Година XLIX Сремска Митровица Среда 19. август 2009. Број...

Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 19. август 2009. • Број 2530 • Цена 40 динара

Зашто сељаци траже помоћ немоћне државе

Скица за портрет: Зоран Смајић, начелник Полицијске управе Сремска Митровица

Колико кошта полазак у школу

Нова радионица у Музеју Срема: Како су некада ковани мачеви

Репортер Сремских новина на Међународном волонтерском кампу у Моровићу

странa 6.

странa 14.

странa 16.

стране 25-27.

странa 3.

странa 4.

у овом броју:

Сремски спорт

Летњи одмори су на измаку, како за родитеље, тако и за децу. После

незаборавног летовања на мору, пла-

нини и бањи, или код родбине, праву разоноду је могуће наћи и у свом гра-ду. Плажа, паркови, ресторани, шета-

лишта, као и дечја оаза на митровач-ком градском тргу пружају добру при-лику за забаву и одмор. М. М.

Играрије

На атлетском Првенству света у Берли-ну, наша сјајна алтетичарка Драгана

Томашевић изјавила је да јој је ово последње такмичење у дресу репрезентације Србије и да ће прихватити понуду једне од неко-лико држава да пређе у њихове редове !

У Атлетском клубу „Сирмијум“ у Сремској Митровици кажу да о овоме није било зва-

ничних разговора и да је, пред Првенство света, наизглед било све у реду, мада се већ дуже време осећало незадовољство наше трофејне атлетичарке.

Да ли ће Драгана остати и даље репре-зентативка Србије, знаће се већ током ове седмице.

(Опширније на страни 25.)

Збогом Србији !?

Среда, 19. август 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише: Милиjaна Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

ЖицаСад већ не стижемо да испратимо какви су најновији

модели избачени, нема кога не жуља у џепу, а се-тимо се само пре двадесетак година, за мобилни још нико није ни чуо, а ко је имао фиксни са антеном био је цар. Углавном смо сви имали оне Искрине што пијучу, па трчи! А ко је имао тинејџера у кући морао је да купи жицу од 20 метара о коју су се наравно сви саплитали. Само пратиш жицу, и дођеш до за-творених врата, иза којих се чује кикот. Било је слат-ко спуштање слушалице (за тинејџере али и опасне средње године) нигде идентификације. За манијаке је постојао «лопов» и опомена. Онда се појавила секретарица (не она с добрим ногама) за пословне људе, али су је обилато користила и физичка лица са опседајућом родбином и пријатељима.

Па онда фиксни (стабилни а мобилни) за по кући и около. У почетку није давао могућност дугачких раз-говора због тежине, осим коришћења лежећи. Сад је осавремењен па можете и да кувате и да причате, мада се врат мало укочи а и никако не ваља ако ме-сите тесто да сами типкате. Невоља код њега је кад вама хитно треба, нигде га нема. Обично буде негде иза кревета. Или умотан у згужвану постељину па се не чује и не види док не дође време за спавање ( најчешћи изглед спаваће собе, карактеристичан за четворочлане породице са запослена оба родитеља, осим ако је мајка незадовољна послом те вежба за кастинг за хотелску собарицу ). Нема везе ако неко зове, видећете после ко је. А и шта вас брига. Нисте ватрогасац.

Мало уме да нервира и што мора стално да се пуни ( „Иди га ТИ стави на базу“), а и што не ради кад нема струје („Јесам ја рекао да су они жичани најбољи“). Али ново време – нове навике.

Мобилни је наравно посебна тема, више ни мала деца не могу без њега, нема шта му нису уградили, и срамота је ако имате онај основни модел. Све је мањи и тањи ( увек ме занимало како га користе људи са дебелим прстима, и великом диоптријом). Где год кренете нешто пишти, свира, разни звуци (чак и ори-гинални). И не дај Боже да вам се поквари. Настаје општа паника. Вади картицу, преписуј бројеве ( рођени пре седамдесетих...) што је сигурно сигурно је, трчи и по сунцу . „Ако не може да се поправи ево имам чекове“...“Како не примате чекове???“ .

Или да заборавите да га понесете. Шта све не смете да заборавите кад излазите из куће, сад још и мобилни. Назад - пућ у торбу, па кад га чујете како пева негде из дубине ташне, а очекујете евентуално ( бити мајка је горе него ватрогасац, ) важан позив, баш у тренутку сте кад су вам руке заузете (волан, банкомат, снижења) зароните у исту па све има, само њега нема.

Пошто су све опције разговора скупе за норма-лан (?) свет, прибегавате куцању порука у малим, средњим и огромним количинама. Научите на једну врсту менија, а игром судбине деси вам се нов теле-фон са новим менијем, пропаде три дана док не сав-ладате промену.

Постали смо сви зависници као да смо рођени с телефоном. А где гори?

Протекле недеље у Сремској Митровици, у болничком кругу

отворен је Диспанзер за физикал-ну медицину и рехабилитацију, у објекту за чију реконструкцију и опремање је Град из буџета уло-жио око четири милиона динара.

Према речима начелника овог Диспанзера др Владмира Лукића званично диспанзер са радом је почео од понедељка 17. августа, а у њему ће у две смене ради-ти два лекара специјалистичке струке физикалне медицине и рехабилитације, као и више физи-отерапеута. Др Лукић очекује да ће пацијената бити пуно, јер како каже велики број грађана болује

од дегенеративног реуматизма, а диспанзер ће бити право место за успешно лечење, с обзиром да је савремено опремљен.

Директорка Дома здравља Сремска Митровица др Нада Зец Петковић наводи да је отварање овог диспанзера још један корак напред у подизању нивоа здрав-ствених услуга.

- Пружамо првенствено услуге примарне заштите, односно пре-вентивне прегледе, али и куратив-не, за контролу и спречавање де-формитета коштаног система код пацијената и за све оне мале и ве-лике грађане који имају проблеме ове врсте, који ће на овом месту

добити дијагностичке и терапијске услуге.

Начелница Управе за здравство Наташа Копчић каже да ће се отварањем Службе за физикалну терапију и рехабилитацију подићи значајно ниво примарне здрав-ствене заштите у нашем граду.

- Вредност ове инвестиције је око четири милиона динара која су утрошена за реконструкцију овог објекта и опрему, а средства су обезбеђена из буџета Града- Упра-ве за здравство и делимично из соп-ствених средстава Дома здравља. На овај начин наши грађани ће у много бољим условима остварива-ти терапију и рехабилитацију, на-води Наташа Копчић.

Ј.З.-Ж.Н.

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ОТВОРЕН ДИСПАНЗЕР ЗА ФИЗИКАЛНУ МЕДИЦИНУ

Бољи услови лечења и рехабилитацијеУ реконструкцију и опремање објекта Управа за здравство уложила четири милиона динара

Др Владимир Лукић: Диспанзер ће радити у две смене

Отварање Диспанзера

Нови простор Службе за физикалну медицину

Среда, 19. август 2009. 3

Придружујући се општем незадовољству паора у

Србији, сељаци Срема и Мачве најавили су недавно и ради-калније потезе ако се не дође до реалне цене пољопривредних производа. С друге стране, ограничен простором деловања немоћне државе у слобод-ним тржишним условима, ми-нистар пољопривреде Саша Драгин најавио је за ову недељу преговоре са великим откупљивачима.

- Министарство се сложи-ло да се направи састанак са кључним „играчима“ који откупљују пољопривредне производе и изврши притисак да пољопривредницима плате најбољу могућу цену за њихове производе. Откупљивачи не смеју заборавити да ће им пољопривредници требати и следеће године и да је про-изводња пшенице, кукуруза, сунцокрет и других култура у обостраном интересу – пору-чио је Драгин апелујући да се разговори воде за столом а не на улици.

А како данас живи просе-чан сељак из категорије нешто

имућнијих јер има сопствену механизацију, покушали смо да сазнамо у посети домаћинству 61-годишњег Богољуба Миће Радосављевића из Гргуре-ваца. Он обраћује 10 хектара своје земље и још неколико у аренди. Некада је радио мно-го више земље у аренди, сада му се то не исплати. Смањио је и тов стоке јер захтева велика улагања уз неизвестан плас-ман.

- Сви су смањили про-изводњу. Скупа нафта, семе, хербициди, наднице... Скупо ђубриво се све мање користи па и не чуди што су приноси све мањи. Неће сељак да баца паре у њиву и губи. За њега ће бити, а држава нека издвоји девизе па нек увози храну – огорчен је Мића.

Да је мука дотерала до краја сведоче просте рачунице: ове године су паори у Фрушкогорју просечно имали принос 2,5 до 3 тоне пшенице по једном ката-старском јутру. Сада пшеницу нико не откупљује. Тек поне-ки млинар понуди 9,5 динара за килограм. Од рода с једног јутра могу максимално доби-

ти 30.000 динара. Ко је дао 150 евра за аренду по јутру и 50 евра за комбајнирање, преостаје му 10.000 динара да покрије трошкове орања, сејања, вештачких ђубрива, семена... То ни чаробњак не би могао извести по цени вештач-ких ђубрива већој од 3.000 ди-нара за 100 килограма, давању 220 до 250 килограма рода за 100 килограма семена, а о раду да се и не говори.

- То је наша стварност. Јефтино продамо пшеницу а купујемо скуп хлеб. Ма, хлеб боље и да не помињем. Оста-вимо нешто жита, узмемо брашна и пекарима дајемо ки-лограм брашна за векну хлеба од 500-600 грама. Једна киф-ла кошта 15 динара, колико и скоро две киле пшенице. Пре-

вари те ко стигне. Држава лане појефтинила гориво баш кад смо завршили све јесење ра-дове. Сигурно ће сада с јесени, чим почну берба и сетва, гори-во опет поскупети. Десет кила пшенице за литар нафте. Не може се то издржати – каже Мића.

Он каже да је код свих механизација дотрајала.

- Последњи нов трактор ку-пио сам 1988. године. Ове го-дине сам купио трактор, али не нов, већ је исто 1988. годиште, само мало нешто бољи од мог дотрајалог – наводи угледни пољопривредник и каже да од министра ништа ни не очекује.- Оно мало жита што су откупиле робне резерве могли су наку-пити у пар већих села. Толико времена прошло од жетве, а сви ћуте као да жито никоме не треба. Не тражи сељак не-

реалну цену као што је лањска била, али нећемо ни да пропа-дамо. Нека нам по јутру оста-не зарада од макар 500 кила жита. Министри се само сликају а месари, пекари, млинари, произвођачи сточне хране сами договоре цене и уцењују сељаке. Узели од сељака џаба соју а цена сојине сачме отиш-ла у небеса. Кукуруз јефтин, а сточна храна све скупља.

Ипак, у његовом старом тови-лишту је нова тура товљеника. Не зна да ли ће касније наста-вити овај посао. За ново тови-лиште треба много пара, баш као и да замени дотрајали чар-дак. Треба много уложити да би, по садашњим ценам, сигур-но – пропао !

Мићин ујак, 76-годишњи Бора Весковић каже да преживљава од 6,5 јутара земље и 8.500 пензије.

- Кад на вашарима видим да сељаци купују војничке чакши-ре по 200 динара, знам докле смо стигли. Чујем да по селима банке људима узимају земљу и куће јер по садашњим ценама не могу да врате узете креди-те –каже Бора Весковић.- Има људи који још нису наплатили прошлогодишњи род шљива. Мени сада нуде 10 динара за килограм, а лане су биле 12 динара. То је наш живот.

Он каже да обрађује земљу од како зна за себе, а од 1985. је у инвалидској пензији.

- И у оно, назови сретно време, кад су задруге добро пословале од сељачке муке, предлагали смо да се део мар-жи одваја за сељачке пензије. Сад нема ни задруга ни чести-те пензије – прича нам деда Бора.- За све моје године нисам видео мора ни бање, радим, преживљавам, а сада и губим што имам земљу.

Ж.Неговановић

ТРАГОМ СВЕ ЧЕШЋИХ ПРОТЕСТА СЕЉАКА

Траже помоћ немоћне државеНеодржива ситуација да је кифла скоро као два килограма пшенице, да сточари на паре за испоручене товљенике чекају и дуже од месец дана и да се стално цене пореде са окружењем где су субвенције пољопривреди далеко веће

Нисмо конкурентни

Удружења која нису учествовала у прошлонедељним проте-стима, припремала су састанак са министром пољопривреде, где ће изнети минимални износ потребан за Аграрни буџет 2010. године и тиме заправо обавезати Владу да промени курс према финансирању пољопривреде.

- Са издвојених мање од 50 евра по становнику за аграр и уз отворени увоз, ми никада нећемо бити конкурентни фар-мама у ЕУ – поручио је у име Уније пољопривредника Златан Ђурић.

Ратари у Војводини, два месеца пре нове сетве пше-нице, направили су рачуницу по којој без приноса од 5,2 тоне зрна по хектару неће бити зараде, а уважавали су и чињеницу да Србија има годишње потребе за 900.000 тона хлебног жита и прелазне залихе од 300.000 тона. Већи род од овог износа је роба за извоз и за тржишну утакмицу, у којој ови пољопривредни произвођачи нису конкурентни без подстицаја.

Ратари који су имали ниске приносе 3,2-3,5 тона по хекта-ру са откупном ценом од 10 динара имају губитке.

Кредитирамо прерађиваче

- Испоручио сам 10 прво-класних бикова по 1,7 евра за килограм и не знам да ли ћу их више товити. Теле кошта и до 600 евра, хра-ниш га 10 месеци, скупом детелином и премиксима. Само је сада кукурз јефтин. И, кад направиш рачуницу, видиш да се не исплати – прича Радосављевић.- Једино шверцери добро живе, а опет, да није њих, не бисмо имали коме про-дати стоку. Прасад скупља од 200 динара, килограм концентрата 50 динара, а кад их испоручиш великој кланици паре чекаш и по 40 дана. Сељак све кре-дитира, и прерађиваче и државу.

Мића Радосављевић и Бора Весковић: Како год окренеш, нема рачунице

Стари прикључци за машине само се префарбају


Бити начелник сремске полиције вазда је била

фотеља за коју су се отима-ли разни страначки кадрови, плус претенденти по другом основу. Откада политика бира начелнике бивало је лоших персоналних решења и ка-дрова који се баш нису пре-више мешали у свој посао, не што нису хтели, већ што нису умели, као и наравно добрих полицајаца који су унапреди-ли рад овдашње полиције. Да-нас скоро годину и по дана у „врућој“ начелничкој столици седи Зоран Смајић дипломи-рани правник и упућени тврде, а он не пориче, да га на ову дужност, није довела полити-ка и припадност некој странци, већ дугогодишњи полицијски рад на разним пословима од оперативца до шефа одсека, па начелника, како се то тада звало ОУП-а Шид. Да ће бити полицајац одувек је знао. Да ли из разлога што му је и отац Спасоје то био и из полиције у Шиду отишао у пензију, или што је тако записано у неком роковнику судбине, тек по-некад у шали каже да му је фотељу тата оставио и у бук-валном смислу, јер фотеља која је давних година набављена у Шиду за начелника је још из времена његовог оца, а и данас је тамо. Само се претапацира и мења „кориснике“.

Хамлетовска дилема: Фудбалер или полицајац

Зоран Смајић је поре-клом Шиђанин, али рођени Румљанин јер је мајка Слав-ка циљано отишла у Руму те 1964. године код своје маме да се тамо породи, с обзиром да Шид нема породилише. У Шиду је завршио све школе од основ-не до средње - правно биро-технички смер и уписао Прав-ни факултет у Новом Саду, јер је факултет безбедности био једино у Скопљу, а то је било много далеко од његовог Шида. Само накратко тих година био је у дилеми да ли да буде про-фи фудбалер јер је више го-дина активно играо фудбал у домаћем Радничком, или да учи права и буде полицајац. Шта је конкретно пресудило не зна се, да ли ауторитет оца или његова младалачка жеља, тек каже да се није покајао јер воли полицијски посао и о другом не размишља. Не пори-че да је фотеља врућа и уто-лико што у овом послу увек има покушаја разноразних интервенција од партијских до оних других, али успева да им се одупре, јер како каже када би једном направио преседан и сакрио неку кривичну пријаву у фијоку, запечатио би своју каријеру јер се то не уклапа у профил полицајца и старешине који је њему прихватљив. На-равно, то што је неко урадио

кривично дело не значи да ће се наћи иза решетака јер је то процес који има свој след ства-ри. Није довољно слутити или знати да је неко криминалац, већ прибавити ваљане доказе о почињеном и спаковати све то у кривичну пријаву тужи-лаштву. Што често није нимало лак посао.

Као старешина увек се зала-гао не за примену силе у послу, већ разговора и слова закона, а овлашћења им нису мала, јер сматра да на крају то уроди плодом више него батинање, које уосталом није ни допу-стиво. По логици ствари Шид у којем одувек живи познаје најбоље, па и проблематичне ликове, јер влада ситуацијом на терену. Срем географски није мали па треба под контролом држати све оне жестоке момке, потенцијалне ликове из читуља из великих центара јер путе-ви криминала свих врста воде управо кроз Срем према запа-ду. Плус стотинак километара границе према Хрватској и оној према Босни. Верује и то увек истиче да је безбедност у Сре-му на сасвим задовољавајућем нивоу. Овде нема организо-ваних криминалних група, а у сталним полицијским акцијама почишћени су такорећи сви који су у том свету нешто зна-чили. Од румских „бомбаша“ до многобројних дилера. На-равно, то не значи да у Срему нема криминалних радњи, а о томе говоре и статистички по-

даци према којима је овдашња полицијска управа на четвртом мести по броју што почињених и расветљених кривичних дела, поготову дроге, одмах иза ве-лики центара.

Мало дана за доколицу

Посао у полицији, који обавља од деведесете годи-не, не оставља му много вре-мена за доколицу и породицу. Ожењен је супругом Невен-ком која ради као судија и имају два сина – Милоша и Ненада. Да ли ће неки од њих кренути његовим, дединим и стричевим стопама, јер му је и рођени брат полицајац, још се не зна, али ако буду хтели да раде овај посао, наравно, да их неће спречавати и одговарати. За сада је важно да су одлич-ни ђаци. Супруга је стуб куће и води рачуна о свим оним не-избежним свакодневним сит-ницама, од кувања, спремања, набављања. Он понекада за своје пријатеље направи фиш паприкаш или роштиљ, али варјачу баш не узима често у руке јер просто нема кад. Живе у кући коју је купио тако што је продао очев стан, па су је он и супруга онда уређивали. Нема викендицу, каже можда ће је имати једног дана када оде у пензију, али има мали вино-град о којем не стиже да води рачуна, мада сваке године буде домаћег вина и ракије јер се

шогор који је у овоме тата-мата брине о његовом малом поседу. Пуши бели марлборо, алкохол не пије често, сем на слављима и седељкама са старим друшт-вом и то је онда обично вино. Тада се феште и заврше не-ком од њихових песама, а уме и да запева уз тамбуре. Шид-ски тамбураши знају већ којом песмом треба кренути. Често прошета Шидом и нађе се у кафићима на еспресу са својим друштвом. Фудбал као стара љубав никада није избледела, па је једно време после актив-ног пикања лопте био у клуп-ским структурама, али сада не остаје за то времена, већ само онако рекреативно са друшт-вом, чисто да се подсети ста-рих добрих времена. Не меша посао и пријатељства и зна до-бро да процени ко му је прави пријатељ, а ко „по службеној или интересној дужности“. Вози десетак година стари ауто и службени пежо. Дешавало се да га саобраћајци зауста-ве због редовне контроле или мањег прекршаја, а чак је неке и наградио јер су поступали по пропису. По природи ствари и посла има службени пиштољ, који носи баш кад мора, а у кући само ловачку пушку, мада у лов не иде.

Било је момената када су му нуђене паре да зажмури на једно око, што нормално није прихватио, не због висине по-нуде већ принципа. Верује да и у сремској полицији, као

и свуда има и корумпираних полицајаца и мисли да они штете угледу огромне већине часних и поштених који свој посао раде по правилу службе и слову закона. Када би знао који су, лично би се залагао да такви што пре заврше иза ре-шетака, тамо где им је и место. Већина таквих прича углавном остаје на новоу рекла – каза-ла и спекулација, враг би знао из којих и чијих намера. Када начује такве приче воли да провери, јер што мање таквих- служба ће имати већи углед.

Упућени кажу да је његовим доласком на чело полиције направљен ипак неки ред у служби, што је нормално по-следица познавања прилика и дугогодишњег искуства у овом послу у којем је важно држати конце у својим рукама. Заго-ворник је тезе да и полицијски посао мора да буде под буд-ним оком јавности, наравно онолико колико не угрожава истрагу и зато редовно држи прес конференције о учинку у њиховој служби. Одговара и на неугодна питања новинара, али зна и да пресече и упути на надлежну адресу. Верује да ће у професији полицајац до-чекати и пензију, без обзира што плате овде нису велике, јер није увек све у новцу. Мно-го је лепше радити посао који знаш и волиш. И за који си се школовао.

Јованка Зурковић

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: ЗОРАН СМАЈИЋ, ПРВИ СРЕМСКИ ПОЛИЦАЈАЦ

Сремац по рођењу, полицајац по опредељењу

Срем географски није мали па треба под контролом држати све оне жестоке момке, потенцијалне ликове из читуља из великих центара јер путеви криминала свих врста воде управо кроз Срем према западу. Плус стотинак кило-метара границе према Хрватској и оној пре-ма Босни.

Вози десетак година стари ауто и службе-ни пежо. Дешавало се да га саобраћајци зауставе због редовне контроле или мањег прекршаја, а чак је неке и наградио јер су поступали по пропису.

Зоран Смајић

Среда, 19. август 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

НИЈЕ ДРУГОВИМА ЛАКО

У једно мачванско село, у време ра-ног социјализма, дошли секретар опш-тинског комитета и високи партијски и државни функционер. Дочекало их цело сеоско руководство на челу са секрета-ром партијске ћелије. Он их је провео кроз село, домаћински угостио, а онда, шерет по природи, почео да им прича вицеве, прво на свој начин, а онда је пецкао и госте. Њима није било право. Ценили су да ли неки од вицева има политичку жаоку, да би се оградили од шаљивџије, како би имали разлога да се извуку из непријатне ситуације. Али и шерет је био вешт. Умео је да одреди дозвољену меру. Приликом испраћаја, приметивши нелагодност код гостију, домаћин се само смешкао. Седајући у кола, високи функционер га је упитао: - Има ли неки нови штос?

Сад тек разумем вашу забринутост и ужурбаност. Није вама лако. Тежак је ваш живот. Сваког дана: улази у кола, излази из кола. Треба то издржати.

ГОВОР МРЖЊЕГовор мржње

на све стране лети,народу се

лажна прошлост свети.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Победницима се и злочини рачунају у јуначка дела.• Укинимо црне хронике, пишимо само црвеним словима.• Смеха има на претек, у новом циркусу су сами кловнови.• Дођите сутра, да их подсетимо за - прекосутра.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Мала моја поштена ми буди,ко не тражи, а ти му понуди.

Лези мала, лези поред јарка,да правимо Краљевића Марка.

Ако нећеш, ти доведи прију,да правимо Мусу Кесеџију.

Из бор: Милић

Јовановић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Ако сте у претходних неколико ме-сеци макар мало пратили медије,

нисте могли а да не чујете за њега. Средњошколца шидске Техничке шко-ле „Никола Тесла“, који је заједно са својим тимом другара дошао на идеју да се организује семинар информацио-них технологија „Тесла Опендејс 2009“. Тај перспективан, и пре свега стручан младић, јесте Милош Јовановић, од јесени ученик четвртог разреда поме-нуте школе на смеру електротехничар рачунара.

Да је свако од нас присталица изреке и поштапалице да на младима свет остаје, није се у пракси баш често показало. Чак напротив, ако сте млади то вам је отежавајућа околност. Да вас не подржавају изговор је недостатак вашег искуства и потврђивања. Али одакле почети, ако не од почетка!? Доказати да сте способни и да можете много тога препрека је коју треба успешно савладати, иначе ће жалити што су вам дали шансу и траћили време.

Милош је показао да је стручан, способан и да жели да напредује. За то је имао велику подршку како своје породице и пријатеља, тако и школе. Наилазио је на потешкоће и неразумевање појединаца, али на то мораш бити спреман, када си мало изнад просека и када непрестано желиш напред.

Обећавајући почетак са „Тесла Опендејс 2009“

На иницијативу овог младог човека, а у организацији Техничке школе „Никола Тесла“ и уз подршку Канцеларије за младе општине Шид, у савремено опремљеним кабинетима инфoрматике поменуте школе, одржан је тромесечни семинар „Тесла Опендејс 2009“. За око 60 ученика основних и средњих школа из Србије, ово је била прилика да обогате своје знање из области информационих технологија које нису обухваћене редовним школским градивом. Заинтересованост је била велика јер су теме предавања биле

интересантне, савремене и интерактивно конципиране, а то показује и број од 360 кандидата који су покушали да похађају семинар. Оних 60 који су се својим знањем истакли у односу на друге и на тај начин били у могућности да науче нешто ново, били су подељени у три групе – информационе технологије, операциони менаџмент, те графички дизајн и дизајн интерактивних медија.

- Идеја о семинару родила се такорећи преко ноћи. Седео сам за рачунаром и претраживао интернет, гледао неке сајтове. Често сам наилазио на „опендејс“ и помислио зашто и ми то не бисмо организовали. То сам и предложио својој школи и друговима. Било нам је интересантно да то што смо научили пробамо и да на неки начин презентујемо. За шта смо добили пуну подршку школе, али и Канцеларије за младе. Моја улога је била улога координатора тима који је био задужен за организацију семинара, за који сам и осмислио агенду тема и предавања, те се потрудио да доведем квалитетне предаваче – говори нам Милош.

Да је успех овог семинара заиста велик, говори и чињеница да је подржан од Народне канцеларије и кабинета председника републике, али и од многих других институција и особа са којима су остварни контакти. Због тога је у плану да се слика „Тесла Опендејс“ оствари и на националном нивоу, те да га можда похађају најбољи ученици Србије. Али о тим плановима више и конкретније ће се знати на јесен.

Играоница је крива за све

Рачунари многима служе само и искључиво као машина на којој се могу играти игрице. У почетку и Милош је донекле био један од њих. А потом је уследила све већа и већа заинтересованост за рачунар и све у вези са њим. Свој први рачунар добио је са неких десет, једанаест година. А како је до тога дошло открива нам он сам.

- Како сам стално тражио новац за играоницу, родитељи су схватили да је исплативије да ми купе рачунар. За Божић сам ушао у собу и видео силне

кутије у којима су се налазили делови рачунара. Био сам заиста одушевљен. Временом, и просто неким следом догађаја, сам то баш и заволео. Трудио сам се и, наравно, и даље ћу се трудити да се што је више могуће усавршавам у области информационих технологија. Да стекнем високо образовање и перманентно пратим све новине у вези са њима – открива нам овај амбициозни средњошколац.

Певам дању, певам ноћу

Ко пева зло не мисли. А Милош је каже спреман у сваком тренутку да пусти глас, да развесели друге, али и себе, јер је за њега музика право уживање. Често се деси да са друштво остане до дуго у ноћ, певајући и дружећи се. Може да слуша све и свашта, али оно што највише воли јесте домаћа поп музика. С тога му је Здравко Чолић, идол у сваком погледу. Похађао је и музичку школу. Две године је свирао хармонику, а пет година тамбуру. Каже да је нешто покушао и са клавијатурама, али му баш и није успевало.

- У сваком тренутку спреман сам да запевам. Иако нисам баш увек расположен за песму. Али свако расположење има своју подлогу у музици, па је тако и ја проналазим. Набавио сам сву студијску опрему која ми је потребна, купио микрофон и миксету, па сада стално нешто снимам и компонујем. То ми је стварно велика љубав. То ме опушта и развесељава – каже нам Милош.

Да је способан доказује протекли семинар. Да је комуникативан уверили смо се сами. Врло срдачно, елоквентно и отворено је разговарао. Сматра да је добра комуникација, поред знања, веома битан фактор да се нешто уради на прави начин. Само се надамо да ће му се у земљи пружити добра прилика која ће успети овде и да га задржи. Јер како каже ако се то не оствари, покушаће негде у иностранству. Штета би била да останемо сиромашнији за једног оваквог младог, амбициозног човека.

Вања Продановић

ШИЂАНИН МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ, ПЕРСПЕКТИВНИ МЛАДИЋ ИНФОРМАТИЧКЕ ЕРЕ

Знањем и комуникативношћу остварује циљеве

Свака едукација је корисна

Милош Јовановић поред шко-ле образовање стиче и на разним семинарима широм земље, али и иностранства. Каже да је био на готово свим семинарима из облас-ти информационих технологија које су се одржавали у Србији. Требао је да иде и на један такав семинар у Херцег Нови, међутим, због тре-нутне финансијске ситуације, шко-ла није у могућности да га тамо по-шаље. Такође, био је у Петници на семинару о асторномији. У Лондону је три недеље боравио на усаврша-вању језика. Оно чиме се тренутно бави јесте уређивање сајта Шидка-фе, који је са прекидима радио, а Милош обећава да ће овај пут бити онако баш како треба. Још један од пројеката је и електронски днев-ник, који се труди да прилагоди на-шем систему образовања. Жели да га истестира до максимума како се слу-чајно не би догодила нека грешка.

Милош Јовановић на отварању Опендејса


Иако ђачки распуст још увек траје, родитељи су већ

увелико почели да припремају своју децу за прве школске дане. Нарочито детаљне и озбиљне припреме, уз извесну дозу треме, имају маме и тате чије дете тек треба да крене у први разред. Они желе да њихо ђаче прваче буде што боље снабдевено најквалитетнијим школским пробором, да има лепу школску торбу, марки-ране патике за физичко, те да целе године буде лепо и модерно обучено. За све то, судећи по актуелним ценама у књижарама, бутицима и про-давницама спортске обуће, неопходно је издвојити једну просечну плату, односно од 15 до 25 хиљада динара.

Да би се купила нова гар-дероба за првака потребно је издвојити око осам хиљада ди-нара, колико укупно коштају јесења јакна, дубоке ципеле, патике, фармерке и дукс. У бу-тицима дечје гардеробе јакне се крећу од 2.300 до 3.300 динара, ципеле су од 1.800 до чак 5.000 динара, пати-ке исто толико, фармерке од 1.200 до 3.000, а дуксеви од 800 до 3.000 динара. Дакле, у осам хиљада динара уклапају

се они родитељи који су мало скромнији при одабиру одеће и обуће, док они други, који желе да им деца носе познате „марке“, морају да имају дале-ко дебљи новчаник.

Када је реч о школском при-бору, управо првацима треба највише тога купити, с обзиром да они немају ништа што им је преостало од прошле године, као што је то случај са старијом

децом. Како каже власник књижаре

„Мост“ у Шиду Зоран Бојанић, ове године, у односу на прет-ходне, продаја школског при-бора је почела много раније, још са првим данима августа.

- У нашој књижари цене торби и ранчева су врло попу-ларне и крећу се од 1.300 до 2.100 динара. Торбе за прва-ке се одлично продају, јер су

квалитетне, с обзиром да су ојачане и да имају гаранцију од три месеца. Најпродаваније су торбе домаћих произвођача, што значи да позната марка не гарантује увек и квалитет. Имамо свеске и школски при-бор изузетног квалитета, а цена им је остала иста као и пре две - три године. Свеске малог формата су 15 дина-ра, док је тврди повез свеса-ка од 100 листова 50 динара, самолепљиви омотачи за књиге домаће производње коштају 15 динара, док су омотачи за све-ске 10 динара, а оловке марке „штедлер“ стају од 10 до 30 ди-нара. Код нас у књижари купци имају могућност да пазаре на одложено плаћање, у неколико

рата, у зависности од износа – каже Зоран Бојанић, из шидске књижаре „Мост“.

И у осталим књижарама цене прибора су углавном уједначене. Тако мале свеске коштају од 10 до 30 динара, велике од 30 до 150, фломасте-ри стају од 60 до 510 динара, темпере од 150 до 280, графит-не оловке од 20 до 55, резачи од 34 до 55, гумице за брисање од 10 до 45, а дрвене бојице су 50 динара.

Они са скромнијим месечним примањима решење проналазе у кинеским продавницама и на пијацама, где су цене знатно ниже него у књижарама.

С. Михајловић

Стара мудрост каже: „Садашњост са завишћу, а

прошлост с поштовањем пра-тимо“.

Шидски књижевни ства-ралац протојереј ставрофор хаџи-Ђорђе Воларевић, новом књигом, посвећеној јубилеју ма-настира Крушедол и светој лози Бранковића, потврђује речену мисао, посебно у њеном другом делу, јер је и поетско казивање о Бранковићима и прозни текст о страдању српских светиња у време Другог светског рата израз ауторовог поштовања према ономе што нам је све-то и о чему се мора с дубоким уважавањем говорити. То је по-рука нараштајима, преношење завета наследницима духовно-сти нашег народа да се не сме препустити забораву све оно што је допринело стварању и јачању особености рода.

Аутор је упутио критику на део прошлости обележен неразумевањем и немаром према ономе што је вековима, с љубављу, стварано и према ономе што је проверени чувар традиције и идентитета српског народа.

Поезија коју признати шидски аутор и духовни пастир дарује читаоцу, сведочи о прошлости Срема, поносној, раскошној, али и тешкој, оптерећеној ратовима и неразумевањем. Да нема потешкоћа не бисмо

знали колико је лепо досећи и осетити лепоту. „Не кује се царство на душеку, мед ијући и вино пијући“, речи су владике и владара Његоша и најбоља су илустрација потребе да се трудом и великим радом дође до жељеног циља.

Прота је своје епско-лирско казивање, илустровано једним делом прозним текстовима, компоновао у седам целина: Бранковићи кроз историју, Срем и православље, Препо-добна мајка Ангелина, Значај и улога Српске православ-не цркве у Аустроугарској, Страдање српских цркава и манастира у Другом светском рату, Послератна небрига и туга и Отрежњење православ-ног рода.

У делу целине посвећене страдању српских светиња у Другом светском рату аутор при-лаже копије доказа-записника настале након утврђивања чињеница које страшно сведо-че о бестијалности оних којима ништа није свето, који нису могли да осете духовну снагу и лепоту даровану од људи, али ти дародавци су друге нације и вере и зато су страдали. Монструозна замисао да тре-ба уништити све оно што при-пада тренутно незаштићеном, још једном је потврдила да се у различитим историјским прили-кама експонира неразум, рађа

нехуманост и неразумевање и чине се дела која срамо-те људски род и све оне који верују у доброту и лепоту.

Хаџи-Ђорђе Воларевић у свом књижевном опусу, а и у овој књизи, користи велико животно и радно искуство које претаче у стихове, али користи се и бројном литературом јер жели да чињеницама и истином потомству остави дело из којега се може много и научити. У сва-ком од својих досадашњих дела прота показује и своју жељу да едукује све оне који желе да се надахну нашом прошлошћу и схвате садашњост, а желе бољу будућност.

Стил којим пише аутор је јасан сваком читаоцу, приме-рен је широј публици, те на тај начин свако може да разуме вољу са којим песник износи своје емоције. Вредност овога дела јесте и у томе што је аутор зналачки историјска и друга друштвена збивања преточио у стих, истину опевао, а читаоце подучио.

Протојереј ставрофор хаџи-Ђорђе Воларевић показује несмањену вољу за ствара-лаштвом, а жеља свих оних који поштују његово дело јесте да се што пре јави новим поет-ским казивањима и да обрадује своју читалачку публику новом лепом песничком речју.

Душан Лукић

Брига о младима и укљу-чивање младих у конструк-

тивне пројекте врло су важни циљеви ресорне градске упра-ве. Начелница управе Наташа Копчић рекла је да је поводом обележавања Међународног дана младих, Канцеларија за младе града Сремска Митро-вица организовала акцију под називом ''Дај свету своје боје – волонтирај'', а све у циљу подстицања активизма младих у креирању омладинских про-грама и политике према млади-ма у овом граду.

-Користимо прилику да најавимо израду акционог

плана за младе у нашем граду који ће ускоро бити усвојен на Скупштини града, каже Наташа Копчић.

Канцеларију за младе представио је Никола Бу-дошан речима да је ова канцеларија имала истакнут штанд на Срем Фолк Фесту који је одржан у Сремској Митровици, са циљем да се што већи број младих волон-тера укључи у активан рад канцеларије. Игром случаја завршни дан Срем Фолк Феста је 12. август - Међународни дан младих.

Л. В.

OБЕЛEЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН МЛАДИХ – 12.АВГУСТ

Дај свету своје боје – волонтирај !

Штанд Канцеларије за младе са волонтерима

НОВЕ КЊИГЕ

Поклон манастиру KрушедолуПротојереј ставрофор хаџи-Ђорђе Воларевић: Свети српски Бранковићи

КОЛИКО КОШТА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

За првака цела платаРодитељи који своје дете опремају за полазак у школу, за куповину комплета уџбеника, школског прибора, одеће и обуће требају да издвоје, у просеку, око 20 хиљада динара

Добра понуда у шидској књижари Мост

Бесплатни уџбеници

Да би торбу ђака првака испунили уџбеницима, родитељи треба да издвоје око 4.000 динара за комплет, а неке ђаке, који почетком септембра пођу у први разред, на школским клупама сачекаће комплет бесплатних уџбеника. Међутим, прваци који добију те уџбенике мораће да их чувају и да их на крају школске године врате, у супротном родитељи ће бити принуђени да плате сваку оштећену књигу.

Питање је само како ће бити решен проблем интерактив-ности, с обзиром да је предвиђено да се већина задатака из свих предмета решава управо у уџбеницима.


СКЛОПИЛИ БРАК: Баленовић Марин, мед. техничар и Цагарић Нада, мат. гимназије, Поповић Марко, студент и Гојак Теа, студент, Модрић Срђан, ку-вар и Јоветић Татјана, жел. техничар, Танацковић Ла-зар, радник и Шорошковић Бранкица, трговац, Вујић Драган, трговац и Хоехн Миленка, екон. техничар.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Вујиновић Зоран и Анђелка - Срем. Митрови-ца, Жеравић Мирослав и Зденка - Кузмин, Тривковић Драган и Сања - Ноћај, Јовичин Ђорђе и Николина - Рума, Ћеран Милан и Сла-вица - Путинци, Радивојшић Бранислав и Зорица - Шид.

ДОБИЛИ СИНА: Атана-сковски Александар и Сања, Петковић Тодор и Јелена - Срем. Митровица, Мркшић Павле и Тамара - Лаћарак, Рољић Бранко и Нада - Чалма, Ибрић Драгољуб и Драгана - Засавица, Чаркић Ђорђе и Власта, Лазор Сла-виша и Невенка - Стара Пазова, Новаковић Ненад и Велиборка - Љуково, Мркић Дејан и Драгана - Рума, Ћурчија Урош и Мирјана - Нова Пазова.

УМРЛИ: Каблар Симеуна рођ. 1925, Белић Вукосава рођ. 1934, Ипач Јанош рођ. 1935, Спасојевић Пелка рођ. 1938, Шољић Петар рођ. 1923, Кирш Славица рођ. 1927, Ристић Славица рођ. 1933, Келава Јосип рођ. 1949, Савић Јован рођ. 1944, Марјановић Слобо-дан рођ. 1955, Трбојевић Јованка рођ. 1921, Јурић Марија рођ. 1927, Попадић Даница рођ. 1929, Петковић Станка рођ. 1931, Миленковић Лука рођ. 1929, Јовановић Љиљана рођ. 1958, Моцко Сузана рођ. 1945, Кузминац Милка рођ. 1930, Ђокић Цвијета рођ. 1933, Деврња Борис-лав рођ. 1946, Дакић Миле рођ. 1944.

матичар Ж. Јанковић

Из матичарског звања

Музеј Срема, лапидаријум

20.август, у 20 сати - Ра-дионица за ковање мачева

Галерија

До 1. септембра – стал-на поставка слика Лазара Возаревића

Библиотека

20. август, од 9 до 12 сати, завршна радионица са изложбом

Од среде до среде

Општина Сремска Митро-вица и Месна заједница

Лаћарак озбиљно су при-ступили пројекту ''Очистимо Србију''. Скоро је уклоњена једна од највећих депонија у Лаћарку, али се и даље ради на подизању нивоа еколошке свести грађана.

Бошко Уметић, заменик градоначелника Сремске Ми-тровице и председник Савета МЗ Лаћарак, поносан је што је још једна депонија уклоњена:

- Искористили смо трену-так санације главне дивље депоније у Лаћарку да по-могнемо грађанству и уради-мо санацију још неких мањих дивљих депонија. Једна од највећих била је на месту ста-рог вашаришта на излазу из Мачванске улице, а извођач радова ''Хидрограђевинар'' успешно је уклонио депонију у року од три дана. Такође се санира дивља депонија из Же-

лезничке улице тако да све што је потенцијална опасност за настанак нове дивље депоније смо уклонили и надамо се да ће Лаћарак у будућности бити еколошки чисто село – рекао је Уметић. Дирекција за изградњу Града Сремске Митровице веома је помогла приликом решавања ових дугогодишњих еколошких проблема а дирек-тор Дирекције, Бојан Гаврић, рекао је поводом санације:

- Након спроведене акције чишћења дивље депоније на излазу из Лаћарка, од стра-не Месне заједнице Лаћарак покренута је иницијатива за уклањање и других депонија на овој територији. Дирекција за изградњу Града помогла је да се прибаве одређена средства за санирање тих депонија, а сада се, на задовољство грађана Лаћарка, чишћење тих депонија приводи крају. Обећавамо да ћемо и на територији других

месних заједница, у складу са нашим могућностима, помоћи рашчишћавање дивљих депонија – рекао је Бојан Гаврић.

Да би се овакво стање очува-ло, предузете су извесне мере. Комунални инспектор Миро-слав Владисављевић откри-ва нам како ће се сузбијати не-савесност грађана:

- Комунална инспекција ће у наредном периоду из-вршити појачани надзор над одржавањем чистоће у Лаћарку како би се спречило одлагање смећа ван места која су за то одређена. Несавесни грађани ће морати, поред мере одношења непрописно одложе-ног смећа, да плате и новчану казну. Надам се да ће комунал-на инспекција имати што мање посла - рекао је инспектор Владисављевић.

Л. Вулић

У МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ЛАЋАРАК

Уклоњена дивља депонијаКомунална инспекција ће у наредном периоду извршити појачани надзор над одржавањем чистоће у Лаћарку како би се спречило одлагање смећа ван места која су за то одређена, а несавесни грађани ће морати да плате и новчану казну

Поводом још једног беспре-корно организованог фе-

стивала директор ''Сирмијум арт-а'', Јосип Новотни, није крио задовољство обраћајући се медијима:

- У претходна четири дана имали смо несвакидашњу при-лику да видимо заиста прелепе народне ношње и игре наших гостију из Европе. Учествова-ло је 16 ансамбала из девет земаља: Босне и Херцегови-не, Бугарске, Грчке, Хрватске, Словачке, Пољске, Украјине, Француске и Србије. Као и лане, имали смо вече српског фолклора где су нам гости били из Горњег Милановца, Старе Пазове и Обреновца. Можемо рећи да се митровачка публика изванредно показала. Сваког дана Фестивала било је око три хиљаде посетила-ца, а укупно, Фестивал је по-сетило око 12 хиљада људи. Трудићемо се да на наредном Срем фолк фесту буде још већи број учесника, да овај међународни фествал пре-расте у интерконтинентални. Жао ми је што вечерас наши гости одлазе. Надам се да ће одавде понети добар утисак о Сремској Митровици као до-бром домаћину и да ће својим суграђанима пренети наше по-

здраве. Желео бих да се захва-лим свим нашим пријатељима и сарадницима који су по-могли да реализујемо фести-вал, а посебно медијима који су га представили на најбољи могући начин. Срем фолк фест је нашим заједничким дугогодишњим трудом постао највећа и најмасовнија култур-на манифестација у граду – ре-као је директор „Сирмијумарта“ Јосип Новотни.

Срђан Козлина, заменик градоначелника Сремске Ми-

тровице, с поносом је истакао да је Митровица фестивал-ски град и да у потпуности заслужује овакав спектакл:

- Заиста смо уживали у Сремској Митровици у ова че-тири дана на фестивалу фол-клора Срем фолк феста. Наши суграђани су се показали као сјајни домаћини и као одлична публика, а град Сремска Ми-тровица као прави европски град – рекао је Срђан Козлина.

Л. Вулић

ЗАВРШЕН СРЕМ ФОЛК ФЕСТИВАЛ

Сремска Митровица- прави европски градУ претходна четири дана имали смо несвакидашњу прилику да видимо заиста прелепе народне ношње наших гостију из Европе. Трудићемо се да на наредном Срем фолк фесту буде још већи број учесника – рекао је Јосип Новотни, директор „Сирмијумарта“

Јосип Новотни, директор „Сирмијумарта“

Срђан Козлина, заменик градоначелника

Пијаца на путу

Уређена пијаца, са наткриве-ним тезгама, одавно се налази у стамбеном насељу Матије Хуђи. Необјашњиво је да су готово све цене овде веће за 30 до 50 посто у односу на главну градску пијацу.

Управо ради тако високих цена интересовање продаваца и пре-продаваца је толико велико да су са робом узурпирали тротоаре у непосредној близини.

Овакав призор се најчешће може видети викендом, што не погодује санитарним, као ни естетским усло-вима урбане средине. М. М.

У ГРУГУРЕВЦИМА

Гости из Грчке и Пољске

И ове године, 10. августа на летњој позорници у Гргуревци-ма Културно уметнично друштво ''Доситеј Обрадовић'' угостило је два ансамбла: пољско Културно друштво ''Ухежаце'' и грчки ан-самбл ''Та Антемиа'' из града На-усе, а све у оквиру Међународног Фолк фестивала који се одржавао у Сремској Митровици. Поред гостију из Грчке и Пољске на сцени су се појавили и специјални гости из Батајнице и наравно домаћини са завршним програмом.

Више од три стотине посетилаца уживало је у песми и игри које су се низале готово два сата. Дружење уз вечеру и колаче настављено је у Дому културе у Гргуревцима. С. М.

УСТАНОВА ЗА НЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ „СРЕМ“

Конкурс за ликовне радове аматера

Установа за неговање кул-туре „Срем“ организује Смотру ликовног стваралаштва амате-ра Општине Сремска Митровица. Ова манифестација биће одржана 10. септембра у Музеју Срема, а један аутор може да се учествује са највише два рада, адекватно опремљена, под условом да нису старија од две године и да раније нису учествовала на смотрама. На Смотри могу да учествују ра-дови у свим видовима ликовног изражавања: сликарствп, вајарство, графика, примењена уметност, фотографија, карикатура...

Радови се могу донети у Уста-нову за неговање културе „Срем“, Улица Вука Караџића 10, од 24. до 31. августа.

С. М.

Након што је у новој згра-ди недавно почела са ра-

дом Месна заједница, под исти кров од пре неколико дана пресељене су амбуланта и Мес-на канцеларија.

Како нам је рекао Бош-ко Тешић, председник Са-вета Месне заједнице, реч је о објекту који је реновиран захваљујући помоћи локалне самоуправе.

- Поред Месне заједнице и Месне канцеларије, овде се налазе још и амбуланта, као и Фудбалски клуб „Синђелић“, са помоћним просторијама и туш кабинама. Стари објекат Месне заједнице биће ускоро срушен, а од материјала који преостане правиће се ловачки дом – каже

председник Савета МЗ Бошко Тешић, додајући да ће на тај начин новоизграђена црква у центру села добити велику и лепу порту.

Према речима председника, ове јесени у селу предстоји уређење атарских путева и санирање велике депоније смећа.

- Тај посао око уклањања депоније урадићемо у сарадњи са Јавно – комуналним пре-дузећем „Стандард“ из Шида. Такође, у протеклом перио-ду направили смо и стазу на гробљу, а урадили би и још мно-го више да имамо финансијских могућности. Нажалост, прилив средстава је веома слаб, готово никакав, тако да једва плаћамо и текуће обавезе. Планира-ли смо да до нове године на-правимо и пратећи монтажни објекат за нову зграду у којем би држали огрев и материјал за Месну заједницу. У плану нам је, такође, да санирамо кров и променимо олуке на згради Дома културе, као и на постојећим зградама у којима се налазе продавнице – при-ча о предстојећим плановима председник Тешић, додајући да би, уколико се финансијско стање поправи, урадили и при-лаз сеоском гробљу.

Од већих инвестиција, како каже председник, било би не-опходно направити обилазни-цу око села, заправо атарски пут којим би се растеретио саобраћај пољопривредних ма-шина које сада пролазе кроз село и уништавају асвалт.

На основу пројектне доку-ментације утврђено је да је вредност та обилазнице око 2,5 милиона динара.

- С обзиром да је реч о ве-ликим средствима са овим пројектом конкурисали смо у

покрајински фонд и надамо се да ће нам пројекат бити одо-брен, с обзиром да је изградња ове обилазнице од великог значајна за наше село – рекао је преседник Тешић.

С. М.


ШИДПрипрема: С. Михајловић

Месна заједница Шид

Савет Месне заједнице Шид усвојио је шестоме-сечни извештај о актив-ностима и финансијском пословању. Укупан при-лив самодоприноса Месне заједнице Шид, за период од 1. јануара до 30. јуна, који је уплаћен у буџет оп-штине Шид као јавни при-ход, износи 18,9 милиона динара.

Бачинци

У Бачинцима су почели радови на крпљењу удар-них рупа по свим улицама у селу. Извођач је фирма „Катаго“, а радове у изно-су од сто хиљада динара финансира тамошња Мес-на заједница.

Фестивал оркестара

Други по реду Фестивал оркестара, под називом „Мелодије руског двора“, у организацији КПД „Ђура Киш“, биће одржан у пе-так, 21. августа. До сада је пријављено осам орке-стара, а међународни ка-рактер даће му наступ ор-кестра КУД „Барвинок“ из словачког места Камјонка, који ће у Шиду гостовати од 18. до 23. августа.

Бикић До

У Месној заједници Бикић До настављају се јавни радови. По завршет-ку уређења месног гробља, протекле недеље почело је ограђивање школског дво-ришта и претресање крова зграде Дома културе.

УКРАТ КО

Завршним радовима друге фазе изградње новог објекта

вртића протекле недеље при-суствовали су председница Општине Наташа Цвјетковић и народни посланик Жељко Брестовачки.

Како је нагласила председ-ница, најважније је да радови теку по плану, те да Шиђани ускоро могу очекивати нови вртић за своје малишане. На новом објекту постављена је кровна конструкција, чиме је урађено око 60 одсто од предвиђеног посла.

Вртић ће се налазити на 900 квадратних метара повр-шине, а у склопу њега биће учионице довољне за пријем око 120 деце. Стандарди су да у једној учионици буде дваде-сеторо деце, али дозвољено је и повећање тог броја до неких 20 одсто, што за сада није по-требно, с обзиром на број деце у шидској општини. Такође, остављен је један део објекта који ће се, у случају потребе, моћи проширити за додатне четири учионице, односно за пријем још око осамдесеторо малишана.

Иако завршетак радова није

прецизиран, мало ће бити по-мерен због неопходних опти-малних технолошких процеса у изградњи, па је тако планиран за половину октобра, када ће малишани моћи да уживају у адекватном, функционалном и пријатном простору.

Ову инвестицији вредну 42 милиона динара финансира

Фонд за капитална улагања АП Војводине, у склопу које је и комплетан намештај предвиђен стандардима за дечје вртиће. Још око четири додатна ми-лиона биће обезбеђена из Покрајинског секретаријата за образовање. Извођач радова је новосадско предузеће „Ви-бро бетон галантерија“, а ин-

веститор Јавно предузеће за стамбене услуге и грађевинско земљиште Општине Шид.

Током радова на иградњи објекта задовољан је и народ-ни посланик Жељко Брестовач-ки.

- Овој је доказ да испуњавамо оно што смо обећали почетком године. Све започете пројекте Фонда за капиталана улагања, па тако и овај, ове године ћемо привести крају. Захвалио бих се људима из Фонда који финасијски комплетно прате овај пројекат, али и људима из локалне самоуправе, као и Јавном предузећу за стамбене услуге и грађевинско земљиште који се свесрдно труде да обе-збеде нашој деци адекватне услове за рад и забаву. Надам се да ћемо у наредном перио-ду имати још много оваквих објеката на територији општи-не, али и у целом Срему. Само уз овакве инвестиције можемо обезбедити услове за бољи жи-вот и испунити обећање које смо дали, а то је да ћемо ра-дити у интересу свих грађана – истакао је Жељко Брестовачки.

В. П.

Протеклих дана од корова је очишћено око 150 ме-

тара корита канала Шидина, а предстоји чишћење још 170 метара. Како нам је рекао Ми-лош Радека, заменик дирек-тора ЈКП „Стандард“, радници су најпре очистили поплочану, а након тога уређиваће и другу страну корита.

Драган Михајловић, рефе-рент за комуналну делатност у

Месној заједници Шид каже да је реч о пројекту јавних радо-ва, у оквиру којих је ангажова-но 20 људи.

- Након завршетка чишћења Шидине, радници ће бити за-послени на одржавању путних појасева према Соту, Привиној Глави и Гибарцу – рекао је Михајловић, додајући да ће јавни радови да трају наредних шест месеци. С. М.

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Чишћење канала Шидина

ЗАВРШЕТАК ДРУГЕ ФАЗЕ РАДОВА НА ИЗГРАДЊИ НОВОГ ВРТИЋА

Ускоро нова места за малишанеНа објекат новог вртића постављена је кровна конструкција, а завршетак радова очекује се на јесен - Инвестиција вредна 42 милиона динара омогућиће родитељима око 120 малишана да своју децу упишу у ово установу

Радови на новом објекту теку по плану

ГИБАРАЦ

Месна заједница у новим просторијама

Председник Савета Месне заједнице

Бошко Тешић


IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Обезбеђивање бунара

ЈКП ''Водовод и канали-зација'' изводи радове на обезбеђивању изворишта, односно, ограђивању 15 од укупно 25 бунара колико их има на подручју општи-не. Својевремено су сви бу-нари били ограђени али је неодговорним понашањем појединаца ограда уништена или украдена. Обезбеђивање изворишта кошта седам ми-лиона динара. Овај новац је могао бити употребљен у неке друге сврхе.

Четири пута више прегледа

Здравствени радници инђијског дома здравља су 2005. године грађанима пружили 440.000 услуга. Број услуга се од тада до данас на годишњем нивоу четири пута повећао а број запослених у овој установи је смањен за 30. По речима директора ове установе др Васе Петровића овакав на-чин рада постаје немогућа мисија тим више што се уместо стимулације у неку руку кажњавају смањењем финансијских средстава – по систему они добро раде њима новац не треба.

457 првака

По први пут у школске клупе сешће 457 првака што је за 37 ученика више него у претходној школској го-дини. На жалост, судећи по броју деце у предшколским група тренд раста неће бити настављен и догодине. Наи-ме, у припремним групама на подручју инђијске општине обухваћено је 433 деце који догодине треба да крену у основну школу. Подсетимо се, пре десет година у први разред уписано је 580 ма-лишана што изгледа да је и поред свих стимулација на-талитета недостижан број.

UKRAT KO

Предшколска установа ''Бош-ко Буха'' је уписала у ову

школску годину исти број мали-шана као и лане око 1.300 који ће бити обухваћени у 52 групе. Међутим, промењен је структу-ра, односно, однос броја деце јасленог и других узраста па је морало доћи до одређених ор-ганизационих промена.

- Ове године имали смо веће интересовање родитеља за упис у вртић деце јасленог

узраста па је за разлику од прошле када их је било шест ове године формирано осам јаслених група. Затим, веће је интересовање за целоднев-ни боравак, ове године имамо 30 група за целодневни бора-вак деце од три до седам го-дина, лане их је било 29 и 14 група за полудневни боравак, лане их је било 17. Због тога је морао да се обезбеди додат-ни простор како би било места

за сву децу, каже нечелница Одељења друштвених делат-ности Оливера Мочевић.

До сада су припремне пред-школске групе са целоднев-ним боравком биле смештене у два објекта вртића у Инђији и објекту у Бешки. По први пут ће целодневни бора-вак бити организован и при основним школама. Простор за целодневни боравак деце припремних група, предшко-

лараца, обезбеђен је у основ-ним школама ''Јован Поповић'' и ''Петар Кочић'' у Инђији с тим што ''Поповић'' у потпу-ности испуњава услове док се у ''Кочићу'' изводе радови на aдаптацији просторије. Што се тиче наставних средста-ва употпуности су иста као и у централном објекту вртића ''Сунцу'' што упућује на то да родитељи предшколараца не морају да брину.

Трагом једног од закључака са прошлог састанка Си-

стема 48 ЈКП ''Водовод и канализација'' је наложено да уради анализу и утврди коли-ки је технички губитак воде што је на састанку одржаном у петак предочила директори-ца поменутог јавног предузећа мр Борка Поповић. Наиме, разлика између произведене и фактурисане воде износи 30 одсто колики је технички губи-так воде остварен у првих се-дам месеци ове године. Када се тих 674 хиљаде кубика помно-жи са ценом добија се податак да је ''исцурило'' око 20 ми-лиона динара. Но и поред по-менутих губитака воде општи-на Инђија и на температурама око 40 степени Целзијуса није имала проблема у снабдевању потрошача водом.

На шта то одлази вода коју ''Водовод'' није инкасирао?

- Највећи проценат, 12 од-сто, троши се на испирање во-доводне мреже која је стара између 28 и 30 година где због талога долази до замућења. Затим, имамо ситуацију да се новоизграђена водоводна мре-жа у Љукову и Јарковцима ко-ристи са свега 10 посто капаци-тета па се због мале потрошње мрежа често мора да испира што у укупним губицима чини

1 посто. Затим фабрика воде за чији рад и испирање филтера се троши вода што у техничким губицима износи 1,5 процена-та. Ту су и хаврије којих је у току ове године била 301 а за целу прошлу годину имали смо 264, затим, цурења на пукоти-нама која се тешко откривају а ту је и овлашћена комунална потрошња воде за ватрогас-це, заливање цвећа и зелених површина, рекла је, између осталог, Борка Поповић.

Иначе, технички губитак воде у српским градовима креће се од 25 до 60 одсто.

Смањењу губитака на мрежи допринеће замена и баждарење водомера што се ради у конти-нуитету, затим уградња регу-латора за уједначен притисак у мрежи чиме ће се избећи замућења, уградња мерача протока за које је покренут поступак за куповину чиме ће се брже лоцирати цурења и неовлашћена потрошња као и куповина апарата који открива цурења воде. У Старом Слан-камену замењено је 60 метара дотрајале водоводне мреже што ће такође утицати на смањење губитака.

- Смањење техничког гу-битка воде мора да буде стални задатак ''Водовода'' јер се ради о огромним циф-

рама. Очекујем да се за на-редни састанак уради писана информација о броју могућих прикључака на водоводну мре-жу у Љукову и Јарковцима где је искоришћеност свега 10 про-цената, да се нађу модели за нове прикључке. Затим, да се код овлашћене потрошње вода узима само на хидрантима за те намене. Уз ове и неке друге мере очекујем да се технички губитак воде смањи за 50 од-сто, рекао је заменик председ-

ника општине Инђија Синиша Филиповић.

Једна од великих препрека да се повећа број прикључака посебно у Јарковцима су неле-гално саграђени објекти који немају право прикључивања на инфраструктуру. Међутим, са усвајањем новог Закона о планирању биће омогућена бржа легализација дивље градње чиме ће се створити услови и за нова прикључења на водоводну мрежу.

У току су радови на реконструкцији раскрснице код аутобуске станице,

проширује се саобраћајница, поставља нова јавна расвета, ивичњаци, тротоари поплочавају бехатоном... што додатно оте-жава кретање возила али и осталих учесни-ка у саобраћају. Са десне стране коловоза из правца центра саобраћајница је проши-рена за једну траку, истог момента један број возача је по принципу – где год нађеш згодно месту ту ауто ''посади'', баш је ту пар-кирао возила што додатно отежава кретање грађевинским машинама и уопште одвијању саобраћаја. Очигледно да се стечене нави-ке тешко мењају, али мораће нарочито ако ''паук'' прошета и овим делом града.

АКТУЕЛНО У ЈКП ''ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА''

Смањити технички губитак водеЗа првих седам месеци технички губитак воде био 30 одсто што преточено у новац говори да је ''исцурило'' око 20 милиона динара – Водоводу наложено да губитак воде смањи за половину

Недовољно прикључака у Јарковцима

У ВРТИЋУ МЕСТА ЗА СВУ ДЕЦУ

Целодневни боравак при основним школама

ОКОМ КАМЕРЕ

Где год нађеш згодно место...

Велике машине свакодневно на раскрсници Нова трака као створена за паркирање


PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

Централа у Голубинцима

Инсталирањем нове диги-талне телефонске централе у Голубинцима биће решен дугогодишњи проблем меш-тана, нарочито двојника. Пребацивање бројева на новиу централу почеће 20. августа. Телеком ради и на изградњи нове телефонске мреже у овом селу која ће бити завршена у новембру ове године када ће мештани Голубинаца моћи да кори-сте и неке друге савремене телеком услуге везане за коришћење интернета.

Организовано у Крушедол

Једино је општина Ста-ра Пазова прошле среде обезбедила бесплатан ор-ганизован превоз својим грађанима који су желели да присуствују великој све-чаности обележавања 500 годишњице манастира Кру-шедол. Наиме обезбеђено је једанаест аутобуса који су кретали испред православ-них храмова у једанаест месних заједница ка Кру-шедолу.

Сложни Белегишани

Мештани Белегиша су решили да добровољним радом, путем спонзора и донатора и уз помоћ Месне заједнице крену у рекон-струкцију црквице на гробљу старе преко 120 година која је оронулом стању. Прошле среде су поставили скелу решени да до јесени заврше овај посао. З.Г.С.

UKRAT KO

За представнике Фолклор-ног ансамбла ''Ставбар'' из

Жилине председник општине Стара Пазова Горан Јовић уприличио је пријем у згра-ди општине. Ансамбл који има традицију дугу педесет година и две и по хиљаде концерата на свим континентима, учествовао је ових дана и на ''Срем фолк фесту'' у Сремској Митровици а прошлог четвртака је одржао концерт у позоришној сали у Старој Пазови. Иначе, ансам-блу ''Ставбар'' ово није прво гостовање у Пазови.

- Културна сарадња датира дуги низ година а ми као оп-штина Стара Пазова би волели да у наредном периоду оства-римо сарадњу са градом Жи-

лином у Словачкој. Упутићемо позив градоначелнику Жилине Ивану Харману да буде наш гост 1. септембра када обеле-жавамо Дан општине Стара Па-зова, рекао је Јовић.

Гости су обишли словачку евенгелистићку цркву где су их свештеник Игор Фелди и црквени достојник Павле Ба-лаж упознали са историјом до-ласка Словака у Стару Пазову док их је професорица Ана Балаж информисала о томе да Словаци у овом граду имају основну школу у којој се наста-ва одвија на словачком, одно-сно, ученици у образовању ко-ристе свој матерњи језик.

З.Г.С.

У оквиру припрема буџета за наредну и године које

следе председник општине Стара Пазова Горан Јовић са сарадницима посетио је Мес-ну заједницу Белегиш како би се обиласком села на лицу места уверио које су то по-требе и који приоритети ове подунавске месне заједнице. Његов домаћин и саговор-ник на ову тему био је Ђорђе Радиновић, председник Са-вета месне заједнице Белегиш који је нагласио да су то дивље депоније, санитарна јама, про-блем одржавања месног гробља и пре свега санирање паркета у новоизграђеној фискултурној сали Основне школе ''Вера Мишчевић'' што је наслеђен проблем од претходне власти.

- Део комуналних потреба села уградићемо у буџет за наредну годину а део ће бити урађен у годинама које сле-де. Само село ће рећи који су то приоритети а заједничком сарадњом месне заједнице и општине решаваћемо једно по једно питање. На основу оно-га што смо видели приорири-тет је да се тачка стави на фи-скултурну салу и тиме створе услови за неометано одвијање наставе физичког васпитања али и за ваннаставне актив-ности. Затим, ''Чистоћа'' ће мо-

рати да преузме газдовање на свим гробљима на територији општине па и овде у Белегишу које је доста запуштено, где треба да се настави изградња капеле, ураде стазе, прошири гробље. Договорили смо се да у сарадњи са ''Чистоћом'' буду уклоњене дивље депоније а да се на тим местима поставе контејнери које ће надгледа-ти комунални редари и које ће празнити ''Чистоћа''. Ти и неки други послови не изискују мно-

го новца и ходу ћемо их ре-шавати, рекао је у Белегишу председник општине Стара Па-зова Горан Јовић.

Сем овога истакнуте су још неке потребе села.

- У Белегишу имамо шест ули-ца, односно, делова улица које нису асфалтиране у укупној ду-жини од 1,5 километар. Постоји чврста подлога и мислим да то неће бити велика инвестиција да се изасфалтирају. Можда да-нас нисмо довољно разговара-

ли на тему туризма и уређења обале Дунава. На потезу од четири километра имамо девет ада где се у току лета нађе и до хиљаду купача. Међутим, немамо уређен прилаз Дунаву и тренутно на обали немамо ни један рибљи ресторан или неки сличан угоститељски објекат, рекао је Радиновић.

- Намера нам је да уре-димо обалу Дунава у дужи-ни 25 километара колико за-хвата подунавље где живи велики број наших грађана. Деценијама се прича о уређењу обале Дунава а не постоји ни један једини документ. Први корак биће израда пројекта, најавио је председник Јовић.

Миленко Бубоња, начел-ник Одељења за стамбено ко-муналне послове, заштиту жи-вотне средине и инспекцијске послове подсетио је да је Просторним планом општине опредељено пет хектара ту-ристичког садржаја али да на том плану ништа до сада није урађено.

Председник Горан Јовић је најавио да ће преостале месне заједнице обићи до 10. септем-бра а да је на саветима месних заједница да у писаној форми општини доставе приоритете који ће наћи место у буџету за наредну годину. З. Г. С.

Нови прописи који треба да буду усвојени до краја

године попут новог Закона о саобраћају, Црвеном крсту, За-кон о раду много тога се про-менило или ће бити измењено што у наредном периоду даје другу димензију и други значај Црвеном крсту. У општинској организацији у Старој Пазови као да су то наслутили када су пре неколико година приш-ли изградњи нових просторија Црвеног крста у које су се усе-лили лане. И цивилна зашти-та све више добија на значају

па ће преко 300 људи бити укључено у мобилне тимове.

- Већ од 1. децембра сви они који буду полагали возачки ис-пит мораће доћи у Црвени крст да одслушају и положе прву помоћ. Само по том основу годишње ће се у Црвеном крсту едуковати око 1.400 људи са подручја стропазовачке оп-штине. А везано за нови Закон о раду очекујемо да велики број радника у својим фирма-ма буде обучен за пружање прве помоћи. И по том основу у Црвеном крсту очекујемо око

1.500 људи који ће доћи да се едукују и добију сертификате. Ту је и обавезна обука војника на цивилном служењу војног рока, обуку полицајаца, једну групу смо већ едуковали, другу ћемо извести крајем септем-бра. Ту су и редовне обуке у основним и средњим школама. Тако да очекујемо да ће у 2010. години преко 3.000 људи бити едуковано у Црвеном крсту Ста-ре Пазове, каже Милан Скоко, секретар Црвеног крста.

З.Г.С.

ПРИЈЕМ ЗА ГОСТЕ ИЗ СЛОВАЧКЕ

Фолклорни ансамбл код Јовића

Гости на пријему код председника Јовића

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СА САРДНИЦИМА У БЕЛЕГИШУ

Приоритет комунални проблеми

Горан Јовић посетио Белегиш

ЗАБЕЛЕЖЕНО У ЦРВЕНОМ КРСТУ

Нови закони и нове обавезе

Милан Скоко, секретар

У оквиру Културног лета, Градска библиотека је

Румљанима 14. августа прире-дила веома занимљив сусрет: могло би се то назвати сус-ретом с глумцем, књижевном вечери, монодрамом из више комада, тек на сцени је био Петар Краљ, а то значи да све поменуто може бити једна јака уметничка целина.

Тако је и било. Лишено уобичајених фраза и фло-скула о животу, школовању и многобројним наступима у земљи и иностранству, у фил-мовима и тв-серијама, вече је започело песмом Лазе Костића "Међу јавом и мед сном", својеврсној икони нашег пес-ништва. Сјајним метаморфоза-ма и глумачким бравурама, ова уметничка громада "Атељеа 212" и Народног позоришта, провела је публику кроз ко-маде као што су "Живео жи-вот Тола Манојловић", "Мак-сим Црнојевић", "Чарапа од сто петљи", "Хамлет", "Власт" Бранислава Нушића, "Дервиш и смрт" Меше Селимовића, "Чудо у Шаргану" Љубомира Симовића... Петар Краљ се присећао својих глумачких и песничких почетака, стихова типа:

"Борио се, бориодок се у кекс није претвориојунак нашЈосип Краш".

Наравно, због неких стихова и кафанских досетки, било је и привођења од стране органа реда, и дружења са неким од њих, у бесаним боемским бео-градским ноћима. Све је то Пе-тар Краљ. Велики глумац, боем и Сремац.

Последње падавине обрадо-вале су ратаре - међутим

ова киша је недовољна, и није пала на територији целе рум-ске општине. Уколико ускоро земља не добије знатно већу количину влаге, неки усеви неће дати ни просечан род, а то се односи и на кукуруз - ис-пада да су биле преурањене прогнозе неких стручњака о рекордним приносима ове кул-туре.

О томе је било речи и на Данима поља хибрида, сре-дином прошле недеље, када су стручњаци Пољопривредне станице "Рума", директо-ри задруга и пољопривредни произвођачи, обишли огледне парцеле Јована Петровића у Буђановцима. Овај домаћин на три јутра има хибриде "грета-ле", "кермес", "клинт" и "клау-сен", након обиласка, како нас је информисао један од учесника Дана поља, др Јован Кромпић, референт за биљну производњу у Пољопривредној станици, показало се да ови хибриди средње-касне сорте, добро изгледају јер су толе-рантни према суши.

У румској општини је под кукурузом 18.200 хекта-ра, шећерна репа заузима

2.850, соја 3.100, сунцокрет 1.170 хектара. Када је реч о последњим падавинама, оне се мере са скромних 20 лита-ра по метру квадратном и пале су селективно. О томе какви се приноси очекују ове јесени др Кромпић каже:

-Код соје се очекује просе-чан принос од три тоне по хек-тару, код кукуруза од четири до десет тона, у просеку шест, код шећерне репе око 50 тона по хектару. Сигурно је да треба још кише усевима. Ова година је имала променљиве периоде, у старту је била јака суша, онда су стигле обилне кише, сада се поново може говорити о суш-ном периоду. На парцелама где су пале последње кише, може се очекивати принос на нивоу вишегодишњег просека, тамо где киша није пала, приноси ће бити испод тог просека.


Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

МАТИЧАРВенчани: Станко Гњатовић и Данијела Тимотић, Дра-ган Трифуновић и Славица Дакић, Горан Бурсаћ и Нов-ка Бабић, Драган Сабљић и Сузана Дамјановић, Драган Пантелић и Александра Ћирковић, Миран Јелача и Олга Јаношевић, Драган Те-павац и Душка ГрновићДобили ћерку: Милка Фан и Јован ПавловићУмрли: Јања Мркић - 1933, Злата Марковић - 1928, Мила Момчиловић - 1914, Милош Аднађевић - 1934, Даринка Дујић - 1929, Иси-дор Катић - 1914, Софија Дудуковић - 1930.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Културно лето

Солистички концерт, Мирна Марић, хорна - 19. август у 20,30 часова

Румски песници своме граду - 20. август у 19,30 часова

Клавирски концерт Гордане Грженице - 21. август у 20 часова

Концерт Српског певачког друштва - 22. август у 20 часова

Музички програм: "Мала ватра" - 23. август у 21 час

Џез дуо гитара и виолина - 24. август у 21 час

Разговори о духовности и поезији, етици и естетици, Невена Витошевић - 26. август у 19,30

"Брачни кабаре" - 26. август у 20,30 часова

Једна од кључних тачака са седнице Општинског већа,

одржане 17. августа, којом је председавао Горан Вуковић, односила се на ребаланс буџета за 2009. годину. Чла-нови Општинске владе су при-хватили предложене измене, а коначну реч по овој теми даће одборници на првом наредном скупштинском заседању.

Предлог и образложење за ребаланс буџета члановима општинског већа изложила је начелник Одељења за буџет и привреду Нада Бегојевић:

-Ребалансом се утврђује укупан обим буџета у износу од

1,93 милијарде динара, дакле за 16 милиона мање у одно-су на првобитну одлуку. Сми-сао свега овога је буџет који неће бити инфлаторан. Има више чинилаца који су довели до ребаланса. Најпре, саглас-ност Министарства финансија за повећање масе средстава за плате запослених у локалној пореској администрацији. Даље, ту су капитални транс-фери са нивоа Покрајине и Републике. Овоме треба до-дати да је значајан обим при-хода остварен из стечаја над МВ "Агрорума", као и то да су повећани изворни приходи,

као ефекат рада локалне по-реске администрације. Извор-ни приходи повећани су за 22 процента. Повећава се и при-ход од закупа пољопривредног земљишта. Укратко, буџетски приходи сада ће бити 1,6 милијарди динара, а били су 986 милиона, док су сопствени приходи у износу од 329 мили-она динара.

Поред ове тачке, чланови Општинског већа су утврдили предлог Стратешког плана од-ржовог развоја Општине Рума за период 2010 - 2020. годи-на са Профилом заједнице. У даљем току седнице усвојена

је информација о примањима и издацима буџета Општине Рума у првих шест месеци ове годи-не, као и утврђивање предло-га одлуке о престамку важења одлуке о робним резервама, а потом и сагласност на одлу-ку Управног одбора ЈП "Кому-налац" о давању у закуп по-словног простора на Градској пијаци.

Разматрани су, и делом усвојени захтеви за финансијску помоћ Управе парохије при хра-му Сабора српских светитеља, и Месне заједнице Путинци за изградњу пројекта "Бакин и декин паркић".

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Главни задатак - безбедност ученика

Поводом скорог почетка нове школске године, за-

меник председника Општине Рума Драган Кардаш упутио је нашој Редакцији саопштење за јавност чија је тема безбед-ност ученика.

У допису се истиче:"Седница Комисије за без-

бедност Општине Рума, којом је председавао председник општине Горан Вуковић, од-ржана је 13. августа ове го-дине. Централна тема о којој се расправљало на овој сед-ници је безбедност ученика, имајући у виду почетак школ-ске године. Договорене су мере које ће се превентивно преду-зети заједничком акцијом свих органа Општине, Покрајине и Републике, у борби против ал-кохолизма, наркоманије, тра-фикинга, а и по питању без-бедности у саобраћају. Усле-дио је и закључак да се у свим основним и средњим школама одрже родитељски састанци посвећени овој теми, уз пред-лог предузимања адекватних мера, као и то да се у ове ак-тивнсоти обавезно укључе са-вети родитеља и савети масних заједниоца".

СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Расправа о ребалансу буџета

РАПОРТ СА ЊИВА

Усевима потребно још кишеАко ускоро не буде падавина, приноси неких култура биће испод просека

Усеви чекају кишу

ЈЕДНО ВРЕДНО УМЕТНИЧКО ВЕЧЕ

У друштву са Петром Краљем

Петар Краљ у Руми


Беочинска хроника

Иришка хроника

Припрема: Катица Кузмановић

Познато је да иришка општина располаже изизетним природ-

ним и културним потенцијалима који би се, уз обезбеђење и других услова, могли усмерити у правцу развоја туризма. Мало је позна-то да да је иришка општина доби-ла донацију УНИФЕМА, фонда УН за пројекат "Родно буџетирање". "Асоцијација пословних жена" им-плементирала је цео пројекат, по-себно област туризма.

Вишња Баћановић, представ-ница УНИФЕМ-а, крајем јула врши-ла је у Општини Ириг испитивање о учешћу жена у туризму, о влас-ништву над објектима, о идејама за унапређење, као и сметњама за развој туризма.

Најпре је посетила Туристич-ку организацију Општине Ириг и разговарала са активностима које спроводи ова организација, у смислу промоције Закона о ту-ризму, обезбеђења пропаганд-ног материјала, анкетирања сео-ских домаћинстава, учешћа у организацији седам туристичких манифестација на територији ириш-ке општине.

Том приликом је наглашено да ТОС настоји да развија бањски, ру-рални и верски туризам. Као пре-преке развоју туризма директор ове организације навео је: само 40 домаћинстава је легализовало смештајне капацитете, а за оста-ле нема извештаја о приходима.

Велики проблем је недостатак финансијских средстава, стручних кадрова и смештајних капацитета. Директор ТОС-а је изнео мишљење да је туризам добро исплатив по-сао, али у нашим условима још недовољно развијен.

Вишња Баћановић је разгова-рала и са представницама актива жена о проблемима у туризму. Том приликом је наглашено да ти ак-тиви организују радионице за вез, ткање, прављење зимнице, и да на тај начин остварују одређене при-ходе.

Као проблем у Јаску истиче се лоша инфраструктура: путеви, не-достатак водовода, слаб маркетинг, лоша сарадња са ТОС-ом. Било је и оних који су задовољни радом у туризму, као што је Зорка Симић-Улијан: она је самоиницијативом и креацијом створила смештајне капацитете. Разговор је вођен и на Перковом салашу у Неради-ну, власник Никола Иванић као највећи проблем види недостатак водовода, тврди да нема подршку шире заједнице за овај посао. Он сматра да су постојеће туристичке манифестације лоше организова-не и неисплативе. Са своје стране планира проширење делатности, реновирање и доградњу објекта, носиоце развоја туризма у иришкој општини види у младим људима, сматра да потенцијали ове општине нису искоришћени.

ДОНАЦИЈА УНИФЕМА

Учешће жена у туризму Манастир Крушедол је 12. августа био духовни центар

православља: празник Пресве-та мати Ангелина српска био је уједно датум обележавања 500 година постојања ове фрушкогорске духовне задуж-бине, настале између 1509. и 1516. године, заслугом мајке Ангелине и њеног сина Ђурђа Бранковића. На централној свечаности окупило се више хиљада грађана из земље и расејања, били су ту високи представници православног свештенства, представници Ре-публике Србије, АП Војводине, Војске Србије, дипломатског кора, председници сремских општина.

Културно-уметнички програм осмишљен је и изведен под на-зивом "Песма златна мајке Ан-гелине". Свету архијерејску литургију служио је заменик патрихајрха Павла, митро-плоит црногорско-приморски Амфилохије, уз саслужење епископа Српске православне цркве. Учеснике црквенона-родног саборовања поздравио је епископ сремски Василије, уз наду да ће ова светиња бити надахнуће за младе.

Поводом овог значајног ју-билеја, додељена су значајна

признања. По одлуци Све-тог архијерејског синода СПЦ, манастиру Крушедол је додељен орден светог Саве првог степена, за очување вере и духовности српског народа. Посебна захвал-ност упућена је Извршном већу Војводине, које је по-могло обнови манастира, председнику Већа др Бојану Пајтићу уручен је орден све-тог Арсенија Сремца, највише одликовање Епархије сремске. Исти орден додељен је Руској

и Румунској православној цркви, а Покрајинском заводу за заштиту споменика културе уручен је орден светог влади-ке Максима, ктитора Круше-дола. Орден мајке Ангелине, који се додељује мајкама са троје и више деце, примиле су Бранка Ђорђевић из Инђије, Вера Спасојевић из Јарка и Бранислава Баришић из Батајнице. Старешини ма-настира Крушедол, игуману Сави, додељен је чин архи-мандрита.

ПОВОДОМ ПЕТ ВЕКОВА МАНАСТИРА КРУШЕДОЛ

Бојану Пајтићу додељен орден светог Арсенија СремцаИсти орден додељен Руској и Румунској православној цркви

� Бојан�Пајтић�у�манастиру�Крушедол

Наредних месец дана трајаће изградња новог моста на Ко-

зарском потоку у Беочин селу, пошто се свод старог обрушио и постао небезбедан за пре-лаз пешака и моторних возила. Ових дана, после добијања са-гласности од ВП "Шајкашка" из Новог Сада, власника објекта, радови су отпочели "по хит-ном поступку", каже Биљана Шевић, технички директор

ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда". Мост на Ко-зарцу, испод школског игра-лишта, од пролећа је затворен за саобраћај. Сада се прави трајно решење, са армирано-бетонском конструкцијом. Ина-че, санацију моста заједнички финансирају Општина Беочин и ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда".

Снимио: О. Адемовски

РАДОВИ У БЕОЧИН СЕЛУ

Нови мост на Козарцу

� Почетак�радова�на�Козарском�потоку

У оквиру Општинске упра-ве Беочин однедавно

ради Одсек локалне пореске администрације (ЛПА), чиме је отпочела примена нових за-конских решења о утврђивању, наплати и контроли сопствених изворних прихода. До сада су ови приходи, који припадају општини, убирани преко По-реске управе и потом враћани локалној самоуправи. Ново-формирани Одсек ЛПА, са троје запослених, саставни је део Службе за привреду, развој и информисање, на чијем челу се налази Никола Вукшић, помоћник председника Општине.

За нову службу обезбеђена су два сервера, рачунари и сва пратећа опрема. Пошто је од Пореске управе добијена одговарајућа база података, а од Института "Михаило Пупин" неопходни програми, рад Од-сека ЛПА је могао да започне:

- Иако је реч о пионирском послу, брзо смо се прилаго-дили. Одсек ЛПА је за 2009. годину издао 132 решења за коришћење грађевинског земљишта, 394 решења за ко-муналну таксу на истицање фирме на пословном простору, 471 решење за накнаду за за-штиту и унапређење животне средине и 1.939 решења за утврђивање пореза на имови-ну физичких лица. У протеклих

три-четири месеца проценат наплате је повећан чак за пе-тину, а биће још већи када ажурирамо све податке, што је обиман и мукотрпан посао - каже Никола Вукшић.

Иначе, желећи да грађанима помогне у време кризе, СО Беочин је донела одлуку о ослобађању плаћања пореза на имовину за пољопривредно и шумско земљиште у 2009. години, али и умањила висину стопа пореза на имовину за фи-зичка лица у односу на макси-малне законске стопе. Такође, дужницима је омогућено да своје нагомилане пореске оба-везе измире у неколико месеч-

них рата, без камате.Све у свему, радом Одсека

ЛПА унапредиће се наплата по-реза, боље контролисати поре-ске пријаве, док ће формирање теренске контроле допринети ажурирању постојећих база података. Веома важан је и по-датак да ће грађани, путем ин-тернета, ускоро моћи да имају директан увид у сопствене пореске обавезе. Потребно је само да Одсеку ЛПА у општини доставе писани захтев. А све то ће допринети и отклањању евентуалних пропуста и греша-ка када је реч о досадашњим, не баш уредно вођеним поре-ским подацима. Д. П.

ОДСЕК ЛОКАЛНЕ ПОРЕСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ

Боља наплата и контрола порезаЛокална самоуправа преузела бригу о својим изворним при-ходима, што ће допринети увођењу више реда у овој области

� Овде�се�обављају�локални�порески�послови


Посета државно-привредне делегације Републике Србије Словачкој Републици

Сремска привредна комора обавештава своје чланице и све заинтересоване привреднике, да ће државно привредна

делегација Србије на челу са председником Владе Републике Србије Мирком Цветковићем, посетити Словачку, Братиславу, 21. септембра 2009. године. Као подстицај даљем унапређењу економске сарадње две земље, том приликом ће бити организо-ван Бизнис форум привредника Србије и Словачке који ће отво-рити председници влада две земље. После пленарног дела Фору-ма биће организовани билатерални разговори српских и словач-ких привредника.

Уколико сте заинтересовани за учешће на овом Форуму, моли-мо Вас да нас контактирате до 25.08.2009.године, како би попу-нили потребне обрасце, на телефон 022 610 778.

Привредни сусрети српских и немачких привредника

Представништво Привредне коморе Србије у сарадњи са Индустријско-трговинском комором Франкфурта на Мајни

у Немачкој, организуја пословне сусрете српских и немачких предузећа под називом „Пословни дани представљања произво-да прехрамбене индустрије Србије трговачким заступницима из Немачке“.

Циљ организовања пословног дана је да заинтересоване фир-ме из Србије успоставе контакт, презентују своје производе и разговарају са заступницима из Немачке о могућностима продаје и заступања својих производа широм Немачке. Програмом су предвиђени контакти и разговори представника српских фирми са немачким трговачким заступницима као и презентација узора-ка за производе који се желе пласирати на овом тржишту.

Скуп ће се одржати 01. октобра 2009. године у Индустријско-трговинској комори Франкфурта на Мајни.

Заинтересовани за учешће на овом скупу треба да се најкасније до 04. септембра 2009. године јаве на телефон 022 610 778.

Ликер од магарећег млека је производ направљен од

магарећег млека, алкохола, шећера и ароматичних биљака, изузетног ароматичног укуса магарећег млека које до сада није коришћено за справљање ликера.

Ликер од магарећег млека

Због сумње да је неовлашћено производио, држао и став-

љао у промет опојне дроге и неовлашћено држао муницију, полиција је привела Милана Љ. (32), настањеног на подручју сремскомитровачке општине.

Како је саопштено из полиције, претресом стана Ми-лана Љ. Пронађена је сирова стабљика марихуане тежине

581 грам, извесна количина марихуане у сувом стању, при-бор за справљање џоинта и не-колико комада метака за пушку различитог калибра.

Након саслушања, дежур-ни истражни судија Окружног суда у Сремској Митровици је Милану Љ. одредио притвор до месец дана.

Ж.Н.

ШИД- Због сумње да је из-вршио кривично дело насиља у породици полиција је ухап-сила Предрага П. (49) из Ер-девика. Он је осумњичен да је под дејством алкохола физичко

злостављао супругу.Предраг П. је приведен ис-

тражном судији Општинског суда у Шиду који му је одредио притвор до месец дана.

Ч.П.

Правио џоинт

Злостављао супругу

ХРОНИКА

Инђијом поодавно круже приче да у новоизграђеној

и усељеној стамбеној згради са 102 стана у Новосадској улици у Инђији, ''статика'' није урађена како треба те да су вршени на-кнадни радови. То је ишло до те мере да су поједини станари најавили да продају станове. Стоји и друга, такође незва-нична прича да је инвеститор ''Бон комерц'' инвестирао до-датних 750.000 евра баш да би се отклонила свака сумња у нестабилност објекта. Било како било тек зграда ''Москва'' није добила употребну дозволу јер чланови за технички пријем објекта нису желели да ста-ве свој потпис. То опет значи да грађани могу да остану без гаса, струје, воде јер им истиче привремена дозвола и почињу да се обраћају председнику оп-штине Горану Јешићу.

- Ми имамо велики проблем у Инђији, и не само у Инђији већ и у Републици Србији. Начин на који се овде фи-нансира станоградња, начин на који се овде штите купци станова је на нивоу средњег века. Очекивао сам да ће За-кон о изградњи то да реши и да ћемо имати прописе сличне онима у развијеном свету где држава штити купца тако што

склопе купопродајни уговор а новац не иде произвођачу стана већ иде на рачун суда. Тек када произвођач тог ста-на укњижи будућег власника тим доказом може да повуче средства из суда. На тај начин су купци потпуно заштићени. То код нас није случај. Зато грађани, пре свега, морају да знају од кога купују станове, да ли инвеститор има сву по-требну документацију, да ли има бонитет на финансијском тржишту. У Инђији је настао проблем са становима ''Бон комерц'' градње, зградом ''Мо-сква'' и становима који се гра-де у Гробљанској улици. Ква-литет зграде ''Москва'' је до-веден у питање и због тога ће општина Инђија да ангажује Грађевински институт у Новом Саду који ће рећи да ли постоје услови за издавање употреб-не дозволе, рекао је пред-седник општине Горан Јешић, на конференцији за новинаре одржаној у понедељак.

- Дужност нам је да упозо-римо грађане на ствари којих морају бити сами свесни, да сами себе морају да заштите кад их законодавац није заштитио.

После Београда и Новог Сада Инђија има највиш изграђених стамбених јединица у односу на број становника – 440 стам-бених јединица годишње, то је знак економске живости града. У станоградњи ангажовано је око 1.200 радника укључених у 46 различитих делатности. У на-редне три године Инђији треба још 3.000 станова, припремили смо планску документацију и припремамо модел за подстицај стамбене изградње попут субнвенционирања инвестито-ра са каматним стопама, рекао је председник инђијске општи-не Горан Јешић.

''Градитељ'' до сада није имао проблема са доби-јањем употребне дозволе, ''Треидјуник'' месец дана кас-ни са усељавањем у ново-изграђене станове и налази се пред добијањем употребне до-зволе. На сајту општине Инђија једном месечно грађани ће добијати информације о томе у којој фази су инвеститори станоградње било да је реч о потребној документацији или фази грађевинских радова, чуло се на конференцији.

З.Г.Стефановић

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Станови усељени, зграда без употребне дозволеПошто држава не штити купце станова дужни смо да упозоримо грађане да буду веома опрезни приликом склапања уговора, рекао Горан Јешић

''Москва'' није добила употребну дозволу

Иако је продаја пољо-привредних производа на

аутопуту најстроже забрањена због безбедности у саобраћају, Златко Балиновић из Куз-мина две године је успешно избегавао закон, полицију и инспекцију. Његов плац се на-лази уз аутопут Београд - Ба-тровци, код наплатне рампе близу Адашеваца, где је прода-вао воће и поврће. Прошле го-дине је Републичка инспекција за путеве изашла на терен и наложила ''Путевима Србије'' да изврше ограђивање дела имања Златка Балиновића с намером да се повећа безбед-ност у саобраћају на Коридору 10, што је и учињено бетон-ским блоковима и жицом од че-

тири метра. Поводом овог случаја, у

понедељак је одржан радни са-станак у просторијама Сремског управног округа где су при-суствовали Златко Балиновић, Душко Јовановић, директор Канцеларије за инклузију Рома Извршног већа Војводине, Зоран Смајић, начелник полицијске управе, Петар Николић, председник Са-вета за интеграцију Рома и медијатор разговора Сава Алишић, начелник Сремског управног округа.

- Имајући у виду да је го-тово 80 посто ромског наро-да функционално неписмено, тешко могу да тумаче бројне законске одредбе. Овде смо да

дијалогом дођемо до решења. Закон се мора спроводити пре-ма свима једнако и ту нема спо-ра. Желимо да се ови проблеми решавају у институцијама а не у жутој штампи - рекао је Петар Николић. Овај дугогодишњи проблем је решен дијалогом, а Златко Балиновић ће своју ''опрему'' за продају морати да уклони у року од недељу дана.

Наиме, протеклих дана Балиновић се жалио што из своје њиве крај ауто пута не може несметано да продаје бо-стан као ранијих година и рекао да су га оградили жицом и ста-вили „у кавез“ као последњег криминалца, те је тражио да и даље несметано ради.

Л. Вулић

СЛУЧАЈ СРЕМСКОГ БОСТАНЏИЈЕ ЗЛАТКА БАЛИНОВИЋА

Вишегодишњи проблем решен у институцијама

Горан Јешић

Истраживања развоја људ-ских заједница на свим

географским просторима не-миновно су водила открићима настанка технологија које су незаустављиво мењалe и окреталe точак историје. Прича о људима и стварању цивили-зације била би некомплетна без неких ствари и догађаја које ми данас узимамо здраво за готово.

Тако се процес коришћења ватре, која је увек религиозно обожавана, у ствари сматра првим технолошким процесом. Према старогрчкој митологији, Прометеј је у својој великој љубави према људском роду направио прву технолошку крађу када је без знања богова пренео знање о ватри људима. Наравно, за ово је био жесто-ко кажњен, али су људи стекли једно велико сазнање које им је омогућило напредак, погото-во у обради метала.

Од првих момената кориш-ћења ватре у обради метала, који су завијени у тајанствене

и мистичне оквире време-на из кога имамо само траго-ве у прекрасним предметима рађеним од бакра и бронзе, па до данашњег дана, човек је фасциниран израдом оружја и оруђа од метала.

У значајном раздобљу тзв. гвозденог доба, када човек савладава обраду гвоздених руда и израђује моћно и ква-литетно оружје које је дове-ло до прекретнице у ратним стратегијама, ковачи вероват-но постају веома тражени и цењени. Поготово то важи за коваче мачева, за чију израду је било потребно поседовати велико знање о материјалу и вештину у технологији израде. Мач је био прво сигурно оружје у рукама ратника и војски, без кога се није улазило у отворе-не битке.

Ковачки занат данас изу-мире, јер не постоји потреба за мачевима као ултиматив-ним оружјем. Данас се маче-ви додељују на церемонијама при војним академијама и

симболишу тежњу очувања. Међутим, људи су још увек за-интересовани за сам процес и то не једино због оживљавања старих заната, већ и ради истраживања историјских про-цеса производње појединих предмета. Тако се у области експерименталне археологије многи људи баве технологијом и традицијом израде мачева, па је радионица која данас постоји у Музеју Срема једна од неколико у Европи која негује тај процес. Организатор радио-нице је Јасмина Давидовић, археолог. Oве године ће се одржати пет радионица, чет-вртком, и то од 13. августа па надаље. Са радом се почиње у 20,00 часова, у лапидаријуму Музеја Срема, где је већ озида-на ковачка пећ.

Радионица је покрену-та са идејом да се дочара спој традиције, вештине и уметности обраде метала на потпуно аутентичан начин. Вишегодишње проучавање ти-пова, материјала и начина из-раде српског средњовековног мача, од стране аутора и из-вршиоца радионице, Алек-сандра Савићевића и Не-нада Милића, представља повратак у време српског средњег века. Циљ радионице је обнављање целокупног по-ступка израде мача, основног оружја српског витеза. Овај мач се искива из једног комада посебно припремљеног метала, који се загрева и развлачи док не добије у почетној фази при-ближан изглед сечива. Комад метала се касније на десетине пута поново загрева, све док се не формира задовољавајући пресек сечива. У завршној фа-зи ковања формира се канал са обе стране мача, популарно назван крвник, од кога зависи у великој мери квалитет сечива и баланс мача. После ковања

следи каљење мача. Мач се кали у води или у уљу и то на веома пажљиво одређеним температурама. Овим процесом мачу се дају све потребне ка-рактеристике, које омогућавају да се он после оштрења споро тупи, да се не би ломио или пу-цао при јаким ударима.

Наша радионица је базира-на на технологији и традиција каква је била у средњовековној Србији, али то не искључује

проучавање процеса и маче-ва који су ковани широм света кроз различите епохе. Постоји идеја да се радионица проши-ри на проучавање и израду из-узетних келтских мачева, којих у античкој збирци археолошког одељења Музеја Срема има у великом броју, а такође и рим-ских мачева, за шта имамо под-ршку и Филозофског факултета у Београду.

Александар Савићевић

Среда, 19. август 2009.14 КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Светозар Малиша Рогуља: За успомену и дуго сећање

Пошто је у Новом Саду, 2001, завршио Средњу

дизајнерску школу "Богдан Шупут", Вук Мушкиња исте године уписује Факултет примењених уметности у Бео-граду, одсек сценографија. После две године, откривајући своје афинитете, Вук мења смер и прелази на зидно сли-карство. Дипломирао је 2006, са просечном оценом 9,69.

Прву самосталну изложбу имао је у пицерији "Калчо" у Сремској Митровици, 1997. године. На питање да ли је то место изабрао због пркоса институцијама, указивања да свако место може бити простор оплемењен уметношћу, или једноставно није био "довољно добар" да направи изложбу у галерији, одговара да је по-треба за изложбом била много већа и важнија од чињенице да није имао где да излаже. Са-мостално је излагао у Инђији, Београду и у Сремској Митро-вици, где је имао две излож-бе у градској читаоници. Са колегама са студија групно се појављивао у Краљеву, Алек-синцу и Београду.

Вук покушава да попут индијских уметника заиста живи уметност, његов ствара-лачки потенцијал не остварује се само кроз један вид, кроз сликање. Његова велика љубав је и музика. За све ове године свирао је у десетак бендова, а свака његова изложба је ау-дио - визуелни перформанс, на отварањима посетиоци увек уживају у малом концерту, чији је он двоструки стваралац, и звука и слике.

- У Новом Саду сам већ од 1997. почео да свирам гитару на улици. Желео сам да ви-дим реакције пролазника, како моја музика утиче на њих. Ту сам доживео интересантна ис-куства, људи су ми прилазили, остваривао сам контакте без посебног труда и упознао све тадашње уличне свираче Новог Сада - каже Вук Мушкиња.

Како музика и сликар-ство иду заједно? Допуњују ли се, или су међусобно љубоморне једна на другу?

- Многи људи су ми говорили да је немогуће бавити се две-ма различитим професијама, поготово ако су у питању две различите уметности. Уметност је љубоморна, тражи да јој се сав посветиш. Међутим, у мом случају, једна другу допуњују, жељу за трајношћу сликар-ство лако испуњава, тренут-ни доживљај још дуго остаје на платну, док музика брзо ослобађа, она ме подсећа на то да је сваки моменат уникатан и непоновљив.

Какве су тренутно твоје стваралачке преокупације?

- Протекле две године сам се фокусирао на технику су-вих пастела. У том периоду издвојила се разноврсна ле-пеза мотива на мојим сликама, предели Сремске Митровице и околине, антропоморфне апстракције, портрети и под-водни свет. Тренутно, у животу ми је најважније освајање лич-не слободе у смислу рада на себи и на стварима које ме чине срећним. Слободу освајам тако што радим ствари због личне сатисфакције, а не због похва-ла околине. Постоји опасност да се претворимо у машине за зарађивање уколико потпуно издамо и напустимо своје та-ленте и своје љубави. Њих тре-ба брижљиво гајити - са осме-хом одговара Вук Мушкиња.

Лазар Вулић

МЛАДИ ДОЛАЗЕ: ВУК МУШКИЊА, СЛИКАР И МУЗИЧАР

Уметност тражи посвећеност

Рад Вука Мушкиње

НОВА РАДИОНИЦА У МУЗЕЈУ СРЕМА

Како су некада ковани мачевиУ лапидаријуму озидана ковачка пећ, па ће сви заинтересовани моћи да учествују у изради овог својевремено незаменљивог оружја

Ковање мачева у Музеју Срема

Среда, 19. август 2009. 15КУЛТУРА

Српска светиња, лавра Бранковића, њени ктитори и потомци, поред

осталог, заслужују да данас коју реч кажемо и о делу историје током друге половине 18. и прве половине 19. века. Бежећи са вековних станишта, са југа Србије, српски народ је под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем прела-ском Саве и Дунава стигао до Сент Андреје, Стоног Београда, Печуја, Баје и других угарских градова. У Срему, опустошоном од Турака, подводном и ненасељном, требало је народу вратити веру и наду у опстанак и трајање на но-вом станишту. Миграције су биле стал-не током 18 века. Аустрија је настојала да учврсти границу према Турској и из тих разлога је разним мерама подстица-ла насељавања у приобаљу Саве и Ду-нава. Поред осталих, Срби граничари су дали свој допринос проливајући крв за Аустрију широм европских бојишта. Уз Србе граничаре, знатан део Срба био је насељен у Провинцијалу или Паорији. Налазећи се у окружењу фрушкогор-ских манастира, Срби су поштовали православље и своју традицију; с дру-ге стране, митрополити су настојали да борећи се за српске привилегије и ста-тус учврсте темеље народног битисања на овим просторима.

Поред осталих, ту је митрополит Павле Ненадовић (1749-1768), духов-ник, визионар, реформатор, диплома-та и оснивач школског фонда, 1749. Уређујући односе у Српској православној цркви, дописује 1753. правила митро-полита Вићентија Јовановића о мирском свештенству. Исте године, канонском визитацијом фрушкогорских манстира он обавља попис којим се бори против "осопштине", промовишући и залажући се за хришћанско "општежитије". Тако је припремио Црквено-народни са-бор, 1769, који ће донети редукцију свештенства, но није дочекао његово одржавање. Велики дипломата и бо-рац за очување српских привилегија преминио је 1768. године. За њега је Димитрије Руварац рекао: "У времену своје архипастирске дужности свима је претходио и служио за пример и узор тачности и савесности."

Доласком на власт, митрополит Павле Ненадовић наставља дело ми-трополита Арсенија IV и промовише култ Бранковића и њихових потома-ка, истина не директних. Гроф Ђорђе Бранковић, усамљен, током 17. века био је битку за очување српских корена на просторима Аустрије и под Турском царевином. Сужањ из Хеба био је пред-мет изучавања наших научника, пре свих Јована Радонића. Јован Бранковић - Липовац (гроф Јанко), усвојеник или синовац несуђеног српског деспота, грофа Ђорђа Бранковића, око 1720. у Сомбору био је први капетан "Српске милиције" и заповедник шанца. После смрти сомборског капетана породица се сели у Срем. Марија, удовица Јованова, остала је са троје деце - Јеленом, Ни-колом и Јованом, старијег сина Николу (1729) дала је у школу у Петроварадин. После 1740. Марија ступа у приснији однос са Митрополијом у Карловци-ма, којој уступа Хронике и више до-кумената значајних за српски народ. На овај начин Марија обезбеђује неку врсту патроната над породицом. Тако је већ 1742. године у Пешти дошло до преписивања Бранковићевих Хро-ника, по жељи митрополита Арсенија IV. У договору с њим, његов зет, пу-ковник Атанасије Рашковић, пренео је кости Ђорђа Бранковића, 1743, из Хеба у Карловце, где су са највећим пијететом народа и свештенства доче-кане и на свечаној литругији опојане,

а потом испраћене до манастира Кру-шедола и сахрањене поред Арсенија III Чарнојевића.

У Опису српских фрушкогорских ма-настира из 1753. остало је записано како је настало име насеља Крушедо(л). У околини манастира стране су косе, "крше се у долу", па отуда и Крушедол. Оно задње слово л из данашњег назива места је тековина савременог језика.

По развојачењу Српске милиције у Сомбору, грофови Бранковићи су у Сре-му, где су у Бољевцима имали породич-ну сесију. Никола, најстарији Јованов син, "ступа као добровољац у Сремски хусарски пук у децембру 1749. године". За младог грофа Николу Бранковића код генерала Франца фон Енгелсхо-фена, барона, команданта Сремске војне границе, 18. октобра 1750, зау-зима се митрополит Павле Ненадовић тражећи његово унапређење. Али, од унапређења нема ништа ни 1751. године. Следеће године Никола већ размишља о напуштању аустријске војске и држављанства и о могућности преласка у Русију. Како је то пре годи-ну дана учинио и његов друг, Шиђанин, Симеон Пишчевић. Унапређење је уб-рзо уследило, добио је чин корнета (коњичког заставника). Никола постаје потпоручник у јануару 1759, а крајем те године и поручник. Жени се Аном Путник, Новосађанком, синовицом епи-скопа бачког (1757-1774) и потоњег митрополита српског Мојсеја Путника (1781-1790). Отац Анин био је Тома, трговац, а стричеви су јој били митро-

полит Мојсеј и генерал Аврам Путник. Ана и Никола су у почетку живели

у Бољевцима, где су им се родили син Ђорђе и кћи Марта. У Угриновце су се преселили 1766, где им се рађају оста-ли синови. У Бољевцима је остао брат Јован са мајком. Пошто је у Голубин-це, 1767, из Бановаца пренета команда Славонско - Сремског хусарског пука, Никола из Угриноваца прелази у Голу-бинце, где постаје ритмајстор (коњички капетан прве класе). Никола у Голубин-цима остаје до расформирања Хусар-ског пука, 1786. године. Никола и Ана имају синове Ђорђа, Димитрија, Сте-фана, Павла и Аврама који стасавају у Голубинцима. Ту им се, 26. јуна 1784, родила и Јелисавета, једна од четири кћери. У Циркуларном протоколу цркве голубиначке записано је да је Никола, као угледан војни старешина, са веза-ма у високој хијерархији Српске право-славне цркве, од Голубинчана изабран за "настојатеља" при освећењу темеља и градњи новог храма Ваведења пресве-те Богородице, 1784. По расформирању хусарских пукова, Никола је прекоман-дован у Петроварадински граничарски пук или регименту.

О боравку Бранковића у Голу-бинцима путописац прота Василије Константиновић у својој књизи Три-десет дана на убаву путу, вели: "Причају да је зграда, у којој је данас школа тамошњих иновераца, а која је била за време војничке крајине стан капетаније, била некад дворац српског деспота Јована, који је у тој околини имао доста земље и баштину." У на-родном предању је остало да је у Голу-бинцима је био неки Бранковић. У ери романтизма, 19. века, ни мање ни више

доводи се деспот Јован. Истина је да је у тој згради - Бернатовом дворцу бора-вио Никола као ритмајстор, јер у Шлосу је било седиште команданта - пуковни-ка Хусарског пука.

Никола је имао пет синова, и то овим редоследом: Ђорђа, Димитрија, Стефа-на, Павла и Аврама. Ђорђе и Димитрије ступају у војску и постају старешине Михаљевићевог фрајкора. У последњем аустријско-турском рату, 1789 - 1791, Димитрије је провео око две године и постигао чин поручника. Старији Ђорђе постаје хусарски капетан, да би време-ном догурао до чина пуковника и постао команадант Слуњске регименте. Као пензионер живео је у Лаћарку. Постоји податак да је гроф Ђорђе Бранковић, пензионисани пуковник, иначе нежења, у Лаћарку похаран у ноћи 11. и 12. сеп-тембра 1830. Том приликом однета му је позамашна свота новца. Умро је само месец дана после ове похаре, која га је и отерала у смрт. Но, у Лаћарку и Митро-вици остаје да живи млађи брат Стефан са супругом Јеленом, рођеном Барковић из Старе Пазове. Стефан је као мајор, 1842, биран из редова "војинства" за посланика карловачке дијецезе, када је за митрополита те године изабран Јосиф Рајачић. Стефан је умро 1852. го-дине. Супруга Јелена је кућу у Сремској Митровици продала пароху Стефану Анђелићу.

У Михаљевићевом фрајкору Димитрије упознаје Карађорђа, што у каснијим контактима митрополит Стефан Стратимировић користи да, неекспонирајући се директно, преко Димитрија одржава везу са Карађорђем и вођама Првог српског устанка. � (Завршетак�у�наредном�броју)

УЗ�500-ГОДИШЊИЦУ�МАНАСТИРА�КРУШЕДОЛА�(1)

Трагови�Бранковића�у�СремуПише�Ратко�Рацковић

Митрополит Павле Ненадовић (непознати аутор)

Анастас Јовановић: Деспот Ђорђе Бранковић

(литографија, 1851)

Христофор Жефаровић: Сремски светитељи Бранковићи (1746)


Пре нешто више од недељу дана завршен је Трећи

међународни волонтерски камп – Моровић 2009, који је оку-пио волонтере из Грчке, Јужне Кореје, Немачке, Русије, Фран-цуске, Швајцарске, Шпаније и Србије. Камп је био еколошког типа, а учесници су радили на сређивању и чишћењу обале реке Босут, делова канала, као и осталих површина у селу на којима је то било потребно. Трајао је две недеље, а његово одржавање поклопило се са одржавањем 18. летњег фести-вала мултимедијалних садржаја – Моровићки летњи дани, па су тако волонтери имали прилику да на још један начин упознају Србију.

Утисци су више него пози-тивни. Поред тога што су се ба-вили екологијом, волонтери из разних земаља стекли су нове пријатеље и упознали друге културе.

- Веома ми се допао овај камп. Забавно је дружити се са новим људима и уједно са њима радити нешто корисно. Чула сам да је Србија веома лепа, због тога сам се одлу-чила да дођем. Говорили су ми како су људи отворени и гостољубиви, па сам то дошла и да проверим. И уверила сам се. Нису ме преварили. Упозна-ла сам веома драге људе овде, и сигурно ћу остати у контак-ту са њима. Добро је знати да у много земаља постоје људи које познајеш и који ти могу помоћи ако се задесиш тамо. Ако неко од њих дође у Немач-ку, засигурно може наћи место у мом дому – рекла нам је Сте-ла из Немачке.

Лидери кампа, Ивана Миловановић и Свето-мир Јовановић из Београда објаснили су нам по ком прин-ципу функционишу кампови овог типа и на који начин се

постаје њихов лидер. - Волонтерски међународни

кампови окупљају младе људе са различитих крајева света. Њихова улога поред оне која је одређена врстом кампа, јесте и та да се упознају нови људи, културе и размене искуства. Локална заједница обезбе-ди смештај и храну, а ми смо дужни да организујемо актив-ности. Да бисте постали лидер неког кампа потребно је да присусутвујете лидер тренинг семинару, и да сте учествовали на барем три кампа у иностран-ству – каже Ивана.

Она има искуства са кам-повима у Грчкој, Немачкој и Француској. Прошле године је била лидер кампа у Засавици, а овог лета треба да посети камп у Турској. Њој је како каже најважније да види земље које још није видела и упозна људе са којима се још није дружи-ла. Кампове бира у односу на врсту, а преферира оне који су смештени на обалама река и мора. Светомир је до сада био у Немачкој и Француској, и ове године завршио лидер тренинг семинар.

- Најдрагоценије искство са кампова јесу нови пријатељи, упознавање њихових култу-ра и начина мишљења. Али, то је и најјефтинији начин да посетите разна места широм света. Као волонтер плаћаш пут, а смештај и храна су ти обезбеђени. За неке кампо-ве се плаћа и партиципација, али она је минимална, у про-секу двадесетак евра. Иако је званични језик кампова ен-глески, буде и оних који га не знају. Међутим, успевамо да комуницирамо, рукама, нога-ма. На крају се сви разумемо. Углавном остајем у контакту са људима које ту упознајем. Са некима мање, са некима више. Пракса је да се на крају кам-

па скупљају слике, размењују адресе и телефони – открива Светомир.

Поред радног дела, Моро-вићки камп садржи и онај који се тиче забаве, излета и упознавања српске културне баштине и обичаја. Волонтери су посетили Шид, Нови Сад, Сремске Карловце и дружили се са учесницима кампа у Заса-вици. Ишло се на пецање, ле-тело једрилицом, и уживало у песми и игри. Скоро свако вече организована је журка на којој

би свирао неки бенд. Оно што је такође занимљиво

јесте смештај у коме су бо-равили. То није била обична соба или слична просторија. Вагони који су ван употребе смештени су на обалу Босута и преуређени да би били функ-ционални. Купеи су послужи-ли као спаваће собе, док је један део вагона испражњен и од њега направљени кухиња, кафић и просторија која је слу-жила за дневну разоноду. Има-ли су кувара који им је спремао

храну, али су и они сами, и то не ретко правили своје делиције. Овакав амбијент покренуо им је машту и креативност, па су и снимили кратак документарни филм о боравку у кампу. То је Андонисова идеја. Волонтера из Грчке који се бави снимањем и продукцијом, а којем је ово прво искуство са кампом.

- Дошао сам овде јер сам же-лео да искусим нешто ново. Да упознам нове, другачије људе и њихове културе. Ово је вео-ма леп и занимљив начин да се дружите и путујете. С обзиром на то како сам се овде лепо провео нећу оклевати да и у будућности одлазим на кампо-ве – са смешком ће Андонис.

А због чега баш камп у Србији, има и једно једноставно објашњење.

- Видела сам слике овог ме-ста на интернету. Веома ми се допало, зато сам и одлучила да дођем. Али, има још један практичан разлог. За Србију ми не треба виза, тако да не постоје тешкоће да бих дошла овамо – искрено ће Каролина из Русије.

Како не би било да су само странци били учесници овог кампа, питали смо и Дамира из Шида какви су његови утисци.

- Као и свим мојим пријатељима овде и мени је разлог да се пријавим на моро-вићки еко-камп био дружење са људима из разних земаља који размишљају другачије него ја. Био сам у много кампо-ва и у земљи и у иностранству, а највише ми се допада то што сви заједно радимо на нечему, та наша уједињена акција – ре-као је Дамир.

Овај камп је завршен, пријатељства су склопљена, искуства размењена. Свако је сазнао нешто ново, о други-ма, али и о себи. Поред свега, околина је очишћена, а самим тим планета учињена бар мало лепшим местом за живот.

Вања Продановић

ЗАВРШЕН ТРЕЋИ МЕЂУНАРОДНИ ВОЛОНТЕРСКИ КАМП – МОРОВИЋ 2009.

Весело, радно и еколошкиЈеданаест волонтера из земље и иностранства очистило је обалу Босута у Моровићу, упознало наше обичаје и културу. Нова пријатељства и сазнања понеће са собом као вредно искуство. А када се нађу у некој од земаља из којих су учесници, имаће код кога да преспавају

Групни портрет учесника

Како до кампова?

Све информације које су у вези са камповима у земљи и иностранству, могу се добити на сајту младих истраживача – mis.org.rs преко којег су се и Ивана и Светомир обавестили и заинтересовали за овакав вид путовања и дружења. Када се ступи у контакт са њима, напише се листа приоритета, па се у складу са могућностима одабере одређена дестинација. Ограничење је да само двоје људи из једне земље може да иде у исти камп. Понуда је разноврсна, а од важих склоности и жеља зависи у који камп ћете отићи.

Припреме за радну акцију

Моровић: учесници очистили обалу Босута Волонтери кампа испред вагона-куће


Завршног дана Срем Фолк Феста, који је одржан у

Сремској Митровици од 9. до 12. августа и на којем је насту-пило садамнаест ансамбала из десет земаља, питали смо неке од учесника за утиске. Чланови украјинског ансамбла ''Весним-ка'' не крију своје задовољство због учешћа на фестивалу и наводе да су били у многим земљама Европе, претежно се-верне Европе, и учествовали

на различитим фестивалима, а митровачки Срем Фолк Фест им је посебан, диван и добро орга-низован фестивал.

-Веома смо заинтересова-ни за различите кореографије и културну баштину уопште свих земаља учесница које овде покушавају да се на најбољи могући начин пред-ставе: музиком, игром и пес-мом', каже уметничка дирек-торица украјинског ансамб-

ла Јарослава Нероденко и додаје да су ту због блискости а не због разлика наших кул-тура. Кореографкиња и ак-тивна играчица, Загородња Дарима, била је одушевљена публиком, и желела је посебно да истакне да је пре пар годи-на постала кореографкиња, и да је украјинске кореографије она осмислила.

Наше најближе комшије, Босна и Херцеговина, предста-вио је Горан Ракић.

-На овом фестивалу први пут учествује КУД 'Лазари-ца' из Бијељине, веома смо задовољни, велики је одзив у гледалишту, публика нас је до-бро прихватила. Желео бих да се захвалим домаћину и орга-низаторима који су нас овако лепо дочекали, и омогућили дружење са разним народима Европе, каже Ракић, а Драгана Рајић додаје да је одушевљена публиком.-Први пут сам у Ми-тровици, јако смо лепо доче-кани и искрено се надам да ћу доћи и следеће године.

Представница Француске, Изабел Лене наводи да су срећни што су учествовали на фестивалу, да је публика из-ванредна, а организација без грешке. -Нисмо очекивали ово-лико публике, али још важније

то да је публика одлично реа-говала на наше извођаче, док Максим Улман, играч, кроз смех додаје да му се посебно допада наша кухиња и наше девојке.

-Утисци још нису сређени, али је све веома позитивно. Имали смо прилике да гле-дамо део фестивала и вео-ма су нам се допали српски извођачи, рекао је Андреј Лукашик, кореограф пољског

ансамбла, и додао да ''ако по-ново добију позив, прихватиће га са задовољством''. Мало-грата Лукашик, музичарка, изненађена је пријемом публи-ке и каже да се не догађа често да је публика тако отворена и да се тако снажне везе успо-ставе између извођача и гле-далаца, а њој лично је велика част што је била део тога.

Л. Вулић

У оквиру Пазовачког кул-турног лета на Тргу ''Др

Зорана Ђинђића'' у суботу уве-че одржан је концерт музичке групе ''Црвена јабука'', једне од најуспешнијих на простори-ма бивше Југославије. Потичу из Сарајева, основана су 1985, њихова музика била је инспи-рисана ''Битлсима'' и ''Индекси-ма''. Судећи по броју посетила-ца на концерту у Старој Пазови и данас су јако популарни. А посетилаца је било на стоти-не, од најмлађег до најстаријег узраста који су напунили трг али и кафиће петсто метара у круг од позорнице, ово је био један од најпосећенијих кон-церата овогодишњег Пазовач-ког културног лета. Посетиоци нису били само грађани пазо-

вачке општине, било је доста Инђинчана а судећи по реги-старским таблицама аутомоби-ла, љубитеља музике ''Црвене јабуке'' било их је из Београ-да, Новог Сада и још неких војвођанских средина. Пред-седник општине Стара Пазова, Горан Јовић био је домаћин актуелном саставу ''Црвена јабука'' , одсносно, вокалу Дра-жену Жерићу Жери, бубњару Дарку Јеличићу Цуњи, бас гитаристи Крешимиру Каште-лану Креши, клавијатуристи Марку Белошевићу и ритам гитаристи Дамиру Гонзу. Чла-нови групе били су изузетно задовољни пријемом публике па је концерт трајао дуже него што је било предвиђено.

З.Г.С.

Годинама већ Српски дом споља делује веома запуштено. По-

крет ''Митровица европска регија'' преузео је иницијативу и покуша-ва да једној од најстаријих зграда Митровице поврати изглед какав заслужује:

-Митровица европска регија је код одбора за самодопринос су-герисала да се одређена средства издвоје за рестаурацију фасаде зграде Српског дома зато што сма-трамо да уређени центар града није потпун уколико тај репрезентатив-ни објекат остане у тако лошем стању – каже за “Сремске новине“ Љиљана Јанковић, члан покре-та Митровица европска регија, и додаје: - Одлучили смо да покрене-мо иницијативу да се у оквиру ло-калне самоуправе пронађе решење како би се обновила та фасада, наишли смо на разумевање код одбора за самодопринос. Свакако би требало укључити и министар-ство културе и друге релевантне државне институције у ову акцију. Потребна су велика средства, с обзиром да је у питању фасада од културно-историјског значаја, нама важна не само као део културне баштине него као и део визуелног идентитета града.

Владимир Петковић, такође члан покрета, истиче проблеме на које наилази локална самоуправа:

- Тренутно постоји закон из 1994. године који регулише ову об-ласт и изузетно је лош. Власници-ма непокретности важећи закон не намеће никакву обавезу санације и адаптације фасада а прописана је веома компликована процедура адаптације тих објеката с обзиром да се они налазе под заштитом као споменици културе. Председ-ник одбора за самодопринос гра-да Сремске Митровице, др Ненад Лемајић, наводи да је Одбор за

реализацију самодоприноса прихва-тио иницијативу за рестаурирање фасаде Српског дома. -Грађани су се још 2006. године изјаснили да је уређење централне пешачке зоне један од најважнијих пројеката који се финансира из самодопри-носа. Нажалост, не можемо помоћи грађанима који имају куће у центру приликом уређења фасада, али мо-жемо инвестирати на зградама које су у власништву државе Србије. Надам се да ћемо ускоро моћи да северној и западној фасади Српског дома вратимо стари сјај.

Велики проблеми настају при-ликом реализације, а о томе нас је ближе информисала Адријана Шкорић, архитекта Завода за за-штиту споменика:

- Ова фасада спада у декора-тивне и профилисане фасаде ка-рактеристичне за период с краја деветнаестог века. Објекат је зидан, тако да, приликом самог

извођења мајстори су зидањем извели одређену профилизацију. Приликом реконструкције морамо поштовати претходну, оригинал-ну базу, користити традиционалне материјале и начине израде. Мора-мо радити на класичан начин. Када бисмо површину ове фасаде могли да прерачунамо у површину обичне фасаде, добили бисмо три, можда и четири пута већу површину, што значи да од садашњих 1.200 метара квадратних добили би скоро 4.000 метара квадратних – каже Адријана Шкорић и напомиње да се сви деко-ративни делови морају поново из-лити у гипсу, јер се ради потпуна реплика оригинала. Велики изазов су богато декорисана балустрада, руинирани балкон и посебни захте-ви столарије. Она ће бити класична, каква је раније била, ради очувања потпуне аутентичности.

Л. Вулић

СРЕМ ФОЛК ФЕСТ ОЧИМА УЧЕСНИКА

Публика изванредна, организација без грешке

Представници БиХ

Украјинке

НОВО РУХО СРПСКОГ ДОМА

Рестаурација фасаде

Српски дом чека нову фасаду

СТАРА ПАЗОВА

''Црвена јабука'' напунила трг


„Пољоауто“ из Шида, власника Милана Винчића, основано је 1989. године, што значи да се ово предузеће већ пуних 19 година бави продајом пољопривредне механизације и резервних делова. Током про-теклих година своју делатност проширили су и на продају ауто делова, а од 1997. године баве се и продајом и сервисом нових возила. Пре три годи-не „Пољоауто“ је отворио још један пословни објекат, у коме се сада налазе ауто салон, про-давница резервних делова и технички преглед возила.

Како каже Борис Корда, пословођа „Пољоаута“ у Центру за продају и технички преглед, због застоја у производњи „за-ставиних“ возила, ових дана се очекује потписивање уговора са „Фијат Србијом“ о продаји „пунта класика“, који се може куповати на основу субвенција државе.

- Када смо 2007. године отворили нови локал, тражи-ли смо партнера са којим би обављали технички преглед и регистрацију возила. Ис-поставило се да је најбољу понуду за сарадњу имао „Ду-нав осигурање“, тако да смо те године и званично постали пословни партнери. Сарадњом са том осигуравајућом кућом смо изузетно задовољи, а продаја полиса иде одлично. У последње време власници воз-ила све више долазе код нас, јер због лоших искустава са

неким другим осигуравајућим кућама сада желе да свој ауто осигурају управо код Дунав осигурања, односно инистирају да имају баш њихове поли-се, зато што су доста квали-тетни када је у питању услу-га санирања штета. Брзо из-лазе људима у сусрет, одмах исплаћују настале незгоде, поштују цене, а све то утиче на задовољство возача. Упра-во зато смо и ми задовољни сарадњом са њима, те пла-нирамо да и даље развијамо нашу међусобну сарадњу – каже Борис Корда, пословођа „Пољоаута“ у Центру за продају и технички преглед.

Према његовим речи-ма, само у јуну ове године

„Пољоауто“ је обавио технич-ких прегледа колико је укупно било у целој прошлој години.

Ове бројке указују на то да је реално очекивати да ће у току наредне године две хиљаде возила обавити њихов тех-нички преглед.

- У шидској општини ми смо на гласу као кућа у којој је технички преглед најригорознији. На то смо по-себно поносни, јер то значи да бринемо о сигурности наших клијената и о њиховој без-бедности за воланом. Месечно само десет до 20 посто возила

које ми прегледамо буде не-исправно, а и то су у питању мањи кварови - каже Борис Корда, из „Пољоаута“.

Када је реч о плаћању, „Пољоауто“ својим купцима омогућава плаћање на рате, било на чекове или на кредит банке.

Текст: Сања Михајловић Фотографије: Милан Милеуснић

ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД И ОСИГУРАЊЕ ВОЗИЛА „ПОЉОАУТО“ ШИД

Безбедност возача на првом местуСамо у јуну ове године „Пољоауто“ је обавио техничких прегледа колико је укупно било у целој прошлој години. Ово указује на то да је реално очекивати да ће у току наредне године њихов технички преглед обавити две хиљаде возила– Одлична сарадња са осигурањем Дунав, о чему сведочи и изузетно добра продаја полиса

Административна обрада регистрација

Борис Корда, пословођа „Пољоаута“

Нови објекат „Пољоаута“

Технички преглед исправности возила


Фабрика „Викториа оил“ креће са новом линијом

за пуњење амбалажираног јестивог уља у боце. У току је њена завршна монтажа, а ка-пацитет тог погона износиће 12 хиљада боца на сат. У фир-ми су задовољни овом новином којом ће како кажу још више поспешити и проширити своју производњу.

- Стигла је комплетана опре-ма која је тренутно у завршној фази монтирања, а надамо се

да ће до краја месеца почети и пробна производња. Опре-ма, поред пуњења, укључује и прављење самих боца из ПВЦ еталона. До сада смо имали неко наше пилот постројење које је производило око три хиљаде боца на сат, док је ово право комерцијално решење. Уље ће се звати „Искон“, али још нисмо кренули са марке-тиншком кампањом, иако је изглед амблаже идејно решен. Од септембра би требала да

крене промоција на тржишту, а тај део се ради у Новом Саду преко наше маркетинг службе – рекао је Бранивој Јовичић, директор „Викториа оила“.

У фабрици кажу да је све спремно за пријем овогодишњег рода соје и сунцокрета. При-преме су одрађене, а откупна цена се још не зна. Она ће бити одређена у другој половини августа. Ове године пријем је нешто раније у односу на прет-ходне године, али ништа дра-стично. Уговорено је укупно око 90 хиљада хектара сунцо-крета и око 120 хиљада хекта-ра соје. Минимални род који се подразумева износи две тоне по хектару, а очекује се да ће ове сезоне бити око две и по тоне.

У току су и планови на реализацији набавке опреме, као и њене монтаже, како би се постојећи капацитет фабрике у сировом делу производње уља

повећао за два пута.- Циљ нам је да се производња

са садашњих 200 хиљада тона зрна годишње повећа на 400 хиљада тона. Што би на днев-ном нивоу износило повећање

са 600 тона сунцокрета прера-де на дан на 1.200 тона. Радови на овом пројекту требали би да почну од новембра – нагласио је Јовичић.

В. П.

Ловачко друштво Срндаћ из Сремске Раче органи-

зовало је протекле суботе завршну свечаност поводом успешно завршене обнове и реконструкције ловишта и ло-вачког дома које је трајало пуну деценију. На свечано-сти тим поводом, сем члано-ва овог друштва били су и пријатељи, представници ло-вачког удружења, заслужни појединици који су допринели унапређењу рада, као и до-натори. Председник друштва Бранко Ходоба рекао је да су у протеклом периоду ду-гом деценију имали много по-сла на уређењу ловачке куће, околине и ловишта и коначно све дотерали за потребе лова-ца и окупљања. Може се рећи да је данас овај простор за пример другима.

-До пре неколико година овде је стање било катастро-фално, а ловиште потпуно запуштено. Имали смо пуне руке посла на уређењу про-

стора, постављању нових чека, дотеривању, а онда је на ред дошло и уређење објекта. План рада за ову го-дину је скоро употпуности

завршен. Истина, на објекту дома има још посла, али су најважнији радови оконча-ни, наводи Ходоба.

Секретар друштва Бран-

ко Васић уручио је пла-кете и захвалнице многим појединцима, организацијама и колективима међу којима су и Град Сремска Митровица и

Сремске новине. У име града плакету и захвалницу примио је председник Скупштине гра-да Александар Продановић.

С.Н.

ЛОВАЧКО ДРУШТВО СРНДАЋ СРЕМСКА РАЧА

Ловиште обновљено, дом реконструисан

Припитомљени дивљи вепар Митар, маскота рачанских ловацаЛовачки дом у новом руху

НОВА ОПРЕМА У ФАБРИЦИ „ВИКТОРИА ОИЛ“

Производња 12 хиљада боца на сатУ току је завршна фаза монтирања новог постројења за амбалажирање јестивог уља. А у плану је и набавка опреме која би повећала садашњи капацитет у сировом делу производње уља за два пута. Такође, кажу да је све спремно за пријем овогодишњег рода соје и сунцокрета.

Део производног погона

Јефтинији сунцокрет ?

До краја прошле седмице уљаре још нису објавиле откупну цену сунцокрета, а ратари страхују да ће опет лоше проћи и да ће килограм овогодишњег рода кош-тати 18 или, највише, 20 динара. Примера ради, лане је тона коштала 300 евра, а килограм 24 или 25 динара, а произвођачима у Банату понуђена је аконтна цена од 15 динара за килограм.

Пролетос су произвођачи од уљара добили уговоре о раз-мени робе, тако да су им били познати паритети, а за цену је речено да ће је одредити тржиште у време жетве или на-кон ње. Очекује се да ове недеље уљаре саопште откупну цену, која ће бити тржишна и слична ценама у окружењу што значи да ће сунцокрет коштати мање него што се очекивало. Јер, уљаре све чешће наводе пример да у Мађарској сунцо-крет кошта 210 евра по тони па би поређење са окружењем произвођачима загорчало семенке сунцокрета.

Уљаре поручују да ће сигурно откупити све уговорене ко-личине, а да ће произвођачима учинити „услугу“ тако што ће лагеровати вишкове преко уговорених количина иако то нису предвидели уговором о производњи.

Страх да ће ове године сунцокрет бити драстично јефтинији него лане подгревају и званични подаци о површинама и лањским залихама. Сунцокрет је у Србији посејан на 180.000 хектара, а очекује се принос изнад две тоне по хектару, што ће бити на нивоу вишегодишњег просека. Индустрије имају велике лањске залихе уља, што је додатни проблем. Како је речено у уљарама, залихама могу подмиривати тржиште на-редних шест месеци. Ж.Н.

Бранивој Јовичић, директор фабрике

НЕМИР

Памти ова врба, проклето се сећанемирних вала што их Дунав прти. Кол`ко су пренели и смећа и цвећа, колико живота и колико смрти.

Не плави оком уз Дунав врбаке, кад се већ небо у таласу њише. Познаћу сенку и кораке лакедок ова река постоји и дише.

Опет у песку, као некад, тра-жимизгубљено зрно у сунцу и мраку. Жубором опет храним се и снажим, летећи са јатом риба у плићаку.

И боли ме срце - а не патим, уз врбу скрушену што тужно броји. Проћи ће вечност док јасно схватимкоје то време у њој постоји.

А врба памти, проклето се сећанемирних вала што их Дунав прти. Кол`ко су понели смећа и цвећа, колико живота и колико смрти.

Кад зором сунце испружи кракепесма ће опет обалом да дише. Зато не плави погледом врбаке, кад се већ небо у таласу њише.

ОБЕЋАЊЕ

Прште зраци сунца у таласу реке, око мене врба до врбе се сла-же. Нису твоје руке, драга, ни да-леке, далека је чежња што их руке траже.

Уз Дунав, до јуче, у рукама белимносила си бреме љубави и јада. И ја сам тада својим срцем целим ширио груди све до винограда.

Сад осећам само какао Дунав врелотвоје нежне сузе све до мора носи. Још понекад, зором, згрчим своје телои умијем усне у трави и роси.

Напусти реку. Даљина те носи. Обале напусти што с водом љубе. Уморан је Дунав, данима већ носитвоје сузе некуд са сузама врбе.

Добро знам шта хоћеш. То не мораш рећи. Желиш моје сузе у реци и перу.

А моје ће сузе Дунавом потећи, кад потече Дунав у супротном смеру.

ПРИТОКА

Ја нисам рођен да будем неко чудо, нити сам рођен за камену лиру. Своју сам младост страћио улудо, само да бих врбе грлио у миру.

У сенци мирне стихове сам јатио, нисам се враћао, нити сам звао. А кад год сам путеве своје схватио, увек сам као укопан стао.

Својом сам шајком пловио ба-лади. Разносио Дунава шумове дуге. Врбак је био у мојој надинапојен срећом и препун туге.

Дошле су и бурне, мутне воде, пролеће Дунава загађеног ра-дом. тада сам песме, препуне сло-боде, солио псовком и сладио јадом.

Сада су опет и песме и цвеће, блистају таласи Дунава у мају. Уз њега опет, препун луде среће, свим бићем певам завичају.

И поносна је ова моја река, поносна и ја уз њу чудно горим. А Дунав, ђаволски стрпљив. Чека... чека...да га у своју притоку претворим.

МОЈЕ ПРОЛЕЋЕ

Ничу врбаком нове струне, на платну вали муче се и пене. Из крошње врбе, жеља пуне, твоје ме очи гледају снене.

Расплело дрвеће твоје косе, низ беле гране што се суше. А шупља стабла, препуна росе, увија плавет бола и душе.

Муче ме мртвих врба кости, небом се моја истина вије. Никада небу нисам рекао - опрости, и никад ми небо опростило није.

Па ипак је небо после много чарии за мене ново, радосно и чи-сто. да ми у њему душа не крвари, остало би вечно досадно и чисто. * * *

Уз Дунав врба стрпљиво чучии чека да се пера латим. Славуј ме новој песми учи, коју никако ја да схватим.

Пева о некој цурици, страсно,која се стално обалом шеће. И ником, баш ником није јасно, за кога бере најлепше цвеће.

Некад је тужна, некад смешна, увек је сама - нечег се сећа. И све је више неутешна, и све је мање уз Дунав цвећа.

Над њом је врба препуна лета, па кад се пономђћ спусти глу-ва, тужна се у њој љубав рас-цвета, ал` славуј песмом срце јој чува.

ВРХ РАВНИЦЕ

Пољану вече кад прогута та-мом, залогај залије месечином течном, кумујем собом и кумовом сламомкупалишту у потоку млечном.

Седнем на тишину, мрак ставим на крило, поларну светлост поделим на пола:-пола неразуму - где ме није било, -пола муњи која ме пробола.

Голубом поправим боју оканеба што измиче из тврдих жила,

и мисао полети превисока, и перната је, и сва од крила.

Тамом дуго лута у недрима рима, к`о печурка расте складно у велико. Добра је песма кад је свако има, и када песми не робује нико.

Песмо са корењем у стопалама људикораком својим што си хранила птице, са птицама опет зором се пробудии израсти тихо у врх од равнице.

16.

Шта су то сејали како да знамПланинама овим, равницом красном? Година ова ко многе другеУдара главу ко тешки маљ. И како сада да запевамУ овом призору Богу јасномДа л су се играли сетвене шугеКад су посвуда чичак и чкаљ?

19.

Моја поема се ближи крају, а крај ће увек наћи почетак. Певаћу ја још у - завичајусве док ме не стигне црни петак.


Рођен је у Новим Карловцима (Са-сама) 1949. године. Основну школу је завршио у овом селу, а средњу школу у Инђији. Поезију пише више од пола века, прву збир-ку "Смех цвећа" објавио је дав-не 1971.године. Осим ове збирке објавио је и следеће књиге: "Дунав се улива у мене" 1975, "То одла-зи Данијела" 1979, "Себе прогла-шавам кривцем" 1990, "Последња вежбанка из српског" 2007. и "Са-ломин плес" 2009. године. Са Вес-ном Чортан објављује заједничку књигу "Врхови равнице" 1987. го-дине. Поетски привржен завичају,

посебно чарима и ћудима Дунава. Живи и ствара у Инђији.

ДИМИТРИЈЕ ЧОРТАН

ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: ДИМИТРИЈЕ ЧОРТАН

Дунав се улива у мене

Илустрација Слободана Радивојевића Сремца


АТЛЕТИКА

РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО

ВАТЕРПОЛО

На Првенству света у Берлину данас (среда) у 10.10 часова

на програму су квалификације у бацању диска у којима учествује Митровчанка Драгана Томашевић. Међутим, како су најавили Драгана Томашевић и њен тренер Данило Кртинић, уколико пребаци 61 ме-тар Драгани ће то бити последњи наступ за Србију јер јој је, према писању медија, једна држава по-нудила дрес своје репрезентације и финансирање припрема током два олимпијса циклуса !

- Изненађен сам вестима из Берлина. Пред њихов одлазак на Првенство света, све је било наи-зглед у реду. О одласку није било говора. Клуб о томе није званич-но обавештен. Све ће бити много јасније по завршетку овог првен-ства – каже за Сремске новине ди-ректор Атлетског клуба Сирмијум Горан Павловић.

Он каже и да се можда могла очекивати оваква реакција најбоље спортисткиње и њеног тренера.

- Не треба заборавити да је она била седма на свету на првенству у Гетеборгу, да је учесница две Олимпијаде, да је освајач медаља на Медитеранским играма и да је свуда прославила Митровицу и Србију – наводи Павловић.- Заболе-ло је сигурно и то што је после Ме-дитеранских игара нико званучно није дочекао, приредио пријем...

Како је у Берлину новинарима изјавио тренер Данило Кртинић, постоје земље које су „виделе ка-кав је однос према некоме ко већ пет година има „А“ олимпијску нор-му и понудили Драгани све услове за два наредна олимпијска циклуса

јер улази у најзрелије године“.На питање да ли постоји шанса

да се промени одлука о промени боје Драгагиног репрезентативног дреса, Кртинић је одговорио:

- Нисмо срећни због овакве одлу-ке. Желео сам да направимо фабри-ку врхунских спортиста. Уз Драгану, која ће и наредних 10 година бити у врху, ту су и Антуновић, Ђукић...Од мог сна нема ништа. Дуго ну-дим пројекат за опоравак српске атлетике, али то, на жалост, боље схватају људи у иуностранству нег-то овде. То је суштина проблема – рекао је Кртинић.- Разговарали смо о националном бацачком центру у Митровици и после Универзијаде се активирала та тема. По последњој причи, у октобру ће направити тај балон у Митровици. Ко зна, можда то и буде, али све то траје изнурујуће дуго, а време пролази.

Међу првим реакцијама на овакве вести из Берлина била је и изјава председника АСС Веселина Јевросимовића који је рекао да је оправдано незадовољство Драгане Томашевић и да јој није адекватно узвраћено на резултате које је по-стизала.

У нагађањима које су земље понудиле Драгани да пређе у њихову репрезентацију, за сада се најчешће помиње име Словеније. Занимљиво је да су у разговору за наш лист, у новембру прошле године, Драгана Томашевић и Да-нило Кртинић поменули да су још тада неке земље врбовале Драгану ! Треба ипак веровати да ће пре ко-начне одлуке Драгана Томашевић и Данило Кртинић о свему, на миру, још једном размислити.

НЕОЧЕКИВАНЕ ВЕСТИ СА СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У БЕРЛИНУ

Драгана напушта Србију !?Митровачка атлетичарка Драгана Томашевић и њен тренер Данило Кртинић најавили да Драгана више неће наступати за Србију већ за неку другу репрезентацију

Пред одлуком: Драгана Томашевић и Данило Кртинић

Моделарски клуб Сирмијум из Сремске Митровице органи-

затор је 12. Првенства Европе у ракетном моделарству за сениоре и јуниоре које ће се од 22. до 29. августа одржати на такмичарском полигону између Руме и Великих Радинаца.

Како је на конференцији за но-винаре, одржаној у Редакцији нашег листа који је медијски покровитељ првенства, саопштио директор Првенства Андрија Дучак, очекује се учешће око 250 такмичара, судија и чланова жирија из 16 ев-ропских држава. Сениори и јуниори ће се надметати у пет такмичарских дисциплина, а за најбоље моделаре су обезбеђене вредне награде.

- Све је спремно за првенство и такмичење, практично, може да почне. Током наредних неколико дана обавиће се завршне припреме како би првенство протекло у опти-малним условима – каже Андрија Дучак.- Преостало је завршно уређење терена и обезбеђење дела неопходне опреме, али ће за старт све бити спремно.

Занимљиво је да највише заслу-га за одржавање овог међународног такмичења има Јовица Остојић из Сремске Митровице који је за по-требе такмичења уступио више десетина хектара своје парцеле на којој сада нема усева. Све друге веће околне парцеле су засејане кукурузом и на њима није било могуће организовати првенство Ев-ропе !

Спортски директор првенства Владимир Пауљев каже да ће се, ако то дозволе временске прилике, званична такмичења одржати од 24. до 27. августа.

- Ако све буде текло по плану, 28. августа ће такмичари имати

слободан дан и тада ћемо за њих организовати посете Новом Саду, Петроварадину, Сремским Карлов-цима, Засавици и другим атрак-тивним туристичким дестинацијама које сами изаберу – каже Пауљев.- Што се такмичења тиче, наша репрезентација наступа у најјачем саставу и очекује се освајање најмање шест медаља. Истовреме-но, то је прилика и за афирмацију нових, младих репрезентативаца.

Најинтересантнији такмичарски дан за гледаоце свакако ће бити 27. августа када моделари стављају у погон макете космичких ракета за чију израду је потребно и по годину дана и које, у одговарајућој сраз-

мери, морају бити идентичне онима које су људе одвеле у свемир.

Организација Првенства Ев-ропе је ће агилним члановима Моделарског клуба Сирмијум до-нети ново значајно искуство пред организацију наредног, још већег такмичења. Наиме, овом клубу је поверено да наредне године организује и Првенство света на коме се очекује далеко већи број такмичара са свих континената.

Званични домаћин предстојећег Првенства Европе је Општина Ириг, а сви учесници првенства биће смештени у Хотелу „Термал“ у Врднику.

Ж.Н.

Учесници из 16 државаПрвенство се одржава од 22. до 29. августа, а наша репрезентација међу фаворитима

„СРЕМСКЕ НОВИНЕ“ МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉ 12. ПРВЕНСТВА ЕВРОПЕ

У РАКЕТНОМ МОДЕЛАРСТВУ

Детаљ с конференције за новинаре одржане у Редакцији „Сремских новина“

Председник Општине Стара Пазова Горан Јовић прире-

дио је пријем Славка Гака, члана репрезентације Србије у ватерпо-лу, која је недавно освојила злат-ну медаљу на светском првенству у Риму. Гак је рођен у Новој Пазо-ви, где му и данас живе родитељи. У срдачном разговору председник Јовић је честитао Гаку на освојеној златној медаљи и успеху који су остварили наши ватерполисти.

-Не само да сте одушевили целу нацију, већ сте је задивили, јер овог пута јавност није била припремљена на овакав успех. Не-како је више пажња била усмерена ка пливању и ономе шта ће уради-ти Чавић против Фелпса. За овакав успех требало је много одрицања, уложити много труда и зноја и зато се ја увек посебно обрадујем успесима спортиста, јер знам ко-лико рада треба да би се стигло до медаље – рекао је Јовић. -Посебно сам поносан што сам председник Општине у којој је рођен један такав ас као што је Славко Гак и што можемо да кажемо да имамо светског првака, и то у Општини која уопште нема базен, па нам ово само може бити подстицај да што пре га изградимо.

Славко Гак је захвалио пред-седнику Горану Јовићу на позиву и

честиткама.-Тек када смо се вратили у

земљу и када смо доживели све ове пријеме и дочек навијача испред Скупштине, схватили смо какав смо успех направили. Пуно смо радили, имали смо сјајну атмосферу у еки-пи и успех није могао изостат - није крио задовољство „златни дечко“ из Рима Славко Гак.- Посебно сам

срећан што ми је указана пажња у Општини у којој сам рођен и где ми и данас живи родбина и родитељи без чије помоћи и подршке не би било обако великог успеха.

У знак признања за велики успех који је остварио у Риму, председник Општине Стара Пазова је наградио Славка Гака са 100.000 динара.

Д.Бурсаћ

Признање златном ватерполисти

Горан Јовић и Славко Гак


КОШАРКА

ТЕНИС

БОЋАЊЕ

ЛЕТО НА САВИ

КАРАТЕ

Поводом славе Шимановаца, Ко-шаркашки клуб Пинк органи-

зовао је турнир јуниорских екипа, на којем су, поред организатора, учествовали Пећинци и Голубинци. Млади кошаркаши Голубинаца, који већ неколико година играју заједно, били су најубедљивији, а посебно Александар Аврам, који је у два меча постигао 69 поена! Домаћин је у коначном пласману био други, Пећинци трећи.

У конкуренцији кадета побе-дили су Пећинци, испред Пинка и Инђије.

Јуниори: Голубинци – Пећинци 70:51, Голубинци – Шиманов-ци 77:55 и Пећинци – Шиманов-ци 92:94. Кадети: Пинк – Инђија 68:56, Индјија – Пећинци 68:78 и Пећинци – Пинк 74:69.

Ж. Радивојевић

Убедљиви Голубинчани

Кошаркаши Голубинаца – победници турнира

Тениски клуб Змај из Сремске Митровице организовао је про-

теклог викенда велики турнир те-ниских ветерана који је окупио 70 играча из Новог Сада, Београ-да, Панчева, Лознице, Шапца, Моровића, Шида и града домаћина. Од играча из Срема, највише успе-ха имали су Моровићани Миленко Ујвари и Бранислав Благојевић са освојене три сребрне медаље.

У конкуренцији ветерана од 35 до 45 година старости, Благојевић је тек у финалу поражен од Поповића из Панчева. У овој категорији треће место припао је Луки Милошевић из Сремске Митровице. Међу вете-ранима преко 45 година, Миленко Ујвари је освојио друго, а Љубиша Јеремић треће место. Ујвари је био успешан и у конкуренцији дублова и са својим саиграчем Драгољубом Јовелићем освојио друго место међу

старијим ветеранима.Запажене игре пружио је и дубл

млађих ветерана из Сремске Ми-тровице Ивановић-Трећак који је освојио друго место, док је Јеремић са Крнетиним био трећи.

Посебну пажњу на теренима Змаја привукло је такмичење дама. Победила је бивша кошаркашица Црвене звезде Ђурашковић, а ве-лики успех оствариле су и Митров-чанке Верица Петковић и Јована Дејановић деобом трећег и четвртог места.

Поред Тениског клуба Змај, ве-лики допринос успеху турнира из календара Тениског савеза Србије и Војводине, дали су и тениски клубови Сирмијум и Болеро. Свим победницима, главни организатор, Јоца Муратовић уручио је пехаре, медаље и пригодне поклоне.

Д. Ј.

Одлични Моровићани

Првенство БК Шимановци

Учесници турнира у боћању

На овогодишњем првенству Боћарског клуба Шимановци у

паровима најбољи су били Перис-лав Каназир и Драган Тодоровић, који су у финалу победили Илију Лончара и Милана Ђурића 13:2. У мечу за 3. место, Сањин Чоко и Ни-кола Гутеша били су бољи од Вуко-мана Свркоте и Горана Јовановића 10:4. Резултати: група А, Кана-зир, Тодоровић – Лончар, Дјурић 13:1, Каназир, Тодоровић – Рељић, Стојановић 8:8, Рељић, Стојановић – Лончар, Ђурић 11:13. Група Б, Чоко, Гутеша – Јовановић, Свркота 7:10, Свркота, Јовановић – Грубић, Радосављевић 10:7 и Гутеша, Чоко – Грубић, Радосављевић 11:7. По-луфинале, Каназир, Тодоровић –

Чоко, Гутеша 13:0 Лончар, Ђурић – Свркота, Јовановић 13:2. Ж.Р.

У организацији Градске упра-ве за културу, образовање и

спорт Сремске Митровице и Кајак клуба Вал, прошлог петка су, у оквиру „Лета на Сави 2009“, од-ржана такмичења кајакаша. На ста-зи дужине 2.000 метара, с једним окретом, снаге су одмериле четири категорије такмичара.

Резултати 1998. годиште: 1. Срђан Јеротијевић, 2. Миливоје Ћорић, 3. Раско Бугарски; 1996. и1997. годиште (мешовито): 1. Милош Васић, 2. Сандра Полови-на, 3. Алекса Турудић; 1993.-1995. годиште: 1. Драган Ханчовски, 2. Раша Марковић, 3.Борислав Лазић; почетници;: 1. Данило Мијонић, 2. Јаков Бошков, 3. Игор Миљатовић. На води четири категорије такмичара

Надметање кајакаша

Ове године обалежава се још један значајан јубилеј митро-

вачког спорта. Навршило се три и по деценије од оснивања Карате клуба Сирмијум. Светковина тим поводом одржаће се на јесен у По-зоришту „Добрица Милутиновић“, а најзаслужнијима за допринос развоју и афирмацији те древне источњачке борилачке вештине биће уручена признања.

Клуб је основан сада већ далеке 1974. године, а највеће заслуге за то свакако треба приписати Дан-чу Цветановском, носиоцу зеленог појаса, који је био први учитељ ми-тровачких каратиста Међу прегао-цима, који су у то време подстицали рад тек основаног клуба издвајају се: Милан Катић, Насе Младенов-ски, др. Патар Перуновић, Милан Стојановић, Ђуро Вукелић и Милан Достанић.

Долазак у клуб 1975. године Станислава Раковића – Циге имао је посебан значај за даљи развој митровачког каратеа. Он је убрзо постао први човк стручног штаба и захваљујући његовом умећу и великој вољи изникле су генерације врсних митровачких каратиста.

Сваке године митровачки ка-ратисти у екипној и појединачној конкуренцији на такмичењима у

земљи и иностранству освоје 250 до 300 медаља, пехара и других признања. Карате клуб Сиормијум проглашен је 2008. за најбољи у Србији, с предношћу у односу на другорангирани већој од 300 бодо-ва. Такмичари Сирмијума и у овој години постижу врхунске резултате и на најбољем су путу да понове прошлогодишњи успех.

Прва генерација сјајних такми-чара, пониклих у граду на Сави, појавила се на сцени крајем се-дамдестих година, а предводиле су је:Марија Милановић, Гордана Павловић и Снежана Милинковић.

Потом су заблистали: Нина Крако, Ива Винковић, Далибор Раковић, Предраг Поповић, Милу-тин Њежић, Александар Крњајић, Љиљана Маричић, Марина Раковић и Тамара Брезовац.

Нову генерацију талентованих митровачких каратиста предводе: Дамјан Делић, Роберт Бајук, Фи-лип Драгановић, Тони Ковачевић, Милош Танасијевић, Велибор Ерић, Сава Мирковић, Душан Станишић, Мира Стојановић,, Младен и Ми-лутин Којић, Жељка и Душанка Ђорђевић, Владимир Самац и други.

После летњег предаха, митро-вачки каратисти су се поново оку-пили. Најбоље очекују припреме на

Летенци, пред Европско првенство у Констанци. Такмичарима Сирмијума предстоје до краја године купо-ви Срема Војводине и Србије, док ће завршница бити у италијанском граду Удине. Митровчани ће и ове године бити домаћин традцио-налног Купа Сирмијум, поводом годишњице ослобођења града, који окупи 500-600 такмичара, углавном млађих узрасних катагорија.

Клуб данас има више од 120 чланова. Њих 80 је обухваћено си-стемом такмичења, док се остали рекреативно баве том борилачком вештином. У међувремену, стасали су и нови стручњаци, који су сада деесна рука Станиславу Раковићу – Циги, : Марија Милановић, Љиљана Маричић, Далибор Раковић, Милош Миладиновић и Тамара Брезовац.

С радом се почело у фискултурној дворани Гимназије,а сада Сирмијум располаже с најбоље уређеном дво-раном за тај спорт у читавој Србији, која се налази у згради бивше Установе за физичку клутуру. По-себно импресионира сам амбијент око зграде, дело чланова тог узор-ног спортског колектива. Тренинзи каратиста такође се одржавају и у фискултурној Сали Основне школе „Јован Јовановић Змај“

С.Ловчанин

Каратисти Сирмијума

35 ГОДИНА МИТРОВАЧКОГ КАРАТЕА

Без премца у Србији

РАДНИЧКИ (С) – ИНЂИЈА 0:1 (0:1)

СОМБОР: Стадион Радничког, гледалаца 2.000. Судија: Јеремић (Београд). Стрелац: Филиповић у 16. минуту. Жути картони: Перуничић (Раднички), Костић, Наглић (Инђија).РАДНИЧКИ (С): Зоговић 7, Веселиновић 6, Дабић 7, Видовић 7, Недић 7 (М.Баљак), Вуковић 7, Зелић 7, Кенић 7, Штрбац 6 (Човин), Опсеница 7, Перуничић 7 (Станковић).ИНЂИЈА: Полексић 9, Новаковић 7, Омић 7, Бабић 7, Ђурковић 7, Јанковић 7, Костић 7, Јанков 7 (Коџо), Филиповић 8 (Исидоровић), Наглић 7 (Бубало).

ПРОЛЕТЕР – СРЕМ 1:2

НОВИ САД: Стадион Слана бара, гледалаца 1.000. Судија: Анђеловски (Качарево). Стрелци: Човић у 8. за домаће, а Јанковић у 70. (из једанаестерца) и Совиљ у 87. минуту за госте. Жути картони: Глоговац, С.Шарац, Човић (Пролетер), Јанковић (Срем).ПРОЛЕТЕР: Дринић 8, Глоговац 7, Асани 7, С.Шарац 7, Жигић 7, Галић 7, Човић 8 (Дамјановић), Секулић 7, Попин 7 (Дракулић 6), Ракић 6, Ковачевуић 7 (Бошњак).СРЕМ: Рајић 8, Петковић 7, Станојевић 7, Татомировић 7, Николић 6 (Милошевић 7), јанковић 7, Вукмир 6 (Пауновић 7), Винсент 6, Галић 8 (Живковић), Каличанин 7, Совиљ 8.

Митровчани су искористили све слабости Новосађана који су

сагорели у жељи да се домогну бо-дова на премијери пред својом пу-бликом. Бодове Сремцима донео је

Совиљ три минута пре краја када је набачену лопту од Петковића, волеј ударцем послао у супротан угао гола немоћног голмана домаћих.

СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА

Резултати првог кола- Сента: Сента – Спартак 2:1, Нова Пазова: Раднички - Бачка 2:1, Кикинда: Кикинда - Текстилац Итес 0:0, Темерин: Слога - Раднички (Ш) 3:1, Бачинци: Биг Бул – Младост 2:0, Футог: Металац АВ - Ветерник Вискол 0:1, Вршац Вршац - Доњи Срем 0:0, Долина: Падина – Палић 2:2.Следеће коло - Дебељача: Спартак – Палић, Пећинци: Доњи Срем – Долина, Нови Сад: Ветерник Вискол – Вршац, Бачки Јарак: Младост – Металац АВ, Шид: Раднички – Биг Бул, Оџаци: Текстилац – Слога, Бачка Паланка: Бачка – ОФК Кикинда, Сента: Сента – Раднички (НП). Д.Б.

ВРШАЦ – ДОЊИ СРЕМ 0:0

ВРШАЦ: Гледалаца 600, судија Спасић (Нови Сад). Жути картони: Моторов, Попов и Клабец (Вршац), зелинац и Јосимов (Доњи Срем).ВРШАЦ: Доновић 8, Моторов 7, Ратковић 7, Бабић 7, Ранков 8, Стијачић 7, Бајић 6 (Николић 7), Попов 7 (Јовановић), Ранимиров 7, Михајловић 7, Станковић 7 (Клабец).ДОЊИ СРЕМ: Башић 8, Блануша 7, Јосимов 7, Карић 7, Скорупан 8, Ристић 7, Букорац 7 (Радосављевић), Дунђер 8, Коларовић 7 (Радишић 7), Лакић – (Пешић 8), Зелинац 7.

СЛОГА (Т) – РАДНИЧКИ (Ш) 3:1 (1:1)

ТЕМЕРИН: Гледалаца 400, судија Сремац (Рума). Стрелци: Самарџић у 2, М.Поњевић у 47. и 80. минуту за домаће, а Б.Вуковић у 15. минуту за госте. Жути картони: Десница, М.Поњевић, Самарџић, Вукоје, Јакшић (Слога), Грујичић, Вукмир, Косановић, Нараџић, Пурић (Раднички).СЛОГА (Т): Ромић 7, Татић 8, Драгољевић 7, Тинтор 7, Д.Поњевић 8, Вукоје 7, Вуковић 7, Јакшић 7 (Томић), Десница 7 (Д.Миловић), М.Поњевић 9, Самарџић 8 (Мандић).РАДНИЧКИ (Ш): И.Вуковић 6, Косановић 6 (Боројевић), Ђуркић 6, Вукмир 6, Б.Вуковић 7, Јелушић 7 (Арамбашић), Госпојевић 6, Наранџић 6, Пурић 7, Грујичић 6, Везировић 6 (Пендо 6).

БИГ БУЛ – МЛАДОСТ (БЈ) 2:0 (0:0)

БАЧИНЦИ: Стадион „Ћирин рит“, гледалаца 300. Судија: Атанасијевић (Зрењанин). Стрелци: Милановић у 83. и Вучетић у 89. минуту (из једанаестерца). Жути картони: Вучетић, Веселиновић, Милановић (Биг бул), Росић, Велимир (Младост). Црвени картон: Исак (Младост) у првом минуту.БИГ БУЛ: Пешић 7, Чобановић 7, Савиновић 7, Прљевић 8, Гачић 7, Веселиновић 8, Вукобрат 7 (Јевђевић 8), Перовић 7 (Аперлић 7), Милановић 7, Вучетић 8, Требовац 7 (Дробњак 7).МЛАДОСТ: Лолић 8, Бајић 7, Ратић 7, Исак -, Велимир 7, Крагуљац 7, Радоја 6, Дукић 7, Џоговић 7, Росић 7 (Петрика), Вратунић 7 (Ратић 7).

РАДНИЧКИ (НП) - БАЧКА 2:1 (1:0)

НОВА ПАЗОВА: Игралиште Радничког, гледалаца 400. Судија: Дубаић (Апатин). Стрелци: Марић у 34. и Ђерић у 47. минуту за Раднички, а Стојиљковић у 69. минуту за Бачку. Жути картони: Чепрња, Рнић, Марић (Раднички), Бјелош (Бачка).РАДНИЧКИ: Јефтић 7, Чепрња 7, Драганић 7, Рнић 7, Пунишић 7, Филиповић 7, Мијић 7, Пажин 7, (Ромић 7), Петровић 7, (Антонио), Ђерић 7 (Опачић), Марић 7.БАЧКА: Ковачевић 7, Вајагић 6, Вукојев 6, Бјелош 6, Пуђа 6, Зелинчевић 6, Козомора 6, Зец 6, Чучковић 6, Стојиљковић 7, (Варга), Ивковић 6, (Стојнић).

Успешан старт Радничког на по-четку нове сезопне. Против вео-

ма добре екипе из Бачке Паланке која је изненадила отвореном и офанзивном игром, пулени тренера Станојловића су заслужено слави-ли. Од самог почетка домаћини су имали иницијативу, али и гости су дали до знања да нису дошли да се само бране. Сваку прилику су кори-стили да угрозе гол Јефтића. На гол се чекало више од пола сата. Сло-бодан ударац са 22 метра извео је Чепрња, лопта је прошла кроз живи зид, голман Ковачевић успео само да одбије лопту, на правом месту Марић и неометан са седам метара погађа мрежу. У финишу првог по-лувремена гости за мало да стигну до изједначења. У 40 минуту Козо-мора је одлично прошао по левој страни упутио добар центаршут, а пред голом Радничког Рнић у жељи да избије лопту ван терена, ефектно погађа пречку и за мало да учини исто што недавно Лекић у Звезди. Тек што је почело друго полувреме нова радост домаћина. Петровић сјајно пролази по левој страни, још боље центрира, а млађани Ђерић се само поклонио и маниром искусног стрелца закуцао лопту у мрежу. По-сле примљеног гола Бачка креће офанзивније и у 69 минуту стиже до поготка. центаршут са десне стране изврсно корисити понајбољи играч у Бачки, млади Стојиљковић и ударцем главом постиже ефектан гол, тек толико да задржи резултат-ску неизвесност до краја утакмице.

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЗАПАД

Резултати првог кола - Нови Сад: Борац – Полет 1:0, Растина: Солунац – Словен 4:2, Ириг: Раднички – Љуково 0:0, Шимановци: Хајдук – Омладинац 0:1, Ковиљ: Шајкаш – Југовић 2:1, Беочин: Цемент – ЖАК 6:0, Младеново: Будућност – Младост 2:0, Рума: Први мај Агрорума – Раднички (СМ) 4:1, Нови Сад: Црвена Звезда - Индекс 1:0.Следеће коло - Каравуково: Полет – Индекс, Сремска Митровица: Раднички – Црвена Звезда, Турија: Младост – Први мај Агрорума, Сомбор: ЖАК – Будућност, Каћ: Југовић – Цемент, Белегиш: Омладинац – Шајкаш, Љуково: Љуково – Хајдук, Рума: Словен – Раднички (И), Нови Сад: Борац – Солунац. Д.Б.

ХАЈДУК – ОМЛАДИНАЦ 0:1 (0:1)

ШИМАНОВЦИ: Гледалаца 350, судија Петар Митровић (Рума). Стрелац: Весић у 44. минуту. Жути картони: Келебуда (Хајдук), Миросављевић, Пејчиновић и Русмир (Омладинац).ХАЈДУК: Вукашиновић 6,5 Стојић 7,5 Перишић 7, Домазет 6,5 (Ускоковић), Келебуда 7, Скопљак 7, Живановић 6 (Михић 6,5), Мркајић 7,5 Цвијановић 7 Свилар 7,5 Илић 6,5 (Арсенијевић).ОМЛАДИНАЦ: Јагодић 7, Хакач 6,5 Видаковић 6,5 (Лукић), Савић 7, Стојисављевић 7, Ћеран 7,5 (Пејић), Грчић 7, Миросављевић 7,5 Пејчиновић 7, Ковачевић 7, Весић 7,5 (Русмир).Збуњеност и неодлучност домаће одбране на најбољи начин искористио је Весић, када је у последњим минутима првог полувремена лобовао голмана Вукашиновића. Фудбалерима Хајдука се не може замерити на борбености и жељом за надигравање, али су бодови припали нешто искуснијој екипи из Нових Бановаца. Ж.Р.

ЦЕМЕНТ – ЖАК 6:0 (2:0)

БЕОЧИН: Гледалаца 300, судија Максимовић (Инђија). Стрелци: Секулић у 14, Ромић у 24, Ракић у 60, 83. и 85. и Марковић у 68. минуту. Жути картони: Ракић, Секулић (Цемент), Видаковић, Пурић, Б.Бонић (ЖАК).ЦЕМЕНТ: Сувара-, Гашапаровић 8 (И.Јаковљевић 7), Трбовић 8, Секулић 8, Поповић 8, С.Јаковљевић 8, Пецић 7 (Марковић 8), Плавишић 8, Ромић 8 (Терзић 7), Косовић 8, Ракић 9.ЖАК: Бертић 5, Мајор 5, Милановић 5 (Ћуљак 6), Којић 6, Г.Бонић 5, Б.Бонић 5, Пурић 5,(Бачић 6), Богуновић 6, Ђуришић 5 (Фуртула 6), Видаковић 6, Лукић 5.

СОЛУНАЦ – СЛОВЕН 4:2 (4:1)

РАСТИНА: Гледалаца 200, судија Пупац (Бачка Паланка). Стрелци: Жигић у 4. и 31, Мандић у 5. и Тубић у 45. за домаће, а Милојевић у 22. и Цветићанин у 85. минуту за госте. Жути картони: Радаковић у Приморац (Солунац), Трнић, Јовановић и Кнежевић (Слвоен).СОЛУНАЦ: Антунић 8 Граховац 7 (Цимеша 8), Коњовић 8, Мандић 8 (Приморац), Баћанов 7, Мрачина 7, Тубић 7 (Доротић 7), Радаковић 7, Ђокић 7, Вуковић 8, Жигић 8.СЛОВЕН: Вујаковић 6, Трнић 7, Ђурђевић 6, Цураковић 6, Видаковић 6, Маринковић 7, Кнежевић 6, Боровић 7, Милојевић 7, Цветићанин 7, Јовановић 6.

ПРВИ МАЈ – РАДНИЧКИ (СМ) 4:1 (1:0)

РУМА: Стадион крај „Риковог млина“,гледалаца 400. Судија: Марковић (Стара Пазова). Стрелци: Ђокић у 17, Г.Јовановић у 60, 82 и Сикирица у 75. минуту за домаће, а Сладојевић у 85. минуту за госте. Жути картони: Ђорић (Први мај), Совиљ (Раднички).ПРВИ МАЈ: Делић 7, Пуповац

7,(Крсманић 7), Борић 8, (Алимпић), Шорић 8, Милчевић 8, Ђокић 8, Сикирица 9, С.Јовановић 8, Зорић 7 (Г.Јовановић 9), Милановић 8, Чупељић 8.РАДНИЧКИ (СМ): Оџаклић 7, Ђуршевић 6, павловић 6, Вујновић – (Крапић 6), Г.Јовановић 7 (Шијан), Г.Сладојевић 6, Совиљ 6, Сладојевић 8, Максимовић 7, Сантрач 7, Прокић 6.

СРЕМСКА ЛИГА

Резултати првог кола- Крњешевци: Слога Милшпед - Борац (М) 2:1, Стара Пазова: Јединство - Борац (С) 0:0, Голубинци: Јадран - Хајдук (Б) 0:0, Лаћарак: ЛСК – Дунав 1:1, Кукујевци: Фрушкогорац - Хајдук (В) 0:2, Ердевик: Слога - Подриње 3:2, Купиново: Младост – ПСК 0:1, Кузмин: Граничар - Граничар (А) 0:0.Следеће коло - Мартинци: Борац – Граничар (А), Путинци: ПСК – Граничар (К), Мачванска Митровица: Подриње – Младост, Вишњићево: Хајдук – Слога, Стари Бановци: Дунав – Фрушкогорац, Бешка: Хајдук – ЛСК, Сурдук: Борац – Јадран, Крњешевци: Слога Милшпед – Јединство.

ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА – ИНЂИЈА

Резултати првог кола - Крчедин: Фрушкогорац - Дунав 1:3, Белегиш: Подунавац - Железничар 1:1, Чортановци: ЧСК - Слога 1:0, Војка: Сремац - Полет 1:0. Слободан је био Борац (Јарковци).Следеће коло (данас) - Марадик: Слога – Сремац, Инђија: Железничар – ЧСК, Н. Сланкамен: Дунав – Подунавац, Јарковци: Борац – Фрушкогорац, Слободан Полет. Д.Б.

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА – ИРИГ

Резултати првог кола - Хртковци: Хртковци – Партизан 0:2, Нерадин: Војводина – Борац 1:1, Врдник: Рудар – Крушедол 0:0, Добринци: Сремац - Јединство (Р) 3:0, Рума: Фрушка Гора – Напредак 1:1, Мали Радинци: Фрушкогорац – Полет 3:0, Доњи Петровци: Доњи Петровци – Младост 3:0, Платичево: Јединство - Граничар 0:2.

Среда, 19. август 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ

СТРЕЉАШТВО

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

Резултати првог кола - Земун: Земун - Нови Пазар 0:1, Сомбор: Раднички – Инђија 0:1, Нови Сад: Пролетер – Срем 1:2, Бежанија: Бежанија - ЧСК Пивара 1:1, Севојно: Севојно Поинт - Младост (Л) 0:0, Врање: Динамо – Слога 1:0, Банатски Двор: Банат - Нови Сад 2:0, Лазаревац: Колубара - Младост (Л) 0:0, Ниш: Раднички – Телеоптик 1:4.У следећем колу састају се – Нови Пазар: Нови Пазар – Телеоптик, Апатин: Младост (А) – Раднички (Н), Нови Сад: Нови Сад – Колубара, Челарево: ЧСК Пивара – Севојно Поинт, Инђија: Инђија – Пролетер, Земун: Земун – Раднички (С), Краљево: Слога (К) – Банат, Лучани: Младост (Л) – Динамо, Сремска Митровица: Срем – Бежанија.

У нову сезону Инђија је ушла са много млађим и полетнијим

тимом у односу на прошлогодишњу екипу. За годину дана у ФК Инђија промењено је 18 играча што је највећа смена генерација у историји клуба. Остала су само тројица старијих, Јанковић, Полексић и Коџо. Ипак, на старту првенства за-бележена је победа у гостима.

- Припреме смо искористили за уигравање тима и како је вре-ме одмицало постизали смо све боље резултате. Победили смо у првој утакмици и освојили прва три бода. То је веома важно за стицања самопоуздања младој екипи - каже тренер и шеф стручног штаба ФК

Инђије Милан Ђуричић.- У протеклој сезони смо само

због једног гола испустили прилику да уђемо у Супер лигу. Припрем-ни део смо добро одрадили што ће моћи да се види у току првенства. Појачана је конкуренција, осећа се једна позитивна енергија и на тере-ну и у свлачионици - каже капитен екипе Зоран Јанковић.

По речима тренера Ђуричића, ФК Инђији у наредне две године не треба ни један играч, млада екипа предвођена најбољим играчем лиге Зораном Јанковићем, по његовој оцени, пружиће квалитетну игру у Првој лиги Србије.

З.Г.С.

С конференције за новинаре у ФК Инђија

Први бодови Инђије

Два кампаУ Сремској Митровици, на стрелишту

клуба „Живко Релић-Зуц“ током ав-густа одржавају се два кампа перспектив-них стрелаца. Њихово одржавање фина-сира републичко министарство омладине и спорта - изјавио је Небојша Релић, се-кретар Стрељачког клуба ,,Живко Релић- Зуц“.

Први камп траје од 14. до 21. а други од 21. до 28. августа. На њима ће уче-стовати више од 60 наших младих та-лантованих стралаца из клубова широм Србије, с њиховим тренерима и биће смештени у хотелу Сирмијум. Предвиђени су тренинзи малокалибарским оружјем у оквиру стандардног међународног про-грама. Међутим, стрелци који су ушли у састав репрезентације Србије за финале Европске лиге, тренираће и ваздушним оружјем

Руководилац првог кампа је Горан Максимовић, а другог Срећко Пејовић, обојица данас саветници у Стрељчком савезу Србије. Они су својевремено били вишеструки шампиони и носио-ци највреднијих одличја, остварених на домаћим и међународним такмичењима, а сада богато знање и искуство успешно преносе на млађе стралце.

У првом кампу наћи ће се и најбољи стрелци митровачког клуба: Сања Андрић, Данијела Перенчевић, Марко Мамлић, Марија Мамлић и Свето Мамлић.

Град на Сави је већ у априлу ове го-дине био домаћин кампа перспектвних стрелаца, који је такође финасирало Републичко министраство за омладину и спорт.

Управа клуба све је предузела, како би млади стрелци, као и раније, имали оптималне услове за тренинге. С.Л.


ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а

“Млади као политички лидери у Србији„ - Горњи Милановац

Друштвени, а пре свега по-литички активизам младих,

њихово учешће у разрешавању бројних питања која се тичу мла-дог нараштаја као и доношењу одлука на нивоу локалне само-управе, тренд је који годину-две уназад добија на значају у поли-тичком животу и у Горњем Мила-новцу. И то не због жеље страна-ка да знатно подмладе партијске кадрове, него из једноставног разлога што се у корпусу младих (од 18 до 30 година), којих је на подручју горњомилановачке оп-штине око осам хиљада, искрис-талисао став да о свим питањима младих, али и демократизацији друштва, одрживом и сваком другом развоју, евро-интегра-цијама, па и људским правима, треба одлучују управо млади.

Мада се у Горњем Милановцу стиче утисак да су, током про-текле деценије и по, странке не-радо младима давале шансу да се представе као политичке лич-ности и лидери, нараштаји мла-дих политичара су данас разбили ову заблуду. Управо они лакше и брже препознају питања од ви-талног значаја у Горњем Мила-новцу доказујући, између оста-лог, да не признају и да беже од демагошке политике, која често карактерише политички живот локалних заједница, поготово малих. Такође, иако се горњо-милановачка политичка сцена не разликује умногоме од „државне“ или стања у околним срединама, млади у овом шумадијском граду не пристају да имају статус поли-тичких маргиналаца, што довољ-но говори да средња генерација плитичара мора да рачуна и ува-жава њихове политичке ставове, иницијативе и захтеве.

Уважен глас младих

Једна од три одборнице Де-мократске странке, из редова младих, у локалној скупштини Катарина Пејовић, тврди да мла-ди имају пуну подршку странке у чијим је она редовима. И као члана општинског одбора и као припадника одборничке групе, глас младих се прихвата у ДС, каже она. И чини се више него код других странака.

- Глас и став младих прили-ком доношења одлука у странци итекако се уважава, бар када је горњомилановачки одбор пи-тању. Уствари, пре ће за питања која се тичу младих да питају управо нас младе него старије и политичаре са више искуства. То видимо као један од начина да се унутар странке креирамо као по-литичке личности и доживљава-мо као својеврсни унутарстрана-чки тренинг. У странци има доста младих којима је потребна моти-вација, а подршка врха странке је од велике важности. Наравно, мени лично импонује да сам у групи од три младе одборнице и да сам уважавана, каже Катари-на Пејовић. Међутим, на питање да ли млади политичари данас, било унутар странке или на ни-

воу локалне заједнице, могу да покрену разрешавања горућег питања младих у горњомилано-вачком атару – велике незапос-лености – она наводи: „То и јесте највећи проблем. И сама немам стални посао, али неко ипак мора да помогне нама младима, ми сами по овом питању смо не-моћни. Свуда је тешко, али млади морају да траже излаз из кризе и искористе шансу за своју сваку, па и друштвену и политичку ема-нципацију“.

Политиком до бољег живота

Иако спада у ред младих др Владислав Васић (Демократска странка Србије), иза себе има богато десетогодишње политич-ко искуство. Члан је ОО ДСС, председник омладине, био је први човек одбора ДСС за Мора-вички округ, једно време је био и помоћник генералног секрета-ра ДСС, а због професионалних обавеза није прихватио функцију члана Главног одбора странке. Дакле, неко ко је итекако упоз-нат са структуром странке, па сходно томе и местом младих у политичком процесу. Зато са да-нашњег становишта каже:

- Суштински је врло важно да се млади што више укључе у по-литичка збивања у Србији, како на општем друштвеном тако и на страначком нивоу. Што се ДСС тиче, млади су јако заступље-ни. Њихово мишљење се уважа-ва и високо котира како у самој странци тако и у општинском од-бору ДСС. Још док сам био пред-седник Окружног одбора поред мене је била читава плејада младих укључених у политичке процесе.

За прихватање младих као равноправних у политичком од-лучивању по др Васићу заслу-ге, добрим делом, припадају и руководству ДСС у Горњем Ми-лановцу. Уважавани смо, чита-вих ових година бављења поли-тиком имао сам одличан однос са челницима одбора, наводи он. Увек су нам излазили у сус-рет, поготово када смо ишли на летње школе, семинаре и усвр-шавања, јер је било разумевања за похађање свих тих курсева који су, између осталог, служи-

ли и за усавршавање младих у политици.

Мада наш саговорник сматра да је део младих, можда, више инертан и да политику доживља-ва као нешто лоше, а што не би требало, већ напротив - ваљало би да је доживљавају као про-цес кроз који најбоље могу да мењају свој живот. Данас се као проблем младима појављују и неки наметнути проблеми, који јесу велики и у овом тренутку од значаја за друштво, ипак пробле-матика младих не би смела да се ставља у други план. „Вероватно самим решавањем друштвених процеса и млади ће напредовати и наћи своје место у политици, односно уверен сам решавањем виталних друштвених питања и млади добити адекватно место“.

Треба дати све од себе

Још од 2004. Игор Поповић (Либерално-демократска пар-тија) учесник је бројних семина-ра који „обрађују“ место младих у политици и друштвено поли-тичким заједницама и зато каже: „не можемо бити нереални и рећи да нема позитивних промена у последњих осам година“. Нарав-но да транзиција има и болних ствари, али, по његовом суду, нема значајних промена по пи-тању решавања статуса младих. И даље имамо знатан проценат људи који желе да напусте своју земљу, јер се нису уверили да је власт омогућила амбијент да они своје знање и умеће и практично примене.

- Уосталом, и Горњи Мила-новац је пример за тако нешто. Локална власт се хвали да има много стипендиста, али волео бих да змнам колико је тих сти-пендиста по завршетку школо-вања дошло у ову средину, доби-ли посао и афирмисали се, пита Поповић.

На питање зашто је политич-ки активизам младих у Горњем Милановцу на нивоу нижем од пожељног и зашто нема смоор-ганизовања младих кроз невла-дине организације, Поповић од-говара да, по његовом сазнању, у овој средини постоје једна или две, али очигледно да њихови покушаји нису наишли на прави

пријем. Можда су се нашли и у незгодном положају или су изгу-били веру у то што раде и да то не даје ефекта.

- Основно је дати све од себе, учинити све што можеш да свој и живот окружења помакнеш бар за корак, а ако то не можеш онда кажеш: „ОК, урадио сам све од себе , нисам успео и савест ми је чиста“. Али, да треба одустајати то сигурно не, уверава Поповић али и посебно наглашава: „На локалном нивоу је много теже утицати на доношење одлука које се тичу младих него на ви-шем или нивоу државе. Много је компликованије бављење поли-тиком на локалу него државним оквирима. Јер, проблеми су дру-гачији на локалу, доста зависи од политичке елите која обично нема ни слуха ни разумевања за потребе младих“.

И Поповић види незапосле-ност као проблем који младе оптерећује, али који они сами не могу да реше и слаже се са мишљењем већине да се глас младих по овом питању слабо чује.

- Не знамо ни које су потребе на нивоу локала, нити се знају потребни профили и њихов број у овој средини. Имамо општиску управу са јавним предузећима у којима и не знамо колико је за-послених. У приватном сектору ситуација је нешто другачија, али и ту је ограничена потреба за неким прифилима, завршава Игор Поповић.

Отклонити важећи клише о младима

Чињеница да се Српска на-предна странка за челну личност у Горњем Милановцу определила за младог човека, Дејана Кова-чевића, изненађење је само за неупућене. СНС се базира на младим кадровима, на новим љу-дима и идејама, каже за почетак Ковачевић. И није чудо што су у бројним одборима у Србији ан-гажовани управо млади који се, укључујући у политички процес, припремају за будуће одговорне политичаре.

- СНС није парламетарна странка у Горњем Милановцу, али добро види где су све про-блеми младе полулације. Као

што је случај са већином градо-ва провинцилјалног типа, тако и из ове средине млади одлазе и буквално трбухом за крухом. Њима се овде не обезебђује ни најмања егзистенцијална потре-ба, а о неким облицима друшт-вене надградње и да не прича-мо. Треба вратити младе кадро-ве, дати им шансу и применити нове идеје на свим пољима, јер само тако једна локална средина може да просперира, наглашава Ковачевић.

На чињеницу да су на чел-ним и не само челним поли-тичким и јавним функцијама у Горњем Милановцу људи који и нису баш у групи младих или млађих, Ковачевић гледа на свој начин; младима је свака-ко место у политици, посебно на местима где се доносе од-луке. И то из простог разлога што млади имају неке идеје које можда и не изгледају ра-дикално, али су довољно сме-ле и довољно храбре да се супротставе увреженом начи-ну размишљања и политичког деловања. А без нових идеја, пре свега младих људи ништа не можемо помаћи.

- Што се општине Горњи Ми-лановац тиче све функционише по неком кључу или клишеу. Потребне су нове идеје, људи који су смели и да рескирају. Јер, не може се само калкули-сати и ићи „на математику“, нешто мора и да се рескира да би се искористила енергија младих која несумњиво увек носи више позитивног него негативног, тврди Ковачевић и додаје да је млади заслужују већи простор у политичком миљеу локалне заједнице.

Поткрепљујући ову тврдњу Ковачевић каже да је данас без икаквог разлога мало младих чији се ставови у политици ува-жавају. Другим речима, ретки су градови у којима су млади по-литички лидери преузели одо-ворност политичког деловања, а поготово одлучивања у тој сре-дини.

- Управо су такви градови да-нас успешни и пример у сваком погледу. Низ је таквих средина у Србији где су млади преузели иницијативу, тако да бе видим разлог зашто тако не би било и у Горњем Милановцу, каже Ко-вачевић уз констатацију да ће се странка на чијем је он челу трудити да придобије младе и школоване, да врати интели-генцију у ову средину, којој треба дати шансу да примени знање и спроведе своје идеје. „Једноставно, желимо да раз-бијемо клишее који у јавности владају када је место и улога младих уопште, а тиме и младих политичара у питању“.

Владан Вујовић („Таковске новине“, Горњи Милановац)

Преузето са сајта: www.lokalpres.org.rs

Не прихватају демагошку политикуУкључивање младих у политику је од суштинске важности јер тако могу да мењају свој живот. У Србији има низ успешних средина где су млади преузели иницијативу и политичку одговорност, па би тим путем могао и Горњи Милановац

Дејан КовачевићКатарина Пејовић Др Владислав Васић

Година XLIX Сремска Митровица Среда 19. август 2009. Број...

Documents

Transcript of Година XLIX Сремска Митровица Среда 19. август 2009. Број...