Година L • Сремска Митровица • Среда 7. април 2010. • Број 2563 • Цена 40 динара

1960 2010

BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA

022069 / 636-999

Sremska Mitrovica, Kuzminska 9

Ус­кр­шњи­да­ро­ви

Тра­ди­ци­о­нал­ним­ да­ри­ва­њем­ ус­кр­шњих­ ја­ја­ на­ Тр­гу­Ћи­ре­Ми­ле­ки­ћа,­бај­ке­ри­Мо­то­клу­ба­Срем,­по­де­ли­ли­су­са­­гра­

ђа­ни­ма­Срем­ске­Ми­тро­ви­це­сво­ју­ус­кр­шњу­ра­дост.­Уз­пре­пу­ну­кор­пу­ја­ја­нај­ра­зно­вр­сни­јих­бо­ја­и­слат­ки­ша­нај­ра­зно­вр­сни­јих­уку­са,­мо­то­ри­сти­су­овим­пу­тем­че­сти­та­ли­нај­мла­ђим­су­гра­ђа­ни­ма­нај­ра­до­сни­ји­хри­шћан­ски­пра­зник.­­ М.М.

Зашто протестују радници „Митросрема“

Пред­УПиС­Првака:­Борба за сваког ђака

Звонко Гвоздановић, први произвођач батата у Србији

С гајдама кроз свет

ПољоПривредник­Богдан­ШУљМанац­из­ЛаЋарка:­Министар не љуби АПС

у овом броју:

странa­3.

странa­4.

странa­5.

странa­17.

странa­18.

Среда, 7. април 2010.2

Три де сет пр вог мар та, на­кон 20 го ди на Фуд бал ски

са вез Ср би је одр жао је сед­ни цу сво је Скуп шти не пр ви пут ван Бе о гра да и то у Ста рој Па зо ви. Ка ко је на ја вио пр ви чо век срп ског фуд ба ла То­ми­слав­ Ка­ра­џић и све бу ду ће скуп шти не ће се одр жа ва ти у овом срем ском гра ду. А с об­зи ром да ра до ви на из град њи срп ске Ку ће фуд ба ла на пре­ду ју не ве ро ват ном бр зи ном и да се ње но отва ра ње пла ни­ра за крај ок то бра ове го ди­не, мо же се, сло бод но ре ћи, ка ко ре че и го спо дин Ка ра­џић, да се „срп ски фуд бал усе ља ва у Ста ру Па зо ву“. У прат њи пред сед ни ка ста ро­па зо вач ке оп шти не Го­ра­на­Јо­ви­ћа и ње го вих са рад ни­ка, срп ски фуд бал ски зва нич­ни ци, ми ни стар ка омла ди не и спор та Сне­жа­на­ Са­мар­џић­Мар­ко­вић, пред став ни ци УЕФЕ Ма­ри­ос­ Леф­ка­ри­дис (пот пред сед ник) и ње гов за­ме ник­ Те­о­дор­ Те­о­до­ри­дис об и шли су гра ди ли ште срп ске Ку ће фуд ба ла у Ста рој Па зо­ви и на ли цу ме ста се уве ри­ли ка ко ра до ви на пре ду ју. Го­сте је с то ком ра до ва упо знао Сло­бо­дан­Пе­јо­вић, ди рек тор пред у зе ћа „Ку ћа фуд ба ла у из град њи“. За до во љан тем пом ко јим ра до ви на пре ду ју То ми­слав Ка ра џић је ре као да ће се, с отва ра њем овог цен тра кра јем ок то бра оства ри ти не­што што су „мно ге ге не ра ци је са ња ле (Ку ћа фуд ба ла) а хро­ни ча ри ће за бе ле жи ти да смо на пра ви ли исто риј ску ин ве­сти ци ју“. Он је још до дао да ће за ме сец до ме сец и по да­на би ти за вр ше на пр ва, од три фа зе из град ње овог спорт ског ком плек са. Сне­жа­на­Са­мар­џић­Мар­

ко­вић, ми ни стар ка омла ди­не и спор та, та ко ђе је по­хва ли ла из во ђа че ра до ва а по себ но ло кал ну са мо у пра­ви на че лу са пред сед ни ком оп шти не Го ра ном Јо ви ћам. Из у зет но за до во љан на прет­ком ра до ва на из град њи Ку­ће фуд ба ла Ма ри ос Леф ка­ри дис, пот пред сед ник УЕФА пре нео је „фуд бал ској Ср би­ји“ по здра ве Ми­ше­ла­ Пла­ти­ни­ја, пр вог чо ве ка европ­ске фуд бал ске асо ци ја ци је и по же лео мно го успе ха на шој

фуд бал ској ре прен зен та ци ји на свет ском пр вен ству у Ју­жној Афри ци.

За­ФСС­успе­шна­2009.­го­ди­на

На сед ни ци Скуп шти не Фуд­бал ског са ве за Ср би је у Ста рој

Па зо ви, ко јој су при су ство ва ли број ни го сти из све та спор та, др жав ни зва нич ни ци, пред став­ни ци УЕФА и број ни нви на ри и де ле га ти, њих 57 од укуп но 80, оце ње но је да је за ФСС, про те­кла 2009. би ла из у зет но до бра го ди на. – Кад смо пре у зе ли ду­жност 2008. го ди не при о ри тет је био фи нан сиј ска кон со ли да­ци ја а са да има мо знат но ве ћи бу џет. Дру ги циљ нам је био пла сман на Мон ди јал, тре ћи из­град ња Ку ће фуд ба ла, че твр то по бољ ша ње до ма ћих так ми че­ња и на кра ју, од нос са јав но­шћу, Ми ни стар ством омла ди не и спор та, ФИ ФА и УЕФА – из­ја вио је у увод ном обра ћа њу Тми слав Ка ра џић. Оце нив ши да су у че ти ри од за да тих пет ци­ље ва по стиг ну ти до бри ре зул­та ти, Ка ра џић је на гла сио да је

рад за та јио у до ма ћем фуд ба лу и на ја вио од луч ну бор бу про­тив „ме ше та ре ња“. По себ но је не за до во љан ра дом За јед ни­це су пер ли га ша. Освр нув ши се на онај леп ши и успе шни ји део ко ји се од но си на ре пе зен­та ци ју, из град њу Ку ће фуд ба ла и фи нан сиј ску кон со ли да ци ју Ка ра џић је ре као. – За крат ко вре ме кон со ли до ва ли смо Са­вез а ура ђе но је и ви ше не го што смо оче ки ва ли. Пре три го­ди не бу џет Са ве за био је око пет до шест ми ли о на евра а са да је чак 17. Наш бу џет ра сте као пе чур ка и то за хва љу ју ћи на шим спон зо ри ма и успе ху нај бо ље ре прен зен та ци је. Сви пот пи са ни уго во ри омо гу ћу ју на шој ор га ни за ци ји мир но по­сло ва ње у на ред ном пе ри о ду, пре ци зни је до 2012. Го ди не. То не зна чи да ће мо се ра си па ти. Штед ња и тра жња но вих парт­не ра оста ју при о ри тет.

У рад ном де лу сед ни це, по­ред ве ри фи ка ци је но вих чла­

но ва у ИО ФСС, усво је ни су јед нод гла сно, из ве штај о ра ду и фи нан сиј ски план за про­шлу, као и план ра да с фи нан­сиј ским пла ном за ову го ди ну. У све ча ном де лу до де ље на су при за ња ФСС. Злат на знач ка с пла ке том до де ље на је Ми­ља­ну­Ми­ља­ни­ћу, по ча сном пред­сед ни ку ФСС (пе и ми ла ње го ва кћер ка Зор­ка­Ми­лин­ко­вић) и Ву­ја­ди­ну­Бо­шко­ву, по ча сном се лек то ру за ко га је при зна ње при мио Или­ја­ Пет­ко­вић. На­гра ђен је и ду го го ди шњи док тор на ше ре пре зен та ци је­­­ Ми­ло­рад­Ер­цег.­За нај бо љег тре не­ра у 2009. го ди ни про гла шен је Зо­ран­Ми­лин­ко­вић а за нај­пер спек тив ни јег игра ча Адем­Ља­јић. За нај бо љу су диј ску трој ку у про те клој го ди ни про­гла ше ни су: Ми­ло­рад­Ма­жић,­Игор­Ра­дој­чић­и Са­ша­Жив­ко­вић а за нај пер спек тив ни јег су ди ју Ср­ђан­Об­ра­до­вић.

Г.Мај­сто­ро­вић­

У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ОДР ЖА НА ТРЕ ЋА СЕД НИ ЦА СКУП ШТИ НЕ ФСС, А ПРЕТ ХОД НО, СРП СКИ И ЕВРОП СКИФУД БАЛ СКИ ЗВА НИЧ НИ ЦИ ОБ И ШЛИ ГРА ДИ ЛИ ШТЕ КУ ЋЕ ФУД БА ЛА

Фуд­бал­се­усе­ља­ва­у­Ста­ру­Па­зо­вуЗа­до­во­љан­сам­тем­пом­ко­јим­на­пре­ду­ју­ра­до­ви­на­из­град­њи­Ку­ће­фуд­ба­ла­у­Ста­рој­Па­зо­ви,­ре­као­31.­мар­та­То­ми­слав­Ка­ра­џић,­пред­сед­ник­ФСС­и­нај­ва­ио­да­ће­се­од­са­да­сва­ка­на­ред­на­Скуп­шти­на­Фуд­бал­ског­са­ве­за­одр­жа­ва­ти­у­Ста­рој­Па­зо­ви.­Ми­ни­стар­ка­за­омла­ди­ну­и­спорт­Сне­жа­на­Са­мар­џић­Мар­ко­вић­ис­та­кла­да­је­по­но­сна­на­обје­кат­„Ку­ће­фуд­ба­ла“­ко­ји­ни­че­не­ве­ро­ват­ном­бр­зи­ном.­Члан­ство­у­ИО­ФСС­за­пред­сед­ни­ка­стра­о­па­зо­вач­ке­оп­шти­не­Го­ра­на­Јо­ви­ћа,­пред­ста­вља­част­и­при­зна­ње­али­и­оба­ве­зу

Оби­ла­зак­гра­ди­ли­шта­­­­­­

Пр­ва­при­зна­ња­уру­чио­пред­сед­ник­Јо­вић

Спе ци јал на при зна ња на по чет ку до де ле при зна ња ФСС, пред сед ник Оп шти не Ста ра Па зо ва Го­ран­Јо­вић уру чио је Ма­ри­о­су­Леф­ка­ри­ди­су,­Те­о­до­ру­Те­о­до­ри­ди­су,­Па­ска­лу­То­ре­су, пред став ни ци ма УЕФА и То­ми­сла­ву­Ка­ра­џи­ћу.­

При­зна­ње­и­оба­ве­заПо за вр шет ку Скуп шти не Го ран Јо вић, пред сед ник Оп шти­

не Ста ра Па зо ва и члан ИО ФСС из ра зио је за до вољ ство што је скуп у Ста рој Па зо ви про те као у нај бо љем ре ду и што је овај град био до ма ћин ве ли ком бро ју го сти ју из све та фуд­ба ла, Ми ни стар ства за спорт и омла ди ну, Спорт ског са ве за Ср би је, а по себ но ви со ким зва нич ни ци ма из УЕФА. Ве ри фи ка­ци ја ман да та у ИО ФСС за пред сед ни ка Јо ви ћа пред ста ва ља ве ли ко при зна ње и част али и оба ве зу да ту по зи ци ју ис ко ри­сти за по бољ ша ње усло ва ра да и на прет ка ста ро па зо вач ког фуд ба ла.

До­де­ла­при­зна­ња:­Го­ран­Јо­вић­и­То­ми­слав­Ка­ра­џић

При­зна­ње­Те­о­до­ру­Те­о­до­ри­ди­су

Гра­ди­ли­ште­бу­ду­ће­Ку­ће­фуд­ба­ла

Среда, 7. април 2010. 3

ЖИВОТ НАШ

Пише: Ми ли ја на Бар јак та ре вић

На пи сме ноНе за ме ра ју ћи оп ште при хва ће ном трен ду, или чак,

већ при род ној по ја ви геј па ро ва, хе те ро сек су­ал не же не ипак не мо гу да не за ме ре Ри ки Мар ти­ну на свом не дав ном при зна њу ­ да има мом ка. Он се ко нач но осло бо дио те ре та ко ји је но сио го ди на ма, дво у ме ћи се да ли је то до бро за ње го ву ка ри је ру, а ми ли о ни обо жа ва тељ ки сад се осе ћа ју об ма ње ним. До ду ше број ње го вих фа но ва ће оста ти исти, са мо ће би ти дру гог, то јест истог по ла. Да кле, ње му је све јед но. Пре ње га исто је ура дио и Џорџ Мајкл, и ко зна ко све не од јав них лич но сти. За што ни су од мах ре кли? Или нек нам сад, на ма же на ма, вра те па ре за оно ли ке пло че и ди ско ве. За сно ве нам ни ко ни је крив.

Све је то у ре ду, нек ра ди ко шта хо ће, док не угро жа ва дру ге, са мо ма ло је не ја сно ко ту но си пан­та ло не, ко уда ра ру ком о сто, а ко за ли ва цве ће. И ко га де те зо ве ма ма, а ко га та та. И ка ко се сна ла­зе са две све кр ве, то јест та ште. Све у све му, ни је баш пре те ра но при род но, а вре ме ном ће пе да го ги ја и пси хо ло ги ја по ка за ти ка ко се де ца раз ви ја ју у та квим бра ко ви ма. Ма да, с дру ге стра не, ни хе те ро бра ко ви не га ран ту ју од ра ста ње мен тал но ја ке де це, не обе­ћа ва ју во ље ну и па же ну де цу, од су ство зло ста вља ња и за не ма ри ва ња, а по сле раз во да љу бав ма ће хе или очу ха. Кад би де ца мо гла да би ра ју, мо жда би пре иза бра ла геј та ту не го та ту на сил ни ка.

По што се ни шта ви ше не под ра зу ме ва, по сто ји јед но уте шно ре ше ње, за за те че не и раз о ча ра не, а то је но вац. Пред брач ни уго во ри, ако брак уоп ште бу де по сто јао, би ва ће све оп шир ни ји, јер би тре ба ло да се за ку не те да, осим што ни кад не ће те на ћи де­вој ку по ред же не, мом ка по ред де вој ке, же ну по ред му жа, да не ће те пре ћи из ан ти у ал ко хо ли ча ра, из апо ли тич ног у по ли тич ног, из ко са тог у ће ла вог, из ле по ти це у ру жну. За што се не би обез бе ди ли бар нов ча но ако до ђе до об ма не? Јер ако се же на то ли­ко из де фор ми ше с го ди на ма, ка ко не ће те по гле да ти или по же ле ти леп шу, ко јој је крив?! Или му шка рац. Ако ни је про фе си о нал ни спор ти ста, и не ма за хвал­не ге не, углав ном се пре тва ра у Те ле та би са, ве чи то спре ман да вре ђа те ре та ном оп сед ну те, и оста ле с рав ним сто ма ком. А нај ма ње од све га је не при јат но да от кри је те да вам је брач ни друг за љу бљен у осо бу истог по ла. Ка ко раз у ме ти, то јест опро сти ти?

Али, ако се за сва ку пре ва ру бу де де бе ло пла ћа ло, мо жда се на у чи мо да у брак не ула зи мо ола ко. Јер на па мет зна мо ко ли ко лош брак мо же да ути че на тен, ко су, же лу дац и сан, што парт не ра, што при ја те­ља, на ро чи то бли же род би не.

Са мо, шта ће они, за те че ни, ко ји ни кад и ни су при­сту пи ли фор мал ној брач ној за јед ни ци? Ни шта. Раз о­ча ре ње је јед на ко, не ће се бар по вла чи ти по Су ду.

На (не)сре ћу, гра ђан ска сло бо да у хо мо фо бич ној Ср би ји по сто ји тек у на зна ка ма, су де ћи по ма лом по стот ку геј по пу ла ци је. Још увек је мно го ви ше не­ре ше них (или не ре ши вих) про бле ма из „нор мал них“ бра ко ва, због ко јих се тра жи „ула зни ца ви ше“ у си­гур не ку ће.

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин­Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић, Живан НеговановићТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610­144 (цен тра ла и телефакс), 610­496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs,Те ку ћи ра чун: 335­14254­73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Рад ни ци "Ми тро сре ма", њих око 200, одр жа ли су јед но сат ни

про тест ис пред про из вод не је ди­ни це "Корн про дукт" у Срем ској Ми тро ви ци као знак не за до вољ­ства ка шње њем за ра да и њи хо­вим до би ја њем "на ча ши чи цу". Овим про те стом рад ни ци тра же од над ле жних др жав них ор га на да ис пи та ју ко је ствар ни вла сник њи хо ве фир ме и упо зо ра ва ју на, ка ко ре ко ше, не за ко ни то од ли ва­ње ка пи та ла и до ба ра.

­ Да се кре не у овај вид про­те ста јед но гла сно је од лу че но, на ту ме ру смо на те ра ни од стра не ве ћин ског вла сни ка и по је ди на ца из Управ ног од бо ра бу ду ћи да су не дав но не за ко ни то из ву кли ро бу вред ну се дам ми ли о на ди на ра и ти ме до ве ли пред у зе ће у вр ло не­по вољ ну фи нан сиј ску си ту а ци ју. Ово се до га ђа ло и пре го ди ну да на ка да је пред у зе ће до ве де но у ми­нус од 10 ми ли о на евра, а раз ло­зи су би ли исти. При мо ра ни смо на овај про тест, њим се не ме ша мо у во ђе ње по слов не по ли ти ке пред у­зе ћа, већ са мо хо ће мо да за шти­ти мо фир му и рад ни ке, јер ако се ста ње на ста ви и ми ће мо оти ћи у сте чај ­ об ја шња ва Сте ван Јо ва-но вић, пред сед ник ССС у "Ми тро­сре му".

Про те стом се не пре ки да про цес про из вод ње, се тва на око 5.000 хек та ра нор мал но те че, ре про ма­те ри ја ла има до вољ но, а ра ди се у дру гим сег мен ти ма про из вод ње.

­ Хо ће мо да др жа ву по кре не­мо да пре ду зме не ке ко ра ке ка ко би се аго ни ја око "Ми тро сре ма" јед ном за вр ши ла. Хо ће мо да ја­сно зна мо да ли смо сте че ни, ка ко ме ди ји ја вљу ју, не за ко ни то сте че­ним ка пи та лом или не. По сле та­квих на пи са има мо про бле ме, не да ју нам кре ди те у по је ди ним бан­ка ма. Ми смо ме ђу вла сни ци ма 15 од сто ка пи та ла, ко ли ко има и др­жа ва, за то има мо пра во да пи та мо и тра жи мо од го во ре о на шој фир­ми ­ сма тра Сте ван Јо ва но вић.

"Ми тро срем" је при ва ти зо ван 2006. го ди не ка да је ми тро вач­ко по љо при вред но пред у зе ће, на тен де ру, ку пио кон зор ци ју два пред у зе ће ­ "Фи нас скин" из Бе о­чи на и "ДСД то ба ко" из Бе о гра да. У то вре ме фир ма је има ла ви ше од хи ља ду за по сле них, са да их је 520. Сте ван Јо ва но вић до да је да је пред у зе ће пла ће но 15 ми ли­о на евра, а за го ди ну да на за ду­

же но је за 10 ми ли о на евра и да је то био зна да се не што до га ђа. За по сле ни има ју пра во да зна­ју ко је вла сник фир ме, че сто су их ме ња ли, до ла зи ло је до "про­да је или пре да је", а ме ња ли су се и пред сед ни ци управ ног од бо ра. Са да је, пре ма Јо ва но ви ће вим са­зна њи ма, ве ћин ски вла сник "Ми­тро сре ма" фир ма "ДТМ ри лејшн" из Бе о гра да, а њен ге не рал ни ди рек тор је и но ви пред сед ник УО "Ми тро сре ма".

Бри гу за соп стве ну и суд би­ну фир ме из ка за ли су и рад ни ци. Бра ти слав Јо ва но вић има 38 го­ди на ста жа, од пла те "Ми тро сре­ма" жи ви и син ко ји не ра ди. За то му је ва жно да ра ди и да за ра ђе­но ре дов но и у це ло сти до би ја.

­ При ва ти за ци ја је узе ла на шу про шлост, са да шњост и бу дућнст и за то про те сту је мо ­ ка же Жи ван Ву ко са вац, а Сто јан Ја ко вље вић до да је да рад ни ци хо ће да ра де и за ра де, а про те сту ју да над ле жни ви де шта се све ра ди у при вре ди.

­ У по след ње три го ди не мо ра­мо стал но да ин тер ве ни ше мо да би до би ли за ра де. За ме сец да на про ме ни ли смо три пред сед ни ка УО. Зар то ни је чуд но? Овим про­те стом се бо ри мо за на ша пра ва ­ ре као је Ва со Да мја но вић.

Рад ни ци "Ми тро сре ма" по ру чу­ју да ће јед но сат ни про те сти, за­по че ти 1. апри ла, би ти на ста вље­ни до ис пу ње ња зах те ва.

С.Ђ.

ЗА ШТО ПРО ТЕ СТУ ЈУ РАД НИ ЦИ "МИ ТРО СРЕ МА"

Тра же за ра ђе но и - об ја шње њаЗа по сле ни не за до вољ ни ка шње њем пла та и што их до би ја ју у де ло ви ма, а од над ле жних тра же од го вор : ко је ствар ни вла сник њи хо ве фир ме ?

Већ ви ђе но

Пред сед ник ССС Срем ске Ми тро ви це Сте ван Ро ма ков сма тра да је оправ дан страх рад ни ка за суд би ну фир ме и њих са мих, јер је у Ми тро ви ци већ ви ђен сце на рио по ко ме вла сни ци уни ште фир му та ко што на пра ве ве ли ке гу бит ке и оте ра ју је у сте чај.

"Корн про дукт" : Про тест рад ни ка "Ми тро сре ма"

Среда, 7. април 2010.4

Еко ном ска кри за и не до ста­так по сла још ви ше су по­

го ди ли и она ко оси ро ма ше не гра ђа не. Све је ве ћи при ти­сак на со ци јал на да ва ња ка ко оних ко ји не ра де та ко и оних ко ји ра де за ма ле па ре. Ло кал­на упра ва у Ин ђи ји го ди на ма ре а ли зу је раз ли чи те про гра ме со ци јал них да ва ња би ло да је реч о де ци или од ра сли ма.

­ Кра јем про шле го ди не рас­пи са ли смо кон курс за до де лу со ци јал них ста на но ва ко ри сни­ци ма МОП­а а на осно ву еви­ден ци је Цен тра за со ци јал ни рад. Ина че, кон курс се рас пи­су је сва ких пет го ди на јер се де ша ва да се у ме ђу вре ме ну про ме ни со ци јал на кар та ко ри­сни ка ма те ри јал ног обез бе ђе­ња. Кон курс је био ја ван, пра­вил ник је био до сту пан сви ма. Об ја вље на је ли ста ре да пр­вен ства, има мо је дан број гра­ђа на ко ји се ни је на шао ме ђу пр вих 67, ко ји ће мо ра ти да се исе ле из ста но ва али сам си­

гу ран да се ни ко не ће на ћи на ули ци, ка же за ме ник пред сед­ни ка оп шти не Ин ђи ја Си­ни­ша­Фи­ли­по­вић.

О то ме ко ли ко је гра ђа на кон ку ри са ло и ко ис пу ња ва а ко не усло ве, Оли­ве­ра­Мо­че­вић,­на чел ни ца Оде ље ња дру­штве них де лат но сти ка же:

­ На кон курс за до де лу со­ци јал них ста но ва сти гло је 126 зах те ва, усло ве кон кур са ис­пу ни ло је 67. Од 58 њих ко ји не ис пу ња ва ју усло ве, 41 ни су ко ри сни ци ма те ри јал не по мо­ћи што је основ ни услов да би ушли у бо до ва ње. Ме ђу 67 гра­ђа на ко ји ис пу ња ва ју усло ве 35 су но ви а 32 од ра ни је жи ве у со ци јал ним ста но ви ма.''

Да жи вот не мо же увек да ста не у па ра гра фе, при мер је сле пе су гра ђан ке Ми­ле­се­Ми­а­и­ло­вић.

­ Оп шти на рас по ла же са 69 со ци јал них ста но ва, ја сам 97 на ли сти, зна чи ли то да на кон 26 го ди на тре ба да се исе лим

из ста на од 36 ква дра ти у ко јем жи вим са не за по сле ним си ном. Тач но је да ни сам ко ри сник МОП­а јер 25 го ди на ра дим у до му здра вља на те ле фин ској цен тра ли. Ова уста но ва ми је по мо гла да сре дим ку па ти ло, уве дем гас, по ди гла сам кре­дит за ку хи њу ко ји још от пла­ћу јем. Сад тре ба то све не ко­ме да оста вим. Имам пла ту од 21.000 ди на ра, са тим нов цем ни ти мо гу да ку пим стан, ни ти да пла ћам ки ри ју, ка же Ми ле са Ми а и ло вић.

Ње но не за до вољ ство до дат­но по ве ћа ва ју са зна ња о су гра­ђа ни ма ко ји су се фик сно раз­во ди ли да би оста ври ли пра во на стан, да су оста вља ли ку ће де ци а се бе про гла ша ва ли со­ци јал ним слу ча јем, да две се­стре не же ле да бу ду у истом ста ну, па сад сва ка тре ба да до би је стан... И та ко, сва ко је при ча за се бе а пра вил ник је дан.

З.Г.Сте­фа­но­вић

65.ГО ДИ ШЊИ ЦА

Про­бо­ја­Срем­ског­фрон­та

Ју би лар на, 65. го ди шњи ца про бо ја Срем ског фрон та би­

ће обе ле же на 12. апри ла на Спо мен обе леж ју. Пре ма на ја­ва ма ор га ни за то ра про гра ма, Сек то ра за бо рач ка пи та ња Ми ни стра ства ра да и со ци јал не по ли ти ке и Ре пу блич ког од бо­ра СУБ НОР­а, на ску пу ће го во­ри ти ми ни стар од бра не Дра­ган­Шу­та­но­вац. В.П.

Пре ма пла ну се тве на под­руч ју шид ске оп шти не

овог про ле ћа тре ба за се ја ти 1.760 хек та ра под ше ћер ном ре пом. Се тва је кре ну ла са за­ка шње њем због не по вољ них вре мен ских при ли ка, а ди­на ми ка по сло ва за ви си ће од

евен ту ал них но вих па да ви на. Струч ња ци под се ћа ју ра та ре да обра те па жњу на ни ца ње усе ва и мо гу ћу по ја ву ре пи­не пи пе ко јој по го ду ју ви со ке днев не тем пе ра ту ре.

В.П.

Пр вог апри ла почeo je упис пр ва ка у основ не шко ле, а

пре ма по да ци ма из ма тич них књи га, на те ри то ри ји оп шти не Срем ска Ми тро ви ца је укуп­но 840 ма ли ша на ста са лих за школ ске иза зо ве. Од овог бро­ја, 395 бу ду ћих пр ва ка је на под руч ју пет град ских основ них шко ла у Срем ској Ми тро ви ци. Ове шко ле има ју и под руч на оде ље ња по се ли ма па ће та ко зва нич но ђа ци срем ско ми тро­вач ке Основ не шко ле „Бо шко Пал ко вље вић Пин ки“ би ти и 22 пр ва ка из Шуљ ма и Гр гу ре ва­ца. Основ на шко ла „Јо ван Јо ва­но вић Змај“ мо же оче ки ва ти и 37 пр ва ка у Јар ку и Ша ши на­ци ма, шко ла „Сло бо дан Ба јић Па ја“ 27 пр ва ка из Чал ме, Ста­ре Бин гу ле и Ди во ша, шко ла „Сло бо дан Ба јић Па ја“ 20 пр­ва ка из Ле жи ми ра, Ман ђе ло са и Ши ша тов ца, а шко ла „Јо ван По по вић“ 26 пр ва ка из Бе ше­но ва и Ве ли ких Ра ди на ца.

Шко ла „Бран ко Ра ди че вић“ у Ку зми ну има ће 48 пр ва ка из Ку зми на, Бо су та и Срем ске Ра че, шко ла „Јо ван Јо ва но вић Змај“ у Мар тин ци ма 21 пр ва ка, Основ на шко ла „До бро сав Ра­до са вље вић На род“ у Ма чван­ској Ми тро ви ци 134 пр ва ка, а шко ла „Три ва Ви та со вић Ле­бар ник“ у Ла ћар ку 110 пр ва ка.

Уку пан број од 840 пр ва ка је са мо окви ран, а ко ли ко ће њих се сти у школ ске клу пе за ви си од ле кар ских пре гле да, раз го­во ра по тен ци јал них пр ва ка са пе да го гом и пси хо ло гом, али и од про ме на пре би ва ли шта њи­хо вих ро ди те ља и евен ту ал­ног при ли ва но вих ста нов ни ка. У прак си, већ по чи ње бор ба шко ла за сва ког но вог ђа ка јер те о рет ски по сто ји мо гућ ност да се, због ма лог бро ја упи са них пр ва ка, у не ким шко ла ма по ја­

ви тех но ло шки ви шак на став­ног ка дра.

Ди рек тор ОШ „Јо ван Јо ва но­вић Змај“ Зо­ран­Ђу­рић ка же да ро ди те љи има ју пра во да упи шу пр ва ка у шко лу ко ју же­ле, па је на шко ла ма да по ну­де и до бре сек ци је, опре мље не учи о ни це и без бед ност уче ни­ка као јед ну од ва жних став ки. Ова шко ла са 1.060 ђа ка је ла­не упи са ла че ти ри оде ље ња са 116 пр ва ка, нај ве ћи број у по­след њих не ко ли ко го ди на.

­ Ове го ди не оче ку је мо још ве ћи упис уче ни ка. Ин те ре со­ва ње ро ди те ља за упис ђа ка у на шу шко лу је ве ли ко јер ну ди­мо ви ше од дру гих шко ла. Ми смо је ди на шко ла у ко јој по сто­ји про ду же ни бо ра вак де це ко ји ра ди од 7.30 до 17 ча со ва. Де­ца у бо рав ку, уз по моћ учи те­ља, ура де и до ма ће за дат ке, ту и ру ча ју, а све дан ко шта 170 ди на ра – на во ди Ђу рић.­Шко ла има ква ли те тан на став ни ка­дар, из ве на ред не мо гућ но сти за спорт ске ак тив но сти, ка­би нет за ин фор ма ти ку, број не сек ци је, а без бед но сти уче ни ка до при но се огра ђе но школ ско дво ри ште и ви део­над зор.

Ж.Н.

О ДО ДЕ ЛИ СО ЦИ ЈАЛ НИХ СТА НО ВА У ИН ЂИ ЈИ

Жи­вот­је­те­шко­ста­ви­ти­у­па­ра­гра­феОб­ја­вљи­ва­ње­ли­сте­ре­да­пр­вен­ства­за­до­де­лу­со­ци­јал­них­ста­но­ва­иза­зва­ло­не­за­до­вољ­ство­по­је­ди­на­ца­–­Има­и­оних­по­пут­Ми­ле­се­Ми­а­и­ло­вић­ко­ји­ни­су­ко­ри­сни­ци­МОП­а,­а­стан­им­је­нео­п­хо­дан

Ко ће до би ти со ци јал ни стан?

СEТВА У ШИД СКОЈ ОП ШТИ НИ

Вре­ме­дик­ти­ра­ди­на­ми­ку­

УПИС ПР ВА КА У ОСНОВ НЕ ШКО ЛЕ

Бор ба за сва ког ђа каЗа­школ­ске­клу­пе­у­срем­ско­ми­тро­вач­кој­оп­шти­ни­ста­са­ло­840­ма­ли­ша­на.­До­дат­ним­про­гра­ми­ма­и­ван­на­став­ним­са­др­жа­ји­ма­шко­ле­на­сто­је­да­при­ву­ку­што­ви­ше­пр­ва­ка

Срем ска Ми тро ви ца, ОШ "Ј.Ј. Змај": Са мо у гра ду око 400 ма ли ша на се шће у ђач ке клу пе

Азбу­ка­за­од­ра­сле

Ди рек тор ОШ „Јо ван Јо­ва но вић Змај“ Зо ран Ђу рић ка же да ова шко ла оче ку је до би ја ње са гла сно сти Ми­ни стар ство про све те да од сеп тем бра поч не обра зо­ва ње од ра слих, што са да не ра ди ни јед на шко ла у Сре му.

Среда, 7. април 2010. PETA STRANA SVETA 5

Пи­ше­ко­стиг­не,­уре­ђу­је­ко­мо­ра

Мене мала телефоном звала,дођи дико, ја би` се удала.

Шта ће мени венчање и жена,кад са туђом живим без проблема.

Ја сам бећар од младости ране,бићу бећар док ме не са`ране.

Бећару су врата отворенаи код цура и удати` жена.

Бећар­ски­би­се­ри­срем­ских­там­бу­раша

Карт: Жарко­Гаћеша

Написао:Мића­М.­Тумарић

МОЈ­НА­РОД

Ја во лим мој на род! Ве о ма. Це ним га и по шту јем. Из у зет но. Мој до бри на род.

Мој на род је нај на род ни ји. Он је нај­па мет ни ји. то је на род над на ро ди ма!

Мој на род је мо ја ин спи ра ци ја. Мо ја зве зда во ди ља. Све мо је нај дра же.

На ро де мој до бри.На ро де, ди ко.На ро де, сли ко.На ро де, на ро де, на ро де!На ро де!!!На ро де, на ну ли ти тво ју про стач ку!На ро де, слу шаш ли ти ме не?!На ро де, сто ко јед на!

ПА­РА­НОР­МАЛ­НО

• Глад ни исти не ни кад не умру си ти.• Пу сти те на род да ла је. Пас ко ји ла је не ује да.• Де тек то ва ли смо исти ну: чи ста лаж!• ре во лу ци ја ви ше не је де сво ју де цу. Пре шла је на ка ви јар.• У њи ма не ма ни до бра ни зла. Ба ти на­ма се све ис те ра.• Дру го ви су за спа ли. До бро ју тро, го­спо до!• По зна јем их по њу шци. то су пси ра та.

ПЕ­СМА­О­ЛА­ЖЉИВ­ЦУ

Ла­же­чим­зи­не.Ла­же­кад­му­пад­ну­сли­не.Ла­же­да­га­же­ља­ми­не.Ла­же­због­бр­зи­не.Ла­же­од­ми­ли­не.

МИ­НИ­ГРА­МИ

Пу­ста­хи­је­Кра ду­џа ду!­­

­­ Ка­пи­та­ли­зам

И ра дии кра ди!

При­род­но­­­­­­ По стао лу даБез тру да. Ср­бин

Ср бин, си ро че,мно го ло че.

Ко­му­ни­зам­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Кра ди,

не ра ди.

Из бор: Милић­Јовановић

На уз ви ше њи ма ле сних про фи ла ко­ји раз два ја ју Но ви и Ста ри Слан ка­

мен, не да ле ко од спо ме ни ка Би ци код Слан ка ме на на ла зи се има ње Звон­ка­Гво­зда­но­ви­ћа ко ји ће ве ро ват но ући у исто ри ју овог кра ја као пр ви про из­во ђач ба та та, вр ста по вр ћа по из гле ду слич на кром пи ру али да ле ко ква ли тет­ни ја и хран љи ви ја. Гво зда но вић је ре­ла тив но нов у по љо при вред ној про из­вод њи.

­ Ско ро три де це ни је сам ра дио у бе о град ском БИГЗ­у а он да 2000. сам од лу чио да до ђем на ро ди тељ ско има­ње у Слан ка мен и за поч нем уз бу дљи во ''рва ње'' са при ро дом. Во лим но ви не и екс пе ри мен те. Че као ме је ви но град ко­ји сам осве жио са 2.800 чо ко та аутох­то них сор ти ви но ве ло зе­ ко ја је спе­ци фич на за ово под руч је. Ис ко пао сам бу нар и обез бе дио на вод ња ва ње кап по кап. тре нут но ра дим на про из вод њи цр­не „слан ка мен ке“ и ми ри шља вог „ма ти­ја са“ што је су пер ком би на ци ја за ква­ли тет но ви но са ге о граф ским по ре клом, за по чи ње при чу Звон ко Гво зда но вић ко га смо за те кли у ви но гра ду.

Да нас рас по ла же са 20.000 чо ко ти гу стог за са да ви но гра да, члан је Удру­же ња љу би те ља ви на ''слан ка мен ка'', вла сник по дру ма ''Гво зда но вић'', уче­ству је на сај мо ви ма ви на и осва ја при­зна ња. На не дав но одр жа ном Бе о град­ском сај му ту ри зма, на штан ду Оп штин­ске ту ри стич ке ор га ни за ци је, по ред ви на пла си рао је и је дан нов ор ган ски про из вод ко ји је још увек ма ло по знат на на шим про сто ри ма – ба тат, суп троп­ска и троп ска биљ ка. До ду ше, у по след­ње вре ме до ма ћи це су мо гле да га ви де у про дај ном објек ту ''Уни ве рек спор та'' у Ин ђи ји али си гур но ни су зна ле да је ба­тат про из ве ден у Слан ка ме ну. Ода кле иде ја за ба тат?

­ Као што сам ре као, во лим да екс­пе ри ме ти шем. У не ким зе мља ма у окру­же њу по пут Швај цар ске ово је по стао хит ор ган ски про из вод. то ли ко је здрав да се ста вља у хра ну за бе бе, ко ри сти се као хра на лек за ре гу ли са ње ше ће­ра у кр ви, бр зо об на вља енер ги ју па је по стао не из бе жан сег мент ис хра не за спор ти сте, од ње га се про из во ди бра­шно и спра вља ју здра ва пе ци ва. Лист ба та та мо же да се ко ри сти као чај или као пре микс у хра ни за сви ње ко је по ква ли те ту ме са та да ''по ста ју'' ман гу ли­це. По на го во ру при ја те ља и по слов ног парт не ра из Хр ват ске где ово по вр ће

по ста је све по пу лар ни је, уве зао сам ра сад и пре три го ди не кре нуо сам са екс пе ри мен тал ном про из вод њом. Ове го ди не на ме ра вам да за сну јем про­из вод њу на јед ном хек та ру. Већ са да имам га ран ци је да све што про из ве дем мо гу да про дам на ру ском тр жи шту, ка­же Гво зда но вић ко ме је у струч ном де­лу глав ни кон сул тант и глав на по др шка проф.Бран­ка­ Ла­зић са но во сад ског уни вер зи те та.

Ка жу да ба тат ни је зах те ван. По треб­на су му са мо два за ли ва ња, ка да се ста ви у зе мљу и не де љу да на на кон то­га, и зе мљи ште бо га то ка ли ју мом. Ова­квог зе мљи шта ка жу, има нај ви ше ис­

под Ко па о ни ка и на Вла си ни. Ме ђу тим, ка ли јум се мо же на до ме сти ти стај ским ђу бри вом.

­ Не дав но су нам би ли Нем ци ко ји су ве о ма за ин те ре со ва ни и спрем ни да из сво јих фон до ва ин ве сти ра ју ка ко у ор ган ску про из вод њу ба та та, та ко и у ма ри ну у Ста ром Слан ка ме ну, си стем за на вод ња ва ње, воћ ња ке и ви но гра де. У то ку је из ра да про је ка та. Ме ђу тим, Ве о ма је ва жно да на ша др жа ва ста не иза ова квих про гра ма ко ји обез бе ђу ју про из вод њу здра ве хра не где би у кон­крет ном слу ча ју ми обез бе ди ли све од ра сад ног ма те ри ја ла до фи нал них про­из во да. Као ко о пе ран ти мо гла би да се укљу че се о ска до ма ћин ста ва и да има ју да ле ко ве ћу за ра ду не го од би ло ко јих дру гих кул ту ра ко је са да про из во де, сма тра Гво зда но вић.

Ки ло грам ба та та је у про дав ни ци 245 ди на ра, ка да убе ре пло до ве са јед ног хек та ра са ра са дом ко ји је сам про из­вео це на ће би ти упо ла ни жа. Би ли смо у при ли ци да про ба мо ово по вр ће, ка да се оба ри има укус и бо ју бун де ве, по­себ но је бо гат Е и Ц ви та ми ни ма. Гво­зда но вић нам по ка зу је и дру ге про из во­де здра ве хра не: чипс од ја бу ке, су ше­ни лист ''сте ви је'' бо гат ше ће ром... Наш са го вор ник је по знат и по про из вод њи ја бу ка и то но вих ве о ма тра же них сор ти по пут ''пинк ле ди''. З­Г.­Сте­фа­но­вић

СУ СрЕт Са ЗВОН КОМ ГВО ЗДа НО ВИ ЋЕМ, Пр ВИМ ПрО ИЗ ВО Ђа ЧЕМ Ба та та У Ср БИ ЈИ

Уз­бу­дљи­во­„рва­ње“­с­при­ро­дом

У­ви­но­гра­ду­и­воћ­ња­ку­све­под­ко­нац

Звон­ко­Гво­зда­но­вић­пр­ви­про­из­во­ђач­ба­та­та­у­Ср­би­ји

Среда, 7. април 2010.6

Гра ђа ни Бе о чи на, оп штин­ски струч ња ци и ме на џе ри

у ов да шњој це мен та ри сла жу се, углав ном, у јед ној ства ри: ста ње жи вот не сре ди не у овом гра ду ни је (би ло) исто у вре­ме пре и на кон при ва ти за ци је БФЦ. Ста ри ји Бе о чин ци се до­бро се ћа ју го ди на ка да ни су мо гли да отва ра ју сво је про зо­ре због на сла га це мент не пра­ши не и ра зних отров них га со­ва, ка жу да и да ље у се би но се по сле ди це ве ли ких за га ђе ња. Но ве ге не ра ци је, пак, твр де да је да нас на пла ну еко ло ги је знат но бо ље не го ра ни је, али не и иде ал но, да се по не кад те шко ди ше и осе ћа не при ја тан ми рис у ва зду ху.

По сле при ва ти за ци је Бе о­чин ске фа бри ке це мен та (осно­ва не 1839), од стра не свет ски по зна те Гру пе "Ла фарж", 2002,

ка ко твр де од го вор ни, ов де је уло же но око 90 ми ли о на евра у тех нич ку ре кон струк ци ју и мо­дер ни за ци ју фа бри ке. Сва та ула га ња су по зи тив но ути ца ла и на ста ње жи вот не сре ди не. Око 35 ми ли о на евра, ка же ме­на џер ко му ни ка ци ја Сне­жа­на­Пе­тро­вић, ди рект но је уло же­но у опре му ко ја сма њу је или у пот пу но сти ели ми ни ше ште тан ути цај на жи вот ну сре ди ну.

У "Ла фарж БФЦ" ис ти чу да су "ви со ки стан дар ди и да ље кон ти ну и ра но уна пре ђе ње жи­вот не сре ди не у Бе о чи ну" је дан од њи хо вих при о ри те та. За то је пр ва ве ли ка ин ве сти ци ја но вих вла сни ка и би ла у из град њу вре ћа стог фил те ра по след ње ге не ра ци је. Реч је о фил те ру ко ји еми си ју чвр стих че сти ца сма њу је знат но ис под про пи­са ног ни воа. По том је бри га по ве де на и о по бољ ша њу ма­ни пу ла ци је клин ке ром, ко ји је нај ве ћи из вор еми си је пра ши­не. По чет ком 2008. је из гра ђен но ви, ве ли ки си лос за клин кер, опре мљен од го ва ра ју ћим тран­спорт ним сред стви ма и са три си сте ма за от пра ши ва ње. Та­ко ђе, мо дер ни зо ва ни су мли но­ви це мен та, по ста вље ни но ви вре ћа сти фил те ри, уна пре ђе на чи сто ћа и озе ле њен круг фа­бри ке...

Гра ђа не и при пад ни ке еко­ло шких по кре та, на рав но, нај­ви ше ин те ре су је ко ри шће ње "пр ља вих" енер ге на та, као што су ста ре ауто мо бил ске гу ме, от пад на уља и сл. У "Ла фарж БФЦ" са зна је мо да су њи хо ви пла но ви усме ре ни на уште ду енер ге на та, од но сно за ме ну нео б но вљи вих фо сил них го­

ри ва ал тер на тив ним из во ри­ма. Та ко се, од но вем бра 2008, ов де спа љу ју от пад не гу ме, а ове го ди не ће по че ти и проб­но ко ри шће ње от пад них уља. Твр де да је све у скла ду са ва­же ћим про пи си ма и са до зво­лом Ми ни стар ства за за шти ту жи вот не сре ди не и про стор но пла ни ра ње.

­ Це ло ку пан про цес ко ри­шће ња ал тер на тив них го ри ва оба вља се у скла ду са за кон­ским про пи си ма, уз кон ти ну и­ра на ме ре ња и над зор над ле­жних по кра јин ских и ре пу блич­ких ин спек ци ја. Наш циљ је да ал тер на тив на го ри ва у про це су про из вод ње бу ду још ви ше за­сту пље на, и да на тај на чин, по узо ру на успе шне фа бри ке "Ла фарж" гру пе, по ста вље ни

си стем на пред не тех но ло ги је и да ље раз ви ја мо. Оп ти ми за­ци ја ко ри шће ња при род них ре сур са је од стра те шког зна­ча ја, јер тре ба да ми сли мо и на бу ду ће ге не ра ци је, што нас је мо ти ви са ло да ба зи ра­мо свој раз вој на одр жи вим прин ци пи ма и ин ду стриј ској еко ло ги ји ­ ка же Ди­ми­три­је­Кње­ги­њић, тех нич ки ди рек­тор "Ла фарж БФЦ".

На ши са го вор ни ци под се­ћа ју да је ком па ни ја "Ла фарж" обез бе ди ла и део сред ста ва за по ста вља ње две мер не ста ни­це у Бе о чи ну, ко је стал но ме­ре ква ли тет ва зду ха. По да ци су, ка жу, до ступ ни на www.se­pa.sr.gov.rs и зва нич ној ин тер нет стра ни ци оп шти не www.be­o­cin.rs.

БЕ О ЧИН И ФА БРИ КА ЦЕ МЕН ТА: КА КО СЕ ШТИ ТИ ЖИ ВОТ НА СРЕ ДИ НА

"Ла­фарж­БФЦ"­уло­жио­35­ми­ли­о­на­евра­Вре­ме­пре­и­на­кон­при­ва­ти­за­ци­је­це­мен­та­ре­-­Ин­ве­сти­ци­је­у­са­вре­ме­не­вре­ћа­сте­фил­те­ре,­но­ви­си­лос­клин­ке­ра­и­си­сте­ме­за­от­пра­ши­ва­ње­-­Спа­љи­ва­ње­ста­рих­гу­ма­и­от­пад­них­уља­"под­кон­тро­лом"

Жи вот на сре ди на је сло­жен си стем и за то је

оба ве за свих чи ни ла ца, по­чев од ло кал не са мо у пра ве, пред у зет ни ка, јав них слу­жби, удру же ња гра ђа на, па и са мог гра ђа ни на као по је­дин ца, да до при не су ње ној за шти ти и уна пре ђе њу. Та ко го во ри Ро­са­ Сти­ко­вић, са­мо стал ни струч ни са рад ник за за шти ту жи вот не сре ди не у Оп штин ској упра ви Бе о чин, ко ју смо за мо ли ли за ин фор­ма ци ју о ста њу еко ло ги је у сре ди ни ко јој пе чат да је про­из вод ња це мен та.

­ Нај не оп ход ни ји при род­ни из вор жи во та је ва здух, ко ји тре ба шти ти ти од свих вр ста за га ђи ва ча и у сва ком тре нут ку. На тај на чин се и људ ски ор га ни зам шти ти од уно са штет них ма те ри ја ­ ка­же Ро са Сти ко вић, ис ти чу ћи да је оп шти на Бе о чин у про­те клом пе ри о ду ан га жо ва ла

овла шће не ин сти ту ци је у ци­љу пра ће ња и ме ре ња ква ли­те та ва зду ха.

Ре зул та ти ме ре ња се ре дов­но пре зен ту ју од бор ни ци ма Скуп шти не оп шти не, а не дав но

је град до био и две ауто мат ске мер не ста ни це, у са мом цен тру (2008) и бли зи ни Фа бри ке во­де (2009). У том по ду хва ту су уче ство ва ли Ми ни стар ство за за шти ту жи вот не сре ди не, оп­шти на Бе о чин, ком па ни ја "Ла­фарж БФЦ", По кра јин ски се­кре та ри јат за за шти ту жи вот не сре ди не и одр жи ви раз вој, као и Фонд и Аген ци ја за за шти ту жи вот не сре ди не Ср би је. Ре­зул та ти се ша љу у ба зу по да та­ка ре пу блич ке Аген ци је у Бе о­гра ду, где се до би ја пре ци зна ана ли за ква ли те та ва зду ха. Гра ђа ни ма су по да ци до ступ ни пре ко ин тер нет сај то ва Аген­ци је и оп шти не Бе о чин.

На пи та ње ка ко се у Бе о чи­ну пра те про ме не на зе мљи шту и от пад ним во да ма, Ро са Сти­ко вић од го ва ра:

­ На те ри то ри ји оп шти не Бе­о чин ни је се у про те клом пе ри­о ду ра дио мо ни то ринг зе мљи­шта. Ово је ве о ма бит но ура­

ди ти, има ју ћи на уму да је до­ми нант на про из вод ња це мен та ве ро ват но оста ви ла по сле ди це и на ква ли тет зе мљи шта.

Мо ни то ринг от пад них во да ни је ра ђен, не по сто ји цен­трал ни пре чи стач от пад них во да, а пра ти се са мо ква ли­тет во де за пи ће. Бе о чин за пи ће ко ри сти пре ра ђе ну во ду из при о ба ља Ду на ва. На са­мом из во ри шту ова во да са­др жи по ве ћан са др жај гво жђа и ман га на. Она под ле же трет­ма ни ма аера ци је, ре тен зи је, фил тра ци је, де ман га ни за ци је и хло ри са ња. У ла бо ра то ри ји фа бри ке за кон ди ци о ни ра ње во де вр ше се сва ко днев на ис­пи ти ва ња ми кро би о ло шке и фи зич ко хе миј ске ис прав но сти во де.

Стра ну при пре мио:­ Д.­По­зна­но­вић Фо то :­ М.­Ми­ле­у­снић

Под­не­ли­зах­тев­за­IPPC­до­зво­лу

Још пре пет на е стак го ди на, Европ ска уни ја је до не ла Ди­

рек ти ву о ин те гри са ном спре­ча ва њу и кон тро ли за га ђи ва ња жи вот не сре ди не (IPPC до зво­ла), ко јој под ле жу ин ду стриј­ска по стро је ња у ци љу сма њи­ва ња штет них ма те ри ја из кон­цен три са них из во ра. Циљ је да се уво ђе њем од го ва ра ју ћих тех но ло ги ја спре че, од но сно на нај ма њу ме ру све ду за га­ђе ња свих еле ме на та жи вот не сре ди не (ва здух, во да, зе мљи­ште, под зем не во де). Пре ма до ма ћем за ко ну из 2004. го ди­не, ка же Мла­ден­ Па­ша­лић, ме на џер за про цес и за шти ту жи вот не сре ди не у "Ла фарж БФЦ", пр ва на уда ру се на шла це мент на ин ду стри ја. Због то­га се у бе о чин ској ком па ни ји тим ски при сту пи ло при ку пља­њу нео п ход них до ку ме на та за под но ше ње зах те ва. Ко нач но, 23. фе бру а ра 2010, зах тев за из да ва ње IPPC до зво ле је пре­дат По кра јин ском се кре та ри ја­ту за за шти ту жи вот не сре ди­не и одр жи ви раз вој. Па ша лић ка же да су то учи ни ли пр ви у зе мљи.

За кон ски рок за из да ва ње IPPC до зво ле је од 120 до 240 да на. Ина че, сва ин ду стриј ска по стро је ња ко ја под ле жу За­ко ну о ин те гри са ном спре ча ва­њу и кон тро ли за га ђи ва ња жи­вот не сре ди не (њих око 200 у Ср би ји) мо ра ју ова кву до зво лу обез бе ди ти до 2015. го ди не. У су прот ном, не ће мо ћи да оба­вља ју сво ју де лат ност.

Ве­ра­П.

­ Ми слим да је бо­ље не го што је би ло не кад.

Пе­ра­Ви­ше­вић

­ Оти шао сам са по сла, из це мен та ре, због аст ме. Од ско ра су у фа бри ци по че ли да ло же гу ме, а пре

пар го ди на згра де бли же це мен та­ри би ле су си ве, пот пу но. Ло па том је са њих пра ши на мо гла да се ску­пља. Јак ми рис осе ти се око шест по под не.

Ми­ле­та­Чво­ро­вић

­ Ја ко је ло ше, жи вим ов де че тр де­сет го ди на и ни ка­да ни је ова ко би ло.

Смрад се осе ти око осам уве че, а сви зна мо да по сто је две мер не ста­ни це за га ђе ња ва зду ха, ме ђу тим ни ко до тих ин фор ма ци ја не мо же да до ђе.

Ђор­ђе­Ср­дић

­ Од ре ђе ни ни во за га ђе ња по сто ји. Сре ћа што ве тар но­си на Фу тог. Кад је ма њи при ти сак, ми­рис се осе ти. Ма ње

је це мент не пра ши не, али се ипак ве о ма не при ја тан ми рис осе ти вр ло че сто.

Че­до­Ни­ко­лић

­ Це мен та ра је уз гас по че ла да ко ри­сти и ал тер на тив на го ри ва. Не ма пра ши­не, ста ви ли су фил­те ре, али не ки отро­

ви и да ље про ла зе и угро жа ва ју на­ше здра вље и жи вот ну сре ди ну. ­­ Л.­В.­

ШТА КА ЖУ БЕ О ЧИН ЦИ

Че­сто­се­осе­ти­јак­ми­рис

Две­ауто­мат­ске­мер­не­ста­ни­цеНе­по­сто­ји­мо­ни­то­ринг­зе­мљи­шта­и­от­пад­них­во­да,­пра­ти­се­са­мо­ква­ли­тет­во­де­за­пи­ће

� Ро�са�Сти�ко�вић

Ла�фарж�-�Бе�о�чин�ска�фа�бри�ка�це�мен�та

Мерна�станица

Среда, 7. април 2010. 7

ДО­БИ­ЛИ­ЋЕР­КУ: Мом чи ло вић Да ли бор и Оли ве ра – Ла ћа рак, Ми јај ло вић Вла дан и Ма ри на – Но ћај, Мац ко Вла да и Мар ти­на – Ер де вик, Ђа ча нин Жељ ко и Би ља на – Ва ши ца, Ашче рић Ра до мир и Дра ги ца ­ Го лу бин ци ДО­БИ­ЛИ­СИ­НА: Ја но ше вић Дар ко и Да ни ца – Ла ћа рак, Пу ђа Бо ри слав и Алек сан дра – Мар тин ци, На ран џић Ста ни слав и Адри ја на – Ја ме на, Бог да нов Јо ван и Је ле на – Ру ма, Бор чић Стра хи ња и Јо ва на ­ Го лу бин циУМР­ЛИ: Мар ти но вић Ђу­ро рођ.1928., Ро хаљ Ка та ри­на рођ.1926., До на лић Зо ра рођ.1948., Ба ста шић Пе тар рођ.1955., Ми ли но вић Ми­ро слав рођ.1939., Ве се ли но­вић Ми о драг рођ.1967., Лу јић Ђор ђе рођ.1940., Чу лић Са во рођ.1946., Да бо вић Во ји слав рођ.1927., Ште фан ски Де сан ка рођ.1947., Ра до са вље вић Бра­ни слав рођ.1952., Аћи мо вић Ђор ђе рођ.1957., Дро бац Ми­ле рођ.1939., Тре бо вац Но вак рођ.1938. го ди не. Ма ти чар: Ж.­Јан­ко­вић

Из­матичарског­звања

Би­бли­о­те­ка7.­апри­ла,­у­18­са­ти ­ пред­ста вља ње Удру же ња же на "Ви­шња" из Гр гу ре ва цаДо­11.­апри­ла­-­ак ци ја­ "Хај де да се ме ња мо" ­ за две очу­ва не књи ге го ди шња члан ска кар та

Га­ле­ри­ја7.­апри­ла,­у­13­са­ти, отва ра­ње са мо стал не из ло жбе "Цр те­жи из ци клу са ха о са" сли ка ра Вла де Ња ра ди ја. Из ло жба тра је до 28. апри ла

Му­зеј­Сре­маУ то ку из ло жба нај бо љих уче­нич ких ра до ва о Ус кр су ­ ор га­ни за тор "Сир ми ју март"

По­зо­ри­ште9.­апри­ла,­у­21­сат у До му омла ди не ­ SM Jazz Blu es Spring Fest 10.­апри­ла,­у­12­са­ти на ве­ли кој сце ни ­ „Успа ва на ле по­ти ца“, лут кар ска пред ста ва за де цу, а у 21 сат у До му омла ди­не SM Jazz Blu es Spring Fest

Од­среде­до­среде

У ДО МУ ОМЛА ДИ НЕ, 9. И 10. АПРИ ЛА

Про­лећ­ни­џез­и­блуз­фе­сти­вал

По зо ри ште „До бри ца Ми лу ти­но вић“, под по кро ви тељ стом

Гра да, ор га ни зу је тра ди ци о нал­ни ­ про лећ ни "SM JAZZ & BLU ES SPRING FEST". Фе сти вал ће тра­ја ти два да на, у пе так 9. и су бо­ту 10. апри ла, одр жа ће се у До му омла ди не, са по чет ком у 21 сат, а отва ра га по зна ти ми тро вач ки блуз са став "The Gam blers". Сле­ди џип си џез ко јег извди "La­la Trio" из Вр шца, а пр во ве че за вр ши ће се на сту пом чу ве ног сак со фо ни сте и ком по зи то ра Јо­ва­на­ Ма­љо­ко­ви­ћа­ са "Bal­kan Sal sa Bandом". Звук сал се ће пле сом ви зу ел но по ја ча ти "La ti na Blan ca".

Дру ге ве че ри Фе сти ва ла 10. апри ла, пу бли ка ће има ти при ли­ку да чу је са ста ве "Si ro va koža" и "Mayoke Gro up" из Но вог Са да. Фе сти вал за тва ра на ступ гру пе "Te xas Flood" ко ја не гу је же сто ки ги тар ски блуз рок. Ор га ни за то ри се на да ју тра ди ци о нал но до број по се ће но сти Фе сти ва ла и на гла­ша ва ју да је улаз бес пла тан.

ВЕ ЛИ КО ИН ТЕ РЕ СО ВА ЊЕ ЗА КО МУ НАЛ НУ ПО ЛИ ЦИ ЈУ

Се­дам­при­ја­ва­на­јед­но­ме­сто

По бро ју ста нов ни ка и ве ли чи­ни те ри то ри је, Град Срем ска

Ми тро ви ца има пра во на 18 ко му­нал них по ли ца ја ца, али ће у пр­вом кру гу би ти при мље но све га пет по ли ца ја ца. На чел ник Упра ве за стам бе но­ко му нал не по сло ве Зо­ран­Бе­ре­жни из ја вио нам је да је ин те ре со ва ње за по сао ко­му нал ног по ли цај ца би ло ве ли ко та ко да је на јед но ме сто кон ку­ри са ло се дам кан ди да та, па се за пет ко му нал них по ли ца ја ца при­ја ви ло 35 кан ди да та.

По ло ви на при ја вље них ни је има ла уред ну до ку мен та ци ју ко­ја је тра же на на кон кур су, ових да на за вр ша ва се из бор пет нај­бо љих ко ји ће, нај ве ро ват ни је у ма ју, по че ти тро ме сеч ну обу ку за ко му нал не по ли цај це по сле ко је им сле ди по ла га ње ис пи та. Уз пет по ли ца ја ца, Ми тро ви ца ће има ти и три ко му нал на над зор ни ка ко ји ће на обу ку би ти упу ће ни кра јем го ди не.

Од Ми ни стар ства за др жав­ну упра ву и ло кал ну са мо у пра­ву Срем ска Ми тро ви ца је до би ла са гла сност на од лу ку о из гле ду уни фор ме и опре ми ко му нал не по ли ци је ко ја ће у овом гра ду има ти на рас по ла га њу мо пе де и во зи ла, а у пла ну је и на бав ка јед ног пло ви ла за па тро ли ра ње ре ком Са вом. Ж.Н.

У окви ру ак ци је " Од ср ца де ци" Удру же ње гра ђа на

"Жен ски цен тар" ор га ни зо ва­ло је тра ди ци о нал но фар ба ња ја ја. Ак ци ја је оку пи ла чла ни­це удру же ња, из бе гли це, са мо­хра не мај ке и дру ге же не ства­ра о ци ко је су офар ба ле 365 ја­ја и де ли ле их на Ус крс ис пред про сто ри ја овог удру же ња.

Ре кон струк ци ја ко ло во за у Фру шко гор ској ули ци у

Мар тин ци ма, ду жи не око 900 ме та ра, при во ди се кра ју, а за два де се так да на би ће ура ђе но и оста лих 350 ме та ра тра се у ис тој ули ци. Ра до ви су по че ли на ини ци ја ти ву ме сне за јед ни­це, уз по моћ сред ста ва Фон да за ка пи тал на ула га ња и над ле­жног по кра јин ског се кре та ри­ја та.

Ди рек тор Ди рек ци је за из­град њу гра да Бо­јан­ Га­врић, ка же да је ово јед на од ули ца ко ја се ре кон стру и ше, а обез­бе ђе на су и сред ства за ра до ве у дру гим ме сним за јед ни ца ма.

­ Пла ни ра мо ре кон струк ци­ју по је ди них ули ца у Ку зми ну, за вр ше так ра до ва у Ла ћар ку, а ра ди ће се у Ди во шу, као и у ви ше ули ца у Срем ској Ми тро­ви ци­ на во ди Га врић.

Пред сед ник Са ве та Ме сне за јед ни це Мар тин ци Бо­ри­слав­Пеј­но­вић об ја снио је да је пут

у Фру шко гор ској ули ци ду же вре ме био не про хо дан и да ће на кон ре кон струк ци је све би ти

лак ши са о бра ћај што ме шта ни­ма нај ви ше зна чи. ­ С.З.

НА СТА ВЉЕ НА РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА ПУ ТЕ ВА У СЕ ЛИ МА

Сре­ђи­ва­ње­ко­ло­во­за­у­Мар­тин­ци­ма

Пу­та­ри­уре­ђу­ју­Фру­шко­гор­ску­ули­цу

Ме наџ мент То пи о ни це и лив ни це че лич них гре ди­

ца "Сир ми јум стил" у Срем ској Ми тро ви ци од лу чио је да ти на гра ду од 1.000 евра ауто ру нај бо љег ре ше ња за ло го ове фир ме. Јав ни по зив за из ра­ду идеј ног ре ше ња зна ка већ је об ја вљен на огла сним та бла­ма свих ми тро вач ких сред њих шко ла, а упу ћен је уче ни ци ма за вр шних ко ји ће на ста ви ти да ље шко ло ва ње на фа кул те­ти ма.

­ Ова на гра да је и под сти цај да љем уса вр ша ва њу мла дих за то је на ме ње на они ма сред­њо школ ци ма ко ји ће уско ро ма ту ри ра ти и упи са ти не ки од фа кул те та. Ва жно је да се по­зи ву ода зо ве што ви ше мла дих ­ ка за ла је Зо­ри­ца­ Га­шпар,­на чел ни ца­ Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт.

Ова град ска упра ва за­јед но са Фон дом "Ата на си је

Стој ко вић" по др жа ва ак ци ју "Сир ми јум сти ла". На ску пу у Град ској ку ћи ор га ни зо ва ном по во дом не сва ки да шњег кон­кур са за мла де при су ство ва ли су сред њо школ ци, про фе со­ри и пред став ни ци "Сир ми­јум сти ла" Да­рио­ Бо­ди­но, ге не рал ни ди рек тор, Ми­лан­До­лић,­ тех нич ки ди рек тор и Дра­ган­Ла­јо­вић, шеф про из­вод ње.

По зив за кон курс на и шао је на ин те ре со ва ње сред њо шко­ла ца. Ра­ди­вој­Бро­дић, из че­твр тог раз ре да Еко ном ске шко­ле " 9. мај", ре као нам је да ће уче ство ва ти у из ра ди идеј ног ре ше ња зна ка " Сир ми јум сти­ла", по тру ди ти се да га ура ди што бо ље мо же, јер на гра да од 1.000 евра и ње му би до бро­до шла за пла ћа ње тро шко ва на сту ди ја ма.

"СИР МИ ЈУМ СТИЛ" ИНИ ЦИ РАО НЕ СВА КИ ДА ШЊИ КОН КУРС ЗА ЛО ГО

На­гра­да­од­хи­ља­ду­евра

Про те кле не де ље из вр ше на је ре кул ти ва ци ја укло ње них де­

по ни ја у Ла ћар ку на по те зи ма ка Мар тин ци ма и на ва ша ри шту. На овај на чин, а на ра дост жи те ља при град ске ме сне за јед ни це, за­вр шен је ве ли ки део по сла око са на ци је ди вљих де по ни ја на том под руч ју.Дра­ган­Јо­ва­но­вић, ди рек тор

ЈКП "Ко му на ли је", из ра зио је за­до вољ ство ура ђе ним као и на ду да ће сад ња осам де сет сад ни ца бре зе, си бир ског бре ста и је ла­ди је, ути ца ти на по ди за ње еко ло­шке све сти ста нов ни ка Ла ћар ка.

­ На овај на чин ми ни смо же­ле ли са мо да об но ви мо зе мљи ште ко је је би ло угро же но го ди шњим та ло же њем раз ли чи тог от па да,

не го и да по ста ви мо фи зич ку ба ри је ру, ка ко би смо спре чи ли не са ве сне жи те ље да на ста ве са истим или слич ним ак тив но сти­ма, об ја снио је Јо ва но вић.

Пред сед ник са ве та Ме сне за­јед ни це Ла ћа рак Бо­шко­Уме­тић ис та као је да су жи те љи Ла ћар ка би ли ини ци ја то ри ре кул ти ва ци је је да је то до каз по ра ста еко ло­шке све сти.

­ Ак ци ја је зна чај на не са мо за то што су Ла ћар ци из сво јих нов ча ни ка обез бе ди ли део сред­ста ва да би се овај по сао мо гао оба ви ти, не го и због чи ње ни це да су по ста ли све сни по тре бе очу ва ња жи вот не сре ди не. Ове сад ни це су у из ве сном сми слу и фи зич ке ба ри је ре, али се искре­но на дам да ће, ка да на ра сту и про цве та ју, по ка за ти сви ма ко ли­ко су гре ши ли ка да су ову плод ну зе мљу за тр па ва ли сме ћем ­ по ру­чио је Бо шко Уме тић. ­ С.Л.

Пре­зен­та­ци­ја­не­сва­ки­да­шњег­кон­кур­са

РЕ КУЛ ТИ ВА ЦИ ЈА ДЕ ПО НИ ЈА У ЛА ЋАР КУ

За­са­ђе­но­80­сад­ни­ца

Но­ва­фа­за­са­на­ци­је­бив­ше­ла­ћа­рач­ке­де­по­ни­је

УДРУ ЖЕ ЊЕ ГРА ЂА НА "ЖЕН СКИ ЦЕН ТАР" ЗА УС КРС

Од­ср­ца­де­ци

Де­ли­ли­ша­ре­на­ја­ја

Среда, 7. април 2010.8

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

КУЛ­ТУР­НИ­ЦЕН­ТАР

Филм­ски­про­грам

''Пре ки ну ти за гр ља ји'' - од 5. до 11. апри ла''Пер си Џек сон - кра дљи-вац му ње'' - од 12. до 18. апри ла''Ар тур и Мал та за ро ва осве та'' - од 19. до 25. апри ла

Му­зич­ки­про­грам

''Чај у осам'' - ми ни кон-церт озбиљ не му зи ке - 8. април у 20 ча со ва''Еуро сонг'' - 9. април у 20 ча со ва

МА­ТИ­ЧАР

Скло­пи­ли­брак:­Де јан На пи ја ло и Сла ђа на Бо ро-вић, Зо ран Тра ви ца и Дан-ка Јо цићДо­би­ли­ћер­ку:­Со ња и Го ран Тр бо је вићУмр­ли:­Ми ле ва Олу ић - 1944, Да мјан Жив ко вић - 1947, Ста на Ја нош - 1910, За гор ка Ми тић - 1933.

У ШКО ЛИ ''ЗМАЈ ЈО ВА ЈО ВА НО ВИЋ''

По­ве­ља­о­бра­ти­мље­њу

По след њег мар тов ског ви-кен да, у ОШ ''Змај Јо ва Јо-

ва но вић'' све је би ло све ча но и раз дра га но: пот пи са на је По-ве ља о бра ти мље њу ове школ-ске уста но ве и шко ле '' Бран ко Ра ди че вић'' из Ко сов ске Ми-тро ви це. По ве љу су пот пи са ли ди рек то ри Зо ран Дро бац, у име до ма ћи на, и ди рек тор из Ко-сов ске Ми тро ви це Ни ко ла Ву-ја чић.

Све ча но сти су, по ред за по-сле них из оба ко лек ти ва, при-су ство ва ли пред сед ник рум ске оп шти не Го ран Ву ко вић, као и на чел ник Оде ље ња за дру-штве не де лат но сти Све ти слав Да мјан чук.

Сви су би ли сло жни у оце на-ма - по ве ља не сме оста ти мр-тво сло во на па пи ру, већ тре ба да зна чи да љу са рад њу, при-ја тељ ство и раз ме ну ис ку ста-ва ова два вас пит но обра зов на ко лек ти ва. Уско ро ће усле ди ти по се та рум ских про све та ра Ко-сов ској Ми тро ви ци.

На сед ни ци Оп штин ског ве-ћа, одр жа ној 29. мар та,

кључ на те ма су би ли из ве шта-ји о ра ду и по сло ва њу уста но-ва у про шлој го ди ни, ко ји ће се уско ро на ћи пред од бор ни ци ма Скуп шти не оп шти не. Да та је и са гла сност на Пра вил ник о уну тра шњем уре ђе њу и си сте-ма ти за ци ји Оп штин ске упра-ве - ка ко је то обра зло жи ла на чел ни ца овог те ла Го­ри­ца­Ша­шић,­реч је о пре чи шће ном тек сту овог до ку мен та.

При ли ком рас пра ве о Спорт-ском цен тру, ди рек тор ове уста но ве Ра­до­ван­ Жу­тић­ је обе ћао да већ на кра ју пр вог тро ме сеч ја 2010. не ће би ти гу-бит ка с ко јим је за вр ше на про-шла го ди на. Кул тур ни цен тар је го ди ну за вр шио с по зи тив ним ре зул та том, као и Град ска би-бли о те ка. Ди рек тор Би бли о те-ке Жељ­ко­Сто­ја­но­вић­ је ис-та као да већ пет го ди на за ре-

дом ова уста но ва бе ле жи ка ко раст чла но ва та ко и бро ја књи-га. Ди рек тор За ви чај ног му зе ја Ра­до­ван­ Ку­зма­но­вић је на-гла сио да ће се са за вр шет ком

згра де у Бор ков цу, ко ја је овој уста но ви да та на рас по ла га ње, ство ри ти усло ви за ква ли тет-ни ји рад ли ков них ко ло ни ја и ра ди о ни ца за мла ђи уз раст.

-У про шлој го ди ни има ли смо про ши ре не ак тив но сти, јав ни ра до ви од ви ја ли су се од про ле ћа до зи ме. При ме тан је по ја ча ни при ти сак на уста но-ву у ка да су у пи та њу со циј лна да ва ња. Ко нач но смо ре ши ли и про блем рад ног про сто ра - до-би ли смо три но ве кан це ла ри је где нам је са да и ин фо - цен-тар-ре као је ди рек тор Цен тра за со ци јал ни рад Све­то­зар­Пе­тро­вић.

За те ма ти ку ''По ле тар ца'' ка-рак те ри стич но је то што је део де це остао ван уста но ве, овај про блем ће би ти раз ре шен из-град њом но вог за ба ви шта чи ји ра до ви по чи њу већ у ју ну.

У име од ште те за ује де па-са лу та ли ца, уз при мед бу да је мно го ви ше ова квих слу ча је ва у Ру ми не го у дру гим сре ди на-ма, из дво је но је 320 хи ља да ди на ра, 60 хи ља да опре де ље-но је за но ве сад ни це пту је.

ЗА СЕ ДА ЛА ОП ШТИН СКА ВЛА ДА

Гу­би­так­у­Спорт­ском­цен­тру

Са сед ни це Оп штин ског ве ћа

Оп ти мал ни вре мен ски усло-ви до при не ли су да пше-

ни ца има до бар из глед - у фа-зи је бо ко ре ња и по ја ве пр вог ко лен ца. Ма да је у пла ну би ло да се на те ри то ри ји оп шти на Ру ма, Ин ђи ја и Ириг за се је на 18.362, пше ни ца је за сту пље на на 16.600 хек та ра, што је де сет од сто ма ње од пла на. За оче-ки ва ти је да ће до бри прин си хлеб ног жи та на док на ди ти ма-њак по вр ши на.

Ово су не ке од оце на о ста њу пше ни це, ко је нам је пре зен ти-рао ових да на Ђу­ро­Па­ић,­са-мо стал ни ре фе рент за биљ ну про из вод њу у По љо при вред ној ста ни ци ''Ру ма'' ко ја сво јом де-лат но шћу по кри ва три срем ске оп шти не - Ру му, Ириг и Ин ђи ју. Је чам је за сту пљен на 1.150, стр на жи та на 610, а уља на ре-пи ца на 837 хек та ра.

Пре ма пре по ру ка ма струч-ња ка ове уста но ве, при хра на пше ни це је углав ном за вр ше-на на вре ме, пше ни цу ко ја има жу ту бо ју тре ба од мах при хра-ни ти, још увек ни је ка сно, твр-ди Па јић.

-На стр ним жи ти ма, та мо где је то по треб но, тре ба што пре из вр ши ти за шти ту про тив ко-ро ва. За шти ту тре ба из вр ши ти и од пољ ских ми ше ва јер они мо гу на пра ви ти ве ли ку ште ту и ума њи ти при нос до 20 про-

це на та. По след ње ки ше су до-бро до шле, ако је су ди ти пре ма тре нут ном ста њу, мо же се оче-ки ва ти до бар род пше ни це-ка-же Ђу ро Па ић.

Ка да је реч о ку ку ру зу, план је да се овом кул ту ром у по ме-ну те три оп шти не за се је 38.970 хек та ра. При ме ћу је се сма ње-но ин те ре со ва ње за ше ћер ну ре пу - од пла ни ра них 3.500, до кра ја про шле не де ље по се ја но је не што ви ше од две хи ља де хек та ра. Не што је по ве ћан се-тве ни план со је - она ће би ти за сту пље на на 6.500 хе ка тра, док ће се сун цо крет на ћи на 2.800 хек та ра, ма да струч ња-ци ве ру ју да ће по вр ши не под овом кул ту ром би ти и ве ће на кра ју се тве.

Ваљ да под ути ца јем ме диј-ских вре мен ских прог но за, и при ча о гло бал ном ото пља ва-њу, не ки ра та ри су ра но за по-че ли са се твом ку ку ру за. На ту те му Па ић ка же:

-На ша пре по ру ка је сте ра ни-ја се тва, али не тре ба пре те ри-ва ти. Ве о ма је ри зич но ку ку руз се ја ти већ у мар ту, ако бу де мра зе ва и ни ских тем пе ра ту ра, тај ку ку руз ће стра да ти. Тре ба са че ка ти тем пе ра ту тру зе мље од осам до де сет сте пе ни, па стар то ва ти са се твом ку ку ру за, а то је углав ном по че так апри-ла-твр ди Ђу ро Па ић.

Од 18. до 28. мар та у Ру ми се од ви јао 13. Тре ма фест,

фе сти вал аутор ских про је ка та мла дих. Би ла је до бра при ли-ка да се при ка жу нај но ви ја до-стиг ну ћа и стре мље ња у обла-сти по зо ри шног ама те ри зма, и мно ги ан сам бли су је на пра ви на чин ис ко ри сти ли. Струч ни жи ри, ко јим је перд се да вао те-а тро лог из Но вог Са да Ми­ро­слав­Ра­до­њић,­имао је те жак за да так да у оштрој кон ку рен-ци ји на гра ди упра во нај бо ље. Па ипак, злат ну ма ску и ти ту лу по бед ни ка фе сти ва ла од не ла је пред ста ва ''Кла сни не при-ја тељ'', ис пит на пред ста ва са дру ге го ди не глу ме на Ака де-ми ји умет но сти у Но вом Са ду, у кла си проф. Ја сне Ђу ри чић.

Сре бр ну ма ску осво ји ла је пред ста ва ''Ши не'' у из во ђе њу глу ма ца Ака де ми је умет но сти у Ко сов ској Ми тро ви ци, у кла си

проф. Бо жи да ра Ди ми три је ви-ћа. Брон за на ма ска при па ла је по зо ри шној тру пи из Сло вач ке Ре пу бли ке за пред ста ву ''Ан-ти го на у Њу јор ку''. Спе ци јал-ну на гра ду за по тре сну ин тер-пре та тив ну сна гу ко лек тив не игре до био је Ром ски те а тар из Но вих Кар ло ва ца за пред-ста ву ''Ро мо ка уст'' - реч је о стра да њу Ро ма то ком дру гог свет ског ра та. За то тал ди зајн, на гра да је при па ла пред ста ви ''Пла стич не ба ште'', у из во ђе-њу ан сам ба ла из Сме де ре ва и Ита ли је.

Нај бо љу му шку уло гу оства-рио је Ду­шан­ Ра­дој­чић у пред ста ви ''Ши не'', а на гра ду за нај бо љу жен ску уло гу осво-ји ла је Ми­ра­ Пе­рић­ ­­ Кра­љик,­ у пред ста ви ''За што се му хе ли је пе на ''ОНО'', у из во-ђе њу по зо ри шног ан сам бла из Оси је ка.

РА ПОРТ СА СРЕМ СКИХ ЊИ ВА

Пше­ни­ци­тре­ба­за­шти­та­од­ми­ше­ва

Се тва у пу ном је ку

ОСВРТ НА ТРЕ МА ФЕСТ

Злат­на­ма­ска­за­пред­ста­ву­"Кла­сни­не­при­ја­тељ"Сна­жан­ути­сак­оста­ви­ла­пред­ста­ва­''Ро­мо­ка­уст''­у­из­во­ђе­њу­Ром­ског­те­а­тра­из­Но­вих­Кар­ло­ва­ца

Де таљ са пред ста ве ''Ро мо ка уст''

У ци љу за шти те жи вот не сре ди не и ства ра ња бо­

љих усло ва за ба вље ње сто чар­ством, до не та је но ва оп штин­ска од лу ка ко јом се за бра њу је др жа ње пап ка ра и ко пи та ра у гра ду. Од но сно, сва по љо при­вред на га здин ства ко ја има ју ма ње од осам ари мо ра ће да дис ло ци ра ју ста је са пап ка ри­ма и ко пи та ри ма нај ка сни је до 31. де цем бра ове го ди не. Јер, не при ме ре но је, ка жу, да се сто ка др жи у не по сред ној бли­зи ни до ма здра вља, шко ла и вр ти ћа.

­ Да би што лак ше пре мо­сти ли но во на ста лу си ту а ци ју и дис ло ци ра ли ста је Скуп шти на

оп шти не је усво ји ла про грам по др шке ре ги стро ва ним по љо­при вред ним га здин стви ма и за те на ме не у бу џе ту пред ви де­ла 10 ми ли о на ди на ра бес по­врат них сред ста ва. Пред ви ђе­ни су и дру ги ви до ви по мо ћи ве за ни за про јек те и до би ја ње оста ле до ку мен та ци је, ка же за ме ник пред сед ни ка оп шти­не Си­ни­ша­Фи­ли­по­вић.

У са мом гра ду је еви ден­ти ра но 425 до ма ћин ста ва ко­ји др же па па ка ре и ко пи та ре. Да ли и ко ли ко њих ис пу ња­ва усло ве про пи са не но вом оп штин ском од лу ком, пре ци­зи ра ће над ле жна оп штин ска ин спек ци ја. Пре ма не ким про­це на ма пет на е стак по љо при­вред них га здин ста ва у ужем цен тру гра да су и нај кри тич­ни ји. Ме ђу њи ма је по љо при­вред но га здин ство Ра­де­та­Бо­би­ћа.-­Већ ду же вре ме се при ча о

из ме шта њу пап ка ра и ко пи та­ра из гра да. У су срет овој од­

лу ци по чео сам у Јар ков ци ма да гра дим ста ју за го ве да. За­по чео сам обје кат од 300 ква­дра та, плац, те ме љи и зи до ви

без кро ва иза шли су ме 30.000 евра. У сеп тем бру про шле го­ди не до би ли смо ин фор ма ци­ју да две го ди не од до но ше­

ња про гра ма по др шке има мо оба ве зу да дис ло ци ра мо ста­је што је мно го ре ал ни је не­го оно што сто ји у оп штин ској од лу ци да то ура ди мо до кра­ја ове го ди не. Се ља ци не ма ју па ра а 15 од сто бес по врат них сред ста ва од вред но сти ин­ве сти ци је ко је да је оп шти на је ма ло. До бро би нам до шле бес ка мат не по зај ми це ко је би вра ти ли, ка же овај мла ди по­љо при вред ни про из во ђач из Јо ва на По по ви ћа ули це у Ин­ђи ји и до да је.

­ Мој нај ве ћи про блем је ма ли плац, имам све га 4,5 ара и ту др жим три де се так гр ла сто ке. И по ред ре дов ног из ђу­бра ва ња ши ри се не при ја тан ми рис. По при ја ва ма гра ђа на ви ше пу та је до ла зи ла ко му­нал на ин спек ци ја. Во лео бих да ми оп шти на от ку пи ку ћу у Ин ђи ји, од мах би се пре се лио у Јар ков це, ка же Бо бић чи је пе то чла но до ма ћин ство жи ви од про да је мле ка и ме са.

Среда, 7. април 2010. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

У окви ру озе ле ња ва ња гра да ''Ко му на лац'' је

ових да на за са дио 76 ке сте­но ва, од 130 ко ли ко су до би­ли сад ни ца, од то га, 50 у Ули­ци Со ње Ма рин ко вић. Тра гом за кључ ка ко ји је на са стан ку Си сте ма 48 до нео пред сед ник оп шти не­ Го­ран­ Је­шић је дан број вре ме шних ке сте но ва у Же ле знич кој ули ци ко ји пред­ста вља ју опа сност за про ла­зни ке би ће за ме њен мла дим сад ни ца ма. Др во ред ко ји во­ди од Кул тур ног цен тра пре­ма Же ле знич кој ста ни ци би ће

по ступ но под мла ђи ван. По ред ке сте но ва рад ни ци ''Ко му­нал ца'' су за са ди ли сад ни це хра ста у се ве ро и сточ ној рад­ној зо ни – про ду же так Ули це Бран ка Ра ди че ви ћа.

Из ло жба руч них ра до ва чла­ни ца Ет но до ма ''Го ро цвет''

отво ре на је у про сто ри ја ма Ку­ће Вој но ви ћа. На из ло жби се мо же ви де ти ка ко се тра ди ци­о нал ним тех ни ка ма и мо ти ви ма опле ме њу је са вре ме на гар де­ро ба, жен ске тор бе, на кит. О тро го ди шњи ци ра да овог удру­же ња и из ло жби по све ће ној же на ма го во ри ла је пред сед ни­ца ''Го ро цве та'' Јо­ван­ка­Ни­на­Шо­вљан­ски.

­ По ка за ле смо ка ко се од по ен тле са мо же на пра ви ти леп пр слук, укра си ти сук ња и блу­за, бе ли вез је одав но укра­ша вао оде ћу де во ја ка и же на, ми га и да нас ко ри сти мо као и хе кла ње и штри ка ње, ре кла је Ни на Шо вљан ски.

Ве о ма су им пре сив ни ра до ви Ма­ри­је­Ду­дић,­по пут дам ских хе кла них ру ка ви ца и ка пи ца, тка них ша ле ви али и пе шки ри ра ђе ни као ре пли ке ор ги на ла ко ји се на ла зе у Му зе ју Вој во­

ди не и Ет но граф ском му зе ју Бе­о гра да. Ди вље ње су иза зва ли и ра до ви Јо ван ке Шо вљан ски ра ђе ни са ву ни цом, та ко зва на

тех ни ка пу сто ва ње. Чла ни це овог удру же ња има ју ве о ма до­бру са рад њу са КУД ''Со ко'' за ко је из ра ђу ју но шње.

ОКОМ КА МЕ РЕ

По ста вља ње те пих тра веНа кон ре кон струк ци је рас кр сни це на углу Ули ца Кра ља Пе тра,

Со ње Ма рин ко вић и Бран ка Ра ди че ви ћа, уочи Ус кр са, у са­рад њи ''Ко му нал ца'' и Ди рек ци је, по ста вље на је те пих тра ва у овом де лу гра да. Са да је на гра ђа ни ма да чу ва ју зе ле не по вр­ши не.

Оп штин ски од бор СПС Ин­ђи је је уочи Ус кр са по де­

лио 150 при клад них па ке та нај си ро ма шни јим гра ђа ни ма ин ђиј ске оп шти не. У па ке ти ма су би ле на мир ни це у ви ду ја­ја – укуп но 4.500 ко ма да, 750 ки ло гра ма бра шна, 300 ли та ра уља, 30 ки ло гра ма ка фе, 300 кг ше ће ра, 150 кг пи рин ча, исто то ли ко те сте ни на, 150 бо ца цр­ног ви на и 150 вре ћа де тер џен­

та за веш. По ре чи ма пред сед­ни ка ОО СПС Ин ђи је Сре­те­на­Јо­ва­но­ви­ћа,­укуп на вред ност па ке та је 300.000 ди на ра.

­ У овим те шким вре ме ни ма смо же ле ли смо да по мог не­мо, об ра ду је мо и ко ли ко то ли­ко улеп ша мао пра зник јед ном бро ју на ших гра ђа на ко јих се по ли тич ке стран ке обич но се те са мо пред из бо ре, ка же Сре тен Јо ва но вић.

НО ВА ПРА ВИ ЛА О ДР ЖА ЊУ ДО МА ЋИХ ЖИ ВО ТИ ЊА

По­моћ­оп­шти­не­за­из­ме­шта­ње­ста­јаСва­по­љо­при­вред­на­га­здин­ства­ко­ја­има­ју­ма­ње­од­осам­ари­мо­ра­ће­да­дис­ло­ци­ра­ју­ста­је­са­пап­ка­ри­ма­и­ко­пи­та­ри­ма­нај­ка­сни­је­до­кра­ја­ове­го­ди­не­–­Се­ља­ци­се­жа­ле­да­не­ма­ју­па­ра

Ра­де­Бо­бић:­На­4,5­ара­пре­ко­три­де­сет­гр­ла­сто­ке

Ра­ди­ло­се­у­Ули­ци­Кра­ља­Пе­тра

БЕ ЛЕ ЖИ МО

За­ме­на­ке­сте­но­ва

У КУ ЋИ ВОЈ НО ВИ ЋА

Из­ло­жба­Ет­но­до­ма­''Го­ро­цвет''

На­отва­ра­њу­из­ло­жбе

ХУ МА НОСТ НА ДЕ ЛУ

Си­ро­ма­шни­ма­150­па­ке­та­од­со­ци­ја­ли­ста

Сре­тен­Јо­ва­но­вић

На про шло не дељ ној сед ни ци Оп штин ског ве ћа усво јен је

Из ве штај о ра ду Цен тра за со­ци јал ни рад у де лу ко ји се од­но си на ре а ли за ци ју про јек та „Са ве то ва ли ште о по ро ди ци“, „Днев не услу ге за ста ре и осо бе с ин ва ли ди те том и по моћ и не га у ку ћи“, као и про јек та „Пре вен­ци ја бо ле сти за ви сно сти и за­шти та ре про дук тив ног здра вља мал дих“, као и Из ве штај о ра ду мо бил ног ти ма за за шти ту жр­та ва на си ља. Ве ће је усво ји ло и пред лог Од лу ке о из ме на ма и

до пу на ма Од лу ке о ко му нал ном ре ду, као и анекс Спо ра зу ма о са рад њи оп шти на ве зан за фор­ми ра ње ре ги о на за упра вља ње чвр стим от па дом. Усво јен је и пред лог Oдлу ке о из ра ди пла на де таљ не ре гу ла ци је де ла бло­ка 22 у Ста рим Ба нов ци ма, као и ин ци ја ти ва Оде ље ња за ур ба­ни зам и гра ђе ње за при сту па ње из ра ди Пла на ге не рал не ре гу ла­ци је нaсе ља Сур дук. На овој сед­ни ци усво је ни су и пред ло зи ре­ше ња о да ва њу са гла сно сти на ста ту те пред школ ских уста но ва

„По ле та рац“ и „Ра дост“, као и ре ше ња о име но ва њу Ко ми си је за на зи ве ули ца и тр го ва и ре­ше ња о име но ва њу пред сед ни ка и пет чла но ва Ко ми си је за пла­но ве. Оп штин ско ве ће је усво ји­ло и пред ло ге ре ше ња о да ва­њу са гла сно сти на фи нан сиј ске пла но ве ме сних за јед ни ца за ову го ди ну. Та ко ђе, раз ма тран је про грам ра да и фи нан сиј ски план Tу ри стич ке ор га ни за ци је Ста ра Па зо ва и Oдлу ка о из ме­на ма и до пу на ма про гра ма по­сло ва ња и фи нан сиј ског пла на

ЈП“Чи сто ћа“ за те ку ћу го ди ну. На днев ном ре ду 52. Сед­

ни це Оп штин ског ве ћа на шла се и ини ци ја ти ва Оде ље ња за при вре ду и ло кал ни раз вој за до но ше ње ре ше ња о осни ва­њу бу џет ског Фон да за по љо­при вред но зе мљи ште а усво јен је и пред лог ре ше ња ре сор ног оде ље ња за утвр ђи ва ње по ла­зних осно ви ца за утвр ђи ва ње по ре за на имо ви ну за 2010. го­ди ну. На овој сед ни ци раз ма­тра ни су и по је ди нач ни зах те ви гра ђа на.

Среда, 7. април 2010.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

Пред сед ник Оп шти не Ста­ра Па зо ва Го­ран­ Јо­вић­

у су бо ту, 27. мар та при ре­дио је при јем за ко шар ка ши це жен ског ко шар ка шког Клу ба „Треп ча“ из Ко сов ске Ми тро­ви це ко је су у Ста рој Па зо ви игра ле пр вен стве ну утак ми цу са ко шар ка ши ца ма гра да до ма­ћи на у окви ру 23 ко ла Пр ве „Б“ ли ге. Обра ћа ју ћи се го сти ма из Ко сов ске Ми тро ви це пред сед­ник Јо вић је ис та као да му је ве ли ко за до вољ ство што има при ли ку да их по здра ви у Ста­рој Па зо ви. – Ни је че сто при ли­ка да у Ста рој Па зо ви мо же мо да уго сти мо не ку спорт ску еки­пу с Ко со ва, али ово је за и ста ле па при ли ка. По себ но ми је за до вољ ство што смо уз Вас не са мо у спорт ском, већ и у људ­ском сми слу. Ово је при ли ка да ка жем да смо увек уз на ше гра­ђа не у на шој Ју жној по крај ни и спрем ни смо да пру жи мо сва ку вр сту по мо ћи. Ја имам ин фор­ма ци ју из ЖКК „Ста ра Па зо ва“ да су они би ли до че ка ни код Вас као ниг де и ово је при ли ка да уз вра ти мо за то го сто прим­ство – ре као је пред сед ник Јо­вић. Он је овом при ли ком го сте упо знао и са мул ти ет нич ким са ста вом Ста ре Па зо ве у ко јој жи ви 6.500 Сло ва ка и ис та као

да је то пра ви при мер су жи во­та у јед ној ви ше на ци о нал ној за јед ни ци.

У име КК“Треп ча“ пред сед­ни ку Јо ви ћу се за хва лио Ра­до­мир­ Ро­је­вић, пред сед ник клу ба из Ко сов ске Ми тро ви це, ис та кав ши да је ово тре ну так ко ји ће они пам ти ти, јер их ни ко у Ср би ји ни је та ко до че­као и ука зао част као Оп шти на

Ста ра Па зо ва и пред став ни ци клу ба из овог гра да. Ро је вић је го во рио и о те шким усло ви ма у ко ји ма ње гов клуб тре ни ра и њи хо вој бор би, као је ди ног жен ског ко шар ка шког клу ба из Ју жне по крај не за оп ста нак у Пр вој „Б“ ли ги. У утак ми ци од­и гра ној 27. мар та по бе ди ле су ко шар ка ши це гра да до ма ћи на ре зул та том 81:79.

По во дом так ми че ња за нај­бо љу тех но ло шку ино ва ци­

ју у Ср би ји 2010. го ди не, у Ста­рој Па зо ви у ор га ни за ци ји оп­штин ског Оде ље ња за при вре­ду и ло кал ни еко ном си раз вој и Удру же ња про на ла за ча „Те сли­но је дин ство“ из Но вих Ба но ва­ца, 29. мар та одр жа на је три­би на на те му про на ла за штва и при ја ве па те на та. Три би ну, ко јој је по ред за ин те ре со ва них ино ва то ра и љу ди из ло кал не са мо у пра ве, при су ство вао и Бра­ни­слав­ Сви­ло­кос, се кре­тар Од бо ра за за шти ту жи вот­не сре ди не Срем ске при вред­не ко мо ре, др жао је про фе сор Дра­ган­ По­вре­но­вић ко ји је том при ли ком ис та као да Ср­би ја тре ба да ко ри сти соп стве­ну па мет и да сво ју при вре ду ба зи ра на до ма ћим ино ва ци­ја ма ка ко „дру ги не би од не ли про фит“, јер од ње га се жи ви а од за ра де са мо пре жи вља ва. Упра во, због то га се и одр жа ва ове го ди не по ше сти пут за ре­дом, под по кро ви тељ ством Ми­ни стар ства за на у ку и тех но ло­шки раз вој, При вред не ко мо ре Срби је и Фа кул те та тех нич ких на у ка у Но вом Са ду, так ми че ње за нај бо љу тех но ло шку ино ва­ци ју. Су шти на так ми че ња, ка ко је на гла сио про фе сор По вре но­вић је сте „да на пра ви мо не што, што не ко хо ће да ку пи“. Рок за при ја ву пу тем ин тер не та (www. Ino va ci ja.org) био је 31. март али так ми че ње се од ви ја то ком це ле го ди не, јер се так ми ча ри (ино ва ци је под ши фром) о тро­шку др жа ве об у ча ва ју ка ко да ма те ри ја ли зу ју соп стве ну иде­ју, од пра вље ња би знис пла на, ис пи ти ва ња тр жи шта до прак­тич не при ме не. Мо гу се при­

ја ви ти ре а ли зо ва не ино ва ци је, ино ва тив не иде је и по тен ци ја ли (љу ди ко ји се ба ве на у ком ис­пред др жа ве). Сва ко ко же ли да уче ству је у овом так ми че њу мо ра да ко ри сти ин тер нет ко му­ни ка ци ју и да има свој тим. При­ја ве су бес плат не а ино ва то ри Сре ма мо гу по моћ за тра жи ти и од Срем ске при вред не ко мо ре ко ја је у ово би ла укљу че на од по чет ка одр жа ва ња так ми че ња. По ре чи ма Сви ло ко са, нај ви ше ино ва то ра из Сре ма је би ло при­ја вље но из Ста ре Па зо ве, Ин ђи­је и Пе ћи на ца. Про фе сор Дра ган По вре но вић је под се тио да су за при ја ву на так ми че ње не ма огра ни че ња ни ста ро сног, ни ти што се ти че по ла. „Бит но је да је наш чо век“, ка же про фе сор и на гла ша ва да се мо же при ја ви ти и са мо иде ја. За про те клих пет годи на ово так ми че ње је оку пи­ло око 4.500 љу ди, 1.350 ти мо­ва и пре ко 700 ура ђе них би знис пла но ва. Го спо дин По вре но вић је овом при ли ком на ја вио да је од 1. апри ла отво рен по зив за при ја ву сред њо шко ла ца за по­ме ну то так ми че ње.

У ор га ни за ци ји Цен тра за кул ту ру и Са ве за ама те ра

оп шти не а под по кро ви тељ ством МЗ Ста ра Па зо ва, у По зо ри шту у Ста рој Па зо ви на пр ви дан Ус­кр са одр жан је за јед нич ки кон­церт СКУД­а „Хе рој Јан ко Чме­

лик“, КУД­а „Бран ко Ра ди че вић“ и Град ског там бу ра шког ор ке­стра под упра вом мр Љу­бин­ка­Ла­зи­ћа. Пред пре пу ном са лом рас по ло же не пу бли ке за јед нич­ки су на сту пи ли сви из во ђа чи пе ва ју ћи сло вач ку пе сму „Над

Па зо вом иза шла зве зда“. Це ло­ку пан спек такл је про шао у ду ху Вас кр шњег пра зни ка а за вр шен је, та ко ђе за јед нич ким из во ђе­њем срп ске пе сме „Игра ле се де ли је“. Све из во ђа че пу бли ка је на гра ди ла бур ним апла у зи ма.

ОП ШТИН СКО ВЕ ЋЕ

Усво­је­не­ва­жне­од­лу­ке

ЗА ЈЕД НИЧ КИ УС КР ШЊИ КОН ЦЕРТ

„Ус­кр­шњи­осмех“

ПРИ ЈЕМ ЗА КО ШАР КА ШИ ЦЕ ЖКК ТРЕП ЧА

Тре­ну­так­ко­ји­ће­се­пам­ти­ти

За­јед­нич­ка­фо­то­гра­фи­ја:­ЖКК­Треп­ча­ис­пред­оп­шти­не­

ТРИ БИ НА ПО ВО ДОМ ТАК МИ ЧЕ ЊА ЗА НАЈ БО ЉУ ТЕХ НО ЛО ШКУ ИНО ВА ЦИ ЈУ

Од­за­ра­де­се­пре­жи­вља­ва,­од­про­фи­та­жи­ви

Проф.­Дра­ган­По­врен­вић

На­три­би­ни­у­Ста­рој­Па­зо­ви

Среда, 7. април 2010. 11

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Оп штин ска смо тра фол клора

У шко ли „Срем ски фронт“ не дав но је одр жа на оп штин­ска смо тра му зич ко­фол­клор ног ства ра ла штва де це. На зон ску смо тру фол кло­ра, ко ја ће би ти одр жа на 18. апри ла у Но вом Са ду, пла си ра ли су се Деч ји там­бу ра шки ор ке стар Кул тур­но обра зов ног цен тра, мла­ђи уз раст Срп ског кул тур но умет нич ког дру штва „Све­ти Са ва“, ста ри ји уз раст СКУД­а „Јед но та“, ста ри ји уз раст СКУД­а „Све ти Са­ва“, те уче ни ци основ не шко ле „Са ва Шу ма но вић“ из Ер де ви ка.

Пар кинг кар ти це

Јав но ко му нал но пред у зе­ће „Стан дард“ ће од да нас, 31. мар та, при ма ти зах те­ве за из да ва ње прет плат не пар кинг кар ти це. Зах те ви ће се при ма ти у пар кинг сер ви­су у Ули ци Ца ра Ла за ра 23, од 8 до 12 ча со ва.

За куп про сто ра на град ској пи ја ци

На ли ци та ци ји за из да ва­ње у за куп по слов ног про­сто ра на град ској пи ја ци, одр жа ној у Јав ном ко му нал­ном пред у зе ћу „Стан дард“, од рас по ло жи вих 58 те зги за по љо при вред не про из во­ђа че из да то је 47, у сло бод­ном про сто ру од 74 ме ста, за ку пље но је 47, од 12 те зги за мед, ја ја, те сте ни не и ко­ре из да то је 11, а за роб но за нат ске и ко ми си о не про­из во де од 68 те зги, у за куп су да те 54.

Ус кр с у КПД „Ђу ра Киш“

Кул тур но про свет но дру­штво „Ђу ра Киш“ обе ле жи­ло је Ус крс тра ди ци о нал­ним так ми че њем у ку ца њу ша ре ним ја ји ма и фил мом о ру син ским оби ча ји ма, а по­се ти о ци су мо гли да ку пе су­ве ни ре Ли ков ног клу ба, као и да про ба ју ру син ски ус кр­шњи спе ци ја ли тет – ру ску пас ху. В. П.

УКРАТ КО

За ме ни ца по кра јин ског ом­буд сма на за за шти ту пра­

ва на ци о нал них ма њи на, Ева Ву ка ши но вић, одр жа ла је про те кле не де ље рад ни са ста­нак са на чел ни ком Оп штин ске упра ве Шид, Ром ком Па пу га, на кон че га је по се ти ла и ме сну за јед ни цу Љу ба где је при ма ла стран ке. Циљ ове по се те био је упо зна ва ње са си ту а ци јом на те ре ну, са кон крет ним прав­

ним про бле ми ма по је ди на ца и сти ца ње све о бу хват не сли ке о по ло жа ју на ци о нал них ма њи­на у оним на се ље ним ме сти ма у ко ји ма у зна чај ни јем бро ју жи ве при пад ни ци на ци о нал них ма њи на. Kао је дан од про бле ма ис так ну та је не до вољ на упу ће­ност и оба ве ште ност гра ђа на о обла сти ма ра да ове ин сти ту ци­је, као и на чи ном оства ри ва ња сво јих пра ва.

Ка да је у пи та њу оп шти­на Шид, али и не ке дру ге оп шти не у Вој во ди ни, Ву ка­ши но ви ће ва ис ти че про блем ко ји се по ја вљу је у обла сти кул ту ре, а ти че се фи нан си­ра ња кул тур но умет нич ких дру шта ва и оста лих про гра­ма ма њин ских за јед ни ца. Евен ту ал на опа сност кри је се у пре ла ску са бу џет ског на про јект но фи нан си ра ње јер се ја вља мо гућ ност про­из вољ ног ту ма че ња, с об зи­ром на то да не по сто је ја сни кри те ри ју ми на осно ву ко јих ће до де љу ју сред ства. Из ра­жа ва ју ћи за бри ну тост због мо гућ но сти дис кри ми на ци је, она пре по ру чу је пре ци зи ра­ње кри те ри ју ма и ја сан са­став од ре ђе ног те ла ко је би

од лу чи ва ло о то ме ко ји про­грам ће до би ти ко ли ко сред­ста ва.

­ По тре ба за ин тер ве ни са­њем ом буд сма на на ста је пре све га уко ли ко ор га ни оп шти­не, ка ко са ме упра ве, та ко и оста ли, чи не не што на ште ту гра ђа на. Мо ја оце на је да ми као оп шти на ни смо ни ти ло­ши ји, ни ти бо љи од оста лих оп шти на у Вој во ди ни, у ко ји­ма је при су тан ве ћи број на­ци о нал них ма њи на – на гла­сио је Ром ко Па пу га.

Су ми ра ју ћи ре че но за ме ни ца по кра јин ског ом буд сма на, као ве о ма ва жно, ист кла је не сла­га ње из ме ђу те о ри је и прак се ка да је у пи та њу га ран то ва ње и по што ва ње пра ва.

В.П.

Број зах те ва за ко ри шће њем На род не ку хи ње по ве ћа ва

се го то во сва ко днев но, ис ти чу у шид ској ор га ни за ци ји Цр ве­ног кр ста. Овај про блем био је из ра жен по себ но у зим ском пе ри о ду, док по бољ ша ње вре­мен ских при ли ка до но си и мо­гућ ност се зон ских по сло ва, па са мим тим и ма ње ко ри сни ка ових услу га. На сре ћу, ка па­ци тет ку хи ње мо же за са да да под ми ри све по тре бе, та ко да ни је дан зах тев ни је од би јен.

­ Иза шли смо у су рет сви ма ко ји ма је по моћ би ла по треб на, јер ко год нам се обра ти не ма сум ње да је угро жен и да не­ма до вољ но сред ста ва да се би обез бе ди оброк. По ред ко ри­сни ка ко ји са ми до ла зе у На­род ну ку хи њу, по сто ји и њих три сто ти нак на те ре ну ко је оби ла зи мо јед ном ме сеч но ка­да уру чу је мо ланч па ке те. Не­ка ко је увек зим ски пе ри од нај­кри тич ни ји, ме ђу тим успе ва мо да за до во љи мо све по тре бе, на рав но уз по моћ и пре по ру­ку Цен тра за со ци јал ни рад, са ко јим има мо из у зет ну са рад њу – ре као је Иви ца Јо вић, се­кре тар оп штин ске ор га ни за ци­је Цр ве ног кр ста.

По треб не на мир ни це и сред­ства за њи хо ву на бав ку обез­бе ђу ју се из роб них ре зер ви, из лич них при хо да, од до на то ра, те пу тем до при но са ме сних за­јед ни ца ко је има ју ве ће бу џе те

и мо гу да из дво је сред ства за ову на ме ну. Та ко су пре де се­так да на до би је не по лут ке из роб них ре зер ви, ко је су, ка да је у пи та њу све же ме со, сме­ште не у „Биг Бу лу“. То је, ка ко сма тра се кре тар, пред ност јер се у до го во ру са овом ме сном ин ду стри јом и њи хо вом пред­у сре тљи во шћу вр ши ис по ру ка све жег ме са у скла ду са по тре­ба ма ку хи ње, тач ни је ка да се по тро ше за ли хе.

Ка да су у пи та њу угро же­не гру пе сва ка ко је ва жно по ме ну ти и по ло жај из бе глих и ра се ље них ли ца, као и по­моћ ко ју им ова ор га ни за ци ја пру жа. По ред про јек та до де­ле мон та жних ку ћа оства ре не у са рад њи са ху ма ни тар ном ор га ни за ци јом „Ин тер сос“, те ло кал ном са мо у пра вом, по­чет ком го ди не био је отво рен и кон курс за до де лу па ке та гра ђе вин ског ма те ри ја ла, ко­ји је за вр шен 15. фе бру а ра. За ње га је апли ци ра ло пре ко 80 за ин те ре со ва них, на пра­вље не су пре ли ми нар не ранг ли сте, а оче ку је се да ће по­моћ до би ти шест или се дам по ро ди ца.

С об зи ром на то да Цр ве ни крст нај ве ћи број сво јих ак тив­но сти ба зи ра на во лон те ри зму има ју до бру са рад ња са свим удру же њи ма и ор га ни за ци ја ма ко је ег зи сти ра ју на те ри то ри ји ове оп шти не.

Сег мент ра да ко јем ова ор­га ни за ци ја по све ћу је по себ ну па жњу је сте и бор ба про тив тр го ви не љу ди ма, у ве зи са ко јом се кон стант но спор во­де еду ка ци је. Та ко је по сле ус кр шњег рас пу ста пла ни ран дво днев ни се ми нар за уче ни­ке сред њих шко ла, на ко јем ће тре не ри Цр ве ног кр ста, вр­шњач ки еду ка то ри, об у чи ти још сво јих дру га ра.

В.Про да но вић

У ОП ШТИН СКОЈ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ ЦР ВЕ НОГ КР СТА

Све ве ћи број ко ри сни ка На род не ку хи ње

Иви­ца­Јо­вић,­се­кре­тар­Цр­ве­ног­кр­ста

Пр ва мон та жна ку ћа

Про је кат до де ле мон та жних ку ћа до нео је и ре зул та те. На­кон пот пи си ва ња уго во ра са пет из бе глич ких по ро ди ца са те ри­то ри је шид ске оп шти не, усле­ди ла је и мон та жа пр ве од њих. За ку ћу од 42 ква драт на ме тра, на ме ње ну тро чла ној по ро ди ци Мил ке Ба кић из Ку ку је ва ца, сти гли су и на мон ти ра ни су по треб ни еле мен ти. На кон то­га тре ба да усле ди при кљу чак во де и стру је, те ре гу ли са ње свих по треб них так си, што је ло кал на са мо у пра ва пре у зе ла на се бе ка да су у пи та њу свих пет ку ћа. Ова ку ћа би ла је пр­ва у ни зу јер је про ди ца Ба кић већ има ла из гра ђе не те ме ље. За оста ле че ти ри би ће рас пи­сан тен дер за из ра ду те ме ља, до 15. апри ла. Овај про је кат фи нан си ра Европ ска уни ја, а спро во ди ита ли јан ска ху ма ни­тар на ор га ни за ци ја “Ин тер сос“ у са рад њи са УН ХЦР­ом и ко ме­са ри ја том за из бе гли це.

Ак ци ја до бро вољ ног да ва ња кр ви

Про шле го ди не су пр ви пут спро ве де не две омла дин ске ак ци је до бро вољ ног да ва ла­штва кр ви, јед на у гим на зи ји, дру га у тех нич кој шко ли. Про­лећ на ак ци ја је, ка ко ис ти чу у овој ор га ни за ци ји, увек ма ло сла би ја због свих здрав стве них те го ба ко је ово го ди шње до ба но си са со бом, ме ђу тим ис ти чу да је бит но да је и ово га пу та од зив био ве о ма ве лик. Ода­зва ло се три де се так да ва ла ца, од че га је крв да ло шест ста рих да ва ла ца, и се дам омла ди на­ца, а ме ђу ху ма ни ма се на шао и ди рек тор шид ске ги ман зи је Де јан При би че вић.

Ом буд сман

Ин сти ту ци ја по кра јин ског ом буд сма на по кри ва све обла­сти ко је се ти чу оства ри ва ња пра ва. До са да шња прак са по­ка за ла је да се гра ђа ни нај ви ше обра ћа ју са про бле ми ма из ко му нал них обла сти, обла сти ур ба ни зма и гра ђе ви нар ства, рад них пра ва, пра ва де те та, за тим рав но прав но сти по ло ва, где се пре све га ми слим на дис кри ми на ци ју же на у рад ним од но си ма, и оства ри ва њу људ ских пра ва. Што се ти че обла­сти за шти те пра ва на ци о нал них за јед ни ца по сто ји зна ча јан број пред став ки ко је се од но се на слу жбе ну упо тре бу је зи ка и пи сма, на из да ва ње лич них до ку ме на та, као и пред став ке из обла сти обра зо ва ња на је зи ци ма на ци о нал них ма њи на.

ПО СЕ ТА ЗА МЕ НИ ЦЕ ПО КРА ЈИН СКОГ ОМ БУД СМА НА ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРА ВА НА ЦИ О НАЛ НИХ МА ЊИ НА

Уса гла си ти те о ри ју и прак су

По­се­та­за­ме­ни­це­по­кра­јин­ског­ом­буд­сма­на­Ши­ду

Среда, 7. април 2010. 13

Д уж ина т ела 45–55 цм. Дне­вна пт ица гр абљ ив ица

сре дње в ел ич ине, д угих кр­ила и ви тке с ил у ете, му жј аци к ара кт ер исти чне с иво­б еле об ој ен ости, са ц рним кр ај ев­има кр ила, та мн ијим гр уд има и б елим на дре пком, же нке и мл аду нци см еђи са б елим на­дре пком. Ра спр остр ањ ена је у в ећем д елу с еве рне Евр о аз ије, ј ед ина в рста еје к оја н ас ељ ава и п ојас ту ндри и с еве рних та­јги. Ко нт ине нта лне п оп ул ац ије и зр аз ите су с ел ице к оје з им ују у ј ужним д ел ов има Евр опе и Аз ије, док су у З апа дној Евр­опи ст ан ар ице. Ст ан ишта су јој тр ес ет ишта у отв ор еној та јги, м очв аре и пли тка ј ез ера са мн­ого в ег ет ац ије, вл ажне л ив аде и вр ес ишта на в ис ора вн има. Гн езда гр ади на з емљи. Хр ани се си тним с ис ар има и пт иц ама. У Евр опи је пр ис утан н ег ат иван тренд п оп ул ац ије. У С рб ији се

не гн езди, пр ису тна је од п оче­тка ј ес ени до р ан опр оле ћног п ер и ода, а на јбро јн ија је т оком зи мских м ес еци.

На З ас ав ици по љска еја пре­дст авља ре тког зи мског г оста, док је кр ајем 19. в ека, пр ема н ав од има До мбро вског, б ила в е ома ре тка з им ов ал ица у М ачви. У с авр ем ено д оба, т оком з име, ло вци р едо вно в иђ ају с иве еје (му жј аци), к оје в ер­ова тно пр ип ад ају овој в рсти. Т оком с авр ем ених и стр аж ив­ања в рста је п осм атр ана н ек­ол ико п ута код Б ан овог П оља, Пр еко пца, Ш ир оке б аре, и на п ашњ аку В аље вцу.

Због из град ње шо пинг мо­ла „Но ви Сир ми јум“ крај

ауто пу та Бе о град­За греб, у бли зи ни Срем ске Ми тро ви це, по че ло је из ме шта ње глав ног по ти сног во да ко јим се во дом за пи ће снаб де ва ју Ве ли ки Ра­дин ци и оста ла фру шко гор ска се ла. Овим по слом прак тич но је отво ре на гра ђе вин ска се зо­на у срем ско ми тро вач ком „Во­до во ду“.

По ре чи ма ди рек то ра „Во­до во да“ Дра­га­на­ Ка­и­ћа, би ће из ме ште но 400 ме та ра глав ног

по ти сног во да преч ни ка 300 ми­ли ме та ра, ка ко се по ти сни вод не би на ла зио ис под обје ка та бу ду ћег шо пинг мо ла и обез бе­дио не сме тан при ступ ди стри бу­тив ној мре жи у слу ча ју евен ту­ал них ин тер вен ци ја. Ујед но, ови ра до ви ће се ис ко ри сти ти и да се уме сто ста рог азбест­це мент­ног це во во да, по ста ви но ви це­во вод од по ли е ти ле на.

­ Об но вље на во до вод на мре­жа до при не ће бо љем во до снаб­два њу, не са мо бу ду ћем ин ве­сти то ру, већ и фру шко гор ских

се ла – ка же Ка ић.­ Пла ни ра но је да ра до ви тра ју 15 да на, али су се на ши рад ни ци већ пр вог да на са у о чи ли с про бле ми ма због ви со ког ни воа под зем них во да. Ипак, на да мо се да ће по сао би ти око на чан на вре­ме, а то ком тра ја ња ра до ва по­тро ша чи во де у гра ду ће има ти уред но во до снаб де ва ње.

Ре кон струк ци ја во до вод не мре же крај ауто пу та ко шта ће пет ми ли о на ди на ра, а сред­ства су обез бе ђе ња из град ског бу џе та. Ж.Н.

Ра до ви на из град њи ду го оче ки ва не ам бу лан те у Рав­

њу, у са рад њи са ло кал ном са мо у пра вом и Ме сном за јед­ни цом, успе шно су за по че ти, а бу ду ће па ци јен те оче ку је но ви мон та жни обје кат са ком плет­ном опре мом и свим дру гим по треб ним здрав стве ним ма те­ри ја лом.

Пред сед ник Са ве та ме сне за јед ни це у Рав њу, Ми­о­мир­Бе­го­вић, ка же да је ам бу лан та ве о ма по треб на ме шта ни ма јер усло ви у ко ји ма се до са да ра­ди ло и где су па ци јен ти ма пру­жа не услу ге ни су би ли за до во­ља ва ју ћи.

­ Но ва ам бу лан та је зна чај­на, пре све га, због по бољ ша ња усло ва ле че ња ме шта на. До са­да је она функ ци о ни са ла у ве­о ма ло шим усло ви ма, а у но вим про сто ри ја ма обез бе ди ће мо и сву пра те ћу опре му, ка ко би се љу ди у се лу ква ли тет но ле чи­ли, ре као је Бе го вић.

Ди рек тор ка До ма здра вља у Срем ској Ми тро ви ци, др На­да­

Зец­ Пет­ко­вић, об ја сни ла је да се у ме сној ам бу лан ти сва­ко днев но ле чи око 60­оро па­ци је на та и упра во због то га је по тре ба за здрав стве ном ста­ни цом ве ли ка, а све у ци љу по ди за ња ни воа здрав стве них услу га.

По моћ ник гра до на чел ни ка, Вла­да­Ву­че­но­вић, ре као је да

ло кал на са мо у пра ва и Ме сна за јед ни ца обез бе ђу ју ин фра­струк тур не усло ве за вр ше ње здрав стве них услу га, а да је но ва ам бу лан та зна чај на, пре све га, за мла де љу де, ка ко би оста ли у се лу и ле чи ли се у ква ли тет ним усло ви ма ме сног здрав стве ног цен тра.

С.З.

Са пр вим ле пим да ни ма по­че ли су и ра до ви у воћ ња­

ци ма. Не ке од са ве та по љо при­вред ни ци ма ка ко да за шти те во ће у на ред ном пе ри о ду, да­ла је Ру­жи­ца­ Ми­кић, дипл. ин же њер, из По љо при вред не струч не слу жбе Срем ска Ми­тро ви ца.

­ Ка да је у пи та њу ја бу ка, по ра стом сред њих днев них тем пе ра ту ра од 15 до 30 сте­пе ни Цел зи ју са и са зре ва њем и пу ца њем пе ри те ци ја у ко ји­ма се на ла зе аско спо ре, мо гу ће је да до ђе до ин фек ци је на тек отво ре ним пу пољ ци ма. Ве ћи на сор ти ја бу ке на ла зи се у фе но­фа зи ми ши јих уши ју, та ко да је нео п ход но из вр ши ти трет ман ја бу ке ба кар ним пре па ра ти ма у ци љу за шти те од ча ђа ве кра­ста во сти, а те пре па ра те тре ба ко ри сти ти у пре по ру че ним до­за ма – са ве ту је Ру жи ца Ми кић, струч ни са рад ник.

Пре ма ње ним ре чи ма, не­дав ним оби ла ском за са да кру­шке, уста но вље но је да се ово во ће на ла зи у фа зи бу бре ња пу по ља ка.

­ Кру шки на бу ва је по ло жи­ла ве ли ки број ја ја на вр шне де ло ве ла ста ра, а има го и да ље ле ти и по ла же ја ја. По треб но је ура ди ти трет ман уљ ним пре па­ра том у ве ћим до за ма ко ји ће по кри ти ја је у ком би на ци ји са пре па ра том из гру пе пи ре тро­и да ко ји ће де ло ва ти на има га. Кру шку је у на ред ном пе ри о ду, та ко ђе, нео п ход но за шти ти ба­кар ним пре па ра том од ча ђа ве кра ста во сти – ова ко о за шти­ти кру шке ка же Ру жи ца Ми кић, са мо стал ни струч ни са рад ник.

Ка да је у пи та њу бре сква, об зи ром да је до шло до по ве­ћа ња сред њих днев них тем пе­ра ту ра и че шће по ја ве ки ше ко је усло вља ва ју ин фек ци ју бре скве ко вр џа во шћу ли ста Tap hri na de for mans, под прет­по став ком да је ура ђен пр ви трет ман пре па ра ти ма на ба зи до ди на или ди ти а но на, вре ме је за дру ги трет ман пре па ра ти­ма из исте гру пе.

Оста ле ко шти ча ве воћ не вр сте (ви шња, тре шња, шљи­ва, кај си ја) по треб но је у што кра ћем ро ку за шти ти ти ба кар­ним пре па ра том од гљи вич них и бак те риј ских бо ле сти. Та ко­ђе је нео п ход но ура ди ти трет­ман и уљ ним пре па ра том у ком би на ци ји са пи ре тро и дом због за шти те од пре зи мљу ју­ћих ин се ка та. С.­М.

НИ КИН ЦИ

Ашо­вом­у­гла­ву

Због осно ва не сум ње да је из вр шио кри вич но де ло уби ства у по ку ша ју, ис тра жном су ди ји

Ви шег су да у Срем ској Ми тро ви ци при ве ден је Иво­Н. (60) из Ни ки на ца. Он је осум њи чен да је 31. мар та ове го ди не, на кон вер бал ног су ко­ба, уда рио ашо вом у гла ву Сло­бо­да­на­Ј. (70) из истог се ла, на нев ши му те шке те ле сне по­вре де.

На кон са слу ша ња, ис тра жни су ди ја је Иви Н. од ре дио при твор до 30 да на.­ Ж.Н.

ИН ЂИ ЈА

Крао­по­ви­кен­ди­ца­ма

Због осно ва не сум ње да је из вр шио ви ше те­шких кра ђа по ли ци ја је ухап си ла и ис тра­

жном су ди ји Основ ног су да у Срем ској Ми тро­ви ци при ве ла Ми­ло­ша­Ј. (29), на ста ње ног на под руч ју ин ђиј ске оп шти не.

Он је осум њи чен да је у то ком де сет да на, од 16. до 26. мар та ове го ди не, из вр шио ви ше те шких кра ђа у ви кенд на се љи ма Чор та нов ци и Бе шка.

На кон са слу ша ња, ис тра жни су ди ја је Ми ло шу Ј. од ре дио при твор до ме сец да на. Ж.Н.

Пољ­ска­еја­(Cir cus cyane us)­­ VI II deo

СА ВЕ ТИ О ЗА ШТИ ТИ ВО ЋА У НА РЕД НОМ ПЕ РИ О ДУ

Спре чи ти гљи вич не и бак те риј ске бо ле сти

ИЗ ГРАД ЊА ЗДРАВ СТВЕ НЕ СТА НИ ЦЕ У РАВ ЊУ

По­бољ­ша­ње­усло­ва­ле­че­ња

Оби­ла­зак­ра­до­ва­у­Рав­њу

ЗБОГ ИЗ ГРАД ЊЕ ШО ПИНГ МО ЛА КОД СРЕМ СКЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ

Из­ме­шта­ње­тра­се­во­до­во­да

Уз­из­ме­шта­ње­мре­же,­ста­ри­азбест-це­мент­ни­це­во­вод­би­ће­за­ме­њен­по­ли­е­ти­лен­ским

Среда, 7. април 2010.14 КУЛТУРА

Кар­ло­вач­ка­чи­та­о­ни­ца

Не у мор ни кар ло вач ки хро ни чар, за љу бље­ник и за не се њак Жар­ко­Ди­мић (1962),

по обра зо ва њу исто рик а у ду ши по е та, ја­вља се ово га пу та књи гом Пр­ва­ срп­ска­ чи­та­о­ни­ца у­Срем­ским­Кар­лов­ци­ма­1868­2008. (Град ска би бли о те ка Но ви Сад, 2009). Као зва ни чан да тум ње ног осни ва ња, ка же, во ди се април 1868, ка да је Чи та о ни ца већ има ла 54 чла на, а до кра ја го ди не 106 чла но ва и око 600 на сло ва.

Пред и сто ри ја кар ло вач ког чи та ли шта, ме ђу тим, знат но је ду жа, јер је за по че ла осни ва њем Би бли о те ке ар хи е пи скоп ско­ми­тро по лиј ске, ка сни је че сто зва не и па три јар шиј ском (1706), а на ста вље на уте ме ље њем оне у нај ста ри јој срп ској, Кар ло вач кој гим на зи ји (1791). Пр ва срп ска чи та о ни ца, гра ђан ска, осно ва на је знат но ка сни је, на ини ци ја ти ву та мо шњег тр гов ца, ви на ра и ви­но гра да ра Јо ва на По по ви ћа Зу ба на. Овај Кар лов ча нин, не то ли ко обра зо ван, ко ли ко угле дан и иму ћан, ''ви дев ши све та'', сма трао је да и ње гов град тре ба да има чи та о ни цу. У свом жи во то пи су, чак, де таљ но је опи сао на ста нак ''Срб ске чи та о ни це'' у Срем ским Кар лов ци ма, укљу чу ју ћи и све пре пре ке ко је су том чи ну прет­хо ди ле.

У сво ме де лу, сво је вр сном спо ме ни ку књи зи, чи та ла штву и зна­чај ним кар ло вач ким пер со на ма, Ди мић пи ше о про сто ри ма у ко ји­ма је чи та о ни ца ра ди ла, ње ним ак тив но сти ма, успо ни ма и па до­ви ма, све до да на шњих да на. По себ ну ''по сла сти цу'' пред ста вља при ло же ни Устав­за­ ''Срб­ску­чи­та­о­ни­цу''­у­Кар­лов­ци­ма, из во ри, ар хив ска и фо то гра ђа о ње ном 140­го ди шњем исто ри ја ту.

По­е­та­из­Не­ве­си­ња

Јед ну дра го це ну и за ни мљи ву књи гу­спо­ме нар при ре ди ла је мр Љу­би­ца­По­по­вић­

–­ Бје­ли­ца, пи сац, књи жев ни кри ти чар и ана ли ти чар, Че ре ви ћан ка, ро ђе њем и ра дом ве за на за Но ви Сад. А ода кле је, за пра во, ко ре ни ма и по ре клом, са зна је мо из упра во об ја вље ног де ла по све ће ног ње ном де ди по оцу, Мир­ку­П.­По­по­ви­ћу, под на сло вом У­Бо­га имај­ над (''Ал фа граф'', Пе тро ва ра дин 2010).

Углед ни тр го вац и до бро твор из Не ве си­ња Мир ко П. По по вић (1868­1950), ро дом из око ли не Љу би ња, у Хер це го ви ни, ''за сво ју ду шу и за срп ску мла­деж'' пи сао је сти хо ве, при че и бе се де. Био је са рад ник сом бор­ског ''Го лу ба'', па је та ко и са чу ван ње гов не ве ли ки спи са тељ ски опус. У свом не ве сињ ском до му оку пљао је он да шње ре во лу ци о­на ре, али и пи сце по пут Шан ти ћа, Ду чи ћа и Ћо ро ви ћа, био пред­сед ник Срп ског пра во слав ног цр кве ног пе вач ког дру штва ''За ста­ва''. Ње го ва де ла су по уч на и ро до љу би ва, пи са на ''искре но, од ср ца'', по че сто ''с па то сом'' (мр Мом­чи­ло­Го­ли­ја­нин).

Књи га У­Бо­га­имај­над (по исто и ме ној пе сми) са др жи све По­по ви ће ве ра до ве до ко јих је мр Љу би ца По по вић­Бје ли ца мо гла да до ђе, део са чу ва них фо то гра фи ја и при ло ге ње му по све ће не (др Дра­го­љуб­Д.­ Га­јић, др Са­во­Ће­клић, Ви­о­ле­та Јо­ва­но­вић, пот пу ков ник Оро­вић, већ по ме ну ти Го ли ја нин). За сту пље­но је 12 пе са ма из ''Го лу ба'' (од 1894. до 1898), две при че, Бе­се­да­у­ сла­ву­пе­де­се­то­го­ди­шњи­це­пе­снич­ког­ ра­да­ Јо­ва­на­ Јо­ва­но­ви­ћа­Зма­ја, као и Све­то­сав­ска­бе­се­да из 1891. го ди не.

Уса­мље­ни­ја­блан

Са мо ни кли пе сник из Срем ске Ми тро ви це, Рај­ко­Па­нић (1935), ко ји се до пен зи је

ба вио еко ном ским и ко мер ци јал ним по сло ви­ма, не дав но је об ја вио сво ју че твр ту књи гу сти хо ва, Ја­блан­у­рав­ни­ци (''Штам па'', Ру ма 2009). Као и прет ход не: Де­ца­су­дра­гуљ­све­та (2005), Срем­у­ду­ши (2006) и Ре­ка­жи­во­та (2007), ко је је сâм илу стро вао пеј за жи ма и мр твом при ро дом, углав ном их по све ћу је за ви ча ју, мла до сти и љу ба ви, се ћа њу на де­тињ ство, ра до сти ма, али и вар љи во сти, про­ла зно сти жи во та.

По пут из диг ну тог ја бла на са ко ри ца и из по чет не пе сме, та ко и Рај ко Па нић ''одо ле ва олу ји и ве тру, док уса мљен на свом ме сту сто ји''. На сло ви че ти ри ци клу са ја сно ука зу ју о че му овај ''из вор­ни и ори ги нал ни пе сник Сре ма'' пе ва: Дрх­та­ји­ ла­ти­ца­љу­ба­ви;­Ду­њо­мо­ја­не­у­бра­на;­Про­бу­ди­се,­Сре­ме;­Вре­ме­те­че,­сна­га­по­су­ста­је. Сти хо ви су му по не кад ша љи ви, бе ћар ски и рас по ја са ни, по не кад сет ни и пу ни жа ла за про ху ја лим до бом, у сва ком слу ча­ју но стал гич ни, са сре мач ком, фру шко гор ском аро мом, ста ро вре­мен ски у оном ле пом, че жњи вом сми слу.

Аутор овом по ет ском књи гом, сма тра пи сац Ђу­ра­Ше­фер­Сре­мац, ''за о кру жу је је дан жи вот ни ци клус (не књи жев ни), без те­жње за ве ћим умет нич ким до стиг ну ћи ма''. Јер, ка ко и сâм Па нић зна ре ћи, он сти хо ве ре ђа ''за сво ју ду шу'' и ''за ду шу сво јих при­ја те ља'', же ле ћи у пр вом ре ду да се по ка же као ве ли ки за љу бље­ник у за ви чај, љу де ко ји ду бо ко, ве ков но ко ре ње пру жи ше ши ром плод не срем ске цр ни це.

­ Д.­По­зна­но­вић

КЊИ­ЖАР­СКИ­ИЗ­ЛОГ

Че­ре­виц­ки­ Те­о­дор, про­фе сор ма те ма ти ке и фи зи­

ке, срп ски до бро во љац у Пр­вом свет ском ра ту (Ру ма, 15. V 1894 – Но ви Сад, 28. V 1958). Отац му Све ти слав био је тр­го вац ме шо ви те ро бе, а мај ка Љу би ца рођ. Жи ван(ов)ић, до­ма ћи ца. Остао је без мај ке кад је имао де вет го ди на.

Основ ну шко лу учио је у Ру­ми, ни же раз ре де гим на зи је у Срем ској Ми тро ви ци, а ви ше (од пе тог до осмог) у Срем ским Кар лов ци ма, као пи то мац Сте­фа­не­у­ма. Ма тур ски ис пит по­ло жио је 1913, с оце ном зрео,­с­од­ли­ком.Као­вој­ник­пре­дао­се­Ру­

си­ма – Сеп тем бра 1913. за по­чео је да сту ди ра на тен хич­ком фа кул те ту у Пра гу, али је, чим је из био рат, мо би ли сан у аустро у гар ску вој ску и по слат на ру ски фронт, у Га ли ци ју, где се ју на 1916. пре дао Ру си ма и при сту пио Срп ском до бро во­љач ком кор пу су у Оде си. Кад је кра јем ав гу ста 1917. за по­че то пре ба ци ва ње срп ских до­бро во ља ца на Со лун ски фронт, и он се на шао ме ђу њи ма; при по след њој ре ор га ни за ци ји срп­ске вој ске на со лун ском ра ти­шту, рас по ре ђен је у III пук Мо рав ске ди ви зи је. Де мо би ли­сан је 1919. Сте као је чин ка­пе та на пр ве кла се у ре зер ви.На­ста­вак­сту­ди­ја­у­Пра­гу­

мо­рао­ да­ пре­ки­не – На ста­вио је 1920. сту ди је у Пра гу, али их је 1923, кад је већ био од слу шао све пред ме те, пре ки­нуо због сла бог ма те ри јал ног ста ња и по чео да ра ди као по­моћ ни пред мет ни учи тељ у ре­ал ној гим на зи ји у Срем ској Ми­тро ви ци. Исте го ди не упи сао се на гру пу ма те ма ти ке и фи зи ке

на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, где су му при зна та че ти ри се ме стра са тех нич ких сту ди ја, али ни је дан од по ло­же них ис пи та; ди пло ми рао је 1926.Про­фе­сор­ у­ Ми­тро­ви­ци,­

па­у­Но­вом­Са­ду – По ло жио је 1928. ис пит за пред мет ног учи­те ља (по ред ма те ма ти ке и фи­зи ке, оспо со бљен је да пре да је и исто ри ју и ге о гра фи ју), а тек је 30. мар та 1938. пре ве ден у зва ње про фе со ра у ре ал ној гим на зи ји у Срем ској Ми тро ви­ци. Исте го ди не, 31. ју ла, пре­ме штен је у Му шку гим на зи ју у Но вом Са ду, у ко јој је остао све док ма ђар ске оку па ци о не тру­пе ни су ушле у Бач ку.Про­те­ран­ из­ Но­вог­ Са­

да – Из Но вог Са да је прог нан као не за ви ча јан, а три ме се ца ка сни је, срп ско Ми ни стар ство про све те у Бе о гра ду рас по ре­

ди ло га је на ме сто про фе со ра у Ре ал ној гим на зи ји у Шап цу. Пет не де ља је за вре ме оку па­ци је про вео у ло го ри ма у Јар ку и Шап цу. По­но­во­ у­ Но­вом­ Са­ду,­ до­

пен­зи­је – Од 5. мар та 1945. по­но во је др жао на ста ву у Му шкој гим на зи ји у Но вом Са ду, ка сни је Дру гој ви шој ме шо ви тој "Јо ван Јо ва но вић Змај"; из ве сно вре ме, са ма њим бро јем ча со ва, ра дио је и у Сред њој ме ди цин ској и у Ве те ри нар ској шко ли.По­пу­лар­но­ и­ ра­зу­мљи­

во­је­пре­да­вао – Из ње го вих рад них оце на ви ди се да је био "спре ман и ис ку сан на став ник, вр ло вре дан, ди сци пли но ван и са ве стан". Уче ни ци су до бро зна ли ње го ве пред ме те, јер их је по пу лар но и ра зу мљи во пре­да вао. Био је ду хо вит чо век и оми љен ме ђу ђа ци ма. По ма гао је ру ко вод ству шко ле, а на ро­чи то је био до бар са вет ник у ад ми ни стра тив ним по сло ви ма и по зна ва њу за ко на и про пи са. У јав ном жи во ту ма ло је уче ство­вао. Пен зи о ни сан је 1954.

Же на му се зва ла На да, ра­ди ла је у Би бли о те ци Ма ти це срп ске. Има ли су дво је де це: си на Све ти сла ва (1930­1997), на став ни ка би о ло ги је и хе ми је, и кћер Љу бу (1933­1992), на­став ни цу му зич ког вас пи та ња у осмо го ди шњој шко ли "Жар ко Зре ња нин", ко ја је зна ла да за­гре је сво је уче ни ке за му зи ку. Ње на кћи Те о до ра уда та Пфај­фер, та ко ђе се ба ви му зич ком пе да го ги јом, а осно ва ла је, њој у спо мен, и во ди по пу лар ну жен ску пе вач ку гру пу Љу­бе.­­ Или­ја­Пе­тро­вић­ (Ен ци кло пе ди ја НС, књ. 30,

Но ви Сад 2009)

Уче ни ци мла ђег уз ра ста ОШ "Си ме он Ара ниц ки" у Ста рој

Па зо ви, по сле раз го во ра и дру­же ња са чла но ви ма ли ков не ко ло ни је, кра јем мар та, од луч­но су из ја ви ли да ће се ба ви ти овом де лат но шћу. Не зна ју тач­но да ли ће то би ти сли ка ње, ва ја ње или при ме ње на умет­ност, али си гур но не што од то­га, или чак од све га по ма ло.

Де ча ци се ни су одва ја ли од ва ја ра, у чи јим је ру ка ма на­ста ја ло пра во умет нич ко де ло од др ве та. Ин те ре со ва ло их је ко ји алат ко ри сти, ко је др во и ко ли ко му је вре ме на по треб но да за вр ши свој рад. У бли зи ни се на ла зи ла по став ка ра до ва од при род них ма те ри ја ла: се­о ска ку ћа, ко то ба ња, бу нар, во де ни ца... Очи су им за сја ле – див них ли игра ча ка!

На шта фе ла ју је би ла сли ка ко ју су за јед нич ки на сли ка ли уче ни ци на ше шко ле, а сву да око ло ра до ви умет ни ка. По сма­тра ли су са уда ље но сти, да би се оно што је сли кар при ка зао до жи ве ло на пра ви на чин. По­ред то га, на у чи ли су да је тех­

ни ка ра да уље на плат ну, а да се мо же сли ка ти и на ста клу, шпер пло чи...

Де вој чи це су се оку пи ле око сли кар ке ко ја је упра во ства ра­ла сво је умет нич ко де ло, "Бе ли ан ђео". Ка да је дру же њу до шао крај, сли ка ри су им по же ле ли пу но успе ха у шко ли, за ко ји им ни је до во љан са мо та ле нат,

већ мно го тру да и ра да. На дах ну ти, пу ни енер ги је и

же ље за ства ра њем, пр ва ци су на сле де ћем ча су, у хо лу шко­ле, на обич ном па пи ру, тем пе­ра ма на сли ка ли сво ју пр ву за­јед нич ку сли ку, ко ја је от кри­ва ла ста ње њи хо ве ду ше.

­ Зла­ту­шка­Ста­ни­шић

ДРУ ЖЕ ЊЕ СА УМЕТ НИ ЦИ МА

Кад­по­ра­стем­би­ћу­сли­кар

Ма­ле­ни­сли­ка­ри­из­Ста­ре­Па­зо­ве­у­ак­ци­ји

Те­о­дор­Че­ре­виц­ки(1894­–­1958)

Те­о­дор­Че­ре­виц­ки,­као­про­фе­сор­Ми­тро­вач­ке­

гим­на­зи­је­(1930)­­­­­­

Среда, 7. април 2010. 15

FOTO GALERIJA

Фото Даниловац, Шид: Близнакиње (1956)

КУЛТУРА

Ус кр шња из ло жба ра до ва кре­а тив них ра ди о ни ца Шко ле за

основ но и сред ње обра зо ва ње "Ра ди вој По по вић" и ко ри сни­ка днев ног бо рав ка, одр жа на је про шле сре де на пла тоу ис пред Би бли о те ке "Гли го ри је Во за ро­вић" у Срем ској Ми тро ви ци.

Ди рек тор ка шко ле "Ра ди вој По по вић", Алек сан дра Јо ва­но вић, ре кла је да је ово тра ди­ци о нал на из ло жба кре а тив них ра до ва, где уче ни ци по ка зу ју сво ју ма шту и раз ви ја ју ства ра­лач ке спо соб но сти.

­ Рад на сред ства обез бе ђу је­мо уз ве ли ку по моћ ло кал не са­мо у пра ве, а за јед но са њи ма и уче ни ци ма по ку ша ва мо да гра­ђа не упо зна мо са ра дом на ших гру па ­ об ја сни ла је ди рек тор ка Јо ва но вић.

Про ла зни ци и за ин те ре со ва­ни куп ци мо глу су се опре де ли­

ти за раз ли чи те руч не ра до ве у ду ху ус кр шњих пра зни ка ­ од ра мо ва за сли ке, свећ ња ка, све ћа, до пре див них тор би и укра сних маг не та.

На чел ни ца Град ске упра ве за пред школ ско обра зо ва ње, здрав ство, со ци јал ну за шти ту и омла ди ну На та ша Коп чић ка же да ова ак ци ја ни је са мо оба ве за пре ма та лен то ва ним уче ни ци ма, не го и за до вољ­ство кроз по моћ раз во ју рад них цен та ра.

­ По др жа ва мо рад ових кре­а тив них гру па, а у окви ру рад­них цен та ра отва ра мо и цен тар за из ра ду пред ме та од гли не. Ово је до бар при мер за ла га ња уче ни ка, а у исто вре ме и при­мер ка ко би ти ко ри стан и по­тре бан дру штву ­ об ја сни ла је на чел ни ца Коп чић.

С.З.

По ста вље на из ме ђу Ис то ка и За па да, са цар ском пре­

сто ни цом Сир ми ју мом у свом ср цу, Pan no nia In fe ri or би ла је ва жно рас кр шће пу те ва Рим ске им пе ри је, као и бе дем од бра­не ве ли ког цар ства од на ле та вар вар ских пле ме на. На ста ла 103. го ди не у ери Тра ја но вој, а у скло пу при пре ма за рат про­тив Да ча на, До ња Па но ни ја је кроз чи тав ан тич ки пе ри од би­ла од не про це њи ве вред но сти за Рим. Пе ри од сред њо ве ко вља озна чио је опа да ње зна ча ја ове обла сти у вој ном, али не и у са­о бра ћај ном сми слу. И да ље се на овим про сто ри ма укр шта ло мно штво раз ли чи тих на ро да, ко ји су са со бом до но си ли соп­стве ни до жи вљај све та, ства­ра ју ћи при том но ве кул тур не то ко ве.

Про ху ја ле епо хе, ко је су до­но си ле раз ли чи те го спо да ре ове плод не рав ни це, пре свих Рим, за тим Ава ре, Ви зан ти ју, Угар ску, Аустро­ Угар ску, Ср­би ју, Ју го сла ви ју, до тра гич них да на ро бо ва ња под Не за ви сном др жа вом Хр ват ском и вре ме на у ко јем смо, оста ви ле су не из­бри сив траг. Тра га ју ћи за тим оти сци ма вре ме на, упо зна је мо про шлост не са мо ово вре ме них жи те ља До ње Па но ни је не го и чо ве чан ства у це ли ни.

Из же ље да по мог не у тра­га њу за оти сци ма вре ме на, али и да, слу же ћи се зна њем епо ха ко је су про шле тра си ра пу те ве у бу дућ ност, Му зеј Сре ма је по осми пут из дао свој "Збор ник", у ко јем је, пре ма ре чи ма ди­рек то ра и од го вор ног уред ни ка ча со пи са, Ни ко ле Сто ка но­ви ћа, на стру чан, али ши рој

чи та лач кој пу бли ци до сту пан на чин, пред ста вљен са мо део вред но сти и ак тив но сти овог му зе ја.

У из ра ди 8. бро ја "Збор ни­ка" уче ство ва ло је 13 ауто ра са исто то ли ко тек сто ва по де ље­них у пет це ли на: Ар хе о ло ги­ја (мр Дра га на Не дељ ко вић, др Ива на По по вић, Ја сми на Да ви до вић, Са ња Тре ска­ни ца, Ра до ван Сре мац, Па­вле По по вић); Ан тро по ло­ги ја (мр На та ша Ми ла ди но­вић ­ Рад ми ло вић); Исто ри ја (Бо ра Че ке ри нац, Оли ве ра Дре згић); Исто ри ја умет но­сти (др Мир ја на Ле сек, Све­тла на Су ба шић); Ет но ло ги ја (Јо ван ка Дра жић). Та ко ђе, у "Збор ни ку" се на ла зе: осврт др Дра га Ње го ва на на ма сов не зло чи не уста ша у Сре му 1942. го ди не, из ве штај о ра ду Му зе­ја за 2007. и 2008. го ди ну, као

и In me mo ri am ве ли ком при ја­те љу Му зе ја Сре ма, ака де ми ку Слав ку Га ври ло ви ћу.

Уче сни ке про мо ци је 8. бро ја "Збор ни ка Му зе ја Сре ма" по­здра вио је Бо шко Уме тић, по­моћ ник гра до на чел ни ка Срем­ске Ми тро ви це.

Го во ре ћи на пре зен та ци ји, 30. мар та, у све ча ној му зеј­ској са ли, др Ми ро сла ва Мир­ко вић и др Бран ка Ку лић су ис та кле да је ча со пис вр ло ка ва ли те тан и ко ри стан, ка ко струч ним рад ни ци ма, та ко и свим љу ди ма за ин те ре со ва ним за про шлост. По себ ну па жњу су по све ти ле тек сту "Пре глед ар­хе о ло шких ис тра жи ва ња Сир­ми ју ма ­ ло ка ли тет 85 (2002­2005) ", у ко јем се аутор ка мр Дра га на Не дељ ко вић ба ви ар­хе о зо о ло ги јом (ис тра жи ва ње жи во тињ ских оста та ка), от кри­ва ју ћи оби чан, сва ко днев ни

жи вот ан тич ког Срем ца. Ту је и рад др Ива не По по вић по све­ћен кул ту Сил ва на у ан тич ком Сир ми ју му. Овај текст, као и прет ход ни, кроз сли ка ње кул та "ста рог итал ског бо га нео бра­ђе не зе мље; за штит ни ка се о­ских по се да, др во се ча, ру да­ра, рад ни ка у ка ме но ло ми ма", от кри ва у но вом све тлу жи вот обич ног гра ђа ни на Сир ми ју­ма, углав ном из ни жих сло је ва дру штва.

Из но ви је исто ри је Сре ма, ту је при лог Бо ре Че ке рин ца о Кон­стан ти ну Ко сти Јо ва но ви ћу, вој­ном ко ме са ру Срп ске Вој во ди не, уче сни ку Мај ске скуп шти не и оцу Ми ла на Јо ва но ви ћа ­ Ба ту­та, док то ра ме ди цин ских на у­ка, уни вер зи тет ког про фе со ра и здрав стве ног про све ти те ља из дру ге по ло ви не 19. и пр ве по ло­ви не 20. ве ка, као и текст Оли­ве ре Дре згић по све ћен пре ле пој за ста ви, али и исто ри ји срем­ско ми тро вач ког До бро вољ ног ва тро га сног дру штва.

Од на ро чи тог су зна ча ја и ра до ви др Мир ја не Ле сек и

Све тла не Су ба шић, по све ће ни хра му Св. ар хан ге ла Ми хај ла у Ве ли ким Ра дин ци ма, од но сно ико ни Јан ка Хал ко зо ви ћа "Све та Тро ји ца кру ни ше Бо го­ро ди цу", ко ја је на кон ре ста у­ра ци је и кон зер ва ци је у Га ле­ри ји Ма ти це срп ске, вра ће на Му зе ју, ка ко би би ла пред ста­вље на по што ва о ци ма ико но пи­са ња.

По себ ну па жњу пу бли ке при ву као је ет но граф ски текст Јо ван ке Дра жић по све ћен гај­да ма, на род ном му зич ком ин­стру мен ту Сре ма. У ци љу про­мо ци је овог ин стру мен та, као и ње го вог вра ћа ња из за бо ра ва, мла ди гај даш Фи лип Јо вић Ву ја ко вић је од сви рао две ну­ме ре и ти ме по ка зао да гај де има ју сво је ме сто и у 21. ве ку.

С. Лап че вић

ПРЕД СТА ВЉЕН НО ВИ "ЗБОР НИК МУ ЗЕ ЈА СРЕ МА"

Оти сци про шлих вре ме наО осмој све сци му зеј ског го ди шња ка по хвал но го во ри ле др Ми ро сла ва Мир ко вић и др Бран ка Ку лић ­ Нај ви ше при ло га из ар хе о ло ги је, о ан тич ком Сир ми ју му

� Уче�сни�ци�про�мо�ци�је�"Збор�ни�ка�Му�зе�ја�Сре�ма"

ШКО ЛА "РА ДИ ВОЈ ПО ПО ВИЋ" У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

Ђач ка ус кр шња из ло жба

Ус�кр�шња�из�ло�жба�на�град�ском�тр�гу

Среда, 7. април 2010.16

Ову го ди ну на под руч ју Гра да Срем ска Ми тро ви ца и на се­

ље них ме ста обе ле жи ће ви сок ни во ула га ња у ко му нал ну ин­фра струк ту ру уоп ште. Без об зи­ра на еко ном ску кри зу ула га ња ће би ти из у зет но ин тен зив на и вред на по себ но на по љу уна­пре ђе ња пут не мре же, а сле ди и на ста вак за по че тих про је ка та из град ње фе кал не ка на ли за­ци је у Ма чван ској Ми тро ви ци и Ла ћар ку. Ви ше де та ља са зна­ли смо у раз го во ру са гра до на­чел ни ком Срем ске Ми тро ви це Бра­ни­сла­вом­ Не­ди­мо­ви­ћем, ко ји по себ но зна чај ним оце њу је на ста вак уре ђе ња ре ги о нал не са о бра ћај ни це Р ­ 103, од ми­тро вач ког на се ља "Ста ри мост" до ма ле пру ге пре ма Ла ћар ку. Про је кат је вре дан 140 ми ли о на ди на ра а ре а ли зо ва ће се нов цем др жа ве, Европ ске ин ве сти ци о не бан ке и Срем ске Ми тр ви це.

­ Уз то сле ди и пот пу на ре кон­струк ци ја глав не ули це у Ла ћар­ку. Ми смо у пре го во ри ма са "Пу­те ви ма Ср би је" ра ди то га, ра ди се но ви про је кат за ре кон струк ци ју и про ши ре ње, а ми слим да ће мо ове го ди не ус пе ти да ура ди мо ба­рем два ки ло ме тра тра се, од но сно сре ди мо њен нај про бле ма тич ни ји део. Ово је ва жно јер је то са о­бра ћај ни ца ко јом ка Ми тро ви ци гра ви ти ра око 30.000 ста нов ни ка на ше оп шти не ­ ис та као је гра до­на чел ник Не ди мо вић.

То ком 2010. го ди не би ће ре­кон стру и са не и дру ге са о бра­ћај ни це ко је во де од Срем ске Ми тро ви це ка се ли ма. Ра ди то­га над ле жни су кон ку ри са ли код Фон да за ка пи тал на ула га­ња Вој во ди не, а гра до на чел ник је из ра зио на ду да ће сред ства би ти одо бре на. Ина че, Срем ској Ми тро ви ци су одо бре ни про јек­ти на став ка из град ње фе кал не ка на ли за ци је у Ла ћар ку и Ма­чван ској Ми тро ви ци, а уз сред­ства Фон да за ка пи тал на ула га­ња Вој во ди не и град ће уло жи ти део нов ца.

­ На ма је циљ да од ва жни јих са о бра ћај ни ца, по го то во ре ги о­нал них, уре ди мо пут кроз Ла­ћа рак, при лаз гра ду из прав ца ауто­пу та, јер је та пут на ко­му ни ка ци ја у ло шем ста њу, а ње но уре ђе ње је зна чај но и за од ре ђе не при вред не ак тив но сти ­ об ја снио је Не ди мо вић.

За на ста вак из град ње са о­бра ћај ни це Р ­ 103 др жа ва и Европ ска ин ве сти ци о на бан ка обез бе ђу ју 100 ми ли о на ди на­ра, а град 40 ми ли о на ди на ра. На ста вак про јек та град ње фе­кал не ка на ли за ци је у Ла ћар ку вре дан је 40 ми ли о на ди на ра, а то ли ко па ра тре ба да би се при­мар ни вод до вео до цен тра се ла. У Ма чван ској Ми тро ви ци, за на­ста вак истог про јек та, тре ба 10 ми ли о на ди на ра, ко је ће обез бе­ди ти Фонд, Град Срем ска Ми тро­ви ца и Ме сна за јед ни ца Ма чван­ска Ми тро ви ца.

­ Ре кон струк ци ја са о бра ћај­ни ца би ће ове го ди не вред на око 300 ми ли о на ди на ра. Од ла­не одо бре ног про јек та оста ло је део сред ста ва и део по сла. То се од но си на де се так град ских и не ко ли ко се о ских ули ца. Хо ће мо да уре ди мо и ми тро вач ку Змај Јо ви ну ули цу, ко ја је, по ме ни, у нај го рем ста њу у гра ду ­ ре као је Бра ни слав Не ди мо вић, гра до­на чел ник Срем ске Ми тро ви це. ­­ С.Ђ.

Сва ки пе ти брак у Ср би ји за­вр ша ва се раз во дом, ука зу­

ју по да ци За во да за ста ти сти ку Ср би је. Ста ти сти ка по ка зу је да се пре по ла ве ка у Ср би ји одр­жа ва ло мно го ви ше бра ко ва, та­ко да се та да тек сва ки три на­е сти брак за вр ша вао раз во дом. Дру штве на и еко ном ска кри за, сма тра ју струч ња ци, ути че и на по ве ћа ну сто пу раз во да. На ше ста нов ни штво је из ло же но хро­нич ном стре су ко ји тра је ско ро две де це ни је и ко ји је до вео до ма те ри јал не, пси хо ло шке и фи­зич ке ис цр пље но сти, та ко да су ре сур си за по ро дич но жи вље­ње на гра ни ци да са свим бу ду ис тро ше ни. По ред не су гла си ца ме ђу брач ним парт не ри ма, про­бле ма у лич ном и по ро дич ном функ ци о ни са њу, че сто се у не­ким од про ди ца ја вља ју и про­

бле ми у ко му ни ка ци ји са де цом, на ро чи то ка да се она на ла зе у пе ри о ду адо ле сцен ци је, од но­сно "лу дих го ди на".

А да би се ова кве и слич не си ту а ци је мо гле успе шно пре­бро ди ти, нео п ход на је аде кват­на по моћ струч ња ка. Струч ну по моћ, нео п ход не смер ни це у ефи ка сни јем ре ша ва њу жи вот­них те шко ћа, али пре све га то­плу људ ску реч ко ја че сто мно­ги ма нај ви ше и не до ста је, Ми­тров ча ни мо гу до би ти у Са ве­то ва ли шту за брак и по ро ди цу, ко је је ор га ни зо ва но као по­себ на струч на слу жба у окви ру Цен тра за со ци јал ни рад. Вра­та овог Са ве то ва ли шта отво ре­на су не са мо за љу де ко ји су у бра ку, не го и за све оне ко ји има ју не ки про блем, би ло да је реч о парт не ри ма ко ји се при­

пре ма ју за брак, адо ле сцен ти­ма, са мо хра ним ро ди те љи ма, по је дин ци ма...

Са ве то ва ли ште пру жа кон­сул та тив не, са ве то дав но – те­ра пиј ске и услу ге ме ди ја ци је, а са ко ри сни ци ма ра де Је­ле­на­ Сто­ји­но­вић, ди пло ми ра ни пси хо лог, ме ди ја тор и Дар­ко­Ђор­ђе­вић, ди пло ми ра ни со­ци јал ни рад ник и по ро дич ни пси хо те ра пе ут.

­ На пр ви раз го вор нај че шће до ла зи са мо је дан брач ни парт­нер и то је углав ном увек же на, а мој за да так је да их упу тим у то ка ко да мо ти ви шу свог парт­не ра да сле де ћи пут до ђу за јед­но, јер са мо та ко мо гу ре ши ти про блем са ко јим су су о че ни. Су пру жни ци нај че шће до ла зе због емо ци о нал не дис тан це ко­ја се ја вља у њи хо вом парт нер­

ском од но су, уда ља ва ња јед ног од дру го га, оте жа ног ко му ни­ци ра ња, кон фликт ног од но са, те због то га што парт нер не ис пу ња ва њи хо ва оче ки ва ња. Че сто је при су тан и не до ста так по ве ре ња, а чим се то де си од­мах ра сте и љу бо мо ра. По што је про блем ме ђу брач ним парт­не ри ма не мо гу ће изо ло ва ти од остат ка по ро ди це, дис функ ци­о нал ност ме ђу њи ма се пре но­си и на це лу по ро ди цу, од но сно у ро ди тељ ство. Упра во за то је по ре ме ћај по на ша ња де це оно чи ме се ми у Са ве то ва ли шту, та ко ђе, ба ви мо и у че му по ку­ша ва мо да по мог не мо – ка же Дар ко Ђор ђе вић, по ро дич ни пси хо те ра пе ут из ми тро вач ког Са ве то ва ли шта за брак и по ро­ди цу, до да ју ћи да све оне ко ји ов де до ђу он кроз раз го вор учи

о то ме ка ко тре ба да се по на­ша ју јед но пре ма дру го ме, да ко му ни ци ра ју ме ђу соб но и ка­ко да се по ста ве пре ма де ци.

С.­Ми­хај­ло­вић

Про те клог че тврт ка, јед на по ма ло чуд на вој ска умар­

ши ра ла је у цен тар цар ске пре­сто ни це и ту по бо ла сво ју за­ста ву. Као и сва ки по бед ни ци, ови ма ли вој ни ци, оде ве ни у уни фор ме са зда не од ма ште и на шмин ка ни про ле ћем, пу сти­ли су са раз гла са сво је по бед­нич ке пе сме. Ма кар на је дан дан, де ца су би ла по бед ни ци над све том сво јих ро ди те ља. Оста вља ју ћи на тро то а ру, кре­да ма у бо ји ис пи са но де тињ­ство, ра ши ри ли су ру ке не са мо про ле ћу ко је се сти дљи во уву­кло у на ше пар ко ве, не го и нај­ра до сни јем пра зни ку чи та вог хри шћан ског све та­ Ус кр су, ра­ди чи је су сла ве, за хва љу ју ћи ор га ни за ци ји Му зе ја Сре ма, и по др шке Град ске упра ве и Кан­це ла ри је за мла де и са бра ни.

Ор га ни зо ва њем ма скен ба ла и ша ра њем ус кр шњих ја ја од

па пи ра, пре ма ре чи ма ди рек­то ра Му зе ја Сре ма, Ни­ко­ле­Сто­ка­но­ви­ћа, ни је при ре ђе на ра дост са мо де ци, уче ни ци ма ми тро вач ких основ них шко ла не го и њи хо вим ро ди те љи ма, али и сви ма они ма ко ји у се­би чу ва ју скри ве но де те или се ра ду ју Ус кр су.

Да је го ре из не то исти на по твр ди ли су гра ђа ни ко ји су, са ми или у дру штву сво је де це или уну ча ди при ла зи ли и узи­ма ли уче шће у овој не сва ки да­шњој све ча но сти.

Пред став ни ци Град ске упра­ве Ср­ђан­Ко­зли­на и На­та­ша­Коп­чић по де ли ли су уче сни­ци ма ма ни фе ста ци је по кло не­ школ ски при бор, и на тај на чин до при не ли да ова ма ни фе ста­ци ја до би је и ху ма ни тар ни, али и еду ка тив ни ка рак тер.

С.Л.

КРИ ЗА У БРА КУ И ПО РО ДИ ЦИ

Ко­му­ни­ка­ци­ја­и­не­по­ве­ре­ње­нај­ве­ћи­про­бле­миУ­ми­тро­вач­ком­Са­ве­то­ва­ли­шту­за­брак­и­по­ро­ди­цу­струч­ња­ци­кроз­раз­го­вор­по­ку­ша­ва­ју­да­пру­же­нео­п­ход­не­смер­ни­це­у­ефи­ка­сни­јем­ре­ша­ва­њу­жи­вот­них­те­шко­ћа,­не­са­мо­брач­ним­парт­не­ри­ма,­не­го­и­сви­ма­ко­ји­има­ју­не­ки­про­блем

По­ве­ћан­број­по­се­та

То ком про те кле го ди не Са ве то ва ли ште је по се ти­ло око 600 ко ри сни ка, а укуп но је би ло 550 се ан си, што је знат но по ве ћа ње у од но су на 2008. го ди ну. У те ра пиј ски про цес укљу че­не су 94 по ро ди це. Основ­ни прин ци пи ра да Са ве то­ва ли шта су до бро вољ ност, тај ност и по што ва ње пра ва на ано ним ност, до ла зак ни­је по треб но на ја вљи ва ти, а све услу ге су бес плат не.

ОДР ЖА НА МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА У ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ МУ ЗЕ ЈА СРЕ МА

У­су­срет­Ус­кр­су

Ра­дост­за­нај­мла­ђе,­али­и­за­од­ра­сле­

У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ НА ЈА ВЉУ ЈУ УСПЕ ШНУ ИН ВЕ СТИ ЦИ О НУ ГО ДИ НУ

Ула­га­ња­упр­кос­еко­ном­ској­кри­зиВи­сок­ни­во­ула­га­ња­у­ко­му­нал­ну­ин­фра­струк­ту­ру,­а­са­мо­за­уна­пре­ђе­ње­са­о­бра­ћај­не­мре­же­би­ће­уло­же­но­ви­ше­сто­ти­на­ми­ли­о­на­ди­на­ра­­­

Бра­ни­слав­Не­ди­мо­вић

Среда, 7. април 2010. 17

''Зве­зда­ног­ не­ба­ и­ људ­ског­ли­ца­ни­кад­се­чо­век­не­ће­мо­ћи­на­гле­да­ти.­ Гле­даш­и­ гле­даш,­ и­ све­ је­ ви­ђе­но­а­ не­зна­но,­ по­зна­то­ а­ но­во.­Ли­це,­то­је­цвет­на­тој­биљ­ци­ко­ја­се­зо­ве­чо­век.­Цвет­ко­ји­ се­ кре­ће,­ ме­ња­ из­раз:­од­сме­ха,­за­но­са,­или­за­ми­шље­но­сти­до­бе­сло­ве­сне­ту­по­сти­или­до­не­по­мич­но­сти­мр­тве­при­ро­де.­У­ли­ци­ма­су­уцр­та­ни­ сви­ пу­те­ви­ све­та,­све­по­ми­сли,­и­сва­де­ла,­све­што­чо­ве­ка­др­жи­и­ди­же,­и­све­што­га­тру­је­и­уби­ја''.

За ми шљен над вре ме ном, љу ди ма и њи хо вим суд би на ма, пре де ли ма и ста за ма, ова ко је пи сао Ан­дрић,­ у не пре ста ној бор би с ре чи ма, сва ку од њих би кле сао, те сао и об ли ко вао та ко док из њих не ис це ди тај тра же ни део ''зве зда ног не ба'', пар че људ ске суд би не или де­лић ми сли за ко ји ма цео жи вот тра га.

Не ки дру ги љу ди, пак, жи­вот, суд би не, оке а не, ве ли ке гра до ве и пла ни не осва ја ли су зву ком. Про стор у ко ме су ре чи утих ну ле, ту се ис пу нио му зи­ком, а то је опет го вор без ре чи ко јем сви хр ле, и при ма ју га у се бе као не што дав но по зна то, и сво је. Овој дру гој фе ли љу ди при па да Бо­ри­слав­ Би­рач­ из Ру ме, је ди ни Сре мац у На ци о­нал ном ан сам блу ''Ко ло'', мла­ди чо век ко ји је у дру штву ста­рих ин стру ме на та об и шао свет. У не пре ста ној бор би с но та ма, ре чи су му ту тек да до ча ра­ју при ро ду зву ка, део пре де ла или сли ке све та.

На­по­чет­ку­бе­ху­­­ди­пле

Све је по че ло још `95, у рум ском фол клор ном ан сам блу ''Бран ко Ра ди че вић''. Пре су дан је био су срет и са рад ња са Ми­ло ра дом Ло ни ћем из Но вог Са­да, ко ре о гра фом у ан сам блу ''Ви ла''. У то вре ме де си ла се не ка ко и ауди ци ја у ''Ко лу'', у Бе о гра ду, за сви ра ча на тра­ди ци о нал ним ин стру мен ти ма,

Бо ри слав сти че про фе си о нал­ни ан га жман, јер, гај де, фру ле, двој ни це, ди пле, шар ги је, са зо­ви, чал ги је и са ми це по зна вао је ко ли ко и се бе са ма. Ни је дан ин стру мент не из два ја, ка же да сва ки од њих кри је у се би сво ју ле по ту зву ка.

При ча о ста рим ин стру мен­ти ма слич на је при чи о љу ди ма. Има их ра зних. Гај де мо гу би­ти дво гла сне и тро гла сне, ове дво гла сне има ју оп сег од де­вет то но ва, а тро гла сне шест. У ста рој Вој во ди ни, гај даш је био ку мов ски сви рац. Ди пле су опет чо бан ски ин стру мент за им про­ви за ци ју, по ти чу из Книн ске Кра ји не. Там бу ри ца је би ло ко лад не во де: чал ги ја је град ски тип там бу ре у Ма ке до ни ји, са­ми ца је че тво ро жи ца и во ле је у Сла во ни ји, Вој во ди ни, Ли ци и Кра ји ни, шар ги ја и саз ви ше су ве за ни за Бо сну. Све је слич но, ка же Бо ра, али и вр ло раз ли­чи то, раз ли чи то ко ли ко, при­ме ра ра ди, ви о ли на и ги та ра, а оба су жи ча ни ин стру мен ти. Јед но став но ­ мо ра се зна ти. И ви ше од то га ­ во ле ти.

Бо ра се увек пи тао шта би би ло с њим, да те `48, уред бом Вла де Ср би је, ни је на стао про­фе си о нал ни ан самбл на род них пе са ма и ига ра ''Ко ло''. Ма ке­дон ци су у та да шњој Ју го сла­ви ји осно ва ли ''Та нец'', Хр ва ти ''Ла до'', на Ко со ву је би ла ''Шо­та''. Шта би би ло ­ да нас већ зна: био би си ро ма шни ји за чи­тав је дан свет.

Од­Ру­ме­до­Сид­неј­ске­опе­ре

На сво јој жи вот ној ма пи Бо­ри слав Би рач је убе ле жио: Ру­ма ­ Ту нис ­ Еги пат ­ Аустра ли­ја (два пу та) ­ Евро па (це ла) ­ Но ви Зе ланд ­ Ја пан ­ Ки на. За две го ди не овом ге о граф ском зби ру при дру жи ће се Аме ри­ка и Ка на да. У апри лу пу ту је у Беч, то ком ле та че ка га Хр ват­ско при мор је.

На тим пу те ви ма спо знао је бо гат ство упо зна ва ња, су сре та с но вим зе мља ма, кон ти нен ти­

ма, кул ту ром, с но вим љу ди ма, ли ци ма бе лим, цр ним и жу тим, очи ма круп ним и ту жним, ко­сим и ве се лим.

Не ке ства ри и су сре те ће мо­жда за бо ра ви ти, не ке си гур но не ће. Сид неј ска опе ра је, ка­же, не што нај леп ше што је ика­да ви део. Умет ност Або ри џи на не што че га ће се увек се ћа ти.

Ја пан и Ки на су нај но ви ја тур не ја, у Ја па ну су би ли 41 дан, у Ки ни осам. Ту јеу куп но 30 кон це ра та, са мо кроз Ја пан пре ђе них шест хи ља да ки ло ме­та ра.

Ја пан ци, по ка за ло се, во ле наш фол клор, на сва ком кон­цер ту би ло је два­три ''би са''. То ком оби ла ска хра мо ва, вер­ских и кул тур них зда ња, би ло је ја сно ­ Ја пан ци су на род ко ји ви ше од све га це ни сво ју кул­ту ру, тра ди ци ју, оби ча је. За чу­до, при ча Бо ра, сла бо го во ре ен гле ски, све је обе ле же но на ја пан ском, чак и ме тро, али све

се раз у ме уз по моћ ру ку, но гу, осме ха, до бре во ље да се по­мог не. Ја пан ци ра де по чи тав дан, у ку ћа ма са мо пре спа ва ју. Од ма лих но гу их уче да је Ја­пан си ро ма шна, ма ла зе мља, и да мо ра ју мно го да ра де, да би сти гли оста ле.

Фа сци ни ра и Аустра ли ја: сви на ро ди све та су та мо, свих ве­ра, бо ја ко жа, та кво је дин ство су жи во та Бо ра ниг де још ни је ви део ­ сви су нај пре Аустра­ли јан ци, а по том Азер беј џа ни, Че че ни, Ру си, љу ди из Га не. А Евро па? Па, зна се ­ рад, рад и рад. Све ти да ју за жи вот, али ­ узи ма ју ду шу.

Ки на је мно го људ на, свет за се бе. Све још ми ри ше на соц­ре а ли зам, од ме троа до ре сто­ра на.

Ако је по хра ни су ди ти о ка­рак те ру љу ди, он да су Ки не зи и Ја пан ци ''сво ји на сво ме''. Та­ко је Бо ра у Ки ни имао част да про ба ме со па цо ва, не улич них

већ не ка квих за ис хар ну, пр же­не ска кав це у со су, цр ве, ме со па са. Ка же да је псе ће ме со слич но на шој не што жи ла ви јој го ве ди ни. Ви ше од хра не, чуд­ни су за чи ни: ри ба се слу жи са со сом од ја го де. Про бао је, при ча Бо ра, ипак, не би мо гао да се на вик не на ове спе ци ја­ли те те. У ку хи њи Ја па на вла­да ју пло до ви мо ра, ал ге, и ­ су­ши. Су ши је пи ри нач об ло жен ал га ма. Ја пан ци ни су го ја зни, схва тио је и за што ­ је ду уз по­моћ шта пи ћа, а то да је ути сак си то сти.

По ред то га што су вред ни, Ја пан ци су ве дри, на сме ја ни. Са мо у ''Зе мљи из ла зе ћег сун­ца'', та ко се ра ду ју том сун цу, ра ду ју се сва ком тре шњи ном цве ту, но вом да ну. Као да и они зна ју ­ ''Зве зда ног не ба и људ ског ли ца, ни кад се чо век не ће мо ћи на гле да ти''.

­ Ка­ти­ца­Ку­зма­но­вић

ЧО ВЕК И ПУ ТЕ ВИ, СТА ЗЕ И СУ СРЕ ТИ

С­гај­да­ма­кроз­светОд­Ру­ме,­дуж­це­ле­Евро­пе,­до­Егип­та,­Аустра­ли­је,­Ја­па­на,­Ки­не,­све­у­дру­штву­са­ми­це,­чал­ги­је,­са­за,­двој­ни­ца­­­то­ни­је­не­ки­''пре­део­сли­кан­ча­јем'',­већ­­жи­вот­Ру­мља­ни­на­Бо­ри­сла­ва­Би­ра­ча,­чла­на­На­ци­о­ан­лног­ан­сам­бла­''Ко­ло''­

Бо­ри­слав­Би­рач­(ле­во)­у­ја­пан­ској­по­ро­ди­ци­Ки­бо­ја­ма­На­у­ми

ОШ “Си ме он Ара ниц ки” из Ста ре Па зо ве укљу чи ла

се у про је кат “За чи сти је и зе­ле ни је шко ле Вој во ди не” По­кра јин ског се кре та ри ја та за за шти ту дру штве не сре ди не и одр жи ви раз вој. Овај про је­кат спро во ди се на те ри то ри ји АП Вој во ди не у то ку школ ске 2009/2010. го ди не под јед ним од сло га на: Да­плод­на­рав­ни­ца­не­по­ста­не­пу­сти­ња.

На ша шко ла ће у на ред ном пе ри о ду кроз раз ли чи те ак­тив но сти, у ко је ће би ти укљу­че ни уче ни ци, на став ни ци и ро ди те љи, спро во ди ти ову ак­

ци ју. Овај про је кат је од ве ли­ког зна ча ја и за др жа ву и за све оп шти не по је ди нач но јер се иде ка јед ном ци љу, а то је да се по диг ну за са ди, од но­сно да се по ве ћа шу мо ви тост По кра ји не са са да шест од сто на 14про цен та. Због то га је ва жно раз ви ја ње све сти ме ђу уче нич ком по пу ла ци јом, као и ме ђу гра ђан ством.

Вој во ди на се про сти ре на по вр ши ни од 2.150.000 хек та­ра, од че га шу ме и ван шум ско зе ле ни ло за у зи ма ју 6.6% од укуп не по вр ши не. Пре ма овим по да ци ма Вој во ди на спа да у

ред нај ма ње по шу мље них ре­ги ја у Евро пи.

Овим про јек том уна пре ди­ће се рад у обла сти за шти те жи вот не сре ди не у вас пит но­обра зов ним уста но ва ма ка ко би де ца, а и од ра сли, при хва­ти ли од го вор ност и бри гу за ко ри шће ње при род них и кул­тур них по тен ци ја ла сре ди не у ко јој жи ве.

Пр вог апри ла ове го ди не уче ни ци су по са ди ли у школ­ском дво ри шту сад ни це ко­је смо до би ли у окви ру овог про гра ма, са оп ште но је из ове основ не шко ле.

АКЦИЈЕ У ПАЗОВАЧКОЈ ОСВНОЈ ШКОЛИ „СИМЕОН АРАНИЦКИ“

Учини­нешто­­­посади­дрво!

Уче­ни­ци­су­по­са­ди­ли­дрво

Среда, 7. април 2010.18

Не дав но фор ми ра ње Асо ци­ја ци је по љо при вред ни ка

Ср би је (АПС), ко ја је оку пи ла број не по љо при вред не уни је с на ме ром да за сту па све по љо­при вред ни ке Ср би је, на и шло је на раз ли чи та ре а го ва ња: док с јед не стра не нај ве ћи број сит­них по љо при вред ни ка у Асо ци­ја ци ји ви ди по след њу при ли ку да ре пре зен та тив но диг ну глас у јав но сти, с дру ге стра не, не баш бла го на кло ни по гле ди сти­гли су од пред став ни ка вла сти и по сто је ћих сто ти нак удру же­ња и де се ти на асо ци ја ци ја у по љо при вред ној про из вод њи. Пр ви су све сни број но сти и сна ге по кре та, а дру ги то га да, иако на ста вља ју с по сто ја њем, ви ше не ма ју тај пре го ва рач­ки ка па ци тет за раз го во ре са над ле жни ма, по не кад за свој ра чун, на ште ту дру гих по љо­при вред ни ка.

Од Хор го ша до Кња жев ца

­ Био је по след њи час да се ова ко ор га ни зу је мо. До са­да смо би ли раз је ди ње ни и др жа ва је мо гла ла ко да ма­ни пу ли ше нео р га ни зо ва ним и ма лим ор га ни за ци ја ма по љо­при вред ни ка. Са да је Асо ци ја­ци ји при шло ви ше од 90 од сто по сто је ћих удру же ња по љо­при врен ди ка, од Хор го ша до Кња жев ца, Удру жи ли се ра та­ри, сто ча ри, ма ли на ри, ви но­гра да ри.... Мла да ор га ни за ци ја се све ви ше ши ри и до би ја све ве ћи зна чај. Ја сно је за што ми­ни стар баш и не љу би АПС. Не­згод на нам скра ће ни ца – ка зу је кроз осмех 36­го ди шњи по љо­при вред ник из Ла ћар ка Бог­дан Шуљ ма нац, члан Управ­ног од бо ра Асо ци ја ци је по љо­при вред ни ка Ср би је.­ Враг је од нео ша лу. Се љак ви ше не мо же са мо да се ди и гле да ка­ко про па да. Ако др жа ва не што хит но не ура ди са це на ма наф­те, сто ке и укуп ног од но са пре­

ма по љо при вре ди, про те сти су не ми нов ни. Љу ди су огор че ни и спрем ни да пре ки ну и се тву. Сва ки дан гу бе, а бо ље се не на зи ре. Чу ве не ла ћа рач ке га­зде су про па ле. Са мо, то они још увек ве што кри ју. Сра мо та их.

Бог дан Шуљ ма нац се опре­де лио за по сао у по љо при вре­ди. Отац је тро је де це. Ра ди 70 ју та ра соп стве не зе мље, а ме ха ни за ци јом пру жа услу ге дру гим по љо при вред ни ци ма на око 500 ју та ра. Ка ко ка же, ре пу ви ше не се је „због ло по ва ко ји од се ља ка от ки ну на че му год стиг ну“. Гла сно се пи та ка­ко је мо гу ће да је жи то пре две го ди не би ло 16 ди на ра, са да де вет ди на ра. Све пра ти скок евра, све осим се љач ких про­из во да.

При ли ком на ше по се те имао је у то ви ли шти ма 600 пра са­ди и сто ти нак то вље ни ка за про да ју. Не зна шта је бол ни­ја тач ка: од нос др жа ве пре ма по љо при вре ди, ка ста стро фа у ра тар ству, или још го ре ста ње у сто чар ству.

­ Же лим да мо ја де ца жи ве у уре ђе ном дру штву, да мој син уна пре ди по љо при вред ну про­из вод њу и да се не су о ча ва са ова квим про бле ми ма – ка же Бог дан.­Др жа ва је на те ра ла се ља ка да бу де и еко но ми ста и тр го вац. Мно ге је на те ра ла и да се снаб де ва ју у Бо сни. Не ке и на шверц. Та мо је јеф ти ни ја наф та и све дру го. Вре ћа „пре­мик са“ за сточ ну хра ну у Би­је љи ни јеф ти ни ја је чак 1.500 ди на ра не го код нас. Ко он да не би та мо па за рио ?

Зар све мо ра про те сти ма ?

Мла ди по љо при вред ник ка же да су ње го ве ко ле ге ши ром Ср би је огор че не што сви зна ју да не што не шти­ма у по љо при вре ди, а да ни­ко ни шта не чи ни да се ста ње по пра ви.

­ Раз го ва рао сам и са ми­ни стром. Ле по при ча, а кад га ди рект но пи там да ли сме да ми на па пи ру пот пи ше то што је ре као, он не ће. Не за ви си мно го ни од ње га. За то ми слим да ми ни стар по љо при вре де бу­квал но мо ра има ти трак тор, да све зна у по љо при вре ди, да осе ти ову му ку, а не да му је пре по ру ка то да су му ба ба и де да са се ла. Се ља ци још пам­те ми ни стра у чи јем ман да ту је уни ште но сто чар ство уво зом мле ка у пра ху и ка да су сви ње про да ва не за 40 ди на ра. Шта је би ло са њим ? И да ље је ми­ни стар – при ча Шуљ ма нац.­ Ми ни смо про тив ни ци ми ни стар­ства по љо при вре де, ни ти нам је циљ да се стал но за ме ра мо јед ни дру ги ма. Зар ни је ло гич­но да сед не мо за сто и нор мал­но раз го ва ра мо, да оку пи мо све што вре ди и ви ди мо шта је нор мал но за чи ни ти. Ова ко, во­де нас у Евро пу, на ме ћу европ­ске усло ве и тр жи шну утак ми­цу, а не да ју нам исте усло ве као европ ским по љо при вред­ни ци ма. У Хр ват ској суб вен ци­је од 300 до 500 евра па се и та мо бу не се ља ци. Те шко и са та квим под сти ца ји ма. Не мо гу да схва тим да је код нас ско­

ро по ста ло да се све ре ша ва на ули ци, про те стом. Ако се ља ци тре ба да пре ки ну се тву, уме­сто у њи ве трак то ре ис те ра ју на пу те ве и бло ки ра ју Ср би ју да би не ко схва тио да је по љо­при вре ди ствар но те шко, он да не знам че му ће нам све те сил­не ин сти ту ци је од ко је ка квих ко ми си ја и од бо ра на ло кал ном ни воу, ко мо ра, па све до ми ни­стар ства.

О се би Бог дан ка же да не при па да ни јед ној стран ци, ни­ти пре ко пар ти ја ју ри кре ди те. „Ако не знам да рас по ла жем сво јим нов цем, ка ко ћу зна ти са ту ђим“, пи та се гла сно.

­ Ко је про дао зе мљу због кре ди та, тај је про пао. Ни сам чуо за не ко га да је про дао па ку пио зе мљу – на во ди Бог дан.­Ако се ова ко на ста ви, у сто чар­ству не ће би ти ко ри сти. Већ је по клан сточ ни фонд, за три го ди не сви ња не ће би ти, а ми ће мо про да ва ти сво ју зе мљу да би смо пре жи ве ли. Е, баш због то га је и фор ми ра на Асо ци ја­ци ја по љо при вред ни ка Ср би је. Да се чу је и ува жи глас по љо­при вред ни ка, сви ђао се АПС ми ни стру или не.

Ж.Не го ва но вић

ПО ЉО ПРИ ВРЕД НИК ИЗ ЛА ЋАР КА БОГ ДАН ШУЉ МА НАЦ

Ми ни стар не љу би АПСНа те ра ли се ља ка да бу де и еко но ми ста и тр го вац ­ Ни смо про тив тр жи шне утак ми це кад нам да ју европ ске суб вен ци је и па ри те те – За што ми ни стру тре ба трак тор

Ра чу ни це

У си ту а ци ји ка да је це­на сто ке вар љи ва, а про­из вод ња ску па, Бог дан је из ра чу нао да је про из вод­на це на ко шта ња то вље­ни ка од 125 до 130 ди на ра за ки ло грам. С том це ном се по кри ва ју ула га ња, све дру го је гу би так. Ка ко он да да ље ра ди ти ка да је он не та ко дав но то вље ни ке про­да вао по 110 ди на ра, по том по 95 ди на ра за ки ло грам. Са да се це на опет по пра ви­ла, али је и да ље ис под ра­чу ни це рен та бил но сти.

­ Кад при ча мо о це ни, ни је сми сао у то ме да ја за ра дим, да са мо ја имам. Ми же ли мо да не гу би мо, али и да дру ги има ју ка ко би мо гли ку пи ти оно што ми про из ве де мо –ре зо ну је Бог дан.

„Ми трос“, сто ча ри, увоз ме са...

­ Др жа ва је про да ва ла пре ра ђи вач ку ин ду стри ју, а да при­мар ну про из вод њу ни ко ни шта ни је пи тао. „Ми трос“ је пред га ше њем, а сто ча ри у Сре му и Ма чви не ма ју по у зда ног парт­не ра. Не ма ту ло ги ке – ка же Бог дан и пи та се за што ни ко ни је по ку шао да при ва ти за ци ју кла ни ца из ве де та ко да иза њих ста не асо ци ја ци ја сто ча ра.­ Ова ко, др жа ва фор си ра увоз ме са. Ни смо ми про тив то га, али је ло гич но да на ра фо ви ма у ме сни ца ма ја сно пи ше ко је је уво зно ме со па не ка љу ди раз ми сле да ли ће ку пи ти ме со сто ке ко ја је мо жда хра ње на ге нет ски мо ди фи ко ва ном хра ном.

Бог­дан­Шуљ­ма­нац:­Ла­ћа­рач­ке­га­зде­кри­ју­да­су­про­па­ле

Да­де­ца­жи­ве­у­уре­ђе­ном­дру­штву

1977. година

На­кон­ успе­шно­ спро­ве­де­не­ кам­па­ње­ за­ по­др­шку­ и­

усва­ја­ња­ сред­њо­роч­ног­ пла­на­раз­во­ја­ „Срем­ских­ но­ви­на“­ у­срем­ским­ оп­шти­на­ма,­ кре­ну­ле­ су­ оп­шти­не­ у­ ана­ли­зе,­ а­ и­усва­ја­ње­сво­јих­сред­њо­роч­них­дру­штве­них­ пла­но­ва­ раз­во­ја.­О­ све­ча­ном­ са­бо­ру­ Скуп­шти­не­ оп­шти­не­ Пе­ћин­ци,­ о­ ко­ме­су­ „Срем­ске“­ под­ на­сло­вом:­­Усво­јен­ дру­штве­ни­ план­раз­во­ја­до­1980.­го­ди­не­пи­са­ле­ 6.­ ја­ну­а­ра,­ пла­ни­ра­но­ је­да­ће­нај­зна­чај­ни­ја­ин­ве­сти­ци­ја­оп­шти­не­у­на­ред­ном­пе­ри­о­ду­би­ти­ фа­бри­ка­ ше­ће­ра,­ али­ да­ће­ме­ђу­за­да­ци­ма­би­ти­и­раз­вој­са­мо­у­пра­вља­ња­ и­ по­раст­ жи­вот­ног­стан­дар­да.­У­истом­бро­ју­об­ја­вљен­је­на­пис­и­о­по­др­шци­дру­штве­ном­пла­ну­раз­во­ја­у­ бе­о­чин­ској­ оп­шти­ни,­ о­пла­ну­да­се­до­1978.­за­вр­ши­„Сто­тек­со­ва“­ роб­на­ ку­ћа­ у­ Срем­ској­Ми­тро­ви­ци,­ а­ ка­ко­ је­ на­ја­вље­но:­...При­зе­мље­и­два­спра­та­за­у­зи­ма­ће­4.2ОО­ква­драт­них­ме­та­ра­ про­сто­ра­ –­ По­ пр­ви­пут­ по­крет­на­ сте­пе­ни­шта­ и­„из­лог“­на­те­ра­си.

Че­сто­ су­ „Срем­ске­ но­ви­не“­о­ нај­ак­ту­ел­ни­јим­ те­ма­ма­ ор­га­ни­зо­ва­ле­ „окру­гле­ сто­ло­ве“.­Је­дан­ та­кав­ су­срет­ одр­жан­ је­на­ те­му:­ Но­ва­ уло­га­ син­ди­ка­та,­ де­фи­ни­са­на­ у­ За­ко­ну­o­ удру­же­ном­ра­ду­ ко­ја­ ову­ор­га­ни­за­ци­ју­ чи­ни­ још­ од­го­вор­ни­јом­ за­ оства­ри­ва­ње­са­мо­у­пра­вља­ња­и­да­љи­раз­вој­ дру­штве­но­еко­ном­ских­ од­но­са,­ чи­ји­ са­др­жај­ је­об­ја­вљен­ 6.­ ја­ну­а­ра.­ О­ овом­За­ко­ну­би­ло­ је­ још­на­пи­са­то­ком­ме­се­ца­ја­ну­а­ра,­па­и­то­ком­го­ди­не.

Раз вој умет нич ког ама те ри зма

У­ ру­бри­ци­ Обра­зо­ва­ње,­кул­ту­ра­ че­сти­ су­ при­ло­зи­ о­раз­во­ју­ умет­нич­ког­ ама­те­ри­зма.­ Не­го­ва­ње­ драм­ског­ ства­ра­ла­штва,­ фол­клор­них­ тра­ди­ци­ја,­ ре­ци­та­тор­ства­ и­ там­бу­ра­шког­му­зич­ког­ства­ра­ла­штва­би­ле­су­те­ме­ко­ји­ма­су­„Срем­ске“­ по­кла­ња­ле­ при­мер­ну­ па­жњу.­Не­ке­од­тих­ства­ра­лач­ких­ак­тив­но­сти­ ка­ко­ у­ гра­до­ви­ма,­та­ко­ и­ у­ се­ли­ма­ до­сти­за­ле­ су­за­ви­дан­умет­нич­ки­ни­во,­а­што­је­нај­зна­чај­ни­је­и­ма­сов­ност.

Је­дан­ за­ним­њив­ текст­ об­ја­вљен­ 19.­ ја­ну­а­ра­ под­ на­сло­вом:­ Где­ ка­са­ срем­ско­ ко­њар­ство,­ нај­у­пе­ча­тљи­ви­је­од­ра­жа­ва­ ста­ње­ овог­ сточ­ног­фон­да­ као­ по­сле­ди­це­ ин­тен­зив­не­ по­љо­при­вред­не­ мо­дер­ни­за­ци­је:­ ...Већ­ не­ко­ли­ко­го­ди­на­ срем­ски­ ко­њи­ка­са­

ју,­ или­ бо­ље­ ре­ћи­ га­ло­пи­ра­ју­у­прав­цу­ита­ли­јан­ских­и­фран­цу­ских­кла­ни­ца,­њи­хов­број­у­од­но­су­на­пре­де­се­так­ го­ди­на­ је­ сма­њен­ за­две­тре­ћи­не­и­ако­се­ово­на­ста­ви­ и­ убу­ду­ће,­ по­љо­при­вред­ни­струч­ња­ци­твр­де­да­ће­ко­њи­у­Сре­му­би­ти­пра­ва­рет­кост...

Дру­гог­ фе­бру­а­ра­ пред­ста­вље­на­ је­ Ми­тро­вач­ка:­ Но­ва­„ста­ра­хро­ни­ка“­ ­О­раз­ло­зи­ма­ ове­ про­ме­не­ за­пи­са­но­ је:­Хро­ни­ка­је­но­ва­са­мо­спо­ља­гле­да­но...­Иако­су­би­ле­за­сту­пље­не­све­уоби­ча­је­не­те­ме:­...­ово­ је­ ипак­ но­ва­ Хро­ни­ка.­По­гле­дај­те:­Но­ва­је­„гла­ва“­(на­зив­ стра­не),­ но­во­ је­ то­што­су­де­жур­не­слу­жбе­ме­сеч­но­ об­ја­шње­не,­ (јер,­ са­мо­јед­ном­ме­сеч­но­и­то­пр­ве­не­де­ље,­оба­ве­шта­ва­ће­мо­вас­ о­ то­ме­ ко­је­ су­ апо­те­ке­ка­да­ де­жур­не,­ ко­ја­ слу­жба­ка­да­ра­ди...­Са­ гра­ди­ли­шта­ но­ве­ ше­ће­

ра­не­код­Пе­ћи­на­ца­16.­мар­та­је­сти­гла­нео­бич­на­вест:­Оста­ци­пра­и­сто­риј­ских­на­се­ља­–­До­са­да­ от­кри­ве­на­ на­се­ља­ зе­му­нич­ког­ и­ша­тор­ског­ ти­па­...На­кон­не­де­љак­да­на­ра­да­у­ не­по­сред­ној­ бли­зи­ни­ бу­ду­ће­фа­бри­ке,­от­кри­ве­ни­су­ар­хе­о­ло­шки­ оста­ци­ на­се­ља­зе­му­нич­ког­ ти­па­ ко­ји­ вре­мен­ски­ при­па­да­ју­ нео­ли­ту,­од­но­сно­ба­кар­ном­до­бу.­...Ина­че­сви­ови­на­ла­зи­от­кри­ве­ни­су­на­по­зна­том­ло­ка­ли­те­ту­„Ста­ро­се­ло“...

Са ни ра ње гу би та ка у при вре ди

Кра­јем­ мар­та­ о­ сред­њо­роч­ном­пла­ну­раз­во­ја­рас­пра­вља­но­ је­ у­ Ири­гу­ и­ Ин­ђи­ји­ (30.­март),­а­о­За­ко­ну­о­удру­же­ном­ра­ду­6.­апри­ла­и­18.­ма­ја.­О­то­ме­ка­ко­су­по­кри­ве­ни­гу­би­ци­у­ми­тро­вач­кој­оп­шти­ни­из­1976.­го­ди­не­ са­зна­је­мо­ 20.­ апри­ла,­а­ о­ по­кри­ва­њу­ гу­би­та­ка­ ин­ђиј­ске­ оп­шти­не­ „Срем­ске“­ су­пи­са­ле­ 11.­ ма­ја.­ У­ Мир­то­ви­ци­је:­ ...Из­нос­ за­ по­кри­ће­ не­по­кри­ве­них­ де­ло­ва­ гу­би­та­ка­обез­бе­ђен­са­мо­у­прав­ним­удру­жи­ва­њем­сред­ста­ва­ре­зер­ви­свих­ор­га­ни­за­ци­ја­на­

под­руч­ју­оп­шти­не...,­а­из­Ин­ђи­је­је­но­ви­нар­из­ме­ђу­оста­лог­ја­вио:­ Обез­бе­ђе­на­ су­ сред­ства­за­са­ни­ра­ње­гу­би­та­ка­у­„Три­ко­пре­ду“,­ „Гра­фи­ча­ру“­и­ ООУР­ „Гу­ма­ра“­ –­ Ре­ше­ње­за­ООУР­„­Че­лич­не­кон­струк­ци­је“­та­жи­се­у­окви­ру­ме­тал­не­ин­ду­стри­је...

По­ли­тич­ке,­при­вред­не,­про­свет­не,­кул­тур­не,­или­дру­ге,­за­но­ви­на­ре:­ Та­бу­ те­ме,­ на­шле­су­ се­ „под­ лу­пом“­ но­ви­на­ра­„Срем­ских“­ 5.­ ма­ја.­ ...Че­сто­се­де­ша­ва­да­­но­ви­на­ри­бу­ду­ „за­мо­ље­ни“­ да­ иза­ђу­ са­сед­ни­це­ док­ не­ про­ђе­ не­ка­„стро­го­ по­вер­љи­ва“­ тач­ка­днев­ног­ ре­да.­ ...Још­ је­ ка­рак­те­ри­стич­ни­ја­ по­ја­ва­ да­по­је­ди­ни­ љу­ди­ и­ фо­ру­ми­да­ју­се­би­за­пра­во­да­од­лу­чу­ју­о­то­ме­шта­је­„за­об­ја­вљи­ва­ње“.­...­На­ма­те­ри­ја­лу­за­ сед­ни­цу­ ста­вље­на­ је­на­по­ме­на­ –­ „за­ ин­тер­ну­ упо­тре­бу“.­...И­ка­да­све­то­про­ђе,­ не­ рет­ко­ без­ при­су­ства­пред­став­ни­ка­сред­ста­ва­ин­фор­ми­са­ња,­обич­но­се­чу­је­пи­та­ње:­где­сте­дру­го­ви­но­ви­на­ри?!...

Че­сто­ су­ но­ви­на­ри­ „Срем­ских“­чи­та­о­ци­ма­пред­ста­вља­ли­нео­бич­не­ тех­нич­ке­ ино­ва­ци­је.­ Не­ке­ од­њих­ пред­ста­вља­ју­ша­љи­ва­до­ми­шља­ња,­а­не­ке­су­ре­ше­ња­ са­ ам­би­ци­о­зним­ рад­ним­и­фи­нан­сиј­ским­уште­да­ма.­Два­де­сет­сед­мог­апри­ла­на­јед­ној­ од­ стра­на­ по­све­ће­них­ пр­во­мај­ским­ че­стит­ка­ма­ рад­них­ко­лек­ти­ва­ пред­ста­вље­на­ је:­Пр­ва­ до­ма­ћа­ ли­ни­ја­ за­ ва­ђе­ње­ше­ћер­не­ре­пе,­о­чи­јем­на­стан­ку­ је­ за­пи­са­но:­ Са­гле­да­ва­ју­ћи­ по­тре­бе­ до­ма­ћих­про­из­во­ђа­ча­ ше­ћер­не­ ре­пе­за­ са­вре­ме­ном­ ме­ха­ни­за­ци­јом­ у­ овој­ обла­сти­ про­из­вод­ње­ „ИНЕКС­ ЛИ­ФАМ“­Лив­ни­ца­и­фа­бри­ка­ма­ши­на­из­ Ста­ре­Па­зо­ве­ је­ пре­ три­го­ди­не­ при­сту­пи­ла­ осва­ја­њу­ ли­ни­је­ за­ ва­ђе­ње­ ше­ћер­не­ре­пе...­

Три­јум­фал­ни­ по­вра­так­ деч­јег­ ан­сам­бла­ По­зо­ри­шта­ „До­бри­ца­ Ми­лу­ти­но­вић“­ ­ са­ 20.­мај­ских­ ига­ра­ у­ Бе­че­ју­ где­ су­из­ве­ли­ по­бед­нич­ку­ пред­ста­ву­по­ тек­сту­ Ве­ро­сла­ва­ Ран­чи­ћа­и­у­ре­жи­ји­Вла­ди­ми­ра­Пут­ни­ка­об­ја­вљен­ је­8.­ ју­на.­Из­кри­ти­ке­ жи­ри­ја,­ но­ви­нар­ је­ из­ме­ђу­оста­лог­ за­пи­сао:­ ...Чи­сто­ ка­зи­ва­ње­ тек­ста­ и­ раз­дра­га­на­ игра­ де­це­ сме­ште­на­ у­окви­ре­из­ван­ред­но­ре­ше­ног­сцен­ског­ про­сто­ра,­ до­при­не­ла­ је­ ути­ску­ це­ло­ви­то­сти­пра­вог­деч­јег­по­ет­ског­мју­зи­кла.­Зна­чај­ну­функ­ци­ју­у­по­ве­зи­ва­њу­ ко­ла­жне­ фор­ме­ има­ му­зи­ка­ ко­ју­ је­ спе­ци­јал­но­ за­ ову­ пред­ста­ву­на­пи­сао­ Ми­лен­ко­ Бо­бић...­По­себ­но­је­би­ла­за­па­же­на­сце­но­гра­фи­ја­Дра­га­не­Бо­јић,­ака­дем­ског­ сце­но­гра­фа...­ Умет­нич­ка­ ко­ми­си­ја­ до­де­ли­ла­је­ на­гра­де­ уче­сни­ци­ма­ из­пред­ста­ве­ На­та­ши­ Де­лић­ и­Не­бој­ши­Жив­ко­ви­ћу,­а­деч­ји­жи­ри­Иви­ци­Ши­мо­њи­ју...­

У­Бе­о­чин­ској­фа­бри­ци­це­мен­та­син­ди­кат­је­по­кре­нуо­ан­ке­ту­са­пи­та­њем­због­че­га­се­чи­та­ју­или­не­чи­та­ју­но­ви­не,­шта­пред­ла­жу­да­ би­ин­фор­ми­са­ње­би­ло­ква­ли­тет­ни­је.­ О­ тој­ ан­ке­ти­ је­под­ на­сло­вом:­ Не­ис­ко­ри­шће­на­ сред­ства­ ин­фор­ми­са­ња­20.­ју­ла­на­пи­са­но:­...Ан­ке­ти­ра­ње­још­ни­је­за­вр­ше­но,­али­у­Фа­бри­ци­не­кри­ју­шта­их­ је­на­ве­ло­на­ан­ке­ту:­не­до­вољ­но­пра­ће­ње­ сред­ста­ва­ ин­фор­ми­са­ња­ од­ стра­не­ рад­ни­ка.­„Срем­ске­но­ви­не“,­„Це­мент“­и­ „Не­дељ­не­ ин­фор­ма­ци­је“­сто­је­че­сто­на­го­ми­ли,­не­так­ну­ти,­љу­ди­ у­ ве­ћи­ни­ слу­ча­је­ва­про­ла­зе­по­ред­њих,­док­ма­њи­ број­ их­ узи­ма­ и­ чи­та.­...Дру­гим­ ре­чи­ма,­ је­дан­ део­ма­те­ри­јал­них­ сред­ста­ва­ је­ба­чен...

И­ове­го­ди­не­по­ја­вио­се­про­блем­ не­ис­по­ру­чи­ва­ња­ но­ви­на­на­ адре­се­ чи­та­ла­ца.­ О­ то­ме­ су­„Срем­ске“­пи­са­ле­21.­сеп­тем­бра:­

Про­шле­сре­де,­14.­сеп­тем­бра,­на­шли­смо­у­кан­це­ла­ри­ји­По­љо­при­вред­не­за­дру­ге­„Гра­ди­на“­у­Но­вом­Слан­ка­ме­ну­хр­пу­Срем­ских­ но­ви­на,­ не­ко­ли­ко­при­ме­ра­ка­ ли­ста­ Ко­му­нист­ и­ви­ше­ при­ме­ра­ка­ На­ших­ но­ви­на.­ ...За­што­ се­ по­шта­ од­но­си­та­ко­нео­д­го­вор­но­пре­ма­штам­пи,­у­вре­ме­ка­да­ се­на­гла­ша­ва­зна­чај­штам­пе­и­ин­фор­ми­са­ња­гра­ђа­на...

Спар та ко ва на гра да Срем ским но ви на ма

Два­на­е­стог­ ок­то­бра­ об­ја­вље­на­ је­ ура­мље­на­ вест­ на­на­слов­ној­ стра­ни:­ Спар­та­ко­ва­на­гра­да­Срем­ским­но­ви­на­ма,­ ко­ја­ се­ до­де­љи­ва­ла­ за­ис­так­ну­те­ак­тив­но­сти­на­по­љу­фи­зич­ке­ кул­ту­ре:­ ...Ово­го­ди­шњом­ Спар­та­ко­вом­ на­гра­дом­на­гра­ђе­на­је­и­Спорт­ска­ру­бри­ка­на­шег­ли­ста,­као­и­Еми­ли­ја­Ли­шче­вић­из­Срем­ске­Ми­тро­ви­це,­„Агро­ру­ма“­и­Џу­до­клуб­Сло­вен­из­Ру­ме.

Ок­то­бар­ске­на­ја­ве­ско­рог­за­вр­шет­ка­ ми­тро­вач­ког­ ве­ли­ког­мо­ста­ и­ ње­го­во­ све­ча­но­ отва­ра­ње­19.­ но­вем­бра,­ по­ста­ле­ су­из­ла­ском­ но­вог­ бро­ја­ ­ „Срем­ских“­ 23.­ но­вем­бра­ трај­на­ до­ку­мен­тар­на­ гра­ђа­ јед­ног,­ са­да­већ­ дав­ног­ вре­ме­на.Том­ све­ча­ном­ до­га­ђа­ју­ по­све­ће­не­ су­ пр­ва,­тре­ћа,­че­твр­та,­пе­та­и­је­да­на­е­ста­ стра­на,­ а­ 29.­ но­вем­бра­„Срем­ске“­ об­ја­вљу­ју­ на­дах­ну­ти­текст­ ра­стан­ка­ са­ ­ пон­тон­ским­мо­стом­ и­ ње­го­вом­ фо­то­гра­фи­јом­ „за­ успо­ме­ну“­ под­ на­сло­вом:­Је­сен­ста­рог­мо­ста,­ко­ји­се­ за­вр­ша­ва­ сле­де­ћом­ ре­че­ни­цом:­ ...По­сло­во­ђа­ Ђур­ђи­ца­Цвет­ко­вић­ не­ оче­ку­је­ да­ ће­ка­фа­на­мо­ћи­ра­ди­ти­без­љу­ди,­ ко­ји­ по­те­ра­ни­ ко­ша­вом­пре­ко­мо­ста,­утр­ча­ва­ју­да­се­за­гре­ју­ка­фом­или­ча­ши­цом.­Би­ло­ка­ко­би­ло,­тек­ову­да­су­пре­ла­зи­ли­љу­ди­ на­ та­љи­га­ма­и­у­ли­му­зи­на­ма­и­по­не­кад­се­ни­су­схва­та­ли...­­ ­ ­(На­ста­ви­ће­се)

Среда,­7.­април­2010. 19

Пише: МиленкоБобић

501960 - 2010

Пло­ви­ла­пред­пон­тон­ским­мо­стом:­Увек­је­не­ко­че­као

ПОЛА­ВЕКА­СРЕМСКИХ­НОВИНА­(18)За­све­ове­године

Је сен пон тон ског мо стаЧе­ти­ри­пу­не­де­це­ни­је­ше­зде­се­тих,­се­дам­де­се­тих,­осам­де­се­тих­и­де­ве­де­сетих­го­ди­на­20.­ве­ка­Срем­ске­но­ви­не­су­би­ле­је­ди­ни­ин­фор­ма­ти­ви­лист­у­Сре­му.­Из­не­пре­ки­ну­тог­пе­де­се­то­го­ди­шњег­кон­ти­ну­и­те­та,­то­ком­2010.­го­ди­не,­на­овој­стра­ни­по­све­ће­ној­ве­ли­ком­ју­би­ле­ју,­са­же­тим­из­бо­ром­те­ма­уко­ри­че­них­го­ди­шња­ка­про­те­клих­де­це­ни­ја,­под­се­ћа­мо­чи­та­о­це­на­нај­за­ни­мљи­ви­је­до­га­ђа­је­ве­о­ма­ди­на­мич­не­и­све­о­бу­хват­не,­нај­но­ви­је­по­лу­вековне­исто­ри­је­Сре­ма

Среда, 7. април 2010.20

СРЕ­МИ­ЦА­САМ­ПРА­ВА

Сре ми ца сам пра ва, ето, у Сре му ми све ми ло и све то, све та ми је срем ска зе мља и у њој зи сва ве се ља.

Од ро ђе ња и кр ште ња, кр сних сла ва и пре сла ва, бе ћа ра ца и сви ра ца, фи ја ке ра и вра на ца.

Мио Сре мац кад по ву чеи кад `о ће да се ту че,кад ка за ни за ми ри шу, кад по те че ме лем љу ти,ка да њи ва под пше ни цомкао зла то сва по жу ти.

Све то зво но, зво но на зво ни куи ка да је Сре мац на бра ни ку, кад се ро са за ца кли у тра ви, кад се шљи вик под ро дом за­пла ви.

Ле па Фру шка и ње ни из во ри, руј но ви но ка да про го во ри ­ све ми ми ло, и све ми је све то, Сре ми ца сам пра ва, ето!

СРЕМ­СКИ­БУ­КЕТ­

За до ји ме та срем ска рав ни цаса бе ха ром ­ и зре ла пше ни ца!

Бо се но ге ро сом ми опра нето плим сун цем гру ди огре ја не. Сре ме рав ни, мо је мај ке кри ло, у ср цу је ме ни увек ми ло.

И у ле то и ка да је зи мада ри ваш ме слат ким пло до ви ма.

Во лим ду њу жу ту на уран ку, гро жђе зре ло, кру шку ка ра­ман ку.

Во лим Фру шку го ру од де тињ­ства,баш ужи вам кад шу ма оли ста.

И са ла ше у мо јој рав ни ци, срећ не Срем це кад их пра те свир ци.

Ре ку Са ву што рав ни цом те че ­ по ред ње ми ле по сва ко ве че.

Ме се чи ну во лим мо га Сре маи ми ри се про цва лог ба гре ма.

Нек Срем ци ма пе сма мо ја при ја, нек се пи ју ви но и ра ки ја.

Све то сто ји у јед ном бу ке ту ­ Срем је ме ни нај леп ши на све ту.

МО­ЈЕ­СЕ­ЛО­

Ни шта лпше од мог се ла не ма, оно ле жи усред рав ног Сре ма.

Мо је се ло ша шин ци се зо ву, ја у ње му љу бим мо га ло лу.

Кад за њи ште ње го ви ри ђа ниу ко пи те оба пот ко ва ни.

Пот ко ви ца кад о це сту се ве, та да ло ла до ла зи по ме не.

Па ме во ди у су сед но се лода иде мо код њих ми на пре ло.

У ви но град да бе ре мо гро жђе, без нас дво је то не мож` да про ђе.

ЈОШ­СЕ­ПАМ­ТЕ­

Још се пам те сва то ви у Сре муи све ле по што има у ње му.

Фи ја ке ри, ко њи и сер са ни, и пе шки ри ве што иза тка ни, и чу ту ре пу не ви наоки ће не пе шки ри ма,па ду до ви кроз со ка ке

уз опан ке срем ске ла ке, и пам те се `а љи не од ци ца, и вре те но, и пре сли ца...

А фу ру на што ис пе че, ђа ко ни ја у ђу ве че;же ра ви ца пуц ке та и ти њаис пе че нам `ле ба и ле пи ња, ги ба ни цу са си ром, пи ту са кром пи ром, ку пу са ру и ви шња ру, бун де ва ру, ја бу ча ру, па још штру длу с ма ком ­ при ја Срем цу сва ком.

А тек кроф не вен цем ови је неи пек ме зом слат ким за ки ће не, још се пам те ка це и ка за нишљи ва ма до вр ха ис пу ње ни, па кр па ре што су сна ше тка ле, де во јач ком со бом про сти ра ле.

Пам тим ли ва де, пла сто веи ми рис цве то ва зо ве,че гр таљ ке што кле пе ћучвор ци на грозд да не сле ћу, и ко ле бе, и пу да ре, го ве да ре и сви ња ре, ко та ри це ша ре не и са ћу ре пле те не...

Слат ког ме да пу не кан теи да нас се до бро пам те, про ја слат ка и ки се лашто су де ца ра до је ла... Гле, ја гањ ци раз и гра нии пе тло ви рас пе ва ни, за ко сид бу ко са спрем наи ужад већ опле те на, па ћу по ви са пек ме зом и чар ша ви из ве зе ни ве зом...

До бро пам тим че га да нас не маусред мо га ки ће но га Сре ма. Срем је ме ни ко лев ка и сла ва, Срем је пе сма, мо ја љу бав пра ва!Та квог ћу га ја увек пам ти тии веч но ће у мом ср цу би ти.

СА­ЛАШ­МО­ГА­ДЕ­ДЕ­

Мо га де де са лаш је у Сре мусав у хла ду про цва лог ба гре­ма, цео жи вот про вео на ње му, оста рио под ба гре мом дре ма.

За ша ра гље за ве за ни бел цити ма ре ни ру ком мо га де де, по њи ма га сви по зна ју Срем­ци ­док раз ми шља, су че бр ке се де.

На ме стио по сте љу крај се на, ба грем ми ри, а хлад рас хла­ђу је... Они` да на са да виш не мана све стра не сад трак то ри бру је.

На са ла шу кад зо ра сва њи ва ­ о том де да још и да нас сни ва; ка ко че ше ги зда ве чи ла ше, ка ко оре с њи ма њи ве на ше.

Кад утих не ве че на са ла шуи оба сја ме ка ме се чи на, са ња са лаш где се он ро дио

и де трињ ство срећ но про во­дио, мом ко вао, па и оже нио, па и ме не, уну ку до био.

СВАД­БА­

`Ај де ба бо, све за свад бу спре ми, твој је ди нац `о ће да се же ни, ми раж џи ку ону не спо ми њи, на част ње ни би ко ви и сви њи.

Не узи мам ону што ти ка жем, па да по сле с њо ме очи ва диш, већ узи мам што је ме ни дра го, кад за ку кам ­ раш чи сти ћу, ба­бо!

Пр вом ку му да ја ви те, ста ром сва ту да се спре ма, да ве се ље бу де та кво на да ле ко да га не ма!

ПЕ СНИ ЦИ СРЕ МА О СРЕ МУ: НА ДА МА ЛЕН КО ВИЋ

НА­ДА­МА­ЛЕН­КО­ВИЋРо ђе на је у Клен ку 1941. го ди не

у се љач кој по ро ди ци Три фу но ви ћа. У род ном се лу је за вр ши ла и осмо­го ди шњу шко лу. Пи са њем се ба ви од 1984. го ди не и ја вља се са сво јим тек сто ви ма као је дан од са рад ни ка у еми си ја ма Ра дио Бе о гра да. пи ше по е­зи ју и про зу, углав ном ху мо ри стич ког ка рак те ра, а ње на нај ве ћа емо тив на пре о ку па ци ја су те ме из за ви ча ја ­ из Сре ма. Са те ма ти ком из срем ског жи­во та по ста је и ви ше го ди шњи са рад­

ник ло кал них ра дио и но вин ских ме ди ја. Књи гу по е зи је "Сре­ми ца сам пра ва" об ја вљу је 2003. го ди не у из да њу "Срп ске књи ге" из Ру ме. Жи ви и ства ра у Ша шин ци ма.

Сре­ме­рав­ни­мо­је­мај­ке­кри­ло

Среда, 7. април 2010. 21

Про те кле не де ље у Ко мер­ци јал ној и Бан ци Ин те за

по че ли су да при ма ју зах те ве гра ђа на за др жав не кре ди те с по вољ ним ка ма та ма. Ако је су­ди ти по по чет ку, ве ће ин те ре­со ва ње вла да за кеш кре ди те од по тро шач ких. У обе бан ке на во де да ни је нео пи си ва гу­жва, али стран ка има стал но. У овај про грам ушла је и ЕФГ Еуро банк, по том Со си је те же­не рал, а и оста ле бан ке на ја­вљи ју да ће се при кљу чи ти и ући у овај аран жман. Гра ђа ни сво је за ра де мо гу да оп те ре те до 30 од сто, ма да НБС на ја вљу­је мо гућ ност да се оп те ре ће ње по ве ћа на 40 од сто за ра де.

Ови кре ди ти одо бра ва ју се уз ка ма ту од 7,5 од сто го ди­

шње за за по сле не чи ја пла­та не пре ла зи 30.000 ди на ра, док го ди шња ка мат на сто па од 8,95 од сто из но си за оне чи ја при ма ња до се жу од 30.000 до 80.000 ди на ра. Пр ве го ди не пла ћа се са мо ка ма та, а на ред­не две уз ка ма ту и глав ни ца. Мак си ма лан из нос кре ди та је 300.000 ди на ра.

Ди рек тор ка Екс по зи ту ре Ин те за бан ке у Срем ској Ми­тро ви ци Љи­ља­на­ Бла­шћак на во ди да је бан ка про шле не де ље кре ну ла са при је мом зах те ва и да пр ви да ни по­ка зу ју ве ли ко ин те ре со ва ње гра ђа на.

­Ве ћи на гра ђа на је за ин те­ре со ва на за го то вин ске кре ди­те, а је дан ма ли број за по тро­

шач ке. Ве ли ко ин те ре со ва ње је ра зу мљи во, јер је гра ђа ни ма по себ но ин те ре сант но што се пр ве го ди не не от пла ћу ју ра те, већ са мо ка ма та и што кре ди те мо гу да тра же и они са ма њим при ма њи ма. По себ на по год­ност је от пла та на 36 ме се ци са фик сном ди нар ском ра том, на во ди ди рек тор ка ми тро вач ке Екс по зи ту ре Ин те за бан ке.

Мно ги гра ђа ни ће кре ди­те ко ри сти ти ка ко за на бав ку тех ни ке, на ме шта ја, ле то ва­ња, та ко и за вра ћа ње ду го ва. Основ ни циљ, ка ко су на ве ли др жав ни зва нич ни ци, је да се по ве ћа ку пов на моћ гра ђа на, а ти ме и стан дард и ве ћа про­из вод ња до ма ће ро бе.

Ј.З.

Рад ни ци срем ско ми тро вач ког „Та ко во агра ра“ на ста ва­

ли су штрајк гла ђу и за Ус крс иако су то ком про шле сед ми це, по дру ги пут за не ко ли ко да­на, до би ли уве ра ва ња по кра­јин ског се кре та ра за рад, за­по шља ва ње и рав но прав ност по ло ва Ми­ро­сла­ва­ Ва­си­на и срем ско ми тро вач ког гра до­на чел ни ка Бра­ни­сла­ва­ Не­ди­мо­ви­ћа да сте чај не зна чи и не ста нак кла ни це, те да врх вој во ђан ске вла сти чи ни све да се у бив шем „Ми тро су“ об но ви про из вод ња.

Рад ни ци су од би ли све мол­бе за пре кид штрај ка гла ђу и не од у ста ју све док им се не ис пу ни зах тев да ин ду стриј ска кла ни ца ра ди или да им се ис­пла те от прем ни не од 200 евра по го ди ни ста жа.

Као но ви рок за ре ше ње ове си ту а ци је од ре ђен је уто рак, ше сти април, дан ка да се овај број на шег ли ста већ на ла зи у штам па ри ји због че га ни смо у при ли ци да об ја ви мо да ли је и шта кон крет но по ну ђе но рад­ни ци ма „Та ко во агра ра“.

Ми ро слав Ва син ка же да вој­во ђан ска власт чи ни све да се об но ви про из вод ња у бив шем „Ми тро су“.

­ О си ту а ци ји је де таљ но оба ве штен и пред сед ник Вла­де Вој во ди не Бо­јан­Пај­тић, а ус по ста ви ли смо и кон так те са

ком па ни јом „Сви сла јон Та ко­во“. Пре ци зни је раз го во ре са овом ком па ни јом има ће мо ка да се Ро­до­љуб­Дра­шко­вић, вла­сник те фир ме, вра ћа из ино­стран ства – ре као је Ва син.

Ка ко са зна је мо, пред став ни ци По кра ји не и Срем ске Ми тро ви це већ су раз го ва ра ли са сте чај­ним управ ни ци ма „Та ко во агра­ра“ и „СЛ Ми тро са“ о то ме да се из сте ча ја об но ви про из вод ња. Све ипак за ви си од „Сви сла јон Та ко во“ чи је су фир ме­кћер­ке „удaви ле бра та“ – „“Та ко во аграр“ ­ зах те вом за сте чај.

Про те кле сед ми це штрај ка­че су по се ти ли и чла но ви Уни је сто ча ра Сре ма и Ма чве ко ји су им да ли по др шку и ис та кли да је оп ста нак „Ми тро са“ у ин те­ре су свих сто ча ра овог кра ја.

Штрајк гла ђу до вео је до по гор ша ња здра вља не ких штрај ка ча. Због ви со ког при­ти ска, кра јем не де ље у бол­ни ци је за вр шио штрај кач Ми­љан­ Ми­ла­но­вић ко ји је по сле ука за не по мо ћи упу ћен на кућ но ле че ње.

По ре чи ма чла на Штрај кач­ког од бо ра То­пли­це­Пе­ри­ћа, ле ка ри са ве ту ју да се по сле ука за не по мо ћи штрај ка чи гла­ђу не вра ћа ју ме ђу ко ле ге јер би то мо гло оста ви ти те шке по­сле ди це по њи хо во здра вље.

Штрај ка че ре дов но по се ћу­је и гра до на чел ник Бра ни слав Не ди мо вић, ин те ре су ју ћи се за по гор ша но здра вље рад ни ка ко ји се су о ча ва ју са све че шћим здрав стве ним про бле ми ма.

У не де љу, на Ус крс штрај ка­че су при че сти ли све ште ни ци Срп ске пра во слав не цр кве, а рад ни ци су при хва ти ли мол бу све ште ни ка да, по сле ду го трај­ног гла до ва ња, узму ма кар ус­кр шња ја ја.­­ Ж.Не­го­ва­но­вић

Ова књи га на ста ла је као плод ду го го ди шњег ра да и

ис тра жи ва ња ти ма ор ни то ло га на уч но­ис тра жи вач ког дру штва ''Јо сип Пан чић'' из Но вог Са да и ре зер ва та ба ра За са ви ца. У мо но гра фи ји ''Пти це За са ви це'' до ку мен то ва но је 186 вр ста пти ца. Књи гу је ра ди ло че ти ри ауто ра, три сту ден та за вр шне го ди не би о ло шког фа кул те та, Ди­ми­три­је­ Ра­ди­шић, Мар­ко­Шћи­бан и Ми­лан­ Ру­жић, а пра ва по моћ ди рект но са те ре­на до шла је од Ми­хај­ла­Стан­ко­ви­ћа, ко а у то ра ко ји нај бо ље по зна је ре зер ват.

­ Пи са ње је пред ста вља­ло нај те жи део по сла, а са ма иде ја пи са ња књи ге о пти ца ма ста ра је око осам го ди на. За то вре ме је ску пља на гра ђа, та­ко да чи та лац има увид пти ца хро но ло шки. Об у хва ти ли смо вре мен ски пе ри од од 1895. до 2009. го ди не, ка же Ми хај ло Стан ко вић.

Мно ги по зна ти свет ски фо­то гра фи, њих чак 49, из Евро пе и Се вер не Аме ри ке, усту пи ло је сво ја аутор ска пра ва, та ко да чи та о ци има ју при ли ку да по гле да ју 250 вр хун ских фо то­

гра фи ја пти ца ба ре За са ви це. На ко ри ца ма књи ге на ла зи се пат ка њор ка:

­ Од чи та ве по вр ши не Ср­би је, ба ра За са ви ца об у хва та ње них 0,054 про це на та. Ту, на том ма лом про сто ру, гне­зди се 25 па ро ва пат ке црн ке што пред ста вља че ти ри од сто по пу ла ци је у це лој Ср би ји, ка­же Ми хај ло, и до да је да је ту­ри стич ка вред ност ве ли ка јер са мо 10 ло ка ци ја у Ср би ји мо­же да по ну ди ту ри сти ма bird­watching (гле да ње пти ца).

Ме ђу тим, ова мо но гра фи ја не слу жи са мо про мо ци ји За са­ви це и љу би те љи ма при ро де, она је до ку мент ко јим се утвр­ђу ју да љи пла но ви и про гра ми ра ди за др жа ва ња по сто је ћег ста ња и евен ту ал ног обо га ћи­ва ња ре зер ва та но вим вр ста ма пти ца, а пред у слов је за план­ско ства ра ње и очу ва ње си гур­ног ста ни шта.

Штам па ње ти ра жа од 1.000 при ме ра ка по мо гао је По кра­јин ски се кре та ри јат за за шти­ту жи вот не сре ди не и одр жи вог раз во ја.

­ Л.­Ву­лић

НО ВЕ КЊИ ГЕ

Пти­це­За­са­ви­це

РАД НИ ЦИ „ТА КО ВО АГРА РА“ НЕ ОД У СТА ЈУ ОД СВО ЈИХ ЗАХ ТЕ ВА

Штрајк­и­то­ком­ус­кр­шњих­пра­зни­ка

По­др­шка­сто­ча­ра­

При­чест­за­Ус­крс

ГРА ЂА НИ СРЕ МА ЗА ИН ТЕ РЕ СО ВА НИ ЗА ДР ЖАВ НЕ КРЕ ДИ ТЕ СА ПО ВОЉ НИМ КА МА ТА МА

У­ре­ду­за­кре­ди­те

Шта­још­ну­ди­Ин­те­за?

Сем ових ди нар ских го то вин ских кре ди та ко ји се от пла ћу ју на 36 ме се ци, Бан ка Ин те за ну ди и још не ко ли ко за ни мљи­вих кре ди та. Но ви на код кре ди та за ку по ви ну во зи ла „фи јат пун то“ је што од са да мо гу да га ко ри сте и по љо при вред ни ци. Ов де је го ди шња ка ма та 4,5 од сто а рок от пла те 84 ме се ца. За ни мљи ви и по вољ ни су и по љо при вред ни кре ди ти са из но­сом до 900 хи ља да ди а на ра, ка мат ном сто пом од пет од сто и ро ком от пла те од 12 ме се ци.

­На ша бан ка ну ди и кре ди те за пред у зет ни ке и прав на ли­ца са из но сом до 50.000 евра, или пет ми ли о на ди на ра где је ка мат на сто па 4,4 од сто за кре ди те са ва лут ном кла у зу лом, док је за ди нар ске ка ма та 7,5 од сто, а рок от пла те го ди ну да­на, ка же Љи ља на Бла шћак.

­ Ми­тро­вач­ка­Екс­по­зи­ту­ра­Ин­те­за­бан­ке

Среда, 7. април 2010. 23

Ду шу гра да не чи не тр го ви и ули це. Чак ни гра ђе ви не,

ма ко ли ко мо ну мен тал не би ле. Чи не је љу ди са иде ја ма, спо­соб ни и на сме ја ни упр кос све­оп штој ду хов ној и ма те ри јал ној де пре си ји. Та ква је Та­тја­на­Ду­дић, ап сол вент про стор ног пла ни ра ња. По ред сво јих ре­дов них оба ве за, она је на ла­зи ла на чин да наш град учи­ни ин те ре сант ни јим ме стом за жи вот.

У мар ту, про шле го ди не, Ми­тро ви ци је пр ви пут пред ста­вље на сал са, а ин струк то ра је до ве ла Та тја на. Већ го ди ну да­на шко ла сал се успе шно ра ди, а ор га ни за ци о ни, ме на џер ски део по сла Та тја на пре у зи ма на се бе. Шко ла има 40 ак тив них пле са ча а кроз њу је про шло ви ше од сто ти ну љу ди.

­ Ми тро ви ца не ма пле сну шко лу, по сто ји ја ка фол клор на тра ди ци ја, али мо дер них и ла­ти но а ме рич ких пле со ва не ма. Кон так ти ра ла сам Пле сни са­вез Ср би је, а они су ме упу ти­ли на Не­ма­њу­Со­не­ра. Он је одр жао пр ви про мо тив ни час. По што је био за у зет на сту пи ма и се ми на ри ма по ино стран ству, ми тро вач ку шко лу сал се пре­

у зео је ин струк тор Јо­ван­Ми­ло­са­вље­вић ко ји у Бе о гра ду др жи шко лу сал се ''La ti na blan­ca'', а по ма же му про фе си о нал­ни играч Де­јан­Ду­ти­на, ка же Та тја на.

Ми тро вач ки игра чи ће има­ти при ли ку да по ка жу сво ју ве шти ну 9. апри ла на Фе сти­ва лу џе за и блу за у Срем ској Ми тро ви ци, ка да бу де го сто вао Јо­ван­ Ма­љо­ко­вић и ње гов „Сал са бенд“. Не ко од њих се мо же на ћи и на ме ђу на род ним так ми че њи ма у сал са пле су ко­ја ће би ти одр жа на у Бу гар ској, Сло ве ни ји и Хр ват ској то ком на сту па ју ћег ле та. Сви за ин те­ре со ва ни ће та да мо ћи да ви де

ка ко то из гле да а но ва по чет на гру па шко ле сал се по чи ње са ра дом од апри ла.

Но ва Та тја ни на пре о ку па­ци ја је осни ва ње ми тро вач ког Бад минг тон клу ба. Пр ви пут бад минг тон је увр штен у олим­

пиј ске спор то ве 1994. го ди­не, а ­ уз ма ло до бре во ље и Та тја нин ан га жман, клуб у Ми тро ви ци би тре бао да поч­не са ра дом у апри лу. До­ла зи ће струч ни тре не ри из Бе о гра да би ће ор га ни зо ва ни тре ни зи за де цу и за од ра­сле. Би ће и ин ди ви ду ал них и груп них тре нин га. Ако клуб за жи ви, се лек ци јом та лен то­ва них игра ча ће мо ћи да ис­

ту пи на др жав на и ре ги о нал­на так ми че ња.

Плес, спорт и на рав но умет­ност. По сред ством Та тја не, Ми­тров ча ни су има ли при ли ке да се упо зна ју са жи вот ном фи­ло зо фи јом пе сни ка, ре ди те ља, глум ца, осни ва ча ''По ро ди це би стрих по то ка'', умет ни ка Бо­жи­да­ра­Ман­ди­ћа.

Л.­Ву­лић

Унук­о­де­ди

­ Нај че шће, он иде сам. У ста ром џем пе ру или за­кр пље ном са коу, у ма сном и зно ја вом ше ши ру са ма­лим обо дом. Ако се и де си да има прат њу, она је нај­че шће ско ро окру гла, у де бе лом џем пе ру, „што фа ној” сук њи и де бе лим цр ним ча ра па ма. И ни ка да ни су у ис тој рав ни. Она га пра ти и пом но ослу шку је ње го во мр мља ње.

Са мо су ју тро и ве че, (од се дам до осам) ње го во вре ме. Ју тар ње че ка ње у ре ду ис пред По ште или ве­чер њи од мор уз „Сла га ли цу” и „Днев ник”, основ ни су вид за ни ма ци је овог чо ве ка.

На ули ци, он не во ли гу жву. Она га де при ми ра, го­то во из лу ђу је. У го ми ли љу ди, сва ко ме је до пу ште но да се о ње га „оче ше”, или да му за ка чи ки шо бран ко­јег је са до ста по но са пру жио пре ко це лог тро то а ра.

Овај чо век је „на род ни хе рој”. За­пра во ни је, али му то ни ка ко не сме та да се по на ша та ко. Кад год вас ви ди са де вој ком или дру штвом у гра ду, на не кој клу пи или у шет њи, мо же те оче­ки ва ти сми слен са вет, па ме тан пре кор или про сто ко ју реч уте хе, „об зи ром на вре ме у ко јем жи ви мо”.

У кон так ту са „се би слич ни ма” че­сто је вр ло ре зер ви сан. Ру ку на ср це, ни је баш мно го па мет но отва ра ти се „на сле по”, јер у крај њем, „што би онај пре ко пу та мо рао да зна због че га ја не ма рим за свет”. Искре но се на дам да не ћу би ти та кав кад оста рим.

Де­да­о­уну­ку

­ Он ни ка да не иде сам. У нај но ви јем мо де лу фар ме ри ца, у бе ли ма па ти ка ма и уској про лећ ној јак ни, он се увек кре ће у чо по ру. Ако се де си да не ма прат њу, то нај че шће тра је крат ко ­ до пр вог ћо шка, на ко јем га увек че ка не ко ве о ма сли чан.

Са мо је ве че ње го во вре ме. Мо гућ но сти ко је са со бом но си дан, за ње га су са мо оп­те ре ће ње. Он не во ли шко лу и не по шту је рад. „Бле ја ње” увек и сву да, основ ни су

вид за ни ма ци је ове вр сте.На ули ци, он жи ви у гу жви. Го ми ла гла со ва и стал­

на мо гућ ност да се „огре бе” за пи во или не ку ци га ре­ту пред у слов су „екс тра про во да”.

Он је „на род ни хе рој”. За пра во ни је, али му то ни ка ко не сме та да се по на ша та ко. Кад год вас ви ди у гра ду, у шет њи или на не кој клу пи, мо же­те оче ки ва ти под смех, по дру гљив по глед или не ку не згод ну опа ску ве за ну за вре ме „у ко јем се не кад жи ве ло”.

Ње го ва „опу ште ност” је за пра во са свим при вид на. У од но су са „се би слич ни ма” че сто је вр ло ре зер ви сан и са мо је ма ла гру па „ор та ка” по све ће на ње го вим нај­ве ћим тај на ма. У мо је вре ме, мом ци ни су би ли та кви.

С.Лап­че­вић

АН КЕ ТА: Ко­ли­ко­мла­ди­по­шту­ју­ста­ре­и­обр­ну­то

Све­је­ма­ње­раз­у­ме­ва­ња

МИ ТРОВ ЧАН КА ТА ТЈА НА ДУ ДИЋ, ОБО ГА ТИ ЛА КУЛ ТУР НИ ЖИ ВОТ ГРА ДА

Плес,­спорт­и­умет­ност­су­ње­на­љу­бавТа­тја­ни­ном­за­слу­гом­мла­дим­Ми­тров­ча­ни­ма­омо­гу­ће­но­ве­жаб­ње­сал­се,­осва­ја­ње­пла­нин­ских­вр­хо­ва­и­тре­ни­ра­ње­бад­минг­то­на

Осво­ји­ла­нај­ви­ши­врх­Бал­ка­на

Та тја на је осни вач и пред сед ник пла ни нар ског клу ба ''Сир ми јум'''. Пла ни­на ри од 1997. го ди не за је дан бе о град ски клуб. Об­и шла је ве ћи ну пла ни на у Ср би ји, а у ино стран ству нај ви ше се по но си осва ја­њем Му са ла у Бу гар ској, нај ви шег вр ха Бал ка на. Сво ју страст по ку ша ла је да пре не се у род ни град и осни ва пла ни нар ски клуб 2003. го ди не. Због ло ше ма те ри јал не си ту а ци је, ни­су има ли пу но ак тив но сти, а ове го ди не пр ва ве ћа ак­ци ја би ће од ла зак на Фру­шко гор ски ма ра тон.

Са јед ног од ча со ва сал се

Та тја на Ду дић из Срем ске Ми тро ви це

Ан­то­ни­ја­Жив­ко­вић,­сту­дент:

­ За и ста се тру дим, ма да мо рам да при знам да че сто не раз у мем на ви ке ста ри јих, па ра дим што ми ка жу по ауто ма ти зму. Ве ро ват но је то ге не­ра циј ски јаз ко ји ни ка да не ћу ус пе ти да пре ва зи ђем.

Стра­хи­ња­Па­вло­вић,­ауто­ли­мар:

­ Пун је град на мр го ђе них пен зи о­не ра ко ји ми сле да ни ко сем њих не­ма про бле ма у жи во ту. Па не ва ља кад их имаш, али не ва ља ни ка да на ђеш на чин да им до ско чиш.

Ан­ђа­Ђу­кић,­пен­зи­о­нер­ка:­

­ Раз у ме ва ња је све ма ње. Мла ди да нас жи ве све бр же, а ми при лич но за о ста је мо. Од но си ко ји по сто је све ви ше по ста ју из раз тра ди ци је, а ни­ка ко раз у ме ва ња.

Мак­сим­Дра­га­но­вић,­пен­зи­о­нер:

­ До ко ли ца ко ја за хва љу ју ћи бес­па ри ци не мо же да се осми сли узрок је бе са. Из тог бе са је про ис те кло не ра зу ме ва ње, или бо ље не ма ње вре ме на да се схва те по тре бе оног дру гог. Оту да се мла ди под сме ва ју ста ри ји ма, а ста ри ји се те ше да ће се и њи ма сме ја ти не ка но ва де ца.

ГЕ НЕ РА ЦИЈ СКИ ЈАЗ – ДВЕ ПРИ ЧЕ ИЗ РАЗ ЛИ ЧИ ТОГ УГЛА

Улич­ни­"на­род­ни­хе­ро­ји"

SREMSKE ZA MLADE

Среда, 7. април 2010.24

При ча о бо га том кул тур но-исто риј ском на сле ђу као

јед ном од моћ них по тен ци ја-ла за ту ри зам и уоп ште раз вој од ре ђе не сре ди не у Срем ској Ми тро ви ци има ду гу тра ди ци ју, али, чи ни се, од ско ра је озбиљ но кре ну ло са же ља на де ла. Пре-зен та ци је на сај мо ви ма, су сре ти и кон так ти град ске са дру гим ту ри сти ким ор га ни за ци ја ма да ју од ре ђе не ре зул та те. По след њих не ко ли ко ви кен да град на Са ви је по се ти ло ви ше ту ри стич ких гру па, би ли су рад ни ци др жав-них јав них пред у зе ћа, пен зи о-не ри из Ра ко ви це, по сло ви љу ди из Сло ве ни је, гру па но ви на ра... Са­ша­ Бу­га­џи­ја, ди рек тор

Ту ри стич ке ор га ни за ци је Гра да Срем ска Ми тро ви ца ка же да се ма сов ни је по се те тек оче ку ју од апри ла, ма ја, јер је по че ла се-зо на ђач ких екс кур зи ја, а за ин-тре со ва ни се ја вља ју из го то во свих гра до ва.

- Ко ли ко је ту ри ста ла не по-се ти ло Ми тро ви цу не ма мо кон-крет не број ке, про це њу је мо да их је би ло око 10.000. У пи та-њу су ту ри сти у тран зи ту, ова број ка об у хва та оне ко ји су ишли да по се те СРП За са ви ца, али су об и шли Му зеј Сре ма, Цар ску па ла ту и дру ге ан тич-ке ло ка ли те те и Фру шко гор ске ма на сти ре. Ове го ди не оче ку-јем да са мо Цар ску па ла ту по-се ти ба рем по ме ну ти број ту ри-ста - оп ти ми ста је Бу га џи ја.

У ци љу про мо ви са ња ту ри-стич ких по тен ци ја ма Срем ске Ми тро ви це Ту ри стич ка ор га ни-за ци ја овог гра да ће са ра ђи ва ти са Ту ри стич ком ор га ни за ци јом "Ла ста ту ри зам" из Бе о гра да, а спо ра зум ко јег су пот пи са ли њи-хо ви ди рек то ри, по ред оста лог, пред ви ђа да се Ми тро ви ца увр-сти у про гра ме ко је ту ри сти ма у зе мљи и ино стран тву ну ди ова ре но ми ра на бе о град ска аген-ци ја. "Ла ста ту рист" има ви ше пред став ни шта ва у европ ским

зе мља ма, а Срем ска Ми тро ви ца од но сно Сир ми јум је са став ни део про јек та "Пу те ви ма рим ских ца ре ва" па се ту на ла зи "злат на коп ча" за кре и ра ње ту ри стич ких аран жма на из обла сти кул тур но исто риј ског на сле ђа. Али да би се оства рио план око ви ше днев-них по се та тре ба још по ра ди ти. То се, уз оста лом, од но си и на обез бе ђе ње сме штај них ка па ци-те та, бу ду ћи да са да рас по ло жи-ви не од го ва ра ју стан дар ди ма, чу ло се на ску пу две ту ри стич ке ор га ни за ци је.

- За да так је да нам до ла-зе ту ри сти, али исто та ко да Срем ска Ми тро ви ца и Сир ми јум бу ду бренд за про је кат "Пу те ви рим ских ца ре ва" јер то за слу-жу ју. До ла за ка има, не дав но је Цар ску па ла ту по се ти ла гру-па од 200 ту ри ста што се дав но ни је до го ди ло - ве ли Љу­би­ша­Шу­ла­ја, ди рек тор За во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре.

Да се кул тур но исто риј-ско на сле ђе, по себ но Сир ми-јум, мо ра ста ви ти у пр ви план ових ак тив но сти, ми шље ње је и ми тро вач ког гра до на чел ни ка Бра­ни­сла­ва­Не­ди­мо­ви­ћа. Он

сма тра да се до ста то га про ме-ни ло, али и да до ста то га тре ба још ура ди ти. Тре ба уре ди, на при мер, си стем пар кир ња код ло ка ли те та, на нов на чин пре-зен то ва ти вред не мо за и ке ло-ка ли те та и по ди ћи ни во услу га у са мом објек ту.

С.Ђ.

За све љу би те ље ху мо ра са ти ри ча ра и ху мо ри сте,

Ср­ђа­на­ Дин­чи­ћа, про те кле не де ље одр жа но је „Сме­шно­ве­че­са­Ср­ђа­ном­Дин­чи­ћем” у По зо ри шту "До бри ца Ми лу ти-но вић".

У ти му ко ји су на сту пи ли би-ли су гост ве че ри, књи жев ник Не­дељ­ко­Тер­зић, као и Да­ја­на­Је­лић, Ни­ко­ла­Јок­си­мо­вић, Ла­зар­ Нов­ко­вић и Ср­ђан­Ала­тић, ко ји су чи та ли Ср-ђа но ве ху мо ри стич ке при ло ге.

Афо ри зми, епи гра ми и ху мо ри-стич ке пе сме из ње го вих књи га Не­што­не­ве­што и Как­тус­ма­ка­зе­и­ сит­не­ на­ка­зе, оста вља ли су пу бли ку без да ха, а ша љи ве по-ру ке ње го вих стрип ка ри ка ту ра, иза зи ва ле су смех до су за.

Ср ђан Дин чић ка же да је у овој ве че ри смех био за га ран-то ван ако има мо сми сла за ху-мор, а он је ту да пред ста ви сво је ша љи ве тек сто ве и њи ма нам улеп ша про лећ не да не.

С.З.

У МИ ТРО ВАЧ КОМ ПО ЗО РИ ШТУ

Про­ле­ће­у­зна­ку­фе­сти­ва­ла

Кв а л и т е т п р е д с т а -

ва деч је сце-не По зо ри шта „До бри ца Ми лу-ти но вић“ је по-твр ђен од стра-не се лек то ра нај зна чај ни јих до ма ћих фе сти-ва ла.

- 26. мар та на ше По зо ри ште је уче ство ва-ло на 15. фе сти ва лу пред ста ва за де цу „Фе стић“ у По зо ри шту „Бо шко Бу ха“ у Бе о гра ду са пред ста вом за де цу „Цр вен ка-па и збу ње ни вук“, у ре жи ји Гор­да­не­Лу­кић. На овом Фе-сти ва лу мла ди глу мац Ми­лан­Сте­ва­но­вић, по ла зник драм-ске шко ле је осво јио на гра ду за уло гу Ву ка Вуч ка у пред ста-ви „Цр вен ка па и збу ње ни вук“, ка же ди рек тор ка По зо ри шта „До бри ца Ми лу ти но вић“ Та­тја­на­Ма­рељ­Зе­че­вић.

По сле уче шћа на „Фе сти ћу“ По зо ри ште „До бри ца Ми лу ти-но вић“ уче ству је на још два зна чај на фе сти ва ла.

У сре ду 14. апри ла на ше По зо ри ште уче ству је на 60-ом фе сти ва лу про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не у Зре ња-ни ну, са пред ста вом „Успа ва-на ле по ти ца“, ко ја је аутор ски про је кат Са не ле Ми ло ше вић и Цве­ти­на­ Ани­чи­ћа. Два да на ка сни је 16. апри ла, пред ста ва „Успа ва на ле по ти ца“ ће би ти од и гра на на ме ђу на род ном фе-сти ва лу „По зо ри ште зве зда ри-ште“ у Бе о гра ду у кон ку рен ци-ји нај е ми нент ни јих по зо ри шта из Ре ги о на.

- Уче шће на про фе си о нал-ним фе сти ва ли ма до при но си афир ма ци ји на шег По зо ри шта и Гра да. Тру ди мо се да бу де мо до стој ни име на ко је но си мо, а фе сти ва ли то по твр ђу ју, ре кла је ди рек тор ка По зо ри шта.­ С.Н.

ОКОМ КА МЕ РЕ

Ја­ја­и­слат­ки­ши­за­нај­мла­ђе

Омла ди на Де мо крат ске стран ке је и ове го ди не у цен тру Срем-ске Ми тро ви це, ис пред град ске би бли о те ке, на свом штан ду

мно го број ним про ла зни ци ма, ка ко нај мла ђи ма, та ко и оним ста-ри јим, де ли ла ус кр шња ја ја и чо ко ла ди це. Овом при ли ком по де-ље но је пре ко пет сто ти на ус кр шњих ја ја. Дух Ус кр са за жи вео је и на ми тро вач ким ули ца ма. ­ М.М.

СМЕ ШНО ВЕ ЧЕ СА СР ЂА НОМ ДИН ЧИ ЋЕМ У МИ ТРО ВАЧ КОМ ПО ЗО РИ ШТУ

Смех­је­лек

У­њи­хо­вом­дру­штву­ху­мо­ра­ни­кад­до­ста

Та­тја­на­Ма­рељ­Зе­че­вић

КА КО У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ ХО ЋЕ ДА РАЗ ВИ ЈА ЈУ ТУ РИ ЗАМ

Про­мо­ци­ја­зна­ме­ни­то­сти­у­за­ма­хуПро­це­њу­је­се­да­је­кроз­Срем­ску­Ми­тро­ви­цу­­ла­не­про­шло­око­10.000­ту­ри­ста,­а­у­Ту­ри­стич­кој­ор­га­ни­за­ци­ји­гра­да­ове­го­ди­не­оче­ку­ју­ба­рем­то­ли­ки­број­по­се­ти­ла­ца­са­мо­у­Цар­ској­па­ла­ти­

Пи­о­нир­ски­по­че­так

- Цар ска па ла та је ту на пр вом ме сту, ва жно нам је да што ви ше љу ди до ђе ов де, јер ће фи нан сиј ску ко рист има ти ту ри стич ка ор га ни за ци ја, обје кат Цар-ске па ла те и дру ги у лан-цу ра зних де лат но сти ма. Основ ни циљ је сте да се по бољ ша ту по ну да гра да. Ово је пи о нир ски по че так, на жа лост Сир ми јум је де-це ни ја ма био за по ста вљен а ако са да не ис ко ри сти мо при ли ку ко ју има мо дру-гу не ће мо има ти - сма тра Бра ни слав Не ди мо вић гра-до на чел ник Срем ске Ми-тро ви це.

Мо­за­и­ци,­су­ве­ни­ри­

Кре ну ло се пу ном па ром у про мо ци ју зна ме ни то сти цар-ског гра да, а где по себ но ме сто за у зи ма нат кри ве ни ло ка ли-тет Цар ска па ла та Сир ми ју ма. Ту је и 350 ква дра та мо за и ка, из 3. и 4. ве ка, ко ји су атрак ци ја не са мо у Ср би ји већ и ши ре, ис та као је Љу би ша Шу ла ја, на ја вљу ју ћи ско ри по че так от-кри ва ња и кон зер ва ци је не про це њи во вред них мо за и ка.

У Цар ској па ла ти већ по сто ји су ве нир ни ца, али ће и ње на по ну да уско ро би ти бо га ти ја.

Све­бо­ља­по­ну­да­су­ве­ни­ра

При­ја­тан­ам­би­јент­ка­феа­у­Цар­ској­па­ла­ти

Му­шка­ ко­шар­ка­шка­ еки­па­ Гим­на­зи­је­ „Бран­ко­ Ра­ди­че­вић“­ из­

Ста­ре­ Па­зо­ве­ не­дав­но­ је­ на­ ре­пу­блич­ком­так­ми­че­њу­сред­њих­шко­ла­у­ ко­шар­ци­ осво­ји­ла­ дру­го­ ме­сто­ и­сво­јој­шко­ли­и­гра­ду­до­не­ла­сре­бро.­Еки­па­ ста­ро­па­зо­вач­ке­ Ги­ман­зи­је­у­ са­ста­ву­ Алек­сан­дар­ Пу­ле­тић,­Ми­лош­ Ха­џић,­ Ми­лош­ Ла­гун­џић,­ Ср­ђан­ Мир­кај­ло­вић,­ Сте­фан­Бар­јак­та­ре­вић,­Алек­сан­дар­Аврам­ Јан­ко­ Ве­реш,­Мар­ко­ Ча­вић,­ Сте­фан­ Ан­дрић,­ Игор­ Ма­шић,­Раст­ко­Ца­ре­вић­и­Не­ма­ња­По­по­вић,­пред­во­ђе­ни­про­фе­со­ром­фи­зич­ког­вас­пи­та­ња­Ма­ри­ом­Ани­ћем­из­бо­ри­ли­су­се­за­од­ла­зак­на­ре­пу­блич­ко­ так­ми­че­ње­ сред­њих­шко­ла­у­ко­шар­ци.­На­и­ме,­они­су­осво­ји­ли­пр­во­ме­сто­на­окру­жном­так­ми­че­њу­у­Срем­ској­Ми­тро­ви­ци­и­пр­во­ме­сто­на­ме­ђу­о­кру­жном­у­Бе­о­гра­ду­ и­ та­ко­ из­бо­ри­ли­ се­ за­од­ла­зак­ на­ др­жав­но­ пр­вен­ство­ко­је­ је­ кра­јем­ мар­та­ одр­жа­но­ у­Кња­жев­цу.­ На­ др­жав­ном­ пр­вен­ству­ уче­ство­ва­ло­ је­ де­вет­ еки­

па,­ од­ ко­јих­ је­ еки­па­ Гим­на­зи­је­из­ Ста­ре­ Па­зо­ве,­ на­кон­ што­ је­са­вла­да­на­ од­ до­ма­ће­ еки­пе­ из­Кња­жев­ца­ с­ че­ти­ри­ ко­ша­ раз­ли­ке,­за­у­зе­ла­дру­го­ме­сто­и­сре­бр­ну­ме­да­љу.Ди­рек­тор­ шко­ле­ Ми­ро­слав­

Опав­ски­ ка­же­ да­ су­ ње­го­ви­ гим­на­зи­јал­ци­ по­ма­ло­ би­ли­ раз­о­ча­ра­ни­сре­бром,­али­оно­ипак­пред­ста­вља­ве­ли­ко­при­зна­ње­за­Гим­на­зи­ју­„Бран­ко­ Ра­ди­че­вић“­ и­ ста­ро­па­зо­вач­ку­ко­шар­ку­у­це­ли­ни.­ Г.М.

Среда,­7.­април­2010.26 SPORT

ОДБОЈКА­­­ПР­ВА­ВОЈ­ВО­ЂАН­СКА­ЛИ­ГА

КОШАРКА ШАХ

У­15.­ко­лу­Пр­ве­вој­во­ђан­ске­ли­ге­ гру­пе­ ­­ Југ­ ­ за­ се­ни­ор­ке,­од­бој­ка­ши­це­ Пр­вог­ Тем­па­ по­ра­же­не­ су­ у­ Пан­че­ву­ од­ еки­пе­ Ди­на­мо­2­ре­зул­та­том­3:2­у­се­то­ви­ма­(25:22;16:25;25:19;26:28;16:14).­Иако­је­ова­утак­ми­ца­за­од­бој­ка­ши­це­Пр­вог­Тем­па­има­ла­огро­ман­зна­чај,­јер­би­у­слу­ча­ју­по­бе­де­го­то­во­обез­бе­ди­ле­ба­раж­за­ула­зак­у­дру­гу­ли­гу­Ср­би­је,­мла­де­и­не­ис­ку­сне­Ми­тров­чан­ке­су­под­ле­гле­огром­ном­пси­хо­ло­шком­при­ти­ску­ и­ ни­су­ пру­жи­ле­ ни­ део­сво­јих­ мо­гућ­но­сти.­ У­ ме­чу­ ко­ји­ је­оби­ло­вао­ гре­шка­ма­ са­ обе­ стра­не,­бо­ље­су­се­сна­шле­да­ле­ко­ис­ку­сни­је­игра­чи­це­из­Пан­че­ва­и­за­слу­же­но­од­не­ле­по­бе­ду.­Ипак­и­по­ред­по­ра­

за,­бод­ко­ји­су­Ми­тров­чан­ке­до­не­ле­из­Пан­че­ва­оста­вља­на­ду­да­се­до­кра­ја­ли­ге­мо­же­са­чу­ва­ти­дру­го­ме­сто­ко­је­во­ди­у­ба­раж.Тре­нер­ми­тро­вач­ке­еки­пе­Го­ран­

Про­да­но­вић­ни­је­крио­не­за­до­во­ља­ство­пар­ти­јом­ко­ју­су­пру­жи­ле­ње­го­ве­од­бој­ка­ши­це:­­Иако­смо­осво­ји­ли­бод­ко­ји­нам­

да­је­ ре­ал­не­шан­се­ да­ ће­мо­ оста­ти­на­дру­гом­ме­сту,­ап­со­лут­но­сам­не­за­до­во­љан­од­но­сом­по­је­ди­них­игра­чи­ца,­ко­је­би­тре­ба­ло­да­се­за­бри­ну­за­ свој­ ста­тус­ у­ по­ста­ви.­ У­ на­ред­ном­пе­ри­о­ду­ ће­мо­ се­ при­др­жа­ва­ти­ре­цеп­та­ко­ји­нас­је­и­до­вео­на­праг­дру­ге­ли­ге­­­вре­дан­рад­и­ве­ра­у­се­бе­–­ка­же­Про­да­но­вић.

Еки­па­пи­о­ни­ра­Ко­шар­ка­шког­клу­ба­Ин­ђи­ја­три­јум­фо­ва­ла­је­у­фи­

нал­ном­ тур­ни­ру­ одр­жа­ном­ кра­јем­мар­та­у­Но­вом­Бе­че­ју.­По­бе­ди­ли­су­у­све­три­утак­ми­це­и­то­Хе­мо­фарм­из­ Вр­шца,­ Да­ну­би­ус­ из­ Но­вог­ Са­да­и­Крис­Крос­из­Пан­че­ва.­ То­им­је­ обез­бе­ди­ло­ула­зак­ме­ђу­12­нај­бо­љих­еки­па­у­Ср­би­ји­и­уче­шће­на­ре­пу­блич­ком­ тур­ни­ру.­ На­ тур­ни­ру­у­ Но­вом­ Бе­че­ју­ за­ нај­бо­љег­ игра­

ча­ про­гла­шен­ је­ Са­ва­ Трај­ко­вић­члан­КК­Ин­ђи­је­а­за­нај­бо­љег­тре­не­ра­Бо­ра­Дра­гу­ти­но­вић,­ тре­нер­истог­клу­ба.Ина­че,­ од­ дру­гог­ до­ че­твр­тог­

апри­ла­ иста­ еки­па­ је­ уче­ство­ва­ла­на­тур­ни­ру­у­Фран­цу­ској­где­се­так­ми­чи­ло­11­нај­бо­љих­еки­па­из­Евро­пе­ у­ се­лек­ци­ји­ пи­о­ни­ра­ и­ мла­ђих­пи­о­ни­ра.­ З.Г.С.

ТУР­НИР­У­БЕ­ЧЕ­ЈУ

По­бе­да­Ин­ђи­је

Пи­о­ни­ри­КК­Ин­ђи­ја­

У­13.­ ко­лу­ Пр­ве­ вој­во­ђан­ске­ли­ге­ гру­пе­ ­­ Југ­ за­ се­ни­о­ре,­ од­бој­ка­ши­ Пр­вог­ Тем­па­ по­бе­ди­ли­ су­ у­ Срем­ској­ Ми­тро­ви­ци­еки­пу­ "План­ди­шта"­ из­ План­ди­шта­ ре­зул­та­том­ 3:0­ у­ се­то­ви­ма­(25:16;25:11;25:5).Овом­ по­бе­дом­ од­бој­ка­ши­ Пр­

вог­ Тем­па­ су­ ус­пе­ли­ да­ ­ до­ђу­ до­ше­стог­ ме­ста­ и­ да­ из­бег­ну­ ба­раж­за­ оп­ста­нак­ у­ ли­ги.­ У­ по­след­њем­

ко­лу­еки­па­Пр­вог­Тем­па­го­сту­је­у­Пан­че­ву­еки­пи­Гор­њи­Град.Тре­нер­ еки­пе­ Не­над­ Па­јић­ ис­

ти­че­ да­ је­ ова­ по­бе­да­ по­сле­ди­ца­ве­ли­ке­же­ље­и­на­пор­ног­ра­да.­­ Игра­чи­ су,­ имам­ ути­сак,­ ко­

нач­но­ схва­ти­ли­ шта­ се­ од­ њих­оче­ку­је­и­не­ке­си­ту­а­ци­је­на­ко­ји­ма­смо­ре­дов­но­па­да­ли,­без­ве­ћих­про­бле­ма­ре­ши­ли­у­на­шу­ко­рист­–­ка­же­Па­јић.

ПР­ВА­ВОЈ­ВО­ЂАН­СКА­ЛИ­ГА­(М)

Из­бе­гли­ба­раж

ПР­ВА­ВОЈ­ВО­ЂАН­СКА­ЛИ­ГА­(Ж)

Под­ле­гле­при­ти­ску

У­Апа­ти­ну­ је­ одр­жа­на­ тра­ди­ци­о­нал­на,­15.­по­ре­ду,­Спорт­ска­до­ми­ја­да­ на­ ко­јој­ је­ уче­ство­ва­ло­450­ так­ми­ча­ра­ из­ 14­ вој­во­ђан­ских­до­мо­ва­ уче­ни­ка­ сред­њих­ шко­ла.­Спорт­ски­ су­сре­ти­ су,­ као­ и­ прет­ход­них­ го­ди­на,­ про­те­кли­ у­ фер­ и­ко­рект­ном­над­ме­та­њу.Ди­рек­тор­До­ма­уче­ни­ка­у­Срем­

ској­Ми­тро­ви­ци­Ми­лен­ко­То­дић­за­до­во­љан­је­пла­сма­ном­ми­тро­вач­ких­уче­сни­ка­ До­ми­ја­де,­ а­ по­себ­но­ ОШ­„Сло­бо­дан­Ба­јић­Па­ја“­ко­ја­је­усту­пи­ла­сво­је­те­ре­не­за­при­пре­му­ста­на­ра­до­ма­ово­так­ми­че­ње.Нај­ви­ше­ успе­ха­ Ми­тров­ча­ни­ су­

за­бе­ле­жи­ли­ у­ ша­ху­ где­ је­ жен­ска­еки­па­осво­ји­ла­екип­но­пр­во­ме­сто,­а­ Дра­га­на­ На­ра­џић­ тре­ће­ ме­сто­ у­по­је­ди­нач­ној­ кон­ку­рен­ци­ји.­ У­ од­бој­ци­де­вој­ке­су­осво­ји­ле­дру­го­ме­сто,­а­у­сто­ном­те­ни­су­осво­је­на­су­дру­га­ме­ста­у­екип­ној­и­по­је­ди­нач­јној­кон­ку­рен­ци­ји.­ С.Г.

У­су­бо­ту,­ тре­ћег­ апри­ла,­ у­ Ша­хов­ском­клу­бу­Срем­у­Срем­ској­Ми­тро­ви­ци­ одр­жан­ је­ деч­ји­ ус­кр­шњи­ша­хов­ски­тур­нир.­Ор­га­ни­за­тор­овог­ тур­ни­ра­ је­ ин­тер­на­ци­о­нал­ни­мај­стор­ Пе­тар­ Бен­ко­вић­ ко­ји­ во­ди­деч­ју­ шко­лу­ ша­ха­ у­ про­сто­ри­ја­ма­клу­ба.­За­при­год­не­ус­кр­шње­на­гра­де­су­се­по­бри­ну­ли­ша­хов­ски­клуб­Срем­и­му­зич­ка­шко­ла­„Пе­тар­Крањ­че­вић“,­ко­ји­су­обез­бе­ди­ли­слат­ки­ше­и­ус­кр­шња­ја­ја.­Нај­у­спе­шни­ји­ма­је­ на­гра­де­ уру­чио­ пред­сед­ник­ ШК­“Срем“­др­Дра­ган­Шо­јић.По­бед­ник­тур­ни­ра­са­мак­си­мал­

ним­учин­ком­5­по­е­на­од­5­пар­ти­ја­био­је­Ђор­ђе­Ми­ље­вић,­уче­ник­сед­мог­ раз­ре­да­ ОШ­ „Јо­ван­ Јо­ва­но­вић­Змај“­из­Срем­ске­Ми­тро­ви­це,­­а­ме­ђу­де­вој­чи­ца­ма­нај­у­спе­шни­ја­је­би­ла­Иси­до­ра­Бо­жић,­уче­ни­ца­дру­гог­раз­ре­да­ исте­ шко­ле­ са­ осво­је­них­2,5­по­е­на­од­5­пар­ти­ја.Ко­на­чан­ пла­сман:­ 1.­ Ђор­ђе­

Ми­ље­вић­ 5,0­ (15,5),­ 2.­ Ми­лу­тин­Ми­тро­вић­4,0­(17,0),­3.­Ни­ко­ла­Ју­ри­шиц­ 4,0­ (13,0),­ 4.­ Ра­до­ван­ Чи­кић­3,0­ (17,5),­ 5.­Мар­ко­Ди­мо­ски­3,0­(15,0),­6.­Дар­ко­Ву­кај­ло­вић­3,0­(14,5),­7.­Ан­дреј­Ба­лер­3,0­(14,5),­8.­ Јо­ван­ Јо­вић­ 3,0­ (13,5),­ 9.­ Си­

мо­ По­по­вић­ 3,0­ (10,5),­ 10.­ Ђор­ђе­Ат­ко­вић­2,5­(13,0),­11.­Алек­са­Ми­шко­виц­2,5­(12,5),­12.­Иси­до­ра­Бо­жић­ 2,5­ (12,0),­ 13.­ Вла­ди­мир­Мар­чак­ 2,5­ (9,5),­ 14.­ Ди­ми­три­је­ По­по­вић­ 2,5­ (9,5),­ 15.­ Сте­фан­Бла­го­је­вић­2,0­(14,5),­16.­Ни­ко­ла­

Ста­ни­са­вље­вић­2,0­(10,5),­17.­Ср­ђан­Дро­бац­1,5­(12,0),­18.­Вла­дан­Коп­ча­лић­ 1,5­ (11,5),­ 19.­ Ми­хај­ло­Ту­пец­1,5­(10,0),­20.­Ми­лош­Ву­кај­ло­вић­1,0­ (10,0),­21.­Ти­ја­на­Мар­чак­ 1,0­ (9,5),­22.­Мир­ја­на­Мар­чак­1,0­(9,5).

ШКОЛСКИ­СПОРТ

ОДР­ЖА­НА­15.­СПОРТ­СКА­ДО­МИ­ЈА­ДА

За­до­вољ­ни­пла­сма­ном

Жен­ска­од­бој­ка­шка­еки­па

РЕ­ПУ­БЛИЧ­КО­ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ­У­КО­ШАР­ЦИ

Сре­бро­Па­зов­ча­ни­ма

Еки­па­ста­ро­па­зо­вач­ке­Гим­на­зи­је

Ус­кр­шњи­тур­нир

Уче­сни­ци­тур­ни­ра

Среда, 7. април 2010. 27SPORT

ФУДБАЛ КОШАРКА

ПРВА "Б" ЛИГА (М)

Резултати 24. кола: Младост (Ч) - ФМП игра се данас, Здравље - Војводина 81:82, Визура Смедерево - Беовук 95:86, Јагодина - Црнокоса 75:79, Југ - Суперфунд БП 63:70, Партизан 2 - Раднички (О) 87:76, Железничар (И) - Врбас Царнекс 107:78.

1. СУПЕРФУНД 24 20 4 2186:1964 44

2. ВИЗУРА 24 18 6 2101:1946 42

3. ЦРНОКОСА 24 18 6 1971:1857 42

4. РАДНИЧКИ (О) 24 16 8 1929:1852 40

5. ЈАГОДИНА 24 15 9 1977:1916 39

6. ЖЕЛЕЗНИЧАР (И) 24 13 11 1897:1786 37

7. МЛАДОСТ (Ч) 23 13 10 1893:1951 36

8. ВОЈВОДИНА 24 10 14 2033:2027 34

9. ФМП 23 10 13 1824:1902 33

10. ПАРТИЗАН 24 9 15 1906:1907 33

11. ЈУГ 24 9 15 1776:1886 33

12. ВРБАС 24 9 15 1892:2042 33

13. ЗДРАВЉЕ 24 5 19 1923:1993 29

14. БЕОВУК 24 2 22 1848:2127 26

ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)

Резултати 24. кола - Чачак: Моравац – Ковин Млади тим 64:63, Бор: Бор – Плеј оф 58:82, Шабац: Шабац – Беочин 83:67, Панчево: Тамиш – Краљево 63:69, Банатски Карловац: Југобанат – Стара Пазова 77:61, Зубин Поток: Трепча – Студент данас, Лазаревац: Младост Колубара – ПРО ТЕНТ 80:59.

1. Студент 23 20 3 1778:1249 43

2. Југобанат 24 22 2 1872:1416 45

3. Краљево 24 17 7 1671:1539 41

4. Шабац 24 15 9 1664:1541 39

5. Младост 24 13 11 1583:1408 37

6. Беочин 24 12 12 1669:1630 36

7. Стара Пазова 24 12 12 1714:1716 36

8. Ковин МТ 24 12 12 1746:1701 35

9. Плеј оф 24 11 13 1486:1630 35

10. Моравац 24 10 14 1529:1662 34

11. ПРО ТЕНТ 24 10 14 1568:1713 33

12. Трепча 23 8 15 1490:1545 32

13. Тамиш 24 3 21 1445:1787 26

14. Бор 24 1 23 1156:1834 24

ПРВА СРПСКА - СЕВЕР (М)

Резултати 24. кола - Сремска Митровица: Срем – Јединство 89:74, Нова Пазова: Нова Пазова – Спорт ки 71:62, Стари Бановци: Дунав – Ветерник 84:85, Оџаци: Оџаци – Топола 79:72, Суботица: Спартак – Нови Сад МТ данас, Бачки Јарак: Младост Телетехника – Кикинда 95:70, Нови Сад: Дуга – „Свети Ђорђе“ 92:88.

1. Спартак 23 23 0 2041:1628 46

2. Младост 24 18 6 2037:1788 42

3. Н. Пазова 24 16 8 1962:1816 40

4. Дунав 24 15 9 1903:1738 39

5. Дуга 24 14 10 1974:1884 38

6. Спорт ки 24 12 12 2063:1967 36

7. Ветерник 24 13 11 1823:1803 36

8. „Свети Ђорђе“ 24 11 13 1904:1963 35

9. Оџаци 24 11 13 1768:1833 35

10. Нови Сад 23 12 11 1821:1836 35

11.Топола 24 10 14 1795:1899 34

12.Јединство 24 7 17 1839:1974 31

13.Срем 24 4 20 1792:2063 28

14.Кикинда 24 1 23 1609:2139 25

ДРУГА СРПСКА - СЕВЕР (М)

Резултати 24. кола - Кула: Хајдук – Хајдук (Б) данас, Бачка Паланка: Бачка Паланка – Академик 94:93, Рума: Рума – Црвенка 94:85. Стара Пазова: Стара Пазова – Динамо данас, Зрењанин: Пролетер Нафтагас МТ – Крајина Грмеч 104:93, Нови Сад: Топ – Апатин 94:72. Слободан је Раднички.

1. С. Пазова 22 19 3 2050:1705 41

2. Крајина 22 16 6 1982:1762 38

3. Раднички 22 16 6 1931:1764 38

4. Академик 22 16 6 1918:1745 38

5. Топ 22 16 6 1993:1732 38

6. Рума 22 12 10 1864:1889 34

7. Пролетер 23 10 13 1944:1857 33

8. Б. Паланка 22 10 12 1825:1832 32

9. Динамо 21 8 13 1448:1726 29

10. Хајдук (К) 21 7 14 1581:1620 28

11. Црвенка 22 5 17 1594:1894 27

12. Апатин 22 4 18 1591:1899 26

13. Хајдук (Б) 21 3 18 1630:1929 24

Следеће коло - Нови Сад: Топ – Хајдук (К), Апатин: Апатин – Раднички, Крајишник: Крајина Грмеч – Стара Пазова, Панчево: Динамо – Рума, Црвенка: Црвенка – Бачка Паланка, Србобран: Академик – Хајдук (Б), Слободан: Пролетер Нафтагас МТ. Д.Б.

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

Резултати утакмица 20. кола - Нови Пазар: Нови Пазар - Раднички (С) 0:0, Земун: Земун - Пролетер 4:2, Инђија: Инђија - Бежанија 1:2, Сремска Митровица: Срем - Севојно Поинт 2:0, Челарево: ЧСК Пивара - Динамо 4:2, Лучани: Младост - Банат 1:0, Краљево: Слога - Колубара 1:2, Нови Сад: Нови Сад - Раднички (Н) 0:0, Апатин: Младост - Телеоптик 1:0.

1. КОЛУБАРА 20 12 5 3 25 15 412. ТЕЛЕОПТИК 20 10 5 5 26 14 353. ИНЂИЈА 20 10 4 6 28 17 344. СРЕМ 20 10 3 7 24 20 335. ПРОЛЕТЕР (НС) 20 9 4 7 28 20 316. БАНАТ 20 8 7 5 17 12 317. СЕВОЈНО 20 9 3 8 18 16 308. НОВИ ПАЗАР 20 8 4 8 16 18 289. БЕжАНИЈА 20 6 9 5 17 14 2710. НОВИ САД 20 7 6 7 12 15 2711. ДИНАМО 20 7 5 8 18 21 2612. ЗЕМУН 20 7 5 8 22 22 2413. МЛАДОСТ (Л) 20 5 7 8 18 22 2214. МЛАДОСТ (А) 20 6 4 10 14 28 2215. СЛОГА (К) 20 4 8 8 13 17 2016. ЧСК ПИВАРА 20 4 8 8 18 25 2017. РАДНИЧКИ (С) 20 5 5 10 14 24 20

18. РАДНИЧКИ (Н) 20 4 6 10 18 26 1

Следеће коло (данас) - Апатин: Младост - Нови Пазар, Земун: Телеоптик - Нови Сад, Ниш: Раднички (Н) - Слога, Лазаревац: Колубара - Младост (Л), Банатски Двор: Банат - ЧСК Пивара, Врање: Динамо - Срем, Севојно: Севојно Поинт - Инђија, Бежанија: Бежанија - Земун, Нови Сад: Пролетер - Раднички (С).

ИНЂИЈА – БЕЖАНИЈА 1:2 (0:1)

ИНЂИЈА: Гледалаца 1.000, судија Анђелковић (Крушевац). Стрелци: Голић у 57. за домаће, Ђенић у 44. и Симић у 48. (из пенала) за госте. Жути картони: Костић, Бубало (Инђија). А. Станковић, Пулетић, Симић, Марковић, Лековић, Становчић (Бежанија). Црвени картон: Полексић (Инђија).ИНЂИЈА: Полексић 7, Новановић 5 (Вујасиновић 7), Јоксимовић 6, Јакшић 7, Јовановић 7, Голић 7, Исидоровић 6, Костић 6, Миловац 6 (Анђелковић -), Наглић 6 (Коџо 7), Бубало 6.БЕЖАНИЈА: Остојић 8, Марковић 7, Лековић 6, Ћирић 6 (Ивановић -), Симић 7, Становчић 7, А. Станковић 6 (Пешић -), Недељковић 7, Ђенић 7, И. Станковић 6 (Милић -), Божичић 7.

СРЕМ- СЕВОЈНО ПОИНТ 2:1 (0:0)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Гледалаца 200, судија Анђеловски (Качарево). Стрелци: Каизи у 32. и Зец у 75. за домаће, а Адемовић у 87. минуту за госте. Жути картони: Мијановић, Татомировић, Јанковић, Каизи, Ђурић, Рајић (Срем), Јовановић (Севојно Поинт).СРЕМ: Рајић 7, Татимировић 6.5, Мијановић 6, Зец 7 (Вукашиновић-), Јовановић 7, Станимировић 7, Јанковић 6, (Вуковић-), Каизи 7.5, Совиљ 7, Живковић 7.СЕВОЈНО ПОИНТ: Николић 6.5, Вујовић 6.5, Радосављевић 7, Булатовић7, Сандуловић 5.5, (Станојевић 7), Раковић 7.5, Шуњеварић 6, Јовичић 6, (Арсенијевић 5.5), Павићевић 6, Адемовић 7, Јовановић 5.5.

СРПСКА ЛИГА - ВОЈВОДИНА

Резултати 19. кола - Пећинци: Доњи Срем – Спартак 3:1, Палић: Палић – Ветерник Вискол 0:0, Падина: Долина – Младост 2:0, Вршац: Вршац – Раднички (Ш) 2:1, Футог: Металац АВ – Текстилац Итес 0:3, Бачинци: Биг Бул – Бачка 1:0, Темерин: Слога – Сента 1:1, Кикинда: ОФК Кикинда – Раднички (НП) 0:2.

1. Ветерник 19 14 3 2 33:14 452. Биг Бул 19 13 4 2 30:13 433. Палић 19 12 4 3 33:14 404. Раднички (НП) 19 8 5 6 22:21 295. Сента 19 8 4 7 27:22 286. Текстилац 19 8 1 9 20:22 287. Бачка 19 8 3 8 24:21 278. Слога 19 7 6 6 24:23 279. Доњи Срем 19 8 2 9 25:22 2610. Долина 19 9 2 8 34:28 2611. Младост 19 6 5 8 23:26 2312. ОФК Кикинда 19 5 6 8 24:34 2113. Вршац 19 5 5 9 16:24 2014. Раднички (Ш) 19 4 6 9 18:31 1815. Металац 19 4 5 10 14:24 17

16. Спартак 19 3 1 15 18:46 10

Следеће коло (данас) - Дебељача: Спартак – ОФК Кикинда, Нова Пазова: Раднички – Слога, Сента: Сента – Биг Бул, Бачка Паланка: Бачка – Металац АВ, Оџаци: Текстилац Итес – Вршац, Шид: Раднички – Долина, Б. Јарак: Младост – Палић, Нови Сад: Ветерник Вискол – Доњи Срем. Д.Б.

ДОЊИ СРЕМ – СПАРТАК 3:1 (3:1)

ПЕЋИНЦИ: Гледалаца 200, судија: Милан Шутуловић (Нови Сад). Стрелци: Бероња у 8, Антунов у 23. и Цвјетиновић у 37. минуту за домаће, а Смиљанић у 31. минуту за госте. Жути картони: Ристић (Доњи Срем), Мак и Аћимовић (Спартак).ДОЊИ СРЕМ: Варга, Карић 7,5, Прљевић 7,5 Ристић 7,5 Букорац 7, Бероња 8, Ћирић 7, Лакић-Пешић 7,5, Кресојевић (Димитријевић 7), Цвјетиновић 7, Антунов 7,5.СПАРТАК: Трбојевић 8, Станојевић 6, Мак 5,5 (Чижик 6), Тешић 6 (Павловић), Стегњајић 7, Аћимовић 6, Караклић 6, Васиљевић 6, Смиљанић 7, Спасовски 6 (Арифовски), Миловановић 6. Против слабашног Спартака, Доњи Срем је „на лагани начин“ дошао до планираних бодова. Што победа домаћина није била убедљивија заслужан је голман Спартака Трбојевић, који је у више наврата „бранио немогуће“. Ж.Р.

БИГ БУЛ- БАЧКА 1:0 (0:0)

БАЧИНЦИ: Гледалаца 200, судија Паприца (Нова Пазова). Стрелац: Петковић у 67. минуту. Жути картон: Живковић (Биг бул).БИГ БУЛ: Давидовић 7, Аперлић 7.5, Савиновић 7.5, Човановић 7, Вукобрат 7.5, Бабић 75, Веселиновић 7, (Симић-), Дробњак 7, Гачић 7 (Живковић 7), Петковић 8, Деспотовић 7 (Маричић 7).БАЧКА: Ковачевић 7, Шешум 6, Петровић 6.5, Ерак 7 (Живић 6.5), Јевић 7, Зелинчевић 7, Вајагић 7, Зец 7, Момић 6, Чучковић 7, Ивковић 7 (Стојнић 6.5).

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАД

Резултати 23. кола - Турија: Младост – Полет 11:0, Сремска Митровица: Раднички – ЖАК 2:0, Нови Сад: Индекс – Југовић 2:0,, Нови Сад: Црвена Звезда – Омладинац 3:0, Рума: Први мај Агрорума – Љуково 0:0, Младеново: Будућност – Словен 2:1, Беочин: Цемент – Борац 3:0, Ковиљ: Шајкаш – Солунац 0:3, Шимановци: Хајдук – Раднички (И) 0:1.

1. Солунац 23 16 3 4 49:23 512. Цемент 23 14 6 3 42:11 483. Индекс 23 13 4 6 36:18 434. Црвена Звезда 23 13 2 8 44:29 415. Борац 23 12 3 8 40:28 396. Први мај 23 12 3 8 37:26 397. Младост 23 11 5 7 40:26 388. Раднички (СМ) 23 12 1 10 48:42 379. Омладинац 23 10 6 7 34:25 3610. Љуково 23 9 8 6 23:22 3511. Раднички (И) 23 10 3 10 28:36 3312. ЖАК 23 9 5 9 29:32 3213. Југовић 23 9 2 12 29:35 2914. Будућност 23 8 5 10 29:32 2915. Словен 23 5 6 12 29:43 2116. Шајкаш 23 5 1 17 24:47 1617. Хајдук 23 3 6 14 10:32 1518. Полет 23 0 3 20 24:88 3

Следеће коло (данас) - Каравуково: Полет – Хајдук, Ириг: Раднички – Шајкаш, Растина: Солунац – Цемент, Нови Сад: Борац – Будућност, Рума: Словен – Први мај Агрорума, Љуково: Љуково – Црвена Звезда, Белегиш: Омладинац – Индекс, Каћ: Југовић – Раднички (СМ), Сомбор: ЖАК - Младост. Д.Б.

ХАЈДУК – РАДНИЧКИ (И) 0:1 (0:0)

ШИМАНОВЦИ: Гледалаца 100, судија: Бошко Рогић (Индјија) . Стрелац: Бабић у 87. минуту из пенала. Жути картони: Цвијановић (Хајдук), Бојовић и Стојчић (Раднички).ХАЈДУК: Алексић 5, Пајовић 6 (Бабунски 5), Вукша 6 (Перишић 6), Цвијановић 6, Келебуда 7 (Ћирковић), Стојић 6, Бабић 6, Радуловић 7, Лешњаковић 5, Свилар 7, Минић 6.РАДНИЧКИ (И): Видановић 7,5 Бојовић 6, Керлерта 6, Минковић 6, Козина 6, Каћански 6, Бјелотомић 6 (Стојчић), Торбица 6, Греч 6, Бабић 8, Андјић 7.Све до 87. минута видјена је борбена утакмица, са обостраним шансама. У „спорном минуту“ судија Рогић досудјује пенал за госте, после „обарања“ Минковића. Дошло је до велике гужве на терену и прекида, који је трајао неколико минута. Утакмица је, ипак, настављена, а сигуран реализатор пенала био је Бабић. Ж.Р.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА- ОМЛАДИНАЦ 3:0 (1:0)

НОВИ САД: Гледалаца 100, судија Вагић (Сомбор). Стрелци: Рашиован у првом, Узелац у у 62. и Амиџић у 84. минуту. Жути картони: Сувајџић, Терзић, Узелац (Црвена Звезда) Џепина, Стоисављевић, Пејчиновић (Омладинац). ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ђурикин 7, Татић 7, Томљановић 7, Узелац 8, Вакумовић 8, Целин 8, Зечевић 7.5, Сувајџић 8, Терзић 7 (Хавим 7), Рашиован 8, (Попов-), Амиџић 7, (Марковић-).ОМЛАДИНАЦ: Јагодић 5, Савић 6, Шљепина 6, Мрвић 6, (Хакач 6), Стоисављевић 6, Џепина 6, Ћеран 6, (Винцент 6), Ковачевић 6, (Бајић -), Пејчиновић 7, Видаковић 7, Хаска 6.5.

РАДНИЧКИ(СМ) - ЖАК 2:0 (1:0)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион у Хесни, гледалаца 100. Судија Живин (Нови Сад). Стрелци: Прокић у 42. и Сантрач у 54. минуту. Жути картони: Мијић и Максимовић (Раднички), Берић, Баћанов, Мајор и Владетић (ЖАК).РАДНИЧКИ: Стајчић 7, Совиљ 7(Чупић 8), Илић 8, Радовановић 8, Максимовић 8, Јовановић 7, Мијић 8 (Ристић 7), Сладојевић Д. 8 (Живановић 8), Ђурђевић 8, Сантрач 8, Прокић 8.ЖАК: Јовановић 6, Берић 6, Пурић 6, Мајор 6, Баћанов 8, Владетић 7, Фуртула 6 (Пустајић 6), Павић 5, Хосцеславски 7 (Марјанац 6), Видаковић 8, Чуљак 7.

СРЕМСКА ЛИГА

Резултати 18. кола - Мартинци: Борац – Јединство 2:0, Крњешевци: Слога Милшпед – Јадран 1:1, Сурдук: Борац – ЛСК 3:0, Бешка: Хајдук – Фрушкогорац 2:0, Стари Бановци: Дунав – Слога 2:1, Вишњићево: Хајдук – Младост 1:2, Мачванска Митровица: Подриње – Граничар (К) 1:2, Путинци: ПСК – Граничар (1:1).

1. Хајдук (Б) 18 12 6 0 44:10 42

2. Дунав 18 13 1 4 27:11 40

3. Слога 18 11 6 1 31:13 39

4. Борац (С) 18 10 5 3 34:13 35

5. Јединство 18 9 4 5 23:17 31

6. Подриње 18 7 3 8 38:33 24

7. Младост 18 7 3 8 23:23 24

8. Јадран 18 6 4 8 21:28 22

9. Хајдук (В) 18 7 1 10 24:33 22

10. Фрушкогорац 18 6 3 9 23:22 21

11. Граничар (А) 18 5 6 7 21:23 21

12. Слога Милш. 18 6 3 9 23:38 21

13. ПСК 18 4 5 9 25:43 17

14. ЛСК 18 3 7 8 11:30 16

15. Граничар (К) 18 3 5 10 24:40 14

16. Борац (М) 18 3 2 13 19:34 11

Следеће коло - Путинци: ПСК – Борац (М), Адашевци: Граничар – Подриње, Кузмин: Граничар – Хајдук (В), Купиново: Младост – Дунав, Ердевик: Слога – Хајдук (Б), Кукујевци: Фрушкогорац – Борац (С), Лаћарак: ЛСК – Слога Милшпед, Голубинци: Јадран - Јединство.

ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА - ИНЂИЈА

Резултати 18. кола- Чортанвоци: ЧСК – Полет 2:2, Белегиш: Подунавац – Слога 2:1, Крчедин: Фрушкогорац – Железничар 1:3, Јарковци: Борац – Дунав 0:5. Слободан је био Сремац.

1. Железничар 16 13 2 1 60:23 41

2. Подунавац 16 10 3 3 43:18 33

3. Дунав 16 10 2 4 39:16 32

4. Сремац 16 9 4 3 32:19 31

5. Фрушкогорац 16 7 1 8 30:27 22

6. Слога 16 5 3 8 20:26 19

7. Полет 16 3 2 11 17:34 11

8. Борац 16 3 1 12 27:53 10

9. ЧСК 16 3 1 12 14:66 10

Следеће коло - Белегиш: Подунавац – ЧСК, Нови Сланкамен: Дунав– Борац, Војка: Сремац – Полет, Крчедин: Фрушкогорац – Слога, Слободан: Железничар. Д.Б.

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати - Дивош: Хајдук - Сремац 3:3, Шашинци: Слобода - Слога 3:1, Сремска Рача: Срем - Будућност 0:0, Манђелос: Фрушкогорац - Зека Буљубаша 0:1, Бешеново: БСК - Митрос 0:1. Слободан је био Змај.

1. З. Буљубаша 13 10 2 1 44:15 32

2. Митрос 12 7 4 1 34:12 25

3. Будућност 13 6 6 1 28:8 24

4. Слога 13 7 3 3 24:10 24

5. Змај 12 7 3 2 21:13 24

6. Фрушкогорац 13 5 2 6 27:27 17

7. Слобода 13 3 4 6 19:25 13

8. Сремац 13 4 1 8 26:34 13

9. Срем 13 2 3 8 17:33 9

10. БСК 13 2 3 8 19:37 9

11. Хајдук 12 1 1 10 14:59 4

У следећем колу састају се - Сремска Митровица: Митрос – Фрушкогорац, Равње: Зека Буљубаша – Срем, Салаш Ноћајски: Будућност – Слобода, Чалма: Слога – Хајдук, Јарак: Сремац - Змај. Слободан је БСК.

ОПШТИНСКА РУМА - ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати - Никинци: Полет - Партизан 1:4, Буђановци: Младост - Напредак 2:0, Грабовци: Граничар - Јединство (Р) 1:1, Платичево: Јединство - Крушедол 1:0, Доњи Патровци: Доњи Патровци - Борац 3:1, Мали Радинци: Фрушкогорац - Хртковци 2:1, Рума: Фрушка Гора - Војводина 0: 1, Добринци: Сремац - Рудар 0:1.

1. Партизан 21 16 0 5 75:19 482. Рудар 21 15 3 3 56:17 483. Д. Петровци 21 14 4 3 46:14 464. Сремац (-1) 21 13 3 5 49:25 415. Фрушкогорац 21 10 3 8 37:36 336. Хртковци 21 9 4 8 35:25 317. Јединство (Р) 21 9 3 9 35:45 308. Јединство (П) 21 9 2 10 30:36 299. Фрушка гора 21 7 8 6 28:34 2910. Граничар 21 8 4 9 28:27 2811. Крушедол 21 7 5 9 31:30 2612. Полет 21 7 4 10 25:35 2513. Напредак 21 6 5 10 36:55 2314. Војводина 21 5 4 12 19:49 1915. Младост 21 3 2 16 19:61 11

16. Борац 21 1 4 16 19:60 7

У следећем колу састају се - Витојевци: Партизан – Сремац, Врдник: Рудар - Фрушка Гора, Нерадин: Војводина – Фрушкогорац, Хртковци: Хртковци - Доњи Патровци, Стејановци: Борац - Јединство (П), Крушедол: Крушедол – Граничар, Рума: Јединство - Младост, Жарковац: Напредак – Полет.

ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИ

Резултати 15.кола - Прхово: Младост - Словен 4:0, Карловчић: Ловац - Камени 5:3, Обреж: Граничар - Срем 3:0, Суботиште: Витез - Слобода 2:1, Попинци: Напредак - Сремац 2:0, Брестач: ОФК Брестач - Шумар 0:0.

1. Шумар 15 13 2 0 46:8 412. Напредак 15 11 2 2 56:10 353. Младост 15 9 2 4 32:15 294. Слобода 15 8 4 3 37:17 285. ОФК Брестач 15 6 5 4 31:23 236. Витез 15 7 2 6 34:33 237. Граничар 14 7 1 6 25:23 228. Срем 15 4 5 6 23:26 179. Сремац 15 5 1 9 24:35 1610. Ловац 14 3 2 9 22:64 1111. Словен 15 1 1 13 24:62 4

12. Камени 15 1 1 13 20:61 4

ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД

Резултати 14.кола - Бингула: ОФК Бингула - Борац 0:1, Бикић До: ОФК Бикић - Граничар 4:2, Вашица: Напредак - Братство 6:0, Батровци: Омладинац - Јединство (М) 3:2, Гибарац: Синђелић - Јединство (Љ) 1:3. Слободна је била Једнота.

1. Напредак 13 10 0 3 35:16 302. Једнота 12 7 4 1 29:7 253. Јединство (Љ) 12 7 2 3 24:18 234. Братство 13 7 1 5 33:24 225. ОФК Бикић 13 6 3 4 28:19 216. Јединство (М) 13 5 4 4 20:15 197. Омладинац 13 6 0 7 31:31 188. Синђелић 13 5 3 5 16:19 189. Борац 13 3 4 6 10:29 1310. ОФК Бингула 12 1 2 9 10:38 5

11. Граничар 13 1 1 11 14:34 4

ОПШТИНСКА РУМА - ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултати 13.кола - Јазак: Цар Урош - Борац 3:1, Вогањ: Слога - ОФК Краљевци 1:0, Ривица: Планинац - 27.Октобар 2:2. Младост је била слободна.

1. ОФК Краљевци 11 9 1 1 41:7 282. Слога 11 8 1 2 37:15 253. Борац 11 6 3 2 31:17 214. Младост 11 4 1 6 31:35 135. Цар Урош 11 4 1 6 22:41 136. Планинац 12 2 2 8 24:28 8

7. 27.Октобар 11 1 1 9 14:57 4

ОПШТИНСКА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултати - Велики Радинци: Борац - ОФК Босут 2:1, Шуљам: Напредак - Планинац 1:1, Гргуревци: Гргуревци - Борац (Р) 0:0.

1. ОФК Босут 6 4 1 1 17:5 132. Борац (ВР) 6 4 1 1 12:9 133. Напредак 6 1 4 1 4:4 74. Борац (Р) 6 1 3 2 6:9 65. Планинац 6 1 2 3 8:10 56. Гргуревци 6 0 3 3 5:15 3