РЕКОНСТРУИСАН ПУТ КА ЗАСАВИЦИ 2

Добили модерну саобраћајницу

ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb

022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 31. јул 2019. • Број 3048 • Цена 50 динара

Фот

о: С

ањ

а Ђ

ур

ђе

ви

ћ

OPERACIJA KATARAKTEKOMPLETAN OFTALMOLOŠKI PREGLEDOCTBIOMETRIJA...

Тelefon 022/628-897

Pivarska 13, Sremska Mitrovica

OFTALMOLOŠKA ORDINACIJA

EYE EYE MD

OBEZBEDITE OGREV NA VREME

NAJBOLJA PONUDA UGLJA!

ZOVITE NA VREME, KOLIČINE SU OGRANIČENE!

Stovarište “Mezgraja” na starom “Poljostroju”

022/627-338 ; 062/12-27-338

U PONUDI TAKOĐE PELET, DRVO, BRIKET

СЕОСКЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНЕ

Радови у румским селима

ПЕЋИНАЧКО ЛЕТО

ИГОР МИРОВИЋ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Војводина креће напред Страна 3. Страна 5.

Страна 10.

KOD NAS DOBIJATE

NAJVIŠE

ZA SVOJ NOVAC

Страна 23.

Среда, 31. јул 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

СилаДа би боље разумели светске игре око Косова, оне око Рамбујеа,

ратова на Балкану крајем двадесетог века требало би узети у руке поново Црњанског и његове „Ембахаде“. Открићемо образац јасно препознатљив, copy paste у свим временима. Црњански се различито чита у тинејџерском добу, а другачије у зрелом. Поно-во читам исту књигу, па стичем утисак да се тајновито мења, неке епизоде нестају, а друге се појављују на истом броју страница. Другачије се ствари виде и запажају у различитом добу ишчита-вања. Једно ипак остаје непромењива константа – сила. Ко то не разуме, а на владајућем трону се понаша по законима морала, етике, хришћанства тај најбрже пропада, нестаје. Уосталом ни у природи не владају закони етике, а човек је део природе. Већи-ни је из историје бар толико познато како су пред почетак Дру-гог светског рата политичке елите Велике Британије и Француске попуштале пред захтевима Хитлера. Жртвовале Чехослoвачку и Аустрију. Нису разумели, нити видели крај. Црњански о томе де-таљно и документовано пише. Сила Бога не моли, онда и данас. То је политика, или тачније - геополитика и њена стратегија.

Прескочићу тај део приче и читаоце „Сремских“ увести у оно што је мој матични број, у економска збивања пред Други светски рат. Економија је увек била, а и данас је, и мотив и окидач за рато-ве, тачније њихова претходница. Како је то изгледало крајем три-десетих година прошлог века, пред избијање велике светске ка-тастрофе, Другог светског рата? Немачка је желела да ојача своју нарастајућу моћ приписујући себи две у оно време индустријски развијене земље Чехословачку и Аустрију. За обе је налазила об-разложење, код Чеха то је било спорно питање око судбине судет-ских Немаца, а код Аустрије, иста земља, исти језик, а два поретка. Свет попуштао и ту жељу прихватао (Минхен). Кажу да се историја не понавља, али се понекад римује (Албанија и Косово). Још мало историје за увод. Најпре су Чехословачка, Румунија и Југославија још 1922. године створили тзв. политичко-одбрамбени савез Малу Антанту како би спречили Мађарску да тражи повраћај те-риторија изгубљених у Великом рату, ревизију историје. Како је моћ Хитлера расла Енглези и Французи све више попуштали тако су 1938. у Минхену прихватили да Немачка окупира сва подручја у Чешкој у којима су Немци чинили већину, а већ наредне године немачка војска је окупирала остатак Чехословачке.

Интересантно је запажање Црњанског о немачком проходу на Исток и Југославију, посебно његова економска димензија. Како све почиње? Кад је влада Чехословачке схватила да је остављена сама пред надолазећим црним обликом нацизма она је одлучила да пренесе главнину своје индустрије у Југославију и Румунију – „Бата“, „Шкода“. Нешто слично пре Аншлуса покушала је и Аустрија, да пренесе своје индустријске капацитете овога пута у Мађарску, Румунију и Југославију. Кад су Немци „одрадили“ посао, узели Аус-трију и Чехословачку почињу свој економски „дранг“ на Исток. Комбинују политику штапа и шаргарепе. Најпре је намамила југо-словенске фармере преференцијалним ценама у југословенској валути. У преводу би ово значило да је додавала бонусе, премије, за сваку испоручену количину пољопривредно прехрамбених производа, стоке, ратарства. Понуда примамљива. А онда је по-већала вредност марке. Најпре је сав извоз из Југославије окре-нула ка Немачкој, а за узврат пласирала своје индустријске произ-воде у Југославију. У овој врсти робне размене створила суфицит. Због ревалвације марке увоз поскупљује, цене у Југославији рас-ту, народ сиромаши. Поједини паори добијају неке префернција-ле, динар добију, а два изгубе кроз инпуте у пољопривреди, кроз увозне компоненте. Тако се руши економија у то време још увек независне земље каква је била Југославија. Земља постаје суви-ше зависна од Немачке у економском погледу, а потом и у војном. Приближава се 25. март 1941. када је влада сатерана у ћошак. Потписује се пакт с Немцима. Потом долази 27. март 1941. и војни пуч када војска долази на власт одбацујући потписани пакт. Затим следе догађаји из историје. Ускрс 1941. године, 6. април када не-мачки бомбардери разарају Београд. Следи их даља политика, за-вади па владај. Формирање НДХ, давање Бачке Мађарима, Баната Немцима... Економско исушивање им је претходило, образац који траје, само мења садржаје, форме и облике.

ИЗДВОЈЕНА ВЕСТ

Све о државном земљишту

Управа за пољопривредно земљиште развила је нову web апли-кацију доступну јавности, која омогућава потпуни увид у подат-

ке везане за пољопривредно земљиште у власништву државе. По-даци који се у њој налазе се редовно ажурирају, а добијени су кроз годишње програме заштите, уређења и коришћења пољопривред-ног земљишта.

Захваљујући овој апликацији јавности су постали доступни сви подаци везани за попис око 550 хиљада хектара пољопривредног земљишта за које је неспорно утврђено да је у власништву државе, као и за то коме су дати у закуп, на који временски период и многи други. СН

У Иригу је у току јавна набавка за избор извођача радова за изградњу приступ-

ног пута до стамбене зграде намењене из-беглим и интермо расељеним лицима. Као је набавка отворена до средине августа, из-градња приступне саобраћајнице почеће у септембру месецу. Истовремено се ради на изградњи објекта и у овом моменту зграда је озидана у току је израда крова и кровног покривача. Изградња зграде за социјално становање у заштићеним условима почела је званично крајем прошле године у Иригу на адреси Милетићева бб. Ради се о Регио-налном стамбеном програму-потпројекат 5 ССУЗ. Бруто површина објекта износи 820 м2, спратности приземље плус 3 спрата, са 13 станова који остају у власништву општи-не Ириг, што значи да се станови не могу отуђити или купити.

-То такође значи да зграда неће мењати намену, него ће и даље имати намену за смештај и збрињавање социјално угроже-них лица у општини Ириг. Корисници за 12 станова су изабрани, од чега 11 породица социјално угрожених лица и једна поро-дица домаћина, док је за један стан у току завршни поступак одабира корисника. Зграда остаје у власништву локалне самоу-праве, станови се користе без накнаде стим да ће корисници морати плаћати режијс-ке трошкове, стан се не може купити нити наслеђивати већ само додељивати другим избеглим и социјално угроженим лицима и ово је једини објекат социјалног стано-вања у заштићеним условима на терито-рији општине Ириг, каже Милорад Влахо-

вић, повереник за избеглице и миграције Општине Ириг.

Рок за завршетак радова износи 330 дана, односно до 12 новембра, док је општина у обавези да изврши партерно уређење са роком до 30. новембра ове године. Уговоре о коришћењу стана ода-брани корисници потписаће са Центром за социјални рад општине Ириг који ће на-кон изгрдње зграде наставити да се стара о згради и брине о корисницима објекта уз помоћ породице домаћина. Вредност пројекта износи 343.792 евра финансира-них из средстава Регионалног стамбеног програма из Европских фондова и средста-ва Сједињених америчких држава, а вред-ност радова спољног уређења и прикључка на постојећу инфраструктуру износе 41.859 евра и они су бавеза локалне самоуправе, наглашавају у Поверенишву за избеглице и миграције Општине Ириг. С.Белотић

Драгољуб и Драгана Беић су нови ста-новници Вогња. На конкурсу који је био

расписан крајем прошле и почетком ове године преко Комесеријата за избеглице и Општине Рума успели су да након 24 године обезбеде себи кров над главом. У Градској кући у Руми додељени су уговори о купо-вини сеоских кућа са окућницом.

-Избегао сам из Двора на Уни 1995.го-дине након и од тада живим као подста-нар. Дуго сам живео у Ваљеву, а посао ме је прошле године довео у Руму. Ку-пио сам кућу у Во-гњу, у којој ћемо живети супруга Драгана, моја мај-ка и ја. Обоје смо запослени, нема-мо деце и сада имамо прилику да у свом новом дому радимо и на про-ширењу породице. Кућа је лепа, има довољно соба, ве-лик плац и помоћ-не објекте у који-ма ћу се сигурно бавити и узгојем стоке или имати башту, рекао је Драгољуб Беић.

Драгољуб и Драгана Беић једни су од седам избег-личких породица на територији Општине Рума које су решиле стамбено питање. По

две куће са окућ-ницом купљене су у Жарковцу, две у Путинцима, две у Добринцима и две у Вогњу. За сваку по-родицу обезбеђено је по 10.000 евра, а након овог конкур-са могу очекивати и додатни мали грант од 200.000 дина-ра за грађевински материјал како би извршили и додат-ну уређење својих нових домова.

-Настављамо да збрињавамо људе који су избегли са својих огњишта и подстичемо их да купују сеоска домаћинства. Драго ми

је што су се људи коначно скућили, а више од свега што је помоћ отишла онима којима је најнеопходнија. То су људи који нису ни знали да имају право на помоћ, који до сада никада нису ништа тражили. Куће су доби-ле и многочлане породице и самохране мајке са децом. На овај начин смо до сада доделили 84 куће, а у овом моменту смо код Комесаријата конкурисали за још десет стамбених јединица, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Посредством Комесаријата за избег-лице и миграције Републике Србије и Општине Рума седам породица је доби-ло средства за куповину сеоских кућа са окућницом. За овај конкурс обезбеђено је укупно 9.800.000 динара, а учешће Општине Рума износи 10 одсто.

С. Белотић

Куће са окућницом за седам избегличких породица

Слађан Манчић

Драгана и Драгољуб Беић

Ускоро и приступни пут

Зграда за избегла лица

Среда, 31. јул 2019. 3

Пр ве ма кро е ко ном ске ана ли зе при-вред но еко ном ских кре та ња у АП

Вој во ди ни за пр ви и дру ги квар тал 2019. го ди не су из у зет но по зи тив не, на во ди се у По кра јин ском се кре та ри-ја ту за при вре ду и ту ри зам АП Вој во-ди не. Ре ал ни раст бру то до ма ћег про-из во да у пр вом квар та лу 2019. го ди не, у од но су на исти пе ри од прет ход не го-ди не, из но сио је 2,5 по сто. Усло ви при-вре ђи ва ња су ста бил ни, сма њен је јав-ни дуг, ин фла ци ја је ни ска и ста бил на, ва лут ни курс се одр жа ва на ста бил ном ни воу. Спољ но тр го вин ска роб на раз-ме на вој во ђан ског ре ги о на у пе ри о ду ја ну ар - мај је ве ћа за 11,5 про це на та у од но су на исти пе ри од 2018. го ди-не. Број еви ден ти ра них ту ри стич ких до ла за ка у АПВ у пе ри о ду ја ну ар - мај 2019. го ди не је ве ћи за 1,0 по сто и из-но си 200.057 у од но су на исти пе ри од 2018. го ди не. При ход од ту ри зма у Ре-пу бли ци Ср би ји, пре ма по да ци ма НБС у пе ри о ду ја ну ар - април 2019. го ди не из но си 471 ми ли о на еура, што пред-ста вља раст од 7,9 про це на та у од но су на исти пе ри од про шле го ди не. У АП Вој во ди ни у по сма тра ном пе ри о ду је

оства рен и про це ње ни при ход од 63 ми ли о на евра.

- Про сеч на не то за ра да у Ре ги о ну Вој во ди не у пе ри о ду ја на у ар - април 2019. го ди не из но си ла је 50.787 ди на-

ра, ве ћа је за 9,2 про це на та у од но су на исти пе ри од прет ход не го ди не. Ста ње на тр жи шту ра да је по бољ ша но. Број ак тив но не за по сле них ли ца у АПВ у ју-ну 2019. го ди не из но си 108.345 ли ца и

у од но су на јун про шле го ди не ни жи је за 13.197 ли ца, од но сно сма ње на је за 10,9 од сто. Пре ма Ан ке ти о рад ној сна-зи сто па не за по сле но сти у Ре пу бли ци Ср би ји у пр вом квар та лу 2019. го ди не,

из но си ла је 12,1 по сто, што у од но су на исти пе ри од 2018. го ди не пред ста вља сма ње ње од 2,7 од сто. По сма тра но на ни воу ре ги о на сто па не за по сле но сти је нај ма ња на ни воу Бе о град ског ре ги-о на 10%, а за тим сле ди Ре ги он Вој во-ди не 10,3 про цен та. У пр вом квар та лу ове го ди не у Ре ги о ну Вој во ди не ре ги-стро ва но је укуп но 545.956 за по сле-них ли ца, од но сно без ре ги стро ва них ин ди ви ду ал них по љо при вред ни ка 524.933 ли ца. У од но су на пр ви квар тал про шле го ди не у Ре ги о ну Вој во ди не број за по сле них по ве ћан за 2,0 псто, на во ди мр Па вле По чуч, за ме ник по-кра јин ског се кре та ра за при вре ду и ту ри зам.

Ак тив не и ко ор ди ни ра не ме ре Ре-пу блич ке и По кра јин ске Вла де на по-љу при вла че ња ин ве сти то ра, суб вен-ци ја ма ма лим и сред њим пред у зе ћи ма као и по љо при вред ним га здин стви ма, ди рект ном по др шком ула га њу у ту ри-зам, по др шком но во за по шља ва њу и са мо за по шља ва њу, до при не ле су да АП Вој во ди на по но во по ста не по кре-тач при вред ног раз во ја Ре пу бли ке Ср-би је, за кљу чио је По чуч. С.Бе ло тић

Пред сед ник По кра јин ске вла де Игор Ми ро вић об и шао је у по не де љак

ре кон стру и са ни део пу та у Ста рој Па-зо ви и ра до ве на из град њи спорт ске ха ле у Ста рим Ба нов ци ма – про јек ти ма ко ји су су фи нан си ра ни пре ко Упра ве за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не.

- На кон три го ди не за јед нич ког ра-да са оп шти ном Ста ра Па зо ва, ус пе ли смо да ре а ли зу је мо све про јек те ко је смо и пла ни ра ли. Ве о ма сам за до во-љан ре зул та ти ма ко је смо да нас ви де-ли, оче ку јем да сле де ће го ди не има мо за вр ше ну и спорт ску ха лу у Ста рим Ба нов ци ма за ко ју смо пре ко Упра ве за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не из-дво ји ли 190 ми ли о на ди на ра, ка зао је пред сед ник По кра јин ске вла де Игор Ми ро вић, на кон оби ла ска дру ге фа зе ра до ва на из град њи спорт ске ха ле „Ба-ир“ у Ста рим Ба нов ци ма.

По кра јин ска вла да је пре ко Упра ве за ка пи тал на ула га ња Вој-во ди не обез бе ди ла и сред ства за

ре кон струк ци ју де ла пут ног прав-ца др жав ног пу та II А ре да у Ста рој Па зо ви.

- Ра ди ли смо за јед но и на дру гим про јек ти ма са ло кал ном упра вом и Кан це ла ри јом за јав на ула га ња. Ви ди се на пре дак у обла сти ма ко му нал не и по слов не ин фра струк ту ре, а ра ди ли смо и на ре кон струк ци ји основ них и сред њих шко ла и пред школ ских уста-но ва у овој оп шти ни. Вој во ди на кре ће на пред, сма њу је се број не за по сле-них, ре а ли зу ју се ин ве сти ци је, ка зао је пред сед ник Ми ро вић.

- Све ин ве сти ци је ко је смо пла ни ра-ли од 2016. го ди не са Упра вом за ка пи-тал на ула га ња, за вр ши ли смо и тех нич-ки и фи нан сиј ски, по сло ва ли смо пре-ма пла но ви ма и стан дар ди ма и ни смо пра ви ли гре шке као на ши прет ход ни-ци ко ји су нам оста ви ли не за вр ше не про јек те по пут Хе тер лен да и Кли ни ке за ги не ко ло ги ју и аку шер ство, ре као је пред сед ник Ми ро вић.

Пред сед ник Оп шти не Ста ра Па зо ва Ђор ђе Ра ди но вић ка зао је да у прет-ход ним го ди на ни је би ло са рад ње из-ме ђу по кра ји не и ло кал не са мо у пра ве Ста ра Па зо ва.

- Хва ла пред сед ни ку Ми ро ви ћу на са рад њи, јер По кра јин ска вла да из-два ја зна чај на сред ства за про јек те у на шој оп шти ни ко ји се спро во де по пла ну и утвр ђе ној ди на ми ци. До кра ја про ле ћа има ће мо му ли ти функ ци о нал-ну дво ра ну по вр ши не 3200 ква драт них ме та ра, ре као је Ра ди но вић.

Оби ла ску ра до ва при су ство ва ли су и по кра јин ски се кре тар за спорт и омла ди ну Вла ди мир Ба тез, по кра јин-ски се кре тар за енер ге ти ку, гра ђе ви-нар ство и са о бра ћај Не над Гр бић и ди-рек тор Упра ве за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не Не дељ ко Ко ва че вић.

СН - Б. Р.

Вој во ди на кре ће на предПред сед ник Ми ро вић об и шао ре кон стру и са ни део пу та у Ста рој Па зо ви

и ра до ве на из град њи спорт ске ха ле у Ста рим Ба нов ци ма – про јек ти ма

ко ји су су фи нан си ра ни пре ко Упра ве за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не

Раст бру то про из во да, за по сле но сти и при хо да

По зи тив ни трен до ви у АПВ

Игор Ми ро вић и Ђор ђе Ра ди но вић крај но ве кру жне рас кр сни це

Оби ла зак ра до ва у Ста рим Ба нов ци ма

До кра ја про ле ћа за вр ше так мул ти функ ци о нал не дво ра не по вр ши не 3.200 ква драт них ме та ра

Ула га ња у пут ну ин фра струк ту ру

Среда, 31. јул 2019.4

У Старој Пазови су свечано уру-чени уговори о додели 38 па-

кета грађевинског материјала из-бегличким породицама из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске са пребивалиштем на територији општине Стара Пазова, у оквиру потпројекта Пет Регионалног стам-беног програма у Републици Србији. Вредност једног пакета грађевин-ског матеијала износи максимално 9.000 евра а средства су обезбеђена из донаторског Фонда регионалног стамбеног програма, чији је највећи донатор Европска Унија.

Председник Општине Стара Па-зова Ђорђе Радиновић честитао је породицама које су по овом пројекту добиле средства.

- Општина Стара Пазова је пос-већена решавању овог питања и наша општина је заиста прихватила велики број људи у несрећним рат-ним дешавањима деведесетих годи-на. Трудимо се да испратимо све про-граме који могу помоћи да што више избегличких породица трајно реши стамбено питање. Велика захвалност свима који учествују у овом пројекту, који донирају средства и надам се да

ће оваквих програма бити још - рекао је председник Радиновић.

Општина Стара Пазова је тих, деведесетих, годи-на била једна од четири општине у Србији која је у једном моменту имала више избеглих лица него домицилног становништва. Тај податак Комесаријата за избеглице и миграције, из-нео је помоћник комесара Иван Гергинов.

- Ова општина је сјајан при-мер да избеглиштво и мигра-ције нису само беда, патња и немаштина него да се и нешто позитивно и развојно из све-га тога може десити. Похвал-но за ову Општину је што је толики број људи хтело баш овде да остане а још лепше што су Пазовчани прихвати-ли нове суграђане – рекао је Гергинов и констатовао да је Комесаријат у доцњи али да се брже и боље није могло.

- У оквиру овог Региналног програ-ма општина Стара Пазова добила је 322 стамбена решења а само на грађе-вински материјал и откуп сеоских до-маћинстава потрошено је 54 милиона динара. Ипак, ничега овога не би било да није знања, воље и посвећености локалне самоуправе – истакао је по-моћник комесара за избеглице.

У овом тренутку у Старој Пазови се гради 169 стамбених јединица и оче-кује се усељење у 30 новоизграђених станова у Голубинцима.

Окупљеним породицама, гостима и медијима обратио се Душко Ћутило, директор покрајинског Фонда за пру-жање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима. Он је изразио за-довољство ангажманом локалне само-управе и донатора и истакао:

- Држава Србија, у протеклих не-колико година, на један свеобухватан и озбиљан начин приступа решавању стабеног проблема избеглица. У при-лог томе говори и чињеница да су све институције у нашој земљи почевши од локалних самоуправа па до држав-ног нивоа ангажоване како би се овај проблем решио – рекао је Ћутило и захвалио се породицама избеглих на стрпљењу.

На српском језику присут-нима је говорио Џон Клејтон, шеф одељења за демократију Мисије ОЕБС. Клејтон је изра-зио задовољство што је ова, 2019, година заиста година у којој је спровођење Регионал-ног стамбеног програма на врхунцу:

- Овај успех је резултат напорног рада једне целе армије посвећених људи, не само у Србији већ и у свим парнерским земљама. У Србији више од 100 општина и градова учествује у Програму и непосредно ради са из-беглицама, којима је ова помоћ напо-требнија. Желим да похвалим њихово залагање као и залагање Општине Ста-ра Пазова да обезбеди трајна решења за избеглице и надамо се да ће ово бити пример за цео регион – рекао је Клејтон.

Б. Родић

Грађевински материјал за избегличке породицеОпштина Стара Пазова је деведесетих година била једна од четири општине у Србији која је у једном моменту имала

више избеглих лица него домицилног становништва – У овом тренутку у Старој Пазови се гради 169 стамбених јединица,

а очекује се и усељење у 30 новоизграђених станова у Голубинцима

У име 38 породица захвалила се Сандра Ћалић, која је избегла из Обровца са 15 година а сада, са чет-ворочланом породицом, живи у Голу-бинцима.

- Од кад сам дошла у Србију сели-ла сам се 14 пута. Пре пет година смо успели да уз помоћ кредита, који још отплаћујемо, купимо кућу за коју да-нас добијамо уговор за грађевински

материјал. Ова помоћ значиће нам јако много. Моћи ћемо пре свега да поправимо кров, да кућа више не прокишњава, а онда и све остало – рекла је Сандра и захвалила се локал-ној самоуправи и свим дона-торима. Ово је први пут да су Ћалићи добили средства за ре-шавање стамбеног питања.

Рeгиoнaлни стамбени про-грам зajeднички је вишeгoдишњи прoгрaм Републике Србије, Босне

-блике Хрватске, кojи имa зa циљ дa oбeзбeди трajнa стaмбeнa рeшeњa зa нajугрoжeниjе избeгличке пoрo-дице у рeгиoну. Спроводи се уз

развој Савета Европе, а финансиран је средствима Европске уније, која је и највећи донатор, Сједињених Аме-ричких Држава, Немачке, Норвешке, Италије, Швајцарске, Данске, Турске,

-ке, Мађарске, Румуније и Словачке.

Вишегодишњи пројекат Селили се14 пута

Сандра Ћалић

Држава Србија,

у протеклих

неколико година, на

један свеобухватан

и озбиљан начин

приступа решавању

стабеног проблема

избеглица

Председник Ђорђе Радиновић

Уговори за 38 породица

Џон Клејтон

"

Среда, 31. јул 2019. 5

Кра јем про шле не де ље за вр ше на је ре кон стук ци ја пу та ко ји спа ја Ма-

чван ску Ми тро ви цу и За са ви цу 2 у ду-жи ни од око 3,5 ки ло ме тра за ко ју је из фон да ЈП Пу те ви Ср би је” обез бе ђе но 87 ми ли о на ди на ра. Ме шта ни су до би-ли са вре ме ну са о бра ћај ни цу све га не-ко ли ко ме се ци на кон што им је то обе-ћао пред сед ник Ср би је Алек сан дар

Ву чић ка да је по се тио Срем ску Ми тро-ви цу и не ка ме ста у ма чван ском де лу град ског под руч ја. Са о бра ћај ни ца је са да ши ри не шест ме та ра, пре кри ве на је ас фал том де бљи не осам сан ти ме та-ра и при мер је уре ђе не и мо дер не са-о бра ћај ни це .

Ре кон стри са ну де о ни цу пу та об-и шао је по во дом за вр шет ка ра до ва гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви це Вла ди мир Са на дер са на чел ни ком Град ске упра ве за оп ште и за јед нич-ке по сло ве и имо ви ну Ми ро сла вом Јо ки ћем. Том при ли ком је ре че но да ће се убр зо по че ти са дру гом фа зом уре ђе ња пу та. Но ва фа за ће об у хва-ти ти ре кон струк ци ју пу та кроз са му Ма чван ску Ми тро ви цу до тра се ко ја је упра во за вр ше на. Пре ас фал ти ра ња, ту ће свој део по сла оба ви ти “Во до вод” и “Срем-гас”.

- Ово је бр зо ре а ли зо ва но обе ћа ње ко је је пред сед ник Алек сан дар Ву чић

дао при ли ком ра ни је по се те Срем ској Ми тро ви ци и За са ви ци у кам па њи „Бу-дућ ност Ср би је“. По сле све га не ко ли ко ме се ци од те по се те има мо ре а ли за-ци ју про јек та пут не ин фра струк ту ре и за то се за хва љу јем пред сед ни ку Ву-чи ћу. Ме шта ни Ма чван ске Ми тро ви це, За са ви це, Рав ња и дру гих ме ста ко ји ко ри сте овај пут, са да ће има ти да ле ко са вре ме ни је и бо ље усло ве за во жњу - оце нио је гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер.

Гра до на чел ник је ди ног срем ског гра да је да ље на вео да је овај пут био пр лич но де ва сти ран, узак, а да ти пра-вац има ве ли ку флук ту а ци ју во зи ла та ко да се ре кон струк ци јом ства ра ју усло ви да се за шти те љу ди и во зи ла. Уз би ци кли стич ку ста зу ко ја је ла не ура ђе на уз овај пут, са о бра ћај ни ца је при мер ка ко тре ба да из гле да мо де-ран са о бра ћај.

По да так ви ше ко ји го во ри о по тре-би ула га ња пу те ве је и у чи ње ни ци да у обли жњем „Ва ха ли ју“ ра ди 500 љу ди , да бро до гра ди ли ште сва ко днев но до-пре ма ма те ри јал друм ским са о бра ћа-јем, а ту је и СРП „За са ви ца“ ко ји по се-ћу је мно го ту ри ста.

Ина че, пр ва фа за ре кон струк ци-је пу та од Ма чван ске Ми тро ви це до За са ви це 2 под ра зу ме ва ла је за ме ну де ла по сте љи це, но ви слој ас фал та у де бљи на ма осам сан ти ме та ра од но-сно би ту но се ћи ха ба ју ћи слој та кве де бљи не.

- На овај на чин са о бра ћај ни ца је по-ста ла не из мер но ква ли тет ни ја, си гур-

ни ја и без бед ни ја за све ко ји је ко ри-сте, а ме шта ни ма, као и за по сле ни ма у Ва ха ли ју омо гу ћи ће си гур ни ју ко му ни-ка ци ју, до ла зак на по сао и до пре ма ње си ро ви не за бро до гра ди ли ште -ре као је на чел ник Ми ро слав Јо кић, на ста-вља ју ћи об ја шње њем да ће дру га фа за ре кон струк ци је овог пу та об у хва ти ти ра до ве у са мој Ма чван ској Ми тро ви ци. На по чет ку ове при град ске ме сне за-јед ни це вр ши се ла ге ро ва ње ма те ри ја-ла – ко ји је на ме њен ре кон струк ци ји тог де ла пу та. А вред ност тих ра до ва из но си ће око 27 ми ли о на ди на ра.

Пред по че так ре кон струк ци је са да већ ре кон стри са ну де о ни цу об и шли су пред сед ник Скуп шти не гра да Срем-ска Ми тро ви ца То ми слав Јан ко вић и за ме ник на чел ни ка Упра ве за оп ште и за јед нич ке по сло ве и имов ну Урош

Ве се ли но вић. Пред сед ник Скуп шти не гра да је том при ли ком ис та као ка ко се ра ди о зна чај ним ра до ви ма за све љу-де ко ји жи ве у ма чван ским се ли ма на те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца

као и за све оне ко ји ко ри сте овај пут ни пра вац и ве зу са Ре пу бли ком Срп ском, од но сно Бо сном и Хер це го ви ном.

- На овај на чин смо по ка за ли да смо као ло кал на и ре пу блич ка власт од го-вор ни, да ре ша ва мо про бле ме гра ђа-на и да из ла зи мо у су срет увек ка да је то нео п ход но. Ја ко ри стим при ли ку да се у име гра ђа на Срем ске Ми тро ви це и Скуп шти не гра да за хва лим пре све га пред сед ни ку Ву чи ћу, пре ми јер ки Ани Бр на бић и по себ но ми ни стру Бра ни-сла ву Не ди мо ви ћу, на шем су гра ђа ни-ну ко ји је по сре до вао у ре ша ва њу овог пи та ња из ме ђу ло кал не са мо у пра ве и “Пу те ва Ср би је” - ре као је То ми слав Јан ко вић.

За ме ник на чел ни ка Град ске ура ве за оп ште и за јед нич ке по сло ве и имо-ви ну Урош Ве се ли но вић је, уз оста ло, ре као ка ко је об у ста ва са о бра ћа ја од 24. до 27. ју ла , би ла нео п ход на због ра до ва на пу ту.

С.Ђа ко вић

Фо то: М.Ми ле у снић

Пред сед ник Оп шти не Ру ма, Сла ђан

Ман чић, за јед но са са рад ни ци ма, об и шао је за вр шне ра до ве на ас фал-ти ра њу ули це Ми ло ша Цр њан ског. Кра јем про шле не де ље за вр ше на су оба сло ја ас фал та на де о ни ци ду гој 200

ме та ра, на ко јој ко ло воз ни је по сто јао 10 го ди на, од ка ко су и на овом ме сту изг тра ђе ни стам бе ни објек ти. Иако пр во бит но ни је би ло у пла ну, до дат ни сред тви ма из оп штин ског бу џе та, об-но вљен је и ас флат ко ји је већ по сто јао

у де лу ли це ко ји из ла зи на Ор ло ви-ће ву. Пре о ста ло је још да се из бе-то ни ра ју ћу при је и по ста ве кан ди-ла бе ри за улич но осве тље ње, та ко да ће ра до ви у овој ули ци би ти за-вр ше ни мно го ра ни је у од но су на за дат рок, ко ји је био 15.окот бар.

- Об и шли смо да нас ра до ве с об-зи ром да се ас фал ти ра ње ове ули-це при во ди кра ју. Ура ђен је пр ви слој, по том дру ги, фи ни та ко зва ни аб ас фалт. Оно што смо обе ћа ли да и онај део ко ји је имао ас фалт од Ор ло-ви ће ве ули це до овог са ста ва, ду жи не око 300 ме та ра, та ко ђе пре свла чи мо и за то смо из дво ји ли до дат них 1.700.000 ди на ра из на шег бу џе та. Ра до ви иду до ста до бро, пре о ста је још да се ура де бе тон ске ћу при је ис пред сва ког пла ца и сва ке ку ће као и по ста вља ње кан де-ла бе ра, бан ки на и уре ђе ње зе ле них по вр ши на. Оче ку је мо да ће ра до ви би ти за вр ше ни сре ди ном сле де ће

не де ље и то по ка зу је да иде мо пре ро-ка с об зи ром на то да је рок за за вр ше-так ове две ули це, Ми ло ша Цр њан ског и Срем ске, 15. ок то бар. Ако на ста ви мо овом ди на ми ком и Срем ска ули ца ће би ти за вр ше на пре ро ка. По за вр шет ку ових ћу при ја ура ди ће се хо ри зон тал на сиг на ли за ци ја и ули ца ће би ти функ ци-о нал на, ре као је Сла ђан Ман чић.

Под се ти мо, Упра ва за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не по кон кур су

је из дво ји ла 50 ми ли о на ди на ра за уре ђе ње Срем ске и ули це Ми ло ша Цр њан ског, а да уку пан про је кат вре ди око 69 ми ли о на, за шта су до дат на сред ства из дво је на из оп-штин ске ка се. До дат ни ра до ви на ас фал ти ра њу де ла ули це Ми ло ша Цр њан ског пре ма Ор ло ви ће вој ни-су би ли део овог кон кур са, али је Оп шти на Ру ма, у скла ду са ста бил-ним фи на си ја ма опре де ли ла до дат-на сред ства, као би се це ла ули ца

ас фал ти ра ла и на пра ви ла ве за из ме ђу Па вло вач ке и Ор ло ви ће ве ули це. Ко-ли ко је та ве за ва жна, го во ри и по да так да су са да спо је ни пут ни прав ци ко-ји во де ка Ба њи Врд ник и ка рум ском из ле ти шту Бор ко вац, ко ји у овај крај при вла че све ви ше ту ри ста. Ра до ви у Срем ској ули ци се на ста вља ју, где ће се упу ти ти ме ха ни за ци ја из ули це Ми-ло ша Цр ња нак сог.

С.Бе ло тић

До би ли мо дер ну са о бра ћај ни цуИн ве сти ци ју вред ну 87 ми ли о на ди на ра фи нан си ра ло

ЈП “Пу те ви Ср би је” а из во ђач је био „Срем пут“ из Ру ме.

На ја вљен на ста вак ре кон струк ци је овог пу та кроз Ма чван ску Ми тро ви цу

За вр ше так два ме се ца пре ро каУпра ва за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не

је из дво ји ла 50 ми ли о на ди на ра за уре ђе ње

Срем ске и ули це Ми ло ша Цр њан ског,

а да уку пан про је кат вре ди око 69 ми ли о на,

за шта су до дат на сред ства из дво је на

из оп штин ске ка се

Оби ла зак ра до ва

Но ва ве за у ули ци Ми ло ша Цр њан ског

Гра до на чел ник Са на дер и на чел ник Јо кић на за вр шни ци ра до ва

Пред по че так ас фал ти ра ња пут су об и шли пред сед ник Скуп шти не гра да То ми слав Јан ко вић и за ме ник на чел ни ка Урош Ве сел ино вић

Сла ђан Ман чић, пред сед ник Оп шти не Ру ма

Да је којим случајем шеснаестогодишњи Вељко Јовичић из Руме добио код нас

средњошколску стипендију, не би данас био сти-пендиста средње британске школе у Барнард Каслу, у близини града Њукасл. Оне један од све-га четворо средњошколаца из Србије који су до-били стипендију вредну скоро 70.000 фунти, која покрива трошкове школовања у наредне две го-дине, укључујући школарину, интернат, уџбенике и исхрану. Потребно је још много новца како би Вељко и његова мајка, Сузана Јовичић, успели да покрију и остале трошкове пута, униформе, визе и здравственог осигурања, као и честих до-лазака у Србију, пошто су у Британији школски распусти чести и за време којих ученици не могу бити у интернату.

Завршио ОШ „Змај Јова Јовановић“ у Руми, из које је изашао као носилац Вукове дипломе. И прва два разреда огледног одељења инфор-мационе технологије Средње електротехничке школе „Михајло Пупин“ у Новом Саду завршио је са одличним успехом.

У Британији ће нас-тавити трећи и четврти разред средње школе и добиће њихову диплому. Њихове школе се класи-фикују као наше гимна-зије, с тим да се сваки ученик опредељује за предмете којима је на-клоњен. У Вељковом случају то ће бити пред-мети који се односе на математику, физику, пси-хологију, компјутерску науку и информационе технологије.

Његова мајка Суза-на, која се сама брине о двоје деце, кренула је у потрагу за домаћим или страним фондовима који нашим средњошкол-цима могу обезбедити стипендију, пошто Вељко није успео да добије републичку стипендију као ученик средње школе у Новом Саду. Тако је дошла до информације да постоје фондови који окупљају приватне средње школе у Америци и Великој Британији. До ове школе дошао је преко ХМЦ- британске фондације која окупља већину приватних средњих школа у Великој Британији. Фондација је једним делом задужена и за то да врши одабир заинтересоване деце у Југоисточ-ној Европи и спрам њихових интересовања тра-жи школу у Британији која је спремна да их сти-пендира.

- Питала ме је да ли желим да покушам, што сам прихватио, јер одлично знам енглески језик. Сва-како не бих имао шта да изгубим, а занимљиво је да пробам. Аплицирао сам, пријавио се, прошао све нивое тестирања знања енглеског језика и осталих услова како би ме узели у разматрање.

Полагао сам више тестова из енглеског језика, имам знање нивоа Ц1 на Ц2, а после првог кру-га, имао сам и други круг тестирања. Добар део тестирања су била и апстрактна питања, да нас наведу да причамо и виде како размишљамо, да ли смо спремни за одвајање од породице и дру-гачији систем школовања, каже Вељко.

Годишња цена школарине, интерната, хране и уџбеника је 28.500 фунти. Вељку су одобрене две године школовања. Преостали трошкови студентске боравишне визе, здравственог осигу-рања, обавезне школске униформе и пута мора да сноси сам и износе више хиљада фунти. Део средстава из локалног буџета одобрено му је и на Општинском већу Рума.

- Систем школовања у Британији, колико сам имао прилике да се упознам, је сасвим другачији од нашег. Тамо могу да одем са најмање 16 годи-на због слободног путовања, али и прописа да се тамо заврше трећа и четврта година. То је нешто

попут наше гимназије, са изборним предметима у складу са афинитетима ученика. Живи се у ин-тернату и од како сам прошао тестове и добио стипендију, добио сам и свог ментора, то је уп-равник интерната са којим се свакодневно чујем и који ме полако, за сада онлајн припрема за оно што ме тамо чека, додаје Вељко.

После двогодишњег школовања имаће мо-гућеност да остане тамо, или да се врати у Србију и, како каже, настави школовање у ИТ сектору, који га највише и занима.

- Заиста нисам имао никакву одбојност када ми је мама предложила да покушам са овом стипендијом. Шта више, био сам врло радознао и желео сам да пробам, иако знам да ћу хиља-дама километара бити далеко од куће. Чак сам се и на тестирању позитивно изненадио колико добро знам енглески језик, иако је на тестирању било ученика који су тај језик учили далеко дуже него ја и у много елитнијим школама. А кад сам сазнао да сам прошао, нисам био ни свестан шта ми се дешава, али како време одмиче, јасно ми је да сам направио велик успех, од нас седамдесет, само је нас четворо добило вредну стипендију, каже Вељко Јовичић из Руме.

У Британију креће крајем августа, а пред њим су сада нови изазови и још један велики корак да се прикупе додатна средства како би отишао у Барнард Касл. И тако је Вељко жив пример да када се једна врата затворе, друга се отворе. Како и сам каже, да је којим случајем примао репу-бличку стипендију од пар хиљада динара, не би тражио друге могућности. Сада је један од четво-ро средњошколаца из целе земље који је добио прилику да заврши школу у Британији и да наста-ви студије у овој земљи. С. Белотић

Среда, 31. јул 2019.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: Ми ли јан Де спо то вић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

KEЧЕРКА

Жено моја дебела ти леђа,све се каним да ти леђа стањим.

БРАТИЈА

Иду шором бећари пијани,сви пијани, пусти, надерани.

УПОЗОРЕЊЕ

Немој дико, немој мили роде,да те кући пијаног доводе.

МИСЛЕНИЦЕ

што си имао.

-воље виле, прихватите ово друго.

школе.

-клетства да би задовољиле своју материјалну сујету.

-товати.

друго име.

следећи.

Уместо републичке, стипендија из Велике БританијеПосле двогодишњег школовања имаће могућеност да остане тамо, или да се врати у Србију

и, како каже, настави школовање у ИТ сектору, који га највише и занима

Вељко Јовичић

Са другарима из електротехничке школе у Новом Саду

Школа у Барнард Каслу

Среда, 31. јул 2019. 7

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Би бли о те ка

До 15. ав гу ста, по не дељ ком, утор-ком, сре дом и че тврт ком од 10 до 11 ча со ва кре а тив не ра ди о ни це за де цу

Га ле ри ја

У то ку из ло жба сли ка Ми ро љу ба Ву ји чи ћа Ву је

СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Шок че вић Вла-ди мир и Цај ко вић Та ма ра, Сла до-је вић Бо шко и Би је лић Да ни ца.

ДО БИ ЛИ СИ НА:Игор и Ми ли ца Ши во љиц ки-Срем ска Ми тро ви-ца, То дор и Да ни је ла То мић-Ру ма, Игор и Ми ли ца Ба та њац-Љу ко во, Не над и Ве сна Ра ден ко вић-Ин ђи ја, Дан ко и Бран ка Ло тоц ки-Срем ска Ми тро ви ца, Ђор ђе и Би ља на Ву-ко вић-Сте ја нов ци, Де јан и Ру жи ца Цвје ти ћа нин-Жар ко вац, Бо јан и Јо ва на Кр ти нић-Ин ђи ја, Са ва и Та ма ра Миљ ко вић-Шид, Ни ко ла и Вла ди сла ва Па нић-Срем ска Ми-тро ив ца, Злат ко и Сне жа на Јо ва-но вић-Кра љев ци.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ:Го сти мир и Ма-ри ја на Ду ша нић-Илин ци, Бог дан и На да Љу бин ко вић-Го лу бин ци, Го ран и Јо ва на Вра че вић-Огар, Ра до мир и Ма ри ја Сте ва но вић-Срем ска Ми тро ви ца, Игор и На та-ша Гр бић-Ма чван ска Ми тро ви ца, Ми ле и Ми ли ца По по вић-Ин ђи ја, Бран ко и Са ња Јан ко вић-Са лаш Но ћај ски, Са ша и Дра га на Гле дић-Хрт ков ци, Алек сан дар Ше стић и Ми ро сла ва Ер ка ло вић Ше стић-Ру ма, Бо рис и Ана ма ри ја Сла-дић-Срем ска Ми тро ви ца, Ми лан и Ма ра То мић-Шид, Вла ди мир и Алек сан дра Са зда нић-Ру ма, Иван и Ма ри ја на Кне же вић-Ру ма, Ла зар и Та ња Ме лен тић-Гр гу рев ци, Или-ја и Сла ђа на Пе тро вић-Ша шин ци, Ми лош и Је ле на Пу нош-Ер де вик, Ни ко ла и На та ша Лу кић-Ман ђе-лос, Ми лан и Ви о ле та Вла ди ми-ров-Срем ска Ми тро ви ца, Да ли бор и Са ња Ја ну зо вић-Пла ти че во.

ДО БИ ЛИ БЛИ ЗАН ЦЕ:Жељ ко Ди-вљак и Бра ни сла ва По по вић Ди-вљак-Срем ска Ми тро ви ца.

УМР ЛИ : Да ни ло вић Зу ска рођ.1955., Ви ћен тић Љу би-ца рођ.1930., Ву ле тић Ве ри ца рођ.1952., Љу бин ко вић Си ни ша рођ.1960., Мир ко вић Ма ри-ја рођ.1938., Би је љић Ђор ђо рођ.1939., Јан дрић Ми лан ка рођ.1948., Да ви до вић Ми лан рођ.1954., Га нић Дра ган рођ.1950., Илић Ан ђел ко рођ.1961., Стан ша Сав ка рођ.1936., Рок нић Ми ли ја рођ.1949., Ће ран Мир ко рођ.1947., Па вло вић Мар јон ка рођ.1946., Де вић Ја го ди на рођ.1953., Сре-те но вић Алек сан дар рођ.1941., Ни ко лић Са ва рођ.1962., Ејић Ка та ри на рођ.1923., Кр сма но-вић Ма ри ја рођ.1933., Ко зли-ца Ђор ђе рођ.1953., Па у љев Сло бо дан рођ.1944., Же ра вић Ра до са ва рођ.1934., Ра шић Би-ља на рођ.1950., Гру ји чић На да рођ.1972., Ку ла ча нин Ве ри ца рођ.1952. Го ди не.

ПРИ ПРЕ МИО МА ТИ ЧАР

Про је кат „Ми тро ви ца - на оба ли на прет ка " фи нан си ра се из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

Ми тро вач ки од бор ни ци су усво ји-ли ре ба ланс бу џе та за ову го ди ну

пре ма ко ме је град ска ка са не што “те-жа” од пр во бит но пла ни ра не. Раз лог за ура во те же ње је, ка ко се чу ло, у чи ње-ни ци што је Вла да Ре пу бли ке Ср би је одо бри ла по ве ћа ње за ра да за по сле ни-ма у пред школ ском обра зо ва њу од ма ја ове го ди не па је по треб но обез бе ђе ње нов ца за ту на ме ну. Ово је учи ње но ре-ба лан сом град ског бу џе та за за по сле не у ПУ “Пче ли ца”, а ка ко је ка зао Ду шко

Ша ро шко вић, на чел ник за бу џет и ло-кал ни еко ном ски раз вој, ре ба ланс је искори]ћен и за не ка дру га ускла ђи ва-ња у по зи ци ја ма.

Све у све му, бу џет је са да ве ћи за око 200 ми ли о на и, пре све га, то је због тран-сфе ра сред ста ва са дру гих ни воа вла сти ко ји су оства ре ни у овом де лу го ди не.

Из вр ше ње бу џе та у пе ри о ду од 1. ја-ну а ра до 30. ју ла ове го ди не из но си око 40 од сто и тај про це нат је у гра ни ца ма оче ки ва ња.

– Ово је је дан од ре дов них го ди шњих из ве ша та ја, ре ли за ци ја је око 40 од сто у то је у гра ни ца ма оче ки ва ња јер је пр-ва по ло ви на го ди на зна чај но сла би ја од дру ге по ло ви не. Из ве штај ка рак те ри ше да смо ви ше тро ши ли бу џет ску ре зер ву, а то је за то што су нам тре ба ла до дат на сред ства за су фи нан си ра ње про је ка та са дру гих ни воа вла сти са мо да би обез бе-ди ли на ше ве ће уче шће у њи ма – ре као је на чел ник Ша ро шко вић по во дом усва-ја ња овог из ве шта ја.

Усво јен је Пред лог Од лу ке о из ра ди Пла на де таљ не ре гу ла ци је ком плек са РТЦ „Лу ка Ле гет“ са луч ким под руч јем у Срем-ској Ми тро ви ци. На чел ни ца Град ске упра-ве за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Ве сна Ву ја но вић је об-ја сни ла за што је ово зна ча јан план.

- План де таљ не ре гу ла ци је ком плек-са РТЦ “Лу ка Ле гет” са луч ким по руч јем у Срем ској Ми тро ви ци до но си се у свр-ху фор ми ра ња зо не луч ког при ста ни шта у окви ру РТЦ “Лу ка Ле гет”. Фор ми ра њем ове зо не фор ми ра ће се и луч ко под руч је ме ђу на род ног зна ча ја. Об у хват пла на је пре ли ми нар но је око 87 хек та ра, а осим што ће се фор ми ра ти луч ко под руч је про стор “Лу ке Ле гет” ће се ре де фи ни са-ти. Би ће уре ђе не са о бра ћај ни це,док ће

до но ше њем пла на да се обез бе ди зе-мљи ште у јав ној на ме ни – ре кла је на чел-ни ца Ве сна Ву ја но вић.

Пред од бор ни ци ма је на сед ни ци од 25. ју ла би ло још не ко ли ко пред ло га од-лу ка о пла но ви ма де таљ не ре гу ла ци је, они се од но се на бло ка из ме ђу ули ца Јо ван ке Га бо шац, Јо ви це Трај ко ви ћа и Сте ва на Срем ца и на ар хе о ло шки парк „Глац“. Рас пра вља ло се о из ве шта ји ма о ра ду и фи нан сиј ском по сло ва њу јав них ко му нал них пред у зе ћа са пред ло зи ма над зор них од бо ра о рас по де ли до би ти ко је се од но се на „Ко му на ли је“, „Во до вод”, “Срем гас, „Град ско ста но ва ње“ и „Сир-ми јум пут“ доо, као и из ве шта ју о ра ду ЈКП Ре ги о нал на де по ни ја „Срем – Ма чва“ Ша бац за 2018. го ди ну.

Но ви мост пре ко ка на ла Бо газ у Ма чван ској Ми-

тро ви ци мо гао би да бу де за вр шен то ком је се ни. По пла ну ко ји се ра ди овај мост би имао две ко ло во зне и две пе шач ке ста зе, а у ње го ву из-град њу би би ло уло же но око 8,4 ми ли о на ди на ра, ре као је То ми слав Јан ко вић, пред сед-ник Скуп шти не гра да Срем-ска Ми тро ви ца, до да ју ћи да је уго вор о то ме пот пи сан не-дав но у Бе о гра ду.

- Уго вор о из град њи но вог мо ста на ка на лу Бо газ ко ји ће спо ји ти на се ље Ло па то вац и

оста так Ма чван ске Ми тро ви-це ве о ма је ва жан за ме шта не Ма чван ске Ми тро ви це. Они су ову зна чај ну ин ве сти ци ју че ка ли и до че ка ће – ре као је То ми слав Јан ко вић

Пред сед ник Скуп шти не гра-да Срем ска Ми тро ви ца је из ра-зио оче ки ва ње да ће над ле жни за во же ње про јек та из град ње мо ста у на ред ном пе ри о ду по-се ти Ма чван ску Ми тро ви цу и за јед но са пред став ни ци ма гра да до го во ри ти ди на ми ку ра до ва. Ина че, про је кат ће фи-нан си ра ти Вла да Ре пу бли ке Ср-би је пре ко ЈП „Пу те ви Ср би је“.

Ми тров ча ни су има ли при ли ку да на Жит ном тр гу у су бо ту, 27. ју-

ла, слу ша ју кон церт ма ђар ског бен да “Ба ба ро га” ко ји је ор га ни зо вао Цен тар за кул ту ру „Сир ми ју март” уз по др шку Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту-ру и спорт. Бенд “Ба ба ро га” је осно ван у Бу дим пе шти, пр ви је, а ве ро ват но и је ди ни, ко ји из во ди рок му зи ку на је зи-ци ма ју жно сло вен ских на ро да. Ње го-ви осни ва чи и чла но ви су ен ту зи ја сти, раз ли чи тих про фе си ја и про фе си о нал-них усме ре ња, а ује ди ни ла их је љу бав пре ма ро ку. Бенд уско ро об ја вљу је свој пр ви ал бум.

МЕ СНА ЗА ЈЕД НИ ЦА “БЛОК Б”

Па су љи ја да 2. ав гу ста

У пе так, 2. ав гу ста, са по чет ком у 9 ча со ва ис пред про сто ри ја Ме сне

за јед ни це „Блок Б“ би ће одр жа на 9. по ре ду „Па су љи ја да“ ко јом ће ујед но би-ти про сла вљен Све ти Или ја, сла ва ове ми тро вач ке ме сне за јед ни це. Оче ку је се уче шће око 40 еки па у ку ва њу па су-ља, а за њих је при пре мље но бес плат-но све оно што им тре ба од ре про ма-те ри ја ла

-Оче ку је мо да ће на ма ни фе ста ци ју до ћи и так ми ча ри са стра не као што је то би ло ра ни јих го ди на јер смо има ли уче сни ке из ми тро вач ких ме сних за-јед ни ца, Ма чве, Под ри ња, Бе о гра да. Па суљ су ку ва ли го сти из Жи ти шта, Ре-пу бли ке Срп ске, Ири га, Ста ре Па зо ве, Но вог Са да, Ви ло ва – под се ћа Дра ган

Бо жић, пред сед ник Са ве та МЗ “Блок Б” и ис ти че да је “Па су љи ја да” ле па при-ли ка за оку пља ње, дру же ње са по ро-ди цом при ја те љи ма и по зна ни ци ма.

На рав но, сла ва ће би ти про сла вље-на ка ко при ли чи оби ча ју, а осим так-ми че ња у ку ва њу па су ља, уче сни ци ће се над ме та ти и у над вла че њу ко ноп ца и ба ца њу ка ме на са ра ме на, док ће за нај мла ђе би ти по ста вљен лу на парк.

КУ ЗМИН

Тра ди ци о нал ни ме мо ри јал

Ме сни од бор СУБ НОР-а Ку зми на ор га ни зу је 31. ју ла обе ле жа ва-

ње да на ка да су Ку змин ци ма сов но оти шли пар ти за не рат не 1942. го ди-не. Пре ма про гра му обе ле жа ва ња ове го ди шњи це од 10 до 11 ча со ва је оку пља ње го сти ју у Ло вач ком до му у цен тру се ла, а у 11 ча со ва је по ла га ње ве на ца на Спо мен обе леж је, еви ци ра-ње се ћа ња и кул тур но умет нич ки про-грам. Ме мо ри јал има за циљ да се не за бо ра ве жр тве за сло бо ду у Дру гом свет ском ра ту.

ПРЕД “СРЕМ ФОЛК ФЕСТ”

По че ло при ја вљи ва ње из ла га чаУ то ку је при ја вљи ва ње из ла га ча за

уче шће на из ло жби у скло пу ово-го ди шњег „Срем фолк фе сту“ од 11. до 14. ав гу ста на Жит ном тр гу. Пре ма оба-ве ште њу из Ту ри стич ке ор га ни за ци је Гра да Срем ска Ми тро ви ца по пу њен обра зац при ја ве мо же се до не ти лич-но или по сла ти елек трон ским пу тем на мејл адре су Ту ри стич ке ор га ни за ци је гра да. Адре са је: tu ri storgsm@yahoo. Ви ше ин фор ма ци ја о усло ви ма уче-шћа, пра ви ли ма и при ја ва ма мо же се до би ти на број те ле фо на 022/618-275.

СЛИ КОМ И РЕ ЧИ МА

Ба ба ро га на Жит ном тр гу

МА ЧВАН СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Но ви мост на Бо га зу

СЕД НИ ЦА СКУП ШТИ НЕ ГРА ДА

Рав но те жа у бу џе ту

Од бор ни ци гла са ју

Кон церт

Са да шњи из глед мо ста

Среда, 31. јул 2019.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Јован

Дураковић, Инђија

- Сигурно јесу, очиг-ледно је то на свим пољима, нарочито код омладине. Реци-мо, ја их посматрам, у друштву седе њих троје и сви гледају у мобилне телефоне, не причају међусобно.

Милош Кулпинац,

Рума

- Непосредно дружење јесте уг-рожено, сви ми ко-муницирамо преко друштвених мрежа са модерних мобил-них телефона, али када смо заједно, сви глчедамо углав-ном у телефон.

Мирјана

Тресканица,

Сремска Митровица

- И телефони и интернет су потпу-но отиђили људе. Нема разговора, шта се коме лепо или ружно дого-дило. Чак и међу младима.

Радмила Андрејевић, Стара Пазова

- До скора сам мобилни често забровљала код куће! Моје друштво се окупља и лепо дружи без обзира на еру мобилних телефона, много мање смо везани за мобилне телефоне од млађих генерација.

Никола Новаковић, Грабовци

- Модерна техноло-гија дефинитивно иде испред непо-редног дружења, али мислим да је код нас у селу то ипак мало другачије и да се деца заиста мало више друже без телефона.

Колико су мобилне технологије смањиле непосредна дружења?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Пројекат „Развој Општине Ириг - туризам и вино” финансира се из буџета Општине Ириг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У то ку прет ход ног пе ри о да ура ђе но је ви ше ак ци ја уре ђе ња атар ских

пу те ва на це лој те ри то ри ји Оп шти не Ириг, ко ја се на ста ви ла и у то ку про-те кле не де ље. Пред сед ник Оп шти не Ириг, Сте ван Ка зи ми ро вић и ди рек-тор Аген ци је за Ру рал ни раз вој Оп-шти не Ириг, Фе дор Пу шић, об и шли су по ме ну те ра до ве у Ири гу, на по те зу Ру жас и атар Свра ка ка Ца ри ни.

- Ра ди се о атар ским пу те ви ма ко ји слу же за при ступ ора ни ца ма ко ји сма-њу ју ха ба ње ме ха ни за ци је и по тро шњу

го ри ва, та ко да мно го зна че на шим по-љо при вред ним про из во ђа чи ма, ка же Ка зи ми ро вић.

По ред рав ња ња пу та, ура ђе на су и че ти ри про ши ре ња ду жи ном пу та око 5км, ка ко би по љо при вред ни ци би ли без бед ни ји.

- Удру же ним сна га ма мо же мо мно-го ви ше да ура ди мо, те смо овом при-ли ком при ку пи ли сред ства за го ри во, ан га жо ва ли ма ши ну за рад, и уре ди ли је дан од бит ни јих по те за у Ири гу, ко ји је ства рао озби љан про блем на шим

по љо при вред ни ци ма, ре као је при ли-ком оби ла ска ра до ва ди рек тор Аген-ци је за ру рал ни раз вој Фе дор Пу шић.

Ак ци ја уре ђе ња атар ских пу те ва се на ста вља и у на ред ним да ни ма, ка ко у Ири гу, та ко и у дру гим ме сти ма Оп шти не. С тим у ве зи, пред сед ник Оп шти не Ириг исте ра до ве об и шао је и у ме сној за јед-ни ци Ри ви ца. У овом се лу у ор га ни за ци ји ме сне за јед ни це, оба вље но је уре ђе ње атар ског пу та на по те зу Га је ви.

-За до вољ ни смо ка ко је по тез Га је-ви ура ђен, ве ру јем да ће и на ши по љо-при вред ни ци би ти под јед на ко срећ-ни, ре чи су Сла ви ше Сми ља ни ћа, по ве ре ни ка у Са ве ту ме сне за јед ни це Ри ви ца.

Ово је би ла при ли ка да се са гле да ста ње на те ре ну, ка ко би усле ди ло уре-ђе ње још не ких атар ских пу те ва.

С.Бе ло тић

У под руч ном оде ље њу Основ не шко ле „Ми ли ца Сто ја ди но вић

Срп ки ња“ Врд ник у Ја ску у то ку су ра-до ви на ре а ли за ци ји про јек та ма шин-ских ин ста ла ци ја. Ра ди се о по ста вља-њу но ве ко тлар ни це на би о ма су ко јом ће се за ме ни ти до са да шњи за ста ре ли си стем гре ја ња на чвр сто го ри во у ја зач кој шко ли. Про је кат су фи нан-си ра По кра јин ски се кре та ри јат за енер ге ти ку. Пр ви чо век Оп шти не Ириг, Сте ван Ка зи ми ро вић, у прат њи пред-сед ни ка Са ве та Ме сне за јед ни це Ја зак, Бран ка Гру ји ћа, об и шао је ра до ве у ОШ „Ми ли ца Сто ја ди но вић Срп ки ња“ оде ље ње у Ја ску.

Вред ност про јек та je 3.778.605,00 ди на ра, од то га Се кре та ри јат фи нан-си ра 2.519,070,00 ди на ра, а Оп шти на за у зи ма сво је уче шће са 1.259.535,00 ди на ра. Ра ди се о про јек ту ко ји је одо-брен у прет ход ном ин ве сти ци о ном ци-клу су, а ко ји је на ре а ли за ци ју до шао са да то ком школ ског рас пу ста. Ме ђу одо бре ним про јек ти ма у овој го ди ни је је Адап та ци ја и енер гет ска са на ци-ја објек та из дво је ног оде ље ња Ја зак. Про је кат фи нан си ра По кра јин ски се-кре та ри јат за обра зо ва ње, про пи се, упра ву и на ци о нал не ма њи не у из но су од 4.070.000,00 ди на ра.

С. Бе ло тић

Адап та ци ја и но ви си стем гре ја ња

Оби ла зак шко ле у Ја ску

Бо љи при ступ ора ни ца ма

Уре ђе ње атар ских пу те ва у Ири гу

Ка зи ми ро вић оби ла зи пу те ве у Ри ви ци

- Удру же ним сна га ма мо же мо мно го ви ше да

ура ди мо, те смо овом при ли ком при ку пи ли

сред ства за го ри во, ан га жо ва ли ма ши ну за рад,

и уре ди ли је дан од бит ни јих по те за у Ири гу

Не про пи сно пар ки ра ње на зе ле ним по вр ши на ма и све ве ће гу жве у

са о бра ћа ју усло ви ли су из град њу пар-кинг про сто ра и у Бе шки. По ре чи ма ди рек то ра „Ин ђи ја пу та“ Зо ра на Ми-

ли ће ви ћа ра ди се о про сто ру од 300 ме та ра ква драт них на ко ме ће се из-гра ди ти од 15 до 20 пар кинг ме ста.

- Оно што је за при ме ти ти, у прет ход-них пет го ди на се дра стич но по ве ћао број ауто мо би ла. То ни је са мо ста ње у Бе шки, то је ста ње у це лој оп шти ни, та ко да ће по тре бе за пар кихг ме сти-ма би ти све ве ће и ве ће. На рав но, ми ра ди мо спрам мо гућ но сти-, из ја вио је про те клог пет ка ди рек тор Ми ли ће вић и до дао да ће се ра до ви за вр ши ти ових да на. Би ло је ја ко ру жно ви де ти ка ко су во зи ла пар ки ра на на зе ле ним по вр ши-на ма, ка же он, али то је све би ла по сле-ди ца не до стат ка пар кихг ме ста.

Сем то га, ди рек тор „Ин ђи ја пу та“ из-нео је и по да так да су на кра ју сед мог ме се ца, што се ти че ин тер вен ци ја на јав ној ра све ти, има ли 1998 што је ап-

со лут ни ре корд од 2007. го ди не. То го-во ри да је од та да услу га јав не ра све те по диг ну та на нај ви ши ни во.

- Ми смо учи ни ли све, оп шти на Ин-ђи ја и „Ин ђи ја пут“ као пред у зе ће ко ме је по ве ре на та де лат ност, да за ме ну си-ја ли ца ко ли ко је мо гу ће сма њи мо на ми ни мум. До кра ја го ди не оче ку је мо

нај ма ње 3500 ин тер вен ци ја што је, за и-ста ап со лут ни ре корд-, ка зао је ди рек-тор овог јав ног пред у зе ћа и на гла сио да је не мо гу ће да у сва ком мо мен ту го-ре све си ја ли це јав не ра све те и ако би гра ђа ни то же ле ли. То ни је ре ал но јер је дан ма ли про це нат, од 3 до 5 од сто не го ри у сва ком тре нут ку. Г.М.

У скло пу обе ле жа ва ња јул ских све-ча но сти се ла и со ци ја ли стич-

ке сла ве Ме сно удру же ње бо ра ца

Срем ске Ми тро ви це ор га ни зо ва ли су

пе вам“. У пре пу ној са ли Клу ба пен зи о-

где су жи ве ли и жи ве го во ри ли пе сни-ци и пи са ци: Зо ран Жи ди шић, Си ни ша Ко ри ца, Мир ја на Шуљ ма нац Ше ће ров,

Љи ља на Бр љак Са на дро вић, Еви ца Уме тић, Де нис Са ња Чи ка ра Об ра до-

Уме тић, Не над Ку змић, Де нис Да ра ба-шић и Мир ја на Мар ко вић ко ја је во ди-ла про грам. У му зич ком де лу ве че ри на сту пи ли су Ет но гру па „Срп ски дом“ и со ли ста Алек сан дар Ци га но вић. За ту при ли ку са ла је би ла укра ше на

С.Ђ.

Књи жев но ве че

Из град ња пар кин га у Бе шки

Зо ран Ми ли ће вић

Среда, 31. јул 2019. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Нена Чабрић, Стари Бановци

- Не могу без мобил-ног и интернета ни пет минута! И када сам у паркићу са децом телефон ми је у руци. Не само да су постали замена за дружење, већ и када се окупимо као друштво почнемо сви да чачкамо телефоне!

Дарија Рокић, Сремска Митровица

- Довољно је само проћи градом и видети младе како су свако са својим телефоном.Толико се разочарам кад видим како се мла-ди само сликају – селфирају, и само те слике каче на друштвене мреже.

Стефан Барјактаревић, Стара Пазова

- Мобилни теле-фони, а поготово интернет, постали су замена за нор-мално дружење. Стално смо у ко-муникацији али се много мање виђамо, окупљамо, нормално дружимо...

Владимир Петровић, Рума

- Све је мање ди-ректног дружења, сви се чујемо, договарамо и ко-муницирамо преко мобилних телефона и апликација. Сигур-но је да то полако замењује право дру-жење, очи у очи.

Вељко Совиљ, Инђија

- То је најизраженије код младих, ми ста-рији смо научили да се дружимо па се тако и понашамо. Млади се друже преко интернета, они само типкају телефоне и нема правог дружења.

Колико су мобилне технологије смањиле непосредна дружења?

Инвестициони развој Општине Рума, убрзано обнављање држав-

них путева око града, добре саобраћај-не везе довеле су и до процвата стано-градње. У овој констатацији се слажу и они који воде општину и инвестиције, градитељи, али и људи задужени за локалне порезе, који најбоље виде како све већи број стамбених зграда и станова пуни општинску касу. Све већа конкуренција и појава нових ин-веститора у области станоградње чине на неки начин услугу купцима, цена квадрата се креће око 700 до 800 евра, а градитељи, како би задржали муште-рије, уводе новине које услове за ста-новање чине далеко бољим.

Ђорђе Јелача, инвеститор и ар-хитекта, који деценијама унапређује

изглед града, и данас гради „пуном па-ром“. Познат је и као човек који је до-био и награду поводом Дана Општине Рума за градитељски допринос у овој сремској општини. И сам каже да се Рума налази на таквим трасама и ко-ридорима који је чине епицентром дешавања у Срему, да се због инвес-тиционог развоја, доброг положаја и уређења путне мреже гради можда и више у односу на величину града. А да је то оправдано, говори и податак да се све прода и да градитељи имају пуне руке посла.

- Чињеница је да се станови продају, да их градимо много у односу на ве-личину града. Цена квадрата, зависи од квалитета и креће се од 700 до 800 евра. Ја сам раније радио и повећој цени, али су се појавили нови инвес-титори који су оборили цену, јер се повећала понуда. Ја се против тога борим квалитетом, идем на то да уво-дим неке новине у стамбеној градњи. Примера ради, у новој згради коју за-вршавам на пролеће, имаћу топлот-ну пумпу као изворе нергије, подно грејање, трослојно стакло, додатну изолацију на фасади, поред оног тер-мо блока од 30 сантиметара, новина је и централна припрема топле воде, тако да су драстично побољшани ус-лови и утрошак енергије је значајно смањен. Тешко је да ће се повећавати цене квадрата, јер нас градитеља има доста. Вероватно ће и интересовање порасти, јер се све прода. Ја имам још само десет станова на продају, а чујем да се гради и на другим лока-цијама, каже Јелача.

Станоградња је слика и прилика инвестиционог развоја и успона једне општине, рекао је председник Општи-не Рума, Слађан Манчић. Чињеница да се у овом моменту у румској опш-тини гради много станова и пословног простора, говори о томе да је привред-на ситуација много боља него што је била, како код инвеститора, тако и код купаца

- На територији наше општине у последње три до четири године, по-себно у 2018. години, ситуација са изградњом стамбеног и пословног

простора је заиста фасцинантна и то говори да смо на неки начин, до-вођењем инвеститора омогућили љу-дима да добију посао, запошљавају се брачни парови, подижу кредите и имају простора да плаћају свој стан уместо кирије. Маса станова који још нису почели да се граде су већ купљени. Радује ме и чињеница да много људи са стране, који су до-шли овде да раде, да и они полако постају наши суграђани и опре-дељују се да овде купују станове. А најбитније је да и људи из наших села, и то велик број њих, купује станове у нашем граду, што говори да су нам и села жива, да људи и тамо раде и да су дошли до ситуације да имају довољно новца да одвоје средства за стамбен ипростор, образложио је Манчић.

У Руми се гради на неколико лока-ција, у питању су класичне стамбене зграде, али и оне луксузније, као и неке које спадају у генерацију нај-модернијих паметних зграда. Поред познатих румскох инвеститора, на једној локацији се гради и 110 нових стамбених јединица у Иришкој улици, под окриљем кинеско-српског инвес-титора, где ће пословни простор по уговору бити намењен компанији Де-лезе, рекао је Манчић. Станоградња се, према његовим речима, годишње увећава за до 20 одсто. Само у у раз-маку од два месеца, у локалној порес-кој администрацији „запримљене“ су две нове зграде. Више станова, значи више пореза на имовину, више новца у општинској каси, који се даље усмера-ва на развој општине.

- Ефекти се виде, а биће још видљи-вији када се у базу података унесу нове зграде. Последња је она из улице Вељка Дугошевића у којој има више од стотину станова. Ако се узме просеч-на величина стана од 30 до 40 метара квадратних у првој централној зони, дођемо до просечне цифре од 4.000 до 6.000 динара пореза на имовину годишње по стану. Када се узму у об-зир сви станови које уводимо у базу, може се рећи да ће бити и значајнијих прихода за буџет. Истина је да се много гради и да ћемо имати ефекте. Што се нас тиче, први датум који у Одељењу за локалне јавне приходе узимамо за по-четак обавезе по порезу на имовину је добијање употребне дозволе, интерна је ствар када ће инвеститор потписати коначан уговор са купцем стана, и све то радимо по закону, рекла је Милева

Ковачевић, шеф Одељења за локалне јавне приходе у Руми.

С. Белотић

Све се прода и пре завршетка градњеСтаноградња је слика и прилика инвестиционог развоја и успона једне општине, рекао је

председник Општине Рума, Слађан Манчић. Чињеница да се у овом моменту у румској општини

гради много станова и пословног простора, говори о томе да је привредна ситуација много боља

него што је била, како код инвеститора, тако и код купаца

Ђорђе Јелача

Слађан Манчић

Зграда Мост 2

Станоградња у пуном јеку

Среда, 31. јул 2019.10

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм Током августа неће бити филм-ских пројекција

Представепонедељак, 5. август

Трупа „MoniCart“ - представа „От-качене“:Борис Миливојевић, Моника Ро-мић, Златија Ивановић, Славица Лјујић, Даница Радуловић, Јована Младеновић.субота, 10. август

Студио Нада- Санела Милошевић - дечија представа „Невидљива прича“понедељак, 19. август

Звездара театар„Велики талас“ - Љиљана Стје-пановић, Тања Бошковић, Лана Караклајић, Павле Пекић, Раде Марковић, Стеван Пиале

КонцертиПрограм РУМФЕСТ - Организа-тори Туристичка организација Општине Рума и Културни центар „Брана Црнчевић“петак, 2. август - Градски трг у 21.00 час Концерт ЈУ ГРУПА

субота, 3. август - Градски трг у 21.00 часКонцерт ВАН ГОГ

ИзложбаДо 4.августа Велики хол Изложба шесторо уметника - „Шу-мадија шест“

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Влатко Цветинић, рођ.1940.год, Витомир Јекић, рођ. 1933.год, Борка Поповић, рођ.1944.год, Госпава Спасовић, рођ.1936.год, Стеван Товљанић, рођ.1959.год, Верица Славујевић, рођ.1924.год.

Пројекат "Јавност у раду локалне самоуправе – грађани у креирању локалне политике" финансира се из буџета Општине Рума.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У румском селу Грабовци у току су радови на уређењу објекта сео-

ске поште. Простор је оштећен након хаварије и изловања воде, па је током одређеног периода Пошта у Грабов-цима функционисала у објекту Месне канцеларије. Средствима Општине Рума током протекле недеље радило

се на реконструкцији простора, а ра-дове је обишао председник Општине Рума, Слађан Манчић.

- Пошта је у једном временском пе-риоду била измештена у просторије Месне канцеларије. Одвојили смо средства, дали налог и врло брзо ће унутрашњи део простора за Пошту у

месној заједници Гра-бовци бити уређен, биће полепљене пло-чице, и све што подра-зумева комплетно ре-новирање. У разговору са мештанима Грабо-ваца и председником Савета месне заједни-це видимо да су они исказали још неке пот-ребе. У овом моменту њихови приоритети су атарски путеви, што је логично, јер се већина

становништва бави пољопривредом. Обећао сам да ће добити и аутобус-ко стајалиште. То су неки радови које ћемо у наредном периоду сигурно ра-дити у Грабовцима, рекао је Манчић у Грабовцима.

У питању је општински простор који без накнаде користи ЈП Пошта Србије, те је председник Општине Рума ис-такао да се овај посао финансира из сопственог буџета због грађана, а да би ово велико јавно предузеће треба-ло и само да уложи средства за његово одржавање.

У обиласку села Хртковци, пред-седник се уверио како теку радови на уређењу прилаза и степеништа код Дома културе “Свети Сава”.

- У току је уређење Дома на захтев Месног одбора Удружења пензионе-ра у Хртковцима, с обзиром на то да они користе овај Дом за састанке и окупљања, али и за разне свечаности

које грађани одржавају у великој сали. Изразили су жељу да се реновира улаз, степениште, доградићемо и рампу за

инвалидна лица, а велику терасу са бочне стране ћемо пресвући новим плочицама. То ће мештанима бити од великог значаја с обзиром на то да се овде често окупљају и организују број-на дешавања, додао је Манчић.

Поменути радови у Грабовцима и Хртковцима заједно вреде око 800.000 динара и финансирају се из општинског буџета. У питању је уго-вор који се односи на уређење обје-ката месних заједница, вредан око 10 милиона динара, где је већ половина средстава утрошена. Истим темпом ће се наставити и у наредном периоду у складу за захтевима румских села, рекао је Манчић.

У румским селима се ради на више локација, па су у Платичеву, након ас-фалтирања саобраћајница у центру села, монтирани лежећи полицајци. Исти посао се обавља и у Никинцима и Буђановцима.

Три румске школе, „Иво Лола Рибар” и „Змај Јова Јовановић” у Руми и

„Доситеј Обрадовић” у Путинцима биће у потпуности реконструисане за-хваљујући средствима Канцеларије за управљање јавним улагањима Репуб-лике Србије. Подсећамо, из истог фон-да се приводе крају радови на комп-летној реконструкцији Геронтолошког центра „Срем” у Руми, а о квалитету ра-дови говори и пример основне школе „Доситеј Обрадовић” у Иригу, која је на исти начин реновирана током прошле године.

У сва три случаја изводиће се радо-ви од пода до крова, укључујући подо-ве, зидове, фасаде, столарију, инстала-ције, електричне, водоводне и канали-зационе и интернет везе, кров и слич-но. Они који су до сада искористили ову могућност кажу да после оваквих

радова у реновираним објектима није потребно ништа радити у наредних пет година. У питању су школе којима је ре-конструкција неопходна, с обзиром на то да су у питању објекти стари више

деценија, чак и више од једног века, у којима до сада није било обимнијих радова. Сагледавајући досадашње примере, Канцеларија за управљање јавним улагањима Републике Србије

издваја од 0 до 100 милиона динара по објекту, а коначна цифра ће се зна-ти када и званично буду потписивани уговори. За сада је познато да је трима румским школама „дато зелено светло” за реконструкцију и да се чекају даље административне процедуре.

-Последња информација коју имам јесте да ће се школа реконструисати од пода до крова. Не могу да тврдим да ли ће се радити и централна клима, то ћемо видети када за то дође време. Што се нас тиче, радницима и грађеви-нарима ћемо широм отворити врата, повући ћемо се и наставу организова-ти тако да се радови изводе несметано, бићемо стрпљиви колико код је пот-ребно, како би дочекали нове и дале-ко боље услове у нашој школи, рекла је Жаклина Неговановић, директор-ка ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума.

Ускоро ће у Руми почети радови на уређењу паркинда из некадашње

зграде Робне куће и санација тротоара уЖелезничкој и Орловићевој улици у строгом центру града. Ове радове најавио је председник Општине Рума, истакавши да је већ изабран извођач радова и потписан уговор.

-То је посао који ћемо врло брзо започети, можда у наредних 15 дана. Процедура у вези са тендером и избо-ром извођача радова ја завршен, пот-писан је уговор. Ускоро ћемо отпочети радове на уређењу паркинг простора из Робне куће и тротоара у делу Же-лезничке улице од раскрснице са ули-цом ЈНА до Главне и то лева и десна страна и у делу Орловићеве од Центра ка улици 15.мај. Када су ови тротоари у питању, биће постављене бехатон ста-

зе на обе стране, уредиће се и паркинг места. На тај начин ћемо заокружити целину уређења центра града, па ће прошлогодишња реконструкција Глав-не улице добити смисао уређењем и ових бочних улица. Наравно, уредиће-мо сав паркинг простор и улаз иза не-

кадашње Робне куће. Радови су обје-дињени тендером вредности од око 21 милион динара, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

А како је утоку отварање јавних на-бавки за неколико великих послова у граду, уређење фасаде на Градској

кући у Главној улици у Руми сачекаће септембар и нешто ниже дневне тем-пературе које су погодније за молеско-фасадерске радове.

- Што се тиче Градске куће и места у ком радимо ми запослени у Општин-ској управи, ТО смо оставили за крај. Та позиција у буџету од око пет мили-она динара нас неће угрозити, јер је у питању мања јавна набавка, која траје осам дана. Тек после великих тендера који трају 30 дана плус жалбени роко-ви за изградњу гасне котларнице на Тиволу, уређење спортске инфраструк-туре, уређење центра града, пуштамо и мање набавке. Сада смо све снаге усмерили на велике послове, набавку за избор извођача радова за фасаду на Градској кући пустићемо у септембру, додао је Манчић.

РАДОВИ У РУМСКИМ СЕЛИМА

Довољно новца за сеоскe меснe заједницe

Уређење поште у Грабовцима

Нов прилаз за хртковачки дом културе

УРЕЂЕЊЕ ЦЕНТРА РУМЕ

Нови тротоари и паркинг из Робне куће

Ускоро уређење паркинга из Робне куће

ОБНОВА ТРИ ШКОЛЕ

Република обнавља румске школеЗмајева школа

Среда, 31. јул 2019. 11

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Од почетка купалишне сезоне на градском базену у Инђији прошла

су непуна два месеца, али у Установи „Спортски центар“ се надају да ће ово-годишњи број посетилаца до краја се-зоне достићи, па и премашити рекорд из 2017.године када их је било око 54 хиљаде, рекао је у прошли птак на се-дници Система 48 директор Усатнове Илија Трбовић.

- Ми смо изузетно задовољни овом сезоном. Купалишна сезона кренула је ове године десетак дана раније него што је то било уобичајено. Овог мо-мента имамо око 35.000 посетилаца на градском базену што је изузетан резултат, што значи да су наши грађа-ни свим услугама које се пружају на ба-зену задовољни. Ако се овакав тренд настави, очекујемо да ћемо прећи број посетилаца из 2017. године кад смо

имали 54.000 и били смо најпосеће-нији базен у окружењу-, казао је Трбо-вић и подсетио да на половини сезоне у школи пливања има 70 полазника, што значи да ће их до краја бити скоро дупло више јер су деца заинтресована за обуку пливања. Такође, је нагласио да се сваке године додаје нешто ново од садржаја.

– У току године се види где су про-блеми у раду базена што смо насле-дили из неких претходних година, и то смо с реконструкцијом урадили. Имамо још пар позиција које желимо да средимо. То је, пре свега сређи-вање горње терасе изнад ресторана и санитарних чворова-, рекао је Трбо-вић, додавши да је за њих најважнија изградња затвореног базена у неком наредном периоду.

Г.М.

Бројна инђијска публика која воли спектакле на води у прошли уторак

имала је прилике да доживи врхунску забаву на инђијском базену. У окви-ру Међународне манифестације „City Games“ на градском базену у Инђији одржане су друге квалификације за Војводину. Из шест градова, Инђије, Сомброа, Кикинде, Шапца, Осечине и Руме у шест дисциплина, односно шест игра на води, учествовало је шест тимова од којих је прво место заузела екипа из Кикинде и тако свој град до-вела до полуфинала.

У првој игри, екипа Кикинде ос-војила је највише бодова и заузела прво место на табели, али већ у другој игри на прво место избила је екипа из

Сомбора и ту остала до последње игре весло када је екипа из Кикинде напра-вила потпуни преокрет тако да је злат-на медаља отишла у Кикинду. У полу-финале је прошла и екипа из Сомбора која је игру завршила на другој пози-цији због тога што се екипа из Кикинде већ пласирала за полуфинале побе-дом на квалификацијама у Суботици. Румљани су освојили треће место, а за њима остала је екипа из Осечине, Инђије и Шапца. Публика је жестоко навијала за домаћу екипу која ће за на-редне Игре на води морати боље да се припреми.

- У последње три године ми имамо пуно дешавања, односно сваке године уводимо неку нову манифестацију и,

заправо, Инђија то и заслужује. Имамо феноменалан базен, један од најлеп-ших у региону и овакве ствари су пот-пуно нормалне. Сваке године ћемо покушати да што више манифестација уводимо у наш град како би наши грађани и преко лета имали разноврс-тан програм за одмор и релаксацију и, наравно да пружимо прилику и нашим спортистима да се такмиче – изјавио је пред почетак такмичења у Играма на води Немања Милојевић, шеф каби-нета председника општине Инђија.

Директор Установе „Спортски центар“ која газдује градским базе-ном Илија Трбовић је овом приликом изјавио да мисли да ће Игре на води у Инђији постати традиција чиме ће се обогатити летњи садржаји кад је овај

вид забаве у питању. Капитен инђијс-ке екипе Жељко Тркуља похвалио је организацију овог спектакла на води, а Мина Овука, чланица екипе из Ки-кинде је казала да очекују да буду шам-пиони, и да им је најтежа новоуведена игра вино.

- Десета година је по реду како се одржавају ове игре, у Србији смо че-тврту годину за редом и ово је једна Међународна манифестација где учес-твује 16 земаља из Европе. Ове године шампион Србије који ће бити одабран у Чачку 30.јула, представљаће нашу земљу на великом Међународном финалу у Словенији са још 16 земаља 2020.године – изјавила је Тијана Гојко-

вић, представница за медије каравана „City Games“. Г.М.

Све улице које нису биле асфал-тиране, а нису имале ни градску

воду, с асфалтирањем прикључују се на водоводну мрежу. Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација“ интензивно ради на томе, а ових дана радило је на постављању водоводне мреже у Видовданској улици у Инђији у дужини од 700 метара. Ово преду-зеће радове изводи у координацији са извођачем радова на асфалтирању

свих неасфалтираних улица, тако да је и Видовданска улица једна од по-следњих која добија водоводну мрежу пре асфалтирања. У претходном пери-оду инђијски Водовод је из сопствених средстава поставио водоводну мрежу у улицама: Банатској, Бачкој, Срем-ској краткој, Крајишкој, Сретењској, деловима Улице Бранка Ћопића и Кнеза Милоша и другим које од свог настанка никада нису имале воду.

ШИРЕЊЕ ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ

Видовданска улица прикључује се на водовод

ЛЕТО НА ИНЂИЈСКОМ БАЗЕНУ

Задовољни бројем посетилаца

Постављање водоводне мреже у Видовданској улици

Илија Трбовић

Инђијски базен

ИГРЕ НА ВОДИ НА ГРАДСКОМ БАЗЕНУ У ОКВИРУ МЕЂУНАРОДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „CITY GAMES“

Победила екипа из КикиндеИгре на води на градском базену у Инђији

Екипа из Инђије

Бројна публика

Среда, 31. јул 2019.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Пазова су њени људи" финансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Овог ле та пр ви пут Би ли о те ка „До-си теј Об ра до вић“ иза шла је из

сво јих про сто ри ја и књи ге по ну ди ла по се ти о ци ма Па зо вач ког ба зе на.

У са рад њи са упра вом Па зо вач ког ба зе на по ста вље на је по ли ца са књи-га ма, као ма ли Би бли о теч ки ку так, ка-же ди рек тор ка Би бли о те ке Дра га на

Ми лаш:- Би бли о те ка је овог ле та при ре ди ла

пра во осве же ње у то ку лет ње се зо не.

Реч је о Би бли о теч ком кут ку, ко ји смо по ста ви ли на Па зо вач ком ба зе ну ка-ко би по се ти о ци ма ба зе на пру жи ли уго ђај и мо гућ ност да ко ри сно про-ве ду вре ме на ба зе ну. Ве ћим де лом

су за сту пље ни ро ма ни, не што ма ње има ли те ра-ту ре за де цу као и по је ди-них ча со пи са. Би бли о те ка на ба зе ну функ ци о ни ше као бес плат на, мо гу да је ко ри сте сви по се ти о ци ба зе на без об зи ра да ли су чла но ви би бли о те ке или не, услов је да се по зајм-ље на књи га по за вр шет ку да на вра ти на по ли цу – ка-же ди рек тор ка.

По ред по ли це ис так-ну та су и Пра ви ла о ко ри-шће њу књи га. На гла ше но је да књи ге мо гу да се чи-та ју са мо у про сто ру ком-плек са ба зе на, да се на кон чи та ња вра те на по ли цу, да се књи ге, као и ча со пи-си узи ма ју и ли ста ју су вим ру ка ма и да се чу ва ју.

Ова за ни мљи ва ини ци-ја ти ва обо га ти ла је по ну ду Па зо вач ког ба зе на ко ји се

на ла зи из ме ђу Ста ре и Но ве Па зо ва. На и шла је и на до бар при јем ме ђу по-се ти о ци ма а у Би бли о те ци се на да ју да ће по бу ди ти трај но ин те ре со ва ње за чи та ње књи га. Б. Р.

У ак ци ји до бро вољ ног да ва ња кр ви у Ста рој Па зо ви у че твр так пр ви

пут на те ре ну био је но ви тран сфу зи-о мо бил За во да за тран сфу зи ју Вој во-ди не.

- Но во во зи ло има 4 кре ве та, про-стор за од ла га ње је ди ни ца кр ви и све по треб не усло ве за при јем до бо-ро вољ них да ва ла ца. Овим од лич но опрем ње ним и про стра ним во зи лом ре шен је про блем про сто ра за рад. Ни-су нам по треб не школ ске учи о ни це, ни ти слич не про сто ри је, тран сфу зи-о мо бил је до во љан – об ја сни ле су др

Је ле на Кла шња и глав ни тех ни чар За-во да Мир ја на Ђи лас Бо дро жић.

И ду го го ди шњи до бро вољ ни да ва-о ци кр ви ка жу да је ко мот ни је и леп ше у но вом про сто ру. С тим се сла же и Бо-

рис Бе љин, ко ји је дао крв 39 пу та.- Увек из истог раз ло га, да по мог нем

они ма ко ји ма је то по треб но. Ни је би-ло слу ча је ва да сам на мен ски био да-

ва лац – ка же овај Гол бин ча нин.Во зи лу За во да за тран сфу зи ју, ста-

ци о и ра ном на пар кин гу ис пред згра де Оп шти не стал но су при ла зи ли за и те ре-со ва ни су гра ђа ни а у ак ци ју је, као и увек, био укљу чен па зо вач ки Цр ве ни крст. Ја сна Пе тро вић Жив ко вић из Цр ве ног кр ста ко ор ди ни ра ла је рад мла дих во лон те ра:

- Мла ди су за ин те ре со ва ни за ху ма-ни тар ни рад и ра до уче ству ју на еду ка-тив ним ра ди о ни ца ма, па и са ми по ста-ју ин струк то ри – ка же Ја сна.

Сред њо школ ци Ми ли ца Ра ке тић,

Те о до ра Ро дић и Пе тар Ка раћ су еви-ден ти ра ли за ин те ре со ва не су гра ђа не за до бро вољ но да ва ње кр ви и де ли ли но ве кар ти це:

- Ми има мо енер ги је и во ље да по-мог не мо а не ко ме је по моћ по треб на. Ни је нам те шко да то чи ни мо – ка же Ми ли ца Ра ке тић.

Б. Ро дић

Ју би лар на два де се та ли-ков на ко ло ни ја ''Во ди-

ца'' у Го лу бин ци ма одр жа-ће се у пе ри о ду од 30.ју ла до 3.ав гу ста у Ло вач ком до му.

Као и сва ке го ди не, го лу би нач ка Ли ков на ко ло ни ја по че ла је бо го-слу же њем у За вет ној ка-пе ли – Во ди ца. Ка пе ла је по диг ну та, ка ко сто ји у цр кве ном ле то пи су, кра јем де ве та не стог ве ка уз по моћ све ште ни ка Да мја на Пре-ра до ви ћа и тру дом свим ме шта на а на-ро чи то Све ти сла ва Ни ко ла је ви ћа. Осве-ће на је 1889. го ди не. Тач но 110 го ди на ка сни је уз бла го слов Ње го вог Пре о све-штен ства вла ди ке срем ског Ва си ли ја ка-пе ла је об но вље на и по кре ну та је иде ја о осни ва њу ли ков не ко ло ни је. Го лу бин ча-ки про то је реј Да ни ло Стег ња јић и Си ни-ша По пов, на став ник ли ков не кул ту ре у Основ ној шко ли „23. ок то бар“ у Го лу бин-ци ма пред ња чи ли су у на сто ја њу и на по-ри ма да ли ков на ко ло ни ја у Го лу бин ци ма по ста не оно што да нас је сте - тра ди ци о-нал на ма ни фе ста ци ја са ме ђу на род ним ка рак те ром.

Као и сва ке го ди не, осим ли ков них умет ни ка, на Ко ло ни ји сво је ме сто на ла-зе и књи жев ни ци и му зи ча ри. Ове го ди-не про грам ко ло ни је ће упот пу ни ти књи-жев но ве че Ми ла на Кр ко ви ћа, пе сни ка, књи жев ни ка, там бу ра ша, Го лу бин ча ни-на, ко ји ће као до ма ћин-гост Ли ков не ко-ло ни је про мо ци ју сво јих де ла при ре ди ти уз Го лу би нач ке там бу ра ше на пла тоу ис-пред Шло са 1.ав гу ста.

Ове го ди не Ли ков на ко ло ни ја „Во ди ца“ у Го лу бин ци ма тра је пет да на. За вр ша ва се тре ћег ав гу ста оби ла ском фру шко гор ских ма на сти ра, за јед нич ким руч ком умет ни ка и до на то ра. По кро ви тељ ма ни фе ста ци је је Оп шти на Ста ра Па зо ва а у ре а ли за ци ји уче ству је Ме сна за јед ни ца Го лу бин ци. Б.Р.

На нај про мет ни јем град ском тр-гу у Ста рој Па зо ви, на Тр гу др

Зо ра на Ђин ђи ћа у пе так је по че ло цр та ње по ли го на за де цу. На овом тр гу, ко ји је пе шач ка зо на, увек има де це, углав ном ма ли ша на пред-школ ског уз ра ста ко ји во зе би ци-кли ће и тро ти не те, игра ју се лоп том и цр та ју по бе тон ским пло ча ма. На ини ци ја ти ву Зо ри це Јан чић, на-чел ни це Оде ље ња за ин спек циј ске по сло ве и ко му нал не де лат но сти Оп шти не Ста ра Па зо ва, де ца ће до-би ти по ли гон за игру:

- Игра нај ви ше под се ћа на „шко ли-цу“ са мо уме сто ис цр та них пра во у га о-ни ка има мо ша ре не цве то ве и ли сто ве. На пу то ва њи ма, у европ ским гра до-ви ма, ви де ла сам слич не по ли го не за игру и до го во ри ла се са ко ле ги ни ца ма из оп штин ске упра ве, про на шла до-на то ре и ево, укра си ли смо наш Трг и об ра до ва ли де чи цу – ка же на чел ни ца Јан чић.

У кре и ра њу ша бло на за цр та ње уче-ство ва ла је ака дем ска ва јар ка мр Ана-ста си ја Про тић:

- Са Удру же њем за ли ков ни раз вој и еду ка ци ју ра ди ла сам раз ли чи те про-јек те за де цу, пре те жно у Бе о гра ду и Но вом Са ду, где сам би ла по след њих де сет го ди на. Са да сам ов де, у Ста рој

Па зо ви, ра дим на опре ма њу свог ате-љеа и дра го ми је што мо гу да по мог-нем у ова квој јед ној ак ци ји за де цу. Кре а тив ни по ли гон ра ди мо трај ним бо ја ма за бе тон по мо ћу ових па при них ша бло на.

Кре а тив ни по ли гон за де цу је при-ву као и Ма ју Па го нис из Ту ри стич ке ор га ни за ци је:

- Пр ви пут ра дим ова ко не што, сли-ка ње на бе то ну, али је за ни мљи во и ми слим да ће би ти при влач но и де ци. Ве жба ће мо то ри ку на овој улеп ша ној

У ак ци ју је укљу че на и Кан це ла ри ја за мла де оп шти не Ста ра Па зо ва. Око цр та ња је по мо гла ко ор ди на тор ка Је-

ле на Це ти на а као во лон тер ка Јо ва на

Це ти на. Сли ка ње по ли го на на свој на чин

су, ки фли ца ма и сла до ле дом, по мо гле окол не пе ка ре и сла до ле џи ја а чим су пр ви цве то ви за вр ше ни јед на дво го-ди шња Ни на у прат њи ма ме от кри ла је за шта по ли гон слу жи.

Б. Ро дић

НО ВО, НА МЕН СКО ВО ЗИ ЛО ПО КРА ЈИН СКОГ ЗА ВО ДА ЗА ТРАН СФУ ЗИ ЈУ

Но ви тран сфу зи о мо бил у Ста рој Па зо ви

Еки па да ва ла ца кр ви

ОВЕ ГО ДИ НЕ СЕ ОДР ЖА ВА ДВА ДЕ СЕ ТА ЛИ КОВ НА КО ЛО НИ ЈА „ВО ДИ ЦА“

Ли ков на ко ло ни ја у Го луб ни ци ма

Во ди ца

НА ГРАД СКОМ ТР ГУ У СТРОЈ ПА ЗО ВИ МА ЛИ ША НИ ДО БИ ЈА ЈУ ПРО СТОР ЗА ИГРУ

Кре а тив ни по ли гон за де цу

Ни на на по ли го ну

Сли ка ње на тр гу

НО ВИ НА У ПО НУ ДИ ПА ЗО ВАЧ КЕ БИ БЛИ О ТЕ КЕ – ИЗ ЛА ЗАК НА БА ЗЕН

Би бли о те ка и на ба зе нуДи рек тор ка би бли о те ке Дра га на Ми лаш

Би бли о теч ки ку так

Среда, 31. јул 2019. 13

ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Милан

Стефановић, Инђија

- Наравно, да су смањиле непосред-на дружења. Ево само пример, кад момак и девојка изађу у кафић, она гледа у мобилни телефон, он такође, и то им је провод.

Жељка Загорац, Инђија

- Мобилне техноло-гије највећи данак су узеле код младе популације, мада је тај тренд захватио и средње генерације, али нешто мање. Код младих је све мање живе комуни-кације и непосред-ног контакта.

Милош Папић, Рума

- Сигурно је да су мобилни телефони смањили дружење. Рачунари не толи-ко, колико мобилни телефони који су нам стално у рука-ма, а то се најбоље види када у друш-тву свако гледа у свој телефон, уместо да се разговара.

Живко Цвејић, Стара Пазова

- Нису нам мобилни телефони смањили дружења, напро-тив, овако се брже договоримо. Ми, пензионери се често дружимо, телефо-ном се договоримо али то нам никако није замена за наша окупљања, игранке и излете.

Вера Страценски, Сремска Митровица

- Корисник сам интернета и друшт-вених мрежа, али заиста има оних који су заглупљени тим активностима и оне погубно делују на људе. Требали би да такви више читају и да мање да гледају у екране.

Колико су мобилне технологије смањиле непосредна дружења?

Про је кат “Шид на пре крет ни ци – пу те ви на прет ка” фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Шид. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

У су бо ту, 10. ав гу ста, ве ли-ким кон цер том СКУД-а

“Све ти Са ва” и њи хо вих го-сти ју би ће отво ре но Шид ско кул тур но ле то. Тра ди ци о нал-на ма ни фе ста ци ја ове го ди не тра је де се так да на и сва ка ко ће до при не ти да се сви Ши-ђа ни и њи хо ви го сти осе ћа ју баш она ко ка ко тре ба у нај то-пли јем го ди шњем до бу.

Срп ско кул тур но умет-нич ко дру штво “Све ти Са ва” осно ва но је 1995. го ди не у окви ру не ка да шње Уста но-ве за кул ту ру и обра зо ва ње „Дом мла дих“ у Ши ду. Дру-штво на ста вља рад не ка да-шњег РКУД „Хем про“ и град-ског фол клор ног ан сам бла „Шид“, а јед но је од нај мла ђих и нај у спе шни јих кул тур-но умет нич ких дру шта ва у Сре му и Вој во-ди ни. За ква ли тет пре зен то ва них про гра-ма СКУД Све ти Са ва “ је до би јао број на и ви со ка при зна ња. Са ве ли ким успе хом уче ство ва ло је на мно гим фе сти ва ли ма и смо тра ма фол кло ра као и дру гим кул-тур ним ма ни фе ста ци ја ма и про сла ва ма. Ве ли ки број ди пло ма, пе ха ра и дру гих тро фе ја кра се ви три не СКУД „Све ти Са-ва“ што је по твр да ква ли те та њи хо вог

умет нич ког ра да. Они ће то по ка за ти и на пред сто је ћем кон цер ту.

На кон овог ве ли ког кон цер та у не де-љу 11. ав гу ста, у пла ну је кон церт се ћа ња на Син ђу, Сте ва на Ви ћа но ви ћа, шид ског му зи ча ра ко ји је по мно ги ма жи ва ле-ген да рок му зи ке на овим про сто ри ма. Про грам ма ни фе ста ци је се у по не де љак, 12. ав гу ста од но си на кон церт чу ве не Ет-но гру пе “Вре ло” , у уто рак, 13. ав гу ста је кон церт Бо ја на Ми ла но ви ћа, а у сре ду 14. ав гу ста дан је по све ћен де ци па ће се

у 19 ча со ва одр жа ти де чи-ји кор зо.

И на ред них ве че ри за-ни мљи ви су са др жа ји – за 15. ав густ пла ни ран је кон-церт Ма ре Ста бо ли је бен-да, за 16. ав густ за ка зан је на ступ “Бал ка ни ке”, за 17. ав густ у пла ну је Фи ја ке-ри ја да од 13 ча со ва, а у 18 ча со ва је ет но дан. За су бо-ту, 18. ав густ по про гра му сле ду ју Ви нар ске но ћи на ко ји ма на сту па Ми ша Бли-за нац и Вој во ђан ски там-бу ра ши, а у по не де љак 19. ав гу ста на сту пи ће DJ Стра-хи ња Зо рић као за вр шни-ца уз ве ли ки ва тро мет.

Сви кон цер ти по че ће у 21 час. Овом про гра му прет хо ди Де чи је шид-

ско кул тур но ле то ко је тра је од 31. ју ла до 9 ав гу ста. Про грам за де цу је ра зно вр-стан и бо гат , ре а ли зо ва ће се на пла тоу ис пред згра де КОЦ-а сва ке ве че ри од 19,30 ча со ва. Про грам Шид ског кул тур-ног ле та осми сли ли су Кул тур но обра-зов ни цен тар, Ту ри стич ка ор га ни за ци ја и Оп шти на Шид.

С.Ђ.

Шид је је дан од цен та ра у ко ме се ни зом ак тив но сти, кроз про је кат

"Сла ви мо ра зно ли кост", до при но си бо љем упо зна ва њу ми грант ске по пу ла-ци је и ло кал ног ста нов ни штва. Про је кат спро во ди Фон да ци је "Ана и Вла де Ди-вац" уз по моћ дру гих парт не ра, а у на-шем гра ду је тим по во дом не дав но одр-жан скуп под на зи вом "Жи ве књи ге".

Под ге слом да је сва ки жи вот јед на при ча и дру га чи ја суд би на од не ке дру-ге, а са ци љем збли жа ва ња, раз ви ја ња

то ле ран ци је и ме ђу соб ног раз у ме ва-ња ло кал ног ста нов ни штва и ми гра-на та одр жан је су срет ових по пу ла ци-ја у При хват ном цен тру за ми гран те у Ши ду. Ова кви су сре ти су оце њу је се, до бри и због раз би ја ња пред ра су да, под сти ца ња на са рад њу и раз у ме ва-ње и као и раз ме ну ис ку ста ва кроз раз го вор.

Осим Фон да ци је „Ана и Вла де Ди-вац“ по др шку про јек ту да је кон зор ци-јум Ca re, Ca ri tas и Oh fam као и дру ги.

Не дав но је у Ни шкој Ба њи одр жа-но Пр вен ство Ср би је у пла нин ском

би ци кли зму а ти ту ле др жав ног пр ва ка осво ји ли су чла но ви МБК “Јед но та” Ма-ри ја Тан цик у ка те го ри ји ју ни ор ки, Ду ња Чо ба но вић у ка те го ри ји мла ђих ка дет-

ки ња док је Уро шу Ма ту си је ви ћу злат но од лич је до де ље но у ка те го ри ји по ле та ра-ца. По сре бр ну ме да љу осво ји ли су Еми ли-ја Ђа ча нин у ка те го ри ји ју ни ор ки, Ми лош Жив ко вић у ка те го ри ји мла ђих ка де та као и Ања Стој шић у ка те го ри ји мла ђих ка дет-

ки ња, а брон зу је осво ји ла Јо ва на Ра до ва-но вић у ка те го ри ји ју ни ор ки. Екип ну ти ту-лу осво ји ле су ју ни ор ке и мла ђе ка дет ки-ње. По осво је ним од лич ји ма шид ски МБК Јед но та” био је ме ђу нај у спе шни јим клу бо-ви ма на овом др жав ном пр вен ству.

НА ДР ЖАВ НОМ ПР ВЕН СТВУ

Ме да ље за шид ске би ци кли сте

ШИД СКО КУЛ ТУР НО ЛЕ ТО

Да ни до бре му зи кеСКУД “Све ти Са ва”

ПРО ЈЕ КАТ “СЛА ВИ МО РА ЗНО ЛИ КОСТ"

Сва ки жи вот је јед на при ча

При хват ни цен тар за ми гран те

Нај ста ри ји фру шко гор ски ма на стир ко ји је, с кра ја 13. ве ка, за сно вао

краљ Дра гу тин Не ма њић и чи ја об но ва је још у то ку, у не де љу је обе ле жио лет-њу сла ву Све те Ки ри ка и Ју ли ту, а све ту ар ги хе јерјс ку ли тур ги ју, уз са слу же ње епар хиј ског све штен ства, слу жио је Епи-скоп срем ски Ва си ли је.

Том при ли ком одр жан је и тра ди ци о-нал ни по ет ско ду хов ни са бор "Бе ше нов-ска при но ше ња" на ко јем је но во сад ској пе сни ки њи Сун чи ци Ра ду ло вић Тор би ца уру че на "Пе снич ка по ве ља".

Те ма ово го ди шњег кон кур са би ла је „Осам ве ко ва на шег Хри ста ни шта“, а уче-ство ва ло је ви ше од 110 пе сни ка из Ср би-је и ви ше дру гих зе ма ља. Од лу ка жи ри ја у ко јем су би ли пе сник Бла го је Ба ко вић (пред сед ник), по бед ни ци прет ход на че-ти ри кон кур са – Јо ван ка Нов ко вић Пер-ге, Вла ди мир Јо вић, Бо шко Ло мо вић и Да ра Ра до је вић – и игу ман ма на сти ра Бе ше но во ар хи ман дрит Ар се ни је Ма тић, би ла је јед но гла сна.

Ово го ди шњи до бит ник „Бе ше нов ске по ве ље“ је пе сни ки ња из Но вог Са да Сун-чи ца Ра ду ло вић Тор би ца за пе сму „Сту де-нич ко вре ло“, од лу чио је жи ри пе снич ког кон кур са „Бе ше нов ска при но ше ња“ ко ји,

већ пе ту го ди ну за ре дом, рас пи су је фру-шко гор ски ма на стир Бе ше но во.

Жи ри је, та ко ђе јед но гла сно, од лу чио да до де ли и три дру ге и че ти ри тре ће на гра де. До бит ни ци дру гих на гра да су Ви то мир Сте ва но вић из До бо ја („Фре-ско пис“), Аћим То до ро вић из Вла се ни це („Сми луј се го спо де“) и Бра ни слав М. Ву-ко вић из Бе ра на („Ло за све тог Си ме о на“), док су тре ће на гра де при па ле Ср би Та ки-ћу из Вла со тин ца („Ма ли со нет о тра ја-њу“), Ива ну Га ћи ни из За дра („Хи лан дар-ска зво на“), Ми ру Ко ва чу из Не ве си ња („Са вин пут“) и Бра ни сла ву Гво зде но ви ћу из Вр ба са („Хи лан дар“).

На тра ди ци о нал ном пе снич ком са бо-ру „Бе ше нов ска при но ше ња“, под сто лет-ним ли па ма у пор ти овог фру шко гор ског ма на сти ра, про мо ви са на је и по ет ска збир ка „Осам ве ко ва на шег Хри ста ни-шта“, са свим пе сма ма ко је су уче ство-ва ле на ово го ди шњем кон кур су. Реч је о пе тој збир ци ко ју је из не дрио по ет ски кон курс, а на зи ви прет ход не че ти ри би-ли су „Бе ше нов ска при но ше ња“, „Фру шка го ро, Бо гу нек` је сла ва“, „Зем них ми ли на не бе ски крој“ и „Не ви дљив је По ме рач обла ка“.

СН

Пе снич ка по ве ља Сун чи ци Ра ду ло вић Тор би ца До бит ни ци при зна ња

Среда, 31. јул 2019.14

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Општину Беочин посетио је Ње-гово Преосвештенство епископ

сремски господин Василије, где га је срдачно дочекао председник општине Митар Милинковић.

Током пријатног разговора владика се захвалио председнику на изузетном залагању у помоћи очувању светиња.

На иницијативу активиста Српс-ке напредне странке, уз велику

подршку председника Општинског одбора као и председника општи-не Беочин Митра Милинковића организована је радна акција у Беочину у Шпицер башти.

Леп и сунчан дан активисти Српске напредне странке уз подршку мештана овог дела Бео-чина искористили су за сређивање

спортских терена и трибина. Циљ акције је да се суграђа-

нима, деци и младима омогући лепши амбијент и како би што ква-литетније проводили своје време.

По завршетку радне акције ом-ладинци су заиграли и кошарку, није изостала ни подршка са три-бина која је употпунила целокуп-ну такмичарску атмосферу и фер игру.

У кабинету председника општине Беочин, Митра Милинковића,

уприличен је испраћај младог спор-тисте из Беочина, Зорана Чакара, на Светски куп у „full sanda“ борбама у Ан-кари у Турској.

Подршку младом борцу пружили су члан Општинског већа општине Бе-очин ресорно задужен за спорт и ом-ладину, Михајло Божић, млади при-вредници Беочина и представници Омладине СНС Беочин.

Председник општине Беочин, Ми-тар Милинковић, је пожелео успех Зорану на такмичењу и изразио задо-вољство што ће један млади спортиста из Беочина учествовати на спортском такмичењу интернационалног нивоа.

ПОСЕТА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА

Успешна сарадња

УРЕЂЕЊЕ БЕОЧИНА

Омладинци дали велики допринос

Акција СНС-а

ПОДРШКА И ИСПРАЋАЈ МЛАДОГ СПОРТИСТЕ ЗОРАНА ЧАКАРА

На борилиште у Турску!

Испраћај Зорана Чакара

У Кул тур ном цен тру „Бра на Црн-че вић“ Ру ма мо же се по гле да ти

из ло жба сли ка ше сто ро умет ни ка у окви ру про гра ма Кул тур ног ле та 2019. Из ло же ни су ра до ви Мо ми ра

Кне же ви ћа (Цр на Го ра, Ник шић), Ми о дра га Зуп ца из Аран ђе лов ца, Ве се ли на Ра јо ви ћа(Бар, Цр на Го-ра), Сне жа не Гро зда но вић из Бе-лог По то ка, Жар ка Вуч ко ви ћа из Гор њег Ми ла нов ца и Зо ра на То до-

ра из Сме де рев ске Па лан ке. Из ло-жбу је у Ве ли ком хо лу КЦ Ру ма отво-ри ла је Ми ли ја на Јо ва но вић, члан Са ве та Га ле ри је КЦ Ру ма, ре кав ши да је у пи та њу из у зет но бо га та из ло-жба ше сто ро умет ни ка.

- То су еми нент ни умет ни ци, ака-дем ски сли ка ри, про фе со ри на фа кул те ти ма. То су умет ни ци ко ји иза се бе има ју без број из ло жби, са мо стал них и ко лек тив них, као и ве лик број на гра да. Сви има ју раз ли чи те по е ти ке, ме ђу-тим об је ди њу је то да су на кло ње ни ап стракт ном

из ра жа ва њу, ми са о ним пу тем су до ла зи ли до сво јих ре ше ња, ни су до но си ли ви зи је из при ро-де, ни су пре но си ли ви ђе но, не го су се ства ра лач-ки од но си ли пре ма оном ви ђе ном, тран спо но ва-ли кроз сво ју ду шу и на пра ви ли ове кре а тив не и

по све му раз ли чи те сли ке. Сва ка сли ка тра жи ан га жман и да јој при ђе мо са раз ми шља њем, ре кла је Ми ли ја на Јо ва но вић.

Та ко ђе, на истом ме сту у окви-ру де ла про гра ма Кул тур ног ле та ко ји је ор га ни зо ва ла Град ска би-бли о те ка „Ата на си је Стој ко вић“ Ру ма на сту пио је ком по зи тор и пи ја ни ста Алек сан дар Ду јин у прат њи со ли стик ња Не ве на

Ре љин и Ва ња Ма нић Ма тић. Ре пер то ар кон цер та „Happy mo-ments“чи ни ле су фран ко фо не пе-сме, ла ти но му зи ка, по зна те џез и евер грин ком по зи ци је и филм ска му зи ка. С.Бе ло тић

Кон цер ти и ли ков на умет ност

Отва ра ње из ло жбе шест умет ни ка

Кон церт Са ше Ду ји на

Среда, 31. јул 2019. 15

ПЕЋИНЦИПрипрема: С. Лапчевићwww.pecinci.org

Општина Пећинци је друга општина у Војводини где се спроводи пилот

пројекат „Прва мамографија“ под сло-ганом Бори се као жена. Пилот проје-кат финансира Покрајинска влада, а реализује Клинички центар Војводине, његову успешност прати Институт за јавно здравље Војводине и Институт за онкологију Сремска Каменица.

Према речима др Снежане Бојанић помоћника Покрајинског секретара за здравство, ово је први покретни ма-мограф у Војводини за чију куповину, адаптацију и опремање је Покрајин-ска влада издвојила око 16 милиона динара, а пројекат обухвата прегледе жена руралних средина у општинама где не постоји мамограф. У општини Пећинци покретни мамограф биће постављен у Шимановцима од 12. ав-густа, а циљна група су жене од 45 до 49 године живота.

- Снимање је бесплатно, није по-требна здравствена књижи-ца, једино лична карта, или неки други лични документ. Циљ пројекта је да се жене едукују о значају превентив-не мамографије као златног стандарда у борби против рака дојке, да ураде ту прву мамографију, а тамо где налаз указује да је потребно даље лечење, убрза сама проце-дура и скрати време чекања

од момента откривања тумора до саме операције. Томе тежимо, јер од тре-нутка сазнања о болести, породица пацијента и сам пацијент преживља-вају трауму, и ми желимо да то време скратимо и убрзамо. Повезали смо све домове здравља, филијале РФЗО,

Савете месних заједница,невладин сектор, до Клиничког центра Војводи-не и Института за онкологију у Срем-ској Каменици. Желимо да сутра овај модел буде стандард и да када је налаз позитиван пацијенткиња без закази-вања одради све налазе које је потреб-но како би хирург могао да ради опе-рацију или одреди даље лечење, ре-кла је др Бојанић, и додала да ће свака жена која буде урадила мамограф до-бити свој налаз код изабраног лекара, а уколико се примети нешто сумњиво пацијенткиња ће одмах бити позвана телефоном.

О томе зашто је важна прва ма-мографија и о значају превентивних прегледа Шимановчанке ће бити у прилици да чују на предавању које ће 4. августа у 17.00 часова у Дому култу-ре одржати др Снежана Бојанић, пре-ма чијим речима се мамографија ради тек после 40 године.

- Код жена до 40 године ради се ултразвук, а тек по-сле 40 године мамографија. Зато се пројекат и зове Прва мамографија, јер жена у том периоду од 41 до 49 треба да уради своју прву мамографију и то је наша циљна група, али ми, нарав-но, нећемо одбити никог. У Војводини живи 289 хиља-да жена. У 2017. години урађено је само 18 хиљада

мамографија, од тих 18 хиљада само 5000 жена је дошло само од себе без позива. Одзив жена је око 9 одсто, а сматра се да је неки скрининг било које болести ефикасан ако се ода-зове бар 75 одсто становништва на одређену болест. Зато ми желимо да на предавању укажемо на значај мамографије, да едукујемо жене о врстама тумора, о томе како се ради мамографија и о томе зашто је важно да је ураде баш сада, изјавила је др Бојанић.

Покретни мамограф биће позици-ониран у центру Шимановаца, а жене које желе да ураде своју прву мамогра-фију могу се пријавити за преглед већ од 4. августа. На спомен обележје у центру Пећи-

наца, поводом славе је положен венац и одата почаст палим борцима и жртвама фашизма из Другог светског рата. Венац су положили Дубравка

Ковачевић Суботички председница Скупштине општине Пећинци и чла-нови Савета месне заједнице Пећин-ци на челу са председником Златком

Јовичићем, који су, потом, заједно са окупљеним потомцима палих бораца и настрадалих Пећинчана, чланови-ма Савета и локалним свештенством одали почаст минутом ћутања нашим прецима.

Пећиначки Архијерејски намес-ник јереј Бојан Мијановић заједно са дечким парохом Недељком Кова-чем одржао је парастос за пострадале Пећинчане и том приликом рекао да је ово прилика да се сетимо ових великих људи и њихових херојских дела, јер су управо они дали оно највредније што имају – свој живот за друге, за нас данас, да би сачували своје прагове и били овде где јесмо.

Осим спомен обележја у центру, које је једно од симбола Пећинаца и где се налази спомен плоча војнику Борису Николићу настрадалом током НАТО аг-ресије, чланови Савета одали су почаст и положили венце и на остала четири спомен обележја у Пећинцима, која не-умољиво чувају од заборава херојска дела палих бораца и свих жртава фа-шизма - на Сувачи, где је 1944. године

стрељано и спаљено 15 мештана; на спомен обележје на месном гробљу посвећено палим борцима; на спомен обележје ван насеља према Добринци-ма, где су настрадали млади Пећинчани на самом крају Другог светског рата али и на спомен плочу на крају улице Браће Видаковића која је посвећена настрада-лим Попинчанима.

О великим жртвама које је подносио Српски народ током ратова прошлог века, на спомен обележју у центру Пећи-наца говорила је Мерима Радивојевић, која је кроз кратки сценски приказ хе-ројине Првог светског рата Милунке Са-вић испричала живот и дело ове храбре жене.

Делегација Великог Ростова из Руске Федерације, на челу са градоначел-

ником Андрејем Лосом, допутовала је у посету Пећинцима, где им је добро-дошлицу пожелео заменик председника општине Зоран Војкић са сарадницима.

- Велика нам је част и задовољство што имамо прилику да угостимо пред-ставнике локалне самоуправе из прија-тељске Русије. Потрудићемо се да ваш боравак у нашој општини учинимо што пријатнијим и да вам представимо шта све општина Пећинци има да понуди. Ово је уједно прилика да се ми боље упозна-мо са градом из кога долазите. Надам се да ће ваш боравак у нашој средини бити једно пријатно и корисно дружење које ће вам остати у лепом сећању, рекао је Војкић.

Градоначелник Лос се захвалио на до-бродошлици и нагласио да се нада да је ово почетак пријатељства између Росто-ва и Пећинаца које ће бити настављено у будућности.

За госте из Русије у поподневним часовима, био је организован обилазак

општине Пећинци, током којег их је ди-ректорка пећиначке Туристичке органи-зације Љубица Бошковић упознала са најатрактивнијим туристичким локалите-тима и културно-историјским наслеђем у Доњем Товарнику, Огару, на Обедској бари и у Купинову.

У згради Општине Пећинци одржан је састанак делегације Великог Ростова на челу са градоначелником Андрејем Лосом и представницима пећиначке локалне самоуправе на челу са заме-ником председника општине Зораном Војкићем. Том приликом, гости из Русије упознали су домаћине са својим градом Великим Ростовом, његовим знаменито-стима и историјом, са акцентом на главну знаменитост Ростовски кремљ који је да-нас музеј.

Састанак је протекао у пријатељском упознавању две локалне самоуправе, а градоначелник Лос је упутио позив пећиначком руководству за узвратну посету, након чега су домаћини уприли-чили обилазак Индустријске зоне у Ши-мановцима за госте из Русије.

Поводом обележавања сеоске сла-ве, у Попинцима je отворена из-

ложба „Особе са инвалидитетом које су мењале свет“. Изложбу је отворио Ненад Нерић државни секретар Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, а посе-тиоцима се обратила и Биљана Јови-чић директорка пећиначког Центра за социјални рад која је истакла да јој је велико задовољство и част што изложба гостује управо у општини Пећинци.

Посетиоци ће, наредних десет дана, бити у прилици да се информишу о жи-воту особа из целог света, које су, упр-кос озбиљним хендикепима, успеле да истрају у својим идејама и наумима.

Пројекат “Особе са инвалидитетом које су мењале свет” спроводи ком-панија “Koлор медија комјуникејшнс” у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална

питања, владином Канцеларијом за људска и мањинска права, Апатинском пиваром и амбасадама страних држава

у Београду, како би током ове године представила приче о славним особама са инвалидитетом из целог света.

ПОВОДОМ СЛАВЕ У ПОПИНЦИМА

Изложба “Они су мењали свет”

Изложба у Попинцима

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА “ПРВА МАМОГРАФИЈА”

Бесплатна заштита

Све је спремно за прегледе

Др Снежана Бојанић

ПЕЋИНЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ СЛАВУ

Одали почаст херојским прецима

Одали почаст јунацима

ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ВЕЛИКОГ РОСТОВА

Добродошлица пријатељима из Русије

Добродошлица пријатељима из Русије

Среда, 31. јул 2019.16

Poklon

vaučer

Besplatan ulazak >>> ZASAVICAVaučer važi za jednu osobu i jedan ulazak od 25.07. - 01.09. 2019.

Млади чланови Фудбал-ског клуба “Граничар”

Грабовци на необичан начин су прикупљали средства за народне кухиње на Косову и Метохији. Омладинци из овог села, заједно са својим тернером Николом Нова-

ковићем су се окупили и за добровољан прилог прали аутомобиле, бицикле и мо-тоцикле мештанима Грабо-ваца за симболичан новча-ни износ и тако прикупили 18.750 динара. Та средства су одмах прослеђена на рачун Епархије Рашко-при-зренске, одакле ће бити ус-мерена за рад народних кухиња.

- Благословом Епископа Рашко-при-зренског Владике Теодосија и Епископа Сремског Владике Василија смо орга-низовали ову акцију. Било је то забав-но, играње и прскање за наше младе из села, али и корисно дружење током ког смо прикупили одређена сред-ства. Свако је дао колико може, а наши мештани су се радо одазвали нашој ак-цији. То није први пут да нешто зајед-нички радимо, често уређујемо центар села, сређујемо наше просторије, а ус-коро крећемо и у акцију порибљавања нашег канала. Тако да ова акција није неуобичајена за наше младе фудбалере и надамо се да ћемо и у будућности на исти овакав начин моћи да се ангажује-мо, рекао је Никола Новаковић, тенер кадета у ФК “Граничар” Грабовци.

Тако је десетак младих хероја из Гра-боваца, уместо да недељно преподне ис-користе за игру, одлучило да се прихвати посла и на тај начин обезбеди више об-рока људима на Косову и Метохији који за то немају услове.

- Са задовољством смо прихватили идеју нашег тренера, а Грабовчани су такође са задовољством прихватили нашу акцију. И ми смо презадовољни, јер су сви лепо реаговали и хвалили нашу

акцију, а било је и оних који ус доал-зили да им перемо и бицикле и моторе, каже четрнаесто-годишњи Стефан

Млађеновић из Грабоваца.

- Задовољни смо и срећни и поносни једни на друге што смо овако нешто урадили. Мештани-ма у почетку није било јасно шта ми то радимо, али смо им лепо објаснили да смо ту да помог-

немо онима који су гладни и онда су нас сви јако лепо прихватили. А прање кола није никакав проблем, сви ми и код куће перемо кола. За један аутомобил је по-требно око 15 минута да се лепо среди, рекао нам је Бранислав Митровић, два-наестогодишњи дечак из Грабоваца.

Тако су уз забаву млади фудбалери опрали четрдесетак аутомобила у свом селу.

- Деца су ме одушевила, помог-ла сам колико сам могла и поносна сам на своје младе Грабовчане што су уместо да се, као и већина деце, играју, изашли на улицу како би по-могли другима које ни не познају. По-себно ме је одушевило што су посао претворили у добру забаву, па је све деловало као велика игра, мада зна-мо колико сваки динар значи онима који немају то што ми имамо, рекла је Ружица Радић, Грабовчанка која се одазвала овој хуманитарниј акцији.

Можда би неко за износ од 18.750 ди-нара рекао да није много, или довољно, али ако би свако у својој свести имао оно што су имали млади грабовачки фудбале-ри и њихов тренер, сигурно је да би про-блем угрожених на Косoву и Метохији био далеко мањи.

С. Белотић

Завршене су све припремне радње за почетак изградње стазе здра-

вља у Врднику. Подсетимо, у питању је пројекат вредан око 114 милиона динара за који је средства одобри-ла Управа за капитална улагања АП Војводине, док је инвеститор Општина Ириг. У питању је пројекат који ће се надовезати на приватну инвестицију од великог економског и туристичког значаја за Срем и Фрушкогорје, а то је хотелски комплекс „Фрушке терме“ у систему хотела „Премијер Аква“ у Врд-нику. Након спроведене јавне набавке за извођача радова изабран а је фирма Баумајстер. Ради се о траси дугој око два километра која ће спојити хотел Премијер Аква у Врднику и Етно село Врдничка кула и нов комплекс Фруш-ке Терме. Траса је позната на којој је до сада постојала земљана стаза. Ра-дови подразтумевају асфалтирање, банкине, јавну расвету, саобраћајну сигнализацију, а упоредо ће се радити и канализација коју финансира „Про-монт група“, у чијем власништву су и поменути хотели. Да је све спремно за почетак, уверили су се представници Општине Ириг, приликом обиласка утврђене трасе.

- За пројекат изградње и уређења Стазе здравља у Врднику, Управа за капитална улагања АП Војводине одо-брила је 114 милиона динара. Општи-на Ириг је као инвеститор закључила Уговор са извођачем и у наредном пе-риоду се очекује почетак радова. Бањи Врдник, као све привлачнијој и попу-ларнијој туристичкој десетинацији, су овакве и сличне инвестиције попут адреналин парка, зип лајна и жичаре, потребне, јер ово је најбољи начин за привлачење све већег броја тураиста. Пружајући им овакве квалитетне садр-жаје стварамо услове за њихов останак и дужи боравак на територији наше

општине, рекао је Миодраг Бебић, за-меник председника Општине Ириг.

Бебић је локацију обишао заједно са директором Туристичке организације Општине Ириг, Драганом Драгиче-

вићем и директором ЈП „Комуналац“ Ириг, Александром Манојловићем и осталим срадницима.

Рок за завршетак радове је 31. август када се планира и отварање „Фрушких терми“, туристичко бањског комплекса који подиже „Промонт група“ у чијем је саставу хотел „Премијер аква“ и Етно село „Врдничка кула“. Ова компанија је, када је у питању Стаза здравља, финан-сирала целокупну пројектну докумен-тацију и експрорпијацију земљишта на 115 парцела. Подсећамо да је пре извесног времена власник компаније к Милинко Цицмил, рекао да ће њи-хова обавеза бити и поставка гасне и канализациоине мреже.

- То су прве терме у Србији, капци-тета 32.000 метара квадратних, са 6 затворених и 5 отворених базена, у

питању је диван комплекс са три тер-мална извора које смо такође оспосо-били. До тада би требало да буде завр-шен прилазни пут и стаза здравља. Ка-пацитет хотела је 411 лежаја, 210 соба, 10 апартмана, спа и велнес простор на 7.300 квадрата, преко 1000 лежаљки, тобогани и све што чини пратећи про-грам. За сада јој је радни назив Фрушке терме, а мислим да ће тако и остати, на 301 метру надморске висине, на плацу од око 50.000 квадрата, са гаражом за око 300 возила. Читав комплекс функ-ционисаће 12 месеци годишње, а оно што је занимљиво, постојаће и отво-рени базени и у зимском периоду, ре-као је Милинко Цицмил.

А након тога, у наредној години могла би да почне и изградња гондо-ле-жичаре која би се протезала од Врд-ника до Врдничке куле. Први корак је планска документација, а одлука о ње-ној изради донета је на једној од прет-ходних седница локалног парламента у Иригу. С.Белотић

Сремске новине и СРП Засавица поклањају читаоцима ваучер за

бесплатан улазак у Специјални резер-ват природе Засавица.

Исеците ваучер из Сремских нови-

на и имате прилику да бесплатно посе-тите Резерват Засавица.

Ваучер важи за једну особу и један улазак у резерват у периоду до првог септембра 2019. године.

Поклон читаоцима – ваучер за посету Резервату Засавица

Стаза здравља до 31. августаЗа пројекат изградње и уређења Стазе здравља у Врднику, Управа за

капитална улагања АП Војводине одобрила је 114 милиона динара - 31. августa се планира и отварање „Фрушких терми“, туристичко бањског

комплекса који подиже „Промонт група“ у чијем је саставу хотел

„Премијер аква“ и Етно село „Врдничка кула“

Пројекат првих терми у Србији

Обилазак будуће трасе Стазе здравља

Прали аутомобиле за гладне на Косову и Метохији

Новац отишао на право место

Вредни Грабовчани помажу угроженима

Среда, 31. јул 2019. 17

Пр ви пут у Ин ђи ји је 27. ју ла у пе-шач кој зо ни ор га ни зо ва но так-

ми че ње нај ја чих љу ди све та у окви ру „Strog man Cham pi ons Le a gue“. Реч је о нај а трак тив ни јем и нај при зна ти јем так ми че њу нај ја чих љу ди све та, атле-та са зда них од 150 до 160 ки ло гра ма ми ши ћа, а онај ко ји на кра ју се зо не са-ку пи нај ви ше бо до ва са свих 16 так ми-че ња, про гла ша ва се за нај ја чег чо ве ка све та го ди не.

У Ин ђи ји су се тог, вре лог јул ског да на оку пи ли так ми ча ри из ви ше од 10 зе ма ља све та, по пут Ве ли ке Бри та-ни је, САД, Хо лан ди је, Ма ђар ске, Бо сне и Хер це го ви не, Есто ни је и дру гих. На шу зе мљу пред ста вља ли су Не мо Та сић, већ афир ми сан у том спор ту и мла да на-да из Ки кин де Вла ди мир Бу ла то вић.

Так ми ча ри су сво ју сна гу по ка за ли у пет ди сци пли на: Log lift, Truck pull, Far mers walk, Atlas sto nes, Dead lift car.

Ко ри сте ћи пре по зна тљи ве те ре те као што су ву ча ка ми о на од 20 то на, по ди за ње аута од 1,2 то не, тр ка ње под те ре том од 400 ки ло гра ма..., так ми-ча ри су сли ко ви то број ној пу бли ци у Ин ђи ји до ча ра ли ко је су гра ни це сна ге

и из др жљи во сти људ ског те ла ко је је при пре мље но пра вил ном ве жбом и на чи ном жи во та.

Ина че, ди сци пли не су та ко по ста-вље не да сва ка од њих из и ску је дру-гу гру пу ми ши ћа та ко да се, у ства ри тра жи нај ком плет ни ји так ми чар. На јед ном од 16 так ми че ња ко ја се то ком го ди не по пра ви ли ма ли ге одр жа ва ју у раз ли чи тим др жа ва ма на свим кон ти-нен ти ма, у Ин ђи ји је по бе дио Мар ко

Ре млик из Есто ни је. - У Ин ђи ји се не игра са мо нај бо љи

фуд бал, да нас се у Ин ђи ји одр жа ва-ју спорт ске ма ни фе ста ци је као што је ова и за и ста смо по но сни на то. То ће-мо ра ди ти и у бу ду ће и ми слим да Ин-ђи ја ова ко не што за слу жу је. Же лим да се за хва лим ор га ни за то ри ма што су пру жи ли по ве ре ње и шан су Ин ђи ји да ова ко не што ор га ни зу је. Под се-ти ћу још јед ном, Ин ђи ја је је дан од

16 гра до ва све та где се ор га ни зу је ова ква ма ни фе ста ци ја-, ре као је, по же лев ши до бро до шли цу и успех у так ми че њу у име пред сед ни ка оп-шти не Ин ђи ја Вла ди ми ра Га ка, шеф ње го вог ка би не та Не ма ња Ми ло је-

вић. Ово је би ла и при ли ка да нај леп-ша сли ка о Ин ђи ји оде у свет јер гле-да ност овог пре но са у око 100 за ма ља све та, пре ма ста ти стич ким по да ци ма, до сти же око 200 ми ли о на гле да ла ца. Та ко је овај срем ски град ко ји је у Ср-би ји имао при ви ле ги ју да се у ње му одр жи јед но од так ми че ња нај ја чих љу ди све та, ујед но до био про мо ци ју на нај ви шем свет ском ни воу.

Ди рек тор ли ге Мар сле Мо стерт ре-као је да из свег ср ца во ли Ср би ју и за-хва лио се оп шти ни Ин ђи ји ко ја је ве ли-ко ду шно по мо гла да се ово так ми че ње одр жи.

Г.М.

По бед ник Есто нац Мар ко Ре млик Ин ђи ја има ла при ви ле ги ју да се у њој одр жи

јед но од так ми че ња нај ја чих љу ди све та

и ујед но до би ла про мо ци ју на нај ви шем

свет ском ни воу

Ву ча ка ми о на

По ди за ње аута

По здрав на реч Не ма ње Ми ло је ви ћа

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав-њу на 20 ари пла ца, це на по вољ на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем ју тро и 3 фр та ља зе мље, 100 ме та ра од на плат не рам пе на ауто пу ту у Ку зми ну. Тел:060/385-44-81

- Про да јем ку ћу 160м2 са по моћ ним објек ти ма у Срем ској Ми тро ви ци ули-ца Пр ви Но вем бар 25. Тел: 022/614-624 и 063/194-31-09

- Про да јем ку ћу на пла цу од 8 ари.две пар це ле из ла зе на две ули це, це на 25.000 евра. Тел. 063/32-12-55

- Про да јем спрат ну ку ћу у на се љу Орао, це на 80.000 евра.Тел: 065/32-11-255

- Про да јем 16 ари пла ца под усе вом код Чар де. Тел: 061/23-72-555

- Про да јем спрат ну ку ћу у на се љу Пич-ко вац на 6,5 ари пла ца. Тел: 069/801-1592

- Про да јем спрат ну ку ћу у пр вој зо ни, це на 75.000 евра, Срем ска Ми тро ви ца. Тел: 063/65-66-18

- Про да јем 3,021 хек та ра, 5,3 ју тра у ко ма ду зе мље у Чал ми по тез Мор јан. Тел:062/409-476

- Про да јем ку ћу 120м2 на 4 ара у Срем ској Ми тро ви ци, екс тра ло ка ци ја 50м од бол ни це по год на за све на ме-не, ло кал, ин ве сти то ри. Тел: 063/841-93-15

- Про да јем ви кен ди цу код Ди во ша пре ма ма на сти ру Ђип ша на трв дом пу ту на око 30 ари у од лич ном ста њу , ле га ли зо ва на има со лар ну стру ју.Тел: 063/535-889

- Из да јем ку ћу са окућ ни цом , ба шта и дво ри ште 8 ари це на по до го во ру , Ма чван ска Ми тро ви ца, Сав ска 5. Тел: 069/394-68-65

- Из да јем ку ћу 70м2 ули ца Пла нин ска Срем ска Ми тро ви ца, гре ја ње на ка-ље ву пећ са пра те ћим објек ти ма. Тел: 064/316-90-56

- Про да јем 3 ју тра зе мље у Ле жи ми ру из над се ла. Тел: 069/622-781

-Про да јем ку ћу у Ла ћар ку 100м2 са пра те ћим објек ти ма воћ ња ком и ба-штом или ме њам за стан у Срем ској Ми тро ви ци. Тел: 064/24-44-838

СТА НО ВИ

- Из да јем јед но со бан стан у цен тру Срем ске Ми тро ви це од 1. ав гу ста, ком плет на ме штен. Тел: 063/535-542

- Про да јем дво со бан стан 51м2 у на-се љу М. Ху ђи осмо спрат ни ца. Тел: 065/321-12-55

- Про да јем дво со бан стан 60м2 на КПД 22 ав густ , пр ви спрат, ЦГ, по друм. Тел: 064/12-33-310

- Из да јем на ме ште ну гар со ње ру у цен-тру Но вог Са да. Тел: 064/31-31-331

- Из да јем на ме штен стан у Срем ској Ми тро ви ци, Ше ћер со как, ком плет но на ме штен. Тел: 064/31-31-331

- Из да јем дво со бан стан за сту ден те и уче ни ке у стро гом цен тру Срем ске Ми тро ви це, да љин ско гре ја ње, ТВ, ин-тер нет ком пи ју тер. Тел: 063/7793-172 и 022/625-380

- Из да јем на ме ште ну со бу за уче ни це на се ље Ста ри мост 27. Тел: 069/626-985

СТА НО ВИ

- Из да јем на ме штен стан за са ми цу у Срем ској Ми тро ви ци. Тел: 631-585

- Из да јем јед но со бан на ме штен стан са ку па ти лом, улаз по се бан, гре ја ње на гас, на услу зи веш ма ши на и ма ши-на за су ше ње. Тел: 671-845 061-1555-110

- Из да јем дво и по со бан кон фо ран стан по лу на ме штен за себ на дво ри шна згра да гре ја ње ка ље ва пећ, код шко ле Јо ван По по вић у Срем ској Ми тро ви-ци, вла сник. Тел: 065/9623-229

- Из да јем на ме ште ну гар со ње ру са ЦГ, ин тер не том кар кинг ме стом ули ца Во-ји сла ва Или ћа 7, Пеј тон. Тел: 628-015 и 062/411-835

- Про да јем дво со бан стан 60m2 на КПД-му, I спрат, ЦГ, по друм, це на 25.000 евра. Тел: 064/12-333-10

ЛО КА ЛИ

-Из да јем ха лу 600м2 За све вр сте де-лат но сти у Но ћа ју са по слов ним про-сто ром, при лаз са две стра не и пар-кин гом. Тел: 065/2657-122

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем ка ми он ЗА СТА ВА РИ ВАЛ, Ки пер, ре мон то ван ком плет. Тел: 063/535-889

- Про да јем Голф 2, 1985 го ди ште у бес-пре корм ном ста њу ауто ма тик, мо тор бен зин плин, ате сти ран. Тел: 063/535-889

- Про да јем ауто мо бил Смарт, 2002. го ди ште, сви па пи ри ура ђе ни, на име, 1.800 евра. Тел: 063/509-493

ПО ЉО ПРИ ВРЕД НЕ МА ШИ НЕ

- Про да јем кру њач и пре кру пач Оџач-ки и ши ва ћу ма ши ну у ис прав ном ста њу. Тел: 064/24-44-838

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Про да јем ме ка но огрев но др во. Тел: 064/38-28-534

- Про да јем два про зо ра 60х60 са ша-лу ка три ма,бој лер, би де са ар ма ло-вом сла ви ном , ор ма рић и гре ја ли ца за ку па ти ло и уга о ну гар ни ту ру, две фо те ље и ко жне јак не и дру га оде ћа. Тел:064/419-27-00

- Же на 59 го ди на не го ва ла би не пок-трет ну жен ску осо бу ,Срем ска Ми тро-ви ца и ли Бе ла ру жа. Тел: 064/242-93-60

- Про да јем ком плет кро јач ку рад њу са три рав но ште па ју ће ма ши не, ен дла-ри ца са пет ко на ца, два кро јач ка сто ла и ТА пећ 6 ки ло ва та. Це на по до го во ру. Тел: 064/26-87-276

- Про да јем ма ши ну за одва ја ње ко-шти ца од шљи ва и фи но мле ве ње ја-бу ка, кру ша ка и ду ња. Тел: 022/623-981 и 064/33-11-788

РА ЗНО

- Кре че ње и фар ба ње сто ла ри је као по сле кре че ња из вла че ње са ра са ваљ ком ста рин ско 20 му стри. Тел: 064/44-20-412

- Про да јем струг АДА ПО ТИ СЈЕ 2 ме-тра рад на ду жи на, про лаз Фи 75, у рад ном ста њу. Тел: 063/535-889

- Про да јем ком пре сор Труд бе ник До бој 1500 ли та ра ис пра ван. Тел: 063/535-889

- Про да јем хи дра у лич ко ви тло ита ли-јан ско, ско ро но во са ка ми о на МАН. Тел: 063/535-889

- Про да јем хи дра у лич ки агре гат BOSCH PAR KER,ре зер во ар 300л, елек-тро мо тор 23ки ло ва ти, по го ни крил ну пум пу са ел.маг нет ним раз вод ни ца ма, хи дро а ку му ла то ром и ком плет пра те-ћом опре мом. Тел: 063/535-889

-Про да јем сто лар ски КЕТ ФРЕ ЗЕР. Тел: 063/535-889

- Про да јем Фре зу за мо то кул ти ва тор у бес пре кор мом ста њу, Не мач ка. Тел: 063/535-889

-Про да јем ве ли ку бру си ли цу са 2 ка ме на фи 400мм за бра ва ри ју. Тел: 063/535-889

- Про да јем алат хи дра у лич ку пре су за пре со ва ње ка бло ва за елек тро мре жу. Тел: 063/535-889

- Про да јем хи дра у лич ку пум пу за фе-ка ли је мар ке МО РО за ци стер ну 6-8 мм3. Тел: 063/535-889

- Про да јем ди зел мо тор ста бил ни Ха-зет са два кли па звуч но изо ло ван Тел: 063/535-889

- Про да јем ма шин скуу те сте ру , ма-ши ну за се ћи ме тал Ек цен тар фи 350 По бе да и фи 200 Ита ли јан ска. Тел: 063/535-889

- Про да јем бо цу за ком пре сор 1500 ли та ра Труд бе ник, До бој. Тел: 063/535-889

- Про да јем гу мар ку пре су 20 то на Уни-вер зал Ба ња Лу ка. Тел: 063/535-889

- Про да јем бур ги ју са ре дук то ром фа-брич ка фи 250 за бу ше ње ру па за во ће или огра де, при кљу чу је се на по лу ге трак то ра. Тел: 063/535-889

- Пен зи о нер ма те ри јал но обез бе ђен, озби љан, тра жи же ну за брак до 68 го ди на. Зва ти по сле 20 ча со ва. Тел: 650-346 и 064/426-18-29

Среда, 31. јул 2019.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Стоматолошка ординација

Стари шор 48Сремска Митровица

022 611-199

Др Филиповић

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

Радно време:КУЋНЕ

ПОСЕТЕ

Тел:

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

МАРКЕТИНГ

610-496 и 615-210

610-496 и 615-210

Среда, 31. јул 2019. 19

Ribarska obala bb,

Tel: 064/842-08-66

Menadžer: 064/842-08-76

Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite vaše značajne datume u prijatnom ambijentu restorana Posejdon uz obalu Save. Prenoćište, izvanredna kuhinja, dobra usluga. Vikendom tamburaši.

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

Restoran

POSEJDONSremska Mitrovica

Bog Panonskog mora

Смештен на средини пута између Сре-ма и Јужне Бачке, малени Сусек тре-

нутно броји близу 850 становника, уз тен-денцију сталног опадања броја мештана. У овом селу чији житељи себе све мање виде као Сремце, али, ако је за утеху, не и као Бачване, све је више празних кућа. Омладина која заврши основну школу одлази у Сремску Митровицу, Бачку Па-ланку или Нови Сад. Ретко ко се враћа у Сусек или у Беочин, мада, како истиче први човек Месне заједнице Живан Ста-

нојевић, има и таквих. Можда не довољ-но... тек за пелцер. Или да се агонија оди-мирања успори.

Ђака никад доста

У селу тренутно постоји Фудбалски клуб Сусек, Удружење жена “Велико срце”, а жива је и осмогодишња школа “Јован Поповић”, у коју поред Сусечана долазе и деца из Нештина, Баношто-ра, Луга, Свилоша и Грабо-ва. Тренутно у “Поповићеву” иде182 ђака. Бројка свакако није мала, али ако се подели на шест, лако се може доћи до закључка да беочинским селима и те како недостаје младог нараштаја.

У сеоском обданишту тренутно има петнаесторо деце смештених у различи-те узрасне категорије, што само допуњује тешку слику са којом се Сусек, пратећи опште трендо-ве одумирања села, тренутно сусреће.

Директор школе Илија Пешић каже да генерално говорећи, услови за сти-цање знања и извођење наставе нису лоши, али да простора за улагања увек има.

- Стотинак деце је из Сусека, док је остатак из осталих села. Просечно упи-сујемо око двадесетак првака и већ го-динама то се креће до два ученика мање годишње, што није превелики прболем. Што се тиче одржавања објеката, ми сва-ке године нешто радимо, али малим шко-лама и њихових издвојеним одељењима

није лако. Наша села су мала, па су и улагања мања, поготово ако узме-мо у обзир да деце нема и да ће их у скорије време теш-ко бити. Објекти су у солидном стању, одржавамо кро-вове, инсталације, добро се грејемо и трудимо се да то што је најважније одржимо на што бољем нивоу, прича Пешић и додаје да у скорије време неће бити спајања одељења. - У наредних десет година ми ћемо функционисати као сада, а како ће бити после видећемо. Опасност од га-шења увек постоји. У Грабову тренутно немамо ученика и школа, која је једна од

најстаријих у Војводини не функционише до даљњег. За сада у селу има нешто деце, али још увек нисам сигуран да ће у Грабову остати, тако да за сада и не вреди о томе разго-варати и превише мислити.

Да ђака никада није доста, не треба посебно наглашава-ти. У случају Сусека потреба за њима је још већа, тим пре што, како напомиње Пешић, ништа боље не сведочи о животу једног села од школе

пуне малишана. - Некада су наше школе биле препуне.

Али, било је то неко друго време, када људи живот на селу нису доживљавали тешко као данас. Онда се све промени-ло. Ко год жели да уради нешто више, тај одлази, и ту мислим да нема повратка на старо. Док смо ту, ми радимо, успоравамо те процесе, преносимо деци знање. Где год били, ја се надам да ће постати добри људи и да ће успети да ураде нешто ко-рисно себи и заједници са знањем које су стицали у нашој школи. То је наша мисија и ми више од тога не можемо, закључује директор.

Нема канализације,

али има нажења

За разлику од Нештина и Баноштора, Сусек живи од житарица и сточарства. Од култура су најзаступље-нији кукуруз, соја и жито, а на пашњаке који овом селу не недостају, изводе се овце, козе и говеда.

- Имамо на неколико места откуп у селу и у бли-зини и то је добро. Но, све то скупа није довољно да

млади остану и све су то махом старија домаћинства која се бави стварима који-ма су се бавили читав живот. На жалост, тенденција је таква да село стално губи становништво и ми ту мало шта можемо променити. Имамо одличну сарадњу са локалном самоуправом која нам одобра-ва пројекте и подржава нас колико год је у могућности. Комунална инфраструкту-ра је на задовољавајућем нивоу и једино што нам недостаје јесте канализација. Ту смо доста одрадили на припремама за коначан почетак радова, па се ја надам да ћемо бити село која ће добити канали-зацију. То ће бити добро како због мешта-на и њихових потреба, тако и због нашег аграра, наставља причу Станојевић и до-даје: - Уређујемо гробље, путеве, а посе-бан акценат стављамо на атарске путеве. Ми немамо својих прихода и средства која добијамо трудимо се да максимално рационално искористимо. То постижемо плановима и повећаном бригом о селу, како би што мање новца расипали на оно што не мора. Нашим мештанима је одла-зак у њиве најважнији, од тога се живи, па су атарски путеви најважнија ствар.

Оно што Сусеку не недостаје јесу не-жење. Њих има “за извоз”, а није редак случај да су у кућама неожењена остаја-ла и рођена браћа. Девојке у ово село ре-тко долазе, чешће одлазе “на страну”, па су током протеклих година Сусечани по невесте морали да оду и у Албанију.

- Слабо то иде. На селима има доста нежења и ми ту нисмо изузетак. Девојкама је лакше да се крећу, да одлазе из села. Мушкарци обич-но имају већу одговорност према имањима, то се њима оставља па се од њих и очекује да буду везани за земљу. Чето та имања нису довољ-но велика, нема новца и то онда све кочи. Са друге стране, имамо и дос-та пробирача, што опет није добро, а и генерално узевши, ти наши мом-ци ретко иду ван свог села да негде потраже себи сурпуге. Имамо ипак и

један леп пример два брата која су поже-нила Албанке. Данас имају и децу, имају доста стоке, остали су у свом селу и то за сада лепо иде. Сви ми се надамо да ће се то променити, али никога не осуђујемо. Моја деца су отишла у Нови Сад, тамо су се пронашла и ја нити сам желео њих да кочим нити желим било кога да осуђујем. Није лако живе-ти данас у малим срединама. То се мора доживети и про-живети, не може се препри-чавати, јасан је први човек Сусека.

Друштвени живот

на апаратима

Млади који у селу остану, своје слободно време могу да проведу у свека неколико омањих ло-кала или у Фудбалском клубу Сусек. Све то ипак није довољно, па је последњих година приметно и значајно опадање интересовање за најважнију споредну ствар на свету. Тренутно, Сусек игра у новосадској фудбалској лиги, у најнижем рангу такмичења, путовања на мечеве нису јефтина, а ако се томе придода и податак да клуб плаћа путне трошкове играчима који долазе из других средина, ситуација постаје још тежа.

- Новосадска градска лига је током година расла, односно дошло је до припајања већих места као што су Гар-диновци, Жабаљ, Тител и друга. То нама значи да морамо да идемо и до Вилова и Лока да играмо, дистанца је и до де-ведесет километара, па ви сада видите колико ту треба новца. Ми имамо и ту подршку локалне самоуправе, Спортски савез Општине Беочин нам излази у су-срет колико год се може, спонзора неких са стране нема и да нема неколико нас

ентузијаста, не знам како бисмо издржа-ли, прича Живан и додаје: - Ја сам био иг-рач и стало ми је до клуба. Водим децу на мечеве, косим, заливам и тешко ми падне када знам да фудбал све мање занима чак и оне Сусечане који су у клубу играли. Ми фудбал доживљавамо као забаву за

младе, као рекреативну зани-мацију и не разумем жељу да се и то професионализује. Ми ћемо ускоро доћи у ситуацију да ће сваком клубу требати лап-топ и стручно лице за рад са њим, што значи додатне трошкове, а питање је ко ће то моћи да покрије.

Приликом оснивања, то-ком треће деценије прошлог века, сусечки Фудбалски клуб носио је име Хајдук и то зах-ваљујући помоћи коју је клу-

бу уручио сплитски истоименик. Након Другог светског рата име је промењено у Партизан, да би од пре неколико година понео име свог села.

- Ја не знам тачно како и зашто, али знам да је сплитски Хајдук на самом ос-нивању помогао клуб. Од “Билих” смо добили комплетну опрему, лопте, дре-сове, све што је требало и због тога, када је решавано о имену клуба постали смо Хајдук. Након рата постали смо Парти-зан. Боје су биле црно-бела, били смо везани за београдске црно-беле, а ни то ми није баш најјасније, пошто већина нас који фудбал пратимо у селу навијамо за Звезду. Онда је дошла криза, проблеми и неки судски спорови, услед чега смо променили име у Сусек и тако се и данас зовемо, каже Живан.

За разлику од фудбала у који су, ко-лико јесу, укључени мушкарци, жене су ангажоване у Удружењу “Велико срце”. Редовно посећују околна села, излажу

своје рукотворине, сусечке спе-цијалитете, а и у свом селу орга-низују сличне манифестације које, макар на трен, оживе село и пока-жу да још увек живи.

Колико ће Сусек заиста живети, остаје да се види. Све што је у њему добро, дело је Сусечана, а оно што је лоше и на шта ови вредни људи не могу да утичу, део је ширих про-цеса на које они, ма колико желели, тешко могу утицати.

С. Л – М. М.

Колико ће Сусек заиста живети, остаје да се види. Све што је у њему

добро, дело је Сусечана, а оно што је лоше и на шта ови вредни људи

не могу да утичу, део је ширих процеса на које они, ма колико желели,

тешко могу утицати

Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Чардак ни на небу ни на земљи

Живан Станојевић

Илија Пешић

У Сусеку ових дана

Сеоска црква

Спортска сала у Основној школиИгралиште ФК Сусек

Среда, 31. јул 2019.20

11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

610-496 и 615-210

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Но ва Мис Сре ма иза бра на је 25. ју ла у Пе ћин-ци ма, а ову ла ска ву ти ту лу по не ла је Ива на

Бог да нов ски. На зва нич ном по лу фи на лу из бо ра за Мис Ср би је, одр жа ном у хо те лу Кри стал, ти ту-лу пр ве пра ти ље осво ји ла је Јо ва на Ли ша нин

ко ја се те ве че ри оки ти ла и лен том Мис шар ма. Дру га пра ти ља је Јо ва на Ра дој чић, а Мис фо то-ген чно сти је Ђур ђи на Ра до вац.

Но ва Мис Сре ма нам је на кон про гла ше ња ре кла да ни је оче ки ва ла ти ту лу, јер се пр ви пут так ми чи.

- Све де вој ке су би ле фе но ме нал не и ве ру јем да је жи ри ју би ло ја ко те шко да од лу чи ко ја де вој-ка тре ба да бу де Мис Сре ма. Оста ле де вој ке ни ка-ко не тре ба да од у ста ју, јер и њих оче ку је ти ту ла јед ног да на, из ја ви ла је Ива на Бог да нов ски.

Ме ђу чла но ви ма жи ри ја би ли су и за ме ник пред сед ни ка оп шти не Пе ћин ци Зо ран Вој кић

и ди рек тор ка Ту ри стич ке ор га ни за ци је оп шти-не Пе ћин ци Љу би ца Бо шко вић, као и го сти из Ру си је – гра до на чел ник Ве ли ког Ро сто ва Ан дреј

Лос и На та ли ја Ша ти љи на.

- Оп шти на Пе ћин ци је по зна та као је дан од цен та ра при вред ног и ин ду стриј ског раз во ја. По-но сан сам што смо ве че рас би ли и цен тар ле по те Сре ма“, из ја вио је Вој кић.

Глав ни те рет ор га ни за ци ја из бо ра Мис Сре ма и ове го ди не је био на Мир ку Пу чи ја ше ви ћу, вла сни ку мод ног брен да Дај монд вик то ри, у чи-јим су се мо де ли ма из мод не ко лек ци је Са ха ра так ми чар ке те ве че ри пред ста ви ле жи ри ју и пу бли ци.

- По осме си ма на ли ци ма при сут них ви дим да смо ус пе ли да на пра ви мо пра ви му зич ко-сцен-ски спек такл, уз уче шће број них по зна тих лич-но сти из све та шоу би зни са и мо де. Би ли су ту Са ша Ка тан чић, Ма ри на Сте па но вић, Јел ле на,

Је ле на Го лу бо вић, Пре стиж бенд и мно ги дру ги. По ре ак ци ја ма ви дим да су сви за до вољ ни, а то је нај ва жни је. Ове го ди не смо има ли ди рек тан те ле-ви зиј ски пре нос из бо ра ко ји смо ра ди ли са шест ка ме ра и дро ном, и са три ре ди те ља. У мом ти му је би ло 14 љу ди. Све то са со бом но си ве ли ку од-го вор ност. Ја се увек так ми чим са са мим со бом, а то је и нај ве ћи про блем и нај ве ћа са тис фак ци ја, ре као нам је Пу чи ја ше вић.

Вла сни ца ком па ни је ко ја ор га ни зу је из бор за Мис Ср би је Ве сна де Вин ча има ла је са мо ре чи хва ле за ор га ни за то ре и так ми чар ке.

- За и ста сам пре за до вољ на. Ни ка да ни смо има ли то ли ко де во ја ка ко ја има ју про сто хо ли-вуд ску ле по ту. За хва љу ју ћи на шим при ја те љи ма из Ру си је има ли смо и ин тер на ци о нал ни жи ри. Так ми че ње је би ло до сто јан стве но и фил мич но, а Пу чи ја ше вић је још јед ном ус пео да по диг не ни во так ми че ња и че сти там му на то ме. Ко лек ци-ја ње го вих ве чер њих ха љи на је не што по себ но. Сва ке го ди не све фи на лист ки ње из бо ра за Мис Ср би је до би ја ју сти пен ди ју. Ива на је ве че рас до-би ла сти пен ди ју за шко ло ва ње на Про џект ме-наџ мент ко ле џу (Про јецт ма на ге мент цол ле ге). Иду ће го ди не ће мо до де ли ти че ти ри сто ту сти-пен ди ју за че тво ро го ди шње сту ди је и то сма трам сво јим нај ве ћим жи вот ним ре зул та том, из ја ви ла

је де Вин ча и на ја ви ла из бор за Мис Ср би је за ок-то бар ове го ди не.

Она је ујед но на ја ви ла да ће и на ред ни из бор

за Мис Сре ма би ти одр жан у Пе ћин ци ма јер, ка ко је ре кла, не тре ба ме ња ти оно што ова ко до бро функ ци о ни ше. С. Н.

Среда, 31. јул 2019. 21

Kompanija Modine je globalni lider u proizvodnji industrijskih izmenjivača toplote i rashladnih uređaja u auto industriji. Modine u Srbiji širi svoje kapacitete stoga pozivamo sve zainteresovane da grade svoju karijeru u multinacionalanoj kompaniji.

Osnovni uslovi:

Zavisno od radnog mesta, potrebno je imati :

tehničke struke

Nudimo:

snezana.licanic@modine.com ili ostaviti svoje radne biografije na

Удру же ње же на “Ди ка” из Ку зми на успе шно је ре а ли зо ва ло ју би лар ну,

10. по ре ду, ма ни фе ста ци ју “Ку змин не-кад и сад“ уз уче шће 25 удру же ња из Сре ма, Шу ма ди је, По ду на вља, Ма чве и дру гих ре ги о на Ср би је. Ово га пу та ма ни фе ста ци ја је би ла дру га чи ја са-др жа јем од ра ни јих, јер се уче сни ци ни су пред ста вља ли штан до ви ма са ру-ко тво ри на ма ко је из ра ђу ју , већ су то учи ни ли ко лаж при ред бом, а из во ђа чи би ли до ма ћи ни и го сти.

Пред пу бли ко ми спред Кул тур ног цен тра Ку зми на, ко јој ни ки ша ни је по-ре ме ти ла па жњу,по че ло је из ве до ђе-ње му зич ко – сцен ског и фол клор ног про гра ма по во дом ју би ле ја. Исти на

про грам је, ипак, због ки ше, био пре-се љен у са лу где је и ре а ли зо ван.

Пред сед ни ца Удру же ња же на “Ди-ка” Ср би сла ва Цве тин ча нин ка же да су ма ни фе ста ци ју по кре ну ли ка ко би са чу ва ли тра ди ци ју свог кра ја, а ова и слич не ма ни фе ста ци је упра во ти ме ко ри сти те. То ме вред но до при но се 32 чла ни це овог жен ског удру же ња.

- Mи смо се у прет ход ним го ди-на ма тру ди ле да при ка же мо све оно што по ка зу је ка ко је из гле дао Ку-змин не кад и сад. Ово је ју би лар на ма ни фе ста ци ја, при ка за ће мо то и овог пу та, али кроз пе сме, игре и му-зи ку, али и оби ча је – ве ли Ср би сла ва Цве тин ча нин.

Глав на по др шка ма ни фе ста ци ји сти гла је из ло кал не са мо у пра ва, за то је скуп по здра вио Зо ран Ми шче вић, за ме ник на чел ни ка Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт. Он је у свом обра ћа њу ис та као ва жност се ћа-ња за све на ро де.

- Ма ни фе ста ци ја “Ку змин не кад и сад” је дан је вид не го ва ња тра ди ци је, јер ако ње је не ма не ма он да је дан на-род као да и ни је по сто јао - ре као је уз оста ло Зо ран Ми шче вић.

У Ку змин су у не де љу, 28. ју ла, до-пу то ва ли чла но ви 25 удру же ња же-на,а би ло је и кул тур но умет нич ких и дру гих дру шта ва. До шли су го сти из око ли не Вр њач ке Ба ње, Са ра о ра ца,

Чал ме, Ле жи ми ра, Че ре ви ћа, Или на ца, Ја ме не, Ла ћар ка... од ко јих су мно ги да-ли уче сни ке у про гра му при ред бе. Ме-ђу уче сни ци ма су би ли и ма ли ша ни из при ват ног вр ти ћа “Та ма рис кидс” из Ку-зми на ко ји су за ову при ли ку при пре-ми ли две ко ре о гра фи је – “Ир ски плес” и “Вр тић наш”.

- Дру га ри су увек спрем ни, је два че ка ју да до шу пред пу бли ку. Ове не-де ље, иду з Шид где у сре ду отва ра ју

Де чи је шид ско кул тур но ле то, а он да у не де љу, иду у Ла ћа рак на Фе сти вал де чи јих осме ха – ка же Та ма ра Жа бић, ру ко во ди лац вр ти ћа.

На кон ве се лог и за ни љи вог про гра-ма ор га ни за то ри су до де ли ли за хвал-ни це уче сни ци ма , као до каз успе шне са рад ње у не го ва њу тра ди ци ја.

С.Ђа ко вић

Фо то: М.Ми ле у снић

Ива на Бог да нов ски нај леп ша Сре ми цаНај леп ше Сре ми це

Не гу ју тра ди ци ју се ла

Игре из Шу ма ди је

До чек го сти ју

Ни шта без там бу ра ша

Муји на послу машина одсе-кла уво. Он кружи око машине тражи нешто.

- Што је било Мујо? - пита га колега Хасо.

- Тражим нешто.- А што, болан?!- Па, ухо Хасо!- Који ће ти уво, сад кад је од-

сјечено?- Ма, болан, им’о сам цигару

на њему...

Како смо се лепо провели на мору прошле сезоне ја и жена. Закопавали се на плажи у песку. Она мене, па после ја њу.

- Ове године идем опет тамо - да је откопам.

Среда, 31. јул 2019.22

Недељни хороскопOванПо тру ди те се да успе шно спро ве де те све сво је иде је и пла но ве у де ло. Ва жно је да по ред се бе има те осо бу од по ве ре ња и тим про ве ре них са рад ни ка за ко је вас ве зу ју за јед нич ки ин те ре си.

БикПо сто је ва жни ци ље ви ко је мо же те да оства ри те у ра зним фа за ма или на не ки за о би ла зан на чин. Ста ло вам је да осми сли те до бру по слов ну стра те ги ју на осно ву ко је ће те успе шно ре а ли зо ва ти ско ро све што сте и за ми сли ли.

Бли зан циУ скла ду са при о ри те ти ма ко је сте по ста ви ли има те сво ју ви зи ју и не же ли те да при хва ти те ком про ми сна ре ше ња ко ја вам пред ла жу од ре ђе ни са рад ни ци. Не мој те до-зво ли ти да не ко оте жа ва ваш по слов ни или дру штве ни по ло жај.

РакЈа сно вам је да за јед нич ки до го во ри пред ста вља ју по зи-ти ван по мак у ре ша ва њу ва жних по слов них или при ват-них ин те ре са. Сло бод но из ра зи те не ка сво ја по ти сну та осе ћа ња или на ме ре.

ЛавОбра ти те по себ но па жњу на мо гућ ност по ве зи ва ња по-слов них и при ват них ин те ре са, јер уз за до вољ ство ко је ће вас ис пу ни ти сле ди и до би так ко ји ће вам им по но ва ти. Про ла зи те кроз раз ли чи те фа зе емо тив ног рас по ло же ња и ста ло вам је да по обљша те свој љу бав ни жи вот.

Де ви цаПро ла зи те кроз раз ли чи те фа зе ства ра лач ког рас по ло же-ња и мо гућ но сти, али има те до бру во љу да све за по че те по сло ве при ве де те кра ју. Ва жно је да са чу ва те кон цен тра-ци ју и да ра ци о нал но ко ри сти те сво ју енер ги ју. При ја вам не чи ја па жња.

Ва гаПри ма те мно го дво сми сле них по ру ка од чла но ва по ро ди-це, при ја те ља, по слов них са рад ни ка. Има те ути сак да вам го во ре јед но, а ми сле са свим су прот но. Ин си сти рај те на искре но сти. Ово је на ро чи то ва жно за ва шу бу ду ћу ко му-ни ка ци ју и из бе га ва ње евен ту ал них не спо ра зу ма.

Стре лацНо во са зна ње по зи тив но ути че на ва шу мо ти ва ци ју и на про фе си о нал ну ори јен та ци ју. Са да има те до бру во љу да се ан га жу је те на не ким за да ци ма ко је мо же те да ре ша ва те у до го во ру са са рад ни ци ма. Не тре ба да се оп те ре ћу је те са не ким нов ча ним пи та њи ма, јер уско ро ће те ре ши ти и те ди ле ме.

Ја рацСа ве сно ис пу ња ва те свој део оба ве за и де лу је те вр ло ажур но при ли ком ис пу ња ва ња ра зних до го во ра ко је има те са са рад ни ци ма. Ре ал но за сни ва те све сво је од лу-ке и не ма раз ло га да не ко ути че на ва шу про фе си о нал ну не си гур ност.

Во до ли јаНа ла зи те се у сјај ној при ли ци да ути че те на од ре ђе не усло ве или да про ме ни те ток до га ђа ја на по слов ној сце-ни. При хва ти те му дре са ве те, ва жно је да са чу ва те до бру по зи ци ју и да оправ да те не чи је по ве ре ње.

Ри беЗа хва љу ју ћи иде ја ма ко је има те и до број стра те ги ји, де-лу је те ве о ма убе дљи во на сво је са рад ни ке. Уз не чи ју аси-стен ци ју на ла зи те се пред оства ре њем ва жних ци ље ва. Са да је по во љан тре ну так да ула же те у не ке ду го роч ни је по слов не.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

14 15 16

17 18 19 20 21

22 23 24 25 26

27 28 29 30

31 32 33 34 35

36 37 38 39 40

41 42 43 44

45 46

Кувар

ВИЦ

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ИСТОРИ-ЧАР СА СЛИКЕ

НЕПОСРЕДНО ПРЕ, ДАН ПРЕ

РОДНО МЕСТО

ИСТОРИ-ЧАРА СА СЛИКЕ

ЕНИГМАТ-СКИ КЛУБ

ФАНТАЗИ-ЈА (МУЗ.)

СЛАВКО ГАВРИЛОВИЋ

МЕСТО У СРЕМУ

ШПАНСКИ ПЕСНИК,

ФЕДЕРИКО ГАРСИЈА

ЖДРЕБЕ ОД ЈЕДНЕ ГОДИНЕ

ПОНД

----------- ВЕЋЕ ВРЕ-

МЕНСКО РАЗДОБЉЕ

КОМПОЗИ-

ТОР ЧЕШКОГ

ПОРЕКЛА, ФРАЊО

КАЛИЈУМ СЛУЖБА ПОМОЋИ

И ИНФОРМ -----------

ОТРЧАТИ

ТРАВА

ПОСЕЧЕНА ЈЕДНИМ

ЗАМАХОМ КОСЕ

НАЈЛАК (ПОКР.) СИРЋЕ ПЕСНИК

УЈЕВИЋ СОРТА ЈАБУКЕ

ШПАНСКИ МУЗИЧКИ ПИСАЦ, ВИТО

САСТАВНИ ВЕЗНИК

САГРЕШЕЊЕ

БЕЛЕЖНИЦИ

------------- КОЈЕ ЈЕ

ПУНО МЛЕЧИКЕ

ВРШЕЊЕ ИЗБОРА

УЗВИКИВАЊЕМ

ЗАНЕСЕНОСТ, САЊА-

РЕЊЕ

ВИЈЕТНАМСКА

НОВИНСКА АГЕНЦИЈА

ЉУБАВ-

НИК БОГИ-ЊЕ ХЕРЕ --------------

ВОЛТ

АМЕР. ДР-ЖАВНИК,

ФРАНКЛИН --------------

КАРАТ

ТЕЛЕФ. ПОЗИВ ------------

ЛУКА

ЧАЧАК

------------- ГВОЗДЕНИ ОБРУЧ НА

ТОЧКУ (МН.)

ПРВИ ГЛАС

У ХОРУ -------------

МАЛЕ КАРИКЕ

БУКЕТИЋ ЦВЕЋА (МН.)

------------ ГЛУМАЦ МАРВИН

ЖБУЊЕМ

ЗАРАСТАО ПРОСТОР ------------- ПОГЛЕД УНАЗАД

РАСТАВНИ

ВЕЗНИК ------------ АМПЕР

СИМБОЛ КИСЕО-НИКА

ОПШТИН. ИЗБОРНА

КОМИСИЈА --------------

ГРАД У ИРСКОЈ

РЕКА У ШВЕДСКОЈ

СТАРОСЛОВЕНСКА БОГИЊА

ПРОЛЕЋА

КОЊСКА СНАГА

------------ КАВКАСКИ КОЗОРОГ

ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА

ТОП У ШАХУ

------------ РЕПУБЛ ИНФОРМ ЦЕНТАР

ОНИ КОЈИ ИНВЕСТИ-РАЈУ (МН.)

НАЗИВ СТАРИХ

СРПСКИХ ТРГОВАЦА,

КИР

ВРСТА ПУТНЕ

ПОДЛОГЕ -------------

ВОЛУМЕН

ПРОИЗВОД СТВАРА-

ЊА (О ЗЕМЉИ)

5 7 2 3 9

3 6

6 9 7 8 2

4 3 9

1 4 5 2

5 6 8

4 1 2 5 3

5 9

9 3 6 4 8

ВОДОРАВНО: 1. Једна елементарна непогода, 7. Јачати, 14. Прибор, 15. Ознака за гаус, 16. Планина у Турској, 17. Кћеркин муж, 18. Део покућства (мн.), 21. Индустрија нафте (скр.), 22. Општинска лига (скр.), 24. Гласно спавати, 26. Хемијски знак за алуминијум, 27. Грана привреде која се бави прерадом метала, 31. Злогласни камбоџијски државник, Лон, 33. Стара мера за тежину, 34. Мала шума, 36. Име писца Тургењева, 38. Спој веза, 40. Слово грчког алфабета, 41. Део кухињског прибора, 43. Врста амбалажног папира, 45. Малокрвност, 46. Градитељи.

УСПРАВНО: 1. Део позоришта, 2. Модел немачког аутомобила, 3. Пртина, 4. Аутоознака за Лесковац, 5. Аутомото савез Србије (скр.), 6. Оно што нас греје, 7. Ознака за Симнес, 8. Навигација, краће, 9. Мера за земљиште (мн.), 10. Осмо и прво слово азбуке, 11. Лука у Пенсилванији, 12. Језеро у Естонији, 13. Становници Апенинског полуострва, 15. Очна болест, 19. Део опреме старих ратника, 20. Отранска врата, 23. Нота солмизације, 25. Узвик дозивања, 27. Невеста (мн.), 28. Лична заменица, 29. Индустријски комбинат (скр.), 30. Име списатељице Кристи, 32. Енглески песник, Вилфред, 35. Римски бог љубави, 37. Град у Француској, 38. Род, раса, 39. Шведско мушко име, 40. Обим растиња, 42. Име глумца Марвина, 44. Иницијали наше бивше тенисерке, 46. Римски број 900.

Саставио: Томислав Земан

Гриловано поврће

Састојци

Потребно је: 2-3 младе тиквице, 2-3 шаргарепе, 2-3 свеже паприке, 1 већа главица црвеног или црног лука, неколико чешња белог лука, неколико ситнијих шампињона, 3 кришке хлеба, 1 кашика маслиновог уља, око 30 г маргарина, по укусу соли, по укусу млевеног бибера, по укусу сувог биљног зачина.

Припрема

Добро очистите и оперите поврће под млазом хладне воде. Тиквице (неољуштене), шаргарепу, паприке и црвени лук исеците на колутове. Поврће посолите, побиберите и зачините. Целе шампињоне такође по-солите и побиберите. Хлеб исеците на мале кришке. На грил ставите уље и маргарин да се загреју па стављајте поврће по реду да се грилује по минут-два са обе стране. Затим ставите и шампињоне, целе чешњеве белог лука и на крају кришкице хлеба. Сервирајте и топло послужите.

Среда, 31. јул 2019. 23

Za više informacija možete nas nazvati na 062 323-973

Drage naše sugrađanke i sugrađani,

zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo

i uslužimo na novoj lokaciji naše pоrodične

mesnice Sremgood u ulici Svetog Save br 8.

U ponudi možete naći sveže meso,

kao i domaće suhomesnate proizvode.

Ukoliko želite da umesto Vas napravimo

roštilj, nema problema, imamo i to.

Pružamo mogućnost plaćanja čekovima kao i platnim karticama.

Za penzionere nudimo poseban popust.

Dobro došli

Vaša braća Sremci

Цен тар Пе ћи на ца у су бо ту је био сте-ци ште до бре за ба ве, мла до сти и

тра ди ци је, а број ни по се ти о ци би ли су у при ли ци да ужи ва ју за јед но са пре ко 800 из во ђа ча до ка сно у ноћ. Ма ни фе ста ци-јом „Ули ца до брих ви бра ци ја“, ко ју и ове го ди не ор га ни зу је пе ћи нач ки Кул тур ни цен тар у са рад њи са оп штин ском Ту ри-стич ком ор га ни за ци јом, Са ве том ме сне за јед ни це Пе ћин ци, Удру же њем же на „Сре ми ца“ и ДННТ „Пе ћин ци“, а под по-кро ви тељ ство Оп шти не Пе ћин ци, зва-нич но је по че ло Пе ћи нач ко кул тур но ле то.

Ка ко нам је ре као Зо ран Вој кић за-ме ник пред сед ни ка Оп шти не Пе ћин ци „Ули ца до брих ви бра ци ја“ је осми шље на као глав на ма ни фе ста ци ја ко јом за по чи-ње Кул тур но ле то, а ко ја има за циљ пре све га да за ба ви све ста ро сне гру пе.

- Пе ћи нач ка ло кал на са мо у пра ва те-жи да то ком Кул тур ног ле та при ре ди за-ба ву за сва ко га, али и да у сва ком ме сту на ше оп шти не, где по сто је усло ви за то, ор га ни зу је мо кул тур ни и за бав ни про-грам. Све ове ма ни фе ста ци је ко је се ор-га ни зу ју у окви ру Кул тур ног ле та на је дан из у зе тан на чин про мо ви шу на шу оп шти-ну, а то чи не пре све га сви уче сни ци, мла-ди и та лен то ва ни, за тим ста ри ји но си о ци тра ди ци је и кул тур не ба шти не, ко ји сви за јед но пред ста вља ју оно нај леп ше што на ша оп шти на има, а то су упра во љу ди – ре као је Вој кић.

Пе ћи нач ки Кул тур ни цен тар као глав-ни ор га ни за тор Кул тур ног ле та, пре ма ре чи ма ди рек то ра ове уста но ве Јо ва на Де вр ње, овом ма ни фе ста ци јом же ле са-мо да на го ве сте бо гат кул тур ни са др жај ко ји оче ку је све ста нов ни ке пе ћи нач ке оп шти не.

- Тру ди мо се да сва ке го ди не обо га-ти мо са др жа је то ком Пе ћи нач ког кул-тур ног ле та, а глав на ма ни фе ста ци ја је сва ка ко ова да нас, ко јом за по чи ње мо Кул тур но ле то, и ко јом же ли мо да по ка-же мо да је упра во циљ на шег по сто ја ња ши ре ње ка ко кул ту ре та ко и за ба ве за све на ше су гра ђа не. Ове го ди не сла ви мо ма ли ју би леј 5 го ди на и при пре ми ли смо 20 са др жа ја ши ром на ше оп шти не. Та ко-ђе, пр ви пут смо ор га ни зо ва ли и Деч је кул тур но ле то у окви ру ко га смо при пре-ми ли за на ше нај мла ђе су гра ђа не број не са др жа је, а ор га ни зо ва ли смо и до га ђа је по све ће не 800 го ди на од са мо стал но сти Срп ске пра во слав не цр кве – из ја вио је Де вр ња.

Ули цом до брих ви бра ци ја, већ у ра-ним по по днев ним са ти ма, ши ри ли су се нео до љи ви ми ри си ко ла ча на ших ба ка, ко је су при пре ми ле чла ни це 27 удру же-ња же на из це ле Ср би је, Ре пу бли ке Срп-ске и из Гра ча ни це. Ор га ни за тор “Ко ла чи на ших ба ка”, Удру же ње же на “Сре ми це” из Пе ћи на ца, по тру ди ло се да и ове го-ди не, оку пи број на удру же ња, а ка ко нам је ре кла пред сед ни ца “Сре ми ца” Ма ра

Ми ло ва но вић, ова кве ма ни фе ста ци је су при ли ка за дру же ње, али и да се по се ти-о ци ма, пр вен стве но мла ђој по пу ла ци ји, пред ста ви бо гат ство на шег на ро да – тра-ди ци ја и кул тур на ба шти на.

Је дан од уче сни ка Ко ла ча на ших ба-ка је и Удру же ње по слов них же на из Гра ча ни це, ко је већ го ди на ма оства ру-је успе шну са рад њу са пе ћи нач ким УЖ „Сре ми ца“.

„Ка да смо ми кре ну ли да ор га ни зу је-мо ма ни фе ста ци ју 8. ав гу ста у Гра ча ни ци, УЖ Сре ми ца“ са ода зва ло ме ђу пр ви-ма, а за нас сва ки гост зна чи бо гат ство. То је не што што се не ку пу је, а они ти ме по ка зу ју да не ко ми сли на нас, да ни смо за бо ра вље ни, на че му смо им за хвал ни. На ше удру же ње по сто ји већ 20 го ди на, и ми тру ди мо се да са чу ва мо од за бо ра-ва на шу тра ди ци ју ко ја је део нас са мих и део на шег по сто ја ња, а на не ки на чин ми смо и у оба ве зи да то ра ди мо, јер ми ће мо жи ве ти оно ли ко ко ли ко жи ви на ша тра ди ци ја“ – из ја ви ла је Гор да на Ђо рић пред сед ни ца удру же ња.

То ком да на, љу би те љи до брог сре-мач ког ко тли ћа би ли су у при ли ци да се так ми че у спра вља њу нај у ку сни јег ко тли ћа на Ко тли ћи ја ди ко ју је ор га ни-зо вао Са вет ме сне за јед ни це из Пе ћи-на ца, а пре ма ре чи ма Злат ка Јо ви чи ћа, с об зи ром да се ове го ди не Ули ца до брих ви бра ци ја одр жа ва у дан се о ске сла ве у Пе ћин ци ма, би ло је пра во за до вољ ство ор га ни зо ва ти ова кву ма ни фе ста ци ју. На Ко тли ћи ја ди је уче сто ва ло 8 еки па, а по-ред вред них на гра да, циљ Ко тли ћи ја де је, ка ко ка же Јо ви чић, пре све га до бро дру же ње и за ба ва.

Нај у ку сни ји ко тлић при пре ми ла је еки па из Пр хо ва и осво ји ла пла зма те-ле ви зор, дру го ме сто при па ло је еки пи Ва јат из Пе ћи на ца ко ји су осво ји ли би цикл, док је тре ће ме сто при па ло још јед ној еки пи из Пр хо ва ко ји су као на гра ду осво ји ли ло вач ки ло нац са по клоп цем. Свим еки па ма ко је су уче ство ва ле на Ко тли чи ја ди уру че не су за хвал ни це за уче шће.

По се бан пе чат ма ни фе ста ци ји Ули ца до брих ви бра ци ја, као и сва ке го ди не,

при ре ди ла су фол клор на дру штва из це-ле Ср би је, ко ја су све ча ним де фи ле ом ули цом Сло бо да на Ба ји ћа а за тим на ше-та ли шту при ка за ла ша ре ни ло и тра ди ци-ју на шег на ро да. Мла де фо кло ра ше из 13 фол клор них дру шта ва, на ше та ли шту су до че ка ле сре мач ке кроф не ко је су при-пре ми ле чла ни це УЖ „Сре ми ца“, а ор га-ни за тор де фи леа ДННТ „Пе ћин ци“ и ове го ди не по тру дио се да по се ти о ци ужи ва-ју, ка ко у де фи леу, та ко и то ком кон цер та на род них пе са ма и ига ра.

На кон кон цер та мла дих фол кло ра-ша, пу бли ка је до ка сно у ноћ ужи ва ла у зву ци ма ви о ли не мла дог и та лен то ва ног ви о ли ни сте из Пе ћи на ца Алек сан дра Бу-чи ћа, а као пра те ћи про грам ју че ра шњег да на у хо лу Кул тур ног цен тра отво ре на је и из ло жба сли ка ра са те ри то ри је пе-ћи нач ке оп шти не. Љу би те љи ли ков не умет но сти ће до кра ја Пе ћи нач ког кул-тур ног ле та, би ти у при ли ци да по гле да ју 23 сли ке Гор да не Ша рић из Ши ма но ва ца, Дра го љу ба Трин ди ћа из Кар лов чи ћа и Та тја не Мар ја но вић из Ши ма но ва ца.

СН

Срем ско ми тро вач ка пе сни ки ња Жељ ка Аврић на гра ђе на је дру гом на гра дом за пе сму Из-

ла зак на пе том кон кур су „Пје сме Ан дрић гра ду 2019“, у ор га ни за ци ји По ет ског клу ба Зна ко ви из Ви ше гра да, а под по кро ви тељ ством Оп шти не Ви-ше град.

Та ко ђе, Жељ ка Аврић је до бит ни ца и спе ци јал-не на гра де „Све тла на Рат ко вић То па ло вић – спо-мен“ за По свет ну пе сму, на истом кон кур су, ко ја је уста но вље на као се ћа ње на исто и ме ну пре ми-ну лу пе сни ки њу из Ви ше гр да.

На те му: „Из бе гли це – Се ћа ње, Тра ја ња, На да-ња и Тра го ви“, на ово го ди шњи кон курс при сти-гло је укуп но 498 пе са ма из свих зе ма ља ре ги о на и ино стран ства.

СН

НА МА НИ ФЕ СТA ЦИЈИ „ПЈЕ СМЕ АН ДРИЋ ГРА ДУ 2019“

Два при зна ња Жељ ки Аврић

Са при зна њем

Ули ца до брих ви бра ци ја

При зна ња удру же њи ма же на

Пред став ни ци ма удру же ња же-на, ко ја су уче ство ва ла на ма ни фе-ста ци ји Ко ла чи на ших ба ка, за ме ник Зо ран Вој кић уру чио је за хвал ни це за уче шће на ма ни фе ста ци ји и труд ко је су по ка за ле, уз же љу да се ода-зо ву и на ред не го ди не, а у до ста ја-кој кон ку рен ци ји на гра ду за нај о ри-ги нал ни ји руч ни рад осво ји ло је УЖ „Злат не ру ке“ из Ба то чи не. Нај леп ши ет но штанд има ло је УЖ „Ру зма рин“ из Го лу би на ца и нај у ку сни ји ста рин-ски ко лач уме си ле су чла ни це УЖ „Сун чев цвет“ из До њег То вар ни ка.При зна ња за удру же ња же на

Сте ци ште мла до сти и тра ди ци је

Нај бо љи у спре ма њу сре мач ког ко тли ћа

Из ло жба пе ћи нач ких сли ка ра

Среда, 31. јул 2019.24

СЛОБОДАН ПАУЉЕВ

1944 – 2019.

Последњи поздрав од колектива

ШОСО „ Радивој Поповић“

Тужно сећање

НЕМАЊА

1.8.2009 – 1.8.2019.

Десет година без тебе остала је велика празнина и бол. Много нам недостајеш.

Твоји најмилији

Последњи поздрав другу , пријатељу, колеги и директору

ПАУЉЕВ СЛОБОДАНУ ЋОБИ

25.9.1944 – 24.7.2019.

Његове колегинице Анђелка, Љиља, Драгица, Мирослава, Смиља, Раца, Добрила,

Мира, Верица и Марија Ц.

Дана 19.7.2019. престало је да куца срце наше племените и пожртвоване мајке и баке

МАРИЈЕ КРСМАНОВИЋ

1933 – 2019.

Никада је неће заборавити њени најмилији синови Раде и Драган, унуци Дејан и Владимир

са породицом као и снахе Мирјана и Марина

Дана 5. августа навршава се две године од кад нас је напустила наша драга

ВЕСЕЛИНКА ЗАРИЋ(1950 - 2017.)

С љубављу и тугом чувамо успомену на тебе. Заувек ћеш остати у нашим срцима и мислима.

Много нам недостајеш. Твоји најмилији.

Последњи поздрав добром човеку, најбољем течи и зету на свету

СЛОБОДАНУ ПАУЉЕВУ ЋОБИ

1944 -2019.

његови Богдановићи и Стојковићи

Дана 1.8.2019. навршава се пуних једанаест година од како није са нама наша драга супруга,

мајка, свекрва и бака

ВЕРИЦА КРЧЕЛИЋ

(2008 – 2019.)

Њени најмилији

Сећање на

БОРУ БЕРИЋА

31.07.1990 – 31.07.2019.

Сестрина љубав никад не престаје.

Сећање на

БОРУ БЕРИЋА

31.07.1990 – 31.07.2019.

А био си ми све у животу.Твоја јединица Мирјана

Дана 1.8.2019.године је четрдесети дан како није са нама

БРАНКА СРЕЈИЋ

1940 – 2019.

С љубављу и поштовањем,син Предраг, унука Дуња

и снаха Драгана

Седмогодишњи помен

КОЗЕНКО ИВАН ДРОЗД

супруга Мила са децом и унучадима

Дана 1. августа навршава се четири године од смрти мог оца

и деде

ЛУКЕ ПЕТКОВИЋАиз Гргуреваца

С љубављу и поносом чувамо успомену и сећање на тебе.

Кћерка и унуци.

Дана 6.8.2019. навршава се година дана од кад нас је напустио наш ујак и деда

ЂОРЂЕВИЋ СЛОБОДАН ШУЦА

Љубављу и тугом твоји најмилији сестричина

Милка и унук Мирко

Среда, 31. јул 2019. 25

Дана 3.8.2019. у 10 сати на Новом гробљу одржаћемо годишњи помен

АНА СВИРЧЕВИЋ

Ако је твој живот стао, наша љубав , сећања и успомене живе, али не могу да те врате.

Заувек ћеш нам недостајати.Твоји најмилији

Дана 31.7. 2019. године навршава се година дана од кад нас је напустио наш вољени

НОВИЦА ИВАНКОВИЋ

1952 – 2018.

Бол и туга не мере се речима, ни временом које пролази, већ празнином која је остала после тебе.Вечно си у нашим срцима.Твоји најмилији Супруга Драгица, ћерке Јасна и Весна и син Влада са породицама

Дана 24.7.2019. навршило се шест тужних година како није међу нама наш драги супруг, отац и деда

РАДЕ ОРЕЉУвек ћеш остати у нашим срцима

супруга Љиљана, син Дејан и ћерка Андреја са породицама

Последњи поздрав нашем вољеном

СЛОБОДАНУ ПАУЉЕВУ ЋОБИ

1944 -2019.

С љубављу, поносом и поштовањем.

Мира, Нина, Влада, Милица, Немања, Марко, Мика и Марина

АЛЕКСА МАРТИНОВИЋ

(2016 –2019.)

Прођоше три године туге и бола како је заспао вечним сном наш унук првенац, наш вољени Алекса. Спавај мирно у царству небеском а ми ћемо те носити у срцу и за тобом туговати.

Твоји баба Јелена и деда Воја

Сећањена наше драге

АНДОНОВИЋ

Време пролази, сећања и туга остају вечно.

Син Лале са породицом.

Дана 02.08.2019. навршава се дванаест година како није са нама наш драги, вољени и никад заборављени

супруг, отац, деда и таст

БОГДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ

Његови најмилији

Последњи поздрав

СЛОБОДАНУ ПАУЉЕВУ

актив директора основних школа

Дана 01.08.2019. године, навршава се 18 тужних година како није са нама наш драги

МИЛАН БЕАДЕР9.2.1931 – 1.8.2001.

С љубављу, поносом и поштовањем увек ће га се радо сећати његови најмилији: супруга Радмила, синови Миодраг и Драган, снахе Славица и Радмила, унуке Драгана, Биљана и Јелена

Дана 28.7.2019. навршило се 25 година од када није са нама наш драги супруг, отац и деда

КЉАЈИЋ ПЕТАР

С љубављу и поносом чувамо те од заборава.Заувек ћеш остати у нашим срцима и мислима.Твоји најмилији: супруга Зорка, ћерка Милка, син Дејан, зет Синиша, снаја Јелица и унучад Ана, Никола и Марина.

Сећање на нашег драгог супруга, оца и деде

НИКОЛЕ СТАНИШИЋА

С љубављу, поносом увек те у срцу носе твоји најмилији.Породице Ангелс и Станишић

Дана 30. јула навршила се година туге за нашом драгом и добром мамом

СМИЉА СОФРЕНИЋ

Живиш у нашим срцима и мислима.

Твоје Весна и Славица са породицом

Дана 16.7.2019 у 57. години живота преминуо је наш драги

СТАНКО МИЛИЋ

из Дивоша1962 – 2019.

Отишао си тихо без поздрава, сваки дан без тебе све је тужнији, бол у срцима све већа, а жеља да те још једном загрлимо све јача. Неутешна мама Зорица, супруга Тања, ћерка Зорица и син Ђорђе

Дана 1. августа навршава се шест месеци како није са нама наш драги

ИЛИЈА ДРАЖИЋ

Његови најмилији: супруга Даница, син Драган, кћерка Тања, снаја Лела, зет Бане и унуци Војин и Улија.

Дана 5. августа навршава се 11 година како није са нама наш

ЖЕЉКО ШПАНОВИЋ

Увек ћеш бити у нашим срцима и мислима.

Твоји мама Евица сестра Весна, зет Саша и сестричина Моника.

610-4

96 и

615-2

10

МИЛЕНИЈУ МИЦУ2008 – 2019.

МИЛОША2016 – 2019.

Среда, 31. јул 2019.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

615. канал

Дру штво љу би те ља фо то гра фи је, филм ских и ви део оства ре ња "Бе о-

фо то" из Бе о чи на рас пи са ло је кон курс за уче шће на 14. Ме ђу на род ној из ло-жби фо то гра фи ја "Пра во сла вље на ин-тер не ту". Ова кул тур на ма ни фе ста ци ја ко ја се ор га ни зу је под по кро ви тељ-ством Оп шти не Бе о чин, пр ви пут одр-жа на 2006. го ди не, при ре ђу је се у сла-ву св. ис по вед ни ка Вар на ве На сти ћа, вла ди ке хво стан ског и бе о чин ског. За тра ди ци о нал ну смо тру фо то гра фи ја са пра во слав ним са др жа јем тре ба по сла-ти до пет фо то гра фи ја у елек трон ском об ли ку, фор ма та 20 х 30 cm (20,3 х 30,5) у 300 dpi. Пра во уче шћа на кон кур су има ју ра до ви ко ји су пред ход но об ја-вље ни на би ло ко јој ин тер нет адре си. Фо то гра фи је се ша љу на мејл адре су

adem ov ski@g ma il.com К отизаци ја се не п лаћа.

Детаљ е веза не за к о нк урс можете пронаћи и на сајту Друштва Беофото, на адреси http://www.beofoto.rs.

У конкуренцију за избор најуспеш-нијих улазе фотографије пристигле закључно са 13. октобром ове године. Жири Фото кино и видео савеза Војво-дине од прихваћених радова изабраће

оне који ће се наћи у каталогу и на 14. изложби, чије отварање је заказано за суботу, 9. новембра, у 19,00 часова, у Дому културе у Беочину.

Признања и похвале доделиће се у појединачној конкуренцији и за колек-цију, као и награда "Сава Драгојловић" (установљена 2014. године) за најбољу фотографију домаћег аутора у избору жирија организатора.

СН

По че ла је да пи ше са свим ра но, у пр вом раз ре ду основ не шко ле.

Сво је пе сме је пр во пи са ла за се бе, а ка сни је их је до но си ла дру ги ма да чи-та ју и да ју ми шље ње ка ко то она ра ди. Би ли су то ње ни на став ни ци, ро ди-те љи, дру га ри и Мир ја ни Де лић из ми тро вач ке Би бли о те ке ко ја је ини ци-ја тор и ре а ли за тор кре а тив них ра ди-о ни ца јер ме ђу њи ма би ло је и оних о пи са њу и на чи ну ка ко се по ста је пи сац. Ме ђу по ла зни ци ма је би ла и Алек сан-дра Лу кић, уче ни ца сед мог раз ре да Основ не шко ле Јо ван По по вић” ко ја је од ра ни је пи са ла пе сме. Ка да је на ку-пи ла до во љан број од лу чи ла је да их об ја ви. У то ме је има ла по др шку дру-гих и ње на пр ва књи га под на зи вом “Мој сан“ угле да ла је све тлост да на уз по моћ ми тро вач ке би бли о те ке.

- Са да пи шем ро ман, зва ће се “Ке-фа ло”, а он го во ри о де вој чи ци ко ја по-ку ша ва са ма да ре ши све за го нет ке без ичи је по мо ћи. Сти гла сам до пе тог по-гла вља. До кле ћу пи са ти не знам ве ро-вар но до кле бу дем сма тра ла да је за-ни мљи во. Не тре ба ми мно го вре ме на

за пи са ње, кад поч нем на пи шем и по три по гла вља – при ча нам ова та лен то-ва ла де вој чи ца из Срем ске Ми тро ви це ко јој је пи са ње, али и сли ка ње на чин да оства ри сво је сно ве.

Пред ста вља ју ћи сво ју књи гу,а све у ци љу да се под стак ну де ца на пи са ње и да до но се сво је ра до ве у би бли о те ку, Алек сан дра је об и шла мно ге град ске шко ле, пред ста ви ла се у Бо сни, би ла је у Ла за рев цу и дру гим ме сти ма.

- Во лим да упо знам но ве дру га ре, мно ги ма се сви де ла мо ја књи га, а ја пи шем о оном што ме нај ви ше ин те ре-су је и што ми пад не на па мет. Ишла сам и на ра ди о ни це , на так ми че ња где сам осва ја ла на гра де – под се ћа ова де вој-чи ца.

У шко ли је, при ча нам, по др жа ва ју уче ни ци и ње на раз ред на Да ни је ла

Го вор чић, а та ко је би ло и ра ни је. Ка ко је по др жа ва ју го во ри чи ње ни ца да је о Алек сан дри за по ме ну ту књи гу пи са ла ње на учи те љи ца Та ња То ја гић.

-“ Алек сан дри је у ра ном де тињ ству књи га по ста ла нај бо љи друг. У по ро-ди ци је не го ва на љу бав пре ма пи са-ној ре чи и она је ту љу бав про ду би ла

по чев ши да пи ше пе сме. Ве ли ки је дар на ше Ање да цр та и пи ше от крио мој ко ле га Дра ган Јо ко ји нас је на жа лост за у звек на пу стио. Кад сам је ја упо зна-ла од мах ми се учи ни ла по себ ном. Она је де те ко је се сви ма обра ћа с але пим ма ни ри ма и би ра ним ре чи ма. Не жна као па ху љи ца, љуп ка и ми ла, оми ље на ме шу дру га ри ма. Не ста шлу ци у шко ли пр ве љу ба ви ле пи до га ђа ји су јој би ли ин спи ра ци ја. Са не стр пље њем смо че-ка ли но ве пе сме. По себ но ме је ра до-ва ло оду ше вље ње де це, њи хо ви осме-си и по др шка на шој ма лој пе сни ки њи, на пи са ла је уз оста ло учи те љи ца Та ња То ја гић о ма лој пе сни ки њи из њи хо ве шко ле.

Пре ко рас пу ста Алек сан дра сли ка – при ро ду, цве ће и све оно што ви ди око се бе. Не дав но је на сли ка ла пр ву ру жу ко ју је ви де ла у дво ри шту. За Алек сан-дру Лу кић су пи са ње и цр та ње игра ко јим, уз игру са бра том и се стром, по-пу ња ва сло бо до вре ме.

С.Ђа ко вић

Фо то: при ват ни ал бум

У то ку је дру га ве ли ка ак ци ја уре-ђе ња објек та „Је ли ца“ при Пред-

школ ској уста но ви „Је ли ца Ста ни ву ко-вић - Ши ља“ у Ши ду. Сред ства за ак ту-ел не ра до ве у вред но сти од око три ми ли о на ди на ра обез бе ђе на су за хва-љу ћи ре сор ном по кра јин ском се кре та-ри ја ту , па ће та ко до 1. сеп тем бра овај

вр тић у на се љу „Је ли ца Ста ни ву ко вић- Ши ља“ би ти пот пу но спре ман за но ву ге не ра ци ју де це.

Обје кат је ка па ци те та 170 ма ли ша на рас по ре ђе них у се дам гру па од ја сле ног до при прем ног пред школ ског уз ра ста Ре но ви ра ни обје кат до при не ће бо љим усло ви ма за рад са де цом. СН

Ре но ви ра ње вр ти ћа

Је дан од шид ских вр ти ћа

Рас пи сан кон курс за 14. по став ку Отва ра ње из ло жбе фо то гра фи ја са пра во слав ном те ма ти ком за ка за но

је за 9. но вем бар, а рок за сла ње ра до ва је 13. ок то бар 2019. го ди не

Све више учесникаУ протеклих тринаест конкурса

организатору је стигло 2.785 фо-тографија од стране 785 аутора из 24 земље. Рекордан број учесника био је 2017. године - 97 аутора из 12 земаља са 411 фотографија.

Њен сан у пр вој књи зи Она је уче ни ца сед мог раз ре да ОШ “Јо ван По по вић”

у Срем ској Ми тро ви ци и аутор ка је књи ге пе са ма “Мој сан”,

а са да пи ше ро ман под на зи вом “Ке фа ло”

Алек сан дра Лу кић са сво јом књи гом

Не ма на ма спа са. Да се не ла же мо пре-ви ше. И да се опет не ла же мо, не ма

те пар ти је ни тог чо ве ка, скром ног де мо-кра те или не за ме њи вог му дрог во ђе ко-ји би мо гао да нас из ву че из дре ка у ко ји смо за па ли.

Још увек ни је из ми шљен та кав по ли-тич ки си стем ни ти пар тиј ски про грам ко ји чо ве ка мо же да спа се соп стве не мањ ка во сти. То је не што што ће мо мо ра-ти са ми да ура ди мо, то за ви си ис кљу чи во од нас и ту не ма дру гог из ла за до де бе-лог про ми шља ња о соп стве ној ба ха то сти и не бри зи за сво је бли жње и окру же ње у ко јем жи ви мо.

Мо жда по ма же ка зна, пи та ће се не-ки. Сум њам. Јер, ако ће мо пра во, ни је да нам се не ле пе ка зне за “не де ла” ко ја ту и та мо учи ни мо. Мо жда не до вољ но, мо жда се пре че сто про ву че мо... све је то мо гу ће. Све осим чи ње ни це да смо не-рет ко и са ми, ли ше ни ква ли тет не и пот-пу не ре со ци ја ли за ци је, скло ни по врат ку “на ме сто зло чи на”. И ту за пра во по но во

по чи ње наш удес и ис пи си ва ње јед не те исте кру жни це по ко јој се стал но кре ће-мо, ли ни је ко ја нам ни шта не зна чи, по-пут оти ска ко ји на уштир ка ном стол ња ку оста вља умр ља на шо љи ца ка фе. Мо жда се ма ло трг не мо, бу де нам жао, или кри-во. И ни шта ви ше. “Опра ће се”, по ми сли-мо, па на ста ви мо да ље, све зна ју ћи да ће се на кра ју увек по ја ви ти не ко ко ће штир ку вра ти ти ста ри сјај.

Ле жи мир ска де по ни ја, сме ште на на са мом ула зу у се ло, тик иза Ло вач ког до-ма, пра во је ме сто са ко јег би се у об-ја шња ва ње го ре из не тог пе си ми зма мо гло кре ну ти. Јер, шта се мо же ре ћи до бро о они ма ко ји, док под окри љем но ћи или зо ре ис то ва ра ју из џа ко ва све и сва шта, још увек ве ру ју да ће им... да ће нам... би ти бо ље?

Ова де по ни ја очи шће на је про шле го-ди не, на кон што смо о њој пи са ли лањ ске зи ме. При ча ко ју смо та да пра ви ли, по ди-гла је не што пра ши не у се лу, над ле жни су оба ви ли не ко ли ко раз го во ра и сме ће је

би ло, ако не укло ње но, а оно ба рем сју-ре но низ иви цу сме тли шта. У прав цу ора-ни ца, тек да упот пу ни ле по ту на ма “то ли-ко дра гог” Фру шко гор ја.

Огра да о ко јој се тих да на при ча ло ни је ста вље на, ка ме ре у ко је је Јо ван Ку-

зман че вић, та да шњи и са да шњи упра-ви тељ се ла по ла гао мно ге на де ни су по ста вље не. И та ман ка да смо по ми сли-ли да је то ком ево лу ци је чо век од ма као од жи во ти ња од чи јих не де ла се, из ме ђу оста лог, шти ти упра во жи ца ма и ка ме ра-ма, зло чин ци су се вра ти ли на сво је оми-ље но ме сто. Тек да по ка жу да про гре са не ма и да је (ов да шњи) чо век остао до-сле дан се би.

Де по ни ја је вр ло бр зо по пу ње на, па је сју ри ва ње сме ћа низ исту ли ти цу по-но во до шло на днев ни ред. И он да, све по ста ром. Ви тлај до чу ва ра град ске ка-се по сред ства ко јих, ако и има, има тек да се под ми ре основ не по тре бе се ла ко је одав но не ма соп стве не при хо де, тра гај за из вр ши о ци ма по сла... и све то до на-ред не го ди не ка да ће низ јед на ку ли ти цу

сју ре на са вест по но во до ћи да да се по-ка же на де лу.

- То за и ста ви ше не ма сми сла! - ре као ми је Јо ван Ку зман че вић ка да смо се не-дав но сре ли у Ле жи ми ру. - На ма би чи тав го ди шњи бу џет био ма ли да ис пе гла мо све оно не по треб но што мо ра мо да ра-ди мо. И он да се сви на ђу у чу ду... за што не ма нов ца за ово или оно. Ка ко и да бу-де, ка да све што ми сли мо да уште ди мо и усме ри мо ка уре ђе њу се ла, ми мо ра мо да про спе мо ка ко би уре ди ли оно што се па ра ма не мо же уре ди ти. А то, схва таш и сам, ни је де по ни ја, већ људ ска ба ха тост, не бри га и од су ство еле мен тар ног вас пи-та ња. Joш нам бу де те же ка да зна мо да

до ла зе љу ди из Ман ђе ло са, Гр гу ре ва ца, Ра ди на ца, па чак и из Срем ске Ми тро-ви це и уме сто да ура де не што до бро за на ше се ло, они про сто ис тре су сво је ђу-бре и оду, као да смо ми у Ле жи ми ру не ки по ли гон за ђу бре. А то ни је исти на и не сме та ко оста ти. Ка ко ће мо се из но ри ти са љу ди ма ко ји не же ле да по ве ду ра чу на о свом по на ша њу не знам. Са мо знам да се не што мо ра пред у зе ти.

И за и ста, шта се мо же са љу ди ма ко-ји вас не слу ша ју и ко ји, по врх све га, не же че да се ме ња њу на бо ље? И док раз-ми шљам о не по пра вљи во сти нај цр ње стра не на ших ка рак те ра, чи ни ми се ни чу ве ни Су ди ја Франк Ка прио из Про ви-ден са не би имао мно го са ми ло сти пре ма ба ха тим ђу бре та ри ма. Пре по зна тљив по то ме што у опро сту за раз не ви до ве ко-му нал них пре кр ша ја у оп ту же ном тра жи трун ку са мо до стајнства за ко ју би мо гао да се ухва ти и та ко из бег не по на вља ње учи ње не гре шке, Ка прио би, си гу ран сам, у слу ча ју ле жи мир ске де по ни је био кра-так и пре не го што би не ки не до стој ни Ман ђе ло ша нин, Ра дин чан нин, Гр гу рев-ча нин, Ми тров ча нин, Ле жи ми рац, Ши-ша то вац, или ма ко већ био, за у стио да оправ да свој зло чин, раз ре зао би ка зну до стој ну на чи ње ног не де ла.

А ка да смо код не де ла... на ре ше ње још увек че ка и про блем ба ха тог пар ки-ра ња во зи ла по чи та вом гра ду, по себ но у ску че ној глав ној ми тро вач кој ули ци. Пи-са ње и стал но по на вља ње да та кво по-на ша ње не ма сми сла оч чи глед но не да је же ље не ре зул та те. Ка зне још увек ни смо ви де ли, да би о њи ма мо гли су ди ти. Као ни у слу ча ју ле жи мир ске де по ни је.

С. Лап че вић

Среда, 31. јул 2019. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за ур ба ни зам.про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 50 За ко на о пла ни ра њу и из-град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018 и 31/2019),

О Г Л А Ш А В А ПО НО ВЉЕН

Ј А В Н И У В И Д

О НА ЦР ТУ ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕГУЛАЦИЈE

ДЕ ЛА ПРИ О БА ЉА РЕ КЕ СА ВЕ У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

1. ЈАВ НИ УВИД о на цр ту Пла на де таљ не ре гу ла ци је одр жа ће се у тра ја-њу од 30 да на и то: од 31. ју ла 2019. до 31. ав гу ста 2019. го ди не.

На црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је би ће из ло жен на јав ни увид сва ког рад ног да на од 9 до 14 ча со ва у хо лу згра де Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви-ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13.

За ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца има ју пра во да пре гле да ју из ло-же ни на црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је и мо гу до ста ви ти при мед бе у пи са-ном об ли ку у то ку јав ног уви да.

При мед бе до ста ви ти на Град ску упра ву за ур ба ни зам, про стор но пла ни-ра ње и из град њу обје ка та са на зна ком: - за Ко ми си ју за пла но ве – у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13.

2. ЈАВ НА СЕД НИ ЦА КО МИ СИ ЈЕ ће се на кнад но за ка за ти, а одр жа ће се у згра ди Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца , ули ца Све тог Ди ми три ја број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

Ра ду Ко ми си је мо гу при су ство ва ти фи зич ка ли ца и пред став ни ци прав-них ли ца ко ји су под не ли при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку тра ја ња јав ног уви да.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

Представници Савета месне зајед-нице Брестач и пећиначке локалне

самоуправе положили су 26. јула венац на спомен-плочу мештанима Брестача који су пали као жртве аустроугарског терора у Првом светском рату.

Церемонија је одржана у оквиру обележавања сеоске и храмовне сла-ве у Брестачу, а председник Савета МЗ Брестач Марко Сретковић поручио је да мештани Брестача имају разлога да буду поносни, јер су потомци хероја, а у име Општине Пећинци Брестачанима је славу честитао директор пећиначког Културног центра Јован Деврња.

На историјске чињенице у вези са мучењем и спаљивањем 17 мештана Брестача од стране аустроугарских окупатора, у септембру 1914. годи-не, Брестачане је подсетио аутор три књиге о Брестачу и почасни грађанин Брестача Предраг Пузић, а церемонији полагања венца претходио је помен брестачким жртвама Првог светског рата.

У оквиру културно-уметничког про-грама који је приредио КЦ Пећинци на-ступиле су Бојана Радивојевић, рођена Брестачанка, студенткиња Факултета

музичке уметности у Београду и Мери-ма Радивојевић, глумица Позоришта младих аматера Пећинци, која је изве-ла сценски приказ хероине Првог свет-ског рата Милунке Савић.

У вечерњим часовима одигран је ноћни турнир у малом фудбалу на којем се 11 екипа надметало за титу-лу најбољих. На крају, најуспешнија је била београдска екипа „011“, коју је предводио некадашњи играч ОФК Брестача Максим Ђурђевац.

Како нам је рекао члан Савета МЗ Брестач и један од организатора тур-нира Небојша Савић, победници су се одрекли новчане награде, а организа-тори су се одрекли свог дела прихода, тако да ће комплетан приход остварен од уплата, у износу од 27.500 динара, бити уплаћен за лечење Јована Јови-чића, двадесеттрогодишњег Брестача-нина који се опоравља од последица тешке саобраћајне несреће.

СН

Број: 350 – 262/ 2018 – VI Да на: 31. 07. 2019. год.

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Поносни што су потомци хероја

Слава у Брестачу

За то што во ли мо сме ће!

Чи шће ње, дру ги пут у ро ку од го ди ну да на

Оно што нај ви ше во ли мо...

Среда, 31. јул 2019.28 СПОРТ

ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб.Матични број

и име

Година

рођења

Порекло

отац/мајкаБрој чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб.Матични број и

име

Година

рођењаПорекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарство

KПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

Нови сремсколигаш, пећиначки ФК Доњи Срем 2015, био је домаћин

Конференцији клубова Сремске лиге, на којој су, између осталог, жребом одређени такмичарски бројеви екипа.

У сезони 2019/2020. години у Срем-ској лиги, екипе учеснице имаће сле-деће бројеве: 1. Раднички – Шид, 2. Љуково, 3. Партизан – Витојевци, 4. Доњи Срем 2015 – Пећинци, 5. Доњи Петровци, 6. Будућност – Салаш Ноћајски, 7. Напредак – Попинци, 8.

Хајдук – Вишњићево, 9. ПСК Путинци, 10. Хајдук – Бешка, 11. Рудар – Врдник. 12. ЛСК – Лаћарак, 13. Борац – Мартин-ци, 14. Борац – Кленак, 15. Железничар – Инђија и 16. Митрос – Сремска Мит-ровица. Као домаћини, своје утакмице суботом играју: Рудар (Врдник), Парти-зан (Витојевци) и Раднички (Шид).

У првом колу играју: субота,17. август, ШИД: Раднички – Митрос, ВИТОЈЕВЦИ: Партизан – Борац (К); недеља, (18. август), ЉУКОВО:

Љуково – Железничар, ПЕЋИНЦИ: Доњи Срем 2015 – Борац (М), ДОЊИ ПЕТРОВЦИ: Доњи Петровци – ЛСК, САЛАШ НОЋАЈСКИ: Будућност – Ру-дар, ПОПИНЦИ: Напредак – Хајдук (Б), ВИШЊИЋЕВО: Хајдук – ПСК Путинци.

Сремсколигаши из пећиначке општине, Доњи Срем 2015 и Напредак, одиграће међусобно утакмицу у окви-ру 10. кола на пећиначкој „Сувачи“.

Ж. Р.

Након 11 такмичарских дана, завр-шен је Меморијални турнир у фут-

салу „Пеђа Гајић“, који се по други пут организује у Шимановцима.

Голом Марка Пршића, шабачки Синд је у финалу победио КМФ Земун 1:0. Оно што се предвиђало од самог старта турнира, обистинило се на крају: Синд је само потврдио своју до-минацију.

У утакмици за треће место, Мит-ровић градња из Батајнице била је боља одд КМФ Палеж (Обреновић) 7:4 (Никола Рнић 3, Предраг Пејчиновић

2, Стефан Кркобабић 1, Кнежевић 1 – Тадић 2, Обрадовић и Илић. Најбољи појединци турнира: голман, Алекса Антонић и играч, Марко Пршић (оба из Синда), док је Драган Јуришић (Деч), са 11 постигнутих голова најбољи стрелац.У екипној конкуренцији, прва награда је била 150.000, друга 70.000, а трећа 30.000 динара. Најбољи у поје-диначној конкуренцији добили су по 5.000 динара.

Учествовало је 28 екипа.

Ж. Р.

Отворено првенство Војводине у кајаку за категорије пионира, ка-

дета, јуниора и сениора одржано је на језеру Тиквара у Бачкој Паланци од петка, 19. јула, до недеље, 21. јула. Каја-каши сремскомитровачког Вала су на овом такмичењу потврдили квалитет освојивши чак једанаест медаља – три златног, пет сребрног и три бронзаног сјаја.

Најуспешнији је био кадет Дими-

трије Стојшић који је тријумфовао у једноседу на хиљаду и петстотина ме-

тара. Одличан је био и Александар Јо-

вановић освојивши две сребрне ме-даље - у једноседу на петстотина као и на двестотине метара.

Јуниорке Вала су још једном по-тврдиле квалитет, Анастазија Бајук

је била најбоља на петстотина метара, док је на краћој дистанци од двестоти-не метара стигла до сребра. Оливери

Михајловић је припала бронза на двестотине метара.

У сениорској конкуренцији једно-седа на хиљаду метара Марко Ми-

хајловић је освојио сребрну, а Петар

Милковић бронзану медаљу. Успешни су били и на петстотина метара, где је Милковић стигао до сребра, а Ми-хајловић до бронзе.

Уз митровачке кајакаше је био тре-нер Ненад Косијер.

За кадете и јуниоре ово такмичење је уједно било и изборно за Олимпијс-ке наде које ће се одржати у словачком граду Братислави средином септем-бра, а освајачи медаља су осигурали места у репрезентацији. С. Н.

Фудбалски клубови настављају са одигравањем припремних утак-

мица пред наступајуће првенствене обавезе. Тако су одигране и следеће утакмице током седмице и постигнути су следећи резултати:

Среда: Шид: Раднички – Једнота Шид 6: 1, Белегиш: Подунавац – Же-лезничар Инђија 1: 0, Стара Пазова, СЦ ФСС: Хатта СЦ – ФК Звијезда 06 2: 0.

Тријагонале у Доњим петровцима: Доњи Петровци – Дунав Нови Слан-камен 2: 1, Доњи Петровци – Слобода Доњи Товарник 0: 1, Слобода Доњи То-варник – Дунав 2: 1

Уторак: Рума: 1.Мај – Инђија 1: 2.

А. Б.

KAJAK

БАЧКА ПАЛАНКА:ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО ВОЈВОДИНЕ

Једанаест медаља за Вал

Нови успеси Вала

ФУДБАЛ

СРЕМЦИ ИГРАЛИ ПРИПРЕМНЕ МЕЧЕВЕ

Шидски дерби старијем брату

Железничар у Белегишу

ФУДБАЛ

Сезона почиње 17. августа

Сремска лига стартује у августу

ФУТСАЛ

Синд оправдао очекивања

Синд оправдао очекивања

Среда, 31. јул 2019. 29СПОРТ

Спорт ски цен тар „Су ва ча“. Гле да ла ца: 100. Су ди ја: Бо јан Па вло вић (Огар).

По моћ ни ци: Бра ни слав Гро зда нић и Не ма ња Де спо то вић (Огар). Стрел ци: 1:0 Мар ко вић у 23. ми ну ту из пе на ла, 1:1 Вра шта но вић у 28, 2:1 Мак си мо вић у 48, 3:1 Ми тро вић у 60, 3:2 Пан тић у 68. ми ну ту.

ДО ЊИ СРЕМ 2015: Је ла ча, Но вић,

Ра до ва но вић, Д. Ра до са вље вић, С.

Ра до са вље вић, Мак си мо вић, Ра ди-

во је вић, Пу зић, А. Љу бо је вић, Мар-

ко вић, Ми тро вић. Игра ли су још:

Обре но вић, Ве сић, Нај ић и В. Љу бо-

је вић.

РАД НИЧ КИ: Ва сић, Ми ро слав По-

по вић, Ко си јер, Га јић, Јо ви чић, Ву ја-

но вић, Мар ко вић, Ан то нић, Ми лан

По по вић, Уро ше вић, Вра шта но вић.

Игра ли су још: Ку ћан ски, Пан тић,

Сте па но вић.

Још јед на про ве ра за но вог срем-ско ли га ша. На кон пре кр ша ја над ис-ку сним Ми тро ви ћем, у ка зне ном про-сто ру Рад нич ког (23. ми нут), Па вло вић је до су дио пе нал за До њи Срем 2015, ко ји је Мар ко вић пре тво рио у гол.

Пред ност до ма ћи на тра ја ла је све га 5-6 ми ни та, ка да Вра шта но вић по рав-нао ре зул тат. По сле гре шке од бра не

Рад нич ког, Мак си мо вић је у 48. ми ну ту по ви сио на 2:1.

Ску по је ко шта ла гре шка го сти ју и у 60. ми ну ру, за шта се по бри нуо Ми-тро вић.

Ко нач но, до бар и пре ци зан шут Пан ти ћа, био је нео д бра њив за до ма-ћег гол ма на у 68. ми ну ту.

Ж. Ра ди во је вић

Спорт ски про грам, по во дом Сла ве Пе ћи на ца упот пу нио је три ја го нал-

ни тур нир (3 x 30 ми ну та) нај ста ри јих фуд ба ле ра, ве те ра на. По ред до ма ћи-на, До њег Сре ма 2015, уче ство ва ли су и „ис пи сни ци“ из Ја дра на из Го лу би на-ца и зе му ског 13. ма ја.

У пр вој утак ми ци До њи Срем 2015 је по бе дио го сте из Го лу би на ца 2:1 ( Ни ко лић 1, Но вић 1 – Ма рић), док је у ме чу Ја дран – 13. мај ни је би ло го ло ва. Ко нач но, у по след ној утак ми ци тур ни-ра До њи Срем 2015 – 13. мај би ло 1:1 (Ште тић 1 – Пан тић 1).

За по бед ни ка тур ни ра игра ли су: Па ли ку ћа, Ште тић, Сав ко вић, Си-

мић,По по вић, Ми тро вић, Трај ко-

вић, Мар ко вић, Ни ко лић, Но вић и Ра ди во је вић, као и Ко шу тић, Дам-

ња но вић и Бо сан чић.

13. мај: Је ли чић, Вуј чић, Ми ло ва-

но вић, Ми ле кић, Ман дић, Ми ри ло-

вић, Миљ ко вић, Пан тић, Ба та њац,

Пет ко вић и Ми јић. Игра ли су још: То-

мић и Ла зо вић.

Ја дран: Стан ко вић, Бе ро ња, Ву-

кај ло вић, На глић, Сер дар, Дап че-

вић, Ма рић, Ко ва че вић, Мар ко вић,

Илић и Ђур ђе вић. Игра ли су још: Ма-

ин чић, Ми тић, Ви до вић, Угар ко вић и Ко ва че вић.

Су дио је: Сла ви ша Пе тро вић (Пе-ћин ци).

Ж. Ра ди во је вић

Пли вач ки ма ра тон, “Ја рак-Ша бац: Тр ка ми ра”, би ће одр жан пе де се ти

ју би лар ни пут у су бо ту, од но сно у не-де љу.

Ове го ди не, тр ка ко ја за циљ има чу ва ње успо ме не на тра гич ни “Кр ва ви марш” 1941. го ди не, ка да је на кон чет-нич ко-пар ти зан ског на па да на Ша бац 4.500 Шап ча на, под прет њом смрт не ка зне пре тр ча ло 22 ки ло ме тра до не-мач ког ло го ра у Јар ку, би ће ре а ли зо-ва на у не де љу, че твр тог ав гу ста, а на про гра му ће би ти: ка ја ка шке тр ке у две ка те го ри је: ка јак јед но сед, пи-о ни ри на 500 ме та ра са стар том у де сет ча со ва и М-К јед но сед, мла ђи пи о ни ри, та ко ђе не 500 ме та ра, са стар том у 10.20 ча со ва.

На кон про гла ше ња по бед ни ка, усле ди ће и так ми че ње у рва њу на пе-ску на пла жи у Шап цу, а по том ће у 11 ча со ва у Јар ку стар то ва ти ма ра тон. Про гла ше ње по бед ни ка за ка за но је за 15 ча со ва на пла жи “Ста ри град” у Шап цу.

Дан ра ни је, тач ни је у су бо ту, тре ћег ав гу ста, у 17 ча со ва по чи ње так ми че ње у пра вље њу ло вач ког ко тли ћа, по том сле ди исто риј ски час, по здрав на реч до-ма ћи на и пред ста вља ње так ми ча ра.

Ка ко је на кон фе рен ци ји за но ви на-ре ко ја је по во дом ма ра то на одр жа на у

ми тро вач кој Град ској ку ћи, Ми тро ви ца и Ме сна за јед ни ца “Ја рак” учи ни ће све ка ко би ма ра тон ус пео.

- За нас, овај ма ра тон је ви ше од так-ми че ња. Њи ме ми чу ва мо успо ме ну на на ше прет ке, му че ни ке, не ви не жр тве оку па тор ског те ро ра и ово је нај ма ње што мо же мо да учи ни мо, ре као је Вла-

ди мир Са на дер.Ове го ди не, при ли ку да се по ка жу

има ће и нај мла ђи пли ва чи из Шап ца, Срем ске Ми тро ви це и Ва ље ва ко ји ће уче ство ва ти у над ме та њу. Ка ко је ис та као Ср ђан Ми тра ши но вић, пр ви чо век ша бач ке Ту ри стич ке ор-га ни за ци је, на ступ мла дих тре ба да оси гу ра бу дућ ност ма ра то на ко ји је

то ком по след њих го ди на про шао кроз ве ли ку кри зу.

- Ра ни је је ма ра тон оку пљао и при-лич но ве ли ка пли вач ка име на, али са да је то све под зна ком пи та ња због не до-стат ка фи нан си ја. Ка ко се у овом слу-ча ју не ра ди ис кљу чи во о спор ту, већ о чу ва њу успо ме не на је дан тра гич ни до га ђај, ми смо ре ши ли да омо гу ћи-мо мла ди ма да узму што ве ће уче шће и та ко ство ри мо чвр сте те ме ље за бу-дућ ност. Ујед но, ми ће мо и еду ко ва ти ге не ра ци је ко је до ла зе о тра гич ним до га ђа ји ма из 1941. због ко јих се овај ма ра тон и одр жа ва, ис тaкао је Ми тра ши но вић.

С. Л – М. М.

У ор га ни за ци ји Ме сне за-јед ни це Блок Б и Ша хов-

ског клу ба Хо ри зонт одр жан је Илин дан ски отво ре ни де чи-ји ша хов ски тур нир по во дом пред сто је ће сла ве Ме сне за јед-ни це. Тур нир је био отво рен за сву де цу на шег гра да, а оку пи-ло се 20 мла дих игра ча, де сет де ча ка и де сет де вој чи ца.

На по чет ку тур ни ра де цу је по здра вио пред сед ник Скуп-шти не гра да Срем ска Ми тро-ви ца, То ми слав Јан ко вић и у при су ству пред сед ни ка Ме сне за јед-ни це Драг на Бо жи ћа све ча но отво-рио ма ни фе ста ци ју.

По сле уз бу дљи ве бор бе од шест

ко ла пла сман тур ни ра је сле де ћи:

1.Чу пић Бог дан 6 по е на, 2.Са на дер

Ма те ја 5 по е на, 3-6. Си мић Ања, Кр-

стић Во јин, Пе трић Са ра и Са на дер

Ан дре ја са 4 по е на, 7-8. Ко рон со вац

Та ма ра и Сви ла но вић Да ни ло 3,5

по е на, 9-13. Мр ва ље вић Ду ња, Чу-

пић Сте ван, Мр ва ље вић Вук, Ко ва-

чић Ми ли ца и Бу лат Бог дан 3 по е на,

14-18. Ко ва чић Вик тор, Мр ва ље вић

Ања, Иван ко вић На та ша, Па вло вић

Бра ни сла ва и Ро квић Је ле на 2 по е-

на, 19. Пши биљ ски Урош 1 по ен, 20.

Ива но вић Ла ра 0 по е на.

Пе ха ром су би ли на гра ђе ни нај-у спе шни ји де чак и де вој чи ца, као и ди пло ма ма три пр во пла си ра на так ми-ча ра у обе кон ку рен ци је и нај мла ђи так ми ча ри.

Пла сман пр ва три де ча ка: 1. Чу-

пић Бог дан, 2. Са на дер Ма те ја, 3. Кр-

стић Во јин

Пла сман код де вој чи ца: 1. Си мић

Ања, 2. Пе трић Са ра, 3. Ко рон со вац

Та ма ра.

Нај мла ђи уче сник тур ни ра је био

Ко ва чић Вик тор (6 го ди на), нај мла ђа

уче сни ца Ро квић Је ле на (5 го ди на).

Тур нир је во дио ме ђу на род ни ша-хов ски мај стор Пе тар Бен ко вић.

С. Н.

ФУД БАЛ

Пе ћин ча ни нај бо љи

Са тур ни ра у Пе ћин ци ма

ШАХ

За вр шен Илин дан ски де чи ји тур нир

На кон тур ни ра

Отва ра ње тур ни ра

ПЛИ ВА ЊЕ

Мла ди чу ва ју успо ме ну на прет ке

Maратон стар ту је у не де љу

Са кон фе рен ци је у Град ској ку ћи

ФУД БАЛ

До њи Срем 2015 – Рад нич ки (Ша бац) 3:2 (1:1)

До њи Срем 2015 – Рад нич ки (Ша бац)

Среда, 31. јул 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

У хо ланд ском гра ду Велд хо ве ну у су бо ту је на ци о нал на шам пи он-

ка, Ла ћар ка, Бо ја на Ша рац ис пи са ла исто ри ју срп ског би ли ја ра и у ди сци-пли ни „8-бол“ осво ји ла сре бр ну ме-да љу у кон ку рен ци ји де во ја ка до 19 го ди на.

Би ла је то пр ва ме да ља за жен ски ју-ни ор ски би ли јар у Ср би ји.

У фи на лу је од Бо ја не Ша рац бо ља би ла Ру ски ња Алек сан дра Гу леј ко ва, ко ја је на тај на чин до шла до на сло ва

е вроп ске ју ни ор ске пр ва ки ње.Фи нал ни меч био је не ве ро ват но

уз бу дљив, а по сле ре зу тла та 4:4 од лу-ка је до не та у по след њој пар ти ји. Срп-ки ња је на кра ју има ла сјај ну шан су да до ђе до по бе де, али је про ма ши ла из-глед ну при ли ку, што је Ру ски ња по том ис ко ри сти ла.

Не мач ка је во де ћа зе мља ша ми о на-та по бро ју ти ту ла, а за Нем ци ма сле де Ру си и По ља ци.

С. Н.

МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ЗА ПАД

Так ми чар ски бро је ви еки па: 1. ОФК Би кић (Би кић До), 2. Сре мац (Бер ка со во), 3. Зе ка Бу љу ба ша (Рав ње), 4. Сло га (Во гањ), 5. Сло бо да (Ша шин ци), 6. Тр го вач ки (Срем-ска Ми тро ви ца), 7. БСК (Бе ше но во), 8. Оби-лић 1993 (Ку ку јев ци), 9. Јед но та (Шид), 10. Сло га (Чал ма), 11. Фру шко го рац (Ман ђе-лос), 12. Сло вен (Ру ма), 13. Гра ни чар 1924 (Ада шев ци) и 14. Фру шка го ра (Ру ма). Су бо-том игра ју: Јед но та и Сло вен.

Пр во ко ло: не де ља, 25. ав густ, ОФК Би кић – Фру шка го ра, Сре мац – Гра ни чар 1924, Зе ка Бу љу ба ша – Сло вен, Сло га (В) – Фру шко го рац, Сло бо да –Сло га (Ч), Тр го-вач ки – Јед но та и БСК – Оби лић 1993.

МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ИС ТОК

Так ми чар ски бро је ви еки па: 1. Рад нич-ки (Ириг); 2. Гра ни чар (Обреж), 3. Хрт ков-ци, 4. ЧСК (Чор та нов ци), 5. ОФК Бре стач, 6. Сре мац (До брин ци), 7. Сре мац (Деч), 8.

Ду нав (Но ви Слан ка мен), 9. Срем (Срем-ски Ми ха љев ци), 10. По лет (Но ви Кар-лов ци), 11. Шу мар (Огар), 12. Кру ше дол, 13. Мла дост (Бу ђа нов ци) и 14. На пре дак (Жар ко вац).

Пр во ко ло: не де ља, 25. ав густ, Рад-нич ки – На пре дак, Гра ни чар – Мла дост, Хрт ков ци – Кру ше дол, ЧСК – Шу мар, ОФК Бре сач – По лет, Сре мац (До брин ци) – Срем и Сре мац (Деч) – Ду нав.

Ж. Р.

Ста ди он ФК Ма чва, гле да ла ца око 3.000. Су ди ја: Ми лан Илић, по моћ ни-

ци: Го ран Бе љин и Де јан По то чан, че твр-ти су ди ја: Не ма ња Гај до бран ски. Де ле гат: Дра го слав Ђер ман. Стрел ци: Ада мо вић 49, Ашче рић 84' - Ма чва, Ви дић 19', Ва-си ли је Ја њић 88' - Ин ђи ја. Жу ти кар то ни: Ада мо вић 18', Пе јо вић 33', Ву ја син 82' - Ма чва, Ви дић 30', Ба ста јић 70', Ан ђел ко-вић 80' - Ин ђи ја.

МА ЧВА: Пу ле тић, Пе јо вић (К), То шић, Јо ва но вић, Ву ја син, Шу шњар (Ашче рић 67'), Ми ја и ло вић, Ри сти во је вић, Ада мо-вић, Сте ва но вић (Ђо ко вић 73'), Ми ло са-вље вић (Мар ко вић 90+1').

Тре нер: Дар ко Те шо вићИН ЂИ ЈА: Пре ко вић (К), Ди ми три је вић

(Ва си ли је Ја њић 72'), Бје ли чић (Бо сан чић 85'), Илић, Ба ста јић, Ба њац (Вра шта но вић 58'), Ан ђел ко вић, Ми лан Ја њић, Ро гач, То-мић, Ви дић.

Тре нер: Ср ђан Бла го је вићПо пр ви пут у елит ном так ми че њу

су фуд бал ско зна ње укр сти ли Ма чва и Ин ђи ја. Ова два ти ма су кроз исто ри-ју че сто во ди ли ве ли ке бит ке на зе ле-ном те ре ну, а под ре флек то ри ма и ве-ли кој вру ћи ни су пру жи ли за ни мљи ву пред ста ву.

Ма чва је на по чет ку ме ча има ла ви ше лоп ту у свом по се ду, али ни гост ни је пу-но за о ста јао у том де лу игре. Ин ђин ча ни до свог пр вог го ла у овој се зо ни сти жу по сле пре ки да. Би ла је то уигра на ком-би на ци ја, где су Ја њић и Ба њац на чи ни-ли та ко зва ни "ла жњак", да би лоп та па ла на око шест ме та ра од го ла Пу ле ти ћа. Ту је нај при себ ни ји био Ви дић ко ји је гла-вом за тре сао мре жу до ма ћи на. Био је то 19.ми нут ме ча за ре зул тат на се ма фо ру, 0: 1.

По сле по стиг ну тог го ла Ма чва је још ја че при ти сла ка го лу Пре ко ви ћа. Би ло је ту не ко ли ко по лу при ли ка, али ни шест по ку ша ја до ма ћи на, од ко јих је по ло ви на ишла у оквир го ла ни су до не ли про ме ну ре зул та та.

Гост са дру ге стра не ни је оста јао ду-жан до ма ћи ну, али без оних пра вих при-ли ка за но ви гол.

Дру го по лу вре ме је отво ре на прак-тич но са го лом за до ма ћи на. У 49' су игра чи до ма ћи на из бо ри ли сло бо дан уда рац. Ада мо вић је узео ствар у сво је но ге. Пре ци зним шу тем је са вла дао не-моћ ног Пре ко ви ћа, 1: 1. Ма чва у на став ку по ја ча ва при ти сак ка ко би сти гла до пот-пу ног пре о кре та. По сед лоп те до ма ћи на се ско ро удво стру чио, али и по ку ша ји ка го лу го ста.

До ма ћин сти же до го ла у 84'. У дру гом по лу вре ме ну ушли у игру Ашче рић је за-тре сао мре жу Пре ко ви ћа. Био је то уда-рац из угла. Лоп та па да на пе те рац, ту је гла вом скре ће Пе јо вић, а стре лац је из не по сред не бли зи не ша ље у мре жу. 2: 1.

Но ра дост до ма ћи на ни је ду го тра ја ла. Са мо че ти ри ми ну та ка сни је, опет ре зер-ви ста тре се мре жу. Био је то Ва си ли је Ја-њић, ко ји је сво јим го лом до нео зе ле но бе ли ма пр ви су пер ли га шки бод у овој се зо ни. Би ла је то ак ци ја Ин ђи је из не ко-ли ко успе шних по те за, да би по сле шу та

Вра шта но ви ћа и од бит ка Пу ле ти ћа, по лу-во ле јом Ја њић за тре сао мре жу. 2: 2.

Дру ги бод је за слу же но при пао до ма-ћи ну ме ча.

- Ве ли ки бод за нас у овом тре нут ку, пр ви су пер ли га шки по сле де сет го ди на", за по чео је сво је из ла га ње шеф струч ног шта ба Ин ђи је, Ср ђан Бла го је вић, а по том на ста вио са сле де ћим ре чи ма: - И због то га смо ја ко за до вољ ни. Еви дент но је да је би ло ја ко те шко вре ме за игру. Ми слим да смо до бро кре ну ли у утак ми цу. На мет-ну ли смо до ста ства ри ко је смо хте ли, оно што је на ма свој стве но. Ус пе ли смо да да-мо гол из пре ки да. На кон то га, по го то во у дру гом по лу вре ме ну, Ма чва је ус пе ла да се ви ше на мет не. Да по при лич но до ми-ни ра по чет ком дру гог по лу вре ме на што је њи ма ре зур ти ра ло го лом. Ми смо још увек стег ну ти, у не ку ру ку ин пре си о ни-ра ни Су пер ли гом. Али, већ је би ло бо ље не го што је би ло у утак ми ци про тив Пар-ти за на. По го то во ре зул тат ски и оче ку јем да ће у не ким сле де ћим утак ми ца ма са те стра не би ти ви дан на пре дак. Ве ли ки је на ма про блем био по сле при мље ног го ла, по сле тог пре ки да где смо не смо-тре но при ми ли гол. Иако смо зна ли да нам са те стра не пре ти опа сност. И хо ћу да одам при зна ње мо јим игра чи ма ко ји су ус пе ли да смог ну сна ге по след њих пет ми ну та, иако озбиљ но по љу ља ни пси хо-ло шки.

- Од мах на по чет ку да ка жем да не-тре ба да бу де мо не за до вољ ни", обра тио се но ви на ри ма тре нер Ма чве, Дар ко Те-шо вић и на ста вио ана ли зу утак ми це: - Из јед ног про стог раз ло га што смо зна ли да нас оче ку је јед на из ван ред на еки па Ин-ђи је. Ја, уоп ште не да јем ва жно сти да ли су они до шли из Пр ве ли ге и ушли у Су-пер ли гу кроз ба раж. Они су јед на из у зет-но до бра еки па. Из у зет но во ђе на еки па и еки па са сми слом за игру. На кра ју кра је-ва, са њи ма се из у зет но на му чио и Пар-ти зан. Ми смо зна ли да нас оче ку је јед на те шка утак ми ца. При пре ма ли смо се за њу и до бро смо се при пре ми ли. Игра чи су то до бро схва ти ли и ми смо мал те не од го во ри ли на сва ки њи хов по тез".

А. Бе лић

БИ ЛИ ЈАР

ВЕЛД ХО ВЕН, ХО ЛАН ДИ ЈА: ЕВРОП СКО ПР ВЕН СТВО

Бо ја на Ша рац осво ји ла сре бро

Бо ја на Ша рац

На по сто љу

Фи нал ни меч био је не ве ро ват но уз бу дљив, а по сле

ре зу тла та 4:4 од лу ка је до не та у по след њој пар ти ји.

Срп ки ња је на кра ју има ла сјај ну шан су да до ђе до по бе де,

али је про ма ши ла из глед ну при ли ку, што је Ру ски ња по том

ис ко ри сти ла

ФУД БАЛ

Ма чва - Ин ђи ја 2: 2 (0: 1)- Ве ли ки бод за нас у овом тре нут ку, пр ви су пер ли га шки по сле де сет го ди на,

ре као је шеф струч ног шта ба Ин ђи је, Ср ђан Бла го је вић, а по том на ста вио:

- И због то га смо ја ко за до вољ ни. Еви дент но је да је би ло ја ко те шко вре ме за игру.

Ми слим да смо до бро кре ну ли у утак ми цу. На мет ну ли смо до ста ства ри ко је смо

хте ли, оно што је на ма свој стве но

ФУД БАЛ

Ав густ, ме сец за на ста вак так ми че ња

Са ме ча у Шап цу

Кон фе рен ци ја за ме ди је

Среда, 31. јул 2019. 31

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈА

АП ВОЈ ВО ДИ НА

ОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈА ОП ШТИН СКА УПРА ВА

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло веи за шти ту жи вот не сре ди не

На осно ву чла на 63. За ко на о пла ни ра њу и из град њи (“Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“ бр. 72/09, 81/09 – ис прав ка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13-Од лу ка УС, 50/13-Од лу ка УС, 98/13-Од-лу ка УС, 132/14, 145/14, 83/18 и 31/19), чла на 90. и 91. Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по ступ ку из ра де до ку ме на та про стор ног и ур ба ни стич ког пла ни ра ња ("Сл. гла сник РС", број 32/19) и чла на 18. Од лу ке о ор га ни за ци ји Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја („Сл. лист оп шти не Ин ђи ја“ број 23/17), Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја

О Г Л А Ш А В АЈАВ НИ ПО ЗИВ ЗА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈУ УР БА НИ СТИЧ КОГ ПРО ЈЕК ТА

ЗА К.П. 5619/1 KO ИН ЂИ ЈА

НА СЕ ЉЕ ИН ЂИ ЈА, НО ВО САД СКИ ПУТ

за из град њу по слов ног објек та (за тво ре ни и отво ре ни ба зен са шко лом пли ва ња,

те ре та на, спа и фит нес цен тар)

1. На јав ну пре зен та ци ју из ла же се Ур ба ни стич ки про је кат број УП-09/19 за к.п. број 5619/1

КО Ин ђи ја – за из град њу по слов ног објек та (за тво ре ни и отво ре ни ба зен са шко лом пли ва ња, те ре та на, спа и фит нес цен тар), спрат но сти П+1, ко јим се ур ба ни стич ко – ар хи тек тон ски раз-ра ђу је ло ка ци ја у на се љу Ин ђи ја, Но во сад ски пут ББ, у бло ку број 3/1. Струч ни об ра ђи вач ур ба-ни стич ког про јек та је „Ар хи про јект ИН“ из Ин ђи је, дипл.инж.арх. Ми ли во је Си мић и од го вор ни ур ба ни ста дипл.инж.арх. Не бој ша Са вић. Под но си лац зах те ва за по твр ђи ва ње ур ба ни стич ко про-јек та је „Аген ци ја Ми ја и ло вић“ ДОО из Ин ђи је, Југ Бог да на 125.

2. По зи ва ју се сва за ин те ре со ва на ли ца да из вр ше увид у Ур ба ни стич ки про је кат, као и да у

то ку тра ја ња јав не пре зен та ци је до ста ве сво је при мед бе и су ге сти је у пи са ном об ли ку, над-ле жном ор га ну, од но сно Оде ље њу за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот-не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на број 1, пу тем пи сар ни це Оп штин ске упра ве.

3. Овла шће но ли це за да ва ње оба ве ште ња о јав ној пре зен та ци ји је дипл.инж.арх. Еми ли ја Пе-тро вић, кон такт те ле фон 022/561-322 ло кал 261, e-mail: em il ija. petrovi c@i ndjija.ne t .

4. Јавна пр езентаци ја Урб анистичког пројекта с е одржава у трајању од с едам д ана, од

0 7. 08.201 9. год ине д о 14.08.201 9. го дине. Мес то одржа вања јав не пр ез ентаци је су пр остор иј е Општинске уп ра ве општи не И нђија, Ин ђиј а, Цара Д ушана бр ој 1, О дељ ење з а у рбаниз ам , комун-ално-ст амбене послове и заштиту животне с ре ди не, сваког р адног дан а од 1 1.0 0 h до 14.00 h. Урбанис тички пр ојека т се може прегледати и на званичном сајту Општине Инђија – www.indjija.net – у де лу Јав ни по зи ви.

5. Оба ве за из ра де Ур ба ни стич ког про јек та од ре ђе на је од ред бом Пла на ге не рал не ре гу ла ци је на се ља Ин ђи ја („Сл. лист оп шти на Сре ма“ број 14/06 и 30/11), где је пра ви ли ма гра ђе ња утвр ђе но да, ако се гра ђе вин ска пар це ла у окви ру зо не ста но ва ња на ме њу је за чи сто по сло ва ње оба ве зна ја из ра да ур ба ни стич ког про јек та уз услов да обје кат сво јом де лат но шћу не угро жа ва жи вот ну сре ди ну.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но - стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈА

АП ВОЈ ВО ДИ НА

ОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈА ОП ШТИН СКА УПРА ВА

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло веи за шти ту жи вот не сре ди не

На осно ву чла на 63. За ко на о пла ни ра њу и из град њи (“Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“ бр. 72/09, 81/09 – ис прав ка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13-Од лу ка УС, 50/13-Од лу ка УС, 98/13-Од-лу ка УС, 132/14, 145/14, 83/18 и 31/19), чла на 90. и 91. Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по ступ ку из ра де до ку ме на та про стор ног и ур ба ни стич ког пла ни ра ња ("Сл. гла сник РС", број 32/19) и чла на 18. Од лу ке о ор га ни за ци ји Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја („Сл. лист оп шти не Ин ђи ја“ број 23/17), Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја

О Г Л А Ш А В АЈАВ НИ ПО ЗИВ ЗА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈУ УР БА НИ СТИЧ КОГ ПРО ЈЕК ТА

ЗА К.П. БРОЈ 4968/2 КО ИН ЂИ ЈА

за из град њу стам бе ног објек та са два ста на

1. На јав ну пре зен та ци ју из ла же се Ур ба ни стич ки про је кат број УП-03/19 за к.п. број 4968/2

КО Ин ђи ја – за из град њу стам бе ног објек та са два ста на, спрат но сти П+Пк, ко јим се ур ба ни-стич ко – ар хи тек тон ски раз ра ђу је ло ка ци ја у на се љу Ин ђи ја, по тес Кр че ви не, у бло ку број 3/1. Струч ни об ра ђи вач ур ба ни стич ког про јек та је СР „Ба шић про јект“ из Ин ђи је и дипл.инж.арх. Јан-ко Кр стић, од го вор ни ур ба ни ста. Под но си лац зах те ва за по твр ђи ва ње ур ба ни стич ког про јек та је Би ро вљев Ја дран ка из Ин ђи је.

2. По зи ва ју се сва за ин те ре со ва на ли ца да из вр ше увид у Ур ба ни стич ки про је кат, као и да у

то ку тра ја ња јав не пре зен та ци је до ста ве сво је при мед бе и су ге сти је у пи са ном об ли ку, над-ле жном ор га ну, од но сно Оде ље њу за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот-не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на број 1, пу тем пи сар ни це Оп штин ске упра ве.

3. Овла шће но ли це за да ва ње оба ве ште ња о јав ној пре зен та ци ји је дипл.инж.арх. Еми ли ја Пе-тро вић, кон такт те ле фон 022/561-322 ло кал 261, и e-mail: em il ija. petrovi c@i ndjija.ne t .

4. Јавна пр езентаци ја Урб анистичког пројекта с е одржава у трајању од с едам д ана, од

0 7. 08.201 9. год ине д о 14.08.201 9. го дине. Мес то одржа вања јав не пр ез ентаци је су пр остор иј е Општинске уп ра ве општи не И нђија, Ин ђиј а, Цара Д ушана бр ој 1, О дељ ење з а у рбаниз ам , комун-ално-ст амбене послове и заштиту животне с ре ди не, сваког р адног дан а од 1 1.0 0 h до 14.00 h. Урбанис тички пр ојека т се може прегледати и на званичном сајту Општине Инђија – www.indjija.net – у де лу Јав ни по зи ви.

5. Оба ве за из ра де Ур ба ни стич ког про јек та од ре ђе на је од ред бом Пла на ге не рал не ре гу ла ци је на се ља Ин ђи ја („Сл. лист оп шти на Сре ма“ број 14/06 и 30/11), где је пра ви ли ма гра ђе ња утвр ђе-но да је за блок број 3/1 где се пред мет на пар це ла на ла зи, оба ве зна да ља ур ба ни стич ка раз ра да, од но сно из ра да Пла на де таљ не ре гу ла ци је и ур ба ни стич ких про је ка та.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но - стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГРАД СКА УПРА ВА ЗА УР БА НИ ЗАМ,ПРО СТОР НО ПЛА НИ РА ЊЕ И ИЗ ГРАД ЊУ ОБЈЕ КА ТА

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми-тро ви ца у скла ду са чла ном 45а За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018 и 31/2019), и чла ном 40 Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по-ступ ку из ра де до ку ме на та про стор ног и ур ба ни стич ког пла ни ра ња ("Слу жбе ни гла сник РС", број 32/2019), из ла же на

РА НИ ЈАВ НИ УВИДМА ТЕ РИ ЈАЛ ЗА ИЗ РА ДУ ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕ ГУ ЛА ЦИ ЈЕ

ЦЕН ТРАЛ НОГ ДЕ ЛА НА СЕ ЉА ЛА ЋА РАК

ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

1. РА НИ ЈАВ НИ УВИД ће се оба вља ти у хо лу згра де Град ске ку ће Гра да Срем ска Ми тро ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13 и тра ја ће 15 да на и то: од 31. ју ла 2019. до 15. ав гу ста 2019. го ди не.

У то ку тра ја ња ра ног јав ног уви да за ин те ре со ва на прав на и фи зич ка ли ца има ју пра во упо-зна ва ња са оп штим ци ље ви ма и свр хом из ра де пла на, мо гу ћим ре ше њи ма за раз вој про стор не це ли не, мо гу ћим ре ше њи ма за ур ба ну об но ву и ефек ти ма пла ни ра ња.

Оба ве шта ва ју се и по зи ва ју ор га ни, ор га ни за ци је и јав на пред у зе ћа ко ји су овла шће ни да утвр ђу ју усло ве за за шти ту и уре ђе ње про сто ра и из град њу обје ка та да да ју ми шље ње у по гле ду усло ва и нео п ход ног оби ма и сте пе на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну.

За ин те ре со ва на прав на и фи зич ка ли ца мо гу до ста ви ти при мед бе и су ге сти је у пи са ном об ли-ку на Град ску упра ву за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГРАД СКА УПРА ВА ЗА УР БА НИ ЗАМПРО СТОР НО ПЛА НИ РА ЊЕ И ИЗ ГРАД ЊУ ОБЈЕ КА ТА

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу оје ка та Гра да Срем ска Ми тро-ви ца у скла ду са чла ном 63. став 2. За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018 и 31/2019),

О Г Л А Ш А В АЈАВ НИ ПО ЗИВ ЗА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈУ

УР БА НИ СТИЧ КОГ ПРО ЈЕК ТА

са ар хи тек тон ско - ур ба ни стич ком раз ра дом ло ка ци је за из град њу

објек та за крат ко трај ни бо ра вак и пре зен та ци ју про из во да од во ћа

у Ле жи ми ру на ка та стар ској пар це ли број 637 к.о. Ле жи мир

Град Срем ска Ми тро ви ца

1. На јав ну пре зен та ци ју из ла же се Ур ба ни стич ки про је кат са ар хи тек тон ско - ур ба ни стич ком раз ра дом ло ка ци је за из град њу објек та за крат ко трај ни бо ра вак и пре зен та ци ју про из во да од во ћа у Ле жи ми ру на ка та стар ској пар це ли број 637 к.о. Ле жи мир Град Срем ска Ми тро ви ца. Под-но си лац зах те ва за по твр ђи ва ње Ур ба ни стич ког про јек та је Ста ни слав Ра ко вић из Срем ске Ми-тро ви це, ули ца И. Ру вар ца бр. 5/18

2. По зи ва ју се сва за ин те ре со ва на прав на и фи зич ка ли ца да из вр ше увид у Ур ба ни стич ки про-је кат, као и да у то ку тра ја ња јав не пре зен та ци је до ста ве сво је при мед бе и су ге сти је у пи са ном об ли ку Град ској упра ви за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13.

3. Ли це овла шће но од стра не Град ске упра ве за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град-њу обје ка та за да ва ње оба ве ште ња о са др жа ју јав не пре зен та ци је је дипл. инж. арх. Вла ди сла ва Но ва ко вић.

4. Јав на пре зен та ци ја Ур ба ни стич ког про јек та ће би ти одр жа на од 31.07.2019. до 07.08.2019. го-ди не сва ког рад ног да на у вре ме ну од 7,00 до 14,00 ча со ва. Ме сто одр жа ва ња јав не пре зен та ци је је у хо лу но ве згра де град ске ку ће Гра да Срем ска Ми то ви ца, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13.

5. Јав на пре зен та ци ја Ур ба ни стич ког про јек та ће се одр жа ти у тра ја њу од се дам да на и то од 31.07.2019. до 07.08.2019. го ди не

6. Про стор об у хва ћен Ур ба ни стич ким про јек том чи ни пар це ла бр. 637 к.о. Ле жи мир, ко ја се на ла зи у ви кенд зо ни, ван на се ље ног ме ста Ле жи мир.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

Број: 350 – 236/ 2019 – VI Да на: 31. 07. 2019. год.

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Да на: 31.07.2019. го ди неЦа ра Ду ша на бр. 1

И Н Ђ И Ј А

Број: 350-247/2019-VIДа на: 31.07.2019. год.

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Да на: 31.07.2019. го ди неЦа ра Ду ша на бр. 1

И Н Ђ И Ј А

Па пир је чуд но ва та ствар, али ко би чо век ре као да се од ње га мо-

же на пра ви ти баш сва шта, да слу жи ра зно вр сним на ме на ма од пи са ња по ње му и бри са ња, па све до из ра-де укра са. Ово по след ње од но вин ске хар ти је пра ви Ани ца Зу бић, до ма ћи-ца из Ши да.

Ани цу че сто мо же те ви де ти на пи-ја ци, на ва ша ру, и на ма ни фе ста ци ја-ма ет но ка рак те ра ко је се одр жа ва ју у овом и окол ним ме сти ма где се ова Ши ђан ка ис ти че ру ко тво ри на ма. Јер, па жњу пле не оне ње не ре ци мо, ми ни-ја тур не ру ко тво ри не, го то во играч ке из ра ђе не пле те њем па пи ра, а та квих је код ње нај ви ше.

Има на Ани ци ној те зги раз ли чи тих ствар чи ца – укра са: де чи јих ко ли ца, фи гу ри ца жи во ти ња, цве ти ћа, лут ки-ца, зе чи ћа, а на пра ви ла је и по себ но пле те ни кор сет у ко ји се мо же ста ви ти фла ша пи ћа па је то за и ста нео би чан по клон или украс за ку ћу.

Ова ма што ви та же на при ча да јој не не до ста је ма шта, а да је то исти на, ви ди се по ша ре ни лу на ње ној те зги, где има без број ра зних сит ни ца нео п ход них у сва ко днев ним жи во ту, а пре све га за по-клон. Већ го ди на ма уна зад она их ства ра од но вин ског па пи ра, ко ји ре же у тра ке, па са ви ја у рол не, бо ји, а од тих обо је них тра ка пла те те ма што ви те пред ме те. Ка-да их из ра ди и обо ји. они из гле да ју као да су од ши бља, а не од па пи ра.

Упо за ли смо Ани цу Зу бић у Ла ћар ку на ма ни фе ста ци ја ма “Куј ни ца на шо ру” а раз го ва ра ли са њом на “Ла ћа рач кој фи ја ке ри ја ди”. И ту је до не ла сво је па-пир на те пле те не ша ре не укра се. Ни је би ла је ди на са тим асор ти ма ном, али је би ла по себ на због нео бич них пред ме-та и по је ди них њи хо вих ми ни из да ња – јер иако ма ли не мо гу се не при ме ти-ти це гер чи ћи, ше ши ри ћи, цве ти ћи или украс по пут ма мих де чи јих ко ли ца... Тај по сао је њен хо би и из вор при хо да за жи вот.

Ова Ши ђан ка ра ди са мо стал но, од-но сно ни је ни при јед ном од удру же ња же на, пле те па пир кад год стиг не и из-ла же га где год је по зо ву или она сам од лу чи да оде. У асор ти ма ну има ма ли пле те ни кла вир, уко сни це, ру жи це, па и кри гле за пи во ... Ве ли све што на пра-ви ла тра же љу ди. Ку пу ју це ге ре, ше ши-ре, кор се те, а оно што тра же она без про бле ма на пра ви.

Па пир на те укра се и уоп ште ру ко-тво ри не она из ра ђу је стр пљи во и спрет но. Све мо ра да бу де де ко ри са но и ле по да би при ву кло па жњу по сма-тра ча и ку па ца јер без то га не ма крај-њег ефек та. Ро ба би ста ја ла на те зги. Са вла да је тех ни ку из ра де до де та ља, са ма би ра мо ти ве и об ли ке ко је пра ви и све то јој чи ни за до вољ ство. До та ко бу де Ани ца Зу бић ће пле сти хар ти ју и пра ви ти сво је ру ко тво ри не.

С.Ђ. - M.M.

Среда, 31. јул 2019.32

У не де љу, 28. ју ла, у пе шач кој зо ни у Ин ђи ји одр жан је че твр ти по ре-

ду Фе сти вал мо ди фи ко ва них ауто мо-би ла, од но сно OVER TA KE CAR TU NING FEST. Ову ма ни фе ста ци ју под по кро ви-тељ ством оп шти не Ин ђи ја, уз по др шку Ту ри стич ке ор га ни за ци је, ор га ни зо-вао је ин ђиј ски „Over ta ke клуб“. И ове го ди не у Ули ци Вој во де Сте пе оку пи ло се бли зу сто ти ну из ла га ча раз ли чи тих

уни кат них и по бољ ша них ауто мо би ла из на ше зе мље и зе ма ља у окру же њу, Бо сне и Хер це го ви не, Хр ват ске и Ма-ђар ске.

- Су шти на овог Фе ста је так ми че-ње у мо ди фи ко ва ним ауто мо би ли ма ко ји се улеп ша ва ју на раз не на чи-не, а исто та ко има мо и так ми че ње у гла сно ћи му зи ке у ауто мо би лу, док је це ло ку пан са др жај ма ни фе ста-

ци је са др жан у ра зним игра ма, као на при мер др жа ње лон ца, ву че ње ауспу ха, и на рав но, ра зних на гра да и пе ха ра ко ји се до де љу ју. Пе ха ри се до де љу ју за пр ва три ме ста за нај бо-љи ауто мо бил, а на гра де се до де љу-ју за ви ше кла са и под кла са – ре као нам је Адри а но Ива нов, пред сед ник „Овер та ке клу ба“ ко ји у Ин ђи ји по-сто ји шест го ди на.

Ива нов ис ти че да је из ло же но пу но ле пих ауто мо би ла и да је су ди ја ма те-шко да иза бе ру онај нај бо љи.

- Да ова ко не што успе, по треб но је пу но ра да и тру да, а без оп шти не Ин-ђи ја не би смо мо гли ни шта. Она је наш глав ни по кро ви тељ, а по мо гли су нам и дру ги спон зо ри. Мно го је љу ди за ин-те ре со ва но за ову ма ни фе ста ци ју, по-го то во ме шта ни Ин ђи је ко ји из го ди не у го ди ну по ка зу ју све ве ће ин те ре со-

ва ње за овај до га ђај - ка зао је Ива нов и до дао да то ком го ди не они по се ћу ју ова кве и слич не ма ни фе ста ци је у зе-мљи и окол ним др жа ва ма, ка ко би Фе-сти вал мо ди фи ко ва них ауто мо би ла у Ин ђи ји по ди гли на ви ши ни во.

Сва ка ко, из ло же ни, на раз не на чи не укра ше ни ауто мо би ли у Ули ци Вој во де Сте пе у Ин ђи ји би ли су рет ка атрак ци ја за по се ти о це од ко јих су мно ги по же ле-ли да фо то гра фи шу ове ле по та не. Г. М.

Ства ра ла штво од пле те ног па пи раАни ца Зу бић по ред сво је те зге

Од па пи ра се мо гу из ра ди ти мно ги пред ме ти

Мо ди фи ко ва ни ауто мо би ли, атрак ци ја за по се ти о це

Је дан од из ло же них ауто мо би ла По пу лар ни фи ћа

По се ти о ци Фе сти ва ла мо ди фи ко ва них ауто мо би ла