Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број...
Transcript of Година XLIX Сремска Митровица Среда 14. октобар 2009. Број...
Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 14. октобар 2009. • Број 2538 • Цена 40 динара
Статут на поправном
Шамари за одборницу
Скица за портрет: проф. др Вјекослав Сајферт
у овом броју:
странa 4.
странa 3.
странa 3.
У свим основ ним шко ла ма на при го дан на чин обе ле же на је Деч ја не де ља. Та
ко је би ло и у ОШ ''Пе тар Ко чић'' у Ин ђи ји, где су се из да на у дан од ви ја ле од ре ђене ак тив но сти. По во дом Да на за шти те живо ти ња 4. ок то бра, на став ни це би о ло ги је Мир ја на Сај ферт и Све тла на Пе шут су у са рад њи са учи те љи ца ма и уче ни ци ма ни жих раз ре да по де се ти пут ор га ни зо вале из ло жбу кућ них љу би ма ца. Ма ли ша ни су до не ли пре ко три де сет пти ца, ри би ца, ку ца, ма ца, зе ка, хрч ко ва, је жи ћа, кор њача.Пр ву на гра ду осво јио је уче ник дру гог раз ре да Јо ван Ву ја син са па ром је жи ћа, на гра ђен је ди пло мом и књи гом али су и свим уче сни ци ма ове за ни мљи ве из ло жбе до де ље не ди пло ме.
У окви ру обе ле жа ва ња Деч је не де ље уче ни ци су пи са ли ли те рар не ра до ве, црта ли, ор га ни зо ва ли ху ма ни тар ну ак ци ју ''Де ца – де ци'' у ко јој су са ку пља ли средства за хи ги је ну и школ ски при бор што ће би ти по де ље но де ци сла би јег ма те ри јал ног ста ња. Чла но ви еко ло шке сек ци је ОШ ''Петар Ко чић'' уре ђи ва ли су дво ри ште а свако оде ље ње је уре ђи ва ло сво ју учи о ни цу. За уче ни ке од пр вог до че твр тог раз ре да упри ли че на је по се та Кул тур ном цен тру где су ма ли ша ни по гле да ли по зо ри шну пред ста ву ''Три пра се та'' у из во ђе њу инђиј ског ''По зо ри штан це та''. З.Г.С.
Дечја недеља
Среда, 14. октобар 2009.2
ЖИВОТ НАШ
Пише: Милиjaна Барјактаревић
CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad
32+659.3(497.113)
SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm
Ne deq no.ISSN 0561-7294
CO BISS.SR-ID 35321351
Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.
Шта пи је те?
Ако има те ка мен у бу бре гу или жу чи, а по себ но у бу бре гу ( а 80% да има те ако жи ви те у Вој во ди ни,
ка же ста ти сти ка) он да ће вам док то ри ре ћи да осим што мо ра те да се по ми ри те са ге не ти ком, па зи те на ис хра ну, из бе га ва те стре сне си ту а ци је и чу ва те се од пре хла де, де фи ни тив но тре ба да из ба ци те из упо тре-бе, пу ну ка мен ца, во ду че смо ва чу. Ви ће те, ако сте има ли ис ку ство са из ба ци ва њем пе ска или ка ме на из бу бре га, а не ма те хра бро сти за не ку ме ди цин ску ин-тер вен ци ју, си гур но же ле ти да их по слу ша те и све ће те ура ди ти са мо да не ра ди те опет уз бол еле-мен те из гим на стич ке са ле (ко лут на пред-на зад, стој -мост, пре мет на пред-на зад, згрч ка ).
Да кле, по што на тр жи шту по сто је во де са пла нин-ских из во ра у пла сти ци на сва ко сло во, не ће те зна ти за ко ју да се од лу чи те.
О пе пе лу ко ји са др жи те шке ме та ле по сле ре ци-кла же ПЕТ ам ба ла же, о огром ној енер ги ји ко ја оде на ње ну про из вод њу, и о го ри ву ко је се по тро ши за тран спорт, не ће те сти ћи да раз ми шња те од агре сив-них ре кла ма о иде ал ном ба лан су маг не зи ју ма и кал-ци ју ма у фла ши ра ној сировинизатрећимиленијум.
Али наш стан дард нам (углав ном) на ме ће да, уме-сто та ко са вр ше но упа ко ва них из вор ских во да, и то ли ко пре по ру чи ва ног фил те ра за во ду, ко ји ко-шта као ко млет но нов на ме штај у ку ћи, ипак ку пи мо пла стич ни ба лон са др шком, и то чи мо на из во ри ма ар теР ску во ду. (ар те шки бу на ри до би ли су име по фран цу ској обла сти Ар тоа где су ови бу на ри пр ви пут бу ше ни).
Ако сте бу ква ли ста па док то ров са вет «На во ду из че сме за бо ра ви те» де ша ва ће вам се да као пу сти њак, не же ле ћи да гуц не те во ду из сла ви не, иде те и ви ше сто ти на ме та ра до пр вог из во ра, иако је на ша во да из че сме уства ри ис прав на. Ако сте пер фек ци о ни ста кад је здра вље у пи та њу (или па ти те од бак те ри о фо-би је) рас пи та ће те се у на ро ду (и у Хи ги јен ском за-во ду да бо ме) ко ја је во да нај и справ ни ја (ма шта то зна чи ло) : код Пар ти за на, код Ха ле, код Ри бо лов ца, у на се љу овом или оном, као да по сто ји су штин ска раз ли ка, и та мо ићи углав ном. Не кад чак мо же те чу-ти рас пра ву ко ји је из вор ма ње за си ћен ми не ра ли ма, сум по ром, ме та ли ма... А ако вам је до сад но да то чи-те, ву че те, пре си па те и та ко по ма ло бил ду је те, увек мо же те ку пи ти во ду а ла Дел Бој – ре кла ми ра ну као ЧИ СТА ИЗ ВОР СКА (ко би про ве ра вао да ли је уну тра обич на че смо ва ча или ствар но пла нин ска као што ка-жу) од лич ну за бу бре ге, ср це, ко сти, кон це тра ци ју... Ни ко се ни је се тио да на по ме не да је од лич на и за по тен ци ју. Обо га тио би се на пре ва ру (баш као Тро-те ро ви ).
Ако се упу ти те не где с де цом а ни сте , ни са ми не зна те за што, по не ли во ду у фла ши ца ма, а слу чај но (или на мер но) ни но вац, мо ра ће те би ти у бли зи ни не ког од из во ра ар теР ске во де, па ће те од сво јих ру-ку пра ви ти не ве ро ват не «ча ше» да се де те на пи је, оба ве зно ис пр скав ши и се бе и ожед не лог, у се би мо-ле ћи се да се још не окли зне по оној «ма хо ви ни»!
Да кле из бор (или из вор) увек по сто ји, је ди но што не ки ни ка ко не пра ве раз ли ку из ме ђу из во ра ар теР-ске во де и - пи со а ра.
Пот пред сед ни ца Из вр шног ве-ћа Вој во ди не и по кра јин ска
се кре тар ка за ин фор ма ци је Ана То ма но ва Ма ка но ва са са рад-ни ци ма по се ти ла је про шле сре де ме диј ске ку ће у Срем ској Ми тро-ви ци и Ста рој Па зо ви. До ма ћин у нај ве ћем срем ском гра ду био је гра до на чел ник Срем ске Ми тро-ви це Бра ни слав Не ди мо вић, а у Ста рој Па зо ви пред сед ник Го-ран Јо вић ко ји су са се кре тар-ком Аном То ма но вом Ма ка но вом раз го ва ра ли о по ло жа ју ло кал них ме ди ја. У нај ста ри јој ре ги о нал ној ме диј ској ку ћи, „Срем ским но ви-на ма“, по кра јин ска се кре тар ка је раз го ва ра ла са ди рек то ром Дра-га ном Ђор ђе ви ћем.
На кон раз го во ра са гра до на-чел ни ком Срем ске Ми тро ви це Бра-ни сла вом Не ди мо ви ћем и по се те на шој ме диј ској ку ћи по кра јин ска се кре тар ка за ин фор ма ци је Ана То ма но ва Ма ка но ва ис та кла је да је ве о ма по хвал но што оп шти на сва ке го ди не пу тем кон кур са су-фи нан си ра ме ди је на сво јој те ри-то ри ји, јер је ве о ма ва жно да гра-ђа ни бу ду бла го вре ме но и исти ни-то оба ве ште ни о те ма ма зна чај ним за сре ди не у ко ји ма жи ве.
- Да нас смо има ли при ли ку да се упо зна мо са успе шним по сло ва-њем ли ста „Срем ске но ви не“, ко ји има пра ви ре ги о нал ни ка рак тер, јер сво јом до пи снич ком мре жом по кри ва осам оп шти на у Сре му - ре кла је Ана То ма но ва Ма ка но ва. - Овај лист, са тра ди ци јом по сло-
ва ња ду гом по ла ве ка, има ве о ма до бар ме наџ мент ко ји га при пре ма за здра ву тр жи шну кон ку рен ци ју и што ве ћи број чи та ла ца, о че му све до чи и ни во прет пла те ко ји је пре ко 60 од сто - на ве ла је Ана То-ма но ва Мак но ва.
Ј.З.-Ж.Н.
По ред Ба на та и Бач ке и Срем је до био Ре ги о нал ну кан це ла ри ју
сло вач ког не дељ ни ка „ХЛАС ЉУ-ДУ“ ко ја је отво ре на 7. ок то бра у Ста рој Па зо ви, у про сто ри ја ма Ме-сне за јед ни це. Отва ра ње сло вач-ког до пи сни ства ре зул тат је за јед-нич ког про јек та по кра јин ског Се-кре та ри ја та за ин фор ми са ње, На-ци о нал ног са ве та Сло ва ка, Оп шти-не и МЗ Ста ра Па зо ва и из да вач ке ку ће „ХЛАС ЉУ ДУ“. До пи снич ку кан це ла ри ју отво ри ли су пред сед-ник Оп шти не Ста ра Па зо ва Го ран Јо вић и пот пре сед ни ца Из вр шног ве ћа АПВ, по кра јин ска се кре тар-ка за ин фор ми са ње и пред сед ни-ца сло вач ког На ци о нал ног са ве та, Ана То ма но ва Ма ка но ва. Ис та-кав ши до бру и ефи ка сну са рад њу са ста ро па зо вач ком оп шти ном и пред сед ни ком Јо ви ћем, То ма но ва Ма ка но ва је под се ти ла на зна чај ин фор ма ци ја на те ре ну, због че-га се до пи сни штва и отва ра ју, као што је и ово у Ста рој Па зо ви. Ре ги-о нал на кан це ла ри ја сло вач ког не-дељ ни ка у Сре му је отво ре на упра-во, у го ди ни ју би ле ја, од но сно 65. ро ђен да на по кра јин ског глaси ла на сло вач ком је зи ку. Пред сед ник оп шти не је кљу че ве кан це ла ри је уру чио в.д. ди рек то ру „ХЛАС ЉУ-ДУ“, Са му е лу Жи а ку, по же лев ши
им успе шност у ра ду, објек тив ност и про фе си о нал ност.
На кон фе рен ци ји за но ви на ре ко ја је прет хо ди ла отва ра њу до пи-сни штва, Ана То ма но ва Ма ка но ва го во ре ћи о пло до твор ној са рад њи са Оп шти ном Ста ра Па зо ва под се-ти ла је на зна чај пи са ња до брих про је ка та та и у ме диј ској сфе ри с ко ји ма се мо же кон ку ри са ти ка ко за сред ства по кра јин ског Се кре та-ри ја та за ин фор ми са ње, та ко и код дру гих фон до ва. По здра вив ши оп-ти ми зам пред сед ни ка Јо ви ћа, Ана То ма но ва Ма ка но ва је под се ти ла да се са њим и ње го вим са рад ни-
ци ма до го во ри вр ло бр зо кон кре-ти зу ју, као што је отва ра ње по ме-ну тог до пи сни штва и за вр ше так до кра ја го ди не дру ге фа зе ре кон-струк ци је Сло вач ког до ма. Она је го во ри ла и о по мо ћи по кра јин ског Се кре та ри ја та за ин фор ми са ње Ра дио Ста рој Па зо ви ко ја про из во-ди и еми ту је, по ред срп ског и про-грам на сло вач ком је зи ку, а за тим о со ци јал ној по ли ти ци На ци о нал-ног са ве та Сло ва ка ко ји је овом при ли ком до де лио је сти пен ди ју уче ни ци На та ши Кри жан (чи-ја је по ро ди ца у ста њу со ци јал не по тре бе) и јед но крат ну по моћ за школ ски при бор и оде ћу у из но-су од 30.000 ди на ра. Из до на ци-је Сло вач ке Ре пу бли ке, школ ски при бор и ди дак тич ки ма те ри јал (на ме њен сло вач кој за јед ни ци у Вој во ди ни) уру чен је и ди рек то-ри ки ПУ „По ле та рац“, Ани Леп-ша но вић за нај мла ђе прет школ-це сло вач ке на ци о нал не ма њи-не у Ста рој Па зо ви. Пред сед ник оп шти не Го ран Јо вић је још овом при ли ком от крио да је са по кра-јин ском се кре тар ком за ин фор-ми са ње по стиг нут пре ли ми нар ни до го вор о отва ра њу ТВ Ста ра Па-зо ва у то ку на ред не го ди не.
Г.Мај сто ро вић
У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ОТВО РЕ НО ДО ПИ СНИ ШТВО СЛО ВАЧ КОГ МА ГА ЗИ НА „ХЛАС ЉУ ДУ“
Бли жи из во ру ин фор ма ци ја
ГоранЈовић,АнаТомановаМакановаиСамуелЖиак
уканцеларијидописништва
ПОТ ПРЕД СЕД НИ ЦА ИВ ВОЈ ВО ДИ НЕ И СЕ КРЕ ТАР КА ЗА ИН ФОР МА ЦИ ЈЕ ПО СЕ ТИ ЛА МЕ ДИЈ СКЕ КУ ЋЕ У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ И СТА РОЈ ПА ЗО ВИ
Де фи ни са ти про бле ме ме ди ја
Упосети„Сремскимновинама“
Среда, 14. октобар 2009. 3
По ло ви ном ок то бра на вр шава се го ди на да на од ка ко је
по кра јин ски пар ла мент усво јио Ста тут, ко ји је и нај ви ши правни акт По кра ји не. Ка ко о ње му Ре пу бли ка још ни је да ла зе лено све тло, про те клих да на се у јав но сти спе ку ли ше да по сто ји мо гућ ност да по сла ни ци о усагла ша ва њу Ста ту та са за ко ном о над ле жно сти ма по хит ном по ступ ку од лу чу ју на сед ни ци Скуп шти не Вој во ди не 15. ок тобра, нар вно уко ли ко Вла да Срби је пре то га утвр ди пред лог тог за ко на.
Из вр шно ве ће Вој во ди не спрем но је да у ро ку од 24 ча са утвр ди пред лог прав нотех ничких из ме на пред ло га Ста ту та, те да по кра јин ски пар ла мент по том мо же у ро ку од се дам дана уса гла си ти пред ло же ни најви ши прав ни акт по кра ји не са за ко ном о пре но су над ле жности ка зао је но ви на ри ма шеф од бор нич ке гру пе За европ ску Ср би ју у по кра јин ском пар ламен ту Драгољуб Петровић. Он је об ја снио да су про те клих не ко ли ко не де ља во ђе не интен зив не кон сул та ци је из ме ђу пред став ни ка Ре пу блич ке владе и Из вр шног ве ћа Вој во ди не.
Пред мет раз го во ра, на во ди он, би ле су од ред бе пред ло га Ста ту та ко је се од но се на одлу ке Скуп шти не Вој во ди не које ће би ти са зна ча јем за ко на, за тим да по кра ји на рас пи су је ре фе рен дум. Изо ста ће предлог на осно ву ко јег је по кра јина има ла из вор но пра во да закљу чу је ме ђу на род не уго во ре. Из ме ни ће се од ред бе ко је се од но се на Но ви Сад као глав ни град, о кан це ла ри ји Вој во дине у Бри се лу. По кра ји на не ће има ти за ко но дав ну власт, закљу чи ва ће ме ђу ре ги о нал не, а не ме ђу на род не уго во ре, Но ви
Сад ће уме сто глав ног гра да би ти се ди ште по кра јин ске адми ни стра ци је...
Су шти на је да не ће би ти битних, већ ко зме тич ких из ме на. Пи та ли смо шта о то ме ми сли по кра јин ски по сла ник и председ ник Оп шти не Ин ђи ја ГоранЈешић.
Пр во Вла да Ре пу бли ке Ср би је тре ба да усво ји За кон о над ле жно сти ма па тек онда да се Ста ут Вој во ди не нађе на днев ном ре ду Скуп штине. У слу ча ју да до ђе до би ло ка квих из ме на то мо ра по но во да се вра ти Скуп шти ни Вој води не јер На род на скуп шти на не ма пра ва на аманд ма не на тај текст. Ка да се ак ту е ли зу је при ча око Ста ту та го во ри се да су ак ти бли зу уса гла ша ва ња, а де фак то по сто ји тро чла на коми си ја у ко јој не ма пред ставни ка По кра ји не. Из ме ђу се бе текст усла гла ша ва ју Г17, ДС и СПС – ка же Го ран Је шић.
Управљањеекономијом
За Ста тут у вој во ђан ском пар ла мен ту је гла са ло нас 98 од 120 – ДС, Г17 плус, ма ђарске стран ке, Бу њев ци, СПО, СПС и Ли га. Ап слут но је ире левант но да ли се Но ви Сад зо ве глав ни град или ад ми ни стратив ни цен тар. Пред лог Ста тута је без ве зни акт и са мо пр ви ко рак ка де цен тра ли за ци ји Срби је. И као та кав је по ло ви чан, чак не ко ри сти сто од сто капа ци те те ко је му је Устав дао. По сто је не ке ''спор не '' ства ри ко је су на вод но спор не Бе о граду. Оне не би сме ле би ти спорне јер је Бе о град уче ство вао у уса гла ша ва њу тог ак та и то пре го ди ну да на. По сто је не ке терми но ло шке ства ри ти па – еко
ном ска пред став ни штва, пи тање, да ли ће се Из вр шно ве ће Вој во ди не зва ти Вла да или не. У би ти се ниг де не зо ве Вла да не го ре ги о нал но ми ни стар ство, што је не ва жно. Ва жне су на ше ин ге рен ци је – на во ди Је шић и ис ти че да је ва жан За вод за ста ти сти ку.
Без озбиљ ног За во да за ста ти сти ку ти не мо жеш да упра вљаш еко но ми јом, а ве ома је ва жно да има те упра вљање над нов цем и да Ауто ном на По кра ји на мо же да при ку пља не ке сво је при хо де. Ва жно је и да има раз вој ну бан ку. Развој на бан ка је је дан од мо де ла ка ко не што мо же да се фи нанси ра, ма да смо ми и ван Стату та осно ва ли раз вој ну банку – Ме талс бан ку на про шлој Скуп шти ни. Скуп шти на је да ла са гла сност Из вр шном ве ћу да из вр ши до ка пи та ли за ци ју и самим тим учи ни вла сни штво у тој бан ци та квим да мо же да се упра вља са не ким ре ги о нал ним
про јек ти ма. Пи та ње је ка ко ће та бан ка ра ди ти, ка кво ће бити опре де ље ње ак ци о на ра, управ ног од бо ра. Иде ја је да Фонд за ка пи тал на ула га ња неста не као јед на по ли тич ка инсти ту ци ја ко ја на је дан про блема ти чан на чин тро ши нов це, и не са мо вој во ђан ски фонд већ сви фон до ви, бо ље је но вац изме сти ти у бан ку.
По Је ши ће вим ре чи ма, тешко је прог но зи ра ти шта ће се до го ди ти ка да се ста тут поно во на ђе пред по сла ни ци ма Скупшпти не Вој во ди не јер све из ме не иду пр во пред по сланич ке гру пе, он да на скуп штинске од бо ре, на кон то га иду на Ве ће и на Скуп шти ну и на кон то га тре бао би да се вра ти пред На род ну Скуп шти ну Ср би је.
Ни ко не зна ко ли ки ће бити тај праг то ле ран ци је у Скупшти ни Вој во ди не. Али, у бирач ком те лу Вој во ди не по сто ји по тре ба да се тај акт усво ји, то је не спор но, у кор пу су ДС посто ји огром на же ља да се та кав је дан акт усво ји – ка же Го ран Је шић.
Он ка же да ду го че ка ње на усва ја ње овог до ку мен та ни је тер ми но ло шке, већ су штин ске при ро де, исто риј скопо ли тичког ка рак те ра.
Београднећедецентрализацију
По сто ји ја ко ма ли број инте лек ту а ла ца у Бе о гра ду, невла ди них ор га ни за ци ја, по литич ких пар ти ја ко ји ми сле да Ср би ја тре ба да бу де де центра ли зо ва на. ДС је на по следњим из бо ри ма имао ап со лут ну по бе ду у Вој во ди ни, у Из вршном ве ћу ап со лут ну ве ћи ну, Вој во ди на је од ра ди ла да би у Бе о гра ду би ли да нас они ко ји
та мо се де. Истин ска же ља за де цен тра ли за ци јом Ср би је није по сто ја ла, не у ДС , не го ни у јед ној пар ти ји, и све што је до ла зи ло из Вој во ди не предста вља ло се као ауто но ма шко. Пи та ње је да ли хо ће мо да напра ви мо де мо крат ску др жа ву или цен тра ли стич ку ко ја ниг де не функ ци о ни ше? Бе о град не же ли и ни ка да ни је имао жељу за де цен тра ли за ци јом. Ни Устав не би био та кав ка кав је сте. Пр во, про це ду ра до ноше ња ни је би ла де мо крат ска. Да је сте, тај до ку мент не би био та ко лош јер под ра зу ме ва пот пу ну цен тра ли за ци ју и поли тич ку и еко ном ску и фи нансиј ску и сва ку дру гу. Сва ова при ча о Ста ту ту је бор ба из међу оних ко ји же ле де цен тра лиза ци ју Ср би је и оних ко ји поку ша ва ју да нас пред ста ве као се па ра ти сте. Нај ве ћи је проблем што они ствар но ве ру ју да смо ми се па ра ти сти – из ри чит је Је шић. Де фи ни тив но, Бе оград има ин стру мен те да прогу ра би ло ка кав акт у Вој во дини. Има је дан је ди ни про блем у тој при чи што од тих ше здесе так по сла ни ка ДС има до бар део ко ји су иза бра ни на име и пре зи ме и има ју свој став. Да ће би ти ве ли ке по ле ми ке то је сигур но, али још увек не мо же мо да пер ци пи ра мо шта ће то до ћи пред по сла ни ке.
Ми смо из бор ну кам пању во ди ли на те му Вој во ди на европ ска ре ги ја, на при бли жава њу Европ ској уни ји, на бо љем жи вот ном стан дар ду, ви ше новца да оста је у оп шти на ма и реги о ни ма. На то ме смо до би ли подр шку гра ђа на. Има мо ли пра ва да то са да ме ња мо? За са да има мо са мо атри бу те ре ги је. Ј.Зурковић З.Г.Стефановић
Вра ћа ју ћи се са са стан ка Општин ског од бо ра, у по не
де љак 5. ок то бра око 23 ча са, учи те љи цу из Ја ме не, СањуНиколић, ина че од бор ни цу из ре до ва Г17 Плус, за у ста ви ла је гра нич на по ли ци ја тра же ћи ис пра ве. Из не по зна тих и још не у твр ђе них раз ло га је дан од по ли ца ја ца је по сле ду жег обја шња ва ња уда рио учи те љи цу, ко ја је за до би ла лак ше те ле сне по вре де и тре нут но се на ла зи на бо ло ва њу.
За овај не мио до га ђај сазна ло се на сед ни ци Скуп штине оп шти не Шид, ка да је Са ња Ни ко лић ис при ча ла шта јој се до го ди ли и за тра жи ла од одбор ни ка да за у зму став по том пи та њу.
По ли ци ја је од бор ни цу зау ста ви ла на пре ла зу из ме ђу Мо ро ви ћа и Ја ме не, где је она по ка за ла сво је пут не ис пра ве, ко је су би ле ре гу лар не. Ме ђутим, не спо ра зум је на стао ка да је она за тра жи ла да се и до
тич ни по ли ца јац ле ги ти ми ше, по што осим ма скир не уни форме ко ју је имао на се би, ни шта дру го ни је по твр ђи ва ло ње го ву функ ци ју. По ли ца јац је то одбио зах те ва ју ћи да Са ња отвори пр тља жник.
Би ла сам са ма у ауту. Плаши ла сам се да иза ђем на по ље из раз ло га што је би ло при лично ка сно, а они ни су хте ли да се ле ги ти ми шу, те сам по сумња ла ко су и шта су. Ка да сам од би ла да иза ђем, до тич ни госпо дин ме је ухва тио за пр са по ку ша ва ју ћи да ме из ву че из ауто мо би ла, што му ни је ус пело јер сам има ла ве зан по јас – го во ри Са ња Ни ко лић.
На кон овог на сил ног чи на, пла ше ћи се још ви ше од борни ца је „до да ла гас“ и кре нула пре ма Ја ме ни, а они су пошли за њом. Ка да је за у ста ви ла ауто мо бил ис пред ку ће ИлијеВечића, за ме ни ка ко ман ди ра По ли циј ске са ни це Шид, ина че ње ног ком ши је, по зва ла га је
те ле фо ном и об ја сни ла си ту аци ју. Он је за тра жио да му да по ли цај це на те ле фон, те њима ре као ка ко је све уре ду, да је то ме сна учи те љи ца и да је пу сте.
На кон раз го во ра са за мени ком ко ман ди ра, исти онај поли ца јац по но во је за тра жио да отво рим пр тља жник, што сам ово га пу та и ура ди ла. Ге пек је на рав но био пра зан. Ја сам и да ље зах те ва ла да ми он пока же сво ју ле ги ти ма ци ју, али он ни је хтео. По ку шао је да ми ста ви ли си це, че му сам се оду пр ла, те ме је он на кон то га та ко сна жно уда рио по ли цу да сам па ла – от кри ва учи те љица.
Усле ди ло је ње но при во ђе ње у Мо ро вић, по сле че га је пре баче на у шид ски Дом здра вља да би се утвр ди ле по вре де, а он да и у По ли циј ску ста ни цу Шид. Ту јој се по ли ца јац на вод но изви нио, али се све за вр ши ло на то ме. Учи те љи ца на во ди, ка ко је у ме ђу вре ме ну са зна ла да по ли ца јац ни је тре бао би ти на ду жно сти у вре ме ка да је она за у ста вље на, јер му се сме на за вр ши ла у 19 ча со ва.
Од бор ни цу су, шо ки ра ни до
га ђа јем, ис та кли да слу чај мо ра би ти што пре ра све тљен, те се за у зе ли да у што кра ћем ро ку кон так ти ра ју по ли циј ску стани цу и све над ле жне ка ко би се утвр ди ла кри ви ца и од ре дила од го ва ра ју ћа ка зна, уз опоме ну ка ко ова кве ства ри ни су до пу сти ве, по се бо не од стра не по ли циј ског слу жбе ни ка.
В.Продановић
НАЈВИШИПРАВНИАКТПОКРАЈИНЕПОНОВОПОДЛУПОМ
Статутнапоправном
ГоранЈешић
ОДБОРНИЦАСКУПШТИНЕОПШТИНЕШИД,САЊАНИКОЛИЋТВРДИДАЈУЈЕУДАРИОПОЛИЦАЈАЦ
Малтретирањебезповодаиразлога
СањаНиколић:Јошувексамушоку
Ненадлежни
По ли циј ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци по водом овог до га ђа ја са оп штава да ни су над ле жни, јер је реч о гра нич ној по ли ци ји ко ја кон тро ли ше гра нич не пре ла зе, те све ин фор маци је у ве зи ра да ове службе мо гу се до би ти у Управи гра нич не по ли ци је у Бео гра ду.
Среда, 14. октобар 2009.4
Ако до бро пам ти те ђач ко до ба се ти те се ко ји вам је пред мет
био нај те жи по ред ма те ма тик, или бар је дан од нај те жих? Призна ће те фи зи ка. У том ча роб ном све ту фи зи ке не пре су шном изво ру на уч них ис тра жи ва ња пуне три де це ни је не ра чу на ју ћи сту ди је, кре ће се проф.др Вјекослав Сајферт, од не дав но про де кан Тех нич ког фа кул те та ''Ми хај ло Пу пин'' у Зре ња ни ну. Фи зи ка је, ка жу, те шка и обимна на у ка, мо же се осва ја ти али са мо под усло вом да се иде корак по ко рак до вр ха и да посто ји во ља да се тај врх осво ји. Проф.др Сај ферт је имао во љу, зна ње и упор ност и де бе ло се при ма као том ци љу.
КојепородицаСајферт?
Срем ци по ро ђе њу и опре деље њу. Драгутин Сајферт из Но вог Слан ка ме на ''пре ва рио'' је и до вео Кату Штимац из Пла ти че ва. Ба ви ли су се зе мљорад њом, скром но жи ве ли као и ве ћи на по ро ди ца на се лу. Да би њи хо ва де ца лак ше жи ве ла, заве то ва ли су се да ће их шко лова ти, Звонкаи Вјекослава, ма ко ли ко то од ри ца ња зах те ва ло. Та ко је и би ло. Звон ко је да нас ре до ван про фе сор на Фа кул те ту тех нич ких на у ка у Зре ња ни ну и шеф ка те дре за ме наџ мент а Вје ко слав је про де кан на истом фа кул те ту. Њи хо ви ро ди те љи жи ве ли су до пре не ку го ди ну и би ли по но сни на сво ју де цу. Ина че, по ро ди ца Сај ферт је пре не ко ли ко ве ко ва до шла у Сланка мен из јед не не мач ке по краји не. Звон ко жи ви у Бе о гра ду, Вје ко слав ви ше од три де це није у Ин ђи ји, ро ди тељ ску ку ћу у Но вом Слан ка ме ну ре дов но оби ла зе и одр жа ва ју. Проф.др Вје ко слав Сај ферт је оже њен су пру гом Мирјаном, про фесор ком би о ло ги је ко ја ра ди у ОШ ''Пе тар Ко чић'' у Ин ђи ји. И по оној на род ној да иза сва ког успе шног му шкар ца сто ји же на, ово је још јед на по твр да то га. Има ју си на Бранимирако ји је ди пло ми ра ни ин же њер за управља ње тех нич ким си сте ми ма у здрав ству, ра ди као про фе сор у јед ној бе о град ској шко ли и че ка шан су да се за по сли у стру ци, а кћер Маринаје ди пло ми ра ни ин же њер ин фор ма ти ке. Бра нимир и Ма ри на има ју сво је по роди це а нај ве ћа ра дост у по ро дици Сај ферт је њи хо ва де се то месеч на уну ка Лара.
Школовање
Вје ко слав Сај ферт је основ ну шко лу за вр шио у Но вом Слан каме ну за тим се упи со на при родно ма те ма тич ки смер гим на зи је у Ин ђи ји. По ву чен, тих и ми ран као и ве ћи на ђа ка са се ла, дока зи вао се зна њем. Но ва школа, но ва сре ди на, раз ми шљао
је да не ће баш би ти та ко ла ко за вр шти гим на зи ју. До ду ше, тих ше зде се тих го ди на про шлог ве ка, по ре чи ма та да шњег педа го га Анђелке Делибос, деца са се ла су по сти за ла бо љи успех не го са ми Ин ђин ча ни ко ји су има ли бо ље усло ве. Ра дом и упор но шћу Сај ферт је у по четку био јак вр ло до брош ка сни је од ли чан ђак. Би ло је то вре ме ка да су се но си ле ђач ке ке цеље, ка да се по сле 20 ча со ва сред њо школ ци ни су сме ли виде ти на ули ци, ка да се про фесо ру при ла зи ло с по што ва њем. А ко ли ко ће се за во ле ти не ки пред мет и та да и да нас умного ме је за ви си ло и за ви си од пред мет ног про фе со ра. У то вре ме у Гим на зи ји се про ме ни ло не ко ли ко на став ни ка фи зи ке. У тре ћој го ди ни до шла је проф.ВеснаЖапчић,ка сни је Васиљевићњен при ступ фи зи ци је био та кав да се из Сај фер то вог раз ре да њих тро је опре де ли ло да сту ди ра фи зи ку, и не са мо да сту ди ра, већ су успе шно и за врши ли сту ди је. На При род но мате ма тич ком фа кул те ту у Но вом Са ду – гру па фи зи ка, ди пло мирао је 1978. го ди не и убр зо се на шао ме ђу сво јим про фе со рима у Гим на зи ји али са да не као уче ник већ као про фе сор. Де сет го ди на ка сни је на При род но мате ма тич ком фа кул те ту у Бе огра ду бра ни ма ги стар ски рад и сти че зва ње ма ги стра фи зи ке. Са мо две го ди не ка сни је бра ни док тор ску ди сер та ци ју: ''Ко рела ци је из ме ђу струк тур не дефор ма ци је и кон це тра ци је елемен тар них по бу ђе ња'' и то на При род но ма те ма тич ком фа култе ту у Са ра је ву јер је са мо та мо по сто ја ла ко ми си ја аде кват ног
зна ња за ову област фи зи ке. Већ та да Гим на зи ја по ста је ''тесна'' за мла дог на уч ни ка ко ји од 1997. по чи ње па ра лел но да ра ди и на Тех нич ком фа кул те ту ''Ми хај ло Пу пин'' у Зре ња ни ну где пре да је фи зи ку за сту ден те пр ве го ди не и ин стру мен та ци ју за сту ден те дру ге го ди не. Исте го ди не до би ја зва ње до цен та Уни вер зи те та у Но вом Са ду. Две го ди не ка сни је на пу шта Гим нази ју и пре да је на фа кул те ту у Зре ња ни ну. 2004. до би ја звање ван ред ног про фе со ра Универ зи те та у Но вом Са ду а ових да на је по ста вљен за про де ка на Тех нич ког фа кул те та ''Ми хај ло Пу пин'' у Зре ња ни ну.
Научнирад
На уч но ис тра жи вач ки рад проф. Сај фер та спа да у област те о риј ске фи зи ке конден зо ва ног ста ња ма те ри је. Пут ка осва ја њу фи зи ке во дио је пре ко број них се ми нар ских и на уч них ра до ва, про је ка та, об ја вљи ва ња струч них књи га и уџ бе ни ка, збир ки за да та ка, те сто ва за про ве ру зна ња, моно гра фи ја. По ду жи је спи сак ра до ва на ко ји ма је ко а у тор и са рад ник. До са да је об ја вио де сет уџ бе ни ка за сред њошкол це и исто то ли ко за студен те тех нич ких фа кул те та и пре ко 40 на уч них ра до ва. Већ че ти ри го ди не ру ко во ди пројек том Ми ни стар ства за на у ку и за шти ту жи вот не сре ди не Ре пу бли ке Ср би је ''Уна пређи ва ње фи зич ких ка рак те ри
сти ка на но струк тур них ма тери ја ла'' као и про јек том Покра јин ског се кре та ри ја та за на у ку и тех но ло шки раз вој ''Раз вој ком плек са тех нич ких и прав них про пи са за ко ришће ње би о ма се као енер гента, а по себ но би о га са''. Са ма док тор ска ди сер та ци ја је била увод у озбиљ ни је ба вље ње на но струк ту ра ма на кон че га су усле ди ла ис тра жи ва ња из ове обла сти и об ја вљи ва ње ра до ва у струч ним ча со пи сима Ен гле ске, Аме ри ке, Че шке и Хо лан ди је. На но тех но логи ја /ред ве ли чи на не ко ли ко ми ли јар ди тих де ло ва ме тра/ на ла зи сво ју при ме ну у чи пови ма ком пју те ра и ме мо ри ји ра чу на ра. По ред еви дент ног на уч но ис тра жи вач ког рада у обла сти фи зи ке, про фесор Сај ферт је оста вио тра га и на ге не ра ци ја ма ин ђиј ских гим на зи ја ла ца ко ји су за воле ли фи зи ку и баш због овог пред ме та опре де ли се да упишу елек тро тех нич ки фа кул тет или сту ди је фи зи ке. Ње го вим сто па ма је кре ну ла ОливераЦирај Бјелац, док тор ме дицин ске фи зи ке, на уч ни сарад ник у Ин сти ту ту за ну клеар не на у ке у Вин чи и до цент Елек тро тех нич ког фа кул те та у Бе о гра ду, при зна ти европски струч њак. Ту је још је дан бив ши уче ник, са да ко ле га про фе со ра Сај фер та, ДраганЈанковић, ак ту ел ни про декан за на у ку на Елек трон ском фа кул те ту у Ни шу. Проф.др Вје ко слав Сај ферт је члан
Дру штва фи зи ча ра Ср би је и Дру штва ис тра жи ва ча ма тери ја ла Ср би је и Цр не Го ре.
Физикаикаохоби
Ако се из у зму по се те при јате љи ма и род би ни, по ко ји одгле да ни филм и слу ша ње забав не му зи ке из 60.тих го ди на про шлог ве ка, сло бод но вре ме др Сај фер та ве за но је опет за фи зи ку и ра чу нар, за пра ћење свет ских до стиг ну ћа из ове обла сти. Слу жи се ен гле ским, не мач ким и ру ским је зи ком. Каже, не ка да је тре ба ло да про ђу ме се ци, и ме се ци да би се дошло до ин фор ма ци је о не ком но вом от кри ћу. Да нас, уз помоћ ин тер не та до ин фор ма ци ја се до ла зи истог тре нут ка ка да се оне пла си ра ју што је ве ли ка пред ност. Ба вље ње на у ком ни је му оста вља ло мно го вре ме на за ба вље ње по ли ти ком. 2000. годи не по стао је члан Ли ге со цијал де мо кра та Вој во ди не и је дан ман дат био од бор ник у Скупшти ни оп шти не Ин ђи ја. И да нас је члан исте пар ти је али не ма вре ме на за са стан ке и ба вље ње по ли ти ком. Ње го ва пре о ку паци ја је фи зи ка, ко рак по ко рак ка вр ху. А врх је зва ње де ка на и ака дем ска ти ту ла. Ме ђу тим, он сма тра да је по сти гао свој циљ ко ји ве зу је за не по сре дан од нос са сту ден ти ма и сло бод но вре ме по све ће но на у ци, са да шњи статус му то омо гу ћа ва и не би да га ме ња.
ЗорицаГарашанин Стефановић
СКИЦАЗАПОРТРЕТ:ПРОФ.ДРВЈЕКОСЛАВСАЈФЕРТ,ПРОДЕКАНТЕХНИЧКОГФАКУЛТЕТАУЗРЕЊАНИНУ
КоракпокоракосвајаофизикуидошаодоврхаНадесетинеобјављенихкњига,уџбеника,научнихрадова,изсветафизике,уземљиииностранству,надесетинеизведенихгенерацијакодкојихјеразвиољубавпремаовојнауциамеђуњеговимђацимаимаисветскипризнатихдокторанаука...
Нисмоноћасспавали!
У вре ме ка да сам ја ишао у гим на зи ју је дан од нај стро жих про фе со ра је био Бошко Тешић. Ка да сам по чео да ра дим у Гимна зи ји као про фе сор, његов син Бранко је кре нуо у гим на зи ју. Су пру га профе со ра Те ши ћа, Нада је та ко ђе би ла гим на зиј ски про фе сор и ра ди ла са мном у ко лек ти ву. У ша ли сам ре као али она ко да де лу је озбиљ но, да сад имам прили ку да вра тим за све оно што су ме стро ги про фе со ри ''му чи ли''. Су тра дан про фесо ри ца На да до ла зи у школу и ка же: ''Ми но ћас нисмо спа ва ли''! Мо ју ша лу је схва ти ла ве о ма озбиљ но. А на ша при ча се за вр ши ла тако што је Бран ко био је дан од нај бо љих фи зи ча ра, из мог пред ме та је пи сао матур ски рад, ка же проф.др ВјекославСајферт.
Проф.др Вје ко слав Сај ферт
Среда, 14. октобар 2009. PETA STRANA SVETA 5
СМЕШНА СТРАНА СРЕМА
ЛЕВИМКРИЛОМЗАЛОМИ
Ма троз и гру па омла ди на ца из Ога ра до го во ре се да раз о ру жа ју и про те ра ју из ме ста жан дар ме. Уме сто да сед ну на не ку клу пу и са че ка ју ве че, пре пад ну жан дар ме и за вр ше по сао без ис па љеног мет ка, они се са ста ну на се о ском гро бљу и кре ну пре ко ба шта, уз не мирив ши се о ске ке ро ве, ко ји по сле испа ље ног мет ка и гро мо гла сног уз ви ка: Ле вим кри лом за ло ми! поч ну бе сомуч но ла ја ти.
Жан дар ми се про бу де, оста ве оруж је и кроз ба шту пут шу ме. По сле, кад год би се сла ви ла пар ти зан ска сла ва у Огару, не ко од ман гу па би на кра ју го во ра уз вик нуо: Ле вим кри лом за ло ми! што је иза зи ва ло бу ру сме ха.
ГОРКАИСТИНАОтаџ би на не зо ве
свој на род на сла ву,већ кад тре ба за њу
жр тво ва ти гла ву.
ЕПИГРАМ
Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра
• Кад се сви пра ве лу ди, не ис пла ти се би ти па ме тан.• Бла го го ди на ма ко је су за на ма, тешко го ди на ма ко је су пред на ма. • Сва ко од ла га ње по сла тре ба по ве за ти са по ла га њем ра чу на.• До бар по ло жај на пу шта ју са мо они ко ји до би ја ју бо љи.• Сру ши ли смо мно ге ку ле од ка ра та, а оста ли су ку ло ви.• Би ло би сви ма по ме ри, кад по је динци не би узи ма ли пре ко ме ре.• Леп ша бу дућ ност ни је на ша, на ша је цр на са да шњост.• По чи ње ве ли ко на ме шта ње за но во раз ме шта ње.
ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ
Берем грожђе, бирам тамјанику и помишљам на старога дику.
Иде јесен та и Мала Госпа,ја се уда, а ти дико оста.
Јесени се нико не радује,само луда, оће да се уда.
Из бор: ЗлаткоЗрилић
Бећарскибисерисремскихтамбураша
Ако при ро да мо же да го во ри, ако оно што ви ше не по сто ји мо же да ожи ви,
а бо ја све то да чу је и осе ти – ни је по сре ди сан, ни ти пер со ни фи ка ци ја не ког по е те. Јед на реч до вољ на је да се об јасни ова ми сте ри ја сли ке. Али, не би ло ко је. У пи та њу су сли ке ДрагицеЖивковић, по зна ти је као учитељицаЛела. У ње ном све ту умет но сти, до жи вље ном као ар ха ич но вре ме ко је тре ба ове кове чи ти и са чу ва ти, се ћа ња и емо ци је су основ на ма те ри ја, а сли ка из ри чај ду ше.
Ула зе ћи у њен стан, ушли смо за пра во у ма лу га ле ри ју, чи јих све га 26 ква дра та кра си пре ко 80 сли ка. Тре нут на по става ве о ма нам се до па ла. За крат ко вре ме осе ти ли смо и вре ли ну сун ца, и оштри ну зи ме, оми ри са ли тек оли ста ле биљ ке и убра ли пр ве пло до ве је се ни. Би ли смо у ра зним пре де ли ма, об и шли мно ге згра де ко је ви ше не по сто је, али и оне ко је су ту. Про ше та ли смо кроз свет јед не уметни це, осетвши жи вот ност ње них де ла и ја чи ну ње ног осе ћа ња.
Учитељицапообразовању,сликаркаподуши
Дра ги ца Жив ко вић ро ђе на је 1937. годи не у Илин ци ма. За вр ши ла је учи тељ ску шко лу, те се по за вр шет ку шко ло ва ња за по сли ла у ба чи нач кој основ ној шко ли, да би 1962. го ди не пре шла у Шид, где је и оста ла до пен зи је. Би ла је ак ти ван дру штве ни рад ник, ко ји се мно го за ла гао и тру дио при вас пи та њу и обра зо ва њу де це. До бит ни ца је и мно гих дру штве них при зна ња, ка ко на ни воу оп шти не, та ко и по кра ји не и ре пу бли ке. Иако је њен та ле нат за сли кар ство пре по знат још у основ ној шко ли, те су ге ри са но ка ко би тре ба ла би ти упи са на у умет нич ку школу, по слу ша ла је са вет оца и кре ну ла да се шко лу је за учи те љи цу. Ме ђу тим, ка
ко ни ка да ни је ка сно да се ба ви те оним што во ли те, та ко је и учи те љи ца Ле ла, до че кав ши пен зи ју, до би ла при ли ку да свој та ле нат и љу бав пре ма сли кар ству и ис ка же.
Мој отац је био ве о ма му дар чо век и знао је да ме упу ти на пра ви пут. Сматрао је да је жи вот умет ни ка вр ло не изве стан, те да због то га тре ба да за вр шин не што од че га ћу мо ћи да жи вим, неоспо ра ва ју ћи мој та ле нат. Ми слим да сам се бе до ста да ла, ра де ћи у шко ли и ван ње. Цео жи вот ми је био ис пу њен у ра ду за не ког дру гог. А од ка да сам у пен зи ји ра дим не што и за дру ге, али и за се бе, за сво ју ду шу. Ко нач но је до шло вре ме када мо гу ак тив но да се ба вим сли кар ством и се бе ис пу ним у том сми слу. По ред то га што сли кам за сво ју ду шу, то чи ним и за сво је нај бли же, фа ми ли ју, при ја те ље и све оне ко ји по же ле да не што ура дим за њих. То ме ве се ли, чи ни срећ ном и за довољ ном – от кри ва нам ова ве дра же на.
По себ но су јој дра ги пеј за жи, али и ста ри објек ти и пред ме ти, ко је сли ка ју ћи чу ва од за бо ра ва. Мно ге ра ди по се ћању, или фо то гра фи ја ма, про на ла зи зани мљи ве ства ри у књи га ма и обра зов ним еми си ја ма, али твр ди и да се до ста старих упо треб них пред ме та мо же про на ћи по се о ским до ма ћин стви ма.
Ста ри објек ти, пред ме ти бу де емоци је и успо ме не код љу ди. То их под се ћа на не ка ста ра вре ме на, а код ме не је то мо жда и но стал ги ја јер сви они по ла ко не ста ју је дан по је дан. Тре нут но ми је ин те ре сант но да на сли ка ма спа јам старо и но во. Ле по је што ужи ва мо у свим бла го де ти ма са вре ме ног до ба, и тре ба да ужи ва мо, али ни је зго рег зан ти и ка ко је то би ло пре, за, не дај Бо же, не ке си туа ци је ка да би нам мо гло за тре ба ти. Треба по ка за ти ка ко су Срем ци би ли вредни љу ди, и ка ко су иако на при ми ти ван
на чин, мно го ра ди ли и мно го по сти гли – при ча учи те љи ца Ле ла чи ји ра до ви пока зу ју ве за ност за ову сре ди ну и љу де.
Бојекојесрећузначе
Нај срећ ни ја је ка да на би ло ко ји начин мо же да по мог не бра ти ћу, бра ти чини и њи хо вим по ро ди ца ма. Они су јој на пр вом ме сту. Во ли да по се ти га ле ри ју, књи жев но ве че, и уоп ште кул тур на збива ња. А не рет ко се ода зо ве и на по зив при ја те ља из Удру же ња пен зи о не ра. Али, не при ја јој ка да су пре те ра но ве лике гу жве, те с то га иде са мо та мо где се ле по осе ћа. А нај ви ше ужи ва ка да вре ме про во ди у свом ма лом ста ну, сво јој ма лој га ле ри ји.
Ле ли не сли ке на ла зе се ка ко у ње ном ста ну и ста но ви ма ње них нај бли жих и при ја те ља, та ко и у мно гим јав ним устано ва ма и пред у зе ћи ма. Ста ри Шид је оно што на њи ма пре о вла да ва, кра се ћи сада шња зда ња и под се ћа ју ћи ка ко је то не ка да из гле да ло. Пеј заж је за ме не не за ме њив и не пре ва зи ђен. Сед нем на сво ју те ра су и по сма трам ка ко се ме ња ју го ди шња до ба, шта се де ша ва у про ро ди, бо је ко је на ста ју. По ред то га што плани рам да за о кру жим ци клус са ста рим упо треб ним пред ме ти ма, мо жда ћу поче ти да сли кам и но ве, са вре ме не објекте. Обе ћа ла сам да ћу на сли ка ти и но ву згра ду би бли о те ке, по што сам ста ру уради ла пре ру ше ња. А ако ми Бог по да ри још ма ло здра вља и вре ме на пла ни рам да ура дим ма на стир При ви ну гла ву, па да им по кло ним. Са тим сам већ по че ла и тру ди ћу се да и на тој сли ци уком по нујем ста ро и но во – го во ри учи те љи ца Лела чи ја нас је не ис црп на енер ги ја за и ста оста ви ла без ре чи.
ВањаПродановић
Сликекаомедијаторизмеђупрошлостиисадашњости
ГАЛЕРИЈАСЕЋАЊАИИМПРЕСИЈАШИЂАНКЕДРАГИЦЕЖИВКОВИЋ
Са мо јед на гра фи каУчи те љи ца Ле ла на сли ка ла је
око 200 сли ка. У њих се убра ја ју пеј за жи, ста ри упо треб ни пред мет, им пре си је не ког објек та, али и гото во све ста ре шид ске јав не згра де, као што је ста ра по шта, гим на зи ја, по ли циј ска ста ни ца, суд, же ле зничка ста ни ца, ко ја јој је у по себ ном се ћа њу, и слич но. Ура ди ла је и све фру шко гор ске ман сти ре, те за по чела сли ка ње цр ка ва у се ли ма шидске оп шти не. Па је та ко на сли ка ла цр кву у Илин ци ма, Бер ка со ву, Бачин ци ма, Ва ши ци. Све те сли ке су у бо ји, јер као што је ре кла, оне је опле ме њу ју и ис пу ња ва ју. Али, посто ји и јед на гра фи ка. То је сли ка ста ре че сме у ње ним род ним Илинци ма.
Че сма у Илин ци ма је у гра фи ци, јер сам сли ка ју ћи је пре ма се ћа њу, би ла ис пу ње на не ком ту гом и се том што је ви ше не ма. То је не ка да био цен тар де ша ва ња у се лу. Сви су ту до ла зи ли по во ду за пи ће. Ту смо као де ца пи ли во ду, пра ли ру ки це, при ча ли. Она је на не ки на чин обеле жи ла мо је де тињ ство, иако сам ја ко ма ло про ве ла у се лу – ка же Дра ги ца Жив ко вић.Дра ги ца Жив ко вић
Среда, 14. октобар 2009.6
Сви ак те ри при че о ко ри шћењу во до вод не мре же у Љу
ко ву и Јар ков ци ма су на гу битку. Пре све га, ме шта ни ова два на се ља јер пи ју бу нар ску во ду а мре жа им је ис пред ку ће, ЈКП ''Во до вод и ка на ли за ци ја'' ко ји је три пу та ви ше по тро шио воде на ис пи ра ње це ви не го што је фак ту ри сао ме шта ни ма и општи на Ин ђи ја ко ја је ин ве стира ла у овај ин фра струк тур ни обје кат 44 ми ли о на евра а кроз при кључ ке се ни де лић ни је вра тио.
Во да из бу на ра не са мо да је штет на за љу де већ и за уре ђа је, пу на је креч ња ка. Већи на нас је за ра ди ла ка мен у бу бре гу па сад иде мо по из ворску во ду. Од 1995. го ди не до да нас ше сна ест пу та сам мењао гре јач у бој ле ру, че ти ри пу та пум пу и хи дро фор, по ред то ли ких тро шко ва ја не мам да пла тим 500 евра за при кључак на во до вод ну мре жу или 600 евра на 12 ме сеч них рата. Мо жда би би ло до бро да се са гле да мо гућ ност пла ћа ња на ду жи вре мен ски пе ри од пре ко ра чу на за во ду, ка же МикицаПетковић, пред сед ник Са ве та МЗ Љу ко во.
За три го ди не ко ли ко је прошло од ка да је из гра ђе на во довод на мре жа са мо 10 од сто дома ћин ста ва се при кљу чи ло.
Џа бе што нам је во да пред кућ ним пра гом кад не мо же мо да се при кљу чи мо и не са мо због це не при кључ ка. Дру ги ве ли ки раз лог су не ле гал но са гра ђе ни објек ти ко ји док се не ле га ли зу ју не ма ју пра во на стру ју, во ду, гас. Те нов це ме шта ни не ма ју, ка же Зоран Мрђа, ме шта нин Љу ко
ва у ко јем је про јек то ва но 514 при кљу ча ка, а за три го ди не се при кљу чи ло са мо пе де се так мешта на.
Слич на си ту а ци ја је и у су седним Јар ков ци ма где су пла ни ра на 243 кућ на при кључ ка а ни де сет од сто до ма ћин ста ва се ни је прикљу чи ло на во до вод ну мре жу. Бли зи на Јар ко вач ког је зе ра додат но угро жа ва ис прав ност во де у бу на ри ма.
На не дав но одр жа ном састан ку Са ве та МЗ Љу ко во са за ме ни ком пред сед ни ка општи не Ин ђи ја СинишомФилиповићем, пред сед ни ком Скуп шти не оп шти не Александром Ковачевићем, начел ни ци ма ло кал не упра ве и пред став ни ци ма јав них преду зе ћа го во ри ло се о при о ри тети ма се ла у све тлу при пре ма за бу џет 2010. а у скло пу то га и о не ис ко ри шће ној во до водној мре жи. Из нет је по да так
да је од пу шта ња у рад водо во да у Љу ко ву и Јар ков цима по тро ше но 12.000 ме та ра куб них во де за ис пи ра ње цеви а да је фак ту ри са но све га 4.000 ку би ка, што овом јавном пред у зе ћу ства ра ве ли ке гу бит ке. У же љи да се по ве ћа про це нат до ма ћин ста ва која ће се при кљу чи ти на мрежу, ''Во до вод'' је при пре мио ан кет не ли сти ће ко ји ће им би ти по де ље ни уз на ред ни ра чун за во ду а на кон то га ана ли зи ра ни ка ко би се нашло нај бо ље ре ше ње.
У це лој овој при чи на губит ку је и са ма оп шти на ко ја је у же љи да свим гра ђа ни ма обез бе ди ис прав ну во ду за пи ће ин ве сти ра ла 44 ми лио на евра у по ве зни це во вод и ме сне мре же по ме ну та два се ла уз оче ки ва ње да ће се но вац вра ти ти кроз при кључке и про да ју во де. Од те при
че, бар за до глед но вре ме, не ма ни шта. Слич но се де шава и у Ин ђи ји са при кључ цима на ка на ли за ци о ну мре жу. У оним ре о ни ма где је про шао тех нич ки пре глед гра ђа ни су у оба ве зи да се у ро ку од шест ме се ци при кљу че на ка на лиза ци ју, али мно ги то из бе га ва
ју јер се ка на ли за ци ја пла ћа 18 ди на ра по ку би ку по тро шене во де не раз ми шља ју ћи да се на дру гој стра ни мно го више гу би јер су сеп тич ке ја ме по тен ци јал не еко ло шке бом бе ко је угро жа ва ју из во ри шта.
З.Г.Стефановић
У Скуп шти ни Гра да Сремска Ми тро ви ца не дав но
је одр жа на пре зен та ци ја SES про гра ма ко јим Вла да СР Немач ке пор жа ва ре кон струк ци ју и ор га ни зо ва ност пред у зе ћа, уна пре ђе ње из во за, уво ђе ње европ ских про пи са и дру ге актив но сти у фир ма ма Ју го и сточне Евро пе.
У име ор га ни за то ра, уче снике пре зен та ци је по здра вио је пред сед ник Срем ске при вредне ко мо ре ВладимирМалбашић, а пре зен та ци ји су прису ство ва ли и за ме ник гра дона чел ни ка Срем ске Ми тро ви це Срђан Козлина и за ме ник пред сед ни ка Скуп шти не града ЗоранМишчевић ко ји је, по здра вља ју ћи при сут не у име гра да до ма ћи на, ис та као да је сва ка екс перт ска по моћ до бродо шла, по себ но ка да до ла зи од вр хун ских струч ња ка јед не раз ви је не зе мље.
Про грам су пред ста ви ли руко во ди лац про јек та за Ју го и
стич ну Евро пу Ања Весели и кор ди на тор SESa за Ср би ју МаркоЈеремић.
Ка ко су ис та кли, овај проје кат у Ср би ји функ ци о ни ше од 2004. го ди не и до са да је у ре ги о ну Ју го и сточ не Евро пе пру же на по др шка са ве то вања у 154 пред у зе ћа, од ко јих
осам де се так у Ср би ји. SES има на рас по ла га њу ви ше од 8.000 екс пе ра та из свих обла сти, а њи хо во ан га жо ва ње у срп ским пред у зе ћи ма је пот пу но бесплат но, с тим што је оба ве за пред у зе ћа да са вет ни ку обезбе де сме штај и ми ни мал не трошко ве днев ни ца.
Јед но од пр вих пред у зе ћа ко је је ан га жо ва ло екс пер та на овај на чин би ла је Ви нари ја „Ко ва че вић“ из Ири га, а ре зул та ти у про из вод њи пе нуша вих пи ћа су ве о ма бр зо или ви дљи ви.
Пред став ни ци овог про јек та су ис та кли да је, због ве ли ког
бро ја ма лих и сре дљих пред узе ћа, Срем го то во иде а лан за ан га жо ва ње екс пе ра та из Немач ке и из ра зи ли на ду да ће ве ли ки број фир ми уна пре ди ти по сло ва ње уз по моћ стра них струч ња ка.
Ж.Н.
УЉУКОВУИЈАРКОВЦИМА
ПијуводуизбунарааимајуводоводПретригодинеопштинаИнђијајеинвестирала44милионаевразаизградњуповезногцевоводаодИнђиједоЈарковацаиЉуковаиводоводнемрежекрозовадваселаадоданасприкључилосесамодесетодстодомаћинставаЗаиспирањемрежепотрошенотрипутавишеводенегоштојефактурисано,''Водовод''крећесаанкетирањемграђана
Легализација
Но ви За кон о пла ни ра њу и из град њи је сту пио на сна гу 11. сеп тем бра. По тре ћи и, ве ро ват но, по след њи пут се пружа шан са вла сни ци ма не ле гал них обје ка та да кре ну у ле гали за ци ју, за при ја вљи ва ње је оста вљен рок од шест ме се ци, до 11. мар та, што је шан са за ме шта не Љу ко ва и Јар ко ва ца, ка же ДејанДмитровић, на чел ник Оде ље ња за ур ба ни зам и стам бе но ко му нал не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не општи не Ин ђи ја.
ПрезентацијаSESпрограма
Детаљспрезентацијепрограма
ЦентарЉукова
НасастанкууЈарковцима
Среда, 14. октобар 2009. 7
СКЛОПИЛИБРАК: Вој но вић Сло бо дан, шум. тех ни чар и Уметић Ве ри ца, тр го вац; Ма рељ Ду шан, мед. тех ни чар и Ми ловац Да ни је ла, док тор ме ди ци не; Жив ко вић Ми хај ло и Жив ко вић Ду шан ка, Ри бић Мар ко, тр го вац и Хр го вић Ива на, тр го вацДОБИЛИЋЕРКУ: Под го ри ца Ра ден ко и Сне жа на, Лон ча ре вић Да ни јел и На та ша, Па вло вић Бра ни слав и Ми ла, Ко рон со вац Зо ран и Та ња, Бе а ра Или ја и На да Срем ска Ми тро ви ца, Дураћ Ра ден ко и Би ља на, Ла за ревић Не над и Дра га на Ла ћа рак, Јо цић Бра на и Је ле на Ве ли ки Ра дин ци, Ми тро вић Рај ко и Јеле на Ди вош, Ке кић Ву ка шин и Је ле на Чал ма, Ми ћић Го ран и Љу би ца Ириг, Вор ка пић Жељ ко и Алек сан дра Ма ли Ра дин ци, Аџи ја Зо ран и Та тјана Врд ник, Гој ко вић Пре драг и Цви ја Ги ба рацДОБИЛИСИНА: Ко мле нић Бо јан и Ре на та, Стој ко вић Ђорђе и Ива на, Не дељ ко вић Го ран и Би ља на, Ста но је вић Жељ ко и Ми ли ца, Ба ли че вић Бран ко и Са ња, Ку штрић Да мир и Гор дана Срем ска Ми тро ви ца, Га врић Сло бо дан и Ју ли ја на, Пар ма ковић Дар ко и Оли ве ра Но ћај, Сан дра Пр хо во, Ја шћур Са ша и Ма ри ја на, Шћу рак Вла ди мир и Би ља на, Лу кић Ра шко и Светла на, Ми ле у снић Да ли бор и Ље по са ва Шид, То до рић Ва со и Би ља на Па влов ци, Веј но вић Бра ни слав и Сен ка Ва ши ца, Те сла Жељ ко и Ла ри ца Ру ма, Ан ђе лић Јо ван и Рад ми ла Вогањ, Сте па но вић Ми лан и Љиља на До њи То вар ник, Алек сић Пре драг и Ма ри ја на Но ви Слан ка мен ДОБИЛИБЛИЗАНЦЕ ( де војчи ца и де чак): Бе ло мер ко вић Ми ро слав и Љу бин ка За сави ца 1УМРЛИ: Ше љи хе веч Пе тар рођ. 1941., Ми ја и ло вић Радми ла рођ. 1926., Ми ло ше вић Рај ко рођ. 1941., Вуч ко вић Ни ко ла рођ. 1921., Ву ко лић Не вен ка рођ. 1935., Кр стић Радо сла ва рођ. 1933., Ма сла рић На да рођ. 1933., Ми ло ва но вић Или ја рођ. 1920., Ме зић Бо рисав рођ. 1927., Чу пић Рад ми ла рођ. 1926., Стан ко вић Ми ли ца рођ. 1930., Ба бић Ве лин ка рођ. 1934. го ди не. Ма ти чар: Ж.Јанковић
Изматичарскогзвања
Библиотека
15.октобра,у18сати,књижев но ве че " Па но ра ма ми тровач ког пе сни штва" ХајрудинДурмановићи ЗлаткоГомбош21.октобра, у11сати тради ци о нал ни ма скен бал " У бај ци ста ну јем"
Галерија
Докрајамесецаиз ло жба слика "Су сре ти" сли кар ке Зо ри це Кр стић из Но вог Са да
Позориште
17.октобра,у12сати,ве лика сце на"Успа ва нале по ти ца" пред ста ва за де цу са ти24.октобра,од16до18сати,ве ли ка сце не "Ча ро ли ја", Му зич ки фе сти вал за де цуУтокујеуписполазникауДрамсколуткарскистудиоПозоришта"ДобрицаМилутиновић".Пријавеипутемтелефонанаброј615115.
Сирмијумарт
23.октобра,у19,30сатиуПозориштуконцертФолклорногансамблаветеранаБранкоРадичевићсагостима
Одсредедосреде
Иако је усво је ном од лу ком о ре ба лан су бу џет за 2009.
го ди ну сма њен за око 300 мили о на ди на ра ово сма ње ње при хо да не ће до ве сти до суштин ских про ме на по себ но када су у пи та њу ин ве сти ци је, пору ка је са сед ни це Скуп шти не гра да одр жа не 9. ок то бра. Јер, за хва љу ју ћи од лич ној са рад њи са Из вр шним ве ћем АП Вој води не и Фон дом за ка пи тал на ула га ња Срем ској Ми тро ви ци је одо бре но 270 ми ли о на ди нара, а но ве од лу ке и но ва средства се оче ку ју.
Пр во ово го ди шње урав ноте же ње бу џет ских при хо да и рас хо да до шло је у ок то бру, а мо ра ло се ура ди ти због по следи ца свет ске еко ном ске кри зе и сма ње них бу џет ских при хода, под се тио је ДушкоШарошковић, ре сор ни на чел ник.
Основ не па ра ме тре за ребалнс су да ли дру ги. Ми смо од у ста ли од кре дит ног зад жења због не по вољ них усло ва и што се та кво за ду же ње ни је по ка за ло по треб ним. Та ко ђе, сма ње ни су при хо ди од ло калних из во ра, што је исто по следи ца ма кро е ко ном ских кре тања, а од но се се на при хо де од про ме та не по крет но сти, за ра да и слич ног. У скла ду са при ходи ма ујед на че ни су рас хо ди, а та ко да је сма ње ње рас хо да на свим по зи ци ја ма. У гло ба
лу ин ве сти ци је не ће би ти за уста вље не, јер ће се сред ства на до ме сти ти фи на си ра ње ко је иде ми мо бу џе та ре као је уз оста ло на чел ник Душко Шарошковић.
Још мар та 2009. го ди не знало се да ће, због свет ске кризе и сма ње ња при ли ва у бу џет Ср би је би ти не ми но ван и реба ланс град ског бу џе та. Председ ник Скуп шти не гра даАлександра Продановића, до дао је да срећ на окол ност за град што ни во ин ве сти ци ја не са мо да не ће би ти ма њи не го што је пла ни ра но, већ ће би ти и ве ћи за хва љу ју ћи од лич ној са рад њи са Из вр шним ве ћем АП Во јо вине и Фон дом за ка пи тал на улага ња Вој во ди не.
По след ном од лу ком Фон да одо бре но нам је 270 ми ли о на ди на ра углав ном за пре свлаче ње 50 са о бра ћај ни ца 20 у гра ду, а 30 у се ли ма. Још 50 ми ли о на ди на ра одо бре но нам је за ре кон струк ци ју ОШ "Јован Јо ва но вић Змај" и за вр шетак фи скул тур не са ле у Основној и сред њој шко ли "Ра ди вој По по вић". Има мо од лу ку Фон да ве за ну за ре кон струк ци ју интер ног оде ље ња Оп ште болни це, а до кра ја го ди не оче кује мо од лу ку о сред стви ма ко ја ће обез бе ди ти на ста вак градње ка на ли за ци је у Ма чван ској Ми тро ви ци и Ла ћар ку. Ти ме ће
би ти по диг нут ни во ине сти ција из ја вио је на кон сед ни це Алек сан дар Про да но вић.
Пред лог од лу ке о ре ба лансу бу џе та усво јен је ве ћи ном гла со ва од бор ни ка, али га нису по др жа ли од бор ни ци Српске ра ди кал не стран ке. Иначе, од бор ни ци ра ди ка ли су на пред лог ове од лу ку упу ти ли 11 аманд ма на о ко ји ма се на седни ци по је ди нач но гла са ло, али ни су усво је ни.
На ис тој сед ни ци усво јен је План ге не рал не ре гу ла ци је Срем ске Ми тро ви це, Ла ћар ка и Ма чван ске Ми тро ви це, дру ги по ре ду ва жно сти план ски акт. Бојан Гаврић, ди рек тор ЈП Ди рек ци ја за из град њу гра да ка зао нам је да овај план предви ђа но ву струк ту ру град ње по бло ко ви ма за ко је ће се ради ти пла но ви де таљ не ре гула ци је. Пла ном ге не рал не регу ла ци је се гра ђе вин ски ре он про те же до аутопу та ши ри ном гра да, њи ме су де лом про шире не ин ду стриј ске зо не и преци зи ра на пра ви ла гра ђе ња. По во дом из ме на про грам посло ва ња Ди рек ци је Га врић је до дао да је она усле ди ла због ре ба лан са бу џе та. Од бор ни ци су ве ћи ном гла со ва усво ји ли из ме ну про гра ма по сло ва ња ЈКП "Во до вод" за 2009. го дину и низ дру гих од лу ка и реше ња.
ИПОРЕДРЕБАЛАНСАОВОГОДИШЊЕГБУЏЕТА
ИнвестицијесенастављајуУградскојкасимањеоко300милионадинара,ализахваљујућидобројсарадњисапокрајинскимфондовимаобезбеђенајошвећасумановца
Ста нов ни ци Ули це 6. источ но бо сан ске бри га де у
МЗ "Сло бо дан Ба јић Па ја" су на кон го то во 20 го ди на доче ка ли из град њу ко ло во за. Пре са о бра ћај ни це у де лу ове ули це ре шен је про блем од во ђе ња ат мос фер ске ка нали за ци је, а по том се при шло ас фал ти ра њу.
Сред ства за ин ве сти цију вред ну два ми ли о на ди нара обез бе ђе на су из Фон да за ка пи тал на ула га ња, а из ис
тог из во ра ће се фи нан си рати уре ђе ње 50 град ских и сео ских са о бра ћај ни ца. МаркоГрабићиСветланаМишић, ста нов ни ци овог на се ља за дово ља ни су ко нач ним сре ђи вањем ко ло во за, а по себ но на јавом но вим ула га ња.
Ово гра ди ли ште су про шле не де ље об и шли гра до на челник Бранислав Недимовић и пред сед ник Скуп шти не града АлександарПродановић са са рад ни ци ма.
Изграђенановасаобраћајница
Градскичелницинаградилишту:Решенипроблемканализације
Град ска упра ва за обра зо вање, кул ту ру и спорт је из
дво ји ла око 400. 000 ди на ра ка ко би се пот пу но са ни ра ле још две учи о ни це у шко ли у Ра ден ко ви ћу. Ова сред ства су би ла до вољ на за на бав ку грађе вин ског ма те ри ја ла, а мешта ни су се ор га ни зо ва ли и са
ми из во де ра до ве.Ра ни је је у ис тој шко ли за ме
ње на сто ла ри ја и по до ви у неким про сто ри ја ма, а из гра ђе на је про сто ри ја за сме штај огрева. Ову шко лу су не дав но по сети ли по моћ ник гра до на чел ни ка ГоранМатић и ре сор на на челни ца ЗорицаГашпар.
РАДЕНКОВИЋ
Санацијашколе
ПосетаРаденковићу
МЗ "СЛО БО ДАН БА ЈИЋ ПА ЈА"
Поновобиралисавет
На по но вље не из бо ре за чла но ве са ве та МЗ "Сло бо дан Ба јић Па ја", одр жа не 11. ок тобра, иза шло је 1.374 ста нов ника са пра вом гла сао од укупно 3.797 упи са них у би рач ки спи сак. Би ра ло се де вет од 21 кан ди да та на ли сти, а нај ви ше гла со ва до би ли су ЈеленаГачић,МилорадБабић,МаркоГрабић, Бранислав Чолић,СлободанВасић,РанкоМатаруга,ИгорШћурк,Светлана Мишић и ГоранАврић, сазна ли смо од ДраженаДамјановића, се кре та ра Ко ми си је за спро во ђе ње из бо ра за чла но ве са ве та ме сних за је ди ца.
По на вља ње из бо ра у овој ме сној за јед ни ци усле ди ло је јер на кон јун ских из бо ра ни је иза бран пред сед ник и за ме ник пред сед ни ка са ве та у про пи саним ро ку.
УРЕЂЕЊЕПУТНЕИНФРАСТРУКТУРЕ
БољиусловизаученикеподручногодељењаОсновнешколе"ДоброславРадосављевићНарод"
Среда, 14. октобар 2009.8
ШИДПрипрема: С. Михајловић
Се тва
Пре ма пла ну се тве ове је сени у шид ској оп шти ни тре ба засе ја ти око 5,5 хи ља да хек та ра ора ни ца за дру жног и при ват ног по се да. Нај ве ће по вр ши не као и прет ход них го ди на за у зе ће пше ни ца, под јеч мом се пла нира се тва на 170 хек та ра, док ће ма ње по вр ши не би ти и под трити ка лом.
Так ми че ње у сто ном те ни су
На оп штин ском так ми че њу у сто ном те ни су, у ка те го ри ји сред њих шко ла бо ља је би ла еки па Гим на зи је „Са ва Шу мано вић“, а у ка те го ри ји основ них шко ла 1.ме сто при па ло је школи „Срем ски фронт“. По је ди начно, ме ђу сред њо школ ци ма, пр во ме сто при па ло је Ми ло шу Ти оса вље ви ћу, а ме ђу основ ци ма Ми ро сла ву Ра ки ћу и Та њи Ступав ски.
Ер де вик
Јав ни ра до ви у Ер де ви ку одви ја ју се по пла ну. До са да је из бе то ни ра но око 700 ме та ра пе шач ких ста за у ули ца ма Ца ра Ду ша на, Ни ко ле Те сле, Шид ској и Ма са ри ко вој, од пред ви ђе них 2.500 ме та ра. Да љи ра до ви зави си ће од вре мен ских усло ва.
Ба чин ци
У Ба чин ци ма је при кра ју изли ва ње ста зе од згра де БИГ БУЛА до ме сног гро бља, у ду жи ни од око 400 ме та ра. За на ред ну не де љу пла ни ран је по че так радо ва на из град њи пар кин га испред гро бља, а сви ови по сло ви од ви ја ју се у окви ру јав них радо ва.
По чео са ра дом днев ни бо ра вак
У Основ ној шко ли „Јо ван Јова но вић Змај“ у Ши ду, ко ју поха ђа ју де ца са по себ ним потре ба ма, 1. ок то бра по чео је са ра дом днев ни бо ра вак. Мо гућност да ко ри сте днев ни бо ра вак има ју са да шњи и бив ши уче ни ци шко ле, као и од ра сле осо бе са по себ ним по тре ба ма.
Ком би на ци ја днев ног и проду же ног бо рав ка ор га ни зо ва на је сва ког рад ног да на, од 12 до 15 ча со ва.
УКРАТ КО
На про шло не дељ ној скуп штинској сед ни ци, са бли зу 40 та
ча ка днев ног ре да, усво је не су од лу ке пред ло же не на про те клим сед ни ца ма Оп штин ског ве ћа, али и не ке до не те уочи са ме Скуп шти не. Ускла ђе не су и одо бре не из ме не и до пу не про гра ма по сло ва ња јавних пред у зе ћа и уста но ва у скла ду са ре ба лан сом бу џе та, али та ко ђе, из вр ше не и за ме не по је ди них дирек то ра.
Тач ни је, на ме сто ди рек тор ке ЈКП „Стан дард“, Ми ле не Пет ко, ко ја је да ла остав ку из, ка ко се на во ди, здрав стве них раз ло га, поста вљен је ВД ди рек тор Ви о ле та Цол нер из Ба тро ва ца, ди пло ми рани ин же њер по љо при вре де. Што се ти че Кул тур но обра зов ног цен тра, уме сто На де Ду ра ко вић, функ ци ју ди рек то ра ове јав не уста но ве убуду ће ће оба вља ти Ја сми на Аџић из Срем ске Ми тро ви це, про фе сорка раз ред не на ста ве. Пре ма ре чи ма на род ног по сла ни ка, Жељ ка Бресто вач ког, за ме на ди рек то ра по једи них јав них пред у зе ћа и уста но ва, нео п ход на је и оправ да на уко ли ко осо бе ко је су би ле на функ ци ји дирек то ра у њи ма, ни су на за до воља ва ју ћи на чин во ди ле те фир ме. Ка ко он на во ди, ни је по ен та да се на ви со ке функ ци је ста вља ју љу ди по стра нач кој осно ви, не го да то буду спо соб ни и од го вор ни љу ди ко ји зна ју свој по сао.
Јед на од та ча ка сед ни це Скупшти не би ла је и Од лу ка о на чи ну сти пен ди ра ња сту де на та, ко јом је утвр ђе но да за сти пен ди ју мо гу да кон ку ри шу они ко ји су упи са ли једну од го ди на на фа кул те ту, од пр ве до по след ње, да има ју пре би ва ли
ште на те ри то ри ји оп шти не Шид, те да то ком сту ди ја ни су гу би ли го дину.
Ре до след кан ди да та за оствари ва ње пра ва на си пен ди ју оствари ва ће се пре ма кри те ри ју ми ма: де фи ци тар но за ни ма ње, по стиг нут успех то ком сту ди ра ња или у средњој шко ли, при ход у до ма ћин ству и упи са на го ди на сту ди ја. На основу то га се вр ши бо до ва ње и пра ве ранг ли сте. То ва жи за оне ко ји по пр ви пут кон ку ри шу, док ће сту денти ко ји су до са да би ли сти пен дисти, а у слу ча ју да и да ље ис пу њава ју усло ве, на ста ви ти са сти пен дира њем. Још увек ни је од ре ђен број сту де на та ко ји ће се сти пен ди ра ти, то ће пред сед ник оп шти не ура ди ти пре об ја ве кон кур са, ко ји се рас пису је 1. но вем бра и тра је до 15. новем бра – ре кла је Жив ка Сре мац, ру ко во ди лац Оде ље ња за дру штвене де лат но сти.
На сед ни ци је би ло ре чи и о оства ри ва њу пра ва у обла сти соци јал не за шти те, на ко ја пра ва има ју сва ли ца ко ја се на ла зе у ста њу со ци јал не по тре бе, а ко ја има ју пре би ва ли ште у овој оп штини, или она ко ју су се ту за те кла. За спро во ђе ње ове од лу ке за дужен је Цен тар за со ци јал ни рад, као но си лац ак тив но стиу обла сти со ци јал не за шти те на те ри то рији оп шти не. У ве зи са со ци јал но угро же ним по ро ди ца ма усво је на је и од лу ка о ре гре си ра њу трошко ва це ло днев ног и по лу днев ног бо рав ка де це у уста но ви за предшкол ско вас пи та ње и обра зо ва ње. Пра во на ова кав вид по мо ћи имају де ца из ма те ри јал но угро же них по ро ди ца, ко је при ма ју ма те ри јал
но обез бе ђе ње.Од бор ни ци су пре ци зи ра ли и
рад но вре ме уго сти тељ ских и трго вин ских обје ка та, да, ка ко су ис та кли, бу ду уса гла ше не же ље и по тре бе ко ри сни ка и вла сни ка, али и гра ђа на, ка ко не би био нару шен јав ни ред и мир. Од лу ком је тач но де фи ни сан и по јам ди ско теке, а тро чла на ко ми си ја ће утврђи ва ти да ли обје кат ис пу ња ва по треб не усло ве. Нај ду же вре ме ра да по ме ну тих обје ка та би ће до три ча са, и то са мо ка да су у пи тању објек ти ко ји при ре ђу ју свад бе, ма тур ске ве че ри и ис пра ћа је у војску, ис кљу чи во и је ди но у вре ме тих про сла ва. Та ко ђе, ис кљу че на је мо гућ ност под но ше ња зах те ва за про ду же так рад ног вре ме на, ко ја је у прет ход ном пе ри о ду би ла прак ти ко ва на.
Под тач ком ра зно по ста вље на су не ка од пи та ња ко ја ни су би ла у ве зи са тач ка ма днев ног ре да, а
оно што је иза зва ло нај ви ше ре акци ја би ло је из ла га ње од бор ни це из ре до ва Г17 Плус, Са ње Ни ко лић, у ве зи са на па дом по ли цај ца на њу. Ова кав чин је оштро осу ђен, те је од лу че но да се што хит ни је раз реши тај слу чај.
В. Про да но вић
НА СЕД НИ ЦИ СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ
Но ви ди рек то ри „Стан дар да“ и КОЦаНа ме сто ди рек то ра ЈКП „Стан дард“ по ста вље на је ВД ди рек тор ка Ви о ле та Цол нер из Ба тро ва ца, ди пло ми ра ни ин же њер по љо при вре де, а за ди рек то ра Кул тур но обра зов ног цен тра Ја сми на Аџић из Срем ске Ми тро ви це, про фесор ка раз ред не на ста ве
Пар ки ра ње смсом
И шид ска оп шти на се прикљу чи ла ре ду оних оп шти на ко је су мо дер ни зо ва ле на чин на пла те пар кинг ме ста. У буду ће ће се пу тем смс по ру ка или ку по ви ном кар ти це на кио сци ма мо ћи из вр ши ти ова кав вид на пла та. Ком плет на над лежност у ве зи са пар кир ним повр ши на ма пре ба че на је на ЈКП „Стан дард“.
Овом од лу ком по сти жемо ефи ка сни ји на чин на пла те пар кинг ме ста. Та ко ђе, уво димо но ве до плат не ка зне за све оне ко ји не бу ду по што ва ли од лу ку ве за ну за пла ћа ње накна де за пар ки ра ње. Омо гу ћује мо и да се про тив та квих лица у пре кр шај ном по ступ ку на јед но став ни ји на чин од ре ђу ју пре кр шај не ка зне. Овим путем обез бе ђу је мо ефи ка сни је и бо ље пар ки ра ње, али и ефика сни је ка жња ва ње оних ко ји не по шту ју пра ви ла – ре као је Ром ко Па у га, на чел ник Општин ске упра ве.
Про стор ни план оп шти не
На осно ву но вог За ко на о пла ни ра њу и из град њи, из врше но је ускла ђи ва ње про сторног пла на ове оп шти не, а рок за ње гов за вр ше так је 18 ме сеци. По зва ни су и гра ђа ни ко ји по се ду ју објек те без до зво ле, да до ђу у оде ље ње за ур ба низам те ле га ли зу ју та кве објекте, а то мо гу ура ди ти у на редних шест ме се ци.
ПО ВО ДОМ ДЕЧ ЈЕ НЕ ДЕ ЉЕ ПРЕД СЕД НИ ЦА ОП ШТИ НЕ УГО СТИ ЛА ПРЕД СТАВ НИ КЕ ЂАЧ КОГ ПАР ЛА МЕН ТА
Је дан дан у ме се цу за де цуПред став ни ци Ђач ког пар ла мен
та основ них и сред њих шко ла шид ске оп шти не, би ли су про те кле не де ље го сти Оп штин ске упра ве.
Пред сед ни ца Оп шти не, На та ша Цвјет ко вић, по во дом Деч је не деље, при ми ла је уче ни ке и са њи ма по раз го ва ра ла о мно гим ак ту ел ним про бле ми ма, али и же ља ма зна чајним за њи хо во обра зо ва ње, вас пита ње и на пре дак. Скуп штин ска са ла би ла је ме сто на ко јем су де ца могла да по ста вља ју нај ра зли чи ти ја пи та ња у ве зи са њи хо вим пра ви ма и по тре ба ма, али и о нај ра зли чи тијим те ма ма ве за ним за град ске актив но сти.
Скуп штин ска са ла ни ка да није би ла леп ша, а ја бих би ла ве о ма срећ на ка да бих мо гла стал но ра дити у та квом окру же њу. Част ми је и за до вољ ство што је и на ша Упра ва ши ром отво ри ла вра та овим младим љу ди ма. Би ли су ве о ма ин тере сант ни и има ли су сјај на пи та ња. На њи хо ву ини ци ја ти ву је дан дан у ме се цу од ре ди ће мо као дан отворе них вра та, ка да ће мо за јед нички рас пра вља ти о не ким те ма ма и про бле ми ма ко ји су њи ма зна чај ни. За хва љу јем им се што су отво ре ног ср ца до шли ов де и обе ћа вам да ће им ова вра та, не са мо да нас, не го у све на ред не да не, би ти ши ром отворе на – на гла си ла је пред сед ни ца Цвјет ко вић.
По ред пред сед ни це, на пи та ња су од го ва ра ле и Жив ка Сре мац, ру ко во ди лац Оде ље ња за дру штве
не де лат но сти, као и Би ља на Сарап, за ду же на за со ци јал ну по лити ку. На пи та ње ка квим се сма тра по ло жај де це и омла ди не у овој општи ни, ис так ну то је да ве ли ку улогу на том по љу има не дав но фор мира на Кан це ла ри ја за мла де, за ко ју је пла ни ран и ак ци о ни план, а ко ја већ са да мно го ра ди на про бле мима, по тре ба ма и ин те ре си ма ко је мла ди има ју. По ред ма ло озбиљ нијих и фор мал ни јих ства ри, де ца су упу ћи ва ла пред сед ни ци и ле жер ни
ја пи та ња, по пут то га ка кву му зи ку во ли да слу ша, те шта су пред но сти и ма не ње не функ ци је.
Де ца су за до вољ на и на да ју се да ће се ова кви су сре ти по на вља ти сва ког ме се ца, као што су и предло жи ли.
Же ле ли смо да у окви ру Дечје не де ље оде мо код пред сед ни це и из не се мо јој сво је же ље, по тре бе и про бле ме. Она нас је ве о ма ле по при ми ла, а на дам се да ће се та кви су сре ти по на вља ти сва ког ме се ца,
као што смо и пред ло жи ли. Пи та ли смо ства ри ко је су у ве зи са школом, али и оне ко је се ти чу ра зних град ских те ма. Она нам је обе ћа ла не ке ства ри, и ја ве ру јем да ће то би ти и ис пу ње но – ре кла нам је Вања Осто јић, уче ни ца ОШ „Срем ски фронт“.
В. П.
Ученицинапријемукодпредседнице
Ма скем бал за нај мла ђе
У окви ру Деч је не де ље Цр ве ни крст Шид по се тио је Основ ну шко лу „Јо ван Јо вано вић Змај“, ко ју по ха ђа ју де ца са по себ ним по тре ба ма. Том при ли ком де ци су уру чили школ ски при бор, са ку пљен прет ход них да на. Одр жа на је и тр ка ре кре а тив но ху ма нитар ног ка рак те ра под на зи вом „За срећ ни је де тињ ство“ ко ја је оку пи ла око 350 так ми ча ра, од пред школ ског до сред њо школског уз ра ста.
Чла ни це Удру же ње же на „Мо ро ви ћан ке“ по се ти ле су Деч је се ло у Срем ској Ка мени ци, а ма скем бал за нај мла ђе при ре дио је Кул тур но – образов ни цен тар.
С. М.
Среда, 14. октобар 2009. 9
IN\IJAwww.indjija.net
www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}
НО ВА СЕ ЗО НА У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ
ЈованКолунџијаодржаоконцертЏез фе сти вал по след њих да на ок то бра ка да ће на сту пи ти го сти из Њу јор ка и Рио де Же не и ра
Све ча ним кон цер том чу ве ног ви о ли ни сте ЈованаКолун
џије Кул тур ни цен тар је прошлог че тврт ка отво рио но ву се зо ну у са рад њи са ''Ер сте'' бан ком и оп шти ном Ин ђи ја. Публи ка је има ла при ли ку да чу је ин тер на ци о нал ног мај сто ра вио ли не ко ји је пр ви пут го сто вао у Ин ђи ји и са ко јим се кла вирском прат њом пред ста ви ла НадаКолунџија.Они су из ве ли де ла Мо цер та, Ба ха, ци ган ске ме ло ди је Па бла де Са ра са те.
На кон фе рен ци ји за но ви наре ди рек тор Кул тур ног цен тра СашаМиливојевићје на ја вио про грам за ок то бар. Зна ча јан кул тур ни до га ђај би ће сва ка ко Џез фе сти вал од 30. ок то бра до 1. но вем бра ка да ће на сту пи ти џе зе ри из Њу јор ка и Рио де Же не и ра. Ту су и два ак ту елна фил ма. Не де љу да на на кон бе о град ске пре ми је ре ин ђиј ска пу бли ка ће има ти при ли ку да ви ди до ма ћи филм ''Че кај ме, ја си гур но не ћу до ћи'' ре ди теља МирославаМомчиловића ко ји је де лом сни ман и на те рену ин ђиј ске оп шти не а пре тога од 15. до 18. ок то бра филм ''Та мо и ов де'' Дарка Лунгулова.
Ве ћи ном гла со ва од бор ни ци Скуп шти не оп шти не Ин ђи ја
су на 13. сед ни ци одр жа ној 8. ок то бра до не ли ви ше ва жних од лу ка од зна ча ја за функци о ни са ње ло кал не упра ве. Пред сед ник Скуп шти не општи не Александар Ковачевић је на пред лог пред сед ника оп шти не Горана Јешића по хит ном по ступ ку увр стио у днев ни ред до но ше ње од лу ке о кре дит ном за ду жи ва њу због оства ре ног де фи ци та и пробле ма са ли квид но шћу. Кредит у ви си ни од 50 ми ли о на ди на ра би ће вра ћен до кра ја ове го ди не. Не ста ши ца нов ца до ве ла је до дис ба лан са прихо да и рас хо да у јав ним преду зе ћи ма ''Ин гас'' и ''Во до во ду и ка на ли за ци ји'' па је на поме ну тој сед ни ци до не то ре шење о ре ба лан су пла на по слова ња ''Ин га са'' као и ре ше ње о да ва њу са гла сно сти на изме не и до пу не фи нан сиј ског пла на по сло ва ња ''Во до во да'' за ову го ди ну.
На по ме ну тој сед ни ци до нете су од лу ке о упо тре би гр ба и за ста ве оп шти не, о до но ше њу пла на де таљ не ре гу ла ци је ви
но гра дар скоту ри стич ког ло кали те та у к.о.Кр че дин, Од лу ка о одр жа ва њу пи ја це и пру жа њу услу га на њи ма и ти ме омо гуће но се о ским ме сним за једни ца ма да упу те зах тев Скупшти ни оп шти не ако же ле са ме да бри ну о пи јач ном про сто ру,
под ко јим усло ви ма, од лу чи ваће од бор ни ци сход но ва же ћим про пи си ма. У окви ру ди ску си је о из ме на ма и до пу на ма Од лу ке о сти пен ди ра њу сту де на та шеф од бор нич ког клу ба ДСС СрпкоМеденица ини ци рао је да се у Ин ђи ји отво ри кан це ла ри ја за
мла де ка ко би им се пру жи ла мо гућ ност да ути чу на до боше ње кри те ри ју ма ве за них за ову и не ке дру ге од лу ке. Меде ни ца је тра жио од пред седни ка оп шти не да утвр ди ла нац од го вор но сти за на ра стао дуг ''Во до во да'' пре ма из во ђа чу ра до ва на из град њи ре ги о налне ка на ли за ци је у то ку суд ског про це са ко ји је во ђен осам наест го ди на.
Од бор ни ци су до не ли и низ ре ше ња о име но ва њу ди ректо ра јав них пред у зе ћа и устано ва из ре до ва ДС ко ји су до са да би ли в.д. ди рек то ри. За ди рек то ра ''Ин га са'' име но ван је ЖељкоТрбовић,за ди ректо ра ''Ко му нал ца''СлавкоПувача, ''Во до во да и ка на ли заци је'' БоркаПоповић,Уста нове ''Спорт ски цен тар'' РадованГрковић, и за ди рек то ра Тури стич ке ор га ни за ци је БорисПашко. На по чет ку сед ни це по твр ђен је је дан од бор нич ки ман дат. На ме сто Саве Алишићако ји је про ле тос под нео остав ку ко оп ти ран је СтјепанДиковић из Но вог Слан ка ме на са из бор не ли сте ''Го ран Је шић – ДС''.
ОДРЖАНАСЕДНИЦАСКУПШТИНЕОПШТИНЕ
КредитомпремошћавајудефицитНесташицановцадовелаупитањеликвидностбуџетаипојединихјавнихпредузећа
На по след њој сед ни ци СО
''Завирите равници у душу'' био је мо то ово го ди шњег пред ставља ња ту ри стич ких по тен ци ја ла оп шти не Ин ђи ја на про шло не дељном Сај му ту ри зма у Но вом Са ду. За раз ли ку од про шле, ове го ди не је штанд био уре ђен у ет но сти лу а ак це нат ста вљен на но во о творе не уго сти тељ ске објек те ''Зе кин са лаш'' из Кр че ди на и ''Са лаш Стојшић'' из Бе шке али и на сме штај не ка па ци те те ко је пру жа ју хо те ли на оба ли Ду на ва у Бе шки и уоп ште на под руч ју ове оп шти не. По пр ви пут на истом штан ду са Ту ри стич ком ор га ни за ци јом оп шти не на сту пила је Ба ња из Ста рог Слан ка ме на, од но сно, Спе ци јал на бол ни ца ''Др Бо ри во је Гња тић'' ко ја де сет го ди на за ре дом уче ству је на овој ма ни феста ци ји.
Ове го ди не ак це нат смо стави ли на сме штај не ка па ци те те и на но во о тво ре не објек те ко ји у неку ру ку чу ва ју тра ди ци ју срем ског под не бља и пред ста вља ју аутентич ну ет но по ну ду оп шти не Ин ђи ја. Ти ме и ми у не ку ру ку уска че мо у воз вој во ђан ског са ла шар ског ту ризма, ка же БорисПашко,ди рек тор
Ту ри стич ке ор га ни за ци је оп шти не Ин ђи ја.
По след њих го ди на на сто ји мо да вра ти мо бањ ски ту ри зам у Ста ри Слан ка мен. Об но ви ли смо све на ше објек те, ста ре ре кон стри са ли и уреди ли за ко мер ци јал ну по ну ду. То су јед но кре вет не и дво кре вет не со бе са кли мом, са вре ме но уре ђе ним то а лети ма. Има мо на рас по ла га њу 76 лежа ја. До гра ди ли смо и уре ди ли но ви ре сто ран са две ста ме ста и по гле дом на Ду нав та ко да и по тре бе за храном мо гу да за до во ље у кру гу ба ње. Ме ђу тим, да би смо при ву кли го сте и Слан ка мен пре тво ри ли у ту ри стичко ме сто, мо ра мо под број је дан да уре ди мо ин фра струк ту ру, пре све га, пу те ве и оба лу Ду на ва, ка же ди ректо ри ца Спе ци јал не бол ни це у Ста ром Слан ка ме ну др МираАлботко ја је са јам ску ма ни фе ста ци ју ис ко ри стила и за пот пи си ва ње не ких уго во ра, по пут уго во ра о сла њу пен зи о не ра у ко мер ци јал не објек те као и са изво ђа чем ра до ва за за вр ше так јед ног ком плет ног објек та у кру гу ба ње који се фи нан си ра из сред ста ва НИПа а где ће би ти обез бе ђе но до дат них 48 ме ста.
У окви ру тро го ди шњег пројек та ко јег фи нан си ра вла
да Хо лан ди је, де ле га ци је шест оп шти на ју го за пад не Ср би је посе ти ле су про шлог че тврт ка општи ну Ин ђи ја. По ре чи ма ко орди на то ра овог про јек та ЖељкаДиловића ра ди се о Про јек ту оја ча ва ња ка па ци те та ло калне упра ве и ци вил ног дру штва ко ји се ре а ли зу је у оп шти на ма При бој, При је по ље, Но ви Па зар, Сје ни ца, Ту тин и Но ва Ва рош. Циљ по се те оп шти ни Ин ђи ја био је упо зна ва ње са при мери ма до бре прак се. О ра ду локал не упра ве оп шти не Ин ђи ја го сте су ин фор ми са ли на челни ца Оп штин ске упра ве СтелаМилаковић, на чел ни ца Одеље ња за фи нан си је ГорданаТишмаи ди рек тор Аген ци је за ин фор ма ци о не тех но ло ги је МилеБодрожић.Пре зен то ван им
је на чин ра да ло кал не упра ве из угла ин фор ма ци о них тех но ло гија, елек трон ске сед ни це, ГИСа, ра да при јем ног оде ље ња, функци о ни са ње Си сте ма 48, од но сно, не по сред ни ути цај гра ђа на на рад јав них пред у зе ћа и ло калне упра ве. До ма ћи ни су го сти ма по ка за ли Ин ђи ју и у по по дневним са ти ма од и гра ли при ја тељску утак ми цу у ко ји ма су се дома ћи ни по ка за ли као бо љи фудба ле ри и по бе ди ли. Пред сед ник оп шти не При бој ЛазарРвовић је ре као да је на кон раз го во ра са до ма ћи ни ма и ин фор ми сању о ис ку стви ма у ин ђиј ске општи не до шао на иде ју ка ко да уна пре ди рад ло кал не упра ве у сво јој сре ди ни са на по ме ном да је Вој во ди на да ле ко раз ви је нија од Ју го за пад не Ср би је и да је та мо по себ но из ра жен про блем не до стат ка ка дро ва.
ПРОШЛЕНЕДЕЉЕУНОВОМСАДУ
НаСајмутуризма
На штан ду Ту ри стич ке ор га ни за ци је
ДЕЛЕГАЦИЈЕШЕСТОПШТИНАПОСЕТИЛЕИНЂИЈУ
Јачањекапацитеталокалнеуправе
Пре зен то ва ли рад ло кал не упра ве
Среда, 14. октобар 2009.10
PAZOVA^KA HRONIKA
Priprema:Gordana Majstorovi}
По бри зи за ста ра и ин ва лидна ли ца, као и по ме ра ма
ко је кон крет но пред у зи ма, чини се да Ста ра Па зо ва пред њачи у од но су на дру ге оп шти не. У про шли уто рак у пре у ре ђе ном До му пен зи о не ра у град ском пар ку у Ста рој Па зо ви отво рен је Клуб за ста ра и ин ва лид на ли ца ко ји је опре мљен средстви ма из за јед нич ког про јек та Оп шти не Ста ра Па зо ва, 2,4 мили о на ди на ра и Ми ни стар ства за рад, за по шља ва ње и со цијал ну по ли ти ку, 3,2 ми ли о на ди на ра. Ка ко су ре кле на отвара њу Клу ба ко ји пред ста вља ме сто за оку пља ње, дру же ње, днев ни бо ра вак, чи та ње дневне штам пе, игра ње дру штвених ига ра и дру го, ди рек тор ка Цен тра за со ци јал ни рад ВеснаТрбовић и ру ко во ди лац пројек та МирјанаСоколовић, из истог из во ра ку пље но је и комби во зи ло ко је слу жи за пре воз ста рих и ин ва лид них ли ца до ле ка ра, ле кар ских ко ми си ја, ма тич них удру же ња... по утврђе ним кри те ри ји ми ма. Клуб за ста ра и ин ва лид на ли ца отворио је пред сед ник оп шти не Горан Јовић, за хва лив ши се Цен тру за со ци јал ни рад (као и дру гим ор га ни за ци ја ма и удру
же њи ма) на бри зи и тру ду ко је пру жа, да се ста рост ко ја све нас че ка, учи ни лак шом и лепшом и да ни ко не бу де сам.
На све ча но сти по во дом отвара ња овог Клу ба, ре че но је да је ре а ли за ци ји це лог по сла допри не ла и из ме на оп штин ске од лу ке о со ци јал ној за шти ти из мар та ме се ца, чи ме је омо гу ћено ор га ни зо ва ње слу жбе кућ не
не ге и по мо ћи у ку ћи. По пројек ту ко ји се ре а ли зу је од 6. ок то бра про шле го ди не, услу ге кућ не не ге и по мо ћи у ку ћи на под руч ју три на се ља у оп шти ни ко ри сти ло је 50 ли ца а те услуге пру жа ло је 7 рад ни ка. Са да, за хва љу ју ћи про јек ту јав них ра до ва ко је спро во ди по крајин ски Се кре та ри јат за рад, запо шља ва ње и рав но прав ност
по ло ва по од лу ци Из вр шног већа Вој во ди не, за по сле но је још 12 ге рон то до ма ћи ца и ство рени су усло ви да се услу га ма кућ не не ге и по мо ћи у ку ћи об у хва ти 150 ко ри сни ка у свим ме сти ма оп шти не. Оп шти на ће обез бе ђи ва ти део сред ста ва за ову слу жбу али у то ме ће парти ци пи ра ти и са ми ко ри сни ци и њи хо ви на след ни ци, ма да су и слу жба и клуб отво ре ни за све до на то ре и љу де ши ро ког срца. Пред сед ник оп шти не Го ран Јо вић је на ја вио да љу по др шку ло кал не са мо у пра ве ка ко би Цен тар за со ци јал ни рад за држао ову слу жбу у истом оби му и по сле 28. фе бру а ра 2010. го ди не ка да пре ста је про је кат јав них ра до ва.
Ре ци мо и то, да чла ном поме ну тог Клу ба мо же по ста ти сва ко ли це ста ри је од 60 годи на, од ра сло ли це с ин ва лиди те том и пен зи о ни са но млађе ли це од 60 го ди на. Ина че, при ли ком отва ра ња Клу ба за ста ра и ин ва лид на ли ца прика зан је и до ку мен тар ни филм о Сур ду ку из 1984. го ди не ка да је ово ме сто ста ро па зовач ке оп шти не има ло 24 од сто ста нов ни ка ста ри јих од 60 годи на.
У окви ру обе ле жа ва ња Дечје не де ље у ПУ „ По ле та
рац“ у Ста рој Па зо ви, већ по тра ди ци ји, отво ре на је 7. ок тоба ра из ло жба во јач ког сли ка ра ИванаЂурића. Ђу рић је ов де из ла гао са сли кар ком Аном Фаби јан 2001. го ди не, од ка да је по ста ло прак са да се у не де љи де те та у хо лу овог вр ти ћа ор гани зу ју ли ков не из ло жбе. Иван Ђу рић ов де из ла же по дру ги пут, ма да му је ово де се та само стал на из ло жба. Из ло жбу је отво ри ла но ви нар ка АнђелкаМали, ре кав ши за свог Вој чани на да је он сли кар ста рог и но вог Сре ма, Вој ке, пло до ва с род них по ља, ба ра и за ба рака, Ду на ва ... као и да су све сли ке обо је нема штом, те се у
мно штву ко ло ри та пре пли ћу ре ал но и над ре ал но. Ина че, де ла Ива на Ђу ри ћа пу бли ка је мо гла, сем род не Вој ке и Ста ре Па зо ве да ви ди у Ин ђи ји, Новом Са ду и Бе о гра ду, Ку ли, Црвен ки, Кра ље ву, Сме де рев ској Па лан ци, Го чу, Ти то вом Ве лесу и дру гим ме сти ма. Уче сник је број них ли ков них ко ло ни ја, сем Вој ке и Го лу би на ца, широм Ср би је и у Ма ке до ни ји. На отва ра њу ове из ло жбе ко јој су при су ство ва ли и пред став ни ци ло кал не са мо у пра ве, за хва ливши се сли ка ру, де цу и го сте поздра ви ла је ди рек тор ка вр ти ћа, АнаЛепшановић, уз же љу да Деч ја не де ља тра је це ле го дине. Ма ли ша ни су из ве ли при годан про грам.
У про шлу сре ду на Град ском тр гу у Ста рој Па зо ви одр
жа на је три би на за мла де на те му „Пре вен тив на за шти та деце и омла ди не од бо ле сти за висно сти“. Ор га ни за то ри ове триби не би ли су Кан це ла ри ја за мла де, оп штин ско оде ље ње за омла ди ну и спорт и Цен тар за раз вој и јед на кост Ја бла нич копчињ ског окру га. Три би на је ор га ни зо ва на у окви ру про јекта „Бу дућ ност“ за све а отво рила ју је Љибушка Лакатош,
ру ко во ди лац оп штин ског одеље ња за омла ди ну и спорт. Не што ви ше о са мом про јек ту ре кла је Наташа Вучић, коор ди на тор про јек та. – Про јекат је ове го ди не по чео и наста ви ће се сле де ће с ци љем иден ти фи ка ци је си ро ма штва и со ци јал не ис кљу че но сти и одр ђи ва ња на чи на и пу те ва за спре ча ва ње истих . Проје кат се ре а ли зу је у не ко ли ко гра до ва у Ср би ји, Хр ват ској и Сло ве ни ји ко ја је но си лац
про јек та. Уче сни ци ове три бине би ли су СрђанСтанковић, за ме ник пред сед ни ка СО Стара Па зо ва, ВеснаЂорђевић из Цен тра за со ци јал ни рад, др Александар Омеровић из па зо вач ког До ма здра вља, Борислава Бањеглав, психо лог у ОШ „Бо шко Пал ко вљевић Пин ки“ у Ста рој Па зо ви,ГоранЛазић, пред сед ник Саве за омла ди не из Го лу би на ца, сред њо школ ке МајаЂукићи КристинаТопић, као и дво
ји ца осма ка, СрећкоЈовићи Срђан Рагастовац. Сва ко је из свог угла из нео ми шље ње о про бле ми ма нар ко ма ни је и пред ло ге мо гу ћих ре ше ња. Ка ко је ре као Го ран Ла зић, пред сед ник мла дих из Го луби на ца, нар ко ма ни ја је болсест за ви сно сти ко ја по стаје ин фек ци ја ко ја се ши ри и по при ма алар мант не раз ме ре, те је раз го вор имао за циљ да на ту чи ње ни цу скре не па жњу мла ди ма.
ЈубиларнаизложбаБранкаОрешћанина
У Ста рој Па зо ви, у хо лу Позо ри шне са ле, у че твр так
8. ок то бра уве че, отво ре на је 50. из ло жба сли ка, аква ре ла и цр те жа Бранка Орешчанина из Ста ре Па зо ве, чла на удруже ња ли ков них умет ни ка Ста ре Па зо ве, Ле о нар до Но ви Ба новци и Во ди ца Го лу бин ци. Овом ју би лар ном из ло жбом Бран ко Оре шча нин обе ле жа ва и шест де це ни ја жи во та и че ти ри деце ни је сли кар ског ра да. Упра во због то га ова са мо стал на из ложба је бо га ти ја и ра зно вр сни ја јер об у хва та чи тав сли кар ски опус Бран ка Оре шћа ни на, од пеј за жа и аква ре ла срем ске рав ни це и са ла ша, пре ко портре та Сре ма ца до цр те жа оловком. Отва ра ње ове из ло жбе било сво је вр сно ве че по све ће но Сре му ко је су зву ком и пе сма ма опе ва ли чла но ви Там бу ра шког ор ке стра и пе сни ци Брица и Прока, глу мац МиланДудић, ре ци та тор и књи жев ник РалеДамјановић, ко ји је на пи сао и есеј за књи гу Бран ка Оре шчани на ,,Мо ји Срем ци,,.
Ре тро спек тив на из ло жба Бран ка Оре шћа ни на от кри ва спо соб ност чо ве ка ко ји је упијао зву ко ве, сли ке за ви чај не, ста ре љу де и све што је си ноним Сре ма ко га ви ше не ма од ма лих но гу ре као је Радослав Рацковић, док је СавоБојовић на по ме нуо да Бран ко Оре шча нин има та ле нат од младо сти и ве што га је раз ви јао до да на шњег да на, а БраниславаЈовановић, исто ри чар уметно сти је у пр ви план ста ви ла уни вер зал ност Оре шча ни на јер ње го во де ло је зна чај но по умет нич кој и до ку мен тар ној вред но сти. На отва ра њу из ложбе, Оре шча нин је ре као да је за ових 40 го ди на ура дио преко 2,5 хи ља де сли ка и 4 мо ногра фи је, имао 300 ко лек тив них из ло жби и 50 са мо стал них.
Из ло жбу је отво рио МиленкоХаџић, пред сед ник УЛУСПа ко ји је Оре шча ни на свр стао у нај пло до твор ни јег чла на овог Удру же ња.
ОТВОРЕНКЛУБЗАСТАРАИИНВАЛИДНАЛИЦА
Старостнассвечека
Клуб отво рио пред сед ник Го ран Јо вић
ТРИБИНАОБОЛЕСТИЗАВИСНОСТИНАТРГУДРЗОРАНАЂИНЂИЋА
Будућностзасве
У„ПОЛЕТАРЦУ“ИЗЛОЖБАИВАНАЂУРИЋА
СликарстарогиновогСрема
Из ло жба Ива на Ђу ри ћа у вр ти ћу
Скупштинскозеседање,одржаноуРуми6.октобра,није
ималовећаизненађењаусмислудоношењанајављениходлука:мадајеоконекихтачакакаоштојенапримеруспостављањесарадњесаХрватском,и билополемичкихтоноваодстранеопозиције,већиномгласова присутних одборника иоваодлукајеусвојена.Без веће расправе усвојене
суодлукеодоношењуплановадетаљнерегулацијезаблоковеуцентралној зониРуме,насељаХртковци, ''Румскепетље'',''раднезонејуг2''уРуми,каоинасељаПлатичево.
Не можемо бити задовољни количином досадашњихинвестицијаурумскојопштини, један од разлога за то јештоопштинанијерасполагалаграђевинскимземљиштем.КоначносмоуспелидаодМинистарствапољопривредедобијемобесплатнопољопривредноземљиштеупотесу''Румскапетља'',напутупремаШапцу,реч је о 310 хектара. Ту ћеубудуће бити могућности заградњу привредних објеката,атоћеподразумеватииновараднаместа, јернам јенезапосленост велики проблем.Услов за градњу биће чистетехологије, сада је потребноштопретоземљиштеопремити инфраструктуром, роковиза израду планова детаљнерегулације не смеју бити дужи од три месецаистакао јепредседник румске општинеГоранВуковић.Ненад Боровић, председ
ник Скупштине општине, на
гласио је да сада треба битиопрезан,усмислуизбораинвеститора,јеровојеједнаодпет најатрактивнијих локацијауСрбији.Предносттребадаимајуониинвеститорикојићезапослитивећибројљуди,додаојеон.Изгласане су одлуке о ус
постављању сарадње Општине Руме са Вуковарскосремском жупанијом у Хрватској,као и саОпштиномБијељинауБиХ.ОдборнициСРСсубилипротивиуповишеномтонуговорили о прогону Срба изХрватске, али је председникВуковић нагласио да требауважитииисторијскудистанцу,каои тодаодбијањеовесарадње неће помоћи решавању проблема Срба који суосталууХрватској.УрасправусеукључиоиодборникГоранСлавујевић:У политици треба бити
мудре главе и хладна срца.У Хрватској још има Срба, у
ВуковарујеодносСрбаиХрватаполапола.ПрекограничнасарадњарешавапроблемеСрба са једнеи друге странеДунава,економскакористмора бити изнад политизацијепроблема.
Усвојене су одлуке о стипендирању50 студенатачијије просек оцена изнад осам,каоиопосебнојновчанојнагради,од30до50хиљададинара,застудентесапросекомоценаизнад9,5.
Среда,14.октобар2009. 11
Priprema: Katica Kuzmanovi}
RUMA
КУЛТУРНИЦЕНТАРФилмскипрограм''Јахачи'''од12.до18.октобра''Бруно''(Борат2.део)од19.до25.октобра
Позоришнипрограм''Покондиренатиква'',НароднопозориштеБеоград21.октобару20часова
МузичкипрограмГрупа''Рио''Београд16.октобару21час
ОсталипрограмиАудицијазазвездегранда17.октобару12часова
МАТИЧАР
Венчани:БојанБаталоиСлађанаСавић,ЗлаткоВереши
ЛидијаПил,ДамирНаглиБиљанаМихајловић,МиланШпирић
иЉиљанаЛукић,БраниславЗечевићиГорданаГрмуша
Добили ћерку: Гордана и Душан Аврамовић, Исидора и
БошкоЧарубџић,ТамараиМирославМаксимовић,Драгицаи
ДаркоТодић
Добилисина:БраниславаиМирославМалбашић,Слађана
иДушанЋенановић
Умрли:РадинкаВасиљевић 1928,МаријаКатић 1923,
ЕвицаМајор1930.
САСЕДНИЦЕСКУПШТИНЕОПШТИНЕ
ЗеленосветлозасарадњусаБосномихрватскомПотес''Румскапетља''требададоведеинвеститореуРуму
Детаљ са седнице
Под покровитељством ОпштинеРума,од5.до9.октобрауовом
градусеодвијаопрограм''Дечјенедеље''разноврснимсадржајима,одизложби, позоришта, до пријема занајмлађе,учинилосесведа малишанибудуцентарсвета,штобисвакомдруштвуитребалодабудециљ.УхолуКултурногцентра,5.ок
тобра, организована је изложбадечијих радова коју је припремило Друштво за помоћ недовољноразвијеним особама у менталномсмислу. Већ наредног дана Позориште ''Душко Радовић'' извело јепредставу''Тинејџклуб'',а7.октобраНароднопозориштеизЗрењанинапредставу ''Храбрикројач''.Уорганизацији Градске библиотеке,8. октобра,првацима судодељенечланске карте ове установе. Истогдана,дакле8.октобра,биоје''Данотворенихврата''зађакепрвакеималишанеиз ''Полетарца'',председникрумскеопштинеГоранВуковићприредио јепријемуГрадској кући. За сваког се пронашлонешто:далисутобилислаткиши,школски прибор, бојице, басне бојанке,илиононајважније,топлареч.Малишанисупредседникудонели цртеже под радним називом''Жеље за председника'', неко је
пожелео лопту, неко љуљашку, апонеко и целу кућу, коју вероватнонема.Наредногдана,9.октобра,уОШ
''ДушанЈерковић''дециизсоцијално угрожених породица подељенесукњиге,245комплета,којејеобезбедилаопштина.Уимелокал
не заједнице малишане је поздравио заменик председника општинеДраганКардаш, као и директор активашколаЗоранДробац.''Дечјанедеља''сезавршилагостовањем Позоришта ''Дупло дно'' изНовог Сада и представом ''Злочиниказна''.
Читалачка публика Руме ималаје9.октобраприликудаужива
у несвакидашњој промоцији једненове књиге: у читаоници Градскебиблиотекепредстављенаје''Енциклопедијарускефилософије'',чијијеиздавачипреводилацРумљанинВладимирМеденица.У програму промоције учество
вали су еминентни гости из Русије:МихаилМаслин,шефкатедреза руску философију на Московском државном универзитету, ПетарАпришко,докторфилософије,члан Уређивачког одбора, ПетарКалитин,професорнаМосковскомуниверзитету, Анастасија Гачева,сарадникИнститута за светскукњижевностРускеакадемијенаука,РадославБожић,професоррускогјезика у Руми и преводилац. У имедомаћинагостесупоздравилиЖељ
ко Стојановић, директор Градскебиблиотеке, заменик председникаопштинеДраганКардаш,каоибиблиотекарСтеванКовачевић.Токомвечерирасправасеодви
јаланатемучовека,рускогчовека,рускихфилософакојиникаданисуволелиапстрактностиопштост.Данашњевремејеузнакурас
кида породичних веза, ставља секлин између генерација. Достојевскијеуроману ''БраћаКарамазови'' показао куда води мржња упородици, води у борбу свих противсвих,ууништењечовечностиучовеку.Светскосродствојезадатакпред сваком породицом, друштвоми народом, пред свима који чинечовечанствоистакла је АнастасијаГачева,билајетоистовременоипорукаинтелектуалногврхаРусије,ауРуми.
ДЕЧЈАНЕДЕЉА,РАДОСТМАЛИШАНА
Књиге,слаткиши,ипонекиосмехДециизсоцијалноугроженихпородицауручено245комплетакњига,каопоклонлокалнезаједице
Пред сед ник Го ран Ву ко вић са рум ским ма ли ша ни ма
НОВЕКЊИГЕ
Енциклопедијарускефилософије
Са про мо ци је у Би бли о те ци
Среда, 14. октобар 2009.12
Беочинска хроника
Иришка хроника
Припрема: Катица Кузмановић
По след њих ме се ци, по литич ка си ту а ци ја у Оп шти ни
Ириг мо гла би се по ре ди ти са ха мле тов ском син таг мом ''Нешто је тру ло у др жа ви Данској''. Епи лог ду го трај ног ха отич ног ста ња ве ро ват но ће бити на ван ред ној сед ни ци Скупшти не оп шти не, за ка за ној за 13. ок то бар, у 17 ча со ва. Ка ко је у то вре ме наш ово не дељ ни број но ви на већ био у штампи, де таљ ни ји из ве штај сле ди на ред не не де ље, у овом ли сту ''хро ни ке'' пре но си мо ре а го вања чел ни ка ко а ли ци је ко ја је на вла сти у Ири гу по во дом ново на ста ле си ту а ци је.
Ван ред на сед ни ца СО за каза на је на пред лог Срп ске ради кал не стран ке ко ја у Скупшти ни има осам од бор ни ка, јед ну тре ћи ну од укуп ног броја. У днев ном ре ду сед ни це су пред ло зи ра ди ка ла о раз ре шењу са функ ци је за ме ни ка председ ни ка Оп шти не Вла ди сла ва Ил ки ћа, као и чла на Оп штинског ве ћа Дра га на Аме то вића, оба из ре до ва ЛСВ.
Пред сед ник Оп шти не Ириг др Ра до ван Ер це го вац, у име Гру пе гра ђа на са ње го вим име ном, обра тио се ових да на пред сед ни ку Скуп шти не општи не Вла ди ми ру Пе тро ви ћу са оп ште њем сле де ће са др жине, у пи са ној фор ми:
''Гру па Гра ђа на др Ра до ван Ер це го вац'' зах те ва да се у ро ку од три да на сме ни са поло жа ја на чел ни ца Оп штин ске упра ве Оли ве ра Фи ли по вић Про тић, због ра су ла и нера да у Оп штин ској упра ви на чи јем је она че лу. Не функ цио ни са ње Оп штин ске упра ве је
кон ста то ва но, ка ко од стра не функ ци о не ра, та ко од по је диних ше фо ва слу жби у окви ру Оп штин ске упра ве, као и самих гра ђа на Оп шти не Ириг. Та кон ста та ци ја је при сут на више од го ди ну да на уна зад. Заме ник пред сед ни ка Оп шти не Ириг Вла ди слав Ил кић је са
та квим ста њем упо знат у ви ше на вра та, од стра не пред сед ника оп шти не и пред сед ни ка СО, с чи ме је био са гла сан, при знао је чи ње нич но ста ње, али ни је пред у зео ни је дан ко рак да се то ис пра ви. За то сма тра мо да је Вла ди слав Ил кић је дан од најве ћих кри ва ца за ова кво ста ње у Оп штин ској упра ви, и са мој вла да ју ћој ко а ли ци ји, што је ство ри ло про сто ра опо зи ци оним стран ка ма да по кре ћу ванред ну Скуп шти ну и на тај на
чин ре ше по сто је ће ста ње''.За ме ник пред сед ни ка оп
шти не Вла ди слав Ил кић, ко га смо уочи сед ни це СО за мо ли ли за ко мен тар нај но ви јих зби вања, из нео је нај пре хро но ло
ги ју до га ђа ја, од не зва нич них при ча о но вој ко а ли ци ји ГГ ''др Ра до ван Ер це го вац'' и СРС, до кон крет них по те за:
Са ста нак ко а ли ци је са зван је за 30. сеп тем бар, чла но ви Гру пе гра ђа на се ни су по ја вили, по сла ли су ул ти ма тив но писмо да се на чел ни ца Оп штин ске упра ве сме ни у ро ку од три дана. За ка за ли смо но ви са ста нак на ко ме би ГГ из нео ар гу мен таци ју за ову сме ну, ни ко се ни је по ја вио. У по не де љак, 5. ок тобра, са ста ли смо се у вр ху Ли ге си ци ја де мо кра та у Но вом Са ду, као и 6. ок то бра ка да је на скупу био и Ду шко Ра да ко вић, др жав ни се кре тар у Ми ни старству за ло кал ну са мо у пра ву, из ГГ се по но во ни ко ни је поја вио. На кон то га, 7. ок то бра, уз до го вор са вр хом стран ке, јед но гла сно је до не та од лу ка да се не при ста не на сме не без ар гу мен та ци је. Оче ку јем да ће да пре вла да ра зум, да се сми ре стра сти, и да оп шти на на ста ви са ра дом. У оп ци ји ГГ плус СРС, по мо јој про це ни, оп шти на ће се на ћи у те шкој, и не за вид ној си ту а ци ји.
ХА О ТИЧ НО СТА ЊЕ У ОП ШТИ НИ
Да ли је решење но ва ко а ли ци ја?Пред сед ник зах те ва сме не, као и ра ди ка ли, ли га ши се по зи ва ју на ра зум
ВладиславИлкић:ГГплусСРС-погубнозаиришкуопштину
ДрРадованЕрцеговац:Највећикривацзасве
јеИлкић
ЛСВ:донетаодлукадасенепристаненасменебезаргументације
Ме ђу 300 из ла га ча из зе мље и ино стран ства на сај мо ви
ма Ло рист и Ту ри зам у окви ру Ту ри стич ке ор га ни за ци је Војво ди не сво је ту ри стич ке по тенци ја ле ове го ди не по пр ви пут пред ста вља и оп шти на Бе о чин.
Пре ма ре чи ма вој во ђан ског се кре та ра за при вре ду Иштвана Па сто ра, сај мо ви Ло рист и
Ту ри зам ће по ка за ти да у Ср бији већ да нас по сто ји ту ри стич ки про из вод ко ји је спре ман да се так ми чи на гло бал ном и ре гио нал ном тр жи шту, што би треба ло да сви ма бу де под стрек за на ста вак ја ча ња ор га ни за ци оних и мен тал них по тен ци ја ла.
С. М.
По ла га њем ве на ца на споме ник бор ци ма и жр тва ма
фа ши стич ког те ро ра у пар ку хе ро ја Бри ла у 10 са ти по че ће обе ле жа ва ње 16. ок то бра, Дана Оп шти не Бе о чин. Тим по водом у 17 са ти у До му кул ту ре
би ће одр жа на све ча на сед ни ца Скуп шти не оп шти не, на ко јој ће нај за слу жни ји ма би ти до деље не тра ди ци о нал не оп штинске на гра де и при зна ња.
У 19 са ти пред сед ник Из вршног ве ћа АП Вој во ди не Бо јан
Пај тић све ча но ће отво ри ти Спорт ску ха лу, чи ја град ња је за по че ла још 1996. го ди не.
На кон то га, са по чет ком у 21 сат, по чи ње кон церт на ше позна те гру пе „ОК бенд“.
С. М.
Про те кле сед ми це пред седник Оп шти не Бе о чин мр
Бог дан Цве јић при су ствовао је про мо ци ји ме ђу на родног про јек та „Еко – ет но се ло европ ских ре ги ја“, ко ја је одржа на у окви ру Дру ге Ме ђу народ не кон фе рен ци је еко ту ризма у Но вом Са ду.
Реч је о про јек ту ко ји тре ба да поч не да се ре а ли зу је следе ће го ди не на Фру шкој го ри, у бли зи ни се ла Гра бо во и Ба ноштор, на не ко ли ко ки ло ме та ра од Ду на ва и у не по сред ној близи ни ан тич ког пу та Сир ми јум –
Бо но ниа и ко ји је при ли ка да бе о чин ска оп шти на про мо ви ше сво је ту ри стич ке по тен ци ја ле.
Про је кат је за ми шљен као скуп раз ли чи тих сти ло ва градње тра ди ци о нал них ку ћа са европ ског под не бља, где ће посе ти о ци мо ћи да до жи ве Европу у ма лом. На пра ви лан на чин би ће пред ста вље не све европске на ци о нал не ка рак те ри стике, све што је спе ци фич но, репре зен та тив но, на кон че га ће би ти на пра вље на пра ва ет ноло шка збир ка европ ског се ла. Еко – ет но се ло би ће из гра ђе но
по ECO Lod ge кон цеп ту, од носно по кон цеп ту еко ко на чи шта. У окви ру овог про јек та, по ред тра ди ци о нал них ку ћа, пла ни ра се и из град ња ет но ви но гра да и воћ ња ка, ин фо пунк та, су венир ни це, ам фи те а тра, тра ди цио нал ног ре сто ра на са здра вом хра ном ко ја ће се на ба вља ти код ло кал ног ста нов ни штва, про дав ни це еко про из во да, Цен тра за раз вој еко ту ри зма и још низ спе ци фич но сти ко јима ће се про мо ви са ти европ ске ре ги је.
С. М.
НА САЈ МУ ТУ РИ ЗМА У НО ВОМ СА ДУ
Бе о чин пред ста вио сво је по тен ци ја ле
ПредседникОпштиненаштандубеочинскеТуристичкеорганизације
У ГРА БО ВУ И БА НО ШТРУ СЛЕ ДЕ ЋЕ ГО ДИ НЕ
Из град ња Еко–ет но се ла европ ских ре ги ја
У ПЕ ТАК, 16. ОК ТО БРА, НА ДАН ОП ШТИ НЕ БЕ О ЧИН
Све ча но отва ра ње спорт ске ха ле
Среда, 14. октобар 2009. 13
Још 4 недеље и почињеДамир Докић из Врд ни ка, отац по зна те те ни сер ке Је
лене, ко ји је не дав но на по новље ном су ђе њу у Оп штин ском су ду у Ру ми осу ђен на 15 ме сеци за тво ра и ко ји се на ла зи у при твор ској је ди ни ци Ка зне но – по прав ног за во да у Срем ској Ми тро ви ци сту пио је у штрајк гла ђу. Он је под нео за твор ској упра ви зах тев за пре ба ци ва ње у са ми цу ре вол ти ран „при страсним по сту па њем су да“. До кићев бра ни лац БосиљкаЂукић на во ди да он од би ја да узи ма хра ну, во ду и ле ко ве, јер сматра да је смрт је ди ни на чин да иза ђе из за тво ра, те да због опструк ци је и при стра сно сти вође ња по ступ ка прав да и да ље за ње га не ће би ти до ступ на. Она на во ди да је од До ки ћеве не вен ча не су пру ге БиљанеБосанчић са зна ла да он пи ше
и опро штај но пи смо.Не зва нич но, ре волт код До
ки ћа иза зва ла је пре су да Си
нишиВучинићу, ко га је Трећи оп штин ски суд у Бе о гра ду услов но осу дио на шест ме сеци за тво ра с ро ком про ве ре од две го ди не због пре њи смр ћу по сла ни ку Жарку Кораћу и но ви на ру не дељ ни ка „Вре ме“ МилошуВасићу.
Адво кат Бо сиљ ка Ђу кић каже да још ни је до би ла от правак пре су де ко јом је До кић осуђен на 15 ме се ци за тво ра и да је на пре су ду уло жи ла жал бу. Та ко ђе, она на во ди и да би у но во на ста лој си ту а ци ји кћер ка Да ми ра До ки ћа мо гла на редних да на да по се ти оца, ко ји се у при тво ру на ла зи од 6. ма ја, због прет њи ко је је те ле фо ном упу тио аустра лиј ској ам ба садор ки у Ср би ји не за до во љан пи са њем та мо шње штам пе.
Ж.Н.–Ј.З.
ГО ДИ ШЊИ КОН ЦЕРТ ДЕЧ ЈЕГ ФА „ДУ КАТ“
Разноврсностпесамаиигре
По чет ком ок то бра ста ро пазо вач ки ФА „Ду кат“, деч ји
ан самбл сво јој вер ној пу бли ци пред ста вио се це ло ве чер њим кон цер том. По ред бо га тог репер то а ра ига ра и пе са ма два деч ја ан сам бла „Ду ка та“, успешно су на сту пи ли и го сти из КУДа „Ми ло је По по вићЂак“ из Ку са да ка и ан самбл СКУДа „Херој Јан ко Чме лик“ из Ста ре Пазо ве. Пу бли ку и го сте по здра вили су Светлана Рудић, уметнич ки ру ко во ди лац и ко ре о граф и Александар Омеровић, пред сед ник Управ ног од бо ра „Ду ка та“. До ма ћи ни су го стима, у знак се ћа ња и за успе шну са рад њу, ори ги нал не по клонеруч но из ве зе не за хвал не це уру чи ли, РужениЧервенској, ко ре о гра фу из Ста ре Па зо ве и Игору Гајићу, пред сед ни ку Дру штва из Ку са да ка.
Г.М.
Де ле га ци ја Гор њег Ми ланов ца, ко ју је пред во дио
пред сед ник Оп штин ског од бора СУБ НОР ВељаТодоровић, би ла је у че твр так, 8. ок то бра у по се ти Ме сној ор га ни за ци ји Са ве за бо ра ца Ла ћар ка. По сета је ор га ни зо ва на у окви ру 65 го ди шњи це осло бо ђе ња Ла ћар ка у Дру гом свет ском ра ту. На кон осло бо ђе ња села, 1. но вем бра 1944. го ди не, по бе до но сни по ход На род ноо сло бо ди лач ке вој ске био је при вре ме но за у ста вљен на „ге не рал ном ка на лу“, где су во ђе не же сто ке бор бе, па су Мар тин ци и Ку змин осло бође ни тек у де цем бру. У овим бор ба ма по ги ну ло је и 29 бора ца с под руч ја Гор њег Мила нов ца. Њих 28 са хра ње но је на Но вом гро бљу, где им је
по диг нут спо ме ник, са да обно вљен, док је дан бо рац почи ва на Ста ром гро бљу.
Де ле га ци ја Гор њег Ми ланов ца об и шла је ме сто где су во ђе не бор бе и ме ста где су са хра ње ни бор ци из те оп штине и по ло жи ла вен це.
О ра ду ов да шње бо рач ке ор га ни за ци је, ко ја бро ји више од 200 чла но ва и јед на је од нај ве ћих и нај ак тив нијих у чи та вој Ср би ји, го сте је упо знао њен пред сед ник Рада Корица, а с раз во јем тог при град ског на се ља пред седник Ме сне за јед ни це ЉубишаШулаја. Го сти и до ма ћи ни из ра зи ли су за до вољ ство резул та ти ма по се те, а за по че та са рад ња, ка ко је до го во ре но, би ће на ста вље на. С.Ловчанин
У срем ско ми тро вач ку Болни цу сти гла је ху ма ни
тар на по моћ ко ју је до ни ра ла цр ква ''Ису са Хри ста, све та ца по след њих да на'', од стра не во лон те ра из Ју те, Солт Лејк Си ти ја, за хва љу ју ћи пре све га брач ном па ру Денсли и го споди ну Хилу, пред сед ни ку пројек та. Про је кат је за ми шљен као еду ка ци ја из ре а ни ма ци је но во ро ђен ча ди, и од ви ја се у 34 зе мље Евро пе. Ин струк тор и пре да вач је вр хун ски стручњак из те обла сти, по ре клом из САДа, са уни вер зи те та Ју та, ане сте зи о лог дрБенет ко ји је већ ра ни је оба вљао еду ка ци ју у Украј ни, Ру му ни ји, Тур ској и са да у Ср би ји. Еду ка ци ја ће би ти одр жа на у Но вом Са ду, кра јем но вем бра, за ин струк то
ре ко ји ће мо ћи да ље да вр ше обу ку.
Ово је јед на од пр вих хума ни тар них по мо ћи где се пр во оба вља еду ка ци ја па тек он да сти жу ин стру мен ти, ре као је МирославКендришић, за меник ди рек то ра бол ни це, и додао да је ова цр ква ви ше пута по ма га ла овој здрав стве ној уста но ви. Пр ви пут је са рад ња оства ре на 2002. го ди не. Овог пу та до на ци ја се са сто ји од опре ме нео п ход не слу жби за нео на то ло ги ју, а Кен дри шић сма тра да ће се ти ме сма њи ти сто па мор та ли те та но во ро ђенча ди. Опре ма се са сто ји од две ин фу зи о не пум пе, два аспи рато ра и апа ра та ко ји ме ри ни во ЦРПа из кр ви но во ро ђен ча ди.
Л.В.
УПРИТВОРСКОЈЈЕДИНИЦИСРЕМСКОМИТРОВАЧКОГЗАТВОРА
ДамирДокићштрајкујеглађу
ДамирДокић
ДОНАЦИЈАМИТРОВАЧКОЈБОЛНИЦИ
Опреманеопходнаслужбизанеонатологију
Новаопреманапоклон
ПО ВО ДОМ ГО ДИ ШЊИ ЦЕ ОСЛО БО ЂЕ ЊА ЛА ЋАР КА
МилановчанигостиЛаћараца
Привредна делегација Чешке на челу са потпредседником Привредне коморе Чешке, господином Јозефом Цилеком ће по
сетити Србију, Београд, 15.10.2009. године. Као подстицај даљем унапређењу економске сарадње две земље, том приликом ће бити организован Пословни форум српских и чешких привредника који ће се одржати у ПКС, Ресавска 15, Београд у сали 2 са почетком у 13.00 часова. После једночасовног пленарног дела биће организовани билатерални разговори српских и чешких привредника.Позивамо Вас да узмете учешће на овом скупу и молимо да потврдите своје присуство на телефон: 011 33 00 900 локал 316
Конкурсзадоделунаградезаизвозникагодине
Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) расписала је Конкурсзадоделунаградеза
извозникагодине2009.Награде се додељују за најбоље извознике у категоријама:НАЈБОЉИИЗВОЗНИКГОДИНЕ,НАЈБОЉИНОВИИЗВОЗНИ
ПРОИЗВОД, ОСВАЈАЊЕ НОВОГ, ИЗВОЗНОГ ТРЖИШТА,НАЈБОЉИ ИЗВОЗНИК у категорији малих и средњихпривреднихдруштаваРокзаподношењепријаваје1.децембар2009.године.Право учешћа имају сва извозна привредна друштва са
центром пословних активности на територији Републике Србије. За додатне информације можете се обратити: Инес Новосел: [email protected], Милици Затезало, или путем телефона: 011/3398772, 3398774.
Посетачешкепривреднеделегације15.10.2009.године
Цене на мало робе и услуга у Републици Србији у септем
бру 2009. године у просеку су порасле за 0,3 одсто у односу на претходни месец, саопштио је Републички завод за статистику. Од почетка 2009. године закључно са септембром, малопродајне цене у просеку су повећане за 9,4 одсто, док међугодишња септембарска стопа раста цена на мало износи 9,5 одсто.
Робне цене су у септембру 2009. године, у односу на претходни месец, у просеку повећане за 0,2 одсто. Цене пољопривредних и сезонских производа у просеку су повећане за 0,7 одсто, цене индустријских непрехрамбених производа за 0,5
одсто, а цене пића за 0,1 одсто, док се цене дувана нису мењале. Просечан пад малопродајних цена у септембру забележен је само код индустријских прехрамбених производа и то за 0,4 одсто. Цене услуга у септембру ове године у просеку су биле више за 0,6 одстоу односу на претходни месец.
Трошкови живота у Републици Србији порасли су у септембру 2009. године у просеку за 0,2 одстоу односу на претходни месец. Ниво трошкова живота у септембру ове године у просеку је виши за 6,0 одстоу односу на децембар 2008. и за 7,1 одстоу односу на септембар.
Привредна комора Србије у сарадњи са Амбасадом Белгије Канцеларија економског аташеа организује посету белгијске
економске мисије. Програмом посете, која се одвија 15. и 16. октобра 2009.године, предвиђени су разговори српских и белгијских фирми 15. октобра 2009.г. (четвртак) са почетком у 10,00 часова у хотелу “ЗИРА”, Рузвелтова 35, сале "Миконос" и "Родос". За 16. октобар је предвиђен наставак разговора у хотелу “ЗИРА” и/или посета српским фирмама (у зависности од договора са белгијским партнерима). Контакт телефон је: 011 32 48 109.
ПосетаделегацијепривредникаБелгијеСрбији
Септембарскирастценаитрошковаживота
Црквенитутор"кинескоглица", мештанин Витојеваца
(поименуГруја)којипријатноизненађеном пароху Емилијану Глоцару, на самом почеткуроманаОд про ле ћа до про лећа–самоштојемладипастирумантији, априла 1930. године, коњском запрегом допутовао на службу у село – показује црквену хацијенду какве,према туторовим сазнањима,неманадалеко уСрему, робуснуиумивенупарохијскукућуу којој ћењи хов зелени попаодсадастановати("Каокакавзамак, соба собу стиже."), ипритомобјашњавадасуоклеветаниВитојевчаниовупоповскукућусазидалиизинатапре
двадесет година, здраво љутиштоје(и)Конзисторијаподлегла клеветама о разбојничкоми шверцерском селу на Савии избегавала да уњихове водене храстове шуме пошаљесвештеника,изненадауобиласкуцрквенекуће саГлоцарем(уроманусапопомНиколајем)скрећематицупричесповршинеуједанхорорни"подземни"рукавац, тачније у винскиподрумизвесногратногпрофитераизПрвогсветскогубијања,трговцаимешетарастоком,газдаВасилија,који јеимаокућунаместуовепарохијскехациједне, и у подруму те куће,подмукло, без сведока, насуоу (фрушкогорско) вино неке
"гадурије"иотроваотадашњегвитојевачкогпопаТимотеја.Човек је крепавајући у по
друму "каошугавпас"устрашнимболовима,премаверзијитутора Грује, проклео витојевачког Борџију "чак до деветогколена".Тровачјеубиствозабашурио и измакао правди,алиубрзомуједнопоједнопомреше сва деца, затим и унуци,марвауритовимапоугиба,сав капитал пропаде или серазграби, "род газда Василијевишчезаојекаодим",дабиупоследњемтрзајудрамеовајчовекполудео,сишаоувинскиподрумитамосуганашлиобешеног.Ова "божија казна", хајде
да кажемо: Закон вишег (небеског) реда, који је стигаоподмуклог убицу (али, сњим,нажалост, ко ла те рал но побиоињемукрвноблискенедужнељуде),изазиваунама–читаоцимаГлоцаревогроманахронике – тријумфално осећањезадовољења "више правде", ањој,тврдеупућени,никонеможеумаћи...Ипак,најстрашнијеу овом отровном витојевачкомзаплетунијесамчинстрељањауподруму,пани (божија) казна која је уследила; најстрашнијејетоштосесвезаистаиодиграло у стварности СтарихВитојеваца,тоштојесвемртва
истина! Додуше, романсиранаистина.Следећедвегодине,до1932,
парохЕмилијанГлоцар,православниЧехрођенуМоравској,проживећеуВитојевцима–пренегошто је "старосело",ближе Сави, збрисала поплава иГлоцарфактичкиостаобезпарохије!–каоhomoduplex:духовнипастир,дог ма тик,сједнестране,иписац,уметник,је ретик,сдругестране...Речју, оно што су светина,
понеки (освешћени) Витојевчанин,паињеговипознанициблиски цркви или ухлебљенина њеним јаслама, препознавали као учмалу "селендру" умочварама и баруштинама укојимасемозаксамоможеуцрвљати,Глоцар,евидентно,ниједоживљаваокаоказну("Алинежалиминисамжалионионда,кадасусемојипознанцизгражавали куда ме сремски епископдрИринејшаље."),премданикаонаграду;онјеувитојевачкоммикрокосмосуиводенојдрамитог,условноречено,забаченог људског станишта,осетио сјајну могућност својекњижевнереализацијеиуВитојевцимаубрзооткриозлатнусировинскубазузасвојроманОд про ле ћа до про ле ћа.Премда,подоласкууВито
јевце, није потрошио ни тридесет година живота и, још,књижевни почетник ("...какоје тешко стварати без контактасачешкомлитературом,безподстицајаипотпуноусамљен,аузтојошусрединиукојојнечујемјезиканакомепишем,укојојникоинеслутидакњижевно стварам."), Глоцар овосело, заглибљено у воденимшумама Доњег Срема, препознаје као своју животну шансу,екс клу зив ну књи жев ну лабо ра то ри ју! После служби уцркви, "докуледенимноћимаизгладнеливуцистрашнозавијају",парохутишиницрквенехацијенде, попут некаквог алхемичара романтика, згрбљенза асталом испод своје сенкеподстакленомкрушкомуљанелампе,цедиесенцијуживотнихсокова из сировине скупљене тогаданаупарохији (иодпарохијана).ЕмилијанГлоцар,писацкојиви ди кроз ср це,притомпостижезапањујућезреле,мудре и филозофске, психо
лошкииздиференциранеувидеипродореуљудскудушу,засецадосржиупојединачнесудбине, драме и патологије,тако да је у неким причаманапутудапробушимембранучитаочевеемоционалнеиздржљивости.Глоцар је на почетку рома
на само окрзнуо, такорећи упролазу кроз поглавље Поп Ни ко лај се упо зна је, "споредни" лик ћутљиве витојевачкеучитељице с лицем и очимахладнимкаолед,неудатеженеутамниченеумракунекесвојеблиндиранетајне,женезакоју"некиговоредауњенојсамоћинијесвеуреду";ликкатолкињеАнекојајетузабасала–незнасениодакленизашто–послеПрвогсветскогубијања,даби своје девојаштво "као капросе" протраћила у мрачнимводеним шумама. И тих свеганеколико шкртих Глоцаревихпотеза, готово назнака у ваздуху,створилисуженскиликкојисезакуцаваусрцеи–незаборавља; лик особе о којојнезнамоништапоближе,осим"таксативних" чињеница (интерпретација црквеног тутораГрује)дасенанањуниконикада није могао потужити, даАна"никуданеодлазииувекјесама",тедаимачуднунавикудауглуводобаноћи,наоружана,шетасамапошумама,каонекаква амазонка, и притом"никогаиничегасенеплаши".Незнамоништа,аопеткаодазнамосве...Када,наконмесецдана,по
ново допутујем у Витојевце, снамером да први пут посетимлокацију "старог села" на Крстачкој греди, гдин Паја Маринковић, рођен у том старомселу, откриће ми да је учитељицаАнаТохајзер–Глоцаруроману не помиње њено презиме – била, заправо, "похрваћенаНемица"изВинковаца,женакојусувитојевачкиСрбиволелиипоштовали,икадајеумрла,делегацијаоддвадесетакмештана,којејеорганизоваомојсаговорник,билајенањенојсахраниуВинковцимаиуимеселаположилавенацнањенгроб.
� (На�ста�ви�ће�се)
Среда,14.октобар2009.14 ФЕЉТОН
СРЕМ�СКА�МИ�СТЕ�РИ�ЈА:�ЕМИ�ЛИ�ЈАН�ГЛО�ЦАР�(3)
Ви�то�је�вач�ка�"књи�жев�на�ла�бо�ра�то�ри�ја"Пише:�Жељ�ко�Мар�ко�вић� Фото:�Сло�бо�дан�Шу�шње�вић
Ово је при ча, екс клу зив на при ча, по што ва ни чи тао че, о чо ве ку ко ји се звао Еми ли јан Гло цар (1906–1985), при ча о пра во слав ном Че ху из се вер не Морав ске, све ште ни ку у ман ти ји Срп ске пра во слав не цр кве из (Ста рих) Ви то је ва ца (1930–1932), се ла загли бље ног у стра шним, хра сто вим, во де ним шу мама До њег Сре ма ("Као мли нар ски син и дан да нас во лим шум во де, ми рис пше ни це и бра шна и је зи ве мли нар ске при че о реч ним ду хо ви ма."); при ча о пе сни ку, ро ма но пи сцу, ба сно пи сцу и сли ка ру, фило зо фу и – ми сти ку, твор цу бри ли јант не ви то је вачке хро ни ке: "Од про ле ћа до про ле ћа" (Пр во че шко из да ње: "Od ja ra do ja ra", org., SFINX, Pra ha, 1937; Пр во и, за са да, је ди но срп ско из да ње: "Еди ци ја же тва", Оси јек 1937), књи ге о "за ба че ном срем ском се лу", ко ја је уочи Дру гог свет ског ра та, на једном (за бо ра вље ном) књи жев ном кон кур су у Пра гу, осво ји ла на гра ду за нај бо љи свет ски ро ман.
По�жар�у�Ви�то�јев�ци�ма"Двасатапослепоноћиизбиојепожар.Радовановукућу
обухватипламен.Људисуистрчалиизкућадапомогнугасити.Одмахдоплота,испредпожара,стајаојенаколимаРадованивитлајућибичембеснојевикаонасвет:Немојтедагасите.Доврагаидите!Некасвеизгори,тојемојакрвавамука!Цигани свирајте, свирајте!Мани, газда Радоване, ако Богазнаш!Неваљадасвирамокадтвојарођенакућагори!усудилисецигани.Радованударибичем.Шта?Нећетедасвирате?Циганиманепреостадеништадругонодасенаслонеоплотидаудареутамбуре.Разбукталегредепрште,црквењакзвонинаузбуну,коњизаплашенопоигравајуаРадовансталновитлабичемивиче:Негасите,некасведотемељаизгори,свејетомојакрвавамука!Одједномсестрескомсрушикров...Радован тргне кајасимаи у дивљем галопуизјурииз села.Јошједномсеподижекрвавасветлостгушенацрнимдимом.Пожарјепостепеномалаксавао.Самосуогорелегредетихопишталеаоднекуд,изцрнедаљине,допираојетопоткопитаизвекетбрзихколакојасупропадалауноћ..."� (Од�ло�мак�из�ро�ма�на�Од про ле ћа до про ле ћа)
Спо ме ник у ши ка ри на гро бљу ста рог се ла
Цр ква у Ста рим Ви то јев ци ма, по диг ну та око 1785. го ди не
(то рањ је до гра ђен 1910), сни мље на 1940. на Вр би цу. Цр кву су за па ли ли не мач ки
вој ни ци 1943. Еми ли јан Гло цар је био све ште ник у овој цр кви
од 1930. до 1932. го ди не
Бе ла ба ра: Ов де је при ста ја ла де ре гли ја за вре ме ужа сне по пла ве 1932. го ди не
РоманЕмилијанаГлоцараОд про ле ћа до про ле ћаописујестварнеликовеидогађајезгромљенеудвегодине(чаксуиименааутентична),патакоињеговопробијањеиломатањескочијашемнакоњскојзапрегикрозопасно,непредвидивои,чак,застрашујућеприобаљеСаве,путовањенадрвенимточковимакроз"шумеибаре,шумеибаре...",аустварипутовањепопаНиколаја,којијеуроману(узсавризикодбуквалнихпрепознавања)папирнатиал тер егоЕмилијанаГлоцараи"везакојаспајаживотцелогсела".Акосе,дакле,такоидогодилотог и тогдана,априла1930,паиаконијебаштако,доживљај(првиутисак)СтарихВитојеваца,којисеудануГлоцаревогдоласкапр ви путуказујупредњеговимузбуђенимочима,нијетоликоупишчевомпотенцирањучињеницањихове(географске,физичке)скрајнутости,коликоупр вим,такорећиполудивљимљудимакојесрећенаприлазимаселу(свињар,дедахармоникаш).
*Деотекста,којијегрешкомизостављенупретходномнаставку*
Среда, 14. октобар 2009. 15
Да би се не ки рад сма трао до сто јан стве ним он тре ба
да под ра зу ме ва мо гућ ност запо шља ва ње, оства ри ва ње права за по сле них, за шти ту и со цијал ни ди ја лог. Бар та ко је пре 10 го ди на од ре ди ла Ме ђу народ на ор га ни за ци ја ра да ка да је 7. ок то бар од ре ди ла за Дан до сто јан стве ног ра да. Овим пово дом из Са ве за са мо стал них син ди ка та Ср би је упу ти ли су про глас сво јим чла но ви ма упућу ју ћи их да "од сво јих по слода ва ца тра же сво ја пра ва". Коли ко су се ми тро вач ки рад ни ци из бо ри ли за по што ва ње на веде них кри те ри ју ма и има ју ли раз ло га да обе ле жа ва ју овај свет ски дан, пи та ли смо Стевана Ромакова, пред сед ни ка Ве ћа са ве за са мо стал них Синди ка та Срем ске Ми тро ви це.
Ја ми слим да се не мо же ре ћи да ми тро вач ки рад ни ци до сто јан стве но ра де, ако се по сма тра ју по ме ну ти кри те рију ми. Јер су, гло бал но по сматра но, за по шља ва ње, пра ва за по сле них, за шти та и со ци јални ди ја лог на вр ло ни ском нивоу. Ка ко ми мо же мо има ти досто јан ствен рад ако се рад ни ци не при ја вљу ју, ако им се не пла ћа ју до при но си за пен зи оно оси гу ра ње, ако по сло дав ци за бра њу ју син ди кал но ор га низо ва ње? Мо гу тач но да ка жем : ни је дан рад ник у услу га ма, за нат ству и ма лим пред у зе ћима ни је члан син ди ка та ис такао је Сте ван Ро ма ков.
Пред сед ник ми тро вач ког Само стал ног Син ди ка та је још додао ка ко сма тра да не по сто је ди ја ло зи, сло бо да ор га ни зо вања, али за то има мно го принуд них од мо ра, тех но ло шког ви шка, пре ко вре ме ног ра да, па и по вре да на ра ду и да баш за то тре ба да се обе ле жа ва Дан до сто јан стве ног ра да.
Пре тран зи ци је Са вез само стал них син ди ка та Ср би је је у Срем ској Ми тро ви ци имао 7.000 чла но ва, сад је та број ка па ла за две хи ља де. Го во ри се о 17.000 за по сле них, од ко јих је 4.000 је у за нат ству и услуга ма. За пр вог чо ве ка ми тро
вач ког ССС због ло ше при вати за ци је без по сла је по ра зним осно ва ма оста ло ви ше хи ља да љу ди. Исти на, број не за по слених са да је око 6.000, што је за 12 по сто ма ње не го у де цем бру 2008. го ди не, али ис та као је Сте ван Ро ма ков, они ко ји ра де у при ва ти зо ва ним фир ма ма раде углав ном за ми ни мал це.
Шта о Да ну до сто јан ственог ра да ми сле су гра ђа ни ? За Бранислава Кечића, бив шег рад ни ка "Ма тро за" 7. ок то бар је као и сва ки дру ги дан.
Уве рен сам да ни сам је дини у та квом ми шље њу. До стојан стве ног ра да не ма одав но. И то га да на сам раз ми шљао о не дав ној про да ји "Ма тро за", о то ме хо ће мо ли ми, ко ји смо ту ра ди ли до кра ја на по кон до бити три не ис пла ће на ми ни малца. За до во љан сам због про даје фир ме, што ће бар не ки од не за по сле них има ти шан су да ра де, али и да ље ми слим да би нам сви ма би ло бо ље да је Целу ло за ра ди ла сма тра Ке чић.
И ње гов ко ле га ПетарКлајн, та ко ђе бив ши рад ник Ма тро за је слич ног ми шље ња. Он је раз ми шљао о сво јих 35 го ди на ста жа и 40 го ди на стажа свог оца про ве де них у ис тој фир ми, али не и о обе ле жа вању до сто јан стве ног ра да.
С.Ђ.
По во дом 5. ок то бра, Светског да на учи те ља, Учи
тељ ско дру штво Ре ги о на Сре ма (УДРС), спро во ди низ струч них ак тив но сти. Ове го ди не (као и у це лом све ту) ак це нат је стављен на струч но уса вр ша ва ње учи те ља ко је је осно ва ква литет ног обра зо ва ња.
У пе так 2. ок то бра 2009. пред сед ник УДРС СлађанаПерић и се кре тар Удру же ња вој во ђан ских учи те ља (УВУ)
Славица Бобић, при су ство вале су са стан ку Из вр шног од бо ра УВУ са пред став ни ци ма По крајин ског се кре та ри ја та за образо ва ње АП Вој во ди не у Но вом Са ду. Рад и над ле жност Се крета ри ја та пред ста ви ли су на челник про свет не ин спек ци је Драган Граховац и на чел ни ца за пред школ ско, основ но и сред ње обра зо ва ње ИренаЕрег.
УДРС је ор га ни зо ва ло од лазак три де сет јед ног учи те ља
на ше Оп шти не на Са бор учи теља Ре пу бли ке Ср би је 3. и 4. окто бра ко ји je одр жан у Бе о гра ду, док је 9. ок то бра у Но вом Са ду је одр жан струч ни скуп ,,Ме тодич ки да ни учи те ља 2009'', на ко јем су при су ство ва ли учи те љи из це ле Вој во ди не, пред став ници По кра јин ског се кре та ри ја та за обра зо ва ње и пред став ни ци Школ ских упра ва.
Овом при ли ком је до де ље но при зна ње ,,Учи тељ плус'' и мр
Славици Бобић, учи те љи ци из Основ не шко ле ,,Јо ван Јова но вићЗмај'' из Срем ске Митро ви це, за по се бан до при нос раз во ју и ја ча њу учи тељ ске про фе си је у обла сти ма те мати ке. До де ље на је и ,,За хвални ца'' Јасминки Митровић, учи те љи ци из Основ не шко ле ,,Три ва Ви та со вићЛе бар ник'' из Ла ћар ка, за до при нос у лите рар ном ства ра ла штву.
Учи тељ ско дру штво Ре ги о
на Сре ма, че сти та свим ко лега ма,учи те љи ма Дан учи те ља и свим уче ни ци ма Деч ју не дељу, са же ље ном по ру ком ко ја је мо то обе ле жа ва ња Свет ског Да на учи те ља:,,ГРА ДИ МО БУДУЋ НОСТ УЛА ЖИ МО У УЧИ ТЕЉЕ СА ДА''
УЧИ ТЕЉ СКО ДРУ ШТВО РЕ ГИ О НА СРЕМA СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
5.ОКТОБАРСВЕТСКИДАНУЧИТЕЉА
Градимобудућност–улажимоуучитељесада
ДАЛИМИТРОВЧАНИРАДЕДОСТОЈАНСТВЕНО
ОддостојанствасенеживиУнајвећемсремскомградутранзицијајеугасилавишехиљадараднихместа,аоникојирадеуприватизованимфирмамапримајуминималац,подацисусремскомитровачкогСиндикатагдеистичудабашзбогтогатребаобележаватиДандостојанственограда
СтеванРомаков:Требаобележавати
Дандостојанственограда
ЈЕСЕЊИРАДОВИНАСРЕМСКИМПОЉИМА
СушаивашиоборилеприносеБербакукурузаивађењешећернерепеобављенинаполовинизасејанихповршина.Употпуносувуземљувећзасејанопшеницомијечмомоко5.000хектара
Због ду го трај не су ше при носи по љо при вред них кул ту
ра у је се њој бер би би ће ис под про шло го ди шњих, а у Срем ској при вред ној ко мо ри про це њу ју да ће ве о ма ра на бер ба на око 165.000 хек та ра у Сре му би ти за вр ше на већ до кра ја ок то бра. Не че ка ју ћи па да ви не, про текле сед ми це по је ди ни ра та ри и за дру ге су по че ли и са се твом стр ни на, та ко да је ози мим јеч мом и пше ни цом већ за сеја но ви ше од 5.000 хек та ра ора ни ца.
Из о ста нак па да ви на до носи ве ли ке те шко ће у ва ђе њу ше ћер не ре пе, а због пот пу но су вог се тве ног сло ја, ско ро је не мо гу ће ора ње за је се њу сетву. Се тве ни слој зе мљи шта је пот пу но сув. Ипак, пше ни ца и ози ми је чам се уве ли ко се ју у су во зе мљи ште и, ако уско ро не бу де па да ви на, ве ли ко је пи тање шта ће би ти са овим по врши на ма – ка же се кре тар Од бора за аграр Срем ске при вред не ко мо ре ВладимирВлаовић.
Пре ма ко мор ским по да цима, род сун цо кре та убран је са свих 5.114 хек та ра уз про се чан при нос од 2,2 то не, што је на
ни воу про шло го ди шњег просеч ног при но са. Ски нут је род и са свих 21.231 хек та ра со је уз при нос од 2,3 то не по хекта ру. У од но су на про шлу годи ну, про се чан при нос је ма њи за де се так про це на та. Ра та ри су сун цо крет пре да ва ли по цени од 16 ди на ра за ки ло грам, плус ПДВ, док је уго во ре на цена со је би ла 23,5 ди на ра плус ПДВ. С дру ге ста не, та ко звана „сло бод на со ја“ с по вр ши на ко је ни су уго во ре не са пре рађи ва чи ма, на бер зи се про даје по це ни од 28 до 30 ди на ра па су од лич но про шли они који су има ли сред ста ва да са ми фи нан си ра ју про из вод њу ове кул ту ре.
Од за се ја них 12.353 хек та ра ше ћер не ре пе, род је из ва ђен са око 50 од сто по вр ши на уз при но се не што ма ње од 50 тона по хек та ру. Ла не је при нос био око 55 то на, а на про бле ме у ва ђе њу ути че су во зе мљи ште и по ја ва тру ле жи ре пе.
Прет по ста вља се да је у пи та њу „ко ре нова ваш“ због ко је ре па тру ли. То се од ра жа ва
на ква ли тет ро да и про из вођа чи ма ства ра до дат ни тро шак јер пла ћа ју рад ни ке за руч но одва ја ње тру ле ре пе – об јашња ва Вла о вић. Он ка же да ће нај ве ћи део ро да за вр ши ти на пре ра ди у пе ћи нач кој ше ће рани, док ће, као и ла не, род са ви ше од хи ља ду хек та ра ре пе из за пад ног Сре ма се ља ци прода ти хр ват ским ше ће ра на ма по це ни од 32 до 34 евра за то ну, док су до ма ће ше ће ра не по нуди ле од 2,77 – 3,22 ди на ра за ки ло грам, у за ви сно сти од време на ва ђе ња ре пе. Нај ску пља је ре па из пр вог и по след њег ва ђе ња, а ова ко ја се ва ди са да је увек би ла нај јеф ти ни ја.
Ку ку руз је убран са по ло вине од око 125.000 хек та ра уз при нос на ни воу про шло го дишњег од 6,9 то на по хек та ру и на бер зи има це ну од 7,72 дина ра за ки ло грам плус ПДВ. Ж.Н.
Суваземљаотежава
вађењерепе
1716 Среда, 14. октобар 2009.
У скла ду са оп штин ском од лу ком о на чи ну ис по ру ке то плот не енерги је Јав но ко му нал но пред у зе ће „То пли фи ка ци ја“ је у оба ве зи да
спре ми си стем да љин ског гре ја ња већ 1. ок то бра, иако зва нич на греј на се зо на почи ње 15 да на ка сни је. Гре ја ње из у зет но мо же да поч не и ра ни је, ако спољ на темпе ра ту ра бу де три да на уза стоп но ни жа од 12 сте пе ни, што се ове го ди не, су де ћи по по вољ ним вре мен ским при ли ка ма, неће де си ти.
Да су сви нео п ход ни и пла ни ра ни ремон ти у овом пред у зе ћу ура ђе ни ква литет но и на вре ме, по твр дио нам је ди ректор СлавкоСладојевић.
Греј ну се зо ну 2008./2009. за вр ши ли смо 15. апри ла ове го ди не и још док је она тра ја ла оба вља ли смо при пре ме за ре монт, ко ји смо ура ди ли то ком ле та. Ове го ди не смо по сти гли ре корд, с об зи ром да су сви ре мон ти ком плет но за вр ше ни већ 20. сеп тем бра. Од тог да на па до данас оба вља ли смо ба жда ре ње и про бу си сте ма, па ли ли ко тло ве и пе ћи, та ко да са да мо же мо да по твр ди мо да све функци о ни ше у нај бо љем ре ду. Пла ни ра мо да око 10. ок то бра из вр ши мо и још јед ну ге не рал ну про бу це ло куп ног си сте ма, с об зи ром да смо ра ди ли не ке ве ли ке за
хва те на из ме њи вач кој ста ни ци. Све што смо пла ни ра ли и ура ди ли смо пре гле дали смо све ло кал не ко тлар ни це, из вр ши ли
за ме ну пум пи и вен ти ла, а нај ве ћи захват смо има ли на из ме њи вач кој ста ници. Реч је о по стро је њу пре ко ко јег ми пре у зи ма мо то плот ну енер ги ју од Панон ских елек тра на и где смо уве ли комплет ну ре гу ла ци ју ко ја нам омо гу ћа ва да лак ше по кре не мо си стем у гра ду и да бо ље рас по ре ђу је мо то пло ту – ка же ди рек тор ЈКП „То пли фи ка ци ја“ Слав ко Сла до је вић.
Ка да је у пи та њу ди стри бу тив на мрежа, ди рек тор ка же да су на њој то ком ле та ура ђе на два за хва та. Пр ви је у насе љу Ма ти ја Ху ђи, где су на мре жу споје на два но во и згра ђе на стам бе но послов на објек та у Ра тар ској ули ци.
Реч је о објек ти ма по вр ши не око пет хи ља да ква дра та, чи ја је ду жи на тра се 200 ме та ра и где је по пр ви пут „То пли фи ка ци ја“ са мо стал но из вр ши ла све нео п ход не ра до ве на мре жи. Дру ги за хват смо ура ди ли у на се љу Де кан ске ба ште, у Ули ци Про ме на да. Та мо смо из гра ди ли крак то пло во да ду жи не 180 ме та ра, у објек ту ко ји се на ла зи пре ко пу та Ре сто ра на „Про бус“. Вред ност ове две ин ве сти ци је кре ће се из ме ђу 3,5 и че ти ри ми ли о на ди на ра, а фи нан си ра не су спо стве ним сред стви ма пред у зе ћа – ис ти че ди рек тор.
Што се ти че из ме њи вач ке ста ни це, ту је ура ђе на ин ве сти ци ја вред на око 3,5 ми ли о на ди на ра. Угра ђе на је фре квент на ре гу ла ци ја, рад ни ци су об у че ни за ову вр сту по сла и са да се са мо оче ку је старто ва ње си сте ма.
Текст:СањаМихајловић Фо то гра фи је: МиланМилеуснићЗавршеноприкључењезграде
уУлициПроменада
Топлана
Нај ве ћи про блем ми тро вач ке „Топли фи ка ци је“ је сте не до ста так сопстве ног из во ра то плот не енер ги је, ко ју нај ве ћим де лом пре у зи ма од „Па нон ских елек тра на“.
Да би ре ши ли тај про блем, надле жни у овом јав ном пред у зе ћу су кон ку ри са ли код не мач ке бан ке KFW, за до би ја ње сред ста ва за из град њу соп стве не то пла не. Пре ма по следњим ин фор ма ци ја ма, овај про је кат је одо брен, а реч је о ин ве сти ци ји вред ној око три ми ли о на евра.
Спремнизакризе
У пе ри о ду га сне кри зе, ко ја је била у ја ну а ру ове го ди не, „То пли фика ци ја“ је за 24 са та пре шла на алтер на тив ни из вор енер ги је, од но сно са га са на ма зут.
Од тог тре нут ка, па све до краја греј не се зо не, у на шим ко тлар ница ма Ста ри мост и КП дом ко ри сти ли смо ис кљу чи во ма зут, док смо на изме њи вач кој ста ни ци ко ри сти ли по ла гас по ла ма зут. На ра зли ци у це ни уште де ли смо око 16 ми ли о на ди нара, а оста ло нам је и око 500 то на мазу та, што ће нам би ти до вољ но за 15 да на не сме та ног ра да, у слу ча ју да опет на сту пи га сна кри за – ре као је ди рек тор ЈКП „То пли фи ка ци је“ Славко Сла до је вић.
Дуговања
Што се ти че ду га „То пли фи ка ци је“, ми тре нут но до ба вља чи ма ду гу је мо за енер ген те ма ње од де сет ми ли о на ди на ра, што је нај ма њи дуг ко ји је ово пред узе ће ика да има ло у вре ме пред по че так греј не се зо не. Дуг при вре де и фи зич ких ли ца пре ма на ма кре ће се око 45 ми ли о на ди на ра. Пред у зе ли смо све ме ре ка ко би се то до ве ло у нор ма лу, та ко да смо пре ме сец да на не ре дов ним пла ти ша ма по сла ли ви ше од 200 ту жби, а оне по тро ша че ко ји гре ја ње ни су пла ћа ли го ди нама уна зад ис кљу чи ли смо са мре же. То ће убу ду ће би ти стал на ак ци ја, ка ко би се дуг до вео у нор ма лу и ка ко не би до шли у дис ко рак из ме ђу на ших оба ве за и оба ве за ко ји по тро ша чи има ју пре ма на ма – ка же ди рек тор Слав ко Сла до је вић, на по ми њу ћи да ово пред у зе ће увек кад год је у при ли ци из ла зи у су срет по торша чи ма и про на ла зи на чин да им по мог не у из ми ри ва њу њи хо вих оба ве за.
Ценегрејања
Це на гре ја ња је по след њи пут ме ња на у мар ту и за са да не ма на го ве шта ја да ће би ти ко рек ци је – ка же ди рек тор Сла до је вић.
То зна чи да гре ја ње по ква дра ту стам бе ног про сто ра из но си 69,42, за по словни про стор 171,52, док је за по вла шће не по тро ша че 130,81 ди на ра.
Што се ти че це не по ки ло ват ча су, од но сно по по тро шњи, она за стам бе ни простор из но си 5,62 ди на ра, за по слов ни 9,01, а по вла шће ни 6,85 ди на ра. На све ове це не до да је се из нос ПДВа.
ЈАВНОКОМУНАЛНОПРЕДУЗЕЋЕ„ТОПЛИФИКАЦИЈА“ИЗСРЕМСКЕМИТРОВИЦЕСПРЕМНОДОЧЕКУЈЕНОВУГРЕЈНУСЕЗОНУ
ДомаћинскопословањеиовезимеОвегодинесмопостиглирекорд,собзиромдасусвиремонтикомплетнозавршенивећ20.септембра.Одтогданападоданасобављалисмобаждарењеипробусистема,палиликотловеипећи,такодасадаможемодапотврдимодасвефункционишеунајбољемредуидаспремнодочекујемохладнедане–кажедиректор„Топлификација“СлавкоСладојевић
ДиректорЈКП„Топлификације“СлавкоСладојевић
Калориметријскоочитавање
Прикљученстамбено–пословниобјекатуСветозараМилетића
Зграда"Топлификације"Прикључењедвановастамбено–пословнаобјектауРатарскојулици
Прикључењедвастамбено–пословнаобјектауВоднојулициРадовинамрежи
РеконструкцијаподстаницеунасељуОраоРеконструкцијаподстаницезградеДеканскебаште6
Среда, 14. октобар 2009.18
Струч на пу то ва ња и усавр ша ва ња су оно што
Гим на зи ја „Са ва Шу ма новић“, од но сно ње ни профе со ри, ре дов но прак тику ју сва ке го ди не. Ово годи шње пу то ва ње у Грч ку и по се та срп ским кул тур ноисто риј ским спо ме ни ци ма, спон та но се пре тво ри ла у истин ско хо до ча шће српској про шло сти и ње ним па лим ју на ци ма.
По во дом то га у просто ри ја ма Гим на зи је недав но је при ре ђе но ве че по све ће но овом пу то ва њу. Го сти су, ужи ва ју ћи у при јат ној ат мосфе ри, мо гли да по гле да ју фо тогра фи је сни мље не то ком пу то вања, али и кра ћи до ку мен тар ни филм, ко ји би мо гао да по слу жи као сво је вр сно учи ло на ча со вима исто ри је.
По се ћен је Со лун и у ње му по ред оста лог, Срп ско вој нич ко гро бље на Зеј тин ли ку, те цр ква Све тог Ди ми три ја. За тим Ме те ори, Па ра ли ја, и на по слет ку, што је био и крај њи циљ пу то ва ња, остр ва Крф и Ви до.
На ме сти ма као што је Зејтин лик, Срп ска ку ћа на Кр фу, и као што је остр во Ви до, чо век исто вре ме но осе ти и ту гу и понос. Ту гу због то ли ких срп ских жр та ва, по нос због то га што је Ср би ја оп ста ла бо ре ћи се про тив зла. Остр во Ви до би ло је крај њи циљ на шег пу то ва ња. Оно предста вља по нос срп ског на ро да, а ми смо же ле ли да ода мо по шту тим ју на ци ма. Из тих пла вих дуби на, из пла ве гроб ни це и да нас се чу је ва пај о оно ме што се чини ло, а што не тре ба да се чи ни. Крф је сим бол вас кр се ња. Као што је ре као је дан наш књи жевник отаџ би на ни је огра ни чен и оме ђен про стор, не го ми сао и вера, а они ни ка да не уми ру. На ше ју на ке одр жа ло је ве ро љу бље и
ро до љу бље ре као је про фе сор ДушанЛукић, ево ци ра ју ћи успоме не са ско ра шњег хо до ча шћа.
При сут ни су има ли при ли ку да ужи ва ју и у из не на ђе њу ко је су до ма ћи ни при ре ди ли. У пи тању је био мла ди гу слар из Цр не Го ре, ко ји је уз њи хов тра ди цио нал ни ин стру мент, гу сле, из вео ка рак те ри сти чан ре ци тал. Го сти су на ин ди рек тан на чин осе ти ли дах исто ри је и кул ту ре ко ји својим спо ме ни ци ма све до че о српском на ро ду и ње го вим жр тва ма, а оне ко је су пу то ва ли пи та ли смо за ути ске.
Ово пу то ва ње је би ло остваре ње мо је дав на шње же ље. Заи ста сам има ла же љу и по тре бу да одам по шту тим љу ди ма ко ји су да ли из у зет но ве ли ку жр тву за на шу сло бо ду и све оно што да нас има мо, а у на ме ри да то и очу ва мо. Ути сци су за и ста преле пи, а ор га ни за ци ја је би ла одлич на. Вра ти ли смо се пре пу ни емо ци ја и за и ста обо га ће ни неким но вим са зна њи ма ко ја ће мо си гур но као про свет ни рад ни ци пре не ти сво јим уче ни ци ма – рекла нам је БиљанаЛазић, профе со ри ца исто ри је.
И про фе сор Јован Новаковић нам от кри ва ка ко је он дожи вео ово хо до ча шће.
Као и сва ки дру ги чо век ко ји же ли да по се ти од ре ђе на ме ста,
та ко и за ме не по сто ји не ко ли ко де сти на ци ја који ма те жим. Ова је би ла јед на од њих. За и ста сам пре пун ути са ка. И ра ни је су нам не ке ства ри и чиње ни це би ле по зна те и ја сне, али ка да се то ви ди ужи во, до жи ви на пра ви на чин, мно го је дру га чије, упе ча тљи ви је. Ми слим да сви, а по себ но мла ди љу ди тре ба да прак ти кују та ква пу то ва ња, а путо ва ти мо же сва ко ко се са мо ма ло по тру ди – сма
тра Јо ван Но ва ко вић, про фе сор ма шин ства у Тех нич кој шко ли.
Као што је већ по ме ну то, ова шко ла сва ке го ди не ор га ни зује слич на пу то ва ња, при ко ји ма се по се ћу ју од ре ђе ни пре де ли и зда ња, те на тај на чин под се ћа на од ре ђе не до га ђа је и лич но сти, бит не за на шу исто ри ју у кул туру. Пре овог пу то ва ња по се ти ли су пет фру шко гор ских ма на стира, у част 500 го ди на од осни вања ма на сти ра Кру ше дол, чак и ор га ни зо ва ли ду хов но ве че посве ће но то ме, али и мно ге дру ге ма на сти ре и цр кве. Све то сматра ју јед ним ве ли ким ис ку ством ко јим ће, из ме ђу оста лог, мо ћи упот пу ни ти на са та ву.
Сма трам да су ова ква хо доча шћа ве о ма ко ри сна. На тај начин ми об на вља мо од ре ђе на знања, али се и на ли цу ме ста упозна је мо са мно гим чи ње ни ца ма ко је мо жда ни су за пи са не у уџбе ни ци ма. Фо то гра фи ше мо мно га ме ста ко ја ни су фо то гра фи са на, и ти ме се слу жи мо у на ста ви. Тим пу тем при бли жа ва мо уче ни цима тај део на ше сјај не, слав не и те шке исто ри је. А то је из у зет но ва жно и ко ри сно. Тру ди мо се да де ци што жи вот ни је при бли жи мо про бле ме о ко ји ма је реч – на гласио је про фе сор Ду шан Лу кић.
В.П.
Нај мла ђи Ми тров ча ни, ма лиша ни из вр ти ћа Зве зди ца
про шлог че тврт ка су би ли го сти у Град ској ку ћу, а у окви ру обеле жа ва ња Деч је не де ље. Њих је при мио за ме ник гра до на чел ни ка Срђан Козлина и ре сор на начел ни ца Наташа Копчић. Де ца су њи ма по кло ни ла сво је цр те же, док су нај мла ђи до би ли на по клон слат ки ше и играч ке. Пре ма ре чима за ме ни ка гра до на чел ни ка ово је би ла при ли ка да де ца по ста ве пи та ња ко ја их за ни ма ју и да доби ју од го во ре на њих. Сво јим дома ћи ни ма де ца су ис при ча ла да у вр ти ћу уче сло ва, пе сми це, да се игра ју и да пре и по сле је ла оба ве зно тре ба пра ти ру ке. Ива, Милош, Михајло, Нађа, Вања, Бојана, Тијана, Јелена, Борис и Лукасу та ко ђе ре кли да зна ју да су до шли у Град ску ку ћу и да „је то ку ћа у ко јој се слу ша, и где је ти хо, ко ја је ле па као и град“. Њи хо ва вас пи та чи ца АндреаХодоба ка же да су се ма ли ша ни при пре ми ли за ову по се ту и напи са ли вла сти ма шта би же ле ли
да до би ју на по клон, а за уз врат су пре да ли сво је по кло не.
Бри га о де ци тра је кон ти ну ира но, али је Деч ја не де ља при ли
ка да се по кре ну не ке ак тив ности. Та ко су они са ми ин ци ра ли ак ци ју „Де ца – де ци“ у ко јој ће сво је играч ке ко је ви ше не ко ри
сте, школ ски при бор и гар де робу по кло ни ти дру гој де ци ко ји ма то тре ба. Ова ак ци ја се спро во ди упра во у овој не де љи и на ни воу гра да. Све што се при ку пи у овој ак ци ји би ће пре да то Цр ве ном крсту ко ји ће он да те ства ри ди стрибу и ра ти та мо где су нај по треб није, на во ди На та ша Коп чић.
Ина че, у Срем ској Ми тро ви ци
бри га о нај мла ђи ма је по сао ко ји се од ви ја кон ти ну и ра но. У нај већем срем ском гра ду не ма ли сти че ка ња за вр тић, а це ну бо равка нај мла ђих у пред школ ским уста но ви ма ре гре си ра Град са 80 од сто, док је бо ра вак за тре ће и сва ко на ред но де те бес пла тан.
Ј.З.Ж.Н.
Пред став ни ци Европ ског покре та у Ср би ји и не вла ди них
ор га ни за ци ја Прав ни ци за де мокра ти ју и НЕД одр жа ли су прошле не де ље у Срем ској Ми тро вици пре зен та ци ју про јек та „Имам пра во да знам“, а у ци љу да гра ђа ни што ви ше и бо ље ко ристе по сто је че „ала те“ у кон тро ли ло кал них за јед ни ца. Овом ску пу при су тво ва ли су пред став ни ци по ли тич ких пар ти ја, не вла ди ног сек то ра и ме ди ја. Ка ко је ра ко Војислав Милошевић, представ ник ЕПуС циљ про јек та је да се уз мо ни то ринг у 18 гра дова до би је пре сек ста ња у др жави и по на ша ња ло кал них вла сти, њи хо ве спрем но сти да да ју од гово ре гра ђа ни ма на по ста вље на пи та ња, док је про фе сор ДраганПрља из Прав ни ка за де мо кра тију го во рио о пет за ко на ко ји су гра ђа ни ма на рас по ла га њу ка ко би мо гли да до ђу до са зна ња ко ја их ин те ре су ју. Он је ис та као пози ти ван при мер Оп шти не Ин ђи ја у ко јој функ ци о ни ше Си стем 48 где гра ђа ни у ро ку од 48 са ти доби ју од го вор на по ста вље но пита ње, без об зи ра о че му се ра ди. ЗоранЈосић мо ни тор у Срем ској Ми тро ви ци оце нио је да у најве ћем срем ском гра ду ни је би ло
про бле ма у до ступ но сти тра жених ин фор ма ци ја, а под лу пом је би ла ло кал на са мо у пра ва и три ве ћа ко му нал на пред у зе ћа Водо вод, Ко му на ли је и Ди рек ци ја за из град њу гра да, али је чуд но што је по За ко ну о до ступ но сти ин фор ма ци ја број зах те ва ла не и ове го ди не био ну ла, што го во ри да гра ђа ни још увек не ма ју свест о то ме да има ју пра во да зна ју, јер се у крај њој ли ни ји тро ши њи хов но вац. За то их тре ба подсти ца ти да што ви ше пи та ња упућу ју пред став ни ци ма вла сти јер ће на тај на чин би ти бо ље и за њих и за власт. Не ки од ди скута на та су об ја сни ли да је у ма лом гра ду где се углав ном сви по знају лак ше до по да тка до ћи те лефо ном, не го пи са ти зах тев па је мо жда и то је дан од раз ло га за не за ин те ре со ва ност гра ђа на за ко ри шће ње „ала та“, док су дру ги опет оце ни ли да ве ро ват но има при сут не ауто цен зу ре и по ли тике не за ме ра ња.
Ка ко је ре че но, ре зул та ти мони то рин га у 18 гра до ва ће би ти на сај ту ове ор га ни за ци је а до Но ве го ди не ће би ти и пу бли кова на књи га о ре зул та ти ма ис тражи ва ња.
Ј.З.Ж.Н.
НАЈМЛАЂИМИТРОВЧАНИПОСЕТИЛИГРАДСКУКУЋУ
УвртићимадовољноместазасвеРазмењенипоклони–УМитровицибригаодецисталанпосао
МалишаниуГрадскојкући
Изграђениновииреконструисанистариобјекти
Отва ра њем објек та Зве зди ца у на се љу „Мар ко Пе ри чин Ка мењар“ код нас је пре ста ла по тре ба за ли ста ма че ка ња и сва де ца са те ри то ри је гра да су упи са на у пред школ ску уста но ву, њих две хи ља де. У осам град ских и 21 се о ски обје кат иду де ца са ове тери то ри је. Не дав но смо отво ри ли вр тић у Шуљ му ко ји ни је по стојао прет ход них го ди на јер ни је би ло де це, а та ко ђе фор ми ра на је још јед на гру па у вр ти ћу у Ку зми ну јер та мо има ве ћи број де це од про пи са не нор ме. Пре не ко ли ко ме се ци отво ри ли смо обје кат у За са ви ци 2, у ма чван ском де лу оп шти не, а та мо ова кав обје кат ни ка да ни је по сто јао, па су ро ди те љи би ли при ну ђе ни да децу во де у вр тић у Ма чван ску Ми тро ви цу. Мно го смо ура ди ли на овом пла ну и на ре кон струк ци ји обје ка та и са ни ра њу ква ро ва у по јед ним згра да ма, та ко да је град за ове на ме не из дво јио шест ми ли о на ди на ра, на во ди на чел ни ца На та ша Коп чић и до да је да Ми тров ча ни пла ћа ју јед ну од нај ни жих це на бо рав ка ко ја из но си 2.900 ди на ра.
УСРЕМСКОЈМИТРОВИЦИУОРГАНИЗАЦИЈИЕВРОПСКОГПОКРЕТАУСРБИЈИОДРЖАНОКРУГЛИСТОНАТЕМУ„ИМАМПРАВОДАЗНАМ“
Какодобољеконтролевласти
ДетаљсаскупауМитровици
ПРОФЕСОРИИПРИЈАТЕЉИШИДСКЕГИМНАЗИЈЕПОСЕТИЛИСПОМЕНИКЕСРПСКЕИСТОРИЈЕИКУЛТУРЕУГРЧКОЈ
Ходочашћеродољубљаиверољубља
ПрофесорЛукићговориоходочашћу
Среда, 14. октобар 2009. 19
ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а
“Млади као политички лидери у Србији„ - Гор њи Ми ла но вац
Гор њи Ми ла но вац је не ка-да, у ста рој Ју го сла ви ји, био
по знат као „при вред но чудо“. Не без раз ло га, јер је ра зно ли-ка и на кон Дру гог свет ског ра та план ски изграђивана при вре да запошљавала пре ко 20 000 љу-ди. Ско ро две хи ља де више не го што је град имао ста нов ни ка. У Ми ла но вац су на по сао до ла зи ли мно ги Чачани и Крагујевчани. Са мо је моћни ПИК „Та ко во“ у злат на вре ме на, сре ди ном осам-де се тих, имао годишњу про дук-ци ју вред ну пре ко 300 ми ли о на до ла ра, од чега је до бар део еуро кре ма, со ко ва и ал ко хол-них пића завршавао на ино-стра ним тржиштима доносећи гра ду и држави огро ман де ви-зни при лив. Ве ли ки из во зни-ци у то вре ме би ли су и „Дечје но ви не“, кон фек ци ја „Руд ник“, фа бри ка амбалаже „Ти по пла-сти ка“, фа бри ка ауто мо бил ских де ло ва ФАД... Успех оно вре ме-не милановачке при вре де, ко ја се у ве ли кој држави свр ста ла од мах иза ма ри бор ске, по сти-гли су обра зо ва ни мла ди ка дро-ви. Политичком далековидошћу тадашњих општинских функ ци-о не ра, мла дим и обра зо ва ним љу ди ма широм су отва ра на вра-та гра да ко ји је у то до ба имао све га 4 000 ста нов ни ка.
Да нас, сли ка је са свим другачија. Кри зом, ко ја је поче-ла почетком де ве де се тих го ди-на, из во зно ори јен ти са на при-вре да се нашла у тешкоћама. Мла ди љу ди, ко ји су од ла зи ли на школовање у Кра гу је вац и Бе о-град, углав ном су та мо и оста ја-ли. При вре да је не ка ко прежи-вела, по слу је и да нас со лид но, додуше са знат но ма ње за по сле-
них. Ту број ност ни је ус пе ла да по пра ви ни при ват на ини ци ја ти-ва, ко ја је у по след њих де се так го ди на ве о ма раз ви је на у гра ду. Углав ном, од некадашњих пре-ко 20 000 за по сле них, да нас у гра ду под Руд ни ком по сао има између осам и де вет хи ља да љу-ди. Мла ди, они ко ји су оста ли у гра ду, до по сла све теже до ла-зе.
Некисетешкоборе
Као и у при вре ди, и у ло кал-ном пар ла мен ту у Гор њем Ми ла-нов цу го то во на пр сте јед не ру-ке мо гу се из бро ја ти од бор ни ци млађи од 30 го ди на. Ка да је но-ви на ру, не де о вољ но упућеном у но ви ја дешавања у ло кал ном пар ла мен ту, за па ла те ма о мла-ди ма као политичким ли де ри ма на ло кал ној сце ни, упи тао је ста ри јег ко ле гу, ре дов ног из-
вештача са сед ни ца ло кал ног пар ла мен та, за најмлађег од-бор ни ка у СО Гор њи Ми ла но вац. До био је од го вор: „Нађи оног ма лог Томића из ЛДП-а“. А он да се се тио – тај „ма ли Томић“ са да има бли зу 40 го ди на.
Но, шалу на стра ну. Ран-ко Томић, ли дер ло кал ног од-бо ра ЛДП-а и шеф одборничке гру пе ове пар ти је у Скупштини општине, иако бли зу четрде-сете, пред во ди најмлађу гру пу милановачких од бор ни ка. Рет ко ко да у општинском од бо ру ове пар ти је има пре ко три де сет го-ди на, па та ко и од бор ни ци. Иако има ју све га три одборничка ме-ста у скупштинским ска ми ја ма, у овој пар ти ји су одлучили да од бор ни ке ро ти ра ју на сва ких шест ме се ци, осим пред сед ни-ка Томића, да би се он ста рао о кон ти ну и те ту ра да. На тај начин желели су да што више сво јих
„мла дих на да“ уве ду у свет ло-кал не по ли ти ке.
- Хте ли смо та ко да што више чланова укључимо у рад, да стек-ну нео п ход но политичко ис ку-ство, али и да до би ју могућност да мо гу да спро во де сво је иде-је и ме ња ју оно што им се не свиђа – каже Ни ко ла Јовановић, двавдесетосмогодишњак и пред-сед ник омла ди не у милановач-ком ЛДП-у. Јовановић се у по-ли ти ку укључио још у сред њој школи, док ни је имао ни пра во гла са.
- Ми слио сам да се ни ка да нећу ба ви ти по ли ти ком, али је по ли ти ка по ста ла део мог жи-вота. Шетао сам, био у От по ру, хтео сам да ме њам оно што ни је ва ља ло – каже Јовановић.
Он да нас, ка ко каже, по ли ти-ку доживљава као не ку из ве сну сво ју оба ве зу јер ми сли да би сви, а нарочито млађи, тре ба ло да ме ња ју ово друштво. Ни ко ла Јовановић се за по лит ку и обу-чавао, похађао је раз не се ми на-ре и обу ке. Да нас, међутим, не ви ди да се нешто у гра ду ме ња.
- Ми смо на пр вим из бо ри ма на ко ји ма смо учествовали до би-ли три ме ста у скупштини. Ра ди-ли смо мно го па и да нас има мо три одборничка ме ста, од укуп-но 49. Не успе ва мо да се у том по гле ду проширимо па не може-мо ни да спро ве де мо све сво је иде је, јер смо у ма њи ни у оп-штинском пар ла мен ту. Не ви дим да се у гра ду ишта ме ња, чак ни ру ко вод ство ме сне за јед ни це се не ме ња три де сет го ди на – твр-ди Јовановић.
Он до да је да су за све кри-ви љу ди, јер на ло кал ном ни воу гле да ју на по ли ти ку као нешто да ле ко. Не схва та ју да је по ли-ти ка сву да око њих и да са мо соп стве ним де ло ва њем мо гу да утичу на свој живот. Јовановићу и ње го вим ко ле га ма у ЛДП-у мно го кад се обраћају мла ди. Ви де их као сво је пред став ни ке, траже да се, у њи хо во име, из-бо ре за решавање про бле ма ко-ји их тиште.
- Сви се жале на мр тви ло у гра ду, на не до ста так кул тур них дешавања, на до би ја ње по сла по рођачкој и пар тиј ској ве зи – каже Јовановић.
Он, ипак, има на де да се не-што може про ме ни ти и по зи ва грађане, нарочито мла де, да се ак тив но укључе у политички жи-вот и ти ме утичу на решавање про бле ма ко ји их муче.
За раз ли ку од Јовановића и ЛДП, ко ји не мо гу мно го да ути-чу на од лу ке скупштине јер су у ма њи ни, По крет за општину Гор-њи Ми ла но вац је ов де на вла сти у ко а ли ци ји са Де мо крат ском стран ком. Не дељ ко Вучићевић се у по ли ти ку укључио пре че-тири го ди не, са не пу них 28 го-ди на. Пр во је, на на го вор при ја-те ља, по стао члан Са ве та Ме сне
за јед ни це, је ди не у гра ду, а по-том и од бор ник владајућег По-кре та за општину.
- Ка да ме је при ја тељ, ко ји је већ био у Ме сној за јед ни ци, из жеље да у рад укључи и не-ког млађег, по звао да се кан-ди ду јем, пр во ни сам желео. На ње гов на го вор и на обећање да ћу, ако до би јем ман дат, моћи да ра дим у ко рист грађана, при стао сам. Ви део сам у то ме шансу да оства ру јемм сво ју ви зи ју гра да, ону што сам је имао још у де-тињ ству – каже Вучићевић.
Нај пре у ме сној за јед ни-ци Вучићевић се из бо рио за уређење ста рог град ског пар ка у ко ме је од ра стао. Уме сто за-пуштене шуметине, са да су у пар ку ас фалт не ста зе за шетњу, све тиљ ке, кор пе за от пат ке, играчке за де цу...
- Ме сна за јед ни ца је по де ље-на по ре о ни ма па се и па ре та-ко распоређују. Мо ра те да има те до вољ но сна ге и ар гу ме на та да би сте оста ле убе ди ли у то да су упра во ваши про јек ти на бо љи и најпречи за град – објашњава Не дељ ко Вучићевић.
Имао је ја ке ар гу мен те да оста лим члановима Са ве та МЗ об ја сни и то због чега би мо ра ла сва ка ули ца у цен трал ном град-ском де лу мо ра ла да бу де ком-плет но ре кон стру и са на, такође и да се сре ди ста ри, запуштени град ски парк, да је нео п ход но ула га ти у град ско гро бље и спо-мен ком плекс „Бр до ми ра“, да се из гра ди паркић по ред згра де по ли ци је... Ушао је ка сни је и у одборничке и та ко до спео у још по вољ ни ју си ту а ци ји да се из-бо ри за оно што ни је мо гао као члан Са ве та ме сне за јед ни це.
- Важно је да се чује глас мла дог човека у Скупштини оп-штине, да та ко утиче на живот у гра ду. То увек не иде баш глат ко, али не може да се каже ни да не ма подршке ста ри јих. Углав ном, има ју слу ха за по тре-бе мла дих: изграђена је спорт-ска ха ла, тре ба ло би у њој да се игра НЛБ ли га, има мо и фуд-бал ског прволигаша, градиће се ста дион... Све то побољшава ква ли тет живота у ма лом гра ду – на бра ја Вучићевић про јек те на ко је је имао ути ца ја.
Вучићевић је најмлађи члан Са ве та Ме сне за јед ни це у милановачкој исто ри ји. Почео је да ме ња од сво је ули це, свог де-ла гра да, па кре нуо да ље. Као и Јовановић, и он по зи ва мла де да се укључе у политички живот, и да де лу ју. Да се чује глас мла-дих и да се ви де њи хо ви про-бле ми.
ПетарЈеремић, ГМПРЕСС
Пре у зе то са сај та: www.lokalpres.org.rs
БезнађеалиинадаупроменеКаоиупривреди,иулокалномпарламентууГорњемМилановцуготовонапрстеједнерукемогусеизбројатиодборницимлађиод30година.Кадајеновинару,недеовољноупућеномуновијадешавањаулокалномпарламенту,запалатемаомладимакаополитичкимлидериманалокалнојсцени,упитаојестаријегколегу,редовногизвештачасаседницалокалногпарламента,занајмлађегодборникауСОГорњиМилановац.Добиојеодговор:„НађионогмалогТомићаизЛДП-а“.Аондасесетио–тај„малиТомић“садаимаблизу40година
Недељко Вучићевић Никола Јовановић
Парк урађен захваљујући Вучићевићу
Среда, 14. октобар 2009.20
Ам ба са дор Ру ске Фе де ра ци је у Ре пу бли ци Ср би ји АлександарКонузинса са рад
ни ци ма по се тио је 12. ок то бра "Ми тро срем" АД у Срем ској Ми тро ви ци, где је са чла но вима ме наџ мен та во дио пре ли ми нар не раз гово ре о мо гућ но сти ма по слов не са рад ње овог по љо при вред ног пред у зе ћа са ру ским преду зе ћи ма и ру ским тр жи штем. На кон до бродо шли це ко ју су ру ском ам ба са до ру упу ти ли СтојанСтојановић, ге не рал ни ди рек тор и Андрија Крновић, пред сед ник Управ ног од бо ра "Ми тро сре ма", ам ба са дор Ко ну зин је ре као да му је ве о ма ва жно да у сво јим кон так ти ма тра жи но ве мо гућ но сти за са радњу две зе мље, а освр ћу ћи се на до са да шње ре зул та те на том пла ну оце нио је да је постиг нут ви сок ни во са рад ње у би ла те рал ним од но си ма две зе мље.
Али, оста је чи ње ни ца да на ша раз ме на има дис ба ланс. По треб но је по ве ћа ти из воз из Ср би је у Ру си ју, а у прин ци пу то је кори сно за обе зе мље. За вас у Ср би ји ва жно је за то што из во зи те сво је про из во де, а за Ру си ју што ру ско тр жи ште до би ја оно што
је по треб но. Си гу ран сам да има мо ве ли ки по тен ци јал за да љи на ста вак на ших од носа. За то пред у зи мам на по ре да се ус по ста ве кон так ти из ме ђу ма лих и сред њих пред узе ћа. Ви има те до бру по љо при вре ду, мно го по љо при вред них про из во да већ ку пу је мо од вас, али ру ско тр жи ште мо же да узме још више. По треб но је ра ди ти пре ко ва ше при вредне ко мо ре, пре ко би ла те рал них струк ту ре и по слов ног са ве та чи ја сед ни ца ће се одр жати пред по се ту на шег пред сед ни ка Ме две дева ре као је ам ба са дор Ру си је Алек сан дар Ко ну зин.
Ам ба са до ра Ко ну зи на је по здра вио градо на чел ник Срем ске Ми тро ви це БраниславНедимовић. Раз го во ри ма у "Ми тро сре му" при су ство ва ли су и за ме ник пред сед ни ка Скуп шти не гра да Зоран Мишчевић, потпред сед ник При вред не ко мо ре Вој во ди не Ратко Филиповић, ге не рал ни се кре тар Срем ске при вред не ко мо ре Никола Поповић и дру ги. С.Ђ.
АМБАСАДОРРУСИЈЕАЛЕКСАНДАРКОНУЗИНПОСЕТИОМИТРОВАЧКИ"МИТРОСРЕМ"
МогућностипословнесарадњеПотребнојеповећатиизвозизСрбијеуРусију,јерјетокориснозаобеземље,рекаоамбасадорКонузин
АмбасадорАлександарКонузин(првислева)упосети"Митросрему"
МИТРОВАЧКЕШКОЛЕНАМУЦИ
ОдпровизиједоминусаЗаштосеуСремскојМитровициспремајудаоенормновисокимбанкарскимпровизијамаразговарајусавишиминстанцама?
По зна ти но ви нар Ми лоје Ми ље вић ро дио се
у Ора хов цу (Ко со во и Мето хи ја) 4. сеп тем бра 1937. Као де те са ро ди те љи ма напу шта род но ме сто и до ла зи у Бе о град. У Бе о гра ду за врша ва осно ву, сред њу и вишу пе да го шку шко лу. Иако по за ни ма њу на став ник српског је зи ка, цео рад ни век је про вео у но ви нар ству. Жи вео је јед но вре ме у Иригу, Ру ми, а од 1968. го ди не па до сво је смр ти жи вео је у Срем ској Ми тро ви ци. Кари је ру но ви на ра за по чео је 1964. го ди не у но во садском ли сту „По љо при вредник“. По том пре ла зи у бе оград ску „По ли ти ку екс прес“ у ко јој ра ди као но ви нар два де сет пет го ди на, до од ла ска у пен зи ју 1998. го ди не. Већ на са мом по четку Ми ље вић је фор ми рао осо бе ни но ви нарскуи стил по ко ме је по стао пре по зна тљив. По ред ма тич не ку ће Ми ље вић је пи сао и за „По ли ти ку“, „НИН“, „Илу стро ва ну по ли ти ку“, но во сад ски „Днев ник“ и за гре бач ку „Арену“. Сво је ве зе са Сре мом и „Срем ским нови на ма“ ни је пре ки дао до кра ја жи во та. На се би свој ствен на чин за ни мљи ве при ло ге из про шло сти Сре ма об ја вљи вао је ло кал
ним ме ди ји ма. Че ста те ма ње го вих тек сто ва би ла је бо га та про шлост Срем ске Ми тро ви це и Ири га. Та ко је оста вио мно штво тексто ва о Срп ској чи та о ници у Ири гу и ири шкој Гуслар ској ака де ми ји, што је сва ка ко до при не ло афирма ци ји ове сре ди не.
Кра јем 2003. го ди не об ја вио је и сво ју пр ву књи гу под на сло вом Причеонастанкунајлепшихстарих градских песама.Овом ома њом књи гом Миље вић је у свом већ препо зна тљи вом сти лу из нео мно ге за ни мљи во сти о на стан ку на ших ста ро
град ских пе са ма. Та ко у овој књи зи мо жемо про на ћи по дат ке ка ко су на ста ле и ко су ауто ри мно гих пе са ма ко је се да нас пе ва ју. Се ти мо се са мо не ких нај по пу лар ни јих као што су Бо же прав де, Tа мо да ле ко, Стој те га ли је цар ске и мно ге дру ге.
На кон ду ге и те шке бо ле сти пре ми нуо је у Срем ској Ми тро ви ци 10. ок то бра 2009. го ди не и са хра њен је на но вом срем ско митро вач ком гро бљу. Од ко ле ге у име но вина ра по след њи се опро стио Ми о мир Фи липо вић.
У ор га ни за ци ји Ху ма ни тар ног фон да Се ке Алек сић „Де ци с љу ба вљу“, 21.
ок то бра у срем ско ми тро вач ком ПСЦ „Пинки“, с по чет ком у 20 ча со ва, одр жа ће се ху ма ни тар ни кон церт на ме њен при ку пљању сред ста ва за ле че ње 15го ди шње Ми ре Јан ко вић из Ра ден ко ви ћа. Ова де вој чи ца је обо ле ла од кар ци но ма, нео п ход на јој је
по моћ у да љем ле че њу и сва ки по се ти лац кон цер та, ку по ви ном ула зни це у вред ности 400 ди на ра, по ста је ди рек тан до на тор сред ста ва.
По ред Се ке Алек сић, на кон цер ту ће на сту пи ти Аца Лу кас, Ацо Пе јо вић, Го ца Тр жан, „Ама де ус бенд“, Јо ван Пе ри шић, Да до По лу мен та и Ра де Лац ко вић.
Све ми тро вач ке основ не шко ле су у ми нусу због, ка ко се чу ло, ви со ких бан кар ских
про ви зи ја ко је се на пла ћу ју по осно ву разних тран сак ци ја, а уку пан ми нус пре ма шио је су му од 2,5 ми ли о на ди на ра. За то су на про шло не дељ ној сед ни ци Скуп шти не гра да Срем ска Ми тро ви ца од бор ни ци СлађанПапић и АлександарУметић, ина че ди рек тори основ них шко ла, по кре ну ли ини ци ја ти ву да се на ђе ре ше ње за пре ви со ке про ви зи је или да се обра зо ва њу по мог не на не ки дру ги на чин. Јер, ка ко ре ко ше, про ви зи је по је ду ма те ри јал не тро шко ве шко ла.
Тре зор На род не бан ке Ср би је ски да огром на сред ства на све упла те шко ла ма тако да смо сви у ми ну су. За ОШ "До бро сав Радо са вље вић На род" ми нус из но си 383.000 ди на ра, слич но је и у свим дру гим шко ла ма, а укуп ни ми нус до сти гао су му од 2,5 ми ли он ди на ра за де вет ме се ци ове го ди не. За то тражим да се шко ла ма по мог не ре као је Сла ђан Па пић.
Од бор ник Алек сан дар Уме тић, ди рек тор ОШ "Бран ко Ра ди че вић" у Ку зми ну до дао је да ло кал на са мо у пра ва обез бе ђу је но вац за стру ју и во ду, та ко да ти тро шко ви ни су проблем. Шко ле ло кал ној са мо у пра ви до ста вљају ра чу не и на осно ву ра чу на се пре ба цу ју сред ства.
Ме ђу тим, про блем на ста је што су ма тери јал ни тро шко ви на ме ње ни и за те ле фон ске ра чу не, ку по ви ну кан це ла риј ског ма те ри ја ла, хи ги је ну, пу то ва ње уче ни ка на так ми че ња, слу жбе на пу то ва ња за по сле них. На име тих тро шко ва ми до би ја мо око 40.000 ди на ра месеч но, а тро шко ви про ви зи је ис па да да из носе 30.000 ди на ра, а шко ла ма оста не 10.000 ди на ра. Са тим нов цем шко ла не ма усло ва за нор мал но функ ци о ни са ње. Из ме се ца у ме сец дуг се по ве ћа ва, а ми ни смо у мо гућ но сти да га са ни ра мо ре као је Алек сан дар Уме тић.
На чел ни ца ре сор не град ске упра ве ЗорицаГашпар на ја ви ла је да ће се на том пла ну не што по ку ша ти да про ме ни.
Др жа ва нам је на мет ну ла за кон ске оба везе ко је по вла че огром на сред ства са бу џе та, плус бан кар ске про ви зи је ко је су енорм не, ко је ски да ју ве ли ки део нов ца за ма те ри јалне тро шко ве. Све то до во ди до си ту а ци је да шко ле не мо гу да оп ста ну са сред стви ма ко ја до би ја ју. Град ска упра ва за обра зо ва ње и кул ту ру, на све мо гу ће на чи не, ре ша ва за оста ле ра чу не. Ми ће мо се по тру ди ти да са ви шим ин стан ца ма пре го ва ра мо о ви си ни бан кар ских про ви зи ја, јер су то сред ства ко ја мо гу да се бо ље уло же у обра зо ва ње по ру чи ла је ми тро вач ка на че ли ца Зори ца Га шпар. С.Ђ.
КонцертзаМиру
Inmemoriam
МИЛОЈЕМИЉЕВИЋ(Ораховац,4.септембар1937.–СремскаМитровица,10.октобар2009)
МилојеМиљевић
Среда, 14. октобар 2009. 23
Ак ци о ни план, ко јим ће се ло кал на са мо у пра ва ру ко
во ди ти при ли ком из ра де бу џета Гра да Срем ске Ми тро ви це, би ће до нет на пе ри од од десет го ди на – ре че но при ли ком про мо ци је стра те ги је омла динског раз во ја про те кле не де ље у Срем ској Ми тро ви ци. У том пла ну би ће уне те све ма ни феста ци је и ор га ни за ци је усмере не ка мла ди ма, а све у ци љу ак тив ног уче ство ва ња мла дих у дру штве ном жи во ту на шег гра да.
По чи ње мо из ра ду ло кал ног ак ци о ног пла на за мла де, што ће за све мла де љу де на шег гра да би ти ве ли ки по мак. Локал ни ак ци о ни план је не што што ће на ма мла ди ма по мо ћи да ни во ло кал не омла дин ске по ли ти ке по диг не мо на ви ши ни во ка же Милорад Попа
дић, ко ор ди на тор Кан це ла рије за мла де у Срем ској Ми трови ци, и до да је да мла ди тре ба да пре по зна ју зна чај бу ду ћих про је ка та, где ће сво јим парти ци пи ра њем, иде ја ма и су ге
сти ја ма по мо ћи да ло кал на поли ти ка бу де на ви шем ни воу, и да на по кон, град Срем ска Митро ви ца, по ред Кан це ла ри је за мла де, Са ве та и Упра ве за младе, до би је и нор ма тив ни акт, а то је Ак ци о ни план за мла де.
Ре сор на Град ска упра ва за мла де, под ру ко вод ством Наташе Копчић, кон ку ри са ла је код Ми ни стар ства за омлади ну и спорт и до би ла из нос од 200 хи ља да ди на ра за изра ду Ак ци о ног пла на за мла де Срем ске Ми тро ви це. Одр жа но је ини ци јал но оку пља ње свих ре ле вант них фак то ра и свих за ин те ре со ва них за уче шће у из ра ди овог до ку мен та, од члано ва уче нич ких пар ла ме на та, удру же ња гра ђа на ко је се ба ве мла ди ма до ин сти ту ци ја ко је се ба ве овом те ма ти ком.
Л.В.
МА ЛО ЛЕТ НИЧ КА ДЕ ЛИН КВЕН ЦИ ЈА БРОЈ КА МА И СЛО ВИ МА
Почињено160кривичнихдела
Ма ло лет нич ка де лин квенци ја на под руч ју Срем ског
окру га је по след њих го ди на у по ра сту, та ко да је све ви ше мла ђа них по чи ни ла ца кри вичних де ла.
Пре ма ре чи ма на чел ни ка По ли циј ске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци ЗоранаСмајића у пр вих осам ме се ци ове го ди не 132 ма ло лет ни ка су из вр ши ла 160 кри вич них де ла, што предста вља не што ви ше од се дам про це на та од укуп ног бро ја кри вич них де ла оп штег кри мина ли те та.
Струк ту ра из вр ше них кривич них де ла ко ја су по чи ни ла ма ло лет на ли ца у ре ги о ну Срема у пе ри о ду ја ну ар – ав густ је сле де ћа: по чи ње но је осам тешких те ле сних по вре да, се дам ла ких те ле сних по вре да, 10 кра ђа, 50 те шких кра ђа, 16 разбој ни шта ва, две сит не кра ђе, ута је и пре ва ре, 19 уни ште ња и оште ће ња ту ђе ства ри, че тири нео вла шће них ко ри шће ња ту ђег во зи ла, пет из ну да, исто то ли ко де ла нео вла шће не произ вод ње и ста вља ња у про мет опој них дро га, јед но де ло недо зво ље ног др жа ња оруж ја и екс пло зив них ма те ри ја, јед но те шко де ло про тив јав ног са обра ћа ја и 32 оста ла кри вич на де ла, ка же пр ви чо век срем ске по ли ци је.
У истом пе ри о ду прет ходне го ди не из вр ше но је 169 кри вич них де ла од стра не 140 ма ло лет них ли ца, та ко да је у овом пе ри о ду за бе ле же но, ипак, бла го сма ње ње.
Ј.З.
У мно гим се о ским сре ди нама, на ро чи то у по след њих
де се так го ди на, еви дент но је за ми ра ње кул ту ре, на ро чи то ама те ри зма. Не ка да шње приред бе, на сту пе фол клор них ансам ба ла, драм ских сек ци ја, па и спорт ске ак тив но сти, за ме нили су игри це на ком пју те ри ма, или вре ме без ика квих вредни јих са др жа ја. Ма да у го то во свим се о ским сре ди на ма посто је ма ње или ви ше успе шно
опре мље ни до мо ви кул ту ре, они већ одав но не слу же сво јој на ме ни, нај че шће ''звр је'' празни или се ко ри сте за по ли тичке ску по ве. Ових да на уве ри ли смо се да, ипак, има и по зи тивни јих при ме ра, а је дан од њих про на шли смо у Сте ја нов ци ма.
Но си лац кул тур них ак тивно сти у Сте ја нов ци ма је, у послед њих три де се так го ди на, Кул тур ноумет нич ко дру штво ''Сте ван Пе тро вићБри ле''. Све је за по че ло осни ва њем фолклор ног ан сам бла, ње му су се уско ро при дру жи ле драм ска и
ре ци та тор ска сек ци ја, не ко лико го ди на је функ ци о ни са ла се о ска би бли о те ка са скромним али до вољ ним књи жним фон дом, он да је до шло по зна то ''Зна њеима ње'', и све по ме нуто је до би ло озбиљ ни ји ток.
У ме ђу вре ме ну, не ке од ових ак тив но сти су утих ну ле, услед ма њег ин те ре со ва ња али и од ли ва струч ног ка дра, КУД ''Бри ле'' остао је као по след њи ба сти он кул ту ре и ама те ри зма у се лу. У дру штву је око 40 актив них чла но ва, реч је о ор ке
стру и фол клор ном ан сам блу.Чла но ви ''Бри ла'', ко ји по ред
Сте ја нов ча на, оку пља и амате ре из су сед них се ла, не давно су се вра ти ли са го сто ва ња у Бу гар ској. То ком сеп тем бра ''Бри лов ци'' су би ли го сти бугар ског дру штва ''Не сти ја'', на ''Да ни ма Со фи је''.
Има ли смо не ко ли ко на ступа то ком три да на го сто ва ња, са на ма су би ли и чла но ви друшта ва ''Бо ри вој Ћи рић Ту ре'' из Ри ви це и ''Бран ко Ра ди чевић'' из Си ри га. На и шли смо на
од ли чан при јем код бу гар ске пу бли ке, усле ди ли су и до го вори о по врат ној по се ти, и бу дућој са рад њи. По ред овог го стова ња, има ли смо око 30 на ступа, пре те жно у Сре му. Ле пи су то су сре ти, ле па дру же ња, констант на ак тив ност нам је бу ђење ин те ре со ва ња код мла дих за ову вр сту ама те ри змака же ко ре о граф КУДа ''Бри ле'' МилеБероња.
То ком сеп тем бра Сте ја новча ни су би ли до ма ћи ни ма нифе ста ци ји ''Ђе рам де ца чу вари тра ди ци је''. У ове су сре те, тре ће по ре ду, укљу че на су деца уз ра ста до 15 го ди на, а гости Сте ја нов ча на би ли су млади ама те ри из Си ри га, Ру мен ке, Ри ви це, Ша ши на ца и Ру ме. Тамбу ра шки ор ке стар ОШ ''Ду шан Јер ко вић'' из вео је про грам под на зи вом ''Да не умре там бу ра''. Још су све жи ути сци на програм ма ли ша на, де фи ле кроз се ло, жур ку и ва тро мет ко ји су при ре ди ли Сте ја нов ча ни.
Ма да је ма ни фе ста ци ја тек у ма ју, ама те ри из Сте ја но ваца већ су за по че ли при пре ме за ју би лар ни, де се ти ''Пр ви глас Сре ма'': при ред ба ће се, као и до са да, од ви ја ти под покро ви тељ ством оп шти не и МЗ, пе ва чи ама те ри на сту пи ће уз ор ке стар по зна тог Миће Јанковића, а део ма ни фе ста ци је, ка ко се пла ни ра, пре се ли ће се и у Ру му.
Ре кло би се до бро је, али мо гло би и ви ше, не ки дру ги ће до да ти: са мо да је у свим се лима, као у Сте ја нов ци ма.
К.Кузмановић
СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ
ПРОМОЦИЈАСТРАТЕГИЈЕОМЛАДИНСКОГРАЗВОЈА
БригаомладимаРесорнаградскауправазамладеконкурисалајекодМинистарствазаомладинуиспортидобилаизносод200хиљададинаразаизрадуАкционогпланазамладеСремскеМитровице
МилорадПопадић
Координаторскитим
СТЕЈАНОВЦИ:МЛАДИИКУЛТУРА
КУД''Бриле''точакразвојаЧлановидруштванедавносусевратилисагостовањауБугарскојУтокуприпремеза10ти''ПрвигласСрема''
КУД''Бриле''уСофији
Наишлисмонаодличанпријемкодбугарскепублике,уследилисуидоговориоповратнојпосети,ибудућојсарадњи.Поредовоггостовања,ималисмооко30наступа,претежноуСрему
Среда, 14. октобар 2009.26
ОДБОЈКА
АТЛЕТИКА
КАРАТЕ
ПЛИВАЊЕ ЏУДО
СТОНИ ТЕНИС
SPORT
У ве ли кој дво ра ни срем скоми тро вач ког ПСЦ „Пин ки“
одр жа на је про мо ци ја Пи о нир ске ли ге ко ја ће кроз ко ји дан старто ва ти на те ри то ри ји срем ско митро вач ке оп шти не. Тим по во дом је ко ор ди на тор Ли ге Ср ђан Божић пред став ни ци ма еки па уручио гар ни ту ре дре со ва за пред
сто је ће утак ми це.За ни мљи во је да ће шест шко
ла и клу бо ва има ти чак 17 екипа у овом так ми че њу. „Зма је ва“ шко ла чак че ти ри еки пе, „Све ти Са ва“, „Пин ки“ и чал ман ска Слога са Мар тин ча ни ма по три еки пе, а „Бран ко Ра ди че вић“ из Ку зми на и „Све ти Са ва“ по две еки пе.
Про мо ци ја ли ге
У ли ги чак 17 еки па
У ор га ни за ци ји Град ске упра ве за спорт, у ПСЦ „Пин ки“ одр жа но је Градско пр вен ство у од бој ци за му шкар це и же не.Пла сман –же не: 1.Пче ли ца, 2.Ме лер дру га еки па, 3. КПЗ, 4. Ме лер пр ва
еки па, 5. Град ска упра ва. Mу шкар ци: 1.КПЗ, 2.Ме лер
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж)
Резултати првог кола Лазаревац: Колубара – Јединство 3:1, Крагујевац: Раднички – Војводина 1:3, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол – Раднички НИС Петрол 1:3, Пријепоље: Путеви Трендтекс Шумадија Аква Вива 3:1, Лазаревац: Лазаревац – Визура Супер Нова 3:0.
1. Лазаревац 1 1 0 3:0 32. Војводина 1 1 0 3:1 33. Раднички 1 1 0 3:1 34. Путеви 1 1 0 3:1 35. Колубара 1 1 0 3:1 36. Јединство 1 0 1 1:3 07. Шумадија 1 0 1 1:3 08. Раднички 1 0 1 1:3 09. Нови Сад 1 0 1 1:3 010. Визура 1 0 1 0:3 0
Следеће коло Стара Пазова: Јединство – Визура Супер Нова, Аранђеловац: Шумадија Аква Вива – Лазаревац, Београд: Раднички НИС Петрол – Путеви Трендтекс, Нови Сад: Војводина – Нови Сад Пионир Петрол – Лазаревац: Колубара – Раднички.
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (М)
Резултати првог кола Ниш: Ниш – ГИК Банат 3:2, В. Градиште: ВГСК – Борац 0:3, Ковин: Баваниште Путеви Ивањица 3:1, Јагодина: Јагодина – Железничар 0:3, Ст. Пазова: Јединство – НС АС 3:2.
1. Борац 1 1 0 3:0 32. Железничар 1 1 0 3:0 33. Баваниште 1 1 0 3:1 34. Јединство 1 1 0 3:2 25. Ниш 1 1 0 3:2 26. НС АС 1 0 1 2:3 17. ГИК Банат 1 0 1 2:3 18. Путеви 1 0 1 1:3 09. ВГСК 1 0 1 0:3 010. Јагодина 1 0 1 0:3 0
Следеће коло Клек: ГИК Банат – НС АС, Београд: Железничар – Јединство, Ивањица: Путеви Ивањица – Јагодина, Панчево: Борац – Баваниште, Ниш: Ниш – ВГСК
Рад нич ко-спорт ске игре
ЈЕДИНСТВО - НС АС 3:2 (14:25, 25:18, 25:21, 16:25, 18:16)
СТАРА ПАЗОВА: Спортска Хала, гледалаца 300. Судије: Дејан Рогић (Н. Београд), Душан Шпановић (Нови Сад).
ЈЕДИНСТВО: Бакалов, Корун (либеро), Младеновић (либеро), Чворовић, Младеновић, Ивковић, Хорват, Илијин, Рогановић, Мицић, Мајсторовић, Врбан.
НС АС: Катић, Шврака, Вуковић, Маричић, Маодуш, Пантић, Тошић, Бошкочевић (либеро), Татић, Драпшин, Васић, Ристић.
Сјајна утакмица на отварању сезоне у Старој Пазови. Све оно што од одбојка може да пружи од лепоте, до узбуђења и праве драме приуштила је гледаоцима на утакмици између Јединства и новајлије из Новог Сада. Повели су гости прилично убедљиво у првом сету и чинило се да ће лако победити. Следи након тога преокрет вођство домаћина од 2:1, па још једна одлична игра новосађана у четвртом сету и одлука пада у тајбреку. А, у том одлучујућем сету коло среће зауставило се на имену Јединства и заслужена победа против веома квалитетног ривала.
Д.Б.
Мла да так ми чар ка срем ско митро вач ког Сре ма, ба ца чи ца ко
пља Ма ри ја Ву че но вић до би ла је но во при зна ње: од Уни вер зи те та "Фло ри да" до би ла је по ну ду да наста ви шко ло ва ње и тре ни ра на том уни вер зи те ту. У по ну ди је укљу чена сти пен ди ја у пу ном из но су од 30.000 до ла ра го ди шње.
Да под се ти мо, Ма ри ја је ове годи не има ла ве о ма успе шну се зо ну. На Свет ском пр вен ству за мла ђе јуни о ре у Ита ли ји осво ји ла је че тврто ме сто, ме да љу је из гу би ла за 5 цен ти ме тра. На Европ ском фе стива лу мла дих у Фин ској осво ји ла је дру го ме сто. На Пр вен ству Бал ка на за мла ђе ју ни о ре би ла је пр ва и на Ку пу европ ских пр ва ка дру га, где је на сту пи ла као по ја ча ње еки пи Но вог Бе о гра да. На свет ским та блица ма за њен уз раст за у зи ма дру го ме сто иза так ми чар ке са Ку бе са резул та том од 51,73 м.
Њен тре нер Дра ги ша Ђор ђић пита да ли са да и они по сле зва нич ног по зи ва из ино стран ства тре ба при
ти сци ма и уце на ма пре ко сред ста ва ин фор ми са ња од град ских вла сти да тра же сред ства за бо ље усло ве, „као што то не ки ра де“.
Ти ко ји се ти ме ба ве, не желим да их име ну јем пре ко но вина, го ди на ма пре те од ла ском из зе мље и гра да у не ку има ги нар ну др жа ву. али ни ка да не на во де у ко ју и не по ка зу ју по зив. За разли ку од Ма ри је и дру гих спор ти ста на шег гра да, они су до би ли послед њих го ди на зна чај на фи нансиј ска сред ства. До би ли су ми ли оне, ни ка да не под но се из ве шта је о оства ре ним ре зул та ти ма, а обе ћава ли су и олим пиј ске ме да ље. Ми се ти ме не ће мо ба ви ти ни ти ће мо се та ко по на ша ти, већ на ста вља мо вред но да ра ди мо и на спорт ском по љу из бо ри мо за што бо ље услове – ка же Ђо рић.
Сле де ће го ди не Ма ри ју оче ку је на ступ на пр вој Олим пи ја ди спорти ста до 18 го ди на у Син га пу ру на ко ји ма има ве ли ке шан се за ви соки пла сман.
При зна ње Ма ри ји Ву че но вић
Ма ри ја Ву че но вић
На ме ђу на род ном так ми че њу ''Бе о град ски по бед ник'', одр
жа ном ми ну лог ви кен да у спорт ској ха ли на Но вом Бе о гра ду, на ко јем је уче ство ва ло 800 так ми ча ра из 92 клу ба из Ср би је, Ру си је, Фран цу ске, Ита ли је, Сло ве ни је, Хра ват ске, БиХ, Цр не Го ре, Ма ке до ни је и Ма ђар ске, ка ра ти сти ин ђиј ског Же ле зни ча ра оства ри ли су за па же не ре зул та те.
Нај пре је Не ма ња Јо ва но вић осво јио злат ну ме да љу у ка дет ској кон ку рен ци ји у те шкој ка те го ри ји, по бе див ши у че ти ри ме ча, на кон то га Јо ван Бу ко ро вић у ла кој ка тего ри ји из бо рио је сре бр ну ме да љу.
Мар ко Ман дић из бо рио је дру го ме сто у се ни ор ској кон ку рен ци ји у ка те го ри ји у ко јој су на сту пи ли најбо љи так ми ча ри зе ма ља уче сни ца. Он је у фи нал ној бор би из гу био од Ни ко ле Јо ва но ви ћа стан дард ног сени ор ског ре пре зен та тив ца Ср би је из Мла де нов ца.
Мар ко Ман дић је још прет ход ног ви кен да до био по зив за на ступ на Бал кан ском пр вен ству у Тур ској, а по из ја ви се лек то ра ре пре зен та ци
је Ср би је за мла ђе се ни о ре Шће пано ви ћа, Мар ко и ре пре зен та тив ци Ср би је из Же ле зни ча ра су пот пу но
спрем ни за на ред не ак ци је др жавног ти ма.
М.Д.
Спрем ни за Тур ску
На ши ре пре зен та тив ци: Мар ко пр ви с де сне стра не у гор њем ре ду
На Ба зе ну „Оаза“ одр жа но је Окру жно пр вен ство на ко ме је
на сту пи ло 160 уче ни ка основ них и сред њих шко ла, нај бо љих пли ва ча Сре ма оства ре ни су од лич ни резул та ти. Ово је ујед но би ло и квали фи ка ци о но так ми че ње за на ступ на пр вен ству Ре пу бли ке ко је ће се одр жа ти тре ћег де цем бра, а ме сто одр жа ва ња би ће на кнад но од ре ђено.
Град ска упра ва за спорт је обезбе ди ла пре воз за уче ни ке и про фесо ре као и ор га ни за ци ју су ђе ња, док је са вез за школ ски спорт Срема обез бе дио ди пло ме за три пр вопла си ра на уче ни ка у сва кој ди сципли ни.
Окру жно пр вен ство
При зна ња нај бо љим пли ва чи ма
Сре ди ном про те кле сед ми це у ПСЦ „Пин ки“ Срем ској Ми тро ви ци, у ор га ни за ци ји Град ске упра ве за спорт, одр жа но је Пр вен ство гра да. У кон ку рен ци ји основ них и сред њих шко ла на сту пи ло је укуп но 73 учени ка што је и нај ма сов ни је так миче ње у сто ном те ни су за про те клих не ко ли ко го ди на.
Пр во пла си ра не еки пе и по је динци сте кли су пра во уче шћа на Окружном пр вен ству ко је ће се одр жа ти 20.ок то бра 2009. у Ха ли спор то ва у Ши ду.
Ре зул та ти – пи о нир ке, екип-но: 1. О.Ш. „Сло бо дан Ба јић Па ја“, Ман ђе лос; по је ди нач но: 1. Ана Ку сић; пи о ни ри екип но: 1. О.Ш.
„Јо ван Јо ва но вић Змај“, Ја рак, по-је ди нач но: 1. Ди ми три је Ди митри шин О.Ш. „Све ти Са ва“, омла-дин ке, екип но: 1. СШ „Дра ги ња Ник шић“, по је ди нач но: 1. Ми лана Сре тић („Дра ги ња Ник шић“); омла дин ци, екип но: 1. СШ „Деве ти мај“, по је ди нач но: 1. Сте фан То до ро вић (ПШХ).
Град ско пр вен ство
Две ме да љеНа по је ди нач ном Пр вен ству Вој
во ди не за мла ђе се ни о ре и се ни орке, уз ра ста до 23 го ди не, џу дист киње ЛСКа Јо ва на Ју го вић и Ми ли ца Ци ку ша осво ји ле су брон за не меда ље. Јо ва на је до тре ћег ме ста и брон зе сти гла у ка те го ри ји до 57 кг, а Ми ли ца је брон за ну ме да љу освоји ла у ка те го ри ји до 70 кг.
На овом так ми че њу, одр жа ном у Но вом Са ду, уче ство ва ло је ви ше од 100 так ми ча ра из 18 клу бо ва и то је, ујед но, би ло и ква ли фи ка ци о но так ми че ње за по је ди нач но Пр венство Ср би је ко је ће се одр жа ти 17. ок то бра у Бе че ју.
Од ла ћа рач ких џу ди ста на овом пр вен ству Ти ја на Ће то је вић је осво ји ла пе то, а Ми лош Пе рић седмо ме сто.
Среда, 14. октобар 2009. 27SPORT
ФУДБАЛ
ШАХ
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати деветог кола- Севојно: Севојно Поинт - Нови Пазар 2:0, Врање: Динамо – Бежанија 1:1, Банатски Двор: Банат – Пролетер 2:1, Лазаревац: Колубара - Раднички (С) 2:1, Ниш: Раднички – Земун 1:0, Земун: Телеоптик – Инђија одложено, Апатин: Младост – Срем 1:3, Нови Сад: Нови Сад – ЧСК Пивара 1:0, Краљево: Слога - Младост (Л) 2:1.
1. Срем 8 6 0 3 13:4 182. Колубара 9 5 3 1 12:8 183. Н. Пазар 9 5 1 3 9:7 164. Пролетер 9 5 0 4 14:9 155. Севојно 9 4 3 2 9:4 156. Банат 9 4 3 2 7:4 157. Инђија 8 4 3 1 7:5 158. Младост (А) 9 3 3 3 6:8 129. Нови Сад 9 4 0 5 7:10 1210. ЧСК 9 2 5 2 6:6 1111. Телеоптик 7 3 1 3 8:6 1012. Бежанија 9 2 4 3 4:5 1013. Младост (Л) 9 2 3 4 7:9 914. Слога 9 2 3 4 6:8 915. Динамо 9 2 3 4 4:9 916. Раднички (С) 9 2 2 5 6:9 817. Раднички (Н) 9 2 2 5 9:14 818. Земун 9 2 1 6 5:14 5
У следећем колу састају се - Нови Пазар: Нови Пазар - Младост (Л), Челерево: ЧСК Пивара - Слога (К), Сремска Митровица: Срем - Нови Сад, Инђија: Инђија - Младост (А), Земун: Земун – Телеоптик, Сомбор: Раднички - Раднички (Н), Нови Сад: Пролетер – Колубара, Бежанија: Бежанија – Банат, Севојно: Севојно Поинт – Динамо.
СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати деветог кола - Бачинци: Бачинци Биг Бул – Спартак 3:1, Футог: Металац Аско Бидак – Слога 0:0, Вршац: Вршац – Кикинда 0:1, Падина: Долина - Раднички (НП) 6:1, Палић: Палић – Сента 1:0, Пећинци: Доњи Срем – Бачка 0:2, Ветерник: Ветерник Вискол - Текстилац Итес 2:0, Бачки Јарак: Младост - Раднички (Ш) 0:0.
1. Биг Бул 9 7 1 1 19:7 222. Палић 9 6 2 1 14:8 203. Ветерник 9 6 2 1 16:11 204. Бачка 9 5 1 3 16:10 165. Слога 9 4 4 1 15:9 166. Долина 9 4 2 3 22:15 147. Текстилац 9 4 1 4 9:10 138. Д. Срем 9 3 2 4 13:11 119. Младост 9 3 2 4 11:14 1110. Металац АВ 9 2 4 3 10:9 1011. Кикинда 9 2 4 3 14:14 1012. Раднички (НП) 9 2 4 3 9:14 1013. Вршац 9 2 3 4 5:9 914. Сента 9 2 2 5 11:14 815. Раднички (Ш) 9 1 3 5 7:20 616. Спартак 9 0 1 8 6:22 1
У следећем колу састају се - Дебељача: Спартак - Раднички (Ш), Оџаци: Текстилац Итес – Младост, Бачка Паланка: Бачка - Ветерник Вискол, Сента: Сента - Доњи Срем, Нова Пазова: Раднички – Палић, Кикинда: Кикинда – Долина, Темерин: Слога – Вршац, Бачинци: Бачинци Биг Бул - Металац Аско Видак.
ДОЊИ СРЕМ – БАЧКА 0:2 (0:2)
ПЕЋИНЦИ: Спортски центар „Сувача“. Гледалаца 250. Судија: Бранислав Пандуров (Зрењанин). Стрелци: Петровић у 55. и Ивковић у 73. минуту. Жути картони: Јосимов, Радишић и Зелинац (Доњи Срем), Кнежевић, Бјелош и Грбић (Бачка).ДОЊИ СРЕМ: Тодоровић 6,5 Блануша 7, Јосимов 6,5 Радишић 6,5 Ристић 6,5 (Скорупан), Букорац 6, Бероња 6,5 Зелинац 7, Павићевић 6, Радосављевић 6,5 (Дунђер 6,5), Васиљевић 6,5.БАЧКА: Кнежевић 7, Шешум 7, Петровић 7,5 Зец 7, Пуђа 7,5 Зелинчевић 6,5 Козомора 7, Бјелош 7,5 Чучковић 7 (Ивановић), Јоцић 6,5 (Грбић), Ивковић 7 (Вукојев).
ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА – ЗАПАДРезултати десетог кола - Каравуково: Полет – Југовић 2:2, Белегиш: Омладинац (НБ) – ЖАК 4:0, Љуково: Љуково – Младост 0:0, Рума: Словен - Раднички (СМ) 2:6, Нови Сад: Борац – Индекс 1:0, Растина: Солунац - Црвена Звезда 2:0, Ириг: Раднички – Први мај 2:0, Шимановци: Хајдук – Будућност 1:0, Ковиљ: Шајкаш – Цемент 1:3.
1. Цр. Звезда 10 6 1 3 18:15 192. Борац 10 6 1 3 15:11 193. Раднички (И) 10 6 1 3 15:12 194. Солунац 10 5 3 2 20:9 185. Цемент 10 5 3 2 16:5 186. Љуково 10 5 3 2 15:8 187. Први мај 10 6 0 4 16:12 188. Омладинац 10 5 2 3 16:9 179. Индекс 10 5 1 4 14:9 1610. Раднички (СМ) 10 5 1 4 25:23 1611. Будућност 10 5 1 4 10:11 1612. Шајкаш 10 4 0 6 17:17 1213. Младост 10 3 2 5 11:15 1114. Хајдук 10 2 4 4 3:8 1015. Југовић 10 3 1 6 13:19 1016. ЖАК 10 3 1 6 12:21 1017. Словен 10 1 3 6 14:24 618. Полет 10 0 2 8 9:31 2
У следећем колу састају се - Беочин: Цемент – Полет, Младеново: Будућност – Шајкаш, Рума: Први мај – Хајдук, Нови Сад: Црвена звезда - Раднички (И), Нови Сад: Индекс – Солунац, Сремска Митровица: Раднички – Борац, Турија: Младост – Словен, Сомбор: ЖАК – Љуково, Каћ: Југовић – Омладинац.
ОМЛАДИНАЦ – ЖАК 4:0 (1:0)
БЕЛЕГИШ: Игралиште Подунавца, гледалаца 300. Судија: Стеван Тури (Б. Паланка). Стрелци: 1:0 Видаковић у 8, 2:0 Пејчиновић у 68, 3:0 Пејчиновић у 70, 4:0 Пејчиновић у 75 минуту. Жути картони: Лукић, Стефановић, Хакач (Омладинац), Мајор, Г. Банић, Којић (ЖАК).ОМЛАДИНАЦ: Јагодић 7, Савић 7, Лукић 7, Манце 7, Стојисављевић 7, Миросављевић 7, Грчић 7, (Хакач), Ковачевић 7, (Русмир), Пејчиновић 8, Стефановић 7, Видаковић 7.ЖАК: Беретић 6, (Владан Јовановић 6), Тешић 6, Б. Банић 6, Мајор 6, Г. Банић 6, Владимир Јовановић 6, Пурић 6, (Берлековић), Богуновић 6, Којић 7, Видаковић 6, Носциеславски 6, (Чиљак 6).
СРЕМСКА ЛИГАРезултати деветог кола - Кукујевци: Фрушкогорац - Борац (М) 3:1, Ердевик: Слога – ЛСК 5:0, Купиново: Младост – Јадран 3:0, Кузмин: Граничар – Јединство 1:1, Адашевци: Граничар - Слога Милшпед 1:1, Путинци: ПСК - Борац (С) прекид, домаћи у 55. минуту, домаћин,0:3 (пф), Мачванска Митровица: Подриње – Хајдук (Б) 0:3, Вишњићево: Хајдук – Дунав 2:0.
1. Хајдук (Б) 9 6 3 0 26:5 212. Слога (Е) 9 6 3 0 15:4 213. Јединство 9 5 4 0 11:2 194. Подриње 9 6 0 3 28:18 185. Борац (С) 9 5 3 1 16:6 186. Дунав 9 5 1 3 12:8 167. Хајдук (В) 9 4 1 4 14:12 138. Слога Мил. 9 4 1 4 10:16 139. Граничар (А) 9 3 2 4 11:14 1110. Младост 9 3 1 5 10:13 1011. Јадран 9 3 1 5 7:15 1012. Фрушкогорац 9 3 0 6 11:14 913. Граничар (К) 9 1 4 4 11:18 714. ЛСК 9 1 4 4 4:14 715. Борац (М) 9 1 1 7 10:20 416. ПСК 9 1 1 7 9:26 4
У следећем колу састају се - Мартинци: Борац – Дунав, Бешка: Хајдук - Хајдук (В), Сурдук: Борац – Подриње, Крњешевци: Слога Милшпед – ПСК, Стара Пазова: Јединство - Граничар (А), Голубинци: Јадран - Граничар (К), Лаћарак: ЛСК – Младост, Кукујевци: Фрушкогорац - Слога (Е). Д.Б.
ПОДРИЊЕ – ХАЈДУК (Б) 0:3 (0:1)
МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА: Игралиште Подриња, гледалаца 250, судија, Дураковић (Шид). Стрелци: Главатовић у 22. (из једанаестерца), Лазарац у 84. и Ђурковић у 87. за Хајдук. Жути картони: Арнаутовић, Јефтић, Вуковић, Тодоровић, Стокић (Подриње), Митровић, Главатовић, Ђурковић, Мутић (Хајдук). Црвени картон: Петрић (Подриње).ПОДРИЊЕ: Вученовић 7, Стакић 6, Вуковић 6 Војиновић 6 (Божјаковић), Добо 5, Арнаутовић 6 (Заскалицки), Заблаћански 6, Петрић 5, Тодоровић 6 (Остојић), Јеликић 6 Јефтић 6.ХАЈДУК: Симовић 7, Јакшић 7 (Зиповац), Суботин 7, Лазарац 7, Главатовић 8 Ворковић 7, Митровић 7 Ђурковић 9, Тодоровић 7 (Мутић) Пејић 7.
ОПШТИНСКА ЛИГА
СТАРА ПАЗОВА-ИНЂИЈА
Резултати десетог кола - Нови Сланкамен: Дунав – Фрушкогорац 1:0, Инђија: Железничар – Подунавац 3:3, Марадик: Слога – ЧСК 5:0, Нови Карловци: Полет – Сремац 0:2. Слободан је био Борац.
1. Железничар 9 6 2 1 30:16 202. Сремац 9 6 2 1 16:8 203. Дунав 9 6 1 2 21:12 194. Подунавац 9 4 3 2 20:13 155. Фрушкогорац 9 4 0 5 17:15 126. Слога 9 3 1 5 11:12 107. ЧСК 9 3 0 6 9:26 98. Полет 9 2 0 7 8:21 69. Борац 8 1 1 6 15:24 4
Следеће коло - Војка: Сремац – Слога, Чортановци: ЧСК – Железничар, Белегиш: Подунавац – Дунав, Крчедин: Фрушкогорац – Борац, Слободан: Полет. Д.Б.
ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА
– ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)
Резултати - Вогањ: Слога - 27.Октобар 9:0, Јазак: Цар Урош - ОФК Краљевци 1:5, Павловци: Младост – Борац 3:5, Планинац је био слободан.
1. ОФК Краљевци 6 5 1 0 21:3 162. Слога 6 4 1 1 18:4 133. Борац 6 3 3 0 18:7 124. Младост 6 2 0 4 14:21 65. Цар Урош 6 2 0 4 12:21 66. Планинац 6 1 1 4 8:14 47. 27.Октобар 6 1 0 5 9:30 0
У следећем колу састају се - Павловци: Младост - ОФК Краљевци, Јазак: Цар Урош - 27.Октобар, Вогањ: Слога – Планинац. Слободан је Борац.
ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА
(ПРВИ РАЗРЕД)
Резултати - Шашинци: Слобода – Фрушкогорац 6:4, Дивош: Хајдук – БСК 3:6, Ноћај: Змај – Митрос 1:1, Јарак: Сремац - Зека Буљубаша 2:8, Чалма: Сремац – Будућност 0:0. Слободан је био Срем.
1. З. Буљубаша 8 7 1 0 34:12 222. Слога (Ч) 7 5 2 0 18:0 173. Будућност 7 4 3 0 16:3 154. Митрос 7 3 4 0 22:8 135. Змај 7 3 2 2 8:6 116. Сремац 7 3 0 4 16:17 97. Фрушкогорац 7 2 1 4 13:22 78. Слобода 8 1 3 4 9:19 69. БСК 7 1 1 5 13:23 410. Срем 7 1 1 5 8:24 411. Хајдук 6 0 0 6 8:30 0
У следећем колу састају се - Равње: Зека Буљубаша – Слога, Сремска Митровица: Митрос – Сремац, Бешеново: БСК – Змај, Манђелос: Фрушкогорац – Хајдук, Сремска Рача: Срем – Слобода. Слободна је Будућност.
ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ДРУГИ РАЗРЕД)
Резултат заостале утакмице петог кола: Раденковић: Борац - Борац (ВР) 1:2.
1. ОФК Босут 5 4 1 0 16:3 132. Борац (ВР) 5 3 1 1 10:8 103. Напредак 5 1 3 1 3:3 64. Борац (Р) 5 1 2 2 6:9 55. Планинац 5 1 1 3 7:9 46. Гргуревци 5 0 2 3 5:15 2
Следеће коло (на пролеће) - Велики Радинци: Борац - ОФК Босут, Шуљам: Напредак – Планинац, Гргуревци: Гргуревци - Борац (Р).
ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА – ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)
Резултати 11. кола - Мали Радинци: Фрушкогорац – Партизан 2:1, Доњи Петровци: Доњи Петровци - Фрушка Гора 4:0, Платичево: Јединство – Сремац 1:2, Грабовци: Граничар – Рудар 2:1, Буђановци: Младост – Војводина 1:2, Никинци: Полет – Хртковци 1:1, Жарковац: Напредак – Борац 7:1, Рума: Јединство – Крушедол 2:0.
1. Д. Петровци 11 7 2 2 24:8 232. Сремац 11 7 2 2 26:14 233. Партизан 11 7 0 4 36:12 214. Рудар 11 6 3 2 18:6 215. Фрушкогорац 11 5 3 3 22:14 186. Крушедол 11 5 3 3 18:12 187. Хртковци 11 5 2 4 21:14 178. Граничар 11 5 2 4 16:14 179. Фр. гора 11 4 5 2 16:19 1710. Полет 11 4 3 4 13:18 1511. Војводина 11 3 4 4 13:23 1312. Напредак 11 3 3 5 22:24 1213. Јединство (П) 11 4 0 7 17:19 1214. Јединство (Р) 11 3 1 7 18:36 1015. Младост 11 1 2 8 11:31 516. Борац 11 0 3 8 6:33 3
У следећем колу састају се - Витојевци: Партизан – Крушедол, Стејановци: Борац – Јединство (Р), Хртковци: Хртковци – Напредак, Нерадин: Војводина – Полет, Врдник: Рудар – Младост, Добринци: Сремац – Граничар, Рума: Фрушка Гора - Јединство (П), Мали Радинци: Фрушкогорац - Доњи Петровци.
ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА – ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)
Резултати- Вогањ: Слога - 27.Октобар 9:0, Јазак: Цар Урош - ОФК Краљевци 1:5, Павловци: Младост – Борац 3:5. Слободан је био Планинац.
1. ОФК Краљевци 6 5 1 0 21:3 162. Слога 6 4 1 1 18:4 133. Борац 6 3 3 0 18:7 124. Младост 6 2 0 4 14:21 65. Цар Урош 6 2 0 4 12:21 66. Планинац 6 1 1 4 8:14 47. 27.Октобар 6 1 0 5 9:30 0
У следећем колу састају се - Павловци: Младост - ОФК Краљевци, Јазак: Цар Урош - 27.Октобар, Вогањ: Слога – Планинац. Слободан је Борац.
ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД
Резултати - Сот: Братство – Борац одложено, Моровић: Јединство - Једнота 1:1, Љуба: Јединство - ОФК Бингула 1:1, Гибарац: Синђелић - ОФК Бикић 1:2, Батровци: Омладинац – Напредак 2:4. Слободан је био Граничар.
1. Једнота 6 4 2 0 14:3 142. Јединство (М) 7 4 1 2 16:7 143. Јединство (Љ) 6 3 2 1 12:10 114. ОФК Бикић 6 3 1 3 13:11 105. Напредак 6 3 0 3 15:12 96. Синђелић 5 3 0 2 8:9 97. Борац 5 2 1 2 4:13 78. Омладинац 6 2 0 4 15:16 69. Бингула 6 1 2 3 9:14 510. Братство 6 1 1 4 10:15 411. Граничар 6 1 1 4 9:15 4
У следећем колу састају се - Бикић До: ОФК Бикић – Омладинац, Бингула: ОФК Бингула – Синђелић, Шид: Једнота - Јединство (Љ), Илинци: Борац - Јединство (М), Јамена: Граничар – Братство- Слободан је Напредак.
ОПШТИНСКА ЛИГА
ПЕЋИНЦИ
Резултти - Сибач: Словен – Срем 2:3, Донји Товарник: Слобода – Камени 7:2, Деч: Сремац – Младост 2:0, Огар: Шумар – Ловац 8:0, Брестач: ОФК Брестач – Граничар 2:2, Попинци: Напредак – Витез 6:0.
1. Шумар 8 8 0 0 28:6 242. Слобода 8 6 1 1 28:9 193. Напредак 8 5 1 2 29:7 164. Младост 8 5 1 2 20:7 165. Срем 8 4 2 2 15:11 146. ОФК Брестач 8 3 2 3 18:14 117. Граничар 8 3 1 4 13:17 108. Витез 8 3 1 4 13:23 109. Сремац 8 2 1 5 11:17 710. Словен 8 1 1 6 20:29 411. Камени 8 1 1 6 13:31 412. Ловац 8 0 2 6 6:42 2
У следећем колу састају се - Суботиште: Витез – Словен, Обреж: Граничар – Напредак, Карловчић: Ловац - ОФК Брестач, Прхово: Младост – Шумар, Ашања: Камени – Сремац, Сремски Михаљевци: Срем – Слобода. Ж.Р.
СЛОВЕН – СРЕМ 2:3 (0:1)
СИБАЧ: Гледалаца 150. Судија: Стевица Веселиновић (Огар) 7. Стрелци: Алимпић у 2. и 75. минуту (Словен), Грујичић у 50, Бабић у 57. и Турудић у 64. минуту (Срем).СЛОВЕН: Ненадов 6,5 Н. Чикић 7, Ђ. Небригић 6,5 (Н. Петровић 6,5), Б. Чикић 7, Вукин 7, Д. Небригић 6,5 З. Видаков 7,5 З. Небригић 6,5 (Ђ. Видаков 6,5), Гмизић 7, Алимпић 7,5 В. Петровић 6,5.СРЕМ: Станковић 7, Вукомановић 7 (Бабић 8), Драгосавац 7, Станисављевић 7,5 Косанић 7, Грујичић 7, Бошковић 7, Матић 7, Бајловић 7, Весић 7, Турудић 7,5.Врло борбена утакмица у којој је, поред пет голова, пропуштени више изгледних прилика за голове: В. Петровић, Алимпић и З. Видаков у Словену, а Турудић две, Грујичић, Весић и Матић у Срему. Ж.Р.
СЛОБОДА - КАМЕНИ 8:2 (2:1)
ДОЊИ ТОВАРНИК: Гледалаца 100. Судија: Дудук (Деч) 7. Стрелци: Миличевић у 89. и 90, Митровић у 26, Бранковић у 41, Степановић у 49, Ашћерић у 52, Стојановић у 82. и Вранић у 84. минуту (Слобода), Балабан у 23. и Миљуш у 88. минуту (Камени).СЛОБОДА: Волчевски, Бранковић 7,5 Симић 7,5 (Вранић 8), Спасојевић 7,5 (Миличевић 8), Милић 7,5 Митровић 8, Новић 8, Миловановић 8, Стојановић 8, Ашћерић 8 (Веселиновић 7,5), Степановић 8.КАМЕНИ: Гавриловић 8, Цвејић 5 (Банковић), Блануша 5, Нанић 5, Милић 5, Балабан 6, Јовановић 5, Миљуш 5,5 Бучевац 5, Филиповић 5, Васић 5,5.Да на голу Каменог није био врло добри Гавриловић, победа домачина била би још убедљивија. Ж.Р.
Зонска лига Срема
Резултати 5. кола: Дунав (Нови Сланкамен) – Подунавац (Белегиш) 5:3, Индјијски шах клуб – Рудар (Врдник) 7:1, Сремац (Војка) – Раднички (Шид) 5.5:2,5 и Борац (Велики Радинци) – Сло-га (Хртковци) 4,5:3,5. Табела: Сремац, Индјијски шах клуб и Подунавац по 12, Раднички 9, Дунав 7, Рудар 4, Борац 3 и Слога без бодова. Наредно коло: Подуна-вац – Раднички, Слога – Сремац, Рудар – Борац и Дунав – Индјијски шах клуб.
Ж.Р.