ни ца.

Јед но од пр вих пред у зе ћа ко је је ан га жо ва ло екс пер та на овај на чин би ла је Ви на­ри ја „Ко ва че вић“ из Ири га, а ре зул та ти у про из вод њи пе ну­ша вих пи ћа су ве о ма бр зо или ви дљи ви.

Пред став ни ци овог про јек та су ис та кли да је, због ве ли ког

бро ја ма лих и сре дљих пред у­зе ћа, Срем го то во иде а лан за ан га жо ва ње екс пе ра та из Не­мач ке и из ра зи ли на ду да ће ве ли ки број фир ми уна пре ди ти по сло ва ње уз по моћ стра них струч ња ка.

­ Ж.Н.

У­­ЉУ­КО­ВУ­И­ЈАР­КОВ­ЦИ­МА

Пи­ју­во­ду­из­бу­на­ра­а­има­ју­во­до­водПре­три­го­ди­не­оп­шти­на­Ин­ђи­ја­је­ин­ве­сти­ра­ла­44­ми­ли­о­на­евра­за­из­град­њу­по­ве­зног­це­во­во­да­од­Ин­ђи­је­до­Јар­ко­ва­ца­и­Љу­ко­ва­и­во­до­вод­не­мре­же­кроз­ова­два­се­ла­а­до­да­нас­при­кљу­чи­ло­се­са­мо­де­сет­од­сто­до­ма­ћин­ста­ва­­­За­ис­пи­ра­ње­мре­же­по­тро­ше­но­три­пу­та­ви­ше­во­де­не­го­што­је­фак­ту­ри­са­но,­''Во­до­вод''­кре­ће­са­ан­ке­ти­ра­њем­гра­ђа­на

Ле­га­ли­за­ци­ја

­ Но ви За кон о пла ни ра њу и из град њи је сту пио на сна гу 11. сеп тем бра. По тре ћи и, ве ро ват но, по след њи пут се пру­жа шан са вла сни ци ма не ле гал них обје ка та да кре ну у ле га­ли за ци ју, за при ја вљи ва ње је оста вљен рок од шест ме се ци, до 11. мар та, што је шан са за ме шта не Љу ко ва и Јар ко ва ца, ка же Де­јан­Дми­тро­вић, на чел ник Оде ље ња за ур ба ни зам и стам бе но ко му нал не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не оп­шти не Ин ђи ја.

Пре­зен­та­ци­ја­SES­про­гра­ма

Де­таљ­с­пре­зен­та­ци­је­про­гра­ма

Цен­тар­Љу­ко­ва

На­са­стан­ку­у­Јар­ков­ци­ма

Page 7: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 7

СКЛО­ПИ­ЛИ­БРАК­: Вој но вић Сло бо дан, шум. тех ни чар и Уме­тић Ве ри ца, тр го вац; Ма рељ Ду шан, мед. тех ни чар и Ми ло­вац Да ни је ла, док тор ме ди ци не; Жив ко вић Ми хај ло и Жив ко вић Ду шан ка, Ри бић Мар ко, тр го вац и Хр го вић Ива на, тр го вацДО­БИ­ЛИ­ЋЕР­КУ­: Под го ри ца Ра ден ко и Сне жа на, Лон ча ре вић Да ни јел и На та ша, Па вло вић Бра ни слав и Ми ла, Ко рон со вац Зо ран и Та ња, Бе а ра Или ја и На да ­ Срем ска Ми тро ви ца, Ду­раћ Ра ден ко и Би ља на, Ла за ре­вић Не над и Дра га на ­ Ла ћа рак, Јо цић Бра на и Је ле на ­ Ве ли ки Ра дин ци, Ми тро вић Рај ко и Је­ле на ­ Ди вош, Ке кић Ву ка шин и Је ле на ­ Чал ма, Ми ћић Го ран и Љу би ца ­ Ириг, Вор ка пић Жељ ко и Алек сан дра ­Ма ли Ра дин ци, Аџи ја Зо ран и Та тја­на ­ Врд ник, Гој ко вић Пре драг и Цви ја­ Ги ба рацДО­БИ­ЛИ­СИ­НА­: Ко мле нић Бо јан и Ре на та, Стој ко вић Ђор­ђе и Ива на, Не дељ ко вић Го ран и Би ља на, Ста но је вић Жељ ко и Ми ли ца, Ба ли че вић Бран ко и Са ња, Ку штрић Да мир и Гор да­на ­ Срем ска Ми тро ви ца, Га врић Сло бо дан и Ју ли ја на, Пар ма ко­вић Дар ко и Оли ве ра ­ Но ћај, Сан дра Пр хо во, Ја шћур Са ша и Ма ри ја на, Шћу рак Вла ди мир и Би ља на, Лу кић Ра шко и Све­тла на, Ми ле у снић Да ли бор и Ље по са ва ­ Шид, То до рић Ва со и Би ља на ­Па влов ци, Веј но вић Бра ни слав и Сен ка ­ Ва ши ца, Те сла Жељ ко и Ла ри ца Ру ма, Ан ђе лић Јо ван и Рад ми ла ­Во­гањ, Сте па но вић Ми лан и Љи­ља на ­ До њи То вар ник, Алек сић Пре драг и Ма ри ја на ­ Но ви Слан ка мен ДО­БИ­ЛИ­БЛИ­ЗАН­ЦЕ ( де вој­чи ца и де чак): Бе ло мер ко вић Ми ро слав и Љу бин ка ­ За са­ви ца 1УМР­ЛИ­: Ше љи хе веч Пе тар рођ. 1941., Ми ја и ло вић Рад­ми ла рођ. 1926., Ми ло ше вић Рај ко рођ. 1941., Вуч ко вић Ни ко ла рођ. 1921., Ву ко лић Не вен ка рођ. 1935., Кр стић Ра­до сла ва рођ. 1933., Ма сла рић На да рођ. 1933., Ми ло ва но вић Или ја рођ. 1920., Ме зић Бо ри­сав рођ. 1927., Чу пић Рад ми ла рођ. 1926., Стан ко вић Ми ли ца рођ. 1930., Ба бић Ве лин ка рођ. 1934. го ди не. Ма ти чар: Ж.­Јан­ко­вић

Из­матичарског­звања

Би­бли­о­те­ка

15.­ок­то­бра,­у­18­са­ти,­књи­жев но ве че " Па но ра ма ми тро­вач ког пе сни штва" Хај­ру­дин­Дур­ма­но­вић­и Злат­ко­Гом­бош21.­ок­то­бра, у­11­са­ти­­ тра­ди ци о нал ни ма скен бал " У бај ци ста ну јем"

Га­ле­ри­ја

До­кра­ја­ме­се­ца­из ло жба сли­ка "Су сре ти" сли кар ке Зо ри це Кр стић из Но вог Са да­

По­зо­ри­ште

17.­ок­то­бра,­у­12­са­ти,­ве ли­ка сце на­"Успа ва на­ле по ти ца" пред ста ва за де цу са ти­24.­ок­то­бра,­од­16­до­18­са­ти,­ве ли ка сце не ­"Ча ро ли ја", Му зич ки фе сти вал за де цуУ­то­ку­је­упис­по­ла­зни­ка­у­Драм­ско­­лут­кар­ски­сту­дио­­По­зо­ри­шта­"­До­бри­ца­Ми­лу­ти­но­вић".­При­ја­ве­и­пу­тем­те­ле­фо­на­на­број­615­115.­

Сир­ми­ју­март

23.­ок­то­бра,­у­19,30­са­ти­у­По­зо­ри­шту­кон­церт­Фол­клор­ног­ан­сам­бла­ве­те­ра­на­Бран­ко­Ра­ди­че­вић­са­го­сти­ма

Од­среде­до­среде

Иако је усво је ном од лу ком о ре ба лан су бу џет за 2009.

го ди ну сма њен за око 300 ми­ли о на ди на ра ово сма ње ње при хо да не ће до ве сти до су­штин ских про ме на по себ но ка­да су у пи та њу ин ве сти ци је, по­ру ка је са сед ни це Скуп шти не гра да одр жа не 9. ок то бра. Јер, за хва љу ју ћи од лич ној са рад њи са Из вр шним ве ћем АП Вој во­ди не и Фон дом за ка пи тал на ула га ња Срем ској Ми тро ви ци је одо бре но 270 ми ли о на ди на­ра, а но ве од лу ке и но ва сред­ства се оче ку ју.

Пр во ово го ди шње урав но­те же ње бу џет ских при хо да и рас хо да до шло је у ок то бру, а мо ра ло се ура ди ти због по сле­ди ца свет ске еко ном ске кри зе и сма ње них бу џет ских при хо­да, под се тио је Ду­шко­Ша­ро­шко­вић, ре сор ни на чел ник.

­ Основ не па ра ме тре за ре­балнс су да ли дру ги. Ми смо од у ста ли од кре дит ног зад же­ња због не по вољ них усло ва и што се та кво за ду же ње ни је по ка за ло по треб ним. Та ко ђе, сма ње ни су при хо ди од ло кал­них из во ра, што је исто по сле­ди ца ма кро е ко ном ских кре та­ња, а од но се се на при хо де од про ме та не по крет но сти, за ра да и слич ног. У скла ду са при хо­ди ма ујед на че ни су рас хо ди, а та ко да је сма ње ње рас хо да на свим по зи ци ја ма. У гло ба­

лу ин ве сти ци је не ће би ти за у­ста вље не, јер ће се сред ства на до ме сти ти фи на си ра ње ко је иде ми мо бу џе та ­ ре као је уз оста ло на чел ник Ду­шко­ Ша­ро­шко­вић.

Још мар та 2009. го ди не зна­ло се да ће, због свет ске кри­зе и сма ње ња при ли ва у бу џет Ср би је би ти не ми но ван и ре­ба ланс град ског бу џе та. Пред­сед ник Скуп шти не гра да­Алек­сан­дра­ Про­да­но­ви­ћа,­ до дао је да срећ на окол ност за град што ни во ин ве сти ци ја не са мо да не ће би ти ма њи не го што је пла ни ра но, већ ће би ти и ве ћи за хва љу ју ћи од лич ној са рад њи са Из вр шним ве ћем АП Во јо ви­не и Фон дом за ка пи тал на ула­га ња Вој во ди не.

­ По след ном од лу ком Фон да одо бре но нам је 270 ми ли о на ди на ра углав ном за пре свла­че ње 50 са о бра ћај ни ца ­ 20 у гра ду, а 30 у се ли ма. Још 50 ми ли о на ди на ра одо бре но нам је за ре кон струк ци ју ОШ "Јо­ван Јо ва но вић Змај" и за вр ше­так фи скул тур не са ле у Основ­ној и сред њој шко ли "Ра ди вој По по вић". Има мо од лу ку Фон да ве за ну за ре кон струк ци ју ин­тер ног оде ље ња Оп ште бол­ни це, а до кра ја го ди не оче ку­је мо од лу ку о сред стви ма ко ја ће обез бе ди ти на ста вак град­ње ка на ли за ци је у Ма чван ској Ми тро ви ци и Ла ћар ку. Ти ме ће

би ти по диг нут ни во ине сти ци­ја ­ из ја вио је на кон сед ни це Алек сан дар Про да но вић.

Пред лог од лу ке о ре ба лан­су бу џе та усво јен је ве ћи ном гла со ва од бор ни ка, али га ни­су по др жа ли од бор ни ци Срп­ске ра ди кал не стран ке. Ина­че, од бор ни ци ра ди ка ли су на пред лог ове од лу ку упу ти ли 11 аманд ма на о ко ји ма се на сед­ни ци по је ди нач но гла са ло, али ни су усво је ни.

На ис тој сед ни ци усво јен је План ге не рал не ре гу ла ци је Срем ске Ми тро ви це, Ла ћар ка и Ма чван ске Ми тро ви це, дру ги по ре ду ва жно сти план ски акт. Бо­јан­ Га­врић, ди рек тор ЈП Ди рек ци ја за из град њу гра да ка зао нам је да овај план пред­ви ђа но ву струк ту ру град ње по бло ко ви ма за ко је ће се ра­ди ти пла но ви де таљ не ре гу­ла ци је. Пла ном ге не рал не ре­гу ла ци је се гра ђе вин ски ре он про те же до ауто­пу та ши ри ном гра да, њи ме су де лом про ши­ре не ин ду стриј ске зо не и пре­ци зи ра на пра ви ла гра ђе ња. По во дом из ме на про грам по­сло ва ња Ди рек ци је Га врић је до дао да је она усле ди ла због ре ба лан са бу џе та. Од бор ни ци су ве ћи ном гла со ва усво ји ли из ме ну про гра ма по сло ва ња ЈКП "Во до вод" за 2009. го ди­ну и низ дру гих од лу ка и ре­ше ња.

И­ПО­РЕД­РЕ­БА­ЛАН­СА­ОВО­ГО­ДИ­ШЊЕГ­БУ­ЏЕ­ТА

Ин­ве­сти­ци­је­се­на­ста­вља­ју­У­град­ској­ка­си­ма­ње­око­300­ми­ли­о­на­ди­на­ра,­али­­за­хва­љу­ју­ћи­до­број­са­рад­њи­са­по­кра­јин­ским­фон­до­ви­ма­обез­бе­ђе­на­још­ве­ћа­су­ма­нов­ца­­

Ста нов ни ци Ули це 6. ис­точ но бо сан ске бри га де у

МЗ "Сло бо дан Ба јић Па ја" су на кон го то во 20 го ди на до­че ка ли из град њу ко ло во за. Пре са о бра ћај ни це у де лу ове ули це ре шен је про блем од во ђе ња ат мос фер ске ка на­ли за ци је, а по том се при шло ас фал ти ра њу.

Сред ства за ин ве сти ци­ју вред ну два ми ли о на ди на­ра обез бе ђе на су из Фон да за ка пи тал на ула га ња, а из ис­

тог из во ра ће се фи нан си ра­ти уре ђе ње 50 град ских и се­о ских са о бра ћај ни ца. Мар­ко­Гра­бић­и­Све­тла­на­Ми­шић­, ста нов ни ци овог на се ља за до­во ља ни су ко нач ним сре ђи ва­њем ко ло во за, а по себ но на ја­вом но вим ула га ња.

Ово гра ди ли ште су про шле не де ље об и шли гра до на чел­ник Бра­ни­слав­ Не­ди­мо­вић и пред сед ник Скуп шти не гра­да Алек­сан­дар­Про­да­но­вић са са рад ни ци ма.

Изграђенано­ва­са­о­бра­ћај­ни­ца

Град­ски­чел­ни­ци­на­гра­ди­ли­шту:­Решен­и­проблем­канализације­­­

Град ска упра ва за обра зо ва­ње, кул ту ру и спорт је из­

дво ји ла око 400. 000 ди на ра ка ко би се пот пу но са ни ра ле још две учи о ни це у шко ли у Ра ден ко ви ћу. Ова сред ства су би ла до вољ на за на бав ку гра­ђе вин ског ма те ри ја ла, а ме­шта ни су се ор га ни зо ва ли и са­

ми из во де ра до ве.Ра ни је је у ис тој шко ли за ме­

ње на сто ла ри ја и по до ви у не­ким про сто ри ја ма, а из гра ђе на је про сто ри ја за сме штај огре­ва. Ову шко лу су не дав но по се­ти ли по моћ ник гра до на чел ни ка Го­ран­Ма­тић и ре сор на на чел­ни ца Зо­ри­ца­Га­шпар.

РА­ДЕН­КО­ВИЋ

Са­на­ци­ја­шко­ле

По­се­та­Ра­ден­ко­ви­ћу

МЗ "СЛО БО ДАН БА ЈИЋ ПА ЈА"

По­но­во­би­ра­ли­са­вет

На по но вље не из бо ре за чла но ве са ве та МЗ "Сло бо дан Ба јић Па ја", одр жа не 11. ок то­бра, иза шло је 1.374 ста нов ни­ка са пра вом гла сао од укуп­но 3.797 упи са них у би рач ки спи сак. Би ра ло се де вет од 21 кан ди да та на ли сти, а нај ви ше гла со ва до би ли су Је­ле­на­Га­чић,­Ми­ло­рад­Ба­бић,­Мар­ко­Гра­бић,­ Бра­ни­слав­ Чо­лић,­Сло­бо­дан­Ва­сић,­Ран­ко­Ма­та­ру­га,­Игор­Шћурк,­Све­тла­на Ми­шић и Го­ран­Аврић, са­зна ли смо од Дра­же­на­Да­мја­но­ви­ћа, се кре та ра Ко ми си је за спро во ђе ње из бо ра за чла но ве са ве та ме сних за је ди ца.

По на вља ње из бо ра у овој ме сној за јед ни ци усле ди ло је јер на кон јун ских из бо ра ни је иза бран пред сед ник и за ме ник пред сед ни ка са ве та у про пи са­ним ро ку.

УРЕЂЕЊЕ­ПУТНЕ­ИНФРАСТРУКТУРЕ

Бољи­услови­за­ученике­подручног­одељења­Основне­школе­"Доброслав­Радосављевић­Народ"

Page 8: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Се тва

Пре ма пла ну се тве ове је се­ни у шид ској оп шти ни тре ба за­се ја ти око 5,5 хи ља да хек та ра ора ни ца за дру жног и при ват ног по се да. Нај ве ће по вр ши не као и прет ход них го ди на за у зе ће пше ни ца, под јеч мом се пла ни­ра се тва на 170 хек та ра, док ће ма ње по вр ши не би ти и под три­ти ка лом.

Так ми че ње у сто ном те ни су

На оп штин ском так ми че њу у сто ном те ни су, у ка те го ри ји сред њих шко ла бо ља је би ла еки па Гим на зи је „Са ва Шу ма­но вић“, а у ка те го ри ји основ них шко ла 1.ме сто при па ло је шко­ли „Срем ски фронт“. По је ди нач­но, ме ђу сред њо школ ци ма, пр во ме сто при па ло је Ми ло шу Ти о­са вље ви ћу, а ме ђу основ ци ма Ми ро сла ву Ра ки ћу и Та њи Сту­пав ски.

Ер де вик

Јав ни ра до ви у Ер де ви ку од­ви ја ју се по пла ну. До са да је из бе то ни ра но око 700 ме та ра пе шач ких ста за у ули ца ма Ца ра Ду ша на, Ни ко ле Те сле, Шид ској и Ма са ри ко вој, од пред ви ђе них 2.500 ме та ра. Да љи ра до ви за­ви си ће од вре мен ских усло ва.

Ба чин ци

У Ба чин ци ма је при кра ју из­ли ва ње ста зе од згра де БИГ БУ­ЛА до ме сног гро бља, у ду жи ни од око 400 ме та ра. За на ред ну не де љу пла ни ран је по че так ра­до ва на из град њи пар кин га ис­пред гро бља, а сви ови по сло ви од ви ја ју се у окви ру јав них ра­до ва.

По чео са ра дом днев ни бо ра вак

У Основ ној шко ли „Јо ван Јо­ва но вић Змај“ у Ши ду, ко ју по­ха ђа ју де ца са по себ ним по­тре ба ма, 1. ок то бра по чео је са ра дом днев ни бо ра вак. Мо гућ­ност да ко ри сте днев ни бо ра вак има ју са да шњи и бив ши уче ни ци шко ле, као и од ра сле осо бе са по себ ним по тре ба ма.

Ком би на ци ја днев ног и про­ду же ног бо рав ка ор га ни зо ва на је сва ког рад ног да на, од 12 до 15 ча со ва.

УКРАТ КО

На про шло не дељ ној скуп штин­ској сед ни ци, са бли зу 40 та­

ча ка днев ног ре да, усво је не су од лу ке пред ло же не на про те клим сед ни ца ма Оп штин ског ве ћа, али и не ке до не те уочи са ме Скуп шти не. Ускла ђе не су и одо бре не из ме не и до пу не про гра ма по сло ва ња јав­них пред у зе ћа и уста но ва у скла ду са ре ба лан сом бу џе та, али та ко ђе, из вр ше не и за ме не по је ди них ди­рек то ра.

Тач ни је, на ме сто ди рек тор ке ЈКП „Стан дард“, Ми ле не Пет ко, ко ја је да ла остав ку из, ка ко се на во ди, здрав стве них раз ло га, по­ста вљен је ВД ди рек тор Ви о ле та Цол нер из Ба тро ва ца, ди пло ми ра­ни ин же њер по љо при вре де. Што се ти че Кул тур но ­ обра зов ног цен тра, уме сто На де Ду ра ко вић, функ ци ју ди рек то ра ове јав не уста но ве убу­ду ће ће оба вља ти Ја сми на Аџић из Срем ске Ми тро ви це, про фе сор­ка раз ред не на ста ве. Пре ма ре чи ма на род ног по сла ни ка, Жељ ка Бре­сто вач ког, за ме на ди рек то ра по је­ди них јав них пред у зе ћа и уста но ва, нео п ход на је и оправ да на уко ли ко осо бе ко је су би ле на функ ци ји ди­рек то ра у њи ма, ни су на за до во­ља ва ју ћи на чин во ди ле те фир ме. Ка ко он на во ди, ни је по ен та да се на ви со ке функ ци је ста вља ју љу ди по стра нач кој осно ви, не го да то бу­ду спо соб ни и од го вор ни љу ди ко ји зна ју свој по сао.

Јед на од та ча ка сед ни це Скуп­шти не би ла је и Од лу ка о на чи ну сти пен ди ра ња сту де на та, ко јом је утвр ђе но да за сти пен ди ју мо гу да кон ку ри шу они ко ји су упи са ли јед­ну од го ди на на фа кул те ту, од пр ве до по след ње, да има ју пре би ва ли­

ште на те ри то ри ји оп шти не Шид, те да то ком сту ди ја ни су гу би ли го ди­ну.

­ Ре до след кан ди да та за оства­ри ва ње пра ва на си пен ди ју оства­ри ва ће се пре ма кри те ри ју ми ма: де фи ци тар но за ни ма ње, по стиг нут успех то ком сту ди ра ња или у сред­њој шко ли, при ход у до ма ћин ству и упи са на го ди на сту ди ја. На осно­ву то га се вр ши бо до ва ње и пра ве ранг ли сте. То ва жи за оне ко ји по пр ви пут кон ку ри шу, док ће сту ден­ти ко ји су до са да би ли сти пен ди­сти, а у слу ча ју да и да ље ис пу ња­ва ју усло ве, на ста ви ти са сти пен ди­ра њем. Још увек ни је од ре ђен број сту де на та ко ји ће се сти пен ди ра ти, то ће пред сед ник оп шти не ура ди ти пре об ја ве кон кур са, ко ји се рас пи­су је 1. но вем бра и тра је до 15. но­вем бра – ре кла је Жив ка Сре мац, ру ко во ди лац Оде ље ња за дру штве­не де лат но сти.

На сед ни ци је би ло ре чи и о оства ри ва њу пра ва у обла сти со­ци јал не за шти те, на ко ја пра ва има ју сва ли ца ко ја се на ла зе у ста њу со ци јал не по тре бе, а ко ја има ју пре би ва ли ште у овој оп шти­ни, или она ко ју су се ту за те кла. За спро во ђе ње ове од лу ке за ду­жен је Цен тар за со ци јал ни рад, као но си лац ак тив но стиу обла сти со ци јал не за шти те на те ри то ри­ји оп шти не. У ве зи са со ци јал но угро же ним по ро ди ца ма усво је на је и од лу ка о ре гре си ра њу тро­шко ва це ло днев ног и по лу днев ног бо рав ка де це у уста но ви за пред­школ ско вас пи та ње и обра зо ва ње. Пра во на ова кав вид по мо ћи има­ју де ца из ма те ри јал но угро же них по ро ди ца, ко је при ма ју ма те ри јал­

но обез бе ђе ње.Од бор ни ци су пре ци зи ра ли и

рад но вре ме уго сти тељ ских и тр­го вин ских обје ка та, да, ка ко су ис та кли, бу ду уса гла ше не же ље и по тре бе ко ри сни ка и вла сни ка, али и гра ђа на, ка ко не би био на­ру шен јав ни ред и мир. Од лу ком је тач но де фи ни сан и по јам ди ско те­ке, а тро чла на ко ми си ја ће утвр­ђи ва ти да ли обје кат ис пу ња ва по треб не усло ве. Нај ду же вре ме ра да по ме ну тих обје ка та би ће до три ча са, и то са мо ка да су у пи та­њу објек ти ко ји при ре ђу ју свад бе, ма тур ске ве че ри и ис пра ћа је у вој­ску, ис кљу чи во и је ди но у вре ме тих про сла ва. Та ко ђе, ис кљу че на је мо гућ ност под но ше ња зах те ва за про ду же так рад ног вре ме на, ко ја је у прет ход ном пе ри о ду би ла прак ти ко ва на.

Под тач ком ра зно по ста вље на су не ка од пи та ња ко ја ни су би ла у ве зи са тач ка ма днев ног ре да, а

оно што је иза зва ло нај ви ше ре ак­ци ја би ло је из ла га ње од бор ни це из ре до ва Г­17 Плус, Са ње Ни ко лић, у ве зи са на па дом по ли цај ца на њу. Ова кав чин је оштро осу ђен, те је од лу че но да се што хит ни је раз ре­ши тај слу чај.

В. Про да но вић

НА СЕД НИ ЦИ СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ

Но ви ди рек то ри „Стан дар да“ и КОЦ­аНа ме сто ди рек то ра ЈКП „Стан дард“ по ста вље на је ВД ди рек тор ка Ви о ле та Цол нер из Ба тро ва ца, ди пло ми ра ни ин же њер по љо при вре де, а за ди рек то ра Кул тур но ­ обра зов ног цен тра Ја сми на Аџић из Срем ске Ми тро ви це, про фе­сор ка раз ред не на ста ве

Пар ки ра ње смс­ом

И шид ска оп шти на се при­кљу чи ла ре ду оних оп шти на ко је су мо дер ни зо ва ле на чин на пла те пар кинг ме ста. У бу­ду ће ће се пу тем смс по ру ка или ку по ви ном кар ти це на ки­о сци ма мо ћи из вр ши ти ова кав вид на пла та. Ком плет на над ле­жност у ве зи са пар кир ним по­вр ши на ма пре ба че на је на ЈКП „Стан дард“.

­ Овом од лу ком по сти же­мо ефи ка сни ји на чин на пла те пар кинг ме ста. Та ко ђе, уво ди­мо но ве до плат не ка зне за све оне ко ји не бу ду по што ва ли од лу ку ве за ну за пла ћа ње на­кна де за пар ки ра ње. Омо гу ћу­је мо и да се про тив та квих ли­ца у пре кр шај ном по ступ ку на јед но став ни ји на чин од ре ђу ју пре кр шај не ка зне. Овим пу­тем обез бе ђу је мо ефи ка сни је и бо ље пар ки ра ње, али и ефи­ка сни је ка жња ва ње оних ко ји не по шту ју пра ви ла – ре као је Ром ко Па у га, на чел ник Оп­штин ске упра ве.

Про стор ни план оп шти не

На осно ву но вог За ко на о пла ни ра њу и из град њи, из вр­ше но је ускла ђи ва ње про стор­ног пла на ове оп шти не, а рок за ње гов за вр ше так је 18 ме се­ци. По зва ни су и гра ђа ни ко ји по се ду ју објек те без до зво ле, да до ђу у оде ље ње за ур ба ни­зам те ле га ли зу ју та кве објек­те, а то мо гу ура ди ти у на ред­них шест ме се ци.

ПО ВО ДОМ ДЕЧ ЈЕ НЕ ДЕ ЉЕ ПРЕД СЕД НИ ЦА ОП ШТИ НЕ УГО СТИ ЛА ПРЕД СТАВ НИ КЕ ЂАЧ КОГ ПАР ЛА МЕН ТА

Је дан дан у ме се цу за де цуПред став ни ци Ђач ког пар ла мен­

та основ них и сред њих шко ла шид ске оп шти не, би ли су про те кле не де ље го сти Оп штин ске упра ве.

Пред сед ни ца Оп шти не, На та ша Цвјет ко вић, по во дом Деч је не де­ље, при ми ла је уче ни ке и са њи ма по раз го ва ра ла о мно гим ак ту ел ним про бле ми ма, али и же ља ма зна чај­ним за њи хо во обра зо ва ње, вас пи­та ње и на пре дак. Скуп штин ска са ла би ла је ме сто на ко јем су де ца мо­гла да по ста вља ју нај ра зли чи ти ја пи та ња у ве зи са њи хо вим пра ви ма и по тре ба ма, али и о нај ра зли чи ти­јим те ма ма ве за ним за град ске ак­тив но сти.

­ Скуп штин ска са ла ни ка да ни­је би ла леп ша, а ја бих би ла ве о ма срећ на ка да бих мо гла стал но ра ди­ти у та квом окру же њу. Част ми је и за до вољ ство што је и на ша Упра ва ши ром отво ри ла вра та овим мла­дим љу ди ма. Би ли су ве о ма ин те­ре сант ни и има ли су сјај на пи та ња. На њи хо ву ини ци ја ти ву је дан дан у ме се цу од ре ди ће мо као дан отво­ре них вра та, ка да ће мо за јед нич­ки рас пра вља ти о не ким те ма ма и про бле ми ма ко ји су њи ма зна чај ни. За хва љу јем им се што су отво ре ног ср ца до шли ов де и обе ћа вам да ће им ова вра та, не са мо да нас, не го у све на ред не да не, би ти ши ром отво­ре на – на гла си ла је пред сед ни ца Цвјет ко вић.

По ред пред сед ни це, на пи та ња су од го ва ра ле и Жив ка Сре мац, ру ко во ди лац Оде ље ња за дру штве­

не де лат но сти, као и Би ља на Са­рап, за ду же на за со ци јал ну по ли­ти ку. На пи та ње ка квим се сма тра по ло жај де це и омла ди не у овој оп­шти ни, ис так ну то је да ве ли ку уло­гу на том по љу има не дав но фор ми­ра на Кан це ла ри ја за мла де, за ко ју је пла ни ран и ак ци о ни план, а ко ја већ са да мно го ра ди на про бле ми­ма, по тре ба ма и ин те ре си ма ко је мла ди има ју. По ред ма ло озбиљ ни­јих и фор мал ни јих ства ри, де ца су упу ћи ва ла пред сед ни ци и ле жер ни­

ја пи та ња, по пут то га ка кву му зи ку во ли да слу ша, те шта су пред но сти и ма не ње не функ ци је.

Де ца су за до вољ на и на да ју се да ће се ова кви су сре ти по на вља ти сва ког ме се ца, као што су и пред­ло жи ли.

­ Же ле ли смо да у окви ру Деч­је не де ље оде мо код пред сед ни це и из не се мо јој сво је же ље, по тре бе и про бле ме. Она нас је ве о ма ле по при ми ла, а на дам се да ће се та кви су сре ти по на вља ти сва ког ме се ца,

као што смо и пред ло жи ли. Пи та ли смо ства ри ко је су у ве зи са шко­лом, али и оне ко је се ти чу ра зних град ских те ма. Она нам је обе ћа ла не ке ства ри, и ја ве ру јем да ће то би ти и ис пу ње но – ре кла нам је Ва­ња Осто јић, уче ни ца ОШ „Срем ски фронт“.

В. П.

Уче­ни­ци­на­при­је­му­код­пред­сед­ни­це

Ма скем бал за нај мла ђе

У окви ру Деч је не де ље Цр ве ни крст Шид по се тио је Основ ну шко лу „Јо ван Јо ва­но вић Змај“, ко ју по ха ђа ју де ца са по себ ним по тре ба ма. Том при ли ком де ци су уру чи­ли школ ски при бор, са ку пљен прет ход них да на. Одр жа на је и тр ка ре кре а тив но ­ ху ма ни­тар ног ка рак те ра под на зи вом „За срећ ни је де тињ ство“ ко ја је оку пи ла око 350 так ми ча ра, од пред школ ског до сред њо школ­ског уз ра ста.

Чла ни це Удру же ње же на „Мо ро ви ћан ке“ по се ти ле су Деч је се ло у Срем ској Ка ме­ни ци, а ма скем бал за нај мла ђе при ре дио је Кул тур но – обра­зов ни цен тар.

С. М.

Page 9: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

НО ВА СЕ ЗО НА У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ

Јо­ван­Ко­лун­џи­ја­одр­жао­кон­цертЏез фе сти вал по след њих да на ок то бра ка да ће на сту пи ти го сти из Њу јор ка и Рио де Же не и ра

Све ча ним кон цер том чу ве ног ви о ли ни сте Јо­ва­на­Ко­лун­

џи­је Кул тур ни цен тар је про­шлог че тврт ка отво рио но ву се зо ну у са рад њи са ''Ер сте'' бан ком и оп шти ном Ин ђи ја. Пу­бли ка је има ла при ли ку да чу је ин тер на ци о нал ног мај сто ра ви­о ли не ко ји је пр ви пут го сто вао у Ин ђи ји и са ко јим се кла вир­ском прат њом пред ста ви ла На­да­Ко­лун­џи­ја.­Они су из ве ли де ла Мо цер та, Ба ха, ци ган ске ме ло ди је Па бла де Са ра са те.

На кон фе рен ци ји за но ви на­ре ди рек тор Кул тур ног цен тра Са­ша­Ми­ли­во­је­вић­је на ја вио про грам за ок то бар. Зна ча јан кул тур ни до га ђај би ће сва ка ко Џез фе сти вал од 30. ок то бра до 1. но вем бра ка да ће на сту пи ти џе зе ри из Њу јор ка и Рио де Же не и ра. Ту су и два ак ту ел­на фил ма. Не де љу да на на кон бе о град ске пре ми је ре ин ђиј ска пу бли ка ће има ти при ли ку да ви ди до ма ћи филм ''Че кај ме, ја си гур но не ћу до ћи'' ре ди те­ља Ми­ро­сла­ва­Мом­чи­ло­ви­ћа ко ји је де лом сни ман и на те ре­ну ин ђиј ске оп шти не а пре то­га од 15. до 18. ок то бра филм ''Та мо и ов де'' Дар­ка­ Лун­гу­ло­ва.

Ве ћи ном гла со ва од бор ни ци Скуп шти не оп шти не Ин ђи ја

су на 13. сед ни ци одр жа ној 8. ок то бра до не ли ви ше ва жних од лу ка од зна ча ја за функ­ци о ни са ње ло кал не упра ве. Пред сед ник Скуп шти не оп­шти не Алек­сан­дар­ Ко­ва­че­вић је на пред лог пред сед ни­ка оп шти не Го­ра­на­ Је­ши­ћа по хит ном по ступ ку увр стио у днев ни ред до но ше ње од лу ке о кре дит ном за ду жи ва њу због оства ре ног де фи ци та и про­бле ма са ли квид но шћу. Кре­дит у ви си ни од 50 ми ли о на ди на ра би ће вра ћен до кра ја ове го ди не. Не ста ши ца нов ца до ве ла је до дис ба лан са при­хо да и рас хо да у јав ним пред­у зе ћи ма ''Ин гас'' и ''Во до во ду и ка на ли за ци ји'' па је на по­ме ну тој сед ни ци до не то ре ше­ње о ре ба лан су пла на по сло­ва ња ''Ин га са'' као и ре ше ње о да ва њу са гла сно сти на из­ме не и до пу не фи нан сиј ског пла на по сло ва ња ''Во до во да'' за ову го ди ну.

На по ме ну тој сед ни ци до не­те су од лу ке о упо тре би гр ба и за ста ве оп шти не, о до но ше њу пла на де таљ не ре гу ла ци је ви­

но гра дар ско­ту ри стич ког ло ка­ли те та у к.о.Кр че дин, Од лу ка о одр жа ва њу пи ја це и пру жа њу услу га на њи ма и ти ме омо гу­ће но се о ским ме сним за јед­ни ца ма да упу те зах тев Скуп­шти ни оп шти не ако же ле са ме да бри ну о пи јач ном про сто ру,

под ко јим усло ви ма, од лу чи ва­ће од бор ни ци сход но ва же ћим про пи си ма. У окви ру ди ску си је о из ме на ма и до пу на ма Од лу ке о сти пен ди ра њу сту де на та шеф од бор нич ког клу ба ДСС Срп­ко­Ме­де­ни­ца ини ци рао је да се у Ин ђи ји отво ри кан це ла ри ја за

мла де ка ко би им се пру жи ла мо гућ ност да ути чу на до бо­ше ње кри те ри ју ма ве за них за ову и не ке дру ге од лу ке. Ме­де ни ца је тра жио од пред сед­ни ка оп шти не да утвр ди ла нац од го вор но сти за на ра стао дуг ''Во до во да'' пре ма из во ђа чу ра до ва на из град њи ре ги о нал­не ка на ли за ци је у то ку суд ског про це са ко ји је во ђен осам на­ест го ди на.

Од бор ни ци су до не ли и низ ре ше ња о име но ва њу ди рек­то ра јав них пред у зе ћа и уста­но ва из ре до ва ДС ко ји су до са да би ли в.д. ди рек то ри. За ди рек то ра ''Ин га са'' име но ван је Жељ­ко­Тр­бо­вић,­за ди рек­то ра ''Ко му нал ца''­Слав­ко­Пу­ва­ча,­ ''Во до во да и ка на ли за­ци је'' Бор­ка­По­по­вић,­Уста но­ве ''Спорт ски цен тар'' Ра­до­ван­Гр­ко­вић,­ и за ди рек то ра Ту­ри стич ке ор га ни за ци је Бо­рис­Па­шко. На по чет ку сед ни це по твр ђен је је дан од бор нич ки ман дат. На ме сто Са­ве­ Али­ши­ћа­ко ји је про ле тос под нео остав ку ко оп ти ран је Стје­пан­Ди­ко­вић из Но вог Слан ка ме на са из бор не ли сте ''Го ран Је шић – ДС''.

ОДР­ЖА­НА­СЕД­НИ­ЦА­СКУП­ШТИ­НЕ­ОП­ШТИ­НЕ

Кре­ди­том­пре­мо­шћа­ва­ју­де­фи­цитНе­ста­ши­ца­нов­ца­до­ве­ла­у­пи­та­ње­ли­квид­ност­бу­џе­та­и­по­је­ди­них­јав­них­пред­у­зе­ћа

На по след њој сед ни ци СО

''За­ви­ри­те­ рав­ни­ци­ у­ ду­шу'' био је мо то ово го ди шњег пред ста­вља ња ту ри стич ких по тен ци ја ла оп шти не Ин ђи ја на про шло не дељ­ном Сај му ту ри зма у Но вом Са ду. За раз ли ку од про шле, ове го ди не је штанд био уре ђен у ет но сти лу а ак це нат ста вљен на но во о тво­ре не уго сти тељ ске објек те ''Зе кин са лаш'' из Кр че ди на и ''Са лаш Стој­шић'' из Бе шке али и на сме штај не ка па ци те те ко је пру жа ју хо те ли на оба ли Ду на ва у Бе шки и уоп ште на под руч ју ове оп шти не. По пр ви пут на истом штан ду са Ту ри стич ком ор га ни за ци јом оп шти не на сту пи­ла је Ба ња из Ста рог Слан ка ме на, од но сно, Спе ци јал на бол ни ца ''Др Бо ри во је Гња тић'' ко ја де сет го ди на за ре дом уче ству је на овој ма ни фе­ста ци ји.

­ Ове го ди не ак це нат смо ста­ви ли на сме штај не ка па ци те те и на но во о тво ре не објек те ко ји у не­ку ру ку чу ва ју тра ди ци ју срем ског под не бља и пред ста вља ју аутен­тич ну ет но по ну ду оп шти не Ин ђи ја. Ти ме и ми у не ку ру ку уска че мо у воз вој во ђан ског са ла шар ског ту ри­зма, ка же Бо­рис­Па­шко,­ди рек тор

Ту ри стич ке ор га ни за ци је оп шти не Ин ђи ја.

­ По след њих го ди на на сто ји мо да вра ти мо бањ ски ту ри зам у Ста ри Слан ка мен. Об но ви ли смо све на ше објек те, ста ре ре кон стри са ли и уре­ди ли за ко мер ци јал ну по ну ду. То су јед но кре вет не и дво кре вет не со бе са кли мом, са вре ме но уре ђе ним то а ле­ти ма. Има мо на рас по ла га њу 76 ле­жа ја. До гра ди ли смо и уре ди ли но ви ре сто ран са две ста ме ста и по гле дом на Ду нав та ко да и по тре бе за хра­ном мо гу да за до во ље у кру гу ба ње. Ме ђу тим, да би смо при ву кли го сте и Слан ка мен пре тво ри ли у ту ри стич­ко ме сто, мо ра мо под број је дан да уре ди мо ин фра струк ту ру, пре све га, пу те ве и оба лу Ду на ва, ка же ди рек­то ри ца Спе ци јал не бол ни це у Ста ром Слан ка ме ну др Ми­ра­Ал­бот­ко ја је са јам ску ма ни фе ста ци ју ис ко ри сти­ла и за пот пи си ва ње не ких уго во ра, по пут уго во ра о сла њу пен зи о не ра у ко мер ци јал не објек те као и са из­во ђа чем ра до ва за за вр ше так јед ног ком плет ног објек та у кру гу ба ње ко­ји се фи нан си ра из сред ста ва НИП­а а где ће би ти обез бе ђе но до дат них 48 ме ста.

У окви ру тро го ди шњег про­јек та ко јег фи нан си ра вла­

да Хо лан ди је, де ле га ци је шест оп шти на ју го за пад не Ср би је по­се ти ле су про шлог че тврт ка оп­шти ну Ин ђи ја. По ре чи ма ко ор­ди на то ра овог про јек та Жељ­ка­Ди­ло­ви­ћа ра ди се о Про јек ту оја ча ва ња ка па ци те та ло кал­не упра ве и ци вил ног дру штва ко ји се ре а ли зу је у оп шти на ма При бој, При је по ље, Но ви Па зар, Сје ни ца, Ту тин и Но ва Ва рош. Циљ по се те оп шти ни Ин ђи ја био је упо зна ва ње са при ме­ри ма до бре прак се. О ра ду ло­кал не упра ве оп шти не Ин ђи ја го сте су ин фор ми са ли на чел­ни ца Оп штин ске упра ве Сте­ла­Ми­ла­ко­вић,­ на чел ни ца Оде­ље ња за фи нан си је Гор­да­на­Ти­шма­и ди рек тор Аген ци је за ин фор ма ци о не тех но ло ги је Ми­ле­Бо­дро­жић.­Пре зен то ван им

је на чин ра да ло кал не упра ве из угла ин фор ма ци о них тех но ло ги­ја, елек трон ске сед ни це, ГИС­а, ра да при јем ног оде ље ња, функ­ци о ни са ње Си сте ма 48, од но сно, не по сред ни ути цај гра ђа на на рад јав них пред у зе ћа и ло кал­не упра ве. До ма ћи ни су го сти ма по ка за ли Ин ђи ју и у по по днев­ним са ти ма од и гра ли при ја тељ­ску утак ми цу у ко ји ма су се до­ма ћи ни по ка за ли као бо љи фуд­ба ле ри и по бе ди ли. Пред сед ник оп шти не При бој Ла­зар­Рво­вић је ре као да је на кон раз го во ра са до ма ћи ни ма и ин фор ми са­њу о ис ку стви ма у ин ђиј ске оп­шти не до шао на иде ју ка ко да уна пре ди рад ло кал не упра ве у сво јој сре ди ни са на по ме ном да је Вој во ди на да ле ко раз ви је ни­ја од Ју го за пад не Ср би је и да је та мо по себ но из ра жен про блем не до стат ка ка дро ва.

ПРО­ШЛЕ­НЕ­ДЕ­ЉЕ­У­НО­ВОМ­СА­ДУ

На­Сај­му­ту­ри­зма

На штан ду Ту ри стич ке ор га ни за ци је

ДЕ­ЛЕ­ГА­ЦИ­ЈЕ­ШЕСТ­ОП­ШТИ­НА­ПО­СЕ­ТИ­ЛЕ­ИН­ЂИ­ЈУ

Ја­ча­ње­ка­па­ци­те­та­ло­кал­не­упра­ве

Пре зен то ва ли рад ло кал не упра ве

Page 10: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

По бри зи за ста ра и ин ва лид­на ли ца, као и по ме ра ма

ко је кон крет но пред у зи ма, чи­ни се да Ста ра Па зо ва пред ња­чи у од но су на дру ге оп шти не. У про шли уто рак у пре у ре ђе ном До му пен зи о не ра у град ском пар ку у Ста рој Па зо ви отво рен је Клуб за ста ра и ин ва лид на ли ца ко ји је опре мљен сред­стви ма из за јед нич ког про јек та Оп шти не Ста ра Па зо ва, 2,4 ми­ли о на ди на ра и Ми ни стар ства за рад, за по шља ва ње и со ци­јал ну по ли ти ку, 3,2 ми ли о на ди на ра. Ка ко су ре кле на отва­ра њу Клу ба ко ји пред ста вља ме сто за оку пља ње, дру же ње, днев ни бо ра вак, чи та ње днев­не штам пе, игра ње дру штве­них ига ра и дру го, ди рек тор ка Цен тра за со ци јал ни рад Ве­сна­Тр­бо­вић и ру ко во ди лац про­јек та Мир­ја­на­Со­ко­ло­вић, из истог из во ра ку пље но је и ком­би во зи ло ко је слу жи за пре воз ста рих и ин ва лид них ли ца до ле ка ра, ле кар ских ко ми си ја, ма тич них удру же ња... по утвр­ђе ним кри те ри ји ми ма. Клуб за ста ра и ин ва лид на ли ца отво­рио је пред сед ник оп шти не Го­ран­ Јо­вић, за хва лив ши се Цен тру за со ци јал ни рад (као и дру гим ор га ни за ци ја ма и удру­

же њи ма) на бри зи и тру ду ко је пру жа, да се ста рост ко ја све нас че ка, учи ни лак шом и леп­шом и да ни ко не бу де сам.

На све ча но сти по во дом отва­ра ња овог Клу ба, ре че но је да је ре а ли за ци ји це лог по сла до­при не ла и из ме на оп штин ске од лу ке о со ци јал ној за шти ти из мар та ме се ца, чи ме је омо гу ће­но ор га ни зо ва ње слу жбе кућ не

не ге и по мо ћи у ку ћи. По про­јек ту ко ји се ре а ли зу је од 6. ок то бра про шле го ди не, услу ге кућ не не ге и по мо ћи у ку ћи на под руч ју три на се ља у оп шти ни ко ри сти ло је 50 ли ца а те услу­ге пру жа ло је 7 рад ни ка. Са да, за хва љу ју ћи про јек ту јав них ра до ва ко је спро во ди по кра­јин ски Се кре та ри јат за рад, за­по шља ва ње и рав но прав ност

по ло ва по од лу ци Из вр шног ве­ћа Вој во ди не, за по сле но је још 12 ге рон то до ма ћи ца и ство ре­ни су усло ви да се услу га ма кућ не не ге и по мо ћи у ку ћи об у хва ти 150 ко ри сни ка у свим ме сти ма оп шти не. Оп шти на ће обез бе ђи ва ти део сред ста ва за ову слу жбу али у то ме ће пар­ти ци пи ра ти и са ми ко ри сни ци и њи хо ви на след ни ци, ма да су и слу жба и клуб отво ре ни за све до на то ре и љу де ши ро ког ср­ца. Пред сед ник оп шти не Го ран Јо вић је на ја вио да љу по др шку ло кал не са мо у пра ве ка ко би Цен тар за со ци јал ни рад за др­жао ову слу жбу у истом оби му и по сле 28. фе бру а ра 2010. го ди не ка да пре ста је про је кат јав них ра до ва.

Ре ци мо и то, да чла ном по­ме ну тог Клу ба мо же по ста ти сва ко ли це ста ри је од 60 го­ди на, од ра сло ли це с ин ва ли­ди те том и пен зи о ни са но мла­ђе ли це од 60 го ди на. Ина че, при ли ком отва ра ња Клу ба за ста ра и ин ва лид на ли ца при­ка зан је и до ку мен тар ни филм о Сур ду ку из 1984. го ди не ка да је ово ме сто ста ро па зо­вач ке оп шти не има ло 24 од сто ста нов ни ка ста ри јих од 60 го­ди на.

У окви ру обе ле жа ва ња Деч­је не де ље у ПУ „ По ле та­

рац“ у Ста рој Па зо ви, већ по тра ди ци ји, отво ре на је 7. ок то­ба ра из ло жба во јач ког сли ка ра Ива­на­Ђу­ри­ћа. Ђу рић је ов де из ла гао са сли кар ком Аном Фа­би јан 2001. го ди не, од ка да је по ста ло прак са да се у не де љи де те та у хо лу овог вр ти ћа ор га­ни зу ју ли ков не из ло жбе. Иван Ђу рић ов де из ла же по дру ги пут, ма да му је ово де се та са­мо стал на из ло жба. Из ло жбу је отво ри ла но ви нар ка Ан­ђел­ка­Ма­ли, ре кав ши за свог Вој ча­ни на да је он сли кар ста рог и но вог Сре ма, Вој ке, пло до ва с род них по ља, ба ра и за ба ра­ка, Ду на ва ... као и да су све сли ке обо је не­ма штом, те се у

мно штву ко ло ри та пре пли ћу ре ал но и над ре ал но. Ина че, де ла Ива на Ђу ри ћа пу бли ка је мо гла, сем род не Вој ке и Ста ре Па зо ве да ви ди у Ин ђи ји, Но­вом Са ду и Бе о гра ду, Ку ли, Цр­вен ки, Кра ље ву, Сме де рев ској Па лан ци, Го чу, Ти то вом Ве ле­су и дру гим ме сти ма. Уче сник је број них ли ков них ко ло ни ја, сем Вој ке и Го лу би на ца, ши­ром Ср би је и у Ма ке до ни ји. На отва ра њу ове из ло жбе ко јој су при су ство ва ли и пред став ни ци ло кал не са мо у пра ве, за хва лив­ши се сли ка ру, де цу и го сте по­здра ви ла је ди рек тор ка вр ти ћа, Ана­Леп­ша­но­вић, уз же љу да Деч ја не де ља тра је це ле го ди­не. Ма ли ша ни су из ве ли при го­дан про грам.

У про шлу сре ду на Град ском тр гу у Ста рој Па зо ви одр­

жа на је три би на за мла де на те му „Пре вен тив на за шти та де­це и омла ди не од бо ле сти за ви­сно сти“. Ор га ни за то ри ове три­би не би ли су Кан це ла ри ја за мла де, оп штин ско оде ље ње за омла ди ну и спорт и Цен тар за раз вој и јед на кост Ја бла нич ко­пчињ ског окру га. Три би на је ор га ни зо ва на у окви ру про јек­та „Бу дућ ност“ за све а отво ри­ла ју је Љи­бу­шка­ Ла­ка­тош,

ру ко во ди лац оп штин ског оде­ље ња за омла ди ну и спорт. Не што ви ше о са мом про јек ту ре кла је На­та­ша­ Ву­чић, ко­ор ди на тор про јек та. – Про је­кат је ове го ди не по чео и на­ста ви ће се сле де ће с ци љем иден ти фи ка ци је си ро ма штва и со ци јал не ис кљу че но сти и одр ђи ва ња на чи на и пу те ва за спре ча ва ње истих ­. Про­је кат се ре а ли зу је у не ко ли ко гра до ва у Ср би ји, Хр ват ској и Сло ве ни ји ко ја је но си лац

про јек та. Уче сни ци ове три би­не би ли су Ср­ђан­Стан­ко­вић, за ме ник пред сед ни ка СО Ста­ра Па зо ва, Ве­сна­Ђор­ђе­вић из Цен тра за со ци јал ни рад, др Алек­сан­дар­ Оме­ро­вић из па зо вач ког До ма здра вља, Бо­ри­сла­ва­ Ба­ње­глав, пси­хо лог у ОШ „Бо шко Пал ко вље­вић Пин ки“ у Ста рој Па зо ви,­Го­ран­Ла­зић, пред сед ник Са­ве за омла ди не из Го лу би на ца, сред њо школ ке Ма­ја­Ђу­кић­и Кри­сти­на­То­пић, као и дво­

ји ца осма ка, Срећ­ко­Јо­вић­и Ср­ђан­ Ра­га­сто­вац. Сва ко је из свог угла из нео ми шље ње о про бле ми ма нар ко ма ни је и пред ло ге мо гу ћих ре ше ња. Ка ко је ре као Го ран Ла зић, пред сед ник мла дих из Го лу­би на ца, нар ко ма ни ја је бол­сест за ви сно сти ко ја по ста­је ин фек ци ја ко ја се ши ри и по при ма алар мант не раз ме ре, те је раз го вор имао за циљ да на ту чи ње ни цу скре не па жњу мла ди ма.

Ју­би­лар­на­из­ло­жба­Бран­ка­Оре­шћа­ни­на

У Ста рој Па зо ви, у хо лу По­зо ри шне са ле, у че твр так

8. ок то бра уве че, отво ре на је 50. из ло жба сли ка, аква ре ла и цр те жа Бран­ка­ Оре­шча­ни­на из Ста ре Па зо ве, чла на удру­же ња ли ков них умет ни ка Ста ре Па зо ве, Ле о нар до Но ви Ба нов­ци и Во ди ца Го лу бин ци. Овом ју би лар ном из ло жбом Бран ко Оре шча нин обе ле жа ва и шест де це ни ја жи во та и че ти ри де­це ни је сли кар ског ра да. Упра во због то га ова са мо стал на из ло­жба је бо га ти ја и ра зно вр сни ја јер об у хва та чи тав сли кар ски опус Бран ка Оре шћа ни на, од пеј за жа и аква ре ла срем ске рав ни це и са ла ша, пре ко пор­тре та Сре ма ца до цр те жа олов­ком. Отва ра ње ове из ло жбе би­ло сво је вр сно ве че по све ће но Сре му ко је су зву ком и пе сма ма опе ва ли чла но ви Там бу ра шког ор ке стра и пе сни ци Бри­ца и Про­ка, глу мац Ми­лан­Ду­дић, ре ци та тор и књи жев ник Ра­ле­Да­мја­но­вић, ко ји је на пи сао и есеј за књи гу Бран ка Оре шча­ни на ,,Мо ји Срем ци,,.

­Ре тро спек тив на из ло жба Бран ка Оре шћа ни на от кри ва спо соб ност чо ве ка ко ји је упи­јао зву ко ве, сли ке за ви чај не, ста ре љу де и све што је си но­ним Сре ма ко га ви ше не ма од ма лих но гу ­ ре као је Ра­до­слав­ Рац­ко­вић, док је Са­во­Бо­јо­вић на по ме нуо да Бран ко Оре шча нин има та ле нат од мла­до сти и ве што га је раз ви јао до да на шњег да на, а Бра­ни­сла­ва­Јо­ва­но­вић, исто ри чар умет­но сти је у пр ви план ста ви ла уни вер зал ност Оре шча ни на јер ње го во де ло је зна чај но по умет нич кој и до ку мен тар ној вред но сти. На отва ра њу из ло­жбе, Оре шча нин је ре као да је за ових 40 го ди на ура дио пре­ко 2,5 хи ља де сли ка и 4 мо но­гра фи је, имао 300 ко лек тив них из ло жби и 50 са мо стал них.

Из ло жбу је отво рио Ми­лен­ко­Ха­џић, пред сед ник УЛУСП­а ко ји је Оре шча ни на свр стао у нај пло до твор ни јег чла на овог Удру же ња.

ОТВО­РЕН­КЛУБ­ЗА­СТА­РА­И­ИН­ВА­ЛИД­НА­ЛИ­ЦА

Ста­рост­нас­све­че­ка

Клуб отво рио пред сед ник Го ран Јо вић

ТРИ­БИ­НА­О­БО­ЛЕ­СТИ­ЗА­ВИ­СНО­СТИ­НА­ТР­ГУ­ДР­ЗО­РА­НА­ЂИН­ЂИ­ЋА

Бу­дућ­ност­за­све

У­„ПО­ЛЕ­ТАР­ЦУ“­ИЗ­ЛО­ЖБА­ИВА­НА­ЂУ­РИ­ЋА

Сли­кар­ста­рог­и­но­вог­Сре­ма

Из ло жба Ива на Ђу ри ћа у вр ти ћу

Page 11: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Скуп­штин­ско­зе­се­да­ње,­одр­жа­но­у­Ру­ми­6.­ок­то­бра,­ни­је­

има­ло­ве­ћа­из­не­на­ђе­ња­у­сми­слу­до­но­ше­ња­на­ја­вље­них­од­лу­ка:­ма­да­је­око­не­ких­та­ча­ка­као­што­је­на­при­мер­ус­по­ста­вља­ње­са­рад­ње­са­Хр­ват­ском,­и­ ­би­ло­по­ле­мич­ких­то­но­ва­од­стра­не­опо­зи­ци­је,­ве­ћи­ном­гла­со­ва­ при­сут­них­ од­бор­ни­ка­ и­ова­од­лу­ка­је­усво­је­на.Без­ ве­ће­ рас­пра­ве­ усво­је­не­

су­од­лу­ке­о­до­но­ше­њу­пла­но­ва­де­таљ­не­ре­гу­ла­ци­је­за­бло­ко­ве­у­цен­трал­ној­ зо­ни­Ру­ме,­на­се­ља­Хрт­ков­ци,­ ''Рум­ске­пе­тље'',­''рад­не­зо­не­југ­2''­у­Ру­ми,­као­и­на­се­ља­Пла­ти­че­во.

­Не­ мо­же­мо­ би­ти­ за­до­вољ­ни­ ко­ли­чи­ном­ до­са­да­шњих­ин­ве­сти­ци­ја­у­рум­ској­оп­шти­ни,­ је­дан­ од­ раз­ло­га­ за­ то­ је­што­оп­шти­на­ни­је­рас­по­ла­га­ла­гра­ђе­вин­ским­зе­мљи­штем.­Ко­нач­но­смо­ус­пе­ли­да­од­Ми­ни­стар­ства­по­љо­при­вре­де­до­би­је­мо­бес­плат­но­по­љо­при­вред­но­зе­мљи­ште­у­по­те­су­''Рум­ска­пе­тља'',­на­пу­ту­пре­ма­Шап­цу,­реч­ је­ о­ 310­ хек­та­ра.­ Ту­ ће­убу­ду­ће­ би­ти­ мо­гућ­но­сти­ за­град­њу­ при­вред­них­ обје­ка­та,­а­то­ће­под­ра­зу­ме­ва­ти­и­но­ва­рад­на­ме­ста,­ јер­нам­ је­не­за­по­сле­ност­ ве­ли­ки­ про­блем.­Услов­ за­ град­њу­ би­ће­ чи­сте­те­хо­ло­ги­је,­ са­да­ је­ по­треб­но­што­пре­то­зе­мљи­ште­опре­ми­ти­ ин­фра­струк­ту­ром,­ ро­ко­ви­за­ из­ра­ду­ пла­но­ва­ де­таљ­не­ре­гу­ла­ци­је­ не­ сме­ју­ би­ти­ ду­жи­ од­ три­ ме­се­ца­ис­та­као­ је­пред­сед­ник­ рум­ске­ оп­шти­не­Го­ран­Ву­ко­вић.Не­над­ Бо­ро­вић,­ пред­сед­

ник­ Скуп­шти­не­ оп­шти­не,­ на­

гла­сио­ је­ да­ са­да­ тре­ба­ би­ти­опре­зан,­у­сми­слу­из­бо­ра­ин­ве­сти­то­ра,­јер­ово­је­јед­на­од­пет­ нај­а­трак­тив­ни­јих­ ло­ка­ци­ја­у­Ср­би­ји.­Пред­ност­тре­ба­да­има­ју­они­ин­ве­сти­то­ри­ко­ји­ће­за­по­сли­ти­ве­ћи­број­љу­ди,­до­дао­је­он.Из­гла­са­не­ су­ од­лу­ке­ о­ ус­

по­ста­вља­њу­ са­рад­ње­ Оп­шти­не­ Ру­ме­ са­ Ву­ко­вар­ско­срем­ском­ жу­па­ни­јом­ у­ Хр­ват­ској,­као­ и­ са­Оп­шти­ном­Би­је­љи­на­у­БиХ.­Од­бор­ни­ци­СРС­су­би­ли­про­тив­и­у­по­ви­ше­ном­то­ну­го­во­ри­ли­ о­ про­го­ну­ Ср­ба­ из­Хр­ват­ске,­ али­ је­ пред­сед­ник­Ву­ко­вић­ на­гла­сио­ да­ тре­ба­ува­жи­ти­и­исто­риј­ску­дис­тан­цу,­као­и­ то­да­од­би­ја­ње­ове­са­рад­ње­ не­ће­ по­мо­ћи­ ре­ша­ва­њу­ про­бле­ма­ Ср­ба­ ко­ји­ су­оста­лу­у­Хр­ват­ској.­У­рас­пра­ву­се­укљу­чио­и­од­бор­ник­Го­ран­Сла­ву­је­вић:­У­ по­ли­ти­ци­ тре­ба­ би­ти­

му­дре­ гла­ве­ и­ хлад­на­ ср­ца.­У­ Хр­ват­ској­ још­ има­ Ср­ба,­ у­

Ву­ко­ва­ру­је­од­нос­Ср­ба­и­Хр­ва­та­по­ла­по­ла.­Пре­ко­гра­нич­на­са­рад­ња­ре­ша­ва­про­бле­ме­Ср­ба­ са­ јед­не­и­ дру­ге­ стра­не­Ду­на­ва,­еко­ном­ска­ко­рист­мо­ра­ би­ти­ из­над­ по­ли­ти­за­ци­је­про­бле­ма.

Усво­је­не­ су­ од­лу­ке­ о­ сти­пен­ди­ра­њу­50­ сту­де­на­та­чи­ји­је­ про­сек­ оце­на­ из­над­ осам,­као­и­о­по­себ­ној­нов­ча­ној­на­гра­ди,­од­30­до­50­хи­ља­да­ди­на­ра,­за­сту­ден­те­са­про­се­ком­оце­на­из­над­9,5.

Среда,­14.­октобар­2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

КУЛТУРНИ­ЦЕНТАРФилмски­програм''Јахачи'''­­од­12.­до­18.­октобра''Бруно''­(Борат­2.­део)­­­од­19.­до­25.­октобра

Позоришни­програм''Покондирена­тиква'',­Народно­позориште­Београд­­­21.­окто­бар­у­20­часова

Музички­програмГрупа­''Рио''­Београд­­­16.­октобар­у­21­час

Остали­програмиАудиција­за­звезде­гранда­­­17.­октобар­у­12­часова

МАТИЧАР

Венчани:­Бојан­Батало­и­Слађана­Савић,­Златко­Вереш­и­

Лидија­Пил,­Дамир­Нагл­и­Биљана­Михајловић,­Милан­Шпирић­

и­Љиљана­Лукић,­Бранислав­Зечевић­и­Гордана­Грмуша

Добили­ ћерку:­ Гордана­ и­ Душан­ Аврамовић,­ Исидора­ и­

Бошко­Чарубџић,­Тамара­и­Мирослав­Максимовић,­Драгица­и­

Дарко­Тодић

Добили­сина:­Бранислава­и­Мирослав­Малбашић,­Слађана­

и­Душан­Ћенановић

Умрли:­Радинка­Васиљевић­ ­­ 1928,­Марија­Катић­ ­­ 1923,­­

Евица­Мајор­­­1930.

СА­СЕДНИЦЕ­СКУПШТИНЕ­ОПШТИНЕ

Зелено­светло­за­сарадњу­са­Босном­и­хрватскомПотес­''Румска­петља''­треба­да­доведе­инвеститоре­у­Руму

Детаљ са седнице

Под­ по­кро­ви­тељ­ством­ Оп­шти­не­Ру­ма,­од­5.­до­9.­ок­то­бра­у­овом­

гра­ду­се­од­ви­јао­про­грам­''Деч­је­не­де­ље''­­­ра­зно­вр­сним­са­др­жа­ји­ма,­од­из­ло­жби,­ по­зо­ри­шта,­ до­ при­је­ма­ за­нај­мла­ђе,­учи­ни­ло­се­све­да­ ­ма­ли­ша­ни­бу­ду­цен­тар­све­та,­што­би­­сва­ком­дру­штву­и­тре­ба­ло­да­бу­де­циљ.У­хо­лу­Кул­тур­ног­цен­тра,­5.­ок­

то­бра,­ ор­га­ни­зо­ва­на­ је­ из­ло­жба­де­чи­јих­ ра­до­ва­ ко­ју­ је­ при­пре­ми­ло­ Дру­штво­ за­ по­моћ­ не­до­вољ­но­раз­ви­је­ним­ осо­ба­ма­ у­ мен­тал­ном­сми­слу.­ Већ­ на­ред­ног­ да­на­ По­зо­ри­ште­ ''Ду­шко­ Ра­до­вић''­ из­ве­ло­ је­пред­ста­ву­''Ти­нејџ­клуб'',­а­7.­ок­то­бра­На­род­но­по­зо­ри­ште­из­Зре­ња­ни­на­пред­ста­ву­ ''Хра­бри­кро­јач''.­У­ор­га­ни­за­ци­ји­ Град­ске­ би­бли­о­те­ке,­8.­ ок­то­бра,­пр­ва­ци­ма­ су­до­де­ље­не­члан­ске­ кар­те­ ове­ уста­но­ве.­ Истог­да­на,­да­кле­8.­ок­то­бра,­био­је­''Дан­отво­ре­них­вра­та''­­­за­ђа­ке­­­пр­ва­ке­и­ма­ли­ша­не­из­ ''По­ле­тар­ца'',­пред­сед­ник­рум­ске­оп­шти­не­Го­ран­Ву­ко­вић­при­ре­дио­ је­при­јем­у­Град­ској­ ку­ћи.­ За­ сва­ког­ се­ про­на­шло­не­што:­да­ли­су­то­би­ли­слат­ки­ши,­школ­ски­ при­бор,­ бо­ји­це,­ ба­сне­ ­­бо­јан­ке,­или­оно­­нај­ва­жни­је,­то­пла­реч.­Ма­ли­ша­ни­су­пред­сед­ни­ку­до­не­ли­ цр­те­же­ под­ рад­ним­ на­зи­вом­''Же­ље­ за­ пред­сед­ни­ка'',­ не­ко­ је­

по­же­лео­ лоп­ту,­ не­ко­ љу­ља­шку,­ а­по­не­ко­ и­ це­лу­ ку­ћу,­ ко­ју­ ве­ро­ват­но­не­ма.­На­ред­ног­да­на,­9.­ок­то­бра,­у­ОШ­

''Ду­шан­Јер­ко­вић''­де­ци­из­со­ци­јал­но­ угро­же­них­ по­ро­ди­ца­ по­де­ље­не­су­књи­ге,­245­ком­пле­та,­ко­је­је­обез­бе­ди­ла­оп­шти­на.­У­име­ло­кал­

не­ за­јед­ни­це­ ма­ли­ша­не­ је­ по­здра­вио­ за­ме­ник­ пред­сед­ни­ка­ оп­шти­не­Дра­ган­Кар­даш,­ као­ и­ ди­рек­тор­ ак­ти­ва­шко­ла­Зо­ран­Дро­бац.­''Деч­ја­не­де­ља''­се­за­вр­ши­ла­го­сто­ва­њем­ По­зо­ри­шта­ ''Ду­пло­ дно''­ из­Но­вог­ Са­да­ и­ пред­ста­вом­ ''Зло­чин­и­ка­зна''.

Чи­та­лач­ка­ пу­бли­ка­ Ру­ме­ има­ла­је­9.­ок­то­бра­при­ли­ку­да­ужи­ва­

у­ не­сва­ки­да­шњој­ про­мо­ци­ји­ јед­не­но­ве­ књи­ге:­ у­ чи­та­о­ни­ци­ Град­ске­би­бли­о­те­ке­пред­ста­вље­на­је­''Ен­ци­кло­пе­ди­ја­ру­ске­фи­ло­со­фи­је'',­чи­ји­је­из­да­вач­и­пре­во­ди­лац­Ру­мља­нин­Вла­ди­мир­Ме­де­ни­ца.У­ про­гра­му­ про­мо­ци­је­ уче­ство­

ва­ли­ су­ еми­нент­ни­ го­сти­ из­ Ру­си­је:­Ми­ха­ил­Ма­слин,­шеф­ка­те­дре­за­ ру­ску­ фи­ло­со­фи­ју­ на­ Мо­сков­ском­ др­жав­ном­ уни­вер­зи­те­ту,­ Пе­тар­Апри­шко,­док­тор­фи­ло­со­фи­је,­члан­ Уре­ђи­вач­ког­ од­бо­ра,­ Пе­тар­Ка­ли­тин,­про­фе­сор­на­Мо­сков­ском­уни­вер­зи­те­ту,­ Ана­ста­си­ја­ Га­че­ва,­са­рад­ник­Ин­сти­ту­та­ за­ свет­ску­књи­жев­ност­Ру­ске­ака­де­ми­је­на­у­ка,­Ра­до­слав­Бо­жић,­про­фе­сор­ру­ског­је­зи­ка­ у­ Ру­ми­ и­ пре­во­ди­лац.­ У­ име­до­ма­ћи­на­го­сте­су­по­здра­ви­ли­Жељ­

ко­ Сто­ја­но­вић,­ ди­рек­тор­ ­ Град­ске­би­бли­о­те­ке,­ за­ме­ник­ пред­сед­ни­ка­оп­шти­не­Дра­ган­Кар­даш,­као­и­би­бли­о­те­кар­Сте­ван­Ко­ва­че­вић.То­ком­ве­че­ри­рас­пра­ва­се­од­ви­

ја­ла­на­те­му­чо­ве­ка,­ру­ског­чо­ве­ка,­ру­ских­фи­ло­со­фа­ко­ји­ни­ка­да­ни­су­во­ле­ли­ап­стракт­ност­и­оп­штост.­Да­на­шње­вре­ме­је­у­зна­ку­рас­

ки­да­ по­ро­дич­них­ ве­за,­ ста­вља­ се­клин­ из­ме­ђу­ ге­не­ра­ци­ја.­ До­сто­јев­ски­је­у­ро­ма­ну­ ''Бра­ћа­Ка­ра­ма­зо­ви''­ по­ка­зао­ ку­да­ во­ди­ мр­жња­ у­по­ро­ди­ци,­ во­ди­ у­ бор­бу­ свих­ про­тив­свих,­у­уни­ште­ње­чо­веч­но­сти­у­чо­ве­ку.­Свет­ско­срод­ство­је­за­да­так­пред­ сва­ком­ по­ро­ди­цом,­ дру­штвом­и­ на­ро­дом,­ пред­ сви­ма­ ко­ји­ чи­не­чо­ве­чан­ство­ис­та­кла­ је­ ­ Ана­ста­си­ја­Га­че­ва,­би­ла­је­то­исто­вре­ме­но­и­по­ру­ка­ин­те­лек­ту­ал­ног­вр­ха­Ру­си­је,­а­у­Ру­ми.

ДЕЧ­ЈА­НЕ­ДЕ­ЉА,­РА­ДОСТ­МА­ЛИ­ША­НА

Књи­ге,­слат­ки­ши,­и­по­не­ки­осмехДе­ци­из­со­ци­јал­но­угро­же­них­по­ро­ди­ца­уру­че­но­245­ком­пле­та­књи­га,­као­по­клон­ло­кал­не­за­је­ди­це

Пред сед ник Го ран Ву ко вић са рум ским ма ли ша ни ма

НО­ВЕ­КЊИ­ГЕ

Ен­ци­кло­пе­ди­ја­ру­ске­фи­ло­со­фи­је

Са про мо ци је у Би бли о те ци

Page 12: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.12

Беочинска хроника

Иришка хроника

Припрема: Катица Кузмановић

По след њих ме се ци, по ли­тич ка си ту а ци ја у Оп шти ни

Ириг мо гла би се по ре ди ти са ха мле тов ском син таг мом ''Не­што је тру ло у др жа ви Дан­ској''. Епи лог ду го трај ног ха о­тич ног ста ња ве ро ват но ће би­ти на ван ред ној сед ни ци Скуп­шти не оп шти не, за ка за ној за 13. ок то бар, у 17 ча со ва. Ка ко је у то вре ме наш ово не дељ ни број но ви на већ био у штам­пи, де таљ ни ји из ве штај сле ди на ред не не де ље, у овом ли сту ''хро ни ке'' пре но си мо ре а го ва­ња чел ни ка ко а ли ци је ко ја је на вла сти у Ири гу по во дом но­во на ста ле си ту а ци је.

Ван ред на сед ни ца СО за ка­за на је на пред лог Срп ске ра­ди кал не стран ке ко ја у Скуп­шти ни има осам од бор ни ка, јед ну тре ћи ну од укуп ног бро­ја. У днев ном ре ду сед ни це су пред ло зи ра ди ка ла о раз ре ше­њу са функ ци је за ме ни ка пред­сед ни ка Оп шти не Вла ди сла ва Ил ки ћа, као и чла на Оп штин­ског ве ћа Дра га на Аме то ви­ћа, оба из ре до ва ЛСВ.

Пред сед ник Оп шти не Ириг др Ра до ван Ер це го вац, у име Гру пе гра ђа на са ње го вим име ном, обра тио се ових да на пред сед ни ку Скуп шти не оп­шти не Вла ди ми ру Пе тро ви ћу са оп ште њем сле де ће са др жи­не, у пи са ној фор ми:

''Гру па Гра ђа на др Ра до ван Ер це го вац'' зах те ва да се у ро ку од три да на сме ни са по­ло жа ја на чел ни ца Оп штин ске упра ве Оли ве ра Фи ли по вић ­ Про тић, због ра су ла и не­ра да у Оп штин ској упра ви на чи јем је она че лу. Не функ ци­о ни са ње Оп штин ске упра ве је

кон ста то ва но, ка ко од стра не функ ци о не ра, та ко од по је ди­них ше фо ва слу жби у окви ру Оп штин ске упра ве, као и са­мих гра ђа на Оп шти не Ириг. Та кон ста та ци ја је при сут на ви­ше од го ди ну да на уна зад. За­ме ник пред сед ни ка Оп шти не Ириг Вла ди слав Ил кић је са

та квим ста њем упо знат у ви ше на вра та, од стра не пред сед ни­ка оп шти не и пред сед ни ка СО, с чи ме је био са гла сан, при знао је чи ње нич но ста ње, али ни је пред у зео ни је дан ко рак да се то ис пра ви. За то сма тра мо да је Вла ди слав Ил кић је дан од нај­ве ћих кри ва ца за ова кво ста ње у Оп штин ској упра ви, и са мој вла да ју ћој ко а ли ци ји, што је ство ри ло про сто ра опо зи ци о­ним стран ка ма да по кре ћу ван­ред ну Скуп шти ну и на тај на­

чин ре ше по сто је ће ста ње''.За ме ник пред сед ни ка оп­

шти не Вла ди слав Ил кић, ко га смо уочи сед ни це СО за мо ли ли за ко мен тар нај но ви јих зби ва­ња, из нео је нај пре хро но ло­

ги ју до га ђа ја, од не зва нич них при ча о но вој ко а ли ци ји ГГ ''др Ра до ван Ер це го вац'' и СРС, до кон крет них по те за:

­Са ста нак ко а ли ци је са зван је за 30. сеп тем бар, чла но ви Гру пе гра ђа на се ни су по ја ви­ли, по сла ли су ул ти ма тив но пи­смо да се на чел ни ца Оп штин ске упра ве сме ни у ро ку од три да­на. За ка за ли смо но ви са ста нак на ко ме би ГГ из нео ар гу мен та­ци ју за ову сме ну, ни ко се ни је по ја вио. У по не де љак, 5. ок то­бра, са ста ли смо се у вр ху Ли ге си ци ја де мо кра та у Но вом Са ду, као и 6. ок то бра ка да је на ску­пу био и Ду шко Ра да ко вић, др жав ни се кре тар у Ми ни стар­ству за ло кал ну са мо у пра ву, из ГГ се по но во ни ко ни је по­ја вио. На кон то га, 7. ок то бра, уз до го вор са вр хом стран ке, јед но гла сно је до не та од лу ка да се не при ста не на сме не без ар гу мен та ци је. Оче ку јем да ће да пре вла да ра зум, да се сми ре стра сти, и да оп шти на на ста ви са ра дом. У оп ци ји ГГ плус СРС, по мо јој про це ни, оп шти на ће се на ћи у те шкој, и не за вид ној си ту а ци ји.

ХА О ТИЧ НО СТА ЊЕ У ОП ШТИ НИ

Да ли је решење но ва ко а ли ци ја?Пред сед ник зах те ва сме не, као и ра ди ка ли, ли га ши се по зи ва ју на ра зум

Вла­ди­слав­Ил­кић:­ГГ­плус­СРС­-­по­губ­но­за­ири­шку­оп­шти­ну

Др­Ра­до­ван­Ер­це­го­вац:­Нај­ве­ћи­кри­вац­за­све­

је­Ил­кић

ЛСВ:­до­не­та­од­лу­ка­да­се­не­при­ста­не­на­сме­не­без­ар­гу­мен­та­ци­је

Ме ђу 300 из ла га ча из зе мље и ино стран ства на сај мо ви­

ма Ло рист и Ту ри зам у окви ру Ту ри стич ке ор га ни за ци је Вој­во ди не сво је ту ри стич ке по тен­ци ја ле ове го ди не по пр ви пут пред ста вља и оп шти на Бе о чин.

Пре ма ре чи ма вој во ђан ског се кре та ра за при вре ду Иштва­на Па сто ра, сај мо ви Ло рист и

Ту ри зам ће по ка за ти да у Ср би­ји већ да нас по сто ји ту ри стич ки про из вод ко ји је спре ман да се так ми чи на гло бал ном и ре ги­о нал ном тр жи шту, што би тре­ба ло да сви ма бу де под стрек за на ста вак ја ча ња ор га ни за ци о­них и мен тал них по тен ци ја ла.

С. М.

По ла га њем ве на ца на спо­ме ник бор ци ма и жр тва ма

фа ши стич ког те ро ра у пар ку хе ро ја Бри ла у 10 са ти по че ће обе ле жа ва ње 16. ок то бра, Да­на Оп шти не Бе о чин. Тим по во­дом у 17 са ти у До му кул ту ре

би ће одр жа на све ча на сед ни ца Скуп шти не оп шти не, на ко јој ће нај за слу жни ји ма би ти до де­ље не тра ди ци о нал не оп штин­ске на гра де и при зна ња.

У 19 са ти пред сед ник Из вр­шног ве ћа АП Вој во ди не Бо јан

Пај тић све ча но ће отво ри ти Спорт ску ха лу, чи ја град ња је за по че ла још 1996. го ди не.

На кон то га, са по чет ком у 21 сат, по чи ње кон церт на ше по­зна те гру пе „ОК бенд“.

С. М.

Про те кле сед ми це пред сед­ник Оп шти не Бе о чин мр

Бог дан Цве јић при су ство­вао је про мо ци ји ме ђу на род­ног про јек та „Еко – ет но се ло европ ских ре ги ја“, ко ја је одр­жа на у окви ру Дру ге Ме ђу на­род не кон фе рен ци је еко ту ри­зма у Но вом Са ду.

Реч је о про јек ту ко ји тре ба да поч не да се ре а ли зу је сле­де ће го ди не на Фру шкој го ри, у бли зи ни се ла Гра бо во и Ба но­штор, на не ко ли ко ки ло ме та ра од Ду на ва и у не по сред ној бли­зи ни ан тич ког пу та Сир ми јум –

Бо но ниа и ко ји је при ли ка да бе о чин ска оп шти на про мо ви ше сво је ту ри стич ке по тен ци ја ле.

Про је кат је за ми шљен као скуп раз ли чи тих сти ло ва град­ње тра ди ци о нал них ку ћа са европ ског под не бља, где ће по­се ти о ци мо ћи да до жи ве Евро­пу у ма лом. На пра ви лан на чин би ће пред ста вље не све европ­ске на ци о нал не ка рак те ри сти­ке, све што је спе ци фич но, ре­пре зен та тив но, на кон че га ће би ти на пра вље на пра ва ет но­ло шка збир ка европ ског се ла. Еко – ет но се ло би ће из гра ђе но

по ECO Lod ge кон цеп ту, од но­сно по кон цеп ту еко ко на чи шта. У окви ру овог про јек та, по ред тра ди ци о нал них ку ћа, пла ни ра се и из град ња ет но ви но гра да и воћ ња ка, ин фо пунк та, су ве­нир ни це, ам фи те а тра, тра ди ци­о нал ног ре сто ра на са здра вом хра ном ко ја ће се на ба вља ти код ло кал ног ста нов ни штва, про дав ни це еко про из во да, Цен тра за раз вој еко ту ри зма и још низ спе ци фич но сти ко ји­ма ће се про мо ви са ти европ ске ре ги је.

С. М.

НА САЈ МУ ТУ РИ ЗМА У НО ВОМ СА ДУ

Бе о чин пред ста вио сво је по тен ци ја ле

Пред­сед­ник­Оп­шти­не­на­штан­ду­бе­о­чин­ске­Ту­ри­стич­ке­ор­га­ни­за­ци­је

У ГРА БО ВУ И БА НО ШТРУ СЛЕ ДЕ ЋЕ ГО ДИ НЕ

Из град ња Еко–ет но се ла европ ских ре ги ја

У ПЕ ТАК, 16. ОК ТО БРА, НА ДАН ОП ШТИ НЕ БЕ О ЧИН

Све ча но отва ра ње спорт ске ха ле

Page 13: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 13

Још 4 недеље и почињеДа­мир­ До­кић из Врд ни ка, отац по зна те те ни сер ке Је­

ле­не, ко ји је не дав но на по но­вље ном су ђе њу у Оп штин ском су ду у Ру ми осу ђен на 15 ме се­ци за тво ра и ко ји се на ла зи у при твор ској је ди ни ци Ка зне но – по прав ног за во да у Срем ској Ми тро ви ци сту пио је у штрајк гла ђу. Он је под нео за твор ској упра ви зах тев за пре ба ци ва ње у са ми цу ре вол ти ран „при стра­сним по сту па њем су да“. До ки­ћев бра ни лац Бо­сиљ­ка­Ђу­кић на во ди да он од би ја да узи ма хра ну, во ду и ле ко ве, јер сма­тра да је смрт је ди ни на чин да иза ђе из за тво ра, те да због оп­струк ци је и при стра сно сти во­ђе ња по ступ ка прав да и да ље за ње га не ће би ти до ступ на. Она на во ди да је од До ки ће­ве не вен ча не су пру ге Би­ља­не­Бо­сан­чић са зна ла да он пи ше

и опро штај но пи смо.Не зва нич но, ре волт код До­

ки ћа иза зва ла је пре су да Си­

ни­ши­Ву­чи­ни­ћу, ко га је Тре­ћи оп штин ски суд у Бе о гра ду услов но осу дио на шест ме се­ци за тво ра с ро ком про ве ре од две го ди не због пре њи смр ћу по сла ни ку Жар­ку­ Ко­ра­ћу и но ви на ру не дељ ни ка „Вре ме“ Ми­ло­шу­Ва­си­ћу.

Адво кат Бо сиљ ка Ђу кић ка­же да још ни је до би ла от пра­вак пре су де ко јом је До кић осу­ђен на 15 ме се ци за тво ра и да је на пре су ду уло жи ла жал бу. Та ко ђе, она на во ди и да би у но во на ста лој си ту а ци ји кћер ка Да ми ра До ки ћа мо гла на ред­них да на да по се ти оца, ко ји се у при тво ру на ла зи од 6. ма ја, због прет њи ко је је те ле фо ном упу тио аустра лиј ској ам ба са­дор ки у Ср би ји не за до во љан пи са њем та мо шње штам пе.

Ж.Н.­–Ј.З.

ГО ДИ ШЊИ КОН ЦЕРТ ДЕЧ ЈЕГ ФА „ДУ КАТ“

Ра­зно­вр­сност­пе­са­ма­и­игре

По чет ком ок то бра ста ро па­зо вач ки ФА „Ду кат“, деч ји

ан самбл сво јој вер ној пу бли ци пред ста вио се це ло ве чер њим кон цер том. По ред бо га тог ре­пер то а ра ига ра и пе са ма два деч ја ан сам бла „Ду ка та“, успе­шно су на сту пи ли и го сти из КУД­а „Ми ло је По по вић­Ђак“ из Ку са да ка и ан самбл СКУД­а „Хе­рој Јан ко Чме лик“ из Ста ре Па­зо ве. Пу бли ку и го сте по здра ви­ли су Све­тла­на­ Ру­дић, умет­нич ки ру ко во ди лац и ко ре о граф и Алек­сан­дар­ Оме­ро­вић, пред сед ник Управ ног од бо ра „Ду ка та“. До ма ћи ни су го сти­ма, у знак се ћа ња и за успе шну са рад њу, ори ги нал не по кло­не­руч но из ве зе не за хвал не це уру чи ли, Ру­же­ни­Чер­вен­ској, ко ре о гра фу из Ста ре Па зо ве и Иго­ру­ Га­ји­ћу, пред сед ни ку Дру штва из Ку са да ка.

Г.М.

Де ле га ци ја Гор њег Ми ла­нов ца, ко ју је пред во дио

пред сед ник Оп штин ског од бо­ра СУБ НОР Ве­ља­То­до­ро­вић, би ла је у че твр так, 8. ок то бра у по се ти Ме сној ор га ни за ци ји Са ве за бо ра ца Ла ћар ка. По се­та је ор га ни зо ва на у окви ру 65­ го ди шњи це осло бо ђе ња Ла ћар ка у Дру гом свет ском ра ту. На кон осло бо ђе ња се­ла, 1. но вем бра 1944. го ди не, по бе до но сни по ход На род но­о сло бо ди лач ке вој ске био је при вре ме но за у ста вљен на „ге не рал ном ка на лу“, где су во ђе не же сто ке бор бе, па су Мар тин ци и Ку змин осло бо­ђе ни тек у де цем бру. У овим бор ба ма по ги ну ло је и 29 бо­ра ца с под руч ја Гор њег Ми­ла нов ца. Њих 28 са хра ње но је на Но вом гро бљу, где им је

по диг нут спо ме ник, са да об­но вљен, док је дан бо рац по­чи ва на Ста ром гро бљу.

Де ле га ци ја Гор њег Ми ла­нов ца об и шла је ме сто где су во ђе не бор бе и ме ста где су са хра ње ни бор ци из те оп шти­не и по ло жи ла вен це.

О ра ду ов да шње бо рач ке ор га ни за ци је, ко ја бро ји ви­ше од 200 чла но ва и јед на је од нај ве ћих и нај ак тив ни­јих у чи та вој Ср би ји, го сте је упо знао њен пред сед ник Ра­да­ Ко­ри­ца, а с раз во јем тог при град ског на се ља пред сед­ник Ме сне за јед ни це Љу­би­ша­Шу­ла­ја. Го сти и до ма ћи ни из ра зи ли су за до вољ ство ре­зул та ти ма по се те, а за по че та са рад ња, ка ко је до го во ре но, би ће на ста вље на.­ С.Лов­ча­нин

У срем ско ми тро вач ку Бол­ни цу сти гла је ху ма ни­

тар на по моћ ко ју је до ни ра ла цр ква ''Ису са Хри ста, све та ца по след њих да на'', од стра не во лон те ра из Ју те, Солт Лејк Си ти ја, за хва љу ју ћи пре све га брач ном па ру Ден­сли и го спо­ди ну Хи­лу, пред сед ни ку про­јек та. Про је кат је за ми шљен као еду ка ци ја из ре а ни ма ци је но во ро ђен ча ди, и од ви ја се у 34 зе мље Евро пе. Ин струк тор и пре да вач је вр хун ски струч­њак из те обла сти, по ре клом из САД­а, са уни вер зи те та Ју та, ане сте зи о лог др­Бе­нет ко ји је већ ра ни је оба вљао еду ка ци ју у Украј ни, Ру му ни ји, Тур ској и са да у Ср би ји. Еду ка ци ја ће би ти одр жа на у Но вом Са ду, кра јем но вем бра, за ин струк то­

ре ко ји ће мо ћи да ље да вр ше обу ку.

­ Ово је јед на од пр вих ху­ма ни тар них по мо ћи где се пр во оба вља еду ка ци ја па тек он да сти жу ин стру мен ти, ре као је Ми­ро­слав­Кен­дри­шић, за ме­ник ди рек то ра бол ни це, и до­дао да је ова цр ква ви ше пу­та по ма га ла овој здрав стве ној уста но ви. Пр ви пут је са рад ња оства ре на 2002. го ди не. Овог пу та до на ци ја се са сто ји од опре ме нео п ход не слу жби за нео на то ло ги ју, а Кен дри шић сма тра да ће се ти ме сма њи ти сто па мор та ли те та но во ро ђен­ча ди. Опре ма се са сто ји од две ин фу зи о не пум пе, два аспи ра­то ра и апа ра та ко ји ме ри ни во ЦРП­а из кр ви но во ро ђен ча ди.

Л.В.

У­ПРИ­ТВОР­СКОЈ­ЈЕ­ДИ­НИ­ЦИ­СРЕМ­СКО­МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ­ЗА­ТВО­РА

Да­мир­До­кић­штрај­ку­је­гла­ђу

Да­мир­До­кић

ДО­НА­ЦИ­ЈА­МИ­ТРО­ВАЧ­КОЈ­БОЛ­НИ­ЦИ

Опре­ма­нео­п­ход­на­слу­жби­за­нео­на­то­ло­ги­ју

Но­ва­опре­ма­на­по­клон

ПО ВО ДОМ ГО ДИ ШЊИ ЦЕ ОСЛО БО ЂЕ ЊА ЛА ЋАР КА

Ми­ла­нов­ча­ни­го­сти­Ла­ћа­ра­ца­

Привредна делегација Чешке на челу са потпредседником При­вредне коморе Чешке, господином Јозефом Цилеком ће по­

сетити Србију, Београд, 15.10.2009. године. Као подстицај даљем унапређењу економске сарадње две земље, том приликом ће бити организован Пословни форум српских и чешких привредника који ће се одржати у ПКС, Ресавска 15, Београд у сали 2 са почетком у 13.00 часова. После једночасовног пленарног дела биће орга­низовани билатерални разговори српских и чешких привредника.Позивамо Вас да узмете учешће на овом скупу и молимо да пот­врдите своје присуство на телефон: 011 33 00 900 локал 316

Конкурс­за­доделу­награде­за­извозника­године

Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) расписала је Конкурс­за­доделу­награде­за­

извозника­године­2009.Награде се додељују за најбоље извознике у категоријама:НАЈБОЉИ­ИЗВОЗНИК­ГОДИНЕ,­НАЈБОЉИ­НОВИ­ИЗВОЗНИ­

ПРОИЗВОД,­ ОСВАЈАЊЕ­ НОВОГ,­ ИЗВОЗНОГ­ ТРЖИШТА,­НАЈБОЉИ­ ИЗВОЗНИК­ у­ категорији­ малих­ и­ средњих­привредних­друштаваРок­за­подношење­пријава­је­1.­децембар­2009.­године.Право учешћа имају сва извозна привредна друштва са

центром пословних активности на територији Републике Србије. За додатне информације можете се обратити: Инес Новосел: [email protected], Милици Затезало, или путем телефона: 011/3398­772, 3398­774.

Посета­чешке­привредне­делегације­15.10.2009.­године

Цене на мало робе и услуга у Републици Србији у септем­

бру 2009. године у просеку су порасле за 0,3 одсто у односу на претходни месец, саопштио је Ре­публички завод за статистику. Од почетка 2009. године закључно са септембром, малопродајне цене у просеку су повећане за 9,4 одсто, док међугодишња сеп­тембарска стопа раста цена на мало износи 9,5 одсто.

Робне цене су у септембру 2009. године, у односу на претходни месец, у просеку повећане за 0,2 одсто. Цене пољопривредних и сезонских производа у просеку су повећане за 0,7 одсто, цене индустријских непрехрамбених производа за 0,5

одсто, а цене пића за 0,1 одсто, док се цене дувана нису мењале. Просечан пад малопродајних цена у септембру забележен је само код индустријских прехрамбених производа и то за 0,4 одсто. Цене услуга у септембру ове године у просеку су биле више за 0,6 одстоу односу на претходни месец.

Трошкови живота у Републици Србији порасли су у септембру 2009. године у просеку за 0,2 одстоу односу на претходни месец. Ниво трошкова живота у септембру ове године у просеку је виши за 6,0 одстоу односу на децембар 2008. и за 7,1 одстоу односу на септембар.

Привредна комора Србије у сарадњи са Амбасадом Белгије ­ Канцеларија економског аташеа организује посету белгијске

економске мисије. Програмом посете, која се одвија 15. и 16. окто­бра 2009.године, предвиђени су разговори српских и белгијских фирми 15. октобра 2009.г. (четвртак) са почетком у 10,00 часова у хотелу “ЗИРА”, Рузвелтова 35, сале "Миконос" и "Родос". За 16. октобар је предвиђен наставак разговора у хотелу “ЗИРА” и/или посета српским фирмама (у зависности од договора са белгијским партнерима). Контакт телефон је: 011 32 48 109.

Посета­делегације­привредника­Белгије­Србији

Септембарски­раст­цена­и­трошкова­живота

Page 14: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Цр­кве­ни­ту­тор­"ки­не­ског­ли­ца",­ ме­шта­нин­ Ви­то­је­ва­ца­

(по­име­ну­Гру­ја)­ко­ји­при­јат­но­из­не­на­ђе­ном­ па­ро­ху­ Еми­ли­ја­ну­ Гло­ца­ру,­ на­ са­мом­ по­чет­ку­ро­ма­на­Од про ле ћа до про ле­ћа­–­са­мо­што­је­мла­ди­па­стир­у­ман­ти­ји,­ апри­ла­ 1930.­ го­ди­не,­ коњ­ском­ за­пре­гом­ до­пу­то­вао­ на­ слу­жбу­ у­ се­ло­ –­ по­ка­зу­је­ цр­кве­ну­ ха­ци­јен­ду­ ка­кве,­пре­ма­ ту­то­ро­вим­ са­зна­њи­ма,­не­ма­на­да­ле­ко­ у­Сре­му,­ ро­бу­сну­и­уми­ве­ну­па­ро­хиј­ску­ку­ћу­у­ ко­јој­ ће­њи хов­ зе­ле­ни­ по­па­од­са­да­ста­но­ва­ти­("Као­ка­кав­за­мак,­ со­ба­ со­бу­ сти­же."),­ и­при­том­об­ја­шња­ва­да­су­окле­ве­та­ни­Ви­то­јев­ча­ни­ову­по­пов­ску­ку­ћу­са­зи­да­ли­из­ина­та­пре­

два­де­сет­ го­ди­на,­ здра­во­ љу­ти­што­је­(и)­Кон­зи­сто­ри­ја­под­ле­гла­ кле­ве­та­ма­ о­ раз­бој­нич­ком­и­ швер­цер­ском­ се­лу­ на­ Са­ви­и­ из­бе­га­ва­ла­ да­ у­њи­хо­ве­ во­де­не­ хра­сто­ве­ шу­ме­ по­ша­ље­све­ште­ни­ка,­из­не­на­да­у­оби­ла­ску­цр­кве­не­ку­ће­ са­Гло­ца­рем­(у­ро­ма­ну­са­по­пом­Ни­ко­ла­јем)­скре­ће­ма­ти­цу­при­че­с­по­вр­ши­не­у­је­дан­хо­рор­ни­"под­зем­ни"­ру­ка­вац,­ тач­ни­је­ у­ вин­ски­по­друм­из­ве­сног­рат­ног­про­фи­те­ра­из­Пр­вог­свет­ског­уби­ја­ња,­тр­гов­ца­и­ме­ше­та­ра­сто­ком,­га­зда­Ва­си­ли­ја,­ко­ји­ је­имао­ку­ћу­на­ме­сту­ове­па­ро­хиј­ске­ха­ци­јед­не,­ и­ у­ по­дру­му­ те­ ку­ће,­под­му­кло,­ без­ све­до­ка,­ на­суо­у­ (фру­шко­гор­ско)­ ви­но­ не­ке­

"га­ду­ри­је"­и­отро­вао­та­да­шњег­ви­то­је­вач­ког­по­па­Ти­мо­те­ја.Чо­век­ је­ кре­па­ва­ју­ћи­ у­ по­

дру­му­ "као­шу­гав­пас"­у­стра­шним­бо­ло­ви­ма,­пре­ма­вер­зи­ји­ту­то­ра­ Гру­је,­ про­клео­ ви­то­је­вач­ког­ Бор­џи­ју­ "чак­ до­ де­ве­тог­ко­ле­на".­Тро­вач­је­уби­ство­за­ба­шу­рио­ и­ из­ма­као­ прав­ди,­али­убр­зо­му­јед­но­по­јед­но­по­мре­ше­ сва­ де­ца,­ за­тим­ и­ уну­ци,­мар­ва­у­ри­то­ви­ма­по­у­ги­ба,­сав­ ка­пи­тал­ про­па­де­ или­ се­раз­гра­би,­ "род­ га­зда­ Ва­си­ли­јев­иш­че­зао­је­као­дим",­да­би­у­по­след­њем­тр­за­ју­дра­ме­овај­чо­век­по­лу­део,­си­шао­у­вин­ски­по­друм­и­та­мо­су­га­на­шли­обе­ше­ног.Ова­ "бо­жи­ја­ ка­зна",­ хај­де­

да­ ка­же­мо:­ За­кон­ ви­шег­ (не­бе­ског)­ ре­да,­ ко­ји­ је­ сти­гао­под­му­клог­ уби­цу­ (али,­ с­њим,­на­жа­лост,­ ко ла те рал но­ по­био­и­ње­му­крв­но­бли­ске­не­ду­жне­љу­де),­иза­зи­ва­у­на­ма­–­чи­та­о­ци­ма­Гло­ца­ре­вог­ро­ма­на­хро­ни­ке­ –­ три­јум­фал­но­ осе­ћа­ње­за­до­во­ље­ња­ "ви­ше­ прав­де",­ а­њој,­твр­де­упу­ће­ни,­ни­ко­не­мо­же­ума­ћи...­Ипак,­нај­стра­шни­је­у­ овом­ отров­ном­ ви­то­је­вач­ком­за­пле­ту­ни­је­сам­чин­стре­ља­ња­у­по­дру­му,­па­ни­ (бо­жи­ја)­ ка­зна­ ко­ја­ је­ усле­ди­ла;­ нај­стра­шни­је­је­то­што­се­све­за­и­ста­и­од­и­гра­ло­ у­ ствар­но­сти­ Ста­рих­Ви­то­је­ва­ца,­то­што­је­све­мр­тва­

исти­на!­ До­ду­ше,­ ро­ман­си­ра­на­исти­на.Сле­де­ће­две­го­ди­не,­до­1932,­

па­рох­Еми­ли­јан­Гло­цар,­пра­во­слав­ни­Чех­ро­ђен­у­Мо­рав­ској,­про­жи­ве­ће­у­Ви­то­јев­ци­ма­–­пре­не­го­што­ је­ "ста­ро­се­ло",­бли­же­ Са­ви,­ збри­са­ла­ по­пла­ва­ и­Гло­цар­фак­тич­ки­остао­без­па­ро­хи­је!­–­као­ho­mo­du­plex:­ду­хов­ни­па­стир,­дог ма тик,­с­јед­не­стра­не,­и­пи­сац,­умет­ник,­је ре­тик,­с­дру­ге­стра­не...Реч­ју,­ оно­ што­ су­ све­ти­на,­

по­не­ки­ (осве­шће­ни)­ Ви­то­јев­ча­нин,­па­и­ње­го­ви­по­зна­ни­ци­бли­ски­ цр­кви­ или­ ухле­бље­ни­на­ ње­ним­ ја­сла­ма,­ пре­по­зна­ва­ли­ као­ учма­лу­ "се­лен­дру"­ у­мо­чва­ра­ма­ и­ ба­ру­шти­на­ма­ у­ко­ји­ма­се­мо­зак­са­мо­мо­же­уцр­вља­ти,­Гло­цар,­еви­дент­но,­ни­је­до­жи­вља­вао­као­ка­зну­("Али­не­жа­лим­и­ни­сам­жа­лио­ни­он­да,­ка­да­су­се­мо­ји­по­знан­ци­згра­жа­ва­ли­ ку­да­ ме­ срем­ски­ епи­скоп­др­Ири­неј­ша­ље."),­прем­да­ни­као­на­гра­ду;­он­је­у­ви­то­је­вач­ком­ми­кро­ко­смо­су­и­во­де­ној­дра­ми­тог,­услов­но­ре­че­но,­за­ба­че­ног­ људ­ског­ ста­ни­шта,­осе­тио­ сјај­ну­ мо­гућ­ност­ сво­је­књи­жев­не­ре­а­ли­за­ци­је­и­у­Ви­то­јев­ци­ма­убр­зо­от­крио­злат­ну­си­ро­вин­ску­ба­зу­за­свој­ро­ман­Од про ле ћа до про ле ћа.Прем­да,­по­до­ла­ску­у­Ви­то­

јев­це,­ ни­је­ по­тро­шио­ ни­ три­де­сет­ го­ди­на­ жи­во­та­ и,­ још,­књи­жев­ни­ по­чет­ник­ ("...ка­ко­је­ те­шко­ ства­ра­ти­ без­ кон­так­та­са­че­шком­ли­те­ра­ту­ром,­без­под­сти­ца­ја­и­пот­пу­но­уса­мљен,­а­уз­то­још­у­сре­ди­ни­у­ко­јој­не­чу­јем­је­зи­ка­на­ко­ме­пи­шем,­у­ко­јој­ни­ко­и­не­слу­ти­да­књи­жев­но­ ства­рам."),­ Гло­цар­ ово­се­ло,­ за­гли­бље­но­ у­ во­де­ним­шу­ма­ма­ До­њег­ Сре­ма,­ пре­по­зна­је­ као­ сво­ју­ жи­вот­ну­ шан­су,­екс клу зив ну књи жев ну ла­бо ра то ри ју!­ По­сле­ слу­жби­ у­цр­кви,­ "док­у­ле­де­ним­но­ћи­ма­из­глад­не­ли­ву­ци­стра­шно­за­ви­ја­ју",­па­рох­у­ти­ши­ни­цр­кве­не­ха­ци­јен­де,­ по­пут­ не­ка­квог­ ал­хе­ми­ча­ра­ ро­ман­ти­ка,­ згр­бљен­за­ аста­лом­ ис­под­ сво­је­ сен­ке­под­ста­кле­ном­кру­шком­уља­не­лам­пе,­це­ди­есен­ци­ју­жи­вот­них­со­ко­ва­ из­ си­ро­ви­не­ ску­пље­не­ то­га­да­на­у­па­ро­хи­ји­ (и­од­па­ро­хи­ја­на).­Еми­ли­јан­Гло­цар,­пи­сац­ко­ји­ви ди кроз ср це,­при­том­по­сти­же­за­па­њу­ју­ће­зре­ле,­му­дре­ и­ фи­ло­зоф­ске,­ пси­хо­

ло­шки­из­ди­фе­рен­ци­ра­не­уви­де­и­про­до­ре­у­људ­ску­ду­шу,­за­се­ца­до­ср­жи­у­по­је­ди­нач­не­суд­би­не,­ дра­ме­ и­ па­то­ло­ги­је,­та­ко­ да­ је­ у­ не­ким­ при­ча­ма­на­пу­ту­да­про­бу­ши­мем­бра­ну­чи­та­о­че­ве­емо­ци­о­нал­не­из­др­жљи­во­сти.Гло­цар­ је­ на­ по­чет­ку­ ро­ма­

на­ са­мо­ окр­знуо,­ та­ко­ре­ћи­ у­про­ла­зу­ кроз­ по­гла­вље­ Поп Ни ко лај се упо зна је,­ "спо­ред­ни"­ лик­ ћу­тљи­ве­ ви­то­је­вач­ке­учи­те­љи­це­ с­ ли­цем­ и­ очи­ма­хлад­ним­као­лед,­не­у­да­те­же­не­утам­ни­че­не­у­мра­ку­не­ке­сво­је­блин­ди­ра­не­тај­не,­же­не­за­ко­ју­"не­ки­го­во­ре­да­у­ње­ној­са­мо­ћи­ни­је­све­у­ре­ду";­лик­ка­тол­ки­ње­Ане­ко­ја­је­ту­за­ба­са­ла­–­не­зна­се­ни­ода­кле­ни­за­што­–­по­сле­Пр­вог­свет­ског­уби­ја­ња,­да­би­ сво­је­ де­во­ја­штво­ "као­ кап­ро­се"­ про­тра­ћи­ла­ у­ мрач­ним­во­де­ним­ шу­ма­ма.­ И­ тих­ све­га­не­ко­ли­ко­ шкр­тих­ Гло­ца­ре­вих­по­те­за,­ го­то­во­ на­зна­ка­ у­ ва­зду­ху,­ство­ри­ли­су­жен­ски­лик­ко­ји­се­за­ку­ца­ва­у­ср­це­и­–­не­за­бо­ра­вља;­ лик­ осо­бе­ о­ ко­јој­не­зна­мо­ни­шта­по­бли­же,­осим­"так­са­тив­них"­ чи­ње­ни­ца­ (ин­тер­пре­та­ци­ја­ цр­кве­ног­ ту­то­ра­Гру­је)­да­се­на­на­њу­ни­ко­ни­ка­да­ ни­је­ мо­гао­ по­ту­жи­ти,­ да­Ана­"ни­ку­да­не­од­ла­зи­и­увек­је­са­ма",­те­да­има­чуд­ну­на­ви­ку­да­у­глу­во­до­ба­но­ћи,­на­о­ру­жа­на,­ше­та­са­ма­по­шу­ма­ма,­као­не­ка­ква­ ама­зон­ка,­ и­ при­том­"ни­ко­га­и­ни­че­га­се­не­пла­ши".­Не­зна­мо­ни­шта,­а­опет­као­да­зна­мо­све...­Ка­да,­на­кон­ме­сец­да­на,­по­

но­во­ до­пу­ту­јем­ у­ Ви­то­јев­це,­ с­на­ме­ром­ да­ пр­ви­ пут­ по­се­тим­ло­ка­ци­ју­ "ста­рог­ се­ла"­ на­ Кр­стач­кој­ гре­ди,­ г­дин­ Па­ја­ Ма­рин­ко­вић,­ ро­ђен­ у­ том­ ста­ром­се­лу,­ от­кри­ће­ ми­ да­ је­ учи­те­љи­ца­Ана­То­хај­зер­–­Гло­цар­у­ро­ма­ну­ не­ по­ми­ње­ ње­но­ пре­зи­ме­ –­ би­ла,­ за­пра­во,­ "по­хр­ва­ће­на­Не­ми­ца"­из­Вин­ко­ва­ца,­же­на­ко­ју­су­ви­то­је­вач­ки­Ср­би­во­ле­ли­и­по­што­ва­ли,­и­ка­да­је­умр­ла,­де­ле­га­ци­ја­од­два­де­се­так­ме­шта­на,­ко­је­је­ор­га­ни­зо­вао­мој­са­го­вор­ник,­би­ла­је­на­ње­ној­са­хра­ни­у­Вин­ков­ци­ма­и­у­име­се­ла­по­ло­жи­ла­ве­нац­на­њен­гроб.

� (На�ста�ви�ће�се)

Среда,­14.­октобар­2009.14 ФЕЉТОН

СРЕМ�СКА�МИ�СТЕ�РИ�ЈА:�ЕМИ�ЛИ�ЈАН�ГЛО�ЦАР�(3)

Ви�то�је�вач�ка�"књи�жев�на�ла�бо�ра�то�ри�ја"Пи­ше:�Жељ�ко�Мар�ко�вић� Фо­то:�Сло�бо�дан�Шу�шње�вић

Ово је при ча, екс клу зив на при ча, по што ва ни чи та­о че, о чо ве ку ко ји се звао Еми ли јан Гло цар (1906–1985), при ча о пра во слав ном Че ху из се вер не Мо­рав ске, све ште ни ку у ман ти ји Срп ске пра во слав не цр кве из (Ста рих) Ви то је ва ца (1930–1932), се ла за­гли бље ног у стра шним, хра сто вим, во де ним шу ма­ма До њег Сре ма ("Као мли нар ски син и дан да нас во лим шум во де, ми рис пше ни це и бра шна и је зи ве мли нар ске при че о реч ним ду хо ви ма."); при ча о пе сни ку, ро ма но пи сцу, ба сно пи сцу и сли ка ру, фи­ло зо фу и – ми сти ку, твор цу бри ли јант не ви то је вач­ке хро ни ке: "Од про ле ћа до про ле ћа" (Пр во че шко из да ње: "Od ja ra do ja ra", org., SFINX, Pra ha, 1937; Пр во и, за са да, је ди но срп ско из да ње: "Еди ци ја же тва", Оси јек 1937), књи ге о "за ба че ном срем ском се лу", ко ја је уочи Дру гог свет ског ра та, на јед­ном (за бо ра вље ном) књи жев ном кон кур су у Пра гу, осво ји ла на гра ду за нај бо љи свет ски ро ман.

По�жар�у�Ви�то�јев�ци�ма"Два­са­та­по­сле­по­но­ћи­из­био­је­по­жар.­Ра­до­ва­но­ву­ку­ћу­

об­у­хва­ти­пла­мен.­Љу­ди­су­ис­тр­ча­ли­из­ку­ћа­да­по­мог­ну­га­си­ти.­Од­мах­до­пло­та,­ис­пред­по­жа­ра,­ста­јао­је­на­ко­ли­ма­Ра­до­ван­и­ви­тла­ју­ћи­би­чем­бе­сно­је­ви­као­на­свет:­Не­мој­те­да­га­си­те.­До­вра­га­иди­те!­Не­ка­све­из­го­ри,­то­је­мо­ја­кр­ва­ва­му­ка!­Ци­га­ни­ сви­рај­те,­ сви­рај­те!­Ма­ни,­ га­зда­ Ра­до­ва­не,­ ако­ Бо­га­знаш!­Не­ва­ља­да­сви­ра­мо­кад­тво­ја­ро­ђе­на­ку­ћа­го­ри!­усу­ди­ли­се­ци­га­ни.­Ра­до­ван­уда­ри­би­чем.­Шта?­Не­ће­те­да­сви­ра­те?­Ци­га­ни­ма­не­пре­о­ста­де­ни­шта­дру­го­но­да­се­на­сло­не­о­плот­и­да­уда­ре­у­там­бу­ре.­Раз­бук­та­ле­гре­де­пр­ште,­цр­кве­њак­зво­ни­на­уз­бу­ну,­ко­њи­за­пла­ше­но­по­и­гра­ва­ју­а­Ра­до­ван­стал­но­ви­тла­би­чем­и­ви­че:­Не­га­си­те,­не­ка­све­до­те­ме­ља­из­го­ри,­све­је­то­мо­ја­кр­ва­ва­му­ка!­Од­јед­ном­се­с­тре­ском­сру­ши­кров...­Ра­до­ван­ трг­не­ ка­ја­си­ма­и­ у­ ди­вљем­ га­ло­пу­из­ју­ри­из­ се­ла.­Још­јед­ном­се­по­ди­же­кр­ва­ва­све­тлост­гу­ше­на­цр­ним­ди­мом.­По­жар­је­по­сте­пе­но­ма­лак­са­вао.­Са­мо­су­ого­ре­ле­гре­де­ти­хо­пи­шта­ле­а­од­не­куд,­из­цр­не­да­љи­не,­до­пи­рао­је­то­пот­ко­пи­та­и­зве­кет­бр­зих­ко­ла­ко­ја­су­про­па­да­ла­у­ноћ..."� (Од�ло�мак�из�ро�ма�на�Од про ле ћа до про ле ћа)

Спо ме ник у ши ка ри на гро бљу ста рог се ла

Цр ква у Ста рим Ви то јев ци ма, по диг ну та око 1785. го ди не

(то рањ је до гра ђен 1910), сни мље на 1940. на Вр би цу. Цр кву су за па ли ли не мач ки

вој ни ци 1943. Еми ли јан Гло цар је био све ште ник у овој цр кви

од 1930. до 1932. го ди не

Бе ла ба ра: Ов де је при ста ја ла де ре гли ја за вре ме ужа сне по пла ве 1932. го ди не

Ро­ман­Еми­ли­ја­на­Гло­ца­ра­Од про ле ћа до про ле ћа­опи­су­је­ствар­не­ли­ко­ве­и­до­га­ђа­је­згро­мље­не­у­две­го­ди­не­(чак­су­и­име­на­аутен­тич­на),­па­та­ко­и­ње­го­во­про­би­ја­ње­и­ло­ма­та­ње­с­ко­чи­ја­шем­на­коњ­ској­за­пре­ги­кроз­опа­сно,­не­пред­ви­ди­во­и,­чак,­за­стра­шу­ју­ће­при­о­ба­ље­Са­ве,­пу­то­ва­ње­на­др­ве­ним­точ­ко­ви­ма­кроз­"шу­ме­и­ба­ре,­шу­ме­и­ба­ре...­",­а­у­ства­ри­пу­то­ва­ње­по­па­Ни­ко­ла­ја,­ко­ји­је­у­ро­ма­ну­(уз­сав­ри­зик­од­бу­квал­них­пре­по­зна­ва­ња)­па­пир­на­ти­ал тер его­Еми­ли­ја­на­Гло­ца­ра­и­"ве­за­ко­ја­спа­ја­жи­вот­це­лог­се­ла".­Ако­се,­да­кле,­та­ко­и­до­го­ди­ло­тог и тог­да­на,­апри­ла­1930,­па­и­ако­ни­је­баш­та­ко,­до­жи­вљај­(пр­ви­ути­сак)­Ста­рих­Ви­то­је­ва­ца,­ко­ји­се­у­да­ну­Гло­ца­ре­вог­до­ла­ска­пр ви пут­ука­зу­ју­пред­ње­го­вим­уз­бу­ђе­ним­очи­ма,­ни­је­то­ли­ко­у­пи­шче­вом­по­тен­ци­ра­њу­чи­ње­ни­ца­њи­хо­ве­(ге­о­граф­ске,­фи­зич­ке)­скрај­ну­то­сти,­ко­ли­ко­у­пр вим,­та­ко­ре­ћи­по­лу­ди­вљим­љу­ди­ма­ко­је­сре­ће­на­при­ла­зи­ма­се­лу­(сви­њар,­де­да­хар­мо­ни­каш).­

­ *­Део­текста,­који­је­грешком­изостављен­у­претходном­наставку­*

Page 15: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 15

Да би се не ки рад сма трао до сто јан стве ним он тре ба

да под ра зу ме ва мо гућ ност за­по шља ва ње, оства ри ва ње пра­ва за по сле них, за шти ту и со ци­јал ни ди ја лог. Бар та ко је пре 10 го ди на од ре ди ла Ме ђу на­род на ор га ни за ци ја ра да ка да је 7. ок то бар од ре ди ла за Дан до сто јан стве ног ра да. Овим по­во дом из Са ве за са мо стал них син ди ка та Ср би је упу ти ли су про глас сво јим чла но ви ма упу­ћу ју ћи их да "од сво јих по сло­да ва ца тра же сво ја пра ва". Ко­ли ко су се ми тро вач ки рад ни ци из бо ри ли за по што ва ње на ве­де них кри те ри ју ма и има ју ли раз ло га да обе ле жа ва ју овај свет ски дан, пи та ли смо Сте­ва­на­ Ро­ма­ко­ва, пред сед ни ка Ве ћа са ве за са мо стал них Син­ди ка та Срем ске Ми тро ви це.

­ Ја ми слим да се не мо же ре ћи да ми тро вач ки рад ни ци до сто јан стве но ра де, ако се по сма тра ју по ме ну ти кри те ри­ју ми. Јер су, гло бал но по сма­тра но, за по шља ва ње, пра ва за по сле них, за шти та и со ци јал­ни ди ја лог на вр ло ни ском ни­воу. Ка ко ми мо же мо има ти до­сто јан ствен рад ако се рад ни ци не при ја вљу ју, ако им се не пла ћа ју до при но си за пен зи о­но оси гу ра ње, ако по сло дав ци за бра њу ју син ди кал но ор га ни­зо ва ње? Мо гу тач но да ка жем : ни је дан рад ник у услу га ма, за нат ству и ма лим пред у зе ћи­ма ни је члан син ди ка та ­ ис та­као је Сте ван Ро ма ков.

Пред сед ник ми тро вач ког Са­мо стал ног Син ди ка та је још до­дао ка ко сма тра да не по сто је ди ја ло зи, сло бо да ор га ни зо ва­ња, али за то има мно го при­нуд них од мо ра, тех но ло шког ви шка, пре ко вре ме ног ра да, па и по вре да на ра ду и да баш за то тре ба да се обе ле жа ва Дан до сто јан стве ног ра да.

Пре тран зи ци је Са вез са­мо стал них син ди ка та Ср би је је у Срем ској Ми тро ви ци имао 7.000 чла но ва, сад је та број ка па ла за две хи ља де. Го во ри се о 17.000 за по сле них, од ко јих је 4.000 је у за нат ству и услу­га ма. За пр вог чо ве ка ми тро­

вач ког ССС због ло ше при ва­ти за ци је без по сла је по ра зним осно ва ма оста ло ви ше хи ља да љу ди. Исти на, број не за по сле­них са да је око 6.000, што је за 12 по сто ма ње не го у де цем бру 2008. го ди не, али ис та као је Сте ван Ро ма ков, они ко ји ра де у при ва ти зо ва ним фир ма ма ра­де углав ном за ми ни мал це.

Шта о Да ну до сто јан стве­ног ра да ми сле су гра ђа ни ? За Бра­ни­сла­ва­ Ке­чи­ћа, бив шег рад ни ка "Ма тро за" 7. ок то бар је као и сва ки дру ги дан.

­ Уве рен сам да ни сам је ди­ни у та квом ми шље њу. До сто­јан стве ног ра да не ма одав но. И то га да на сам раз ми шљао о не дав ној про да ји "Ма тро за", о то ме хо ће мо ли ми, ко ји смо ту ра ди ли до кра ја на по кон до би­ти три не ис пла ће на ми ни мал­ца. За до во љан сам због про да­је фир ме, што ће бар не ки од не за по сле них има ти шан су да ра де, али и да ље ми слим да би нам сви ма би ло бо ље да је Це­лу ло за ра ди ла ­ сма тра Ке чић.

И ње гов ко ле га Пе­тар­Клајн, та ко ђе бив ши рад ник Ма тро за је слич ног ми шље ња. Он је раз ми шљао о сво јих 35 го ди на ста жа и 40 го ди на ста­жа свог оца про ве де них у ис тој фир ми, али не и о обе ле жа ва­њу до сто јан стве ног ра да.

С.Ђ.

По во дом 5. ок то бра, Свет­ског да на учи те ља, Учи­

тељ ско дру штво Ре ги о на Сре ма (УДРС), спро во ди низ струч них ак тив но сти. Ове го ди не (као и у це лом све ту) ак це нат је ста­вљен на струч но уса вр ша ва ње учи те ља ко је је осно ва ква ли­тет ног обра зо ва ња.

У пе так 2. ок то бра 2009. пред сед ник УДРС Сла­ђа­на­Пе­рић­ и се кре тар Удру же ња вој во ђан ских учи те ља (УВУ)

Сла­ви­ца­ Бо­бић, при су ство ва­ле су са стан ку Из вр шног од бо ра УВУ са пред став ни ци ма По кра­јин ског се кре та ри ја та за обра­зо ва ње АП Вој во ди не у Но вом Са ду. Рад и над ле жност Се кре­та ри ја та пред ста ви ли су на чел­ник про свет не ин спек ци је Дра­ган­ Гра­хо­вац и на чел ни ца за пред школ ско, основ но и сред ње обра зо ва ње Ире­на­Ерег.

УДРС је ор га ни зо ва ло од ла­зак три де сет јед ног учи те ља

на ше Оп шти не на Са бор учи те­ља Ре пу бли ке Ср би је 3. и 4. ок­то бра ко ји je одр жан у Бе о гра ду, док је 9. ок то бра у Но вом Са ду је одр жан струч ни скуп ,,Ме то­дич ки да ни учи те ља 2009'', на ко јем су при су ство ва ли учи те љи из це ле Вој во ди не, пред став ни­ци По кра јин ског се кре та ри ја та за обра зо ва ње и пред став ни ци Школ ских упра ва.

Овом при ли ком је до де ље но при зна ње ,,Учи тељ плус'' и мр

Сла­ви­ци­ Бо­бић, учи те љи ци из Основ не шко ле ,,Јо ван Јо­ва но вић­Змај'' из Срем ске Ми­тро ви це, за по се бан до при нос раз во ју и ја ча њу учи тељ ске про фе си је у обла сти ма те ма­ти ке. До де ље на је и ,,За хвал­ни ца'' Ја­смин­ки­ Ми­тро­вић, учи те љи ци из Основ не шко ле ,,Три ва Ви та со вић­Ле бар ник'' из Ла ћар ка, за до при нос у ли­те рар ном ства ра ла штву.

Учи тељ ско дру штво Ре ги о­

на Сре ма, че сти та свим ко ле­га ма,учи те љи ма Дан учи те ља и свим уче ни ци ма Деч ју не де­љу, са же ље ном по ру ком ко ја је мо то обе ле жа ва ња Свет ског Да на учи те ља:,,ГРА ДИ МО БУ­ДУЋ НОСТ­ УЛА ЖИ МО У УЧИ ТЕ­ЉЕ СА ДА''

УЧИ ТЕЉ СКО ДРУ ШТВО РЕ ГИ О НА СРЕМA СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

5.­ОК­ТО­БАР­­­СВЕТ­СКИ­ДАН­УЧИ­ТЕ­ЉА

Гра­ди­мо­бу­дућ­ност­–­ула­жи­мо­у­учи­те­ље­са­да

ДА­ЛИ­МИ­ТРОВ­ЧА­НИ­РА­ДЕ­ДО­СТО­ЈАН­СТВЕ­НО

Од­до­сто­јан­ства­се­не­жи­ви­­­У­нај­ве­ћем­срем­ском­гра­ду­тран­зи­ци­ја­је­уга­си­ла­ви­ше­хи­ља­да­рад­них­ме­ста,­а­они­ко­ји­ра­де­у­при­ва­ти­зо­ва­ним­фир­ма­ма­при­ма­ју­ми­ни­ма­лац,­по­да­ци­су­срем­ско­ми­тро­вач­ког­Син­ди­ка­та­где­ис­ти­чу­да­баш­због­то­га­тре­ба­обе­ле­жа­ва­ти­Дан­до­сто­јан­стве­ног­ра­да­

Сте­ван­Ро­ма­ков:­Тре­ба­обе­ле­жа­ва­ти­

Дан­до­сто­јан­стве­ног­ра­да

ЈЕ­СЕ­ЊИ­РА­ДО­ВИ­НА­СРЕМ­СКИМ­ПО­ЉИ­МА

Су­ша­и­ва­ши­обо­ри­ле­при­но­сеБер­ба­ку­ку­ру­за­и­ва­ђе­ње­ше­ћер­не­ре­пе­оба­вље­ни­на­по­ло­ви­ни­за­се­ја­них­по­вр­ши­на.­­У­пот­пу­но­су­ву­зе­мљу­већ­за­се­ја­но­пше­ни­цом­и­јеч­мом­око­5.000­хек­та­ра

Због ду го трај не су ше при но­си по љо при вред них кул ту­

ра у је се њој бер би би ће ис под про шло го ди шњих, а у Срем ској при вред ној ко мо ри про це њу ју да ће ве о ма ра на бер ба на око 165.000 хек та ра у Сре му би ти за вр ше на већ до кра ја ок то бра. Не че ка ју ћи па да ви не, про те­кле сед ми це по је ди ни ра та ри и за дру ге су по че ли и са се твом стр ни на, та ко да је ози мим јеч мом и пше ни цом већ за се­ја но ви ше од 5.000 хек та ра ора ни ца.

­ Из о ста нак па да ви на до но­си ве ли ке те шко ће у ва ђе њу ше ћер не ре пе, а због пот пу но су вог се тве ног сло ја, ско ро је не мо гу ће ора ње за је се њу се­тву. Се тве ни слој зе мљи шта је пот пу но сув. Ипак, пше ни ца и ози ми је чам се уве ли ко се ју у су во зе мљи ште и, ако уско ро не бу де па да ви на, ве ли ко је пи та­ње шта ће би ти са овим по вр­ши на ма – ка же се кре тар Од бо­ра за аграр Срем ске при вред не ко мо ре Вла­ди­мир­Вла­о­вић.

Пре ма ко мор ским по да ци­ма, род сун цо кре та убран је са свих 5.114 хек та ра уз про се чан при нос од 2,2 то не, што је на

ни воу про шло го ди шњег про­сеч ног при но са. Ски нут је род и са свих 21.231 хек та ра со је уз при нос од 2,3 то не по хек­та ру. У од но су на про шлу го­ди ну, про се чан при нос је ма њи за де се так про це на та. Ра та ри су сун цо крет пре да ва ли по це­ни од 16 ди на ра за ки ло грам, плус ПДВ, док је уго во ре на це­на со је би ла 23,5 ди на ра плус ПДВ. С дру ге ста не, та ко зва­на „сло бод на со ја“ с по вр ши на ко је ни су уго во ре не са пре ра­ђи ва чи ма, на бер зи се про да­је по це ни од 28 до 30 ди на ра па су од лич но про шли они ко­ји су има ли сред ста ва да са ми фи нан си ра ју про из вод њу ове кул ту ре.

Од за се ја них 12.353 хек та ра ше ћер не ре пе, род је из ва ђен са око 50 од сто по вр ши на уз при но се не што ма ње од 50 то­на по хек та ру. Ла не је при нос био око 55 то на, а на про бле ме у ва ђе њу ути че су во зе мљи ште и по ја ва тру ле жи ре пе.

­ Прет по ста вља се да је у пи та њу „ко ре но­ва ваш“ због ко је ре па тру ли. То се од ра жа ва

на ква ли тет ро да и про из во­ђа чи ма ства ра до дат ни тро шак јер пла ћа ју рад ни ке за руч но одва ја ње тру ле ре пе – об ја­шња ва Вла о вић. Он ка же да ће нај ве ћи део ро да за вр ши ти на пре ра ди у пе ћи нач кој ше ће ра­ни, док ће, као и ла не, род са ви ше од хи ља ду хек та ра ре пе из за пад ног Сре ма се ља ци про­да ти хр ват ским ше ће ра на ма по це ни од 32 до 34 евра за то ну, док су до ма ће ше ће ра не по ну­ди ле од 2,77 – 3,22 ди на ра за ки ло грам, у за ви сно сти од вре­ме на ва ђе ња ре пе. Нај ску пља је ре па из пр вог и по след њег ва ђе ња, а ова ко ја се ва ди са да је увек би ла нај јеф ти ни ја.

Ку ку руз је убран са по ло ви­не од око 125.000 хек та ра уз при нос на ни воу про шло го ди­шњег од 6,9 то на по хек та ру и на бер зи има це ну од 7,72 ди­на ра за ки ло грам плус ПДВ.­­ Ж.Н.

Су­ва­зе­мља­оте­жа­ва­

ва­ђе­ње­ре­пе

Page 16: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

1716 Среда, 14. октобар 2009.

У скла ду са оп штин ском од лу ком о на чи ну ис по ру ке то плот не енер­ги је Јав но ко му нал но пред у зе ће „То пли фи ка ци ја“ је у оба ве зи да

спре ми си стем да љин ског гре ја ња већ 1. ок то бра, иако зва нич на греј на се зо на по­чи ње 15 да на ка сни је. Гре ја ње из у зет но мо же да поч не и ра ни је, ако спољ на тем­пе ра ту ра бу де три да на уза стоп но ни жа од 12 сте пе ни, што се ове го ди не, су де ћи по по вољ ним вре мен ским при ли ка ма, не­ће де си ти.

Да су сви нео п ход ни и пла ни ра ни ре­мон ти у овом пред у зе ћу ура ђе ни ква ли­тет но и на вре ме, по твр дио нам је ди рек­тор Слав­ко­Сла­до­је­вић.

­ Греј ну се зо ну 2008./2009. за вр ши ли смо 15. апри ла ове го ди не и још док је она тра ја ла оба вља ли смо при пре ме за ре монт, ко ји смо ура ди ли то ком ле та. Ове го ди не смо по сти гли ре корд, с об зи ром да су сви ре мон ти ком плет но за вр ше ни већ 20. сеп тем бра. Од тог да на па до да­нас оба вља ли смо ба жда ре ње и про бу си сте ма, па ли ли ко тло ве и пе ћи, та ко да са да мо же мо да по твр ди мо да све функ­ци о ни ше у нај бо љем ре ду. Пла ни ра мо да око 10. ок то бра из вр ши мо и још јед ну ге не рал ну про бу це ло куп ног си сте ма, с об зи ром да смо ра ди ли не ке ве ли ке за­

хва те на из ме њи вач кој ста ни ци. Све што смо пла ни ра ли и ура ди ли смо ­ пре гле да­ли смо све ло кал не ко тлар ни це, из вр ши ли

за ме ну пум пи и вен ти ла, а нај ве ћи за­хват смо има ли на из ме њи вач кој ста ни­ци. Реч је о по стро је њу пре ко ко јег ми пре у зи ма мо то плот ну енер ги ју од Па­нон ских елек тра на и где смо уве ли ком­плет ну ре гу ла ци ју ко ја нам омо гу ћа ва да лак ше по кре не мо си стем у гра ду и да бо ље рас по ре ђу је мо то пло ту – ка же ди рек тор ЈКП „То пли фи ка ци ја“ Слав ко Сла до је вић.

Ка да је у пи та њу ди стри бу тив на мре­жа, ди рек тор ка же да су на њој то ком ле та ура ђе на два за хва та. Пр ви је у на­се љу Ма ти ја Ху ђи, где су на мре жу спо­је на два но во и згра ђе на стам бе но ­ по­слов на објек та у Ра тар ској ули ци.

­ Реч је о објек ти ма по вр ши не око пет хи ља да ква дра та, чи ја је ду жи на тра се 200 ме та ра и где је по пр ви пут „То пли фи ка ци ја“ са мо стал но из вр ши ла све нео п ход не ра до ве на мре жи. Дру ги за хват смо ура ди ли у на се љу Де кан ске ба ште, у Ули ци Про ме на да. Та мо смо из гра ди ли крак то пло во да ду жи не 180 ме та ра, у објек ту ко ји се на ла зи пре ко пу та Ре сто ра на „Про бус“. Вред ност ове две ин ве сти ци је кре ће се из ме ђу 3,5 и че ти ри ми ли о на ди на ра, а фи нан си ра не су спо стве ним сред стви ма пред у зе ћа – ис ти че ди рек тор.

Што се ти че из ме њи вач ке ста ни це, ту је ура ђе на ин ве сти ци ја вред на око 3,5 ми ли о на ди на ра. Угра ђе на је фре квент на ре гу ла ци ја, рад ни ци су об у че ни за ову вр сту по сла и са да се са мо оче ку је стар­то ва ње си сте ма.

Текст:­Са­ња­Ми­хај­ло­вић Фо то гра фи је: Ми­лан­Ми­ле­у­снићЗа­вр­ше­но­при­кљу­че­ње­згра­де­

у­Ули­ци­Про­ме­на­да

То­пла­на

Нај ве ћи про блем ми тро вач ке „То­пли фи ка ци је“ је сте не до ста так соп­стве ног из во ра то плот не енер ги је, ко ју нај ве ћим де лом пре у зи ма од „Па нон ских елек тра на“.

Да би ре ши ли тај про блем, над­ле жни у овом јав ном пред у зе ћу су кон ку ри са ли код не мач ке бан ке KFW, за до би ја ње сред ста ва за из град њу соп стве не то пла не. Пре ма по след­њим ин фор ма ци ја ма, овај про је кат је одо брен, а реч је о ин ве сти ци ји вред ној око три ми ли о на евра.

Спрем­ни­за­кри­зе

У пе ри о ду га сне кри зе, ко ја је би­ла у ја ну а ру ове го ди не, „То пли фи­ка ци ја“ је за 24 са та пре шла на ал­тер на тив ни из вор енер ги је, од но сно са га са на ма зут.

­ Од тог тре нут ка, па све до кра­ја греј не се зо не, у на шим ко тлар ни­ца ма Ста ри мост и КП дом ко ри сти ли смо ис кљу чи во ма зут, док смо на из­ме њи вач кој ста ни ци ко ри сти ли по ла гас ­ по ла ма зут. На ра зли ци у це ни уште де ли смо око 16 ми ли о на ди на­ра, а оста ло нам је и око 500 то на ма­зу та, што ће нам би ти до вољ но за 15 да на не сме та ног ра да, у слу ча ју да опет на сту пи га сна кри за – ре као је ди рек тор ЈКП „То пли фи ка ци је“ Слав­ко Сла до је вић.

Ду­го­ва­ња

­ Што се ти че ду га „То пли фи ка ци је“, ми тре нут но до ба вља чи ма ду гу је мо за енер ген те ма ње од де сет ми ли о на ди на ра, што је нај ма њи дуг ко ји је ово пред у­зе ће ика да има ло у вре ме пред по че так греј не се зо не. Дуг при вре де и фи зич ких ли ца пре ма на ма кре ће се око 45 ми ли о на ди на ра. Пред у зе ли смо све ме ре ка ко би се то до ве ло у нор ма лу, та ко да смо пре ме сец да на не ре дов ним пла ти ша ма по сла ли ви ше од 200 ту жби, а оне по тро ша че ко ји гре ја ње ни су пла ћа ли го ди на­ма уна зад ис кљу чи ли смо са мре же. То ће убу ду ће би ти стал на ак ци ја, ка ко би се дуг до вео у нор ма лу и ка ко не би до шли у дис ко рак из ме ђу на ших оба ве за и оба ве за ко ји по тро ша чи има ју пре ма на ма – ка же ди рек тор Слав ко Сла до је вић, на по ми њу ћи да ово пред у зе ће увек кад год је у при ли ци из ла зи у су срет по тор­ша чи ма и про на ла зи на чин да им по мог не у из ми ри ва њу њи хо вих оба ве за.

Це­не­гре­ја­ња

­ Це на гре ја ња је по след њи пут ме ња на у мар ту и за са да не ма на го ве шта ја да ће би ти ко рек ци је – ка же ди рек тор Сла до је вић.

То зна чи да гре ја ње по ква дра ту стам бе ног про сто ра из но си 69,42, за по слов­ни про стор 171,52, док је за по вла шће не по тро ша че 130,81 ди на ра.

Што се ти че це не по ки ло ват ча су, од но сно по по тро шњи, она за стам бе ни про­стор из но си 5,62 ди на ра, за по слов ни 9,01, а по вла шће ни 6,85 ди на ра. На све ове це не до да је се из нос ПДВ­а.

ЈАВ­НО­КО­МУ­НАЛ­НО­ПРЕД­У­ЗЕ­ЋЕ­„ТО­ПЛИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈА“­ИЗ­СРЕМ­СКЕ­МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ­СПРЕМ­НО­ДО­ЧЕ­КУ­ЈЕ­НО­ВУ­ГРЕЈ­НУ­СЕ­ЗО­НУ

До­ма­ћин­ско­по­сло­ва­ње­и­ове­зи­меОве­го­ди­не­смо­по­сти­гли­ре­корд,­с­об­зи­ром­да­су­сви­ре­мон­ти­ком­плет­но­за­вр­ше­ни­већ­20.­сеп­тем­бра.­Од­тог­да­на­па­до­да­нас­­оба­вља­ли­смо­ба­жда­ре­ње­и­про­бу­си­сте­ма,­па­ли­ли­ко­тло­ве­и­пе­ћи,­та­ко­да­са­да­мо­же­мо­да­по­твр­ди­мо­да­све­функ­ци­о­ни­ше­у­нај­бо­љем­ре­ду­и­да­спрем­но­до­че­ку­је­мо­хлад­не­да­не­–­ка­же­ди­рек­тор­„То­пли­фи­ка­ци­ја“­Слав­ко­Сла­до­је­вић

Ди­рек­тор­ЈКП­„То­пли­фи­ка­ци­је“­Слав­ко­Сла­до­је­вић

Ка­ло­ри­ме­триј­ско­очи­та­ва­ње

При­кљу­чен­стам­бе­но­–­по­слов­ни­обје­кат­у­Све­то­за­ра­Ми­ле­ти­ћа

Зграда­"Топлификације"При­кљу­че­ње­два­но­ва­стам­бе­но­–­по­слов­на­објек­та­у­Ра­тар­ској­ули­ци

При­кљу­че­ње­два­стам­бе­но­–­по­слов­на­објек­та­у­Вод­ној­ули­циРа­до­ви­на­мре­жи

Ре­кон­струк­ци­ја­под­ста­ни­це­у­на­се­љу­ОраоРе­кон­струк­ци­ја­под­ста­ни­це­згра­де­Де­кан­ске­ба­ште­6

Page 17: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.18

Струч на пу то ва ња и уса­вр ша ва ња су оно што

Гим на зи ја „Са ва Шу ма но­вић“, од но сно ње ни про­фе со ри, ре дов но прак ти­ку ју сва ке го ди не. Ово го­ди шње пу то ва ње у Грч ку и по се та срп ским кул тур но­исто риј ским спо ме ни ци ма, спон та но се пре тво ри ла у истин ско хо до ча шће срп­ској про шло сти и ње ним па лим ју на ци ма.

По во дом то га у про­сто ри ја ма Гим на зи је не­дав но је при ре ђе но ве че по све ће но овом пу то ва њу. Го сти су, ужи ва ју ћи у при јат ној ат мос­фе ри, мо гли да по гле да ју фо то­гра фи је сни мље не то ком пу то ва­ња, али и кра ћи до ку мен тар ни филм, ко ји би мо гао да по слу жи као сво је вр сно учи ло на ча со ви­ма исто ри је.

По се ћен је Со лун и у ње му по ред оста лог, Срп ско вој нич ко гро бље на Зеј тин ли ку, те цр ква Све тог Ди ми три ја. За тим Ме те о­ри, Па ра ли ја, и на по слет ку, што је био и крај њи циљ пу то ва ња, остр ва Крф и Ви до.

­ На ме сти ма као што је Зеј­тин лик, Срп ска ку ћа на Кр фу, и као што је остр во Ви до, чо век исто вре ме но осе ти и ту гу и по­нос. Ту гу због то ли ких срп ских жр та ва, по нос због то га што је Ср би ја оп ста ла бо ре ћи се про тив зла. Остр во Ви до би ло је крај њи циљ на шег пу то ва ња. Оно пред­ста вља по нос срп ског на ро да, а ми смо же ле ли да ода мо по шту тим ју на ци ма. Из тих пла вих ду­би на, из пла ве гроб ни це и да нас се чу је ва пај о оно ме што се чи­ни ло, а што не тре ба да се чи ни. Крф је сим бол вас кр се ња. Као што је ре као је дан наш књи жев­ник ­ отаџ би на ни је огра ни чен и оме ђен про стор, не го ми сао и ве­ра, а они ни ка да не уми ру. На ше ју на ке одр жа ло је ве ро љу бље и

ро до љу бље ­ ре као је про фе сор Ду­шан­Лу­кић, ево ци ра ју ћи успо­ме не са ско ра шњег хо до ча шћа.

При сут ни су има ли при ли ку да ужи ва ју и у из не на ђе њу ко је су до ма ћи ни при ре ди ли. У пи та­њу је био мла ди гу слар из Цр не Го ре, ко ји је уз њи хов тра ди ци­о нал ни ин стру мент, гу сле, из вео ка рак те ри сти чан ре ци тал. Го сти су на ин ди рек тан на чин осе ти ли дах исто ри је и кул ту ре ко ји сво­јим спо ме ни ци ма све до че о срп­ском на ро ду и ње го вим жр тва ма, а оне ко је су пу то ва ли пи та ли смо за ути ске.

­ Ово пу то ва ње је би ло оства­ре ње мо је дав на шње же ље. За­и ста сам има ла же љу и по тре бу да одам по шту тим љу ди ма ко ји су да ли из у зет но ве ли ку жр тву за на шу сло бо ду и све оно што да нас има мо, а у на ме ри да то и очу ва мо. Ути сци су за и ста пре­ле пи, а ор га ни за ци ја је би ла од­лич на. Вра ти ли смо се пре пу ни емо ци ја и за и ста обо га ће ни не­ким но вим са зна њи ма ко ја ће мо си гур но као про свет ни рад ни ци пре не ти сво јим уче ни ци ма – ре­кла нам је Би­ља­на­Ла­зић, про­фе со ри ца исто ри је.

И про фе сор Јо­ван Но­ва­ко­вић нам от кри ва ка ко је он до­жи вео ово хо до ча шће.

­ Као и сва ки дру ги чо век ко ји же ли да по се ти од ре ђе на ме ста,

та ко и за ме не по сто ји не ко ли ко де сти на ци ја ко­ји ма те жим. Ова је би ла јед на од њих. За и ста сам пре пун ути са ка. И ра ни је су нам не ке ства ри и чи­ње ни це би ле по зна те и ја сне, али ка да се то ви ди ужи во, до жи ви на пра ви на чин, мно го је дру га чи­је, упе ча тљи ви је. Ми слим да сви, а по себ но мла ди љу ди тре ба да прак ти ку­ју та ква пу то ва ња, а пу­то ва ти мо же сва ко ко се са мо ма ло по тру ди – сма­

тра Јо ван Но ва ко вић, про фе сор ма шин ства у Тех нич кој шко ли.

Као што је већ по ме ну то, ова шко ла сва ке го ди не ор га ни зу­је слич на пу то ва ња, при ко ји ма се по се ћу ју од ре ђе ни пре де ли и зда ња, те на тај на чин под се ћа на од ре ђе не до га ђа је и лич но сти, бит не за на шу исто ри ју у кул ту­ру. Пре овог пу то ва ња по се ти ли су пет фру шко гор ских ма на сти­ра, у част 500 го ди на од осни ва­ња ма на сти ра Кру ше дол, чак и ор га ни зо ва ли ду хов но ве че по­све ће но то ме, али и мно ге дру ге ма на сти ре и цр кве. Све то сма­тра ју јед ним ве ли ким ис ку ством ко јим ће, из ме ђу оста лог, мо ћи упот пу ни ти на са та ву.

­ Сма трам да су ова ква хо до­ча шћа ве о ма ко ри сна. На тај на­чин ми об на вља мо од ре ђе на зна­ња, али се и на ли цу ме ста упо­зна је мо са мно гим чи ње ни ца ма ко је мо жда ни су за пи са не у уџ­бе ни ци ма. Фо то гра фи ше мо мно га ме ста ко ја ни су фо то гра фи са на, и ти ме се слу жи мо у на ста ви. Тим пу тем при бли жа ва мо уче ни ци­ма тај део на ше сјај не, слав не и те шке исто ри је. А то је из у зет но ва жно и ко ри сно. Тру ди мо се да де ци што жи вот ни је при бли жи мо про бле ме о ко ји ма је реч – на гла­сио је про фе сор Ду шан Лу кић.

В.­П.

Нај мла ђи Ми тров ча ни, ма ли­ша ни из вр ти ћа Зве зди ца

про шлог че тврт ка су би ли го сти у Град ској ку ћу, а у окви ру обе­ле жа ва ња Деч је не де ље. Њих је при мио за ме ник гра до на чел ни ка Ср­ђан­ Ко­зли­на и ре сор на на­чел ни ца На­та­ша­ Коп­чић. Де ца су њи ма по кло ни ла сво је цр те же, док су нај мла ђи до би ли на по клон слат ки ше и играч ке. Пре ма ре чи­ма за ме ни ка гра до на чел ни ка ово је би ла при ли ка да де ца по ста ве пи та ња ко ја их за ни ма ју и да до­би ју од го во ре на њих. Сво јим до­ма ћи ни ма де ца су ис при ча ла да у вр ти ћу уче сло ва, пе сми це, да се игра ју и да пре и по сле је ла оба ве зно тре ба пра ти ру ке. Ива, Ми­лош, Ми­хај­ло, На­ђа, Ва­ња, Бо­ја­на, Ти­ја­на, Је­ле­на, Бо­рис и Лу­ка­су та ко ђе ре кли да зна ју да су до шли у Град ску ку ћу и да „је то ку ћа у ко јој се слу ша, и где је ти хо, ко ја је ле па као и град“. Њи хо ва вас пи та чи ца Ан­дреа­Хо­до­ба ка же да су се ма ли ша ни при пре ми ли за ову по се ту и на­пи са ли вла сти ма шта би же ле ли

да до би ју на по клон, а за уз врат су пре да ли сво је по кло не.

­Бри га о де ци тра је кон ти ну и­ра но, али је Деч ја не де ља при ли­

ка да се по кре ну не ке ак тив но­сти. Та ко су они са ми ин ци ра ли ак ци ју „Де ца – де ци“ у ко јој ће сво је играч ке ко је ви ше не ко ри­

сте, школ ски при бор и гар де ро­бу по кло ни ти дру гој де ци ко ји ма то тре ба. Ова ак ци ја се спро во ди упра во у овој не де љи и на ни воу гра да. Све што се при ку пи у овој ак ци ји би ће пре да то Цр ве ном кр­сту ко ји ће он да те ства ри ди стри­бу и ра ти та мо где су нај по треб ни­је, на во ди На та ша Коп чић.

Ина че, у Срем ској Ми тро ви ци

бри га о нај мла ђи ма је по сао ко ји се од ви ја кон ти ну и ра но. У нај ве­ћем срем ском гра ду не ма ли сти че ка ња за вр тић, а це ну бо рав­ка нај мла ђих у пред школ ским уста но ви ма ре гре си ра Град са 80 од сто, док је бо ра вак за тре ће и сва ко на ред но де те бес пла тан.

Ј.З.­Ж.Н.

Пред став ни ци Европ ског по­кре та у Ср би ји и не вла ди них

ор га ни за ци ја Прав ни ци за де мо­кра ти ју и НЕД одр жа ли су про­шле не де ље у Срем ској Ми тро ви­ци пре зен та ци ју про јек та „Имам пра во да знам“, а у ци љу да гра ђа ни што ви ше и бо ље ко ри­сте по сто је че „ала те“ у кон тро ли ло кал них за јед ни ца. Овом ску пу при су тво ва ли су пред став ни ци по ли тич ких пар ти ја, не вла ди ног сек то ра и ме ди ја. Ка ко је ра ко Во­ји­слав­ Ми­ло­ше­вић, пред­став ник ЕПуС циљ про јек та је да се уз мо ни то ринг у 18 гра до­ва до би је пре сек ста ња у др жа­ви и по на ша ња ло кал них вла сти, њи хо ве спрем но сти да да ју од го­во ре гра ђа ни ма на по ста вље на пи та ња, док је про фе сор Дра­ган­Пр­ља из Прав ни ка за де мо кра ти­ју го во рио о пет за ко на ко ји су гра ђа ни ма на рас по ла га њу ка ко би мо гли да до ђу до са зна ња ко ја их ин те ре су ју. Он је ис та као по­зи ти ван при мер Оп шти не Ин ђи ја у ко јој функ ци о ни ше Си стем 48 где гра ђа ни у ро ку од 48 са ти до­би ју од го вор на по ста вље но пи­та ње, без об зи ра о че му се ра ди. Зо­ран­Јо­сић мо ни тор у Срем ској Ми тро ви ци оце нио је да у нај­ве ћем срем ском гра ду ни је би ло

про бле ма у до ступ но сти тра же­них ин фор ма ци ја, а под лу пом је би ла ло кал на са мо у пра ва и три ве ћа ко му нал на пред у зе ћа­ Во­до вод, Ко му на ли је и Ди рек ци ја за из град њу гра да, али је чуд но што је по За ко ну о до ступ но сти ин фор ма ци ја број зах те ва ла не и ове го ди не био ну ла, што го во ри да гра ђа ни још увек не ма ју свест о то ме да има ју пра во да зна ју, јер се у крај њој ли ни ји тро ши њи хов но вац. За то их тре ба под­сти ца ти да што ви ше пи та ња упу­ћу ју пред став ни ци ма вла сти јер ће на тај на чин би ти бо ље и за њих и за власт. Не ки од ди ску­та на та су об ја сни ли да је у ма лом гра ду где се углав ном сви по зна­ју лак ше до по да тка до ћи те ле­фо ном, не го пи са ти зах тев па је мо жда и то је дан од раз ло га за не за ин те ре со ва ност гра ђа на за ко ри шће ње „ала та“, док су дру ги опет оце ни ли да ве ро ват но има при сут не ауто цен зу ре и по ли ти­ке не за ме ра ња.

Ка ко је ре че но, ре зул та ти мо­ни то рин га у 18 гра до ва ће би ти на сај ту ове ор га ни за ци је а до Но ве го ди не ће би ти и пу бли ко­ва на књи га о ре зул та ти ма ис тра­жи ва ња.

Ј.З.­Ж.Н.­

НАЈ­МЛА­ЂИ­МИ­ТРОВ­ЧА­НИ­ПО­СЕ­ТИ­ЛИ­ГРАД­СКУ­КУ­ЋУ

У­вр­ти­ћи­ма­до­вољ­но­ме­ста­за­свеРаз­ме­ње­ни­по­кло­ни­–­У­Ми­тро­ви­ци­бри­га­о­де­ци­ста­лан­по­сао

Ма­ли­ша­ни­у­Град­ској­ку­ћи

Из­гра­ђе­ни­но­ви­и­ре­кон­стру­и­са­ни­ста­ри­објек­ти

­Отва ра њем објек та Зве зди ца у на се љу „Мар ко Пе ри чин Ка ме­њар“ код нас је пре ста ла по тре ба за ли ста ма че ка ња и сва де ца са те ри то ри је гра да су упи са на у пред школ ску уста но ву, њих две хи ља де. У осам град ских и 21 се о ски обје кат иду де ца са ове те­ри то ри је. Не дав но смо отво ри ли вр тић у Шуљ му ко ји ни је по сто­јао прет ход них го ди на јер ни је би ло де це, а та ко ђе фор ми ра на је још јед на гру па у вр ти ћу у Ку зми ну јер та мо има ве ћи број де це од про пи са не нор ме. Пре не ко ли ко ме се ци отво ри ли смо обје кат у За са ви ци 2, у ма чван ском де лу оп шти не, а та мо ова кав обје кат ни ка да ни је по сто јао, па су ро ди те љи би ли при ну ђе ни да де­цу во де у вр тић у Ма чван ску Ми тро ви цу. Мно го смо ура ди ли на овом пла ну и на ре кон струк ци ји обје ка та и са ни ра њу ква ро ва у по јед ним згра да ма, та ко да је град за ове на ме не из дво јио шест ми ли о на ди на ра, на во ди на чел ни ца На та ша Коп чић и до да је да Ми тров ча ни пла ћа ју јед ну од нај ни жих це на бо рав ка ко ја из но си 2.900 ди на ра.

У­СРЕМ­СКОЈ­МИ­ТРО­ВИ­ЦИ­У­ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈИ­ЕВРОП­СКОГ­ПО­КРЕТА­У­СР­БИ­ЈИ­ОДР­ЖАН­ОКРУ­ГЛИ­СТО­­НА­ТЕ­МУ­„ИМАМ­ПРА­ВО­ДА­ЗНАМ“

Ка­ко­до­бо­ље­кон­тро­ле­вла­сти

Де­таљ­са­ску­па­у­Ми­тро­ви­ци

ПРО­ФЕ­СО­РИ­И­ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉИ­ШИД­СКЕ­ГИМ­НА­ЗИ­ЈЕ­ПО­СЕ­ТИ­ЛИ­СПО­МЕ­НИ­КЕ­СРП­СКЕ­ИСТО­РИ­ЈЕ­И­КУЛ­ТУ­РЕ­У­ГРЧ­КОЈ

Хо­до­ча­шће­ро­до­љу­бља­и­ве­ро­љу­бља

Про­фе­сор­Лу­кић­го­во­ри­­о­хо­до­ча­шћу

Page 18: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 19

ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а

“Млади као политички лидери у Србији„ - Гор њи Ми ла но вац

Гор њи Ми ла но вац је не ка-да, у ста рој Ју го сла ви ји, био

по знат као „при вред но чудо“. Не без раз ло га, јер је ра зно ли-ка и на кон Дру гог свет ског ра та план ски изграђивана при вре да запошљавала пре ко 20 000 љу-ди. Ско ро две хи ља де више не го што је град имао ста нов ни ка. У Ми ла но вац су на по сао до ла зи ли мно ги Чачани и Крагујевчани. Са мо је моћни ПИК „Та ко во“ у злат на вре ме на, сре ди ном осам-де се тих, имао годишњу про дук-ци ју вред ну пре ко 300 ми ли о на до ла ра, од чега је до бар део еуро кре ма, со ко ва и ал ко хол-них пића завршавао на ино-стра ним тржиштима доносећи гра ду и држави огро ман де ви-зни при лив. Ве ли ки из во зни-ци у то вре ме би ли су и „Дечје но ви не“, кон фек ци ја „Руд ник“, фа бри ка амбалаже „Ти по пла-сти ка“, фа бри ка ауто мо бил ских де ло ва ФАД... Успех оно вре ме-не милановачке при вре де, ко ја се у ве ли кој држави свр ста ла од мах иза ма ри бор ске, по сти-гли су обра зо ва ни мла ди ка дро-ви. Политичком далековидошћу тадашњих општинских функ ци-о не ра, мла дим и обра зо ва ним љу ди ма широм су отва ра на вра-та гра да ко ји је у то до ба имао све га 4 000 ста нов ни ка.

Да нас, сли ка је са свим другачија. Кри зом, ко ја је поче-ла почетком де ве де се тих го ди-на, из во зно ори јен ти са на при-вре да се нашла у тешкоћама. Мла ди љу ди, ко ји су од ла зи ли на школовање у Кра гу је вац и Бе о-град, углав ном су та мо и оста ја-ли. При вре да је не ка ко прежи-вела, по слу је и да нас со лид но, додуше са знат но ма ње за по сле-

них. Ту број ност ни је ус пе ла да по пра ви ни при ват на ини ци ја ти-ва, ко ја је у по след њих де се так го ди на ве о ма раз ви је на у гра ду. Углав ном, од некадашњих пре-ко 20 000 за по сле них, да нас у гра ду под Руд ни ком по сао има између осам и де вет хи ља да љу-ди. Мла ди, они ко ји су оста ли у гра ду, до по сла све теже до ла-зе.

Не­ки­се­тешко­бо­ре

Као и у при вре ди, и у ло кал-ном пар ла мен ту у Гор њем Ми ла-нов цу го то во на пр сте јед не ру-ке мо гу се из бро ја ти од бор ни ци млађи од 30 го ди на. Ка да је но-ви на ру, не де о вољ но упућеном у но ви ја дешавања у ло кал ном пар ла мен ту, за па ла те ма о мла-ди ма као политичким ли де ри ма на ло кал ној сце ни, упи тао је ста ри јег ко ле гу, ре дов ног из-

вештача са сед ни ца ло кал ног пар ла мен та, за најмлађег од-бор ни ка у СО Гор њи Ми ла но вац. До био је од го вор: „Нађи оног ма лог Томића из ЛДП-а“. А он да се се тио – тај „ма ли Томић“ са да има бли зу 40 го ди на.

Но, шалу на стра ну. Ран-ко Томић, ли дер ло кал ног од-бо ра ЛДП-а и шеф одборничке гру пе ове пар ти је у Скупштини општине, иако бли зу четрде-сете, пред во ди најмлађу гру пу милановачких од бор ни ка. Рет ко ко да у општинском од бо ру ове пар ти је има пре ко три де сет го-ди на, па та ко и од бор ни ци. Иако има ју све га три одборничка ме-ста у скупштинским ска ми ја ма, у овој пар ти ји су одлучили да од бор ни ке ро ти ра ју на сва ких шест ме се ци, осим пред сед ни-ка Томића, да би се он ста рао о кон ти ну и те ту ра да. На тај начин желели су да што више сво јих

„мла дих на да“ уве ду у свет ло-кал не по ли ти ке.

- Хте ли смо та ко да што више чланова укључимо у рад, да стек-ну нео п ход но политичко ис ку-ство, али и да до би ју могућност да мо гу да спро во де сво је иде-је и ме ња ју оно што им се не свиђа – каже Ни ко ла Јовановић, двавдесетосмогодишњак и пред-сед ник омла ди не у милановач-ком ЛДП-у. Јовановић се у по-ли ти ку укључио још у сред њој школи, док ни је имао ни пра во гла са.

- Ми слио сам да се ни ка да нећу ба ви ти по ли ти ком, али је по ли ти ка по ста ла део мог жи-вота. Шетао сам, био у От по ру, хтео сам да ме њам оно што ни је ва ља ло – каже Јовановић.

Он да нас, ка ко каже, по ли ти-ку доживљава као не ку из ве сну сво ју оба ве зу јер ми сли да би сви, а нарочито млађи, тре ба ло да ме ња ју ово друштво. Ни ко ла Јовановић се за по лит ку и обу-чавао, похађао је раз не се ми на-ре и обу ке. Да нас, међутим, не ви ди да се нешто у гра ду ме ња.

- Ми смо на пр вим из бо ри ма на ко ји ма смо учествовали до би-ли три ме ста у скупштини. Ра ди-ли смо мно го па и да нас има мо три одборничка ме ста, од укуп-но 49. Не успе ва мо да се у том по гле ду проширимо па не може-мо ни да спро ве де мо све сво је иде је, јер смо у ма њи ни у оп-штинском пар ла мен ту. Не ви дим да се у гра ду ишта ме ња, чак ни ру ко вод ство ме сне за јед ни це се не ме ња три де сет го ди на – твр-ди Јовановић.

Он до да је да су за све кри-ви љу ди, јер на ло кал ном ни воу гле да ју на по ли ти ку као нешто да ле ко. Не схва та ју да је по ли-ти ка сву да око њих и да са мо соп стве ним де ло ва њем мо гу да утичу на свој живот. Јовановићу и ње го вим ко ле га ма у ЛДП-у мно го кад се обраћају мла ди. Ви де их као сво је пред став ни ке, траже да се, у њи хо во име, из-бо ре за решавање про бле ма ко-ји их тиште.

- Сви се жале на мр тви ло у гра ду, на не до ста так кул тур них дешавања, на до би ја ње по сла по рођачкој и пар тиј ској ве зи – каже Јовановић.

Он, ипак, има на де да се не-што може про ме ни ти и по зи ва грађане, нарочито мла де, да се ак тив но укључе у политички жи-вот и ти ме утичу на решавање про бле ма ко ји их муче.

За раз ли ку од Јовановића и ЛДП, ко ји не мо гу мно го да ути-чу на од лу ке скупштине јер су у ма њи ни, По крет за општину Гор-њи Ми ла но вац је ов де на вла сти у ко а ли ци ји са Де мо крат ском стран ком. Не дељ ко Вучићевић се у по ли ти ку укључио пре че-тири го ди не, са не пу них 28 го-ди на. Пр во је, на на го вор при ја-те ља, по стао члан Са ве та Ме сне

за јед ни це, је ди не у гра ду, а по-том и од бор ник владајућег По-кре та за општину.

- Ка да ме је при ја тељ, ко ји је већ био у Ме сној за јед ни ци, из жеље да у рад укључи и не-ког млађег, по звао да се кан-ди ду јем, пр во ни сам желео. На ње гов на го вор и на обећање да ћу, ако до би јем ман дат, моћи да ра дим у ко рист грађана, при стао сам. Ви део сам у то ме шансу да оства ру јемм сво ју ви зи ју гра да, ону што сам је имао још у де-тињ ству – каже Вучићевић.

Нај пре у ме сној за јед ни-ци Вучићевић се из бо рио за уређење ста рог град ског пар ка у ко ме је од ра стао. Уме сто за-пуштене шуметине, са да су у пар ку ас фалт не ста зе за шетњу, све тиљ ке, кор пе за от пат ке, играчке за де цу...

- Ме сна за јед ни ца је по де ље-на по ре о ни ма па се и па ре та-ко распоређују. Мо ра те да има те до вољ но сна ге и ар гу ме на та да би сте оста ле убе ди ли у то да су упра во ваши про јек ти на бо љи и најпречи за град – објашњава Не дељ ко Вучићевић.

Имао је ја ке ар гу мен те да оста лим члановима Са ве та МЗ об ја сни и то због чега би мо ра ла сва ка ули ца у цен трал ном град-ском де лу мо ра ла да бу де ком-плет но ре кон стру и са на, такође и да се сре ди ста ри, запуштени град ски парк, да је нео п ход но ула га ти у град ско гро бље и спо-мен ком плекс „Бр до ми ра“, да се из гра ди паркић по ред згра де по ли ци је... Ушао је ка сни је и у одборничке и та ко до спео у још по вољ ни ју си ту а ци ји да се из-бо ри за оно што ни је мо гао као члан Са ве та ме сне за јед ни це.

- Важно је да се чује глас мла дог човека у Скупштини оп-штине, да та ко утиче на живот у гра ду. То увек не иде баш глат ко, али не може да се каже ни да не ма подршке ста ри јих. Углав ном, има ју слу ха за по тре-бе мла дих: изграђена је спорт-ска ха ла, тре ба ло би у њој да се игра НЛБ ли га, има мо и фуд-бал ског прволигаша, градиће се ста дион... Све то побољшава ква ли тет живота у ма лом гра ду – на бра ја Вучићевић про јек те на ко је је имао ути ца ја.

Вучићевић је најмлађи члан Са ве та Ме сне за јед ни це у милановачкој исто ри ји. Почео је да ме ња од сво је ули це, свог де-ла гра да, па кре нуо да ље. Као и Јовановић, и он по зи ва мла де да се укључе у политички живот, и да де лу ју. Да се чује глас мла-дих и да се ви де њи хо ви про-бле ми.

Пе­тар­Јеремић,­­ ГМ­ПРЕСС

Пре у зе то са сај та:­ www.lokalpres.org.rs

Безнађе­али­и­на­да­у­про­ме­неКао­и­у­при­вре­ди,­и­у­ло­кал­ном­пар­ла­мен­ту­у­Гор­њем­Ми­ла­нов­цу­го­то­во­на­пр­сте­јед­не­ру­ке­мо­гу­се­из­бро­ја­ти­од­бор­ни­ци­млађи­од­30­го­ди­на.­Ка­да­је­но­ви­на­ру,­не­де­о­вољ­но­упућеном­у­но­ви­ја­дешавања­у­ло­кал­ном­пар­ла­мен­ту,­за­па­ла­те­ма­о­мла­ди­ма­као­политичким­ли­де­ри­ма­на­ло­кал­ној­сце­ни,­упи­тао­је­ста­ри­јег­ко­ле­гу,­ре­дов­ног­извештача­са­сед­ни­ца­ло­кал­ног­пар­ла­мен­та,­за­најмлађег­од­бор­ни­ка­у­СО­Гор­њи­Ми­ла­но­вац.­До­био­је­од­го­вор:­„Нађи­оног­ма­лог­Томића­из­ЛДП-а“.­А­он­да­се­се­тио­–­тај­„ма­ли­Томић“­са­да­има­бли­зу­40­го­ди­на

Недељко Вучићевић Никола Јовановић

Парк урађен захваљујући Вучићевићу

Page 19: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.20

Ам ба са дор Ру ске Фе де ра ци је у Ре пу бли ци Ср би ји Алек­сан­дар­Ко­ну­зин­са са рад­

ни ци ма по се тио је 12. ок то бра "Ми тро срем" АД у Срем ској Ми тро ви ци, где је са чла но ви­ма ме наџ мен та во дио пре ли ми нар не раз го­во ре о мо гућ но сти ма по слов не са рад ње овог по љо при вред ног пред у зе ћа са ру ским пред­у зе ћи ма и ру ским тр жи штем. На кон до бро­до шли це ко ју су ру ском ам ба са до ру упу ти ли Сто­јан­Сто­ја­но­вић, ге не рал ни ди рек тор и Ан­дри­ја­ Кр­но­вић, пред сед ник Управ ног од бо ра "Ми тро сре ма", ам ба са дор Ко ну зин је ре као да му је ве о ма ва жно да у сво јим кон так ти ма тра жи но ве мо гућ но сти за са рад­њу две зе мље, а освр ћу ћи се на до са да шње ре зул та те на том пла ну оце нио је да је по­стиг нут ви сок ни во са рад ње у би ла те рал ним од но си ма две зе мље.

­ Али, оста је чи ње ни ца да на ша раз ме на има дис ба ланс. По треб но је по ве ћа ти из воз из Ср би је у Ру си ју, а у прин ци пу то је ко­ри сно за обе зе мље. За вас у Ср би ји ва жно је за то што из во зи те сво је про из во де, а за Ру си ју што ру ско тр жи ште до би ја оно што

је по треб но. Си гу ран сам да има мо ве ли ки по тен ци јал за да љи на ста вак на ших од но­са. За то пред у зи мам на по ре да се ус по ста ве кон так ти из ме ђу ма лих и сред њих пред у­зе ћа. Ви има те до бру по љо при вре ду, мно го по љо при вред них про из во да већ ку пу је мо од вас, али ру ско тр жи ште мо же да узме још ви­ше. По треб но је ра ди ти пре ко ва ше при вред­не ко мо ре, пре ко би ла те рал них струк ту ре и по слов ног са ве та чи ја сед ни ца ће се одр жа­ти пред по се ту на шег пред сед ни ка Ме две де­ва ­ ре као је ам ба са дор Ру си је Алек сан дар Ко ну зин.

Ам ба са до ра Ко ну зи на је по здра вио гра­до на чел ник Срем ске Ми тро ви це Бра­ни­слав­Не­ди­мо­вић.­ Раз го во ри ма у "Ми тро сре му" при су ство ва ли су и за ме ник пред сед ни ка Скуп шти не гра да Зо­ран­ Ми­шче­вић, пот­пред сед ник При вред не ко мо ре Вој во ди не Рат­ко Фи­ли­по­вић, ге не рал ни се кре тар Срем ске при вред не ко мо ре Ни­ко­ла­ По­по­вић и дру ги. ­­ С.Ђ.

АМ­БА­СА­ДОР­РУ­СИ­ЈЕ­АЛЕК­САН­ДАР­КО­НУ­ЗИН­ПО­СЕ­ТИО­МИ­ТРО­ВАЧ­КИ­"МИ­ТРО­СРЕМ"

Мо­гућ­но­сти­по­слов­не­са­рад­ње­По­треб­но­је­по­ве­ћа­ти­из­воз­из­Ср­би­је­у­Ру­си­ју,­јер­је­то­ко­ри­сно­за­обе­зе­мље,­ре­као­ам­ба­са­дор­Ко­ну­зин

Ам­ба­са­дор­Алек­сан­дар­Ко­ну­зин­(­пр­ви­сле­ва)­у­по­се­ти­"Ми­тро­сре­му"

МИ­ТРО­ВАЧ­КЕ­ШКО­ЛЕ­НА­МУ­ЦИ

Од­про­ви­зи­је­до­ми­ну­са­За­што­се­у­Срем­ској­Ми­тро­ви­ци­спре­ма­ју­да­о­енорм­но­ви­со­ким­бан­кар­ским­про­ви­зи­ја­ма­раз­го­ва­ра­ју­са­ви­шим­ин­стан­ца­ма?

По зна ти но ви нар Ми ло­је Ми ље вић ро дио се

у Ора хов цу (Ко со во и Ме­то хи ја) 4. сеп тем бра 1937. Као де те са ро ди те љи ма на­пу шта род но ме сто и до ла зи у Бе о град. У Бе о гра ду за вр­ша ва осно ву, сред њу и ви­шу пе да го шку шко лу. Иако по за ни ма њу на став ник срп­ског је зи ка, цео рад ни век је про вео у но ви нар ству. Жи вео је јед но вре ме у Ири­гу, Ру ми, а од 1968. го ди не па до сво је смр ти жи вео је у Срем ској Ми тро ви ци. Ка­ри је ру но ви на ра за по чео је 1964. го ди не у но во сад­ском ли сту „По љо при вред­ник“. По том пре ла зи у бе о­град ску „По ли ти ку екс прес“ у ко јој ра ди као но ви нар два де сет пет го ди на, до од ла ска у пен зи ју 1998. го ди не. Већ на са мом по чет­ку Ми ље вић је фор ми рао осо бе ни но ви нар­скуи стил по ко ме је по стао пре по зна тљив. По ред ма тич не ку ће Ми ље вић је пи сао и за „По ли ти ку“, „НИН“, „Илу стро ва ну по ли ти ку“, но во сад ски „Днев ник“ и за гре бач ку „Аре­ну“. Сво је ве зе са Сре мом и „Срем ским но­ви на ма“ ни је пре ки дао до кра ја жи во та. На се би свој ствен на чин за ни мљи ве при ло ге из про шло сти Сре ма об ја вљи вао је ло кал­

ним ме ди ји ма. Че ста те ма ње го вих тек сто ва би ла је бо га та про шлост Срем ске Ми тро ви це и Ири га. Та ко је оста вио мно штво тек­сто ва о Срп ској чи та о ни­ци у Ири гу и ири шкој Гу­слар ској ака де ми ји, што је сва ка ко до при не ло афир­ма ци ји ове сре ди не.

Кра јем 2003. го ди не об ја вио је и сво ју пр ву књи гу под на сло вом ­При­че­о­на­стан­ку­нај­леп­ших­ста­рих­ град­ских­ пе­са­ма.­Овом ома њом књи гом Ми­ље вић је у свом већ пре­по зна тљи вом сти лу из нео мно ге за ни мљи во сти о на стан ку на ших ста ро­

град ских пе са ма. Та ко у овој књи зи мо же­мо про на ћи по дат ке ка ко су на ста ле и ко су ауто ри мно гих пе са ма ко је се да нас пе ва ју. Се ти мо се са мо не ких нај по пу лар ни јих као што су Бо же прав де, Tа мо да ле ко, Стој те га ли је цар ске и мно ге дру ге.

На кон ду ге и те шке бо ле сти пре ми нуо је у Срем ској Ми тро ви ци 10. ок то бра 2009. го ди не и са хра њен је на но вом срем ско ми­тро вач ком гро бљу. Од ко ле ге у име но ви­на ра по след њи се опро стио Ми о мир Фи ли­по вић.

У ор га ни за ци ји Ху ма ни тар ног фон да Се ке Алек сић „Де ци с љу ба вљу“, 21.

ок то бра у срем ско ми тро вач ком ПСЦ „Пин­ки“, с по чет ком у 20 ча со ва, одр жа ће се ху ма ни тар ни кон церт на ме њен при ку пља­њу сред ста ва за ле че ње 15­го ди шње Ми ре Јан ко вић из Ра ден ко ви ћа. Ова де вој чи ца је обо ле ла од кар ци но ма, нео п ход на јој је

по моћ у да љем ле че њу и сва ки по се ти лац кон цер та, ку по ви ном ула зни це у вред но­сти 400 ди на ра, по ста је ди рек тан до на тор сред ста ва.

По ред Се ке Алек сић, на кон цер ту ће на сту пи ти Аца Лу кас, Ацо Пе јо вић, Го ца Тр жан, „Ама де ус бенд“, Јо ван Пе ри шић, Да до По лу мен та и Ра де Лац ко вић.

Све ми тро вач ке основ не шко ле су у ми ну­су због, ка ко се чу ло, ви со ких бан кар ских

про ви зи ја ко је се на пла ћу ју по осно ву ра­зних тран сак ци ја, а уку пан ми нус пре ма шио је су му од 2,5 ми ли о на ди на ра. За то су на про шло не дељ ној сед ни ци Скуп шти не гра да Срем ска Ми тро ви ца од бор ни ци Сла­ђан­Па­пић и Алек­сан­дар­Уме­тић, ина че ди рек то­ри основ них шко ла, по кре ну ли ини ци ја ти ву да се на ђе ре ше ње за пре ви со ке про ви зи је или да се обра зо ва њу по мог не на не ки дру ги на чин. Јер, ка ко ре ко ше, про ви зи је по је ду ма те ри јал не тро шко ве шко ла.

­ Тре зор На род не бан ке Ср би је ски да огром на сред ства на све упла те шко ла ма та­ко да смо сви у ми ну су. За ОШ "До бро сав Ра­до са вље вић На род" ми нус из но си 383.000 ди на ра, слич но је и у свим дру гим шко ла ма, а укуп ни ми нус до сти гао су му од 2,5 ми ли он ди на ра за де вет ме се ци ове го ди не. За то тра­жим да се шко ла ма по мог не ­ ре као је Сла ђан Па пић.

Од бор ник Алек сан дар Уме тић, ди рек тор ОШ "Бран ко Ра ди че вић" у Ку зми ну до дао је да ло кал на са мо у пра ва обез бе ђу је но вац за стру ју и во ду, та ко да ти тро шко ви ни су про­блем. Шко ле ло кал ној са мо у пра ви до ста вља­ју ра чу не и на осно ву ра чу на се пре ба цу ју сред ства.

­ Ме ђу тим, про блем на ста је што су ма те­ри јал ни тро шко ви на ме ње ни и за те ле фон ске ра чу не, ку по ви ну кан це ла риј ског ма те ри ја ла, хи ги је ну, пу то ва ње уче ни ка на так ми че ња, слу жбе на пу то ва ња за по сле них. На име тих тро шко ва ми до би ја мо око 40.000 ди на ра ме­сеч но, а тро шко ви про ви зи је ис па да да из но­се 30.000 ди на ра, а шко ла ма оста не 10.000 ди на ра. Са тим нов цем шко ла не ма усло ва за нор мал но функ ци о ни са ње. Из ме се ца у ме сец дуг се по ве ћа ва, а ми ни смо у мо гућ но сти да га са ни ра мо ­ ре као је Алек сан дар Уме тић.

На чел ни ца ре сор не град ске упра ве Зо­ри­ца­Га­шпар на ја ви ла је да ће се на том пла ну не што по ку ша ти да про ме ни.

­Др жа ва нам је на мет ну ла за кон ске оба ве­зе ко је по вла че огром на сред ства са бу џе та, плус бан кар ске про ви зи је ко је су енорм не, ко је ски да ју ве ли ки део нов ца за ма те ри јал­не тро шко ве. Све то до во ди до си ту а ци је да шко ле не мо гу да оп ста ну са сред стви ма ко ја до би ја ју. Град ска упра ва за обра зо ва ње и кул ту ру, на све мо гу ће на чи не, ре ша ва за о­ста ле ра чу не. Ми ће мо се по тру ди ти да са ви шим ин стан ца ма пре го ва ра мо о ви си ни бан кар ских про ви зи ја, јер су то сред ства ко ја мо гу да се бо ље уло же у обра зо ва ње ­ по ру чи ла је ми тро вач ка на че ли ца Зо­ри ца Га шпар. С.Ђ.

Кон­церт­за­Ми­ру

In­me­mo­ri­am

МИ­ЛО­ЈЕ­МИ­ЉЕ­ВИЋ(Ора­хо­вац,­4.­сеп­тем­бар­1937.­–­Срем­ска­Ми­тро­ви­ца,­10.­ок­то­бар­2009)

Ми­ло­је­Ми­ље­вић

Page 20: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 23

Ак ци о ни план, ко јим ће се ло кал на са мо у пра ва ру ко­

во ди ти при ли ком из ра де бу џе­та Гра да Срем ске Ми тро ви це, би ће до нет на пе ри од од де­сет го ди на – ре че но при ли ком про мо ци је стра те ги је омла дин­ског раз во ја про те кле не де ље у Срем ској Ми тро ви ци. У том пла ну би ће уне те све ма ни фе­ста ци је и ор га ни за ци је усме­ре не ка мла ди ма, а све у ци љу ак тив ног уче ство ва ња мла дих у дру штве ном жи во ту на шег гра да.

­ По чи ње мо из ра ду ло кал ног ак ци о ног пла на за мла де, што ће за све мла де љу де на шег гра да би ти ве ли ки по мак. Ло­кал ни ак ци о ни план је не што што ће на ма мла ди ма по мо ћи да ни во ло кал не омла дин ске по ли ти ке по диг не мо на ви ши ни во ­ ка же Ми­ло­рад­ По­па­

дић, ко ор ди на тор Кан це ла ри­је за мла де у Срем ској Ми тро­ви ци, и до да је да мла ди тре ба да пре по зна ју зна чај бу ду ћих про је ка та, где ће сво јим пар­ти ци пи ра њем, иде ја ма и су ге­

сти ја ма по мо ћи да ло кал на по­ли ти ка бу де на ви шем ни воу, и да на по кон, град Срем ска Ми­тро ви ца, по ред Кан це ла ри је за мла де, Са ве та и Упра ве за мла­де, до би је и нор ма тив ни акт, а то је Ак ци о ни план за мла де.

Ре сор на Град ска упра ва за мла де, под ру ко вод ством На­та­ше­ Коп­чић, кон ку ри са ла је код Ми ни стар ства за омла­ди ну и спорт и до би ла из нос од 200 хи ља да ди на ра за из­ра ду Ак ци о ног пла на за мла де Срем ске Ми тро ви це. Одр жа но је ини ци јал но оку пља ње свих ре ле вант них фак то ра и свих за ин те ре со ва них за уче шће у из ра ди овог до ку мен та, од чла­но ва уче нич ких пар ла ме на та, удру же ња гра ђа на ко је се ба ве мла ди ма до ин сти ту ци ја ко је се ба ве овом те ма ти ком.

Л.­В.

МА ЛО ЛЕТ НИЧ КА ДЕ ЛИН КВЕН ЦИ ЈА БРОЈ КА МА И СЛО ВИ МА

По­чи­ње­но­160­кри­вич­них­де­ла

Ма ло лет нич ка де лин квен­ци ја на под руч ју Срем ског

окру га је по след њих го ди на у по ра сту, та ко да је све ви ше мла ђа них по чи ни ла ца кри вич­них де ла.

Пре ма ре чи ма на чел ни ка По ли циј ске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци Зо­ра­на­Сма­ји­ћа у пр вих осам ме се ци ове го ди не 132 ма ло лет ни ка су из вр ши ла 160 кри вич них де ла, што пред­ста вља не што ви ше од се дам про це на та од укуп ног бро ја кри вич них де ла оп штег кри ми­на ли те та.

Струк ту ра из вр ше них кри­вич них де ла ко ја су по чи ни ла ма ло лет на ли ца у ре ги о ну Сре­ма у пе ри о ду ја ну ар – ав густ је сле де ћа: по чи ње но је осам те­шких те ле сних по вре да, се дам ла ких те ле сних по вре да, 10 кра ђа, 50 те шких кра ђа, 16 раз­бој ни шта ва, две сит не кра ђе, ута је и пре ва ре, 19 уни ште ња и оште ће ња ту ђе ства ри, че ти­ри нео вла шће них ко ри шће ња ту ђег во зи ла, пет из ну да, исто то ли ко де ла нео вла шће не про­из вод ње и ста вља ња у про мет опој них дро га, јед но де ло не­до зво ље ног др жа ња оруж ја и екс пло зив них ма те ри ја, јед но те шко де ло про тив јав ног са о­бра ћа ја и 32 оста ла кри вич на де ла, ка же пр ви чо век срем ске по ли ци је.

У истом пе ри о ду прет ход­не го ди не из вр ше но је 169 кри вич них де ла од стра не 140 ма ло лет них ли ца, та ко да је у овом пе ри о ду за бе ле же но, ипак, бла го сма ње ње.

Ј.З.

У мно гим се о ским сре ди на­ма, на ро чи то у по след њих

де се так го ди на, еви дент но је за ми ра ње кул ту ре, на ро чи то ама те ри зма. Не ка да шње при­ред бе, на сту пе фол клор них ан­сам ба ла, драм ских сек ци ја, па и спорт ске ак тив но сти, за ме ни­ли су игри це на ком пју те ри ма, или вре ме без ика квих вред­ни јих са др жа ја. Ма да у го то во свим се о ским сре ди на ма по­сто је ма ње или ви ше успе шно

опре мље ни до мо ви кул ту ре, они већ одав но не слу же сво јој на ме ни, нај че шће ''звр је'' пра­зни или се ко ри сте за по ли тич­ке ску по ве. Ових да на уве ри ли смо се да, ипак, има и по зи тив­ни јих при ме ра, а је дан од њих про на шли смо у Сте ја нов ци ма.

Но си лац кул тур них ак тив­но сти у Сте ја нов ци ма је, у по­след њих три де се так го ди на, Кул тур но­умет нич ко дру штво ''Сте ван Пе тро вић­Бри ле''. Све је за по че ло осни ва њем фол­клор ног ан сам бла, ње му су се уско ро при дру жи ле драм ска и

ре ци та тор ска сек ци ја, не ко ли­ко го ди на је функ ци о ни са ла се о ска би бли о те ка са скром­ним али до вољ ним књи жним фон дом, он да је до шло по зна то ''Зна ње­има ње'', и све по ме ну­то је до би ло озбиљ ни ји ток.

У ме ђу вре ме ну, не ке од ових ак тив но сти су утих ну ле, услед ма њег ин те ре со ва ња али и од ли ва струч ног ка дра, КУД ''Бри ле'' остао је као по след њи ба сти он кул ту ре и ама те ри зма у се лу. У дру штву је око 40 ак­тив них чла но ва, реч је о ор ке­

стру и фол клор ном ан сам блу.Чла но ви ''Бри ла'', ко ји по ред

Сте ја нов ча на, оку пља и ама­те ре из су сед них се ла, не дав­но су се вра ти ли са го сто ва ња у Бу гар ској. То ком сеп тем бра ''Бри лов ци'' су би ли го сти бу­гар ског дру штва ''Не сти ја'', на ''Да ни ма Со фи је''.

­ Има ли смо не ко ли ко на сту­па то ком три да на го сто ва ња, са на ма су би ли и чла но ви дру­шта ва ''Бо ри вој Ћи рић ­ Ту ре'' из Ри ви це и ''Бран ко Ра ди че­вић'' из Си ри га. На и шли смо на

од ли чан при јем код бу гар ске пу бли ке, усле ди ли су и до го во­ри о по врат ној по се ти, и бу ду­ћој са рад њи. По ред овог го сто­ва ња, има ли смо око 30 на сту­па, пре те жно у Сре му. Ле пи су то су сре ти, ле па дру же ња, кон­стант на ак тив ност нам је бу ђе­ње ин те ре со ва ња код мла дих за ову вр сту ама те ри зма­ка же ко ре о граф КУД­а ''Бри ле'' Ми­ле­Бе­ро­ња.

То ком сеп тем бра Сте ја нов­ча ни су би ли до ма ћи ни ма ни­фе ста ци ји ''Ђе рам ­ де ца чу ва­ри тра ди ци је''. У ове су сре те, тре ће по ре ду, укљу че на су де­ца уз ра ста до 15 го ди на, а го­сти Сте ја нов ча на би ли су мла­ди ама те ри из Си ри га, Ру мен ке, Ри ви це, Ша ши на ца и Ру ме. Там­бу ра шки ор ке стар ОШ ''Ду шан Јер ко вић'' из вео је про грам под на зи вом ''Да не умре там бу ра''. Још су све жи ути сци на про­грам ма ли ша на, де фи ле кроз се ло, жур ку и ва тро мет ко ји су при ре ди ли Сте ја нов ча ни.

Ма да је ма ни фе ста ци ја тек у ма ју, ама те ри из Сте ја но ва­ца већ су за по че ли при пре ме за ју би лар ни, де се ти ''Пр ви глас Сре ма'': при ред ба ће се, као и до са да, од ви ја ти под по­кро ви тељ ством оп шти не и МЗ, пе ва чи ­ ама те ри на сту пи ће уз ор ке стар по зна тог Ми­ће­ Јан­ко­ви­ћа, а део ма ни фе ста ци је, ка ко се пла ни ра, пре се ли ће се и у Ру му.

Ре кло би се ­ до бро је, али мо гло би и ви ше, не ки дру ги ће до да ти: са мо да је у свим се ли­ма, као у Сте ја нов ци ма.

­ К.­Ку­зма­но­вић

СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ

ПРО­МО­ЦИ­ЈА­СТРА­ТЕ­ГИ­ЈЕ­ОМЛА­ДИН­СКОГ­РАЗ­ВО­ЈА

Бри­га­о­мла­ди­маРе­сор­на­град­ска­упра­ва­за­мла­де­­кон­ку­ри­са­ла­је­код­Ми­ни­стар­ства­за­омла­ди­ну­и­спорт­и­до­би­ла­из­нос­од­200­хи­ља­да­ди­на­ра­за­из­ра­ду­Ак­ци­о­ног­пла­на­за­мла­де­Срем­ске­Ми­тро­ви­це

Ми­ло­рад­По­па­дић

Ко­ор­ди­на­тор­ски­тим

СТЕ­ЈА­НОВ­ЦИ:­МЛА­ДИ­И­КУЛ­ТУ­РА

КУД­''Бри­ле''­то­чак­раз­во­јаЧла­но­ви­дру­штва­не­дав­но­су­се­вра­ти­ли­са­го­сто­ва­ња­у­Бу­гар­ској­­­У­то­ку­при­пре­ме­за­10­ти­''Пр­ви­глас­Сре­ма''

КУД­''Бри­ле''­у­Со­фи­ји

На­и­шли­смо­на­од­ли­чан­при­јем­код­бу­гар­ске­пу­бли­ке,­усле­ди­ли­су­и­до­го­во­ри­о­по­врат­ној­по­се­ти,­и­бу­ду­ћој­са­рад­њи.­По­ред­овог­го­сто­ва­ња,­има­ли­смо­око­30­на­сту­па,­пре­те­жно­у­Сре­му

Page 21: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009.26

ОДБОЈКА

АТЛЕТИКА

КАРАТЕ

ПЛИВАЊЕ ЏУДО

СТОНИ ТЕНИС

SPORT

У ве ли кој дво ра ни срем ско­ми тро вач ког ПСЦ „Пин ки“

одр жа на је про мо ци ја Пи о нир ске ли ге ко ја ће кроз ко ји дан стар­то ва ти на те ри то ри ји срем ско ми­тро вач ке оп шти не. Тим по во дом је ко ор ди на тор Ли ге Ср ђан Бо­жић пред став ни ци ма еки па уру­чио гар ни ту ре дре со ва за пред­

сто је ће утак ми це.За ни мљи во је да ће шест шко­

ла и клу бо ва има ти чак 17 еки­па у овом так ми че њу. „Зма је ва“ шко ла чак че ти ри еки пе, „Све ти Са ва“, „Пин ки“ и чал ман ска Сло­га са Мар тин ча ни ма по три еки пе, а „Бран ко Ра ди че вић“ из Ку зми на и „Све ти Са ва“ по две еки пе.

Про мо ци ја ли ге

У ли ги чак 17 еки па

У ор га ни за ци ји Град ске упра ве за спорт, у ПСЦ „Пин ки“ одр жа но је Град­ско пр вен ство у од бој ци за му шкар це и же не.Пла сман –же не: 1.Пче ли ца, 2.Ме лер дру га еки па, 3. КПЗ, 4. Ме лер пр ва

еки па, 5. Град ска упра ва. Mу шкар ци: 1.КПЗ, 2.Ме лер

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж)

Резултати првог кола ­ Лазаревац: Колубара – Јединство 3:1, Крагујевац: Раднички – Војводина 1:3, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол – Раднички НИС Петрол 1:3, Пријепоље: Путеви Трендтекс ­ Шумадија Аква Вива 3:1, Лазаревац: Лазаревац – Визура Супер Нова 3:0.

1. Лазаревац 1 1 0 3:0 32. Војводина 1 1 0 3:1 33. Раднички 1 1 0 3:1 34. Путеви 1 1 0 3:1 35. Колубара 1 1 0 3:1 36. Јединство 1 0 1 1:3 07. Шумадија 1 0 1 1:3 08. Раднички 1 0 1 1:3 09. Нови Сад 1 0 1 1:3 010. Визура 1 0 1 0:3 0

Следеће коло ­Стара Пазо­ва: Јединство – Визура Супер Нова, Аранђеловац: Шумадија Аква Вива – Ла­заревац, Београд: Раднички НИС Петрол – Путеви Трендтекс, Нови Сад: Војводина – Нови Сад Пионир Петрол – Лазаревац: Колубара – Раднички.

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (М)

Резултати првог кола ­Ниш: Ниш – ГИК Банат 3:2, В. Градиште: ВГСК – Борац 0:3, Ковин: Баваниште ­ Путеви Ивањица 3:1, Јагодина: Јагодина – Железничар 0:3, Ст. Пазова: Јединство – НС АС 3:2.

1. Борац 1 1 0 3:0 32. Железничар 1 1 0 3:0 33. Баваниште 1 1 0 3:1 34. Јединство 1 1 0 3:2 25. Ниш 1 1 0 3:2 26. НС АС 1 0 1 2:3 17. ГИК Банат 1 0 1 2:3 18. Путеви 1 0 1 1:3 09. ВГСК 1 0 1 0:3 010. Јагодина 1 0 1 0:3 0

Следеће коло ­ Клек: ГИК Банат – НС АС, Београд: Железничар – Јединство, Ивањица: Путеви Ивањица – Јагодина, Панчево: Борац – Баваниште, Ниш: Ниш – ВГСК

Рад нич ко-спорт ске игре

ЈЕДИНСТВО - НС АС 3:2 (14:25, 25:18, 25:21, 16:25, 18:16)

СТАРА ПАЗОВА: Спортска Хала, гле­далаца 300. Судије: Дејан Рогић (Н. Бео­град), Душан Шпановић (Нови Сад).

ЈЕДИНСТВО: Бакалов, Корун (ли­беро), Младеновић (либеро), Чворовић, Младеновић, Ивковић, Хорват, Илијин, Рогановић, Мицић, Мајсторовић, Врбан.

НС АС: Катић, Шврака, Вуковић, Маричић, Маодуш, Пантић, Тошић, Бошкочевић (либеро), Татић, Драпшин, Васић, Ристић.

Сјајна утакмица на отварању сезоне у Старој Пазови. Све оно што од одбојка може да пружи од лепоте, до узбуђења и праве драме приуштила је гледаоцима на утакмици између Јединства и новајлије из Новог Сада. Повели су гости прилич­но убедљиво у првом сету и чинило се да ће лако победити. Следи након тога преокрет вођство домаћина од 2:1, па још једна одлична игра новосађана у четвртом сету и одлука пада у тај­бреку. А, у том одлучујућем сету коло среће зауставило се на имену Јединства и заслужена побе­да против веома квалитетног ривала.

Д.Б.

Мла да так ми чар ка срем ско ми­тро вач ког Сре ма, ба ца чи ца ко­

пља Ма ри ја Ву че но вић до би ла је но во при зна ње: од Уни вер зи те та "Фло ри да" до би ла је по ну ду да на­ста ви шко ло ва ње и тре ни ра на том уни вер зи те ту. У по ну ди је укљу че­на сти пен ди ја у пу ном из но су од 30.000 до ла ра го ди шње.

Да под се ти мо, Ма ри ја је ове го­ди не има ла ве о ма успе шну се зо ну. На Свет ском пр вен ству за мла ђе ју­ни о ре у Ита ли ји осво ји ла је че твр­то ме сто, ме да љу је из гу би ла за 5 цен ти ме тра. На Европ ском фе сти­ва лу мла дих у Фин ској осво ји ла је дру го ме сто. На Пр вен ству Бал ка на за мла ђе ју ни о ре би ла је пр ва и на Ку пу европ ских пр ва ка дру га, где је на сту пи ла као по ја ча ње еки пи Но вог Бе о гра да. На свет ским та бли­ца ма за њен уз раст за у зи ма дру го ме сто иза так ми чар ке са Ку бе са ре­зул та том од 51,73 м.

Њен тре нер Дра ги ша Ђор ђић пи­та да ли са да и они по сле зва нич ног по зи ва из ино стран ства тре ба при­

ти сци ма и уце на ма пре ко сред ста ва ин фор ми са ња од град ских вла сти да тра же сред ства за бо ље усло ве, „као што то не ки ра де“.

­ Ти ко ји се ти ме ба ве, не же­лим да их име ну јем пре ко но ви­на, го ди на ма пре те од ла ском из зе мље и гра да у не ку има ги нар ну др жа ву. али ни ка да не на во де у ко ју и не по ка зу ју по зив. За раз­ли ку од Ма ри је и дру гих спор ти ста на шег гра да, они су до би ли по­след њих го ди на зна чај на фи нан­сиј ска сред ства. До би ли су ми ли о­не, ни ка да не под но се из ве шта је о оства ре ним ре зул та ти ма, а обе ћа­ва ли су и олим пиј ске ме да ље. Ми се ти ме не ће мо ба ви ти ни ти ће мо се та ко по на ша ти, већ на ста вља мо вред но да ра ди мо и на спорт ском по љу из бо ри мо за што бо ље усло­ве – ка же Ђо рић.

Сле де ће го ди не Ма ри ју оче ку је на ступ на пр вој Олим пи ја ди спор­ти ста до 18 го ди на у Син га пу ру на ко ји ма има ве ли ке шан се за ви со­ки пла сман.

При зна ње Ма ри ји Ву че но вић

Ма ри ја Ву че но вић

На ме ђу на род ном так ми че њу ''Бе о град ски по бед ник'', одр­

жа ном ми ну лог ви кен да у спорт ској ха ли на Но вом Бе о гра ду, на ко јем је уче ство ва ло 800 так ми ча ра из 92 клу ба из Ср би је, Ру си је, Фран цу ске, Ита ли је, Сло ве ни је, Хра ват ске, БиХ, Цр не Го ре, Ма ке до ни је и Ма ђар ске, ка ра ти сти ин ђиј ског Же ле зни ча ра оства ри ли су за па же не ре зул та те.

Нај пре је Не ма ња Јо ва но вић осво јио злат ну ме да љу у ка дет ској кон ку рен ци ји у те шкој ка те го ри ји, по бе див ши у че ти ри ме ча, на кон то га Јо ван Бу ко ро вић у ла кој ка те­го ри ји из бо рио је сре бр ну ме да љу.

Мар ко Ман дић из бо рио је дру го ме сто у се ни ор ској кон ку рен ци ји у ка те го ри ји у ко јој су на сту пи ли нај­бо љи так ми ча ри зе ма ља уче сни ца. Он је у фи нал ној бор би из гу био од Ни ко ле Јо ва но ви ћа стан дард ног се­ни ор ског ре пре зен та тив ца Ср би је из Мла де нов ца.

Мар ко Ман дић је још прет ход ног ви кен да до био по зив за на ступ на Бал кан ском пр вен ству у Тур ској, а по из ја ви се лек то ра ре пре зен та ци­

је Ср би је за мла ђе се ни о ре Шће па­но ви ћа, Мар ко и ре пре зен та тив ци Ср би је из Же ле зни ча ра су пот пу но

спрем ни за на ред не ак ци је др жав­ног ти ма.

М.Д.

Спрем ни за Тур ску

На ши ре пре зен та тив ци: Мар ко пр ви с де сне стра не у гор њем ре ду

На Ба зе ну „Оаза“ одр жа но је Окру жно пр вен ство на ко ме је

на сту пи ло 160 уче ни ка основ них и сред њих шко ла, нај бо љих пли ва ча Сре ма оства ре ни су од лич ни ре­зул та ти. Ово је ујед но би ло и ква­ли фи ка ци о но так ми че ње за на ступ на пр вен ству Ре пу бли ке ко је ће се одр жа ти тре ћег де цем бра, а ме сто одр жа ва ња би ће на кнад но од ре ђе­но.

Град ска упра ва за спорт је обез­бе ди ла пре воз за уче ни ке и про фе­со ре као и ор га ни за ци ју су ђе ња, док је са вез за школ ски спорт Сре­ма обез бе дио ди пло ме за три пр во­пла си ра на уче ни ка у сва кој ди сци­пли ни.

Окру жно пр вен ство

При зна ња нај бо љим пли ва чи ма

Сре ди ном про те кле сед ми це у ПСЦ „Пин ки“ Срем ској Ми тро ви ци, у ор га ни за ци ји Град ске упра ве за спорт, одр жа но је Пр вен ство гра да. У кон ку рен ци ји основ них и сред њих шко ла на сту пи ло је укуп но 73 уче­ни ка што је и нај ма сов ни је так ми­че ње у сто ном те ни су за про те клих не ко ли ко го ди на.

Пр во пла си ра не еки пе и по је дин­ци сте кли су пра во уче шћа на Окру­жном пр вен ству ко је ће се одр жа ти 20.ок то бра 2009. у Ха ли спор то ва у Ши ду.

Ре зул та ти – пи о нир ке, екип-но: 1. О.Ш. „Сло бо дан Ба јић Па ја“, Ман ђе лос; по је ди нач но: 1. Ана Ку сић; пи о ни ри екип но: 1. О.Ш.

„Јо ван Јо ва но вић Змај“, Ја рак, по-је ди нач но: 1. Ди ми три је Ди ми­три шин О.Ш. „Све ти Са ва“, омла-дин ке, екип но: 1. СШ „Дра ги ња Ник шић“, по је ди нач но: 1. Ми ла­на Сре тић („Дра ги ња Ник шић“); омла дин ци, екип но: 1. СШ „Де­ве ти мај“, по је ди нач но: 1. Сте фан То до ро вић (ПШХ).

Град ско пр вен ство

Две ме да љеНа по је ди нач ном Пр вен ству Вој­

во ди не за мла ђе се ни о ре и се ни ор­ке, уз ра ста до 23 го ди не, џу дист ки­ње ЛСК­а Јо ва на Ју го вић и Ми ли ца Ци ку ша осво ји ле су брон за не ме­да ље. Јо ва на је до тре ћег ме ста и брон зе сти гла у ка те го ри ји до 57 кг, а Ми ли ца је брон за ну ме да љу осво­ји ла у ка те го ри ји до 70 кг.

На овом так ми че њу, одр жа ном у Но вом Са ду, уче ство ва ло је ви ше од 100 так ми ча ра из 18 клу бо ва и то је, ујед но, би ло и ква ли фи ка ци о но так ми че ње за по је ди нач но Пр вен­ство Ср би је ко је ће се одр жа ти 17. ок то бра у Бе че ју.

Од ла ћа рач ких џу ди ста на овом пр вен ству Ти ја на Ће то је вић је осво ји ла пе то, а Ми лош Пе рић сед­мо ме сто.

Page 22: Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број ... · Али наш стандард нам (углавном) намеће да,

Среда, 14. октобар 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ

ШАХ

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати деветог кола- Севојно: Севојно Поинт - Нови Пазар 2:0, Врање: Динамо – Бежанија 1:1, Банатски Двор: Банат – Пролетер 2:1, Лазаревац: Колубара - Раднички (С) 2:1, Ниш: Раднички – Земун 1:0, Земун: Телеоптик – Инђија одложено, Апатин: Младост – Срем 1:3, Нови Сад: Нови Сад – ЧСК Пивара 1:0, Краљево: Слога - Младост (Л) 2:1.

1. Срем 8 6 0 3 13:4 182. Колубара 9 5 3 1 12:8 183. Н. Пазар 9 5 1 3 9:7 164. Пролетер 9 5 0 4 14:9 155. Севојно 9 4 3 2 9:4 156. Банат 9 4 3 2 7:4 157. Инђија 8 4 3 1 7:5 158. Младост (А) 9 3 3 3 6:8 129. Нови Сад 9 4 0 5 7:10 1210. ЧСК 9 2 5 2 6:6 1111. Телеоптик 7 3 1 3 8:6 1012. Бежанија 9 2 4 3 4:5 1013. Младост (Л) 9 2 3 4 7:9 914. Слога 9 2 3 4 6:8 915. Динамо 9 2 3 4 4:9 916. Раднички (С) 9 2 2 5 6:9 817. Раднички (Н) 9 2 2 5 9:14 818. Земун 9 2 1 6 5:14 5

У следећем колу састају се - Нови Пазар: Нови Пазар - Младост (Л), Челерево: ЧСК Пивара - Слога (К), Сремска Митровица: Срем - Нови Сад, Инђија: Инђија - Младост (А), Земун: Земун – Телеоптик, Сомбор: Раднички - Раднички (Н), Нови Сад: Пролетер – Колубара, Бежанија: Бежанија – Банат, Севојно: Севојно Поинт – Динамо.

СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати деветог кола - Бачинци: Бачинци Биг Бул – Спартак 3:1, Футог: Металац Аско Бидак – Слога 0:0, Вршац: Вршац – Кикинда 0:1, Падина: Долина - Раднички (НП) 6:1, Палић: Палић – Сента 1:0, Пећинци: Доњи Срем – Бачка 0:2, Ветерник: Ветерник Вискол - Текстилац Итес 2:0, Бачки Јарак: Младост - Раднички (Ш) 0:0.

1. Биг Бул 9 7 1 1 19:7 222. Палић 9 6 2 1 14:8 203. Ветерник 9 6 2 1 16:11 204. Бачка 9 5 1 3 16:10 165. Слога 9 4 4 1 15:9 166. Долина 9 4 2 3 22:15 147. Текстилац 9 4 1 4 9:10 138. Д. Срем 9 3 2 4 13:11 119. Младост 9 3 2 4 11:14 1110. Металац АВ 9 2 4 3 10:9 1011. Кикинда 9 2 4 3 14:14 1012. Раднички (НП) 9 2 4 3 9:14 1013. Вршац 9 2 3 4 5:9 914. Сента 9 2 2 5 11:14 815. Раднички (Ш) 9 1 3 5 7:20 616. Спартак 9 0 1 8 6:22 1

У следећем колу састају се - Дебељача: Спартак - Раднички (Ш), Оџаци: Текстилац Итес – Младост, Бачка Паланка: Бачка - Ветерник Вискол, Сента: Сента - Доњи Срем, Нова Пазова: Раднички – Палић, Кикинда: Кикинда – Долина, Темерин: Слога – Вршац, Бачинци: Бачинци Биг Бул - Металац Аско Видак.

ДОЊИ СРЕМ – БАЧКА 0:2 (0:2)

ПЕЋИНЦИ: Спортски центар „Сувача“. Гледалаца 250. Судија: Бранислав Пандуров (Зрењанин). Стрелци: Петровић у 55. и Ивковић у 73. минуту. Жути картони: Јосимов, Радишић и Зелинац (Доњи Срем), Кнежевић, Бјелош и Грбић (Бачка).ДОЊИ СРЕМ: Тодоровић 6,5 Блануша 7, Јосимов 6,5 Радишић 6,5 Ристић 6,5 (Скорупан), Букорац 6, Бероња 6,5 Зелинац 7, Павићевић 6, Радосављевић 6,5 (Дунђер 6,5), Васиљевић 6,5.БАЧКА: Кнежевић 7, Шешум 7, Петровић 7,5 Зец 7, Пуђа 7,5 Зелинчевић 6,5 Козомора 7, Бјелош 7,5 Чучковић 7 (Ивановић), Јоцић 6,5 (Грбић), Ивковић 7 (Вукојев).

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА – ЗАПАДРезултати десетог кола - Каравуково: Полет – Југовић 2:2, Белегиш: Омладинац (НБ) – ЖАК 4:0, Љуково: Љуково – Младост 0:0, Рума: Словен - Раднички (СМ) 2:6, Нови Сад: Борац – Индекс 1:0, Растина: Солунац - Црвена Звезда 2:0, Ириг: Раднички – Први мај 2:0, Шимановци: Хајдук – Будућност 1:0, Ковиљ: Шајкаш – Цемент 1:3.

1. Цр. Звезда 10 6 1 3 18:15 192. Борац 10 6 1 3 15:11 193. Раднички (И) 10 6 1 3 15:12 194. Солунац 10 5 3 2 20:9 185. Цемент 10 5 3 2 16:5 186. Љуково 10 5 3 2 15:8 187. Први мај 10 6 0 4 16:12 188. Омладинац 10 5 2 3 16:9 179. Индекс 10 5 1 4 14:9 1610. Раднички (СМ) 10 5 1 4 25:23 1611. Будућност 10 5 1 4 10:11 1612. Шајкаш 10 4 0 6 17:17 1213. Младост 10 3 2 5 11:15 1114. Хајдук 10 2 4 4 3:8 1015. Југовић 10 3 1 6 13:19 1016. ЖАК 10 3 1 6 12:21 1017. Словен 10 1 3 6 14:24 618. Полет 10 0 2 8 9:31 2

У следећем колу састају се - Беочин: Цемент – Полет, Младеново: Будућност – Шајкаш, Рума: Први мај – Хајдук, Нови Сад: Црвена звезда - Раднички (И), Нови Сад: Индекс – Солунац, Сремска Митровица: Раднички – Борац, Турија: Младост – Словен, Сомбор: ЖАК – Љуково, Каћ: Југовић – Омладинац.

ОМЛАДИНАЦ – ЖАК 4:0 (1:0)

БЕЛЕГИШ: Игралиште Подунавца, гледалаца 300. Судија: Стеван Тури (Б. Паланка). Стрелци: 1:0 Видаковић у 8, 2:0 Пејчиновић у 68, 3:0 Пејчиновић у 70, 4:0 Пејчиновић у 75 минуту. Жути картони: Лукић, Стефановић, Хакач (Омладинац), Мајор, Г. Банић, Којић (ЖАК).ОМЛАДИНАЦ: Јагодић 7, Савић 7, Лукић 7, Манце 7, Стојисављевић 7, Миросављевић 7, Грчић 7, (Хакач), Ковачевић 7, (Русмир), Пејчиновић 8, Стефановић 7, Видаковић 7.ЖАК: Беретић 6, (Владан Јовановић 6), Тешић 6, Б. Банић 6, Мајор 6, Г. Банић 6, Владимир Јовановић 6, Пурић 6, (Берлековић), Богуновић 6, Којић 7, Видаковић 6, Носциеславски 6, (Чиљак 6).

СРЕМСКА ЛИГАРезултати деветог кола - Кукујевци: Фрушкогорац - Борац (М) 3:1, Ердевик: Слога – ЛСК 5:0, Купиново: Младост – Јадран 3:0, Кузмин: Граничар – Јединство 1:1, Адашевци: Граничар - Слога Милшпед 1:1, Путинци: ПСК - Борац (С) прекид, домаћи у 55. минуту, домаћин,0:3 (пф), Мачванска Митровица: Подриње – Хајдук (Б) 0:3, Вишњићево: Хајдук – Дунав 2:0.

1. Хајдук (Б) 9 6 3 0 26:5 212. Слога (Е) 9 6 3 0 15:4 213. Јединство 9 5 4 0 11:2 194. Подриње 9 6 0 3 28:18 185. Борац (С) 9 5 3 1 16:6 186. Дунав 9 5 1 3 12:8 167. Хајдук (В) 9 4 1 4 14:12 138. Слога Мил. 9 4 1 4 10:16 139. Граничар (А) 9 3 2 4 11:14 1110. Младост 9 3 1 5 10:13 1011. Јадран 9 3 1 5 7:15 1012. Фрушкогорац 9 3 0 6 11:14 913. Граничар (К) 9 1 4 4 11:18 714. ЛСК 9 1 4 4 4:14 715. Борац (М) 9 1 1 7 10:20 416. ПСК 9 1 1 7 9:26 4

У следећем колу састају се - Мартинци: Борац – Дунав, Бешка: Хајдук - Хајдук (В), Сурдук: Борац – Подриње, Крњешевци: Слога Милшпед – ПСК, Стара Пазова: Јединство - Граничар (А), Голубинци: Јадран - Граничар (К), Лаћарак: ЛСК – Младост, Кукујевци: Фрушкогорац - Слога (Е). Д.Б.

ПОДРИЊЕ – ХАЈДУК (Б) 0:3 (0:1)

МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА: Игралиште Подриња, гледалаца 250, судија, Дураковић (Шид). Стрелци: Главатовић у 22. (из једанаестерца), Лазарац у 84. и Ђурковић у 87. за Хајдук. Жути картони: Арнаутовић, Јефтић, Вуковић, Тодоровић, Стокић (Подриње), Митровић, Главатовић, Ђурковић, Мутић (Хајдук). Црвени картон: Петрић (Подриње).ПОДРИЊЕ: Вученовић 7, Стакић 6, Вуковић 6 Војиновић 6 (Божјаковић), Добо 5, Арнаутовић 6 (Заскалицки), Заблаћански 6, Петрић 5, Тодоровић 6 (Остојић), Јеликић 6 Јефтић 6.ХАЈДУК: Симовић 7, Јакшић 7 (Зиповац), Суботин 7, Лазарац 7, Главатовић 8 Ворковић 7, Митровић 7 Ђурковић 9, Тодоровић 7 (Мутић) Пејић 7.

ОПШТИНСКА ЛИГА

СТАРА ПАЗОВА-ИНЂИЈА

Резултати десетог кола - Нови Сланкамен: Дунав – Фрушкогорац 1:0, Инђија: Железничар – Подунавац 3:3, Марадик: Слога – ЧСК 5:0, Нови Карловци: Полет – Сремац 0:2. Слободан је био Борац.

1. Железничар 9 6 2 1 30:16 202. Сремац 9 6 2 1 16:8 203. Дунав 9 6 1 2 21:12 194. Подунавац 9 4 3 2 20:13 155. Фрушкогорац 9 4 0 5 17:15 126. Слога 9 3 1 5 11:12 107. ЧСК 9 3 0 6 9:26 98. Полет 9 2 0 7 8:21 69. Борац 8 1 1 6 15:24 4

Следеће коло - Војка: Сремац – Слога, Чортановци: ЧСК – Железничар, Белегиш: Подунавац – Дунав, Крчедин: Фрушкогорац – Борац, Слободан: Полет. Д.Б.

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА

– ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултати - Вогањ: Слога - 27.Октобар 9:0, Јазак: Цар Урош - ОФК Краљевци 1:5, Павловци: Младост – Борац 3:5, Планинац је био слободан.

1. ОФК Краљевци 6 5 1 0 21:3 162. Слога 6 4 1 1 18:4 133. Борац 6 3 3 0 18:7 124. Младост 6 2 0 4 14:21 65. Цар Урош 6 2 0 4 12:21 66. Планинац 6 1 1 4 8:14 47. 27.Октобар 6 1 0 5 9:30 0

У следећем колу састају се - Павловци: Младост - ОФК Краљевци, Јазак: Цар Урош - 27.Октобар, Вогањ: Слога – Планинац. Слободан је Борац.

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

(ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати - Шашинци: Слобода – Фрушкогорац 6:4, Дивош: Хајдук – БСК 3:6, Ноћај: Змај – Митрос 1:1, Јарак: Сремац - Зека Буљубаша 2:8, Чалма: Сремац – Будућност 0:0. Слободан је био Срем.

1. З. Буљубаша 8 7 1 0 34:12 222. Слога (Ч) 7 5 2 0 18:0 173. Будућност 7 4 3 0 16:3 154. Митрос 7 3 4 0 22:8 135. Змај 7 3 2 2 8:6 116. Сремац 7 3 0 4 16:17 97. Фрушкогорац 7 2 1 4 13:22 78. Слобода 8 1 3 4 9:19 69. БСК 7 1 1 5 13:23 410. Срем 7 1 1 5 8:24 411. Хајдук 6 0 0 6 8:30 0

У следећем колу састају се - Равње: Зека Буљубаша – Слога, Сремска Митровица: Митрос – Сремац, Бешеново: БСК – Змај, Манђелос: Фрушкогорац – Хајдук, Сремска Рача: Срем – Слобода. Слободна је Будућност.

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултат заостале утакмице петог кола: Раденковић: Борац - Борац (ВР) 1:2.

1. ОФК Босут 5 4 1 0 16:3 132. Борац (ВР) 5 3 1 1 10:8 103. Напредак 5 1 3 1 3:3 64. Борац (Р) 5 1 2 2 6:9 55. Планинац 5 1 1 3 7:9 46. Гргуревци 5 0 2 3 5:15 2

Следеће коло (на пролеће) - Велики Радинци: Борац - ОФК Босут, Шуљам: Напредак – Планинац, Гргуревци: Гргуревци - Борац (Р).

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА – ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати 11. кола - Мали Радинци: Фрушкогорац – Партизан 2:1, Доњи Петровци: Доњи Петровци - Фрушка Гора 4:0, Платичево: Јединство – Сремац 1:2, Грабовци: Граничар – Рудар 2:1, Буђановци: Младост – Војводина 1:2, Никинци: Полет – Хртковци 1:1, Жарковац: Напредак – Борац 7:1, Рума: Јединство – Крушедол 2:0.

1. Д. Петровци 11 7 2 2 24:8 232. Сремац 11 7 2 2 26:14 233. Партизан 11 7 0 4 36:12 214. Рудар 11 6 3 2 18:6 215. Фрушкогорац 11 5 3 3 22:14 186. Крушедол 11 5 3 3 18:12 187. Хртковци 11 5 2 4 21:14 178. Граничар 11 5 2 4 16:14 179. Фр. гора 11 4 5 2 16:19 1710. Полет 11 4 3 4 13:18 1511. Војводина 11 3 4 4 13:23 1312. Напредак 11 3 3 5 22:24 1213. Јединство (П) 11 4 0 7 17:19 1214. Јединство (Р) 11 3 1 7 18:36 1015. Младост 11 1 2 8 11:31 516. Борац 11 0 3 8 6:33 3

У следећем колу састају се - Витојевци: Партизан – Крушедол, Стејановци: Борац – Јединство (Р), Хртковци: Хртковци – Напредак, Нерадин: Војводина – Полет, Врдник: Рудар – Младост, Добринци: Сремац – Граничар, Рума: Фрушка Гора - Јединство (П), Мали Радинци: Фрушкогорац - Доњи Петровци.

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА – ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултати- Вогањ: Слога - 27.Октобар 9:0, Јазак: Цар Урош - ОФК Краљевци 1:5, Павловци: Младост – Борац 3:5. Слободан је био Планинац.

1. ОФК Краљевци 6 5 1 0 21:3 162. Слога 6 4 1 1 18:4 133. Борац 6 3 3 0 18:7 124. Младост 6 2 0 4 14:21 65. Цар Урош 6 2 0 4 12:21 66. Планинац 6 1 1 4 8:14 47. 27.Октобар 6 1 0 5 9:30 0

У следећем колу састају се - Павловци: Младост - ОФК Краљевци, Јазак: Цар Урош - 27.Октобар, Вогањ: Слога – Планинац. Слободан је Борац.

ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД

Резултати - Сот: Братство – Борац одложено, Моровић: Јединство - Једнота 1:1, Љуба: Јединство - ОФК Бингула 1:1, Гибарац: Синђелић - ОФК Бикић 1:2, Батровци: Омладинац – Напредак 2:4. Слободан је био Граничар.

1. Једнота 6 4 2 0 14:3 142. Јединство (М) 7 4 1 2 16:7 143. Јединство (Љ) 6 3 2 1 12:10 114. ОФК Бикић 6 3 1 3 13:11 105. Напредак 6 3 0 3 15:12 96. Синђелић 5 3 0 2 8:9 97. Борац 5 2 1 2 4:13 78. Омладинац 6 2 0 4 15:16 69. Бингула 6 1 2 3 9:14 510. Братство 6 1 1 4 10:15 411. Граничар 6 1 1 4 9:15 4

У следећем колу састају се - Бикић До: ОФК Бикић – Омладинац, Бингула: ОФК Бингула – Синђелић, Шид: Једнота - Јединство (Љ), Илинци: Борац - Јединство (М), Јамена: Граничар – Братство- Слободан је Напредак.

ОПШТИНСКА ЛИГА

ПЕЋИНЦИ

Резултти - Сибач: Словен – Срем 2:3, Донји Товарник: Слобода – Камени 7:2, Деч: Сремац – Младост 2:0, Огар: Шумар – Ловац 8:0, Брестач: ОФК Брестач – Граничар 2:2, Попинци: Напредак – Витез 6:0.

1. Шумар 8 8 0 0 28:6 242. Слобода 8 6 1 1 28:9 193. Напредак 8 5 1 2 29:7 164. Младост 8 5 1 2 20:7 165. Срем 8 4 2 2 15:11 146. ОФК Брестач 8 3 2 3 18:14 117. Граничар 8 3 1 4 13:17 108. Витез 8 3 1 4 13:23 109. Сремац 8 2 1 5 11:17 710. Словен 8 1 1 6 20:29 411. Камени 8 1 1 6 13:31 412. Ловац 8 0 2 6 6:42 2

У следећем колу састају се - Суботиште: Витез – Словен, Обреж: Граничар – Напредак, Карловчић: Ловац - ОФК Брестач, Прхово: Младост – Шумар, Ашања: Камени – Сремац, Сремски Михаљевци: Срем – Слобода. Ж.Р.

СЛОВЕН – СРЕМ 2:3 (0:1)

СИБАЧ: Гледалаца 150. Судија: Стевица Веселиновић (Огар) 7. Стрелци: Алимпић у 2. и 75. минуту (Словен), Грујичић у 50, Бабић у 57. и Турудић у 64. минуту (Срем).СЛОВЕН: Ненадов 6,5 Н. Чикић 7, Ђ. Небригић 6,5 (Н. Петровић 6,5), Б. Чикић 7, Вукин 7, Д. Небригић 6,5 З. Видаков 7,5 З. Небригић 6,5 (Ђ. Видаков 6,5), Гмизић 7, Алимпић 7,5 В. Петровић 6,5.СРЕМ: Станковић 7, Вукомановић 7 (Бабић 8), Драгосавац 7, Станисављевић 7,5 Косанић 7, Грујичић 7, Бошковић 7, Матић 7, Бајловић 7, Весић 7, Турудић 7,5.Врло борбена утакмица у којој је, поред пет голова, пропуштени више изгледних прилика за голове: В. Петровић, Алимпић и З. Видаков у Словену, а Турудић две, Грујичић, Весић и Матић у Срему. Ж.Р.

СЛОБОДА - КАМЕНИ 8:2 (2:1)

ДОЊИ ТОВАРНИК: Гледалаца 100. Судија: Дудук (Деч) 7. Стрелци: Миличевић у 89. и 90, Митровић у 26, Бранковић у 41, Степановић у 49, Ашћерић у 52, Стојановић у 82. и Вранић у 84. минуту (Слобода), Балабан у 23. и Миљуш у 88. минуту (Камени).СЛОБОДА: Волчевски, Бранковић 7,5 Симић 7,5 (Вранић 8), Спасојевић 7,5 (Миличевић 8), Милић 7,5 Митровић 8, Новић 8, Миловановић 8, Стојановић 8, Ашћерић 8 (Веселиновић 7,5), Степановић 8.КАМЕНИ: Гавриловић 8, Цвејић 5 (Банковић), Блануша 5, Нанић 5, Милић 5, Балабан 6, Јовановић 5, Миљуш 5,5 Бучевац 5, Филиповић 5, Васић 5,5.Да на голу Каменог није био врло добри Гавриловић, победа домачина била би још убедљивија. Ж.Р.

Зонска лига Срема

Резултати 5. кола: Дунав (Нови Сланкамен) – Подунавац (Белегиш) 5:3, Индјијски шах клуб – Рудар (Врдник) 7:1, Сремац (Војка) – Раднички (Шид) 5.5:2,5 и Борац (Велики Радинци) – Сло-га (Хртковци) 4,5:3,5. Табела: Сремац, Индјијски шах клуб и Подунавац по 12, Раднички 9, Дунав 7, Рудар 4, Борац 3 и Слога без бодова. Наредно коло: Подуна-вац – Раднички, Слога – Сремац, Рудар – Борац и Дунав – Индјијски шах клуб.

Ж.Р.