Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 29. април 2009. • Број 2514 • Цена 40 динара

Почетак сарадње „Сименса“ и Општине Инђија:Енергетска ефикасност и заштита животне средине

Како Митровчани оцењују досадашње и будуће пројекте

Скица за портрет: Горан Вуковић, председник Општине Рума

Шта доносинови Закон о безбедности саобраћаја

страна 2.

страна 3.

страна 4.

страна 23.

у овом броју:

Чудесна животиња балкански ма-гарац дочекао да постане бренд.

У његову славу и част протекле субо-те на Специјалном резервату природе

Засавица организован Магарећи дан. Посетиоци су могли да купе произво-де од магарећег меса и млека, од коба-сице, саламе, сапуна, ликера и крема,

да пробају ове специјалитете, посете јединствену фарму магараца и уживају у нетакнутој природи резервата. Ж.Н.

AТРАКЦИЈА

Срећни првомајски празници

Среда, 29. април 2009.2

Пише: Милијана Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.yu,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

ПролећеМногима омиљено годишње доба је пролеће, у ком

је најлепше шетати поред река и ливада, и ужи-вати свим чулима, осим ако нисте алергични на полен , па кварите отпорним уживаоцима природе угођај. Таман сте мислили да се придружите пролећним џогерима, иако немате најновију фул опрему али трчаћете рано ујутру при мањој концентарцији по-лена и егзибициониста. Од шминкања нема ништа јер вас очи сврбе до лудила а руке служе искључиво за држање марамице на носу који ће попримити димензије сразмерне чулу мириса млађег мравоједа. Избегаваћете дружење. Што због кијања, што због смањеног степена толеранције узроковане нервозом , па лако може доћи до повишеног тона, ружних речи и гестикулације. Тад се најбоље тестира и љубав двоје заљубљених. Брачном партнеру онеспособљеног се препоручује службени пут или одлазак код рођака док траје емисија алергена у ваздуху. А деца би сва-како требала што више да проводе са баком и де-ком, јер је то кажу јааако важно за њихов психички развој (осим ако бака не пусти садистички цртани са чудовиштима и оде код комшинице, па онда имате додатни проблем са ноћним „мама јел могу с тобом да спавам“ . Веш не сме да се суши на ваздуху, про-зори да се отварају, напоље не би требало уопште ни да излазите, особито по ветру. Само јавите на посао: « дува ветар « , и нема никаквих проблема. Ако баш морате до продавнице, мада вам углавном у том стању ништа и не треба, осим антихистаминика, удахнућете ваздух још у кући и – јуриш. Мада, не ваља. Остаће вам полен у коси. Сад вам само још капа фали. Ионако не личите нинашта. Сва је срећа опет, ако реагујете само кијањем и сврабом очију што у односу на осип и није нека трагедија. Замислите да се например оспете у црвене печате по лицу и телу, па изгледате као из уџбеника за кожне болести ( који спада међу страшније медицинске уџбенике) Они не-издрживо сврбе, па онда морате још на инјекцију. Ма супер је кад само дувате нос и трљате очи цео дан. Свакако да сте размишљали о појачању имуни-тета али нисте сигурни које воће вас неће изневери-ти, па кад сте већ баксуз, испробавате све по мало, чекајући реакцију. Кажу треба што више течности, а то је добро и ако имате каменац у бубрегу напри-мер али није ако имате висок притисак. Чоколаду не смете, осим ако имате низак шећер... и тако у круг. А и не мислите ваљда да живите 200 година, па и то је бесмислено. Једно је сигурно: постали сте завис-ник од капи за нос. Навикнули сте да их стављате у свим позама и ситуацијама. Ако вам неко предложи да отпутујете негде где нема тих алергена, слободно се посвађајте. Нема ту пуно образлагања како сте у минусу ово или оно... Саспите му све у лице, кад већ неће да вам помогне. Нађите му слабу тачку.

Чули сте да постоје неке вакцине које коштају као Сент Мориц, па сте се захвалили алергологу на љубазности. Издржаћете. Све се издржи само што после дуго изгледате као су вас пустили терористи, али онда имате оправдање да вам је потребно мало освежења у виду нове козметике, гардеробе , шта ли. Сви ће вас разумети и подржати. Како мислите неће? Па они који вас воле све ће да вам толеришу осим..... што никад неће схватити колико жалите што не мо-жете пуним плућима да уживате у дугим шетњама и медним мирисима бехара.

ЖИВОТ НАШ

У времену потешкоћа изазваних глобалном економском кри-

зом економичност и рационалност су све више на цени. У ту причу уклапа се енергетска ефикасност и заштита животне средине што је била тема презентације ''Сименса'' који је представио своја решења за енергетску ефикасност у општини Инђија, 23. априла. Презентација је била намењена јавним и при-ватним предузећима која послују на подручју инђијске општине. Ово је уједно био званични поче-так сарадње Компаније ''Сименс'' д.о.о. Београд и општине Инђија.

- Мислим да је актуелна криза последњи ексер на сандуку који се зове фосилна енергија и да ће се убудуће гео-стратешка политика заснивати на обновљивим изво-рима енергије. Ми смо годинама уназад размишљали о енергетској ефикасности и пре неколико го-дина ушли у пројекат уштеде енргије. У том правцу ишла је и гасификација целе општине.Пред-узели смо мере рационализације

код највећих потрошача, то су, пре свега, образовне и предшколске установе, домови здравља, јавна расвета. Инђија ускоро треба да добије први објекат који ће кори-стити сунчеву и термалну енергију. Имамо намеру да оснујемо фонд за енергетику ако не ове, онда наред-не године. Пред нама су капитални објекти попут пречистача отпад-них вода, регионалне депоније где су алтернативни извори енергије и енргетска ефикасност веома важ-ни, рекао је председник општине Инђија Горан Јешић.

- Суштина нашег концепта је уштеда и смањење трошкова упо-требом ''Сименсових'' решења чији су резултати у кратком року видљиви. Имамо разноврстан порт-фолио економичних технологија заснованих на заштити живот-не средине, рекао је генерални директор ''Сименса'' Тихомир Рајлић.

О решењима којима се опти-мализује енергетска потрошња, о обновљивим изворима енергеје и решењима које нуди ''Сименс'' го-ворио је Душан Мушкатировић, директор енергетског сектора.

- Већа енергетска ефикас-ност смањује потрошњу горива и емисију загађивача, штеди енргеју и преко 60 процената. Комби-нованом производњом топлот-не и електричне енергије могуће је остварити степен ефикасно-сти и до 90 процената. Својим специјалним постројењима за пречишћавање отпадних вода до-приносимо смањивању загађења животне средине отпадним вода-ма. Биогасови који настају прили-ком ове врсте производње кори-сте се за производњу електричне нергије чиме се смањује емисија угљендиоксида који испуштају ова постројења, каже Мушкатировић.

З.Г.Стефановић

ПОЧЕТАК САРАДЊЕ ''СИМЕНСА'' И ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Енергетска ефикасност и заштита животне срединеВећа енергетска ефикасност омогућава мању потрошњу горива, смањује емисију штетних гасова, штеди енергију... рекао Душан Мушкатировић, директор сектора енергетике у ''Сименсу''

Ефикасна решења

''Сименс'' је дизајнирао и енергетски ефикасна решења у домену осветљења која не угрожавају животну среди-ну. ЛЕД сијалице користе 80 процената мање електрич-не енергије и трају 50 пута дуже од обичних сијалица. Ту су и неки други енергет-ски ефикаснији производи који се користе за пренос и дистрибуцију електричне енергије па до веш маши-на које користе 35 процена-та мање електричне енергије и 46 процената мање воде у односу на стандарфе веш ма-шине, чуло се на презентацији у Инђији.

Домаћин и представници ''Сименса''

Горан Јешић: Инђија је ушла у пројекат уштеде енергије

Душан Мушкатировић: Енергетска ефикасност смањује потрошњу

горива и загађења

Среда, 29. април 2009. 3

Град Сремска Митровица остварује добру сарадњу са

републичким и покрајинским инвестиционим фондовима који имају разумевање за потре-бе изградње нових и очување постојећих инфраструктурних објеката. Да је тако потврђује чињеница да су у последње две године у нашем граду и шире реализовани пројекти вред-ни 782 милиона динара сред-ствима из Фонда за капитална улагања Војводине, а тиме су решавани проблеми грађана и унапређен стандард живота, оценио је заменик градоначел-ника Сремске Митровице др Срђан Козлина.

Поменута сума обухвата више реализованих и пројеката који су у току. За заврше-так градње новог вртића у Сремској Митровици, који уве-

лико ради, обезбеђено је 15 милиона, за изградњу фекалне канализације у Лаћарку 30 ми-лиона динара и овај пројекат ће се наставити. Ту је и мре-

жа фекалне канализације у Мачванској Митровици за шта је обезбеђено 50 милиона ди-нара чији наставак такође следи, за адаптацију интерног одељења у Општој болници уложено је 52 милиона дина-ра. За прву фазу адаптације ОШ "Јован Јовановић Змај" обезбеђено је 20 милиона ди-нара, за изградњу фискултур-не сале у Специјалној шко-ли "Радивој Поповић", која је при крају, одобрено је 66,5 милиона, а још 105 милиона обезбеђено је за реконструцију локалних саобраћајница у Куз-мину, Ноћају, Шашинцима и Лаћарку.

-Када је област саобраћајне инфраструктуре у питању по-себан значај има пројекат

изградње нове саобраћајнице Сремска Митровица - Шабац, вредан 160 милиона дина-ра. Нова траса пута скраћује удаљеност између два гра-да, својом трасом она оби-лази села тако да саобраћај тешких камиона не ремети живот људи. Не мање значаја је најактуелнији митровачки пројекат реконструкције Улице краља Петра 1, који обухвата градњу фекалне и атмосферске канализација, саобраћајницу, јавну расвету, тротраре и зеле-нило а за њега је одобрено 105 милиона динара из Фонда за капитална улагања Војводине. Реално за завршетак овог пројекта ће бити потрошно око 85 милиона. Остварена је кроз систем јавне набавке и ода-

бир извођача, а ова уштеда ће омогућити даље инвестирање у истој улици, што и намера-вамо. Преостала срдства нису довољна, али уз учешће гра-да и додатна срдства која се надамо да ћемо остварити реализоваћемо планирано - оптимиста је Срђан Козлина, изражавајући наду за наставак сарадње и са НИП-ом.

Међу значајне пројекте који се реализију у граду др Срђан Козлина је навео и пројекат којег реализује "Водовод" у сарадњи са немачком развојном банком KFW. Банка је донирала 1,1 милион евра, град је обе-збедио учешће од 20 одсто сред-ства, а пројекат ће допринети још бољем водоснабдевању. С.Ђаковић

На другој Скупштини По-крета "Митровица европ-

ска регија" одржаној у уторак, 21. априла, изабрано је Веће који ће водити Покрет у пе-риоду између две Скупштине. Реч је о органу МЕР-а који по статуту има 30 чланова. Поред радног дела који је спроведен по демократској процедури, на Скупштини је било речи о историјату МЕР-а и основним програмским принципима на којима функционише. Посебно је апострофирана тежња да се и у наредном периоду промо-вишу грађанске вредности са циљем да Митровица буде леп-ша, урбанија и европскија.

-Митровица је својим положајем и својом историјом упућена на све видове сарадње са окружењем како би се афир-мисала европска перспекти-ва регије. Знамо да европске

интеграције неће решити све наше проблеме, али ће нам омогућити да их решавамо брже и квалитетније. Сматрамо да ови процеси морају нарочи-то бити наглашени у области-ма заштите животне средине, развоја друштва знања, бриге о младима и очувања нашег културног наслеђа, као део будућег заједничког европског идентитета. Намера нам је да се у том смислу и даље залаже-мо за јединство европског про-стора на начелима поштовања различитости, партнерства и равноправности, рекао је Вла-димир Петковић, члан Покре-та.

Скупу су као гости прису-ствовали представници не-владиног сектора, као и Бра-нислав Недимовић, градо-начелник Сремске Митровице и Милош Гагић, председник

ИО Покрајинског одбора Де-мократске странке. Они су се похвално изразили о спрем-ности Покрета да у Митровици развије оне идеје и активности које ће бити у интересу града и њених грађана.

Покрет "Митровица европска регија" настао је спонтано по-водом обележавања Дана Ев-ропе 2007. Људи окупљени око идеје Митровице као европске регије, желели су да покажу како у нашем граду грађански дух има своје снажне корене утемељене у нашој историји и традицији. Формирана је мини-мална хијерархијска структура, тек на нивоу који је неопходан за техничко функционисање. Као и тада, и данас влада уверење да су људи, њихово знање и идеје највећа снага МЕР-а.

С.Н.

СКУПШТИНА ПОКРЕТА МИТРОВИЦА ЕВРОПСКА РЕГИЈА

Европске перспективе града

Детаљ са Скупштине

СА СРЂАНОМ КОЗЛИНОМ, ЗАМЕНИКОМ ГРАДОНАЧЕЛНИКА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ О ДОСАДАШЊИМ И БУДУЋИМ ПРОЈЕКТИМА

Штедња неће утицати на инвестирање Током две претходне године у граду на Сави реализовани пројекти вредни 782 милиона динара- "Штедећемо на чему је год могуће, али се то неће односити на улагања ", казао Срђан Козлина

- Обезбеђена средства за поменуте и друге пројекте показују да је препознат значај Сремске Митровица као центра региона и потребе његових грађана, а град се у њиховој реализацији пока-зао као коректан партнер. Стекли смо поверење Фон-да за капитална улагања тако да се надамо настав-ку сарадње. Ми ћемо сва-како конкурисати за на-ставак изградње фекалне канализације у Мачванској Митровици и Лаћарку, на-ставак изградње пута Р- 103, наставак реконструкције

сабраћајнице и канализације у Улици краља Петра Првог. Надамо се да ћемо уклопити наше пројекте са захтеви-ма за штедњом. Штедећемо на чему је год могуће, али се то неће односити на инвестирање. Јер, град је за те намене одвојио сред-ства, али ћемо се ослањати и на друге изворе. Криза ће проћи, а ми желимо да, стра-тешким размишљањем, обе-збедимо основе за смернице будућег развоја - закључио Срђан Козлина, заменик гра-доначелника Сремске Митро-вица.

Пројекти и штедња

Срђан Козлина: Пројекти вредни 782 милиона динара

Сремска Митровица: Штедња где год је могуће

Среда, 29. април 2009.4

Ако се пође од констатације да је натурализација прилагођавање

биљног света у неком другом поднебљу, у грађанском смислу - примање неког у ширу заједницу или породицу, онда је Горан Вуковић, актуелни пред-седник Општине Рума, живи доказ да ова појава, то јест натурализам, често производи позитивне ефекте, како за појединца, тако и за ту средину. Горан Вуковић је, стигавши са југа Србије, упознао људе и начин функционисања Срема и Војводине, а Рума је добила младог, перспективног председника за кога радно време радно време од осам часова представља чист рецидив про-шлости.

Треба само неколико сати провести у Градској кући и биће довољно да се схвати колико је посао председника оп-штине динамичан, рекло би се испуњен у сваком тренутку. Када смо коначно, након јутарње јурњаве, разговора, до-говора, планова и распореда за тај дан, успели да започнемо разговор, констатујемо да је председник Општи-не Руме, по Румљанима правог центра Срема, уствари натурализовани Сремац из Прокупља, што ће, верујемо, помало успореном сремачком менталитету до-дати нешто темпераментније јужњачке нарави.

У Руму - за Божић '85-те

Горан Вуковић је рођен 1957. у Прокупљу, коме се и данас, највише због оца, и јаких завичајних корена, често враћа. Али и чисто због негације оне старе изреке: "Одакле си? Одакле ти и жена", јер је у браку са Сањом, Румљанком, Сремицом. Правило да се мора остати тамо где си рођен нарушава и син Владимир, матурант у Америци у коју је позван као кошаркаш. По речи-ма оца Горана, вероватно ће добити и стипендију за колеџ, а у ужем фокусу су му бизнис и економија. Ћерка Марина још је у основној школи, игра одбојку и подсећа, баш као и брат, да гени нису вода. Наиме, Горан је у младости био го-тово у свим спортовима, рукомету, фуд-балу, кошарци, пливање му је "Ахилова пета", али - нико није савршен. Фудбал и кошарка са студентаријом још увек су актуелни. Често група младића закуца на врата његовог стана на Тиволу, су-пруга отвори, они кажу- Где је чика Го-ран, треба нам шести за кошарку!

Када је у Нишу дипломирао на Фа-култету заштите на раду, што је у то време било хит, јер је укључивало и екологију, није ни слутио да ће до првог посла стићи ако се запути у Срем. У "Румагуми" се појави конкурс за шефа службе заштите на раду, Горан се јави као приправник, и тако заради рад-ну књижицу, али убрзо и књижицу "Удружење Сремаца". У Руму је стигао на Божић, 1985-те.

У Руми га је, присећа се сада, оду-шевило то што се није правила разли-ка између "домаћих" и "дошљака" јер у "Румагуму" су уствари сви однекуд дош-ли. Од тадашњих 1.200 радника, што кроз спорт, кафански живот, дружење по кућама, наслушао се прича, упознао

целу Руму, менталитет Сремаца, и то врло брзо.

Следи место директора у "Кому-налцу", две године рада на софтве-рима у Фонду за капитална улагања

у Новом Саду, били су то искључиво инжењерски послови без утицаја на по-литику, али и лепа прилика да се упо-зна структура економије у Војводини и шта је то добра локална самоуправа, на примерима Беочина, Апатина, Бача, Алибунара, Аде... У ЈП "Водовод" био је само пет месеци, на месту директора, и

онда улази у Општину Рума, као први човек, односно председник.

Суштина - добра комуникација

Посао председника општине, каже Горан Вуковић, сем у време избор-не кампање, нема много везе са по-литиком. Председник општине мора бити добар менаџер који решава ши-рок спектар различитих проблема, од пијаце до индустријске зоне и вели-ких инвестиција. У свему томе, тврди он, битна је добра комуникација са институцијама покрајинског и репу-бличког значаја. У тесној вези с тим је и регионално повезивање, са Мађарском, Аустријом, Италијом, Холандијом. Следи и једна лепа вест за Румљане: чим се от-воре фондови прекограничне сарадње, стиже и 500 хиљада евра у овај град, са строгом наменом - уређење фасада у оквиру Градског трга, као и православ-не и католичке цркве. Тиме ће Градски трг добити давно замишљени изглед.

Мада често доживљава нападе опозиције у стилу - у Руми се ништа не ради од обећаног, тврди да ће током маја бити готов азил за псе за који је Општина Рума издвојила десетак ми-лиона динара, ових дана се завршава

пројекат за дечију установу у Улици "Алексе Шантића" на 1.500 квадрата, сива фаза посла треба да буде готова до краја ове грађевинске сезоне, ради се и пројекат фискултурне сали у ОШ "Душан Јерковић".

И тако, док радни дан траје од седам до 22 и 23 часа увече, јасно је да има мало времена за породицу и дружење. Кафанска седења избегава, стиче се ту ружна навика, погубна за здравље, каже Горан и демантује тврдњу да се "најбољи послови завршавају у кафа-ни". Кафана је добра да се заврши неки већи посао, али није и за многе ствари које су онако у магли, па од тога по-сле не буде најчешће ништа. Дакле, потребна је селекција, и пословна, и кафанска.

За пријатеље и дружења - кућна варијанта је закон.

Па ипак, не могу се заборавити лепа дружења у кафани, из младости. Сада тврди - не може се живети у Срему, а да се не заволе тамбураши. Негде у крвотоку струји и јужни мелос, углав-ном онај прави, изворни. Кад наручује песму, увек ће на првом месту бити оно "Тужно ветри гором вију...". Само, да-нас ту песму ретко ко зна да пева.

Катица Кузмановић

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: ГОРАН ВУКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ РУМА

Натурализовани Сремац из ПрокупљаСем у изборној кампањи, председник општине не треба да се бави политиком: он мора бити менаџер који решава широк спектар проблема, од пијаце до индустријске зоне и великих инвестиција- каже Горан Вуковић

Председник Општине Рума Горан Вуковић

Лепа вест за Румљане: чим се отворе фон-дови прекограничне сарадње, стиже и 500 хиљада евра у овај град, са строгом наме-ном - уређење фасада у оквиру Градског трга, као и православне и католичке цркве.

Среда, 29. април 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

ИГРАЧИ И ГЛЕДАОЦИ

Јован, унук деда Тишка Петковића из Пећинаца, спрема се за фудбалску утакмицу.

Деда Тишко гледа и кори га: - Јова-не, муку ти Исусову, ди ћеш?

- На утакмицу, деда.- Да знаш, ти што играду фудбал су

највеће луде, зато немој да идеш.- Али, деда, ја не играм, ја само гле-

дам. - Мисли Јован ублажиће ствар, мада је играо и био један од најбољих фудбалера у Пећинцима.

Деда Тишко га дочека новом оце-ном:- Они што гледаду, то су и луде и сакалуде, мој Јоване.

ЛЕЛЕК СЕБРАОпет се чујелелек себра:

сељаку поново ломе ребра.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Слава је превише скупа, захтева плаћање обожавалаца.• Кад немамо потребе, потера нас нужда.• Дијаспора једина има право двогласа.• Откад су кола кренула низбрдо, наша судбина зависи од коња.• Изађимо сви на изборе, да бисмо се коначно решили појединаца.• Када су сведоци добро плаћени, дока-зи су непотребни.• Политичари би лако умирили забри-нуте, да није огорчених.• У будућим ратовима више неће бити добровољаца, изгинули су.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Није мене оставио дика,већ ја њега, нећу, не волем га!

Црне очи родила ми нана,а обрве ја гаравим сама.

Све би, све би, само једно не би, не би дао гараво за плаво.

Гаравушо, ал сам те заволо,мал` се нисам због тебе разболо

Из бор: ЗлаткоЗрилић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Дан се, понекад, може улепшати ре-чима и осмехом, ноћ стиском руке,

стихом, или мелодијом већ заборавље-не сетне песме, а јутро веселим зраци-ма излазећег Сунца које шара прозоре и позива у нови дан. Или бојом, оном са палете која се сели на сликарска плат-на, сједињује са цветном граном и тра-вом, и небом и облаком. Младост све то или не примети, или брзо заборави, а старо доба све те боје и мирисе сабира, пакује у неко време у коме су границе између дана прошлих и оних који ће, можда, стићи, танке, и преливају се, попут дугиних боја, да би се ускоро, из-губиле у једноличном плаветнилу.

Све то може се одвијати у мисаоној форми, али и у животу, оном који се де-шава ту, пред нама. На питање где ту, и када, одговарамо - у Геронтолошком центру "Срем" у Руми, ових дана.

Већ 11 година у овим просторима, увек у пролеће, у току једног дана, уметници сликају за старе. Овог про-лећа ликовна колонија је добила назив "Априлксо јутро".

Тог 22. априлског јутра, окупили се сликари у Дому за старе, најпре у холу, а потом се са својим сликарским плат-нима размилели по травнатим теписима украшеним тек расцветалим гранама какве воћке или цвета. Стари су их до-чекали песмом свог хора, стихом својих рецитатора, а они, сликари подариће им довршена платна у смирају тог ап-рилског дана.

На неком од пејзажа остаће за сва времена покошена трава, фонтана у парку, сеница покрај ње, можда ће се на платно уселити дубока бора неког лица или сјај ока, онај који је у боји преопознао неку далеку, прошлу ра-дост. Све то ће се, кад прође колонија, наћи у холу или ходницима установе, тамо где ће, са зидова, сваког дана, ши-рити неку необјашњиву топлину, како то само боје знају.

-Код нас је то традиција дуга већ, ето, 11 година. Ликовне колоније су се,

полако али сигурно, уселиле у установе за старе, од Суботице до наше Руме. То је пут и начин да стару препознају своје склоности, и да се анимирају у ликов-ним секцијама. Било је старих који су овде код нас, по први пут, сели за сли-карско платно и почели да стварају. На-мера нам је да поново активирамо ли-ковну секцију, која би, на неки начин, поред музичке и рецитаторске, испуња-вала време старих особа. Укључићемо и неке од стручака да би им приближили

ликовне технике и овладавање бојом-прича директор Геронтолошког центра "Срем" Марија Станојчић-Срака.

Тог 22. априла са старима у Руми дружили су се Љиљана Лолић, Биља-на Николић, (Винка Давидовић ће приложити слику накнадно), Станис-лава Летић, Паја Раковић, Јасми-на Брашанчевић, Милан Пантелић, све сликари из Руме, али и Митровчани Штефица Радованов и Евица Ник-шић.

Један од оних који сваке године ствара у амбијенту Дома за старе је Милан Пантелић, у Руми познатији као Панта. Седам или осам његових пејзажа сместило се у овим просторима. Тог 22. априла њима се придружила једна тек расцветала грана која својом белином оставља светли траг на позадини коју би Лорка вероватно поново опевао као "Зелено, волим те зелено".

-Овде се остварује неки узајамни контакт, то колективно дружење може дати неку нову наду, неку подршку бо-лесним и немоћним људима, у крајњој линији поруку да нису сами. Кроз пеј-заж им се може вратити неки део живо-та из младости, можда из дана љубави, многи ће, бар овог дана, заборавити на самоћу... -прича Пантелић док наноси последње слојеве боје на платно.

Дан се већ предаје пред сутоном, неки од старих, са штакама или без њих, још шетају стазама свог паркића, неки седе на клупама веселих жарких боја, понеко је већ у ходнику на путу до собе и још једног починка. Само во-доскоци фонтане још увек лете на све стране и у веселом ритму чаврљају неку само њима знану причу, и тако ће доче-кати нови дан.

К. Кузмановић

КАД БОЈЕ ПРОГОВОРЕ: ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР "СРЕМ" РУМА

"Априлско јутро" за сунчане данеУметници Руме и Сремске Митровице организовали 11. ликовну колонију у част житеља румског Геронтолошког центра

Милан Пантелић крај свог платна

Фонтана, омиљено место старих

Среда, 29. април 2009.6

Акцијом под називом „Зелена трава дома мог“, поделом

едукативног материјала, цвећа и воћа, чланови Еколошког по-крета Шид обележили су 22. април, Дан планете Земље.

Овој акцији, која је за циљ имала промену еколошке свести, придружили су се и грађани. Они су на отвореној трибини у Карађорђевој улици били у прилици да упуте своје сугестије и примедбе у вези за-штите животне средине.

- Едукативни материјал намењен нашим суграђанима сачињен је на основу инстру-кција Агенције за рециклажу, Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и материјала Еколошког покрета Шид – рекла је Александра Недић, председница шидских еколога.

Према њеним речима, чланови Еколошког покре-та планирају да ускоро са новом бојом освеже градске жардињере и корпе за отпат-ке.

- Расписали смо и Еко кон-курс за избор најлепше уређене улице, села, дворишта, послов-ног простора и балкона, као и за најактивнијег појединца. На светски Дан заштите животне

средине 5. јуна прогласићемо добитнике тих награда, а биће то прилика да уручимо и тради-ционално еко признање „Зеле-ни лист“. Акцији се придружи-ла и Општина Шид, која својим свакодневним активностима, изградњом и уређењем пешач-ких стаза, зелених површина,

уклањању дивљих депонија и примењивањем законских обавеза о заштити живот-не средине показала отворен и демократски приступ свим грађанима – рекла је председ-ница Еколошког покрета Шид, Александра Недић.

С. М.

Општински одбор Српске напредне странке ор-

ганизовао је прву трибину напредњака 23. априла у сали Културног центра у Инђији. Трибина је почела музичким програмом и приказивањем филма о Инђији који критикује актуелну власт. Присутнима се први обратио в.д. председ-ник Општинског одбора СНС Драган Лакић, затим, Радос-лав Јевремовић, председник Окружног одбора СНС за Срем, па члан Председништва СНС Борислав Пелевић. Лакић је изнео податак да ова странка у Инђији има 1.011 чланова, од тога 50 са високом струч-ном спремом који су, затим, појединачно представљени на трибини.

Сама појава заменика пред-седника Српске напредне странке Александра Вучића изазвала је буран аплауз при-сутних грађана.

- Актуелна власт не доноси мере за које зна да ће доне-ти жељене ефекте већ доноси мере из очаја, да би показали грађанима да су нешто пред-узели. Томислав Николић им

је понудио да уместо укидања дневница од којих сигурно не живе, да смање финансирање странака чиме би се уштедело три милиона евра на месечном нивоу, на годишњем 36. То неће да спасе државу али тим новцем могу да се отворе нова радна места. Нису прихватили јер њима мере штедње слу-

же као маркентишки трикови а и даље се баве преварама, намештањем конкурса и тенде-ра. Не схватају да се не може у времену рецесије и кризе повећавати порез грађанима на имовину и приходе, рекао је, између осталог, Александар Вучић, заменик председниак СНС. З.Г.С.

У односу на протеклу го-дину, ове године број

потенцијалних корисника соци-јалне помоћи у шидској општи-ни се вишеструко увећао. То је само доказ да се социјално стање погоршава и да грађани немају како другачије да се сналазе, те покушавају да и на овај начин пронађу могућност да преживе – рекао је Свето-зар Шолаја, директор Центра за социјални рад Шид.

Према његовим речима, у прошлој години укупан број корисника који остварују пра-ва из социјалне заштите био је 1.723 породица, односно неко-лико хиљада лица. Од укупног броја око 460 је деце и то свих категорија: без родитељског старања, из социјално - материјално угрожених стања, из породица са поремећајем у породичним односима, омете-них у развоју и са поремећајима у понашању.

- Што се тиче одраслих и старих лица, таквих корисника је око 800, од чега је највећи број оних који су материјално незбринути и необезбеђени, њих је 235. Из републичког буџета се финансирају смештај у установе социјалне заштите, а оваквих корисника у прошлој години је било 87. Број оних који примају додатак за помоћ и негу је 254, а увећан дода-так за помоћ и негу прима њих 109. Материјално обезбеђење, или у народу познатије као социјалну помоћ, основни вид помоћи коју користи већина социјално угрожених породи-ца, у прошлој години је при-мало 311 породица, одно-сно више од хиљаду особа. У односу на предходне године тај број је знатно већи, а када се упореди број особа које су у јануару поднеле захтев за добијање те помоћи са истим

периодом лане, уочава се да је тај број увећан за чак сто по-сто. Социјалну помоћ могу до-бити само они који немају ни основни ниво социјалне сигур-ности, односно немају никак-ве приходе, нису запослени, немају имовине, нити земље, а ни могућности да се на било који други начин финансирају. Социјална помоћ није вели-ка и зависи од тога да ли су потенцијални корисници радно способни и колико их има у по-родици. У просеку она износи од пет до 12 хиљада динара. Законом је одређено да они код којих у породици има више радно способних него оних који то нису, социјалну помоћ не могу примати непрекидно, него најдуже девет месеци у години – каже директор Шолаја.

Из општинског буџета се финансирају право на помоћ у кући, на дневни боравак, при-времени смештај, као и право на једнократну помоћ и опрему у случају смрти корисника.

- Највише се користе једнократне помоћи, које су прошле године примиле 102 породице, док је још 38 поро-дица добило помоћ директно из општинског буџета. С обзиром да смо ми сиромашна општи-на, код нас питање социјалне заштите није најбоље решено, као што је то случај у другим општинама у Србији. О томе сведочи и податак да се до сада из буџета за ову намену увек издвајало мање од један посто, док је у другим срединама тај постотак био око три – каже директор Шолаја, напомињући да су се средства која су пла-нирана за област социјалне за-штите у овогодишњем буџету нешто увећала, тако да су сада прешла један посто од укупног буџета.

С. Михајловић

ИЗ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ШИД

Све више сиромашнихОсновни вид помоћи коју кори-сти већина социјално угрожених у прошлој години је примало 311 по-родица, односно више од хиљаду осо-ба, а у односу на исти период лане, сада је тај број двоструко већи – каже Светозар Шолаја, директор Центра за социјални рад

Светозар Шолаја, директор Центра за социјални рад

Социјална помоћ није велика и зависи од тога да ли су потенцијални корисници радно способни и колико их има у породици. У просеку она износи од пет до 12 хиљада динара.

ТРИБИНА СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ – ИНЂИЈА

Мере штедње маркентишки трикови властиНе може се у времену рецесије и кризе повећавати по-рези грађанима на имовину и приходе, рекао Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке

На трибини СНС у Инђији

ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ ШИД ОБЕЛЕЖИО ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Зелена трава дома могНа отвореној трибини у центру града грађани су били у прилици да упуте своје сугестије и примедбе у вези зашти-те животне средине – рекла је Александра Недић, председ-ница шидских еколога

Отворена трибина Еколошког покрета у центру Шида

Среда, 29. април 2009. 7

Галерија8.маја у 13 сати отварање из-ложбе ликовних радова чланова УЛУ "Сирмијум"

Музичка школа29.априла у 17, 30 сати у сали школе концерт дувачког одсека, а у 19 сати концерт ученика средње школе 30.априла у 18 сати у сали школе, концерт ученика основ-не школе за полазнике музич-ког забавишта

Сирмијумарт29. априла, у 19 сати, у Музеју Срема - трибина "Хришћанство на прагу новог миленијума", уводничари: протојереј ставрофор Мило-рад Голијан и жупник Едуард Шпановић, модератор Весна Грабић

Од среде до среде

СКЛОПИЛИ БРАК: Антић Милан, трговац и Ивановић Данијела, трговац; Јаношевић Слободан, дипл. правник и Гујаничић Тама-ра, туризмолог; Ракић Радослав, пољопривредник и Марић Данијела, студент; Подгорица Раденко, елек. техничар и Ристић Снежана, проф. соц. и муз. културе, Аћимовић Бра-нислав, адвокат и Бабић Милица, маг. пољ. наука ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Хајнал Владимир и Кармелита, Мрваљевић Зоран и Дубравка, Тојага Стеван и Јелена, Достанић Александар и Ирена - Сремска Митровица, Коњевић Дарко и Сузана- Лаћарак, Топић Жељко и Драгана - Чалма, Томић Василије и Милица- Грабовци, Марчетић Срђан и Милка - Гибарац, Мрдаљ Зоран и Желемирка, Личина Горан и Зорана - Рума, Јовановић Стева и Јелица, Мавковић Александар и Јасна, Деве-так Милош и Маја -Шид, Адамовић Радован и Тања -Огар, Јаковљевић Горан и Јасмина - Доњи ТоварникДОБИЛИ СИНА: Маровић Недељко и Драгана, Трнинић Борислав и Јелена, Ђукановић Милош и Ана, Огризовић Жељко и Сузана, Јовановић Горан и Далиборка, Јовановић Љубиша и Слободанка - Сремска Митровица, Киш Зоран и Анђелка, Мијић Милан и Сизана, Ђурковић Владимир и Анђа - Лаћарак, Гојковић Владица и Ксенија - Кузмин, Трифковић Марио и Гордана -Јарак, Лазаревић Зоран и Мара -Шуљам, Ристић Игор и Зорица -Дивош, Ђорђић Саша и Наташа - Мачванска Митровица, Веселиновић Зоран и Татјана, Антић Александар и Јелена, Беић Душко и Љубица, Бојанић Ненад и Ивана, Јелић Бранко и Споменка - Рума, Кефер Тибор и Ирена Верић Предраг и Милена - Хртковци, Кутић Богдан и Жељка, Миљковић Мане и Драгана- Шид, Пантовић Саша и Драгана - Плати-чево, Бодиновац Давор и Данијела - Никинци, Клевернић Бранислав и Љубица -Брестач, Благојевић Миро-слав и Миладинка - Јамена, Јовичић Драган и Сузана -АдашевциУМРЛИ: Марковић Бојана рођ. 1929., Којић Војин рођ. 1941., Атанацковић Мирослав рођ. 1963., Јашар Јануз рођ. 1951., Ребић Милан рођ. 1945., Међед Нада рођ. 1916., Илијин Момчило рођ. 1928., Чавић Пантелија рођ. 1947., Малобабић Мирјана рођ. 1939., Радин Аница рођ. 1945., Кнежевић Владислав рођ. 1930., Тетиковић Драгиша рођ. 1942., Синђић Владислав рођ. 1931., Мијић Даница рођ. 1924., Банчевић Милутин рођ. 1929., Синђић Тереза рођ. 1956., Иванковић Живадин рођ. 1935., Ерић Љубомир рођ. 1935., Симић Весна рођ. 1963., Шелебај Катарина рођ. 1939., Вуковић То-мислав рођ. 1954., Лазић Пантелија рођ. 1929., Дрча Даница рођ. 1930., Јевтић Урош рођ. 1929., Вуковић Василија рођ. 1941., Мијатовић Ката рођ. 1933., Љубинковић Де-санка рођ. 1939., Вујанић Бранко рођ. 1937., Ђаковић Радојка рођ. 1951., Радовановић Јела рођ. 1933. , Вулетић Даринка рођ. 1929., Шкре-блин Барбара рођ. 1934., Степић Драгица рођ. 1928., Ломпар Душан рођ. 1936., Вичик Марија рођ. 1927., Чика Ката рођ. 1927., Прокоп Слобо-дан рођ. 1939. године. Матичар: Ж. Јанковић

Из матичарског звања

Априлски рачуни за воду и одвођење отпадних вода

у Сремској Митровици биће увећани за 8 одсто. Нове цене одобрио је најпре Управни одбор ЈКП "Водовод", а по-том је предлог изгласан и на последњој седници градског Већа.

За потрошаче у категорији домаћинства, као и школе, предшколске установе, Здрав-ствени центар и Војску Србије, кубик воде убудуће ће коштати 22,36 динара са ПДВ-ом, а услу-га коришћења канализације 11,17 динара. Правна лица - предузећа, радње и уста-нове плаћаће 58,13 дина-ра кубик воде, а коришћење канализације - 30,19 динара.

Поред тога, дата је саглас-

ност и на увођење наплате фиксног дела на име замене, односно баждарења водомера. У складу са Одлуком о водово-ду потрошачи ће ту обавезу из-миривати у наредних 5 година, а плаћаће по 50 динара у на-редних 60 месеци.

У митровачком "Водоводу" кажу да су на овај начин ис-користили законску могућност за повећањем цена воде и одвођења отпадних вода, а то правдају растом трошкова које утичу на формирање цене услуга.

- У последњих неколи-ко година цена наших услуга није значајније коригована, те смо сада искористили за-конско право да то учини-мо, пре свега због повећања

трошкова производње воде, као и одржавања система водоснабдевања и одвођења отпадних вода, каже дирек-тор „Водовода“ Драган Каић и додаје да повећање од 8 про-цената није много и да неће битније утицати животни стан-дард потрошача. Примера ради, досадашњи рачуни за воду и коришћење канализације једне просечне четворочлане поро-дице, уколико су инсталације исправне, а вода се рацио-нално троши, износили су око 620 динара, а убудуће ће бити већи за свега 50 динара. Битно је истаћи и то, да и поред ове корекције цене, ЈКП"Водовод" Сремска Митровица и даље спа-да у ред водовода са најнижим ценама услуга у Србији. С.Н.

НОВИ ЦЕНОВНИК У "ВОДОВОДУ"

Повећане цене водеЦена кубика воде за домаћинства 22,36 динара, а за правна лица 58,13 динара

У читаоници градске библиотеке одржано је вече хиспаноамеричке музике за глас и ги-

тару, које је организовало Удржење за културу живљења Око". Наступили су Ирина Харалам-

пиева, сопран из Бугарске и Урош Дојчиновић, наш познати гитариста.

Концерт одржан 24. априла пратио је велики број љубитеља ове врсте музике. М.М

Митровчани су, на град-ском тргу, имали прили-

ку да једрилице, падобране и макетe летилица, а све у циљу обележавања 60 година постојања Аеро клуба "Сремска Митровица" и популаризације овог спорта.

Ђорђе Орловић, пред-седник Клуба казао је да сада раде две летачка и моделарска секција. Моделари су дуги низ година светски прваци и гото-во половину репрезентације Србије чине чланови из Сремске Митровице. Клуб има школа за обуку летача једрилица, мотор-ну обуку и падобрантво из које је у протекле две године изшло много обучених летача. По ре-зултатима, организацији и ка-дровима ово један од најбољих клубова у Војводини и Србији, казао је Лабуд Булатовић,

председник Ваздухопловног савеза Србије, а члан УО Клу-ба Бошко Уметић додао је да

прошлонедељна манифестација имала за циљ да овај спорт приближи грађанима.

У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА

Реконструкција коловоза

У Улици краља Петра Првог у току су радови око реконструкције саобраћајнице. Завршени су земљани радови, атмосферска канализација, промењени су нови олуци са западне стране улице а при крају је и постављање беха-тон плоча на тротоарима. Дуж тротоара је засађено 25 липа, а уместо старих постављени су нови стубови јавне расвете.

Радови на источној стра-ни улице биће завршени то-ком маја, а након тога ће бити потпуно реконстрисана саобраћајница.

ПРЕД ИЗБОРЕ У ХРВАТСКОЈ

Бесплатан превоз

За држављане Републике Хрватске који желе да изађу на локалне изборе у тој републи-ци, расписане за 17. мај, биће организован бесплатан пре-воз. Заинтерсовани који хоће да испуне своје бирачко право треба да се до 2. маја пријаве поверенику за избеглице у канцеларији број 9, Градске куће у Сремској Митровици.

ЈУБИЛЕЈ АЕРО КЛУБА "СРЕМСКА МИТРОВИЦА"

Једрилице на тргу

"ОКО" ЗА МИТРОВЧАНЕ

Вече хиспаноамеричке музике

Концерт у читаоници

У ВРТИЋУ "ЗВЕЗДИЦА"

Цртежи o екологији

Поводом 22. априла, Дана планете Земље, представ-ници локалне самоуправе и Канцеларије за младе посетили су вртић "Звездица" и том при-ликом се уверили да најмлађи суграђани знају за потребу очувања животне околине што су изразили својим цртежима.

Директорица "Пчелице" Вес-на Константиновић, казала је да је Дан планете Земље при-лика да се и старији подсете колико је важно волети и чува-ти природу, али и децу.

Среда, 29. април 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Уништавањемина

Разминирањем 700 хи-љада метара квадратних земљишта у пограничном региону Моровића након 15 година биће трајно ре-чен проблем безбедности грађана шидске општине и радника Шумске управе „Моровић“, која газдује овим подручјем. Влада Републике Србије обезбедила је сред-ства за пројекте који ће бити завршени до краја године. Тренутно се реализују два, од укупно пет одобрених пројеката за деминирање овог региона.

ЕрдевикОвих дана завршени су

радови у Пинкијевој улици у Ердевику, у дужини од 700 метара, на путу Ердевик-Кукујевци. Средства за ове радове, у износу од 15 ми-лиона динара, обезбеђена су из буџета општине Шид.

ОШ „Сремски фронт“

Поводом Светског дана књиге који се обележава 23. априла, у Основној школи „Сремски фронт“ органи-зована је акција „Поклон књига школској библиоте-ци“. Акција се спроводи са циљем промовисања књиге и читања међу школском де-цом, а ученици и наставници ће књигом, коју ће даровати обогатити фонд библиотеке.

Русински дом

Од 30.априла, у Русин-ском дому у Шиду, са ра-дом ће почети шаховска и стонотениска секција. Рад секција биће организован четвртком, од 19 часова, а водиће их Владимир Девић.

УКРАТ КО

Шидска општина учес-твоваће у оснивању „Ре-

гионалног центра за друштве-но – економски развој Срем“, одлучено је на седници Скуп-штине општине која је одржа-на протекле недеље. Овим пројектом оствариће се многе погодности везане за рад оп-штинских управа и створиће се предуслови за конкурисање за средства из фондова Европске уније, без посредства ресорних министарстава. У оснивању овог Центра, који ће бити један од главних носилаца целокуп-ног друштвено – економског развоја, учествују све локалне самоуправе на територији Сре-ма.

Поред овога, одборници су већином гласова усвојили и предлог извештаја о раду Оп-штинске управе за 2008. годи-ну. Поводом ове тачке за рас-

праву се јавио одборник СПС-а Мића Смиљанић, критикујући рад Одељења за општу управу и друштвену делатност.

Одборници су, такође, усвојили и План одбране од по-плава и леда на територији оп-штине Шид, за период од 2009. до 2013. године и потврдили мандат одборнику Небојши Суботићу.

На пруженој помоћи општи-ни се испред Удружења жена Јамена захвалила одборница СРС-а Милка Зарић, а на кри-тике које се односе на спорно земљиште у Илинцима одгово-рио је председник администра-тивног одбора Жељко Бре-стовачки. Он је истакао да ни Илинци, па ни сама Општина Шид, немају своје земљиште, него да је оно у власништву Републике Србије.

В. П.

СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Оснива се Регионални центар за друштвено – економски развојОвим пројектом оствариће се многе погодности везане за рад општинских управа и створиће се предуслови за конкурисање за средства из фондова Европске уније

Нова зграда Народне библи-отеке „Симеон Пишчевић“

добила је своје пуно обличје. Међутим, рад са корисницима још увек није почео због ра-дова на прилазним површи-нама који су у току. Средства за финансирање овог објекта обезбеђена су покрајинским конкурсом.

На месту старе зграде би-блиотеке сада се налази повр-шина која треба да се озелени и прекрије бетонским плочама како би се финализовали радо-ви на овој установи. Ентеријер је функционално урађен, са дечјим одељењем и одељењем за белетристику који се налазе у приземљу, где је и простор обезбеђен за приступ интер-нету, док су на спрату научно одељење, читаоница и сала за књижевне вечери.

- Корисници су мало нестрпљиви што се тиче по-четка рада са њима, а то је и разумљиво, с обзиром да им од децембра прошле године не издајемо књиге. Али чим се заврши са радовима на прилаз-ним површинама и стекну још

неки услови, књижни фонд ће им бити на располагању. Упра-во због тога што желимо да ко-рисницима што пре изађемо у сусрет, прво ће почети рад са њима, а потом ће уследити и отварање - каже књижничарка Надежда Цветковић.

Иначе, књижни фонд Би-блиотеке „Симеон Пишчевић“ чини око 36 хиљада наслова. Допуњен је у марту на Сајму књига у Новом Саду са око стотињак наслова из белетри-стике и дечје књижевности. Поред тога, током целе године стиже откуп из Министарства културе.

Огранци библиотеке по се-лима шидске општине раде као и до сада у склопу школских библиотека и углавном садрже наслове из фонда који се тиче школског градива.

Током маја око две хиљада корисника, колико броји ова Библиотека, може очекивати приступ насловима које желе да прочитају, а који се налазе у книјижном фонду ове јавне установе.

В. П.

„Српски народ у светлости васкршњој“ - назив је духовне вече-ри која је протеклог петка одржана у сали Културно – образовног центра. Организатори ове вечери, посвећене 500-тој годишњици манастира Крушедол, су шидска Гимназија и Српска православ-на црква Шид. Учесници програма били су ученици Гимназије и Основне школе „Бранко Радичевић“, протојереј ставрофор Хаџи Ђорђе Воларевић и црквени хор „Јавор гусле“.

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Обележено пет векова манастира Крушедол

БИБЛИОТЕКА „СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ“

Ускоро почиње рад са корисницима

Уређење прилазних површина

Конституисање Савета мес-них заједница обављено

је протеклих дана у Привиној Глави, Соту и Љуби. За пред-седнике су изабрани: Миро-слав Гркинић у Привиној Глави, Саша Поважан у Соту и Јанко Топољски у Љуби. И у Месној заједници Беркасово конституисан је Савет од седам чланова. За председника је изабран досадашњи вршилац

дужности Митар Ђурикин, а за потпредседника Горан Пршић.

У Месној заједници Бачинци за председника Савета изабран је досадашњи вршилац дуж-ности Милан Радивојшић, а за потпредседника Ђорђе Трбић. У Месној заједници Јамена председник Савета биће досадашњи вршилац дужности, Мирјана Миловановић.

КОНСТИТУИСАЊЕ САВЕТА МЗ

Изабрани председници

Према подацима Националне службе за запошљавање,

Филијале у Сремској Митро-вици, за прва три месеца ове године на подручју шидске оп-штине регистровано је укупно 3.549 незапослених лица. Од овог броја више од полови-не су жене, њих 1.795. Према квалификационој структури, највише незапослених има међу лицима са првим степе-ном стручне спреме 1.249, за-тим са трећим степеном: 916 и четвртим: 906. Иако међу они-ма који траже посао најмање има факултетски образова-них, ипак ни њихов број није занемарљив: 77. Од укупног броја евидентираних, на прво запослење чека њих 1.250, док

на посао дуже од десет година чека 269 лица, која су регистро-вана на евиденцији Национал-не службе за запошљавање.

Када је у питању старосна структура, највећи број неза-послених у шидској општини је старости између 41 и 50 година, њих на евиденцији има 1015. Доста има незапо-слених старости изнад 50 го-дина: 770, док их је најмање у популацији од 26 до 30 го-дина: 404.

Филијали за запошљавање у Сремској Митровици од почетка године до 1. априла пријављено је укупно 437 слободних рад-них места на подручју шидске општине, а већина места је већ попуњена.

ИЗ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Незапослено 3.500 ШиђанаНајвише незапослених има међу лици-ма са првим степеном стручне спреме 1.249

Они који су пре триде-сетак година похађали Предшколску уста-нову ''Бошко Буха'' у

Инђији данас су одрасли људи. После њих овде су одрастале и васптавале се многе генерације наших суграђана који данас до-воде своју децу у ову васпитно-образовну установу. Промене на боље су очигледне почев од услова за смештај малишана па до степена образованости васпитачица и осталог струч-ног особља који о њима брину. Делић резултата њиховог рада могао се видети у петак,24. априла када су извели свеча-ним програмом у спортској хали у којем је учествовало стотине малишана. Јубилеј им је чести-тао заменик председника оп-штине Синиша Филиповић.

Установа ''Бошко Буха'' одавно је прерасло онај део васпитно-образовног рада који им је законодавац одредио. Захваљујући финансијској под-ршци општине Инђија, великом разумевању и подршци дирек-торице ове установе Јадранке Узелац одавно су увели ради-оничарски рад са децом, про-

ширили њихова знања и афир-мисали таленат а велики број васпитача се стручно оспосо-био не само на семинарима већ и стицањем високе стручне спреме.

- Васпитно образовни рад се одвија у седам савремено опремљених објеката у које

је данас смештено 1.325 деце са којима ради 65 васпита-чица. Вртић запошљава 140 радника.Ове године 30 васпи-тачица завршава Учитељски

факултет смер за васпитача и стиче високу стручну спре-му. Поред редовног васпитно-образовног рада више година уназад негујемо постојеће и развијамо додатне различи-те програме рада са децом. Увели смо учење немачког и енглеског језика у објектима у Инђији, мађарски у Мара-дику, словачки језик негујемо као језик средине у Сланка-меначким Виноградима. Има-мо рачунарско описмењавање деце припремних група, ту су спортске школице које ра-димо у поподневним сатима, школу малог фудбала, школу одбојке и стоног тениса. Годи-нама имамо развијене драмске радионице које сваке године изнедре неку ведру представу са којом учествујемо на раз-

ним смотрама, ту су ритмичке радионице, пет година уназад ради еколошка секција, каже директорица ПУ ''Бошко Буха'' Јадранка Узелац.

Тако у најкраћем данас из-гледа рад у вртићу основаном пре 30 година. Међутим, брига о предшколцима и млађој деци датира у овој средини од пре 109 година. Прве приватно за-бавиште отворила је васпита-чица Катица Посавац у својој кући и бринула о 30 деце о свом трошку.Двадесетих година про-шлог века у Инђији је радило конфесионално забавиште које су похађала немачка, мађарска

и српса деца. После Другог светског рата при ОШ ''Душан Јерковић'' организован је рад једне забавишне групе. Током педестих и шездесетих година прошлог века број забавиш-них група се повећавао али су оне и даље биле при основним школама.Пре 31 годину осно-вана је ПУ ''Бошко Буха'' али је најпре радила под окриљем РО ''Подунавски партизан-ски одред'' а тек касније се издвојила у посебну установу. Прва директорица вртића била је Боја Бањац, затим, Бранка Мушицки а од 2001. је дирек-торица Јадранка Узелац.

Среда, 29. април 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Дирекција за изградњу општине Инђија је прошле недеље поставила високе банкине и на левој страни саобраћајнице

у улици Цара Душана у близини ''Плитвица'' како би заштити-ла травњаке од посетилаца ове дискотеке. Иако постоји вели-ки паркинг удаљен свега двеста метара од овог објекта – код дома здравља, несавесни возачи радије се паркирају на околне ћуприје и травњаке.Сада више неће моћи. Међутим, постоји опас-ност да аутомобиле оставе на самој саобраћајници. Зарад безбед-ности очекује се да полиција брзо реагује а општина ће ако буде неопходно ангажовати и паук возило.

ОКОМ КАМЕРЕ

Банкине у одбрани травњака

Радови код ''Плитвица''

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНО 30 ГОДИНА ПУ ''БОШКО БУХА'' ИНЂИЈА

Велика школа најмлађих суграђанаВаспитно-образовни рад одвија се у седам савремено опремљених објеката у које је данас смештено 1.325 деце, о њима брине 65 васпитачица

Јадранка Узелац

Синиша Филиповић, заменик председника честитао јубилеј

Годинама имамо развијене драм-ске радионице које сваке године изнедре неку ве-дру представу са којом учествујемо на разним смотра-ма, ту су ритмичке радионице, пет го-дина уназад ради еколошка секција, каже директорица ПУ ''Бошко Буха'' Јадранка Узелац

Шест месеци након лицитације плацева, у

Стамбеној 13 у Инђији, 14 младих брачних парова по-стали су власници комунално опремљених парцела за које ће закуп и накнаду за грађевинско земљиште отплаћивати у ме-сечним ратама, без камате у наредних 20 година. Наиме, крајем прошле недеље уведени су у посед плацева од по 700

квадрата, на којима ће сагра-дити куће. Међу њима је био и Зоран Миливојевић са мале-ним сином Андријом дошли су на плац где ће ускоро изгради-ти свој дом.

Помоћник председника оп-штине Петар Филиповић је том приликом изјавио:

- На иницијативу председни-ка општине, Инђија је прошле године донела одлуку и распи-

сала конкурс о додели плацева за младе брачне парове. Кон-курисала су 34 пара по систему затворених понуда, њих 14 је добило могућност да бескамат-ним кредитом купи плац са ро-ком отплате на 20 година. Наш идеја је била да овим пројектом стимулишемо младе да остану у Инђији, да овде саграде куће и ту остану да живе. Намера је да већ наредне године оде-мо корак даље и реализујемо пројекат изградње станова за младе брачне парове, да под истим условима дођу до свог крова над главом.''

Поред овога општина по-маже младим брачним парови-ма и на друге начине, између осталог, највећим делом сноси трошкове боравка деце у втићу а за малишане из материјално угрожених породица боравак у предшколској установи је бес-платан.

МЛАДИ БРАЧНИ ПАРОВИ ПОСТАЛИ ВЛАСНИЦИ ПЛАЦЕВА

Стимулишу младе да остану у Инђији

Зоран Миливојевић са сином на плацу где ће градити кућу

Општински тим за изра-ду Стратегије одржи-вог развоја Општине Стара Пазова до 2015.

године увелико ради на при-премама овог важног докумен-та који треба да се усвоји у току године. Почетком априла за-почео је с одржавањем јавних трибина на којима се грађанима представља овај документ и његов значај. Практично, води се једна врста јавне расправе по местима општине у којој је омогућено грађанима да дају своје предлоге за решење про-блема који су приоритетни у датом месту. То што сада уђе у стратешки документ, како често истиче Срђан Станковић, који је на челу тима, обавезиваће касније, све општинске власти на његово спровођење, а моћи ће да се на основу онога што је ушло у стратегију конкурише и код европских фондова. Јавне трибине одржаће се у свим насељеним местима општине. Прва је одржана другог апри-ла у МЗ Крњешевци а друга 22. овог месеца у Војки. Грађани су члановима општинског тима за израду Стратегије изнели своје предлоге о решавању најбитијих проблема у свом селу. Сем, онога што грађани износе у јавним расправама на овим скуповима, добијају и ан-кетне листиће које попуњавају и достављају општинском тиму и где такође, уносе своје пред-логе које ће ови стручно обра-дити и унети у Стратегију од-рживог развоја општине.

За Крњешевце канализација најважнија

Грађани МЗ Крњешевци на јавној трибини о изради стра-тешког документа, 2. априла, рангирајући своје проблеме и потребе истакли су да је завр-шетак канализације у овом ме-сту проблем број један, а затим следе обнављање и уређење путева, санација депоније и упревљањем отпадом. По мишљењу мештана овог села требало би побољшати и рад општинске администрације, а такође, указали су и на потребу изградње базена. Кад су путеви у питању, истакли су да највећи проблем представља Угриновач-ка улица где је асфалт униш-тен транзитом тешких теретних возила. Проблем представља и непостојање капеле на мес-ном гробљу и потпуна блокада саобраћаја за време сахрана, као и непостојање пешачке ста-зе ка гробљу и до индустријске зоне па пешаци користе коло-воз. У овом месту изражена је и потреба за изградњом Дома кул-туре, спортских терена и спорт-ске сале за ученике основне

школе, али и комплетно, бољу опремљеност школе. Истакнут је и проблем здравствене заштите а посебно је наглашено да лекар уместо два пута недељно тре-ба да буде свакодневно у селу бар у првој смени. Крњешевци су истакли и проблем дивљих депонија, лоших интернет веза, слабе фреквенције саобраћаја ка општинском центру и потре-бу за бољом уличном расветом. По методу случајног узорка 10 одсто грађана овог места пре јавне трибине добило је анкетне листиће с датим примерима про-блема а остављен је и простор где су они изнели своје виђење проблема у свом селу и који ће се узети у обзир приликом изра-де стратешког документа. Три-бину у Крњешевцима реализо-вали су чланови тима за израду Стратегије, Срђан Станковић и Игор Мишчевић уз техничку подршку Зорана Ковача и Не-нада Јеленковића.

Војчани сматрају да су запостављени

Друга јавна трибина о изра-ди Стратегије одрживог развоја одржана је у Војки 22. априла где су мештани упознати с ди-намиком и начином израде и спровођења стратешког доку-мента. Грађани су и овде неко-лико дана пре трибине на кућне адресе добили анкетне листиће у којима се рангирају приори-тетни проблеми места. Израду

стратегије одрживог развоја и њен значај Војчанима су пред-ставили Срђан Станковић, кор-динатор тима и Игор Мишчвић, члан тима. Мада је Станковић на почетку нагласио да ова дискусија нема никакве везе с политиком, него да она треба да искристалише најбоље предло-ге и иницијативе које треба да се унесу у стратешки документ, дискутанти су истицали да је њихов проблем у томе што оп-штина не води довољно рачуна о овом месту и да се њихови одборници у општинском пар-ламенту сем, Тање Урошевић не залажу довољно за Војку. Једноставно, сматрају да месна заједница и општина остварују лошу комуникацију. Они имају

како су истицали мноштво проблема, међу којима су им водовод и канализација на првом месту, а што је за њих и најважније како је истакла одборница и члан савета МЗ Војка, Тања Урошевић је то, да општина испуни она обећања која да, што до сада, по њеним речима али и других дискута-ната, није био случај.

Други велики проблем у овом месту представља оптерћење главне улице проласком терет-них камиона и шлепера који стварају буку и оштећују пут који је урађен самодоприносом меш-тана. Недостаје вртић за децу која сада користе просторије Ловачког дома. Војчани су ис-такли и потребу за завршетком

капеле и сточног гробља као и чишћење мелиорационих ка-нала и кишних канала. Такође, истакнуто је да су за место од 6.000 становника мало два ле-кара и – нама је овде потребна педијатрија, јер није добро да деца заједно са старијима чекају на преглед – каже Миленко Цветковић. Већина дискутана-та је поставила питање колико ће Стратегија имати ефекта ако се Војка у Просторном плану „не помиње ни за једну инвестицију, сем за заобилазницу Нова Пазо-ва - Крњешевци“. Координатор тима Срђан Станковић је рекао да му је драго што су Војчани о свему говорили отворено и још једном нагласио да ће сва-ка власт морати овај документ да поштује и да ће се то мани-фестовати већ следеће године при креирању буџета.

Среда, 29. април 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

У уторак, 21. априла Техничкој школи у Старој

Пазови уручена је компјутерска опрема коју су донирали На-родна канцеларија председ-ника Републике и ТЕЛЕНОР у оквиру акције „Пробудимо Србију“. ТЕЛЕНОР је даривао три рачунара док је Народна канцеларија поклоника два штампача, два скенера, фото-апарат и књигу о дигиталној фотографији. Донирану опрему

уручила је Соња Стојановић, председница Фондације „Про-будимо Србију“ и она је одмах постављена у кабинет графи-чарства где су ученици почели да је користе.

– Ми смо нов смер и сва-ка помоћ нам је добро дошла – каже Савка Скорупан, про-фесор практичне наставе за ти-пографе и наглашава да то још није довољно да би сваки ученик седео за једним компјутером.

ДОНАЦИЈА НАРОДНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ И ТЕЛЕНОРА

Компјутерска опрема техничкој школи

Ученици користе нове рачунаре

У старопазовачком Теле-кому 22. априла органи-

зовано је добровољно давање крви за раднике Телекома с треиторије Срема и полицију у част Дана планете Земље, 22. априла. Тог дана органи-зована је јединствена акција у Телекому на територији целе Србије, с циљем да се постигне 1000 давалаца крви у једном дану. У Срему је одзив био до-бар а акција је истовремено

вођена у Сомбору, Кикинди и Зрењанину у времену од 9,30 до 13 сати, док је централа-на манифестација одржана у Јагодини. Ово је Телекому трећа акција али прве две нису биле организоване истовре-мено за целу Србију, него су се водиле по регијама. Акцију добровољног давања крви у Старој Пазови извео је бео-градски Завод за трансфузију крви.

ТЕЛЕКОМ ОБЛЕЖИО ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Радници Телекомадали крв

Добровољни даваоци из Телекома

ГРАЂАНИ О ИЗРАДИ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Учешће грађана у припремамастратешког документа

Миодраг Вујин износи предлоге

Игор Мишчевић и Срђан Станковић на трибини у Војки

Скупштинско заседање у Руми, одржано 23. апри-

ла, као носећу тему имало је пословање јавних предузећа у прошлој години, али је, по обичају, неколико сати рада утрошено на рекламирање По-словника и допуне дневног реда. Имајући у виду то да ниједан предлог није добио "зелено светло" за улазак у предложени дневни ред, многи одборници постављају питање да ли се ради о неколико сати празног хода или тврдокорно-сти неколико опозиционих од-борника да истрају на својим, раније постављеним темама.

Код допуна дневног реда, одборници СРС Жељко Дошен

и Александар Мартиновић изнели су истоветни став око средстава у износу од 6,6 ми-лиона динара за Сремску ТВ која су по њима превисока, сам уговор је начињен под чудним околностима, а како су рекли, провејава сумња и за "прање пара" кроз овај посао, те се захтева формирање анкетног одбора који ће све то испитати. Одговорио је председник СО Ненад Боровић:

-Немам ништа против да се формира тај анкетни одбор. Али, треба се запитати како је, и у ком периоду, цена са три отишла на 6,6 милиона динара. Можда је та деоба пара о којој говорите када су у питању телевизија и власт била ранија пракса, па ви сад знате како се то ради.

Када су дошла на ред јавна предузећа и њихово пословање, највише времена, полемике и

разговора водило се око "Водо-вода" и "Стамбеног", и то с раз-логом: забелижили су повеће губитке у прошлој години. У "Водоводу" је губитак од 10,2 милиона, а у "Стамбеном" 7,7 милиона динара.

О узроцима лошег стања у "Водоводу" критички су гово-рили опозициони посланици, неке од узрока покушао је да објасни Ненад Боровић:

-Цене воде су депресира-не, број запослених (147) је превелики и то је значајан одлив средстава. Само за превоз радника се потро-шило око четири милиона динара. Проблем је и губи-так воде на мрежи: од про-изведених 5,3 милиона ку-бика воде, фактурисано је три милиона што говори да је губитак око два милиона кубика. Да се само ова два проблема реше, "Водовод" би био на здравијим основама. Ненаплаћена потраживања

су 88 милиона, ако се овако настави производња ће бити једнака тим потраживањима. У последњих годину дана овде су се променила четири директо-ра, и то је један од узрока ло-шег стања.

Супротно овоме, у ЈП "Гас-Рума" је остварена добит од 12,7 милиона динара, што је изазвало хвале власти али и резерве опозиције, све у сти-лу - сва јавна предузећа имају монополски положај, препро-давати гас и није нека му-дрост, зашто се крије колика су примања директора у јавним предузећима.

Ови извештаји, као и они из "Плана", "Комуналца", Јавног предузећа за грађевинско земљиште и путеве и "Стам-беног", усвојени су већином гласова. Говорећи о пословању "Стамбеног" Ненад Боровић је истакао велики диспари-тет цена енергената и цена грејања, прогнозе за даље су лоше ако се не приступи еко-номским ценама грејања, додао је он. Сличне разлоге за губи-так, али и путеве за излазак из кризе изнела је директор Ми-лица Михајловић.

-Предлажете да цене грејања буду економске, у складу са европским стан-дардима, у времену када су примања грађана, нарочито пензије, социјална. Ако ће се увести економске цене, онда се морају створити услови да грађани бирају ко ће их грејати, а не искључиво "Стам-бено" или "Гас"-коментарисао је Александар Мартиновић.

Среда, 29. април 2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

ИЗ МАТИЧАРСКОГ ЗВАЊА

Добили сина: Славица и Зоран РусићУмрли: Софија Марковић - 1920, Петар Кустудић - 1930, Славка Вујаковић - 1936, Стаменко Радојевић - 1935, Бранка Делибашић - 1928.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм

"Пинк Пантер 2" - од 27. до 30. априла"Ти га просто не занимаш" -од 4. до 6. маја"Операција Валкира" - од 7. до 10. маја

Градска кућа

ПРОМОЦИЈА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ

За "Здрав живот"

ДАНИ ФУДБАЛА

Криза у "Словену" се наставља

Поводом Дана фудбала, у Руми је, 24. априла,

у просторијама Фудбалског клуба "Словен" организова-на конференција за новина-ре, тема је била спорт са по-себним акцентом на фудбалу. Конференцију су водили Игор Садрија, члан Општинског већа и Милан Смиљанић, један од тренера у ФК "Сло-вен".

О кризи у ФК "Словен" мог-ло се чути и на последњем скупштинском заседању - у протеклој сезони овај клуб је остварио две победе, не-колико нерешених утакмица, све остало су порази. Анализу стања у "Словену" дао је на поменутој конференцији Милан

Смиљанић:-"Словен" има лоше резулта-

те, томе је највише допринела беспарица у клубу. Квалитет-ни млади играчи одлазе у јаче клубове, "Словен" тренутно има седам-осам изванредних играча који ће ускоро отићи. Како у таквим условима очеки-вати добре резултате. Не треба их пустити тако рано да оду, стипендијом или на неки други начин могу се везати за клуб.

У поподневним сатима, на спортским теренима ОШ "Вељко Дугошевић" организована је манифестација спорта: посеб-ну атракцију представљали су неки од играча "Партизана" који су тога дана били гости румских спортиста.

У Руми је, 22. априла, у холу Културног цен-

тра, активношћу др Снежане Бојанић-Стојић и групе орга-низатора, одржана промоција невладине здравствено-еду-кативне организације "Здрав живот". Промоција је започела пројекцијом филма о настанку ове организације, као и кален-даром будућих активности.

Током промоције говорило се о превентиви и лечењу ма-лигних обољења, те вечери у Руми су боравили стручњаци

онколошких института из Срем-ске Каменице и Београда, као и представници свештенства Руме и Новог Сада.

У уметничком програму уче-ствовали су глумци Народног позоришта из Београда Танасије Узуновић и Љубивоје Тадић, првакиња опере у Српском народном позоришту у Новом Саду Милица Стојадиновић, као и Румљанка Матеја Николић. Током промоције најављене су трибине на ову тему које ће од-ржавати током године.

СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

На црти јавна предузећа"Стамбено" и "Водовод" с губитком у 2008.

Детаљ са седнице

Ненад Боровић

Како ускладити европске цене и социјална примања наших грађана?

Среда, 29. април 2009.12

Припрема: Катица Кузмановић

Беочинска хроника

Иришка хроника

У времену када светска економска криза све

озбиљније куца на сва вра-та, не искористити располо-живе природне ресурсе било би, благо речено, неодго-ворно и недомаћински. Када још постоји и тржиште за одређену производњу, шан-се за ублажавање те кризе су велике. Ириг, чини с, има оба услова, и ресурсе и тржиште, треба само благовремено при-премити одговарајуће програ-ме и вредно радити на њиховој реализацији.

Ово су неки од акцена-та са скупа у Општини Ириг који је одржан 22. априла, а коме је као гост присуство-вао покрајински секретар за пољопривреду Данијел

Петровић. Наглашавајући да је Покрајински секретаријат у прошлој години издвојио значајна средства за развој локалних средина, било да је реч о градњи путева, водопри-вреди, или стварању услова за рурални туризам, Данијел Петровић је оценио:

-Средствима нашег секре-таријата суфинансира се изградња велике хладњаче у Малој Ремети чији ће капа-цитети бити три хиљаде тона. Циљ је да део људи запосли-мо у руралним срединама, на-рочито тамо где има услова за производњу. Шта се може оче-кивати у овој години? Имаћемо програме за формирање пољочуварске службе, пројекте за уништавање амброзије. Ту планирамо значајна сред-ства, 500 хиљада динара по свакој месној заједници. По-ловину средстава би обезбе-диле општине, а другу по-ловину секретаријат. Ту је и пројекат за израду заштитних појасева. У неким срединама постоје локалне акционе гру-пе које су повезане са нама, ти људи се обучавају за изра-ду пројеката који су потребни и вашој општини. Ове године, секретаријат ће реализовати средства искључиво по кон-курсу.

На састанку у Иригу говорио је и професор Пољопривредног

факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић:

-Ириг заслужује савре-мену хладњачу, Мала Реме-та је пример како треба де-ловати, јер ће у овом селу хладњача бити завршена до краја октобра. Мора се ићи на развијање кооперантских односа. Треба ићи на нове засаде раних сорти јабуке, шљиве и брескве, то све иде за Русију.

У име домаћина, разговори-ма су присуствовали председ-ник Општине Ириг др Радован Ерцеговац, његов заменик Владислав Илкић, председ-ник СО Владимир Петровић и покрајински посланик Марија Радојчић.

Ириг је једна од 14 општи-на у Војводини која се

може похвалити сарадњом са Покрајинсим секретаријатом за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу. Као плод те сарадње су и средства од 1,6 милиона динара која ће бити употребљена за опремање Општинског услужног центра.

О чему је заправо реч ин-формисао нас је ових дана председник Скупштине општи-не Владимир Петровић:

-Ова средства употребиће се за опремање и умрежавање те опреме чиме ће се

омогућити брже и квалитетније функционисање. Објекат Оп-штинског услужног центра се приводи крају, када се довр-ши, а биће то до краја маја, биће један од најмодернијих у Србији. Укупна вредност овог објекта је око 30 ми-лиона динара, финансијска конструкција је затворена тако што је општина обезбе-дила две трећине средстава, једну трећину служба катастра непокретности, а недостајућа средства у изнопсу од 7,7 ми-лиона динара Фонд за капитал-на улагања.

За 29. април, у 18 часова, заказана је седница Скуп-

штине општине Ириг: поред извештаја о раду у 2008, и планова рада за текућу го-дину Српске читаонице и ЈП "Комуналац", на дневном реду ће се наћи и иницијатива за оснивање Фонда за развој пољопривреде, као и комисије за праћење изградње заоби-лазнице.

Иницијативу за оснивање Фонда за развој пољопривреде покренуло је Министарство пољопривреде, шумарства

и водопривреде. Циљ ове иницијативе је подстицај развоја пољопривреде и изналажење добрих могућности за суфинансирање и кредитирање пољопривредника. Оснивањем овог Фонда, локална самоу-права би изашла у сусрет по-требама пољопривредника, растеретила би свој буxет на-кон периода повраћаја сред-става јер би Фонд функциони-сао по принципу риволвинга и каналисала би се сва сред-ства која се усмеравају ка пољопривреди.

Општински услужни центар

Данас седница СО

РАЗГОВОРИ О ПОЉОПРИВРЕДИ

Воћарство - велика шанса за ИригИриг посетио Данијел Петровић, покрајински секретар за пољопривреду

Проф. Зоран Кесеровић Покрајински секретар Данијел Петровић

Дом здравља "Др Душан Савић Дода" у Беочину

однедавно располаже новом и савременом опремом за не-инвазивну дијагностику кар-диолошких обољења, што ће умогоме допринети сигурнијем одређивању терапије овдашњих болесника. Реч је о холтеру за праћење крвног притиска и 12-каналном холтеру ЕКГ, за-тим ЕКГ апаратима за све те-ренске амбуланте, кардиото-кографу са три сонде, два спи-рометра и другој мањој опреми за потребе свих ординација и здравствене заштите деце.

О чему је заправо реч, објашњава др Драгица Миладић, специјалиста интер-не медицине и помоћник дирек-тора за медицинска питања:

- Холтер крвног притиска је стандардна дијагностичка ме-тода која ће бити примењивана у редовном раду, што значи да ће пацијенти плаћати само партиципацију од 40 динара. Прегледи се заказују. Предно-сти ове методе су што се одмах обрађују подаци и прописује одговарајућа терапија. До сада је ова дијагностика рађена на Институту за кардиоваскулар-не болести у Сремској Камени-ци, а пацијенти су на ред чека-ли и по три-четири месеца. Код нас ће максимално чекање, за сада, бити око недељу дана.

Што се 12-каналног холтера ЕКГ тиче, каже докторка Миладић, реч је о ванстандардној, допунској дијагностичкој методи, која под-леже одговарајућем ценовнику. Рад са холтерима ЕКГ још није почео, пошто они захтевају до-датну едукацију.

Иначе, свих пет теренских амбуланти беочинског Дома здравља су добиле савремени ЕКГ апарат, тако да ће лекар на терену моћи да га користи у хит-ним случајевима и пре изласка хитне медицинске помоћи, што до сада није било могуће.

За потребе пнеумофтизиолош-ког диспанзера су набављена два нова спирометра, а за гинекологију кардиотокограф, тако да се труд-

нице више не морају слати на феталну дијагностику изван Дома здравља.

Сва нова опрема, у вред-ности око девет милиона ди-нара, сазнајемо од др Драгице Миладић, набављена је средстви-ма Филијале за Јужнобачки округ, док је из сопствених прихода купљено санитетско возило са лежајем. Општинска и сопствена средства су уложена у адаптацију РГТ кабинета и рендген апарата за снимање зуба. А све то би тре-бало да допринесе знатно бољој здравственој заштити грађана, што је оцењено и приликом не-давне посете покрајинског се-кретара за здравство др Атиле Ченгерија. Д. П.

Четврта по реду сточна из-ложба у Сусеку, 25. апри-

ла, у организацији МЗ и Оп-штине Беочин, окупила је више од 50 војвођанских излагача говеда, свиња и оваца. На овој манифестацији су се предста-вили и произвођачи трактора, пољопривредне механизације и сточне хране. Бројне учесни-ке и госте су поздравили пред-седник Савета МЗ Сусек Лука Апић и председник беочинске општине мр Богдан Цвејић, а пехаре и новчане награде

власницима најбољих грла, углавном из Сусека, је уручио покрајински посланик Сава Свирчевић. Приређен је богат забавни програм, прасећа "ко-рида" и такмичење у шишању оваца, а представили су се и чланови Пчеларске задру-ге ОШ "Јован Поповић". У име покровитеља, Извршног већа АПВ, изложби су присуствовали покрајински секретари Јовица Ђукић и Мирослав Васин.

Снимио: Ђорђе Дардић

СТОЧНА ИЗЛОЖБА У СУСЕКУ

Награде домаћинима

НОВА ОПРЕМА У ДОМУ ЗДРАВЉА

Виши ниво здравствене заштитеСве мање разлога да пацијенти одлазе на прегледе изван Беочина, каже др Драгица Миладић

Др Драгица Миладић са делом нове опреме

Среда, 29. април 2009. 13

КОНКУРСИ

Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова рас-писао је:

1.Kонкурс за доделу субвенција за самозапошљавање незапослених лица

2.Конкурс за доделу субвенција за ново запошљавање незапослених лица

3.Конкурс за доделу субвенција за подстицање регистрације

пољопривредног газдинства 4.Јавни позив за финансирање запошљавања приправника5. Јавни позив за прикупљање пројеката јавних радова Конкурси и јавни позиви су отворени до утрошка средстава обезбеђених за

ову намену у 2009. години, а све додатне информације можете погледати на сајту Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова

www.psrzrp.vojvodina .gov.rs

Од 4. маја куповина трактора уз субвенцију од 2.000 евра

Влада Србије усвојила је Уредбу о условима и начину спровођења субвенциони-сане куповине трактора произведених у Србији.

Према тој уредби држава ће субвенционисати куповину нових трактора са 2.000 евра. Право куповине нових трактора по нижој цени, прецизира се, имаће реги-стровани пољопривредници и фирме регистроване за обављање пољопривредне прозиводње. Влада Србије се на субвенционисање куповине домаћих трактора одлучила да би пољопривреди омогућила обнављање застарелог машинског пар-ка. Како је пре два дана најавио министар економије Млађан Динкић, у буџету је обезбеђено 400 милиона динара за субвенционисану куповину 2.000 нових трактора. Тада је речено да ће пољопривредници и пољопривредне фирме од 4. маја моћи да се пријаве за куповину трактора. Из програма субвенције моћи ће да се купе трактори које производе Индустрија машина и трактора (ИМТ) и Индустрија мотора Раковица (ИМР), казао је Динкић. Трактор ИМТ 539 без кабине ће уз субвенцију коштати 6.399 евра, а рата ће приликом отплате на седам година бити 89 евра месечно, док ће за модел са кабином цена бити 6.990 динара, а рата ће бити 97 евра, рекао је он. Кредити се одобравају уз фиксну каматну стопу од 4,5 одсто.

Двориште Дома пензионера у Шиду било је протекле недеље права

мала еко-радионица. Еколошка секција која постоји у склопу Актива жена који делује при Удружењу пензионера, ор-ганизовала је пролећно уређивање спољашности објекта у коме чланови дружећи се проводе своје пензионер-ске дане.

Чланице ове секције радиле су на окопавању баштице, сређивану цвећа и фарбању ограде. Уз разговор и послужење које су саме спремиле, по-сао није представљао напор него за-баву.

- Сада само уређујемо двориште овог нашег Дома, а када успемо наћи спон-зоре средићемо и унутрашњост. За то су нам потребна средства којих немамо довољно, а нажалост много тога зави-си од новца – каже председница Ак-тива жена, Радмила Црногорчевић.

Она још додаје како се надају да ће и ове године да добију „Зелени лист“, признање Еколошког покрета, којим су били награђени 2006. године.

Актив жена води рачуна и о култур-но уметничком друштву „Јесен живота“ које делује у склопу Удружења пен-зионера Шид. Са својим хором и фол-клором они учествују на скоро свим културним дешавањима у општини, на којима чланице увек послужују срем-ске доручке и бакине колаче.

Поред редовних игранки које се одржавају сваког другог четвртка, планирају и прославу Првог маја. Месна организација пензионера Вишњићево позвала их је на Видовдански уранак који ће бити уприличен на спомен-обележју „Сремски фронт“. То ће бити још једна прилика да се ови људи мла-ди духом забаве и разоноде.

В. П.

У дружење грађана "Женски центар" је у оквиру пројекта "Еколошке

домаћице", а поводом 22. априла Дана планете Земље реализовало акцију из-бора најлепшег дворишта и улица у две градске месне заједнице. По ре-чима Весне Писаревић, координа-торке пројекта, активности су реали-зоване месним заједницама "Слободан Бајић Паја" и "Сутјеска", за најлепше

улице проглашене су Железничка и Улица мајке Југовића. На подручју МЗ "Сутјеска" најлепша дворишта имају: Биљана Кедић, Грета Милетић, Дра-гица Јузбашић и Грета Периша, а у МЗ "Слободан Бајић Паја" Души-ца Томашевић, Јагода Арбанас и Јагица Мркоњић, Њима су уручене симболичне награде поводом завршет-ка ове акције. С.Ђ.

УКРАТКО ИЗ ИНЂИЈСКЕ ОПШТИНЕ

Базари здрављаДом здравља је кренуо са организовањем пролећних ''Базара здравља'' у

насељеним местима инђијске општине. Прошле недеље базари су одржани у Јарковцима и Љукову. На првом овогодишњем базару у Јарковцима, једној од најмањих месних заједница своје здравствено стање преконтролисало је 67 меш-тана.

Прекршајне пријавеРадници ''Водовода и канализације'' настављају контролу нелегалних

прикључака на водоводну и канализациону мрежу. Након Инђије и Старог Слан-камена на реду је Бешка. До сада је попднето шест пректшајних пријава за не-легалне прикључке.

Краду из тоалетаВеровали или не све су учесталије крађе и демолирање тоалета Дома здравља

у Инђији. Краде се тоалет папир, убруси, четке за ВЦ шоље, разваљују се врата, откидају пластични делови. Питање је какви то болесници посећују ову установу и има ли за њих лека!

Нова халаНова спортска дворана добија своју финалну форму. Током ове недеље

монтираће се главни носећи стубови. У току су радови на припреми секундарних дрвених носача, монтирање бетонских трибина и изградња преградних зидова испод трибина.

З.Г.С.

ЕКОЛОШКА АКЦИЈА У ДОМУ ПЕНЗИОНЕРА ШИД

Пролећно сређивањеСада само уређујемо двориште овог нашег Дома, а када успемо да нађемо спонзоре средићемо и унутрашњост - каже председница Актива жена, Радмила Црногорчевић

Пензионерке уређују двориште

МИТРОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА "ЖЕНСКИ ЦЕНТАР"

Бирали најлепше улице и дворишта

Представнице Женског центра у Железничкој улици

Среда, 29. април 2009.14 КУЛТУРА

КЊИЖАРСКИ ИЗЛОГ

Наталожено искуство Сремскомитровачки песник и приповедач

Видак Г. Петровић (1940) објавио је, код "Српске књиге" у Руми, своју четврту књигу под насловом Видиш ли ти ово Виде. Реч је о збирци стихова, која на неки начин представља наставак његовог песничког првенца Ноћ у планини (1995), а у међувремену Петровић је изнедрио и две књиге намењене деци, Прати-лац Сунца (2006) и Џони Звонце (2008). Сва ова остварења откривају аутора који воли и зна да пише, чини то са лакоћом и без пре-великих очекивања, искрено, из унутрашње потребе да литерарно искаже богато, натало-жено животно искуство.

Најновија збирка, подељена у четири циклуса: Господе, спа-си племениту лозу, Превише је у мени рана, Започех песму на путу и Сам под сводом звезданог неба, лирско је "огледало" ствараоца разапетог између два завичаја - родне Семберије и касније "пронађеног" Срема. Видак Г. Петровић пева о најмилијима, ратним жртвама и страдалницима, о љубавима и пријатељствима, он корача падинама свете Фрушке горе и плодном равницом, прашњавим сокацима, под звезданим не-бом, јесењим пљусковима и уз мирисе "новог вина". А да би сопствени живот, оно што му се дешава и што сања, сместио међу корице књиге Видиш ли ти ово Виде, умногоме су му помогли пријатељи - Секула Петровић, који је одабрао и сврстао стихове, Недељко Терзић који је књигу препоручио издавачу.

Место под сунцемИако остаје веран стиховима и афориз-

мима, свом омиљеном и провереном начину исказивања, Борислав Богдановић (1933) се у зрелијим књижевним данима све чешће окреће широј приповедачкој форми. После Земље феникса, Ноћи звезданих трагова и Куће лепих успомена, ево и његовог четвртог романа, Поглед у недоглед, у издању срем-скомитровачког удружења "Завичај" (2008). А средиште његове литературе, стварних и из-маштаних ликова и догађања, поново је село Граница, непостојеће тек именом, али сасвим сигурно смештено негде у доњосремском, Бо-рином завичају.

Главни јунак романа, слепи младић Ћира, у непрестаном је трагању за начином "како да буде користан, ником на терету", да би излаз пронашао у музици и - љубави. У тој животној борби про-тив самосажаљења, често и неразумевања околине, највише му помаже девојка Малена, његов главни ослонац, "његове очи". Природа му је ускратила вид, али зато даровала неке друге особине - упорност, осећајност, друговање са птицама, чак и видовитост, способност да боље од осталих схвати "сву тежину људске несреће". Кроз Ћирино тражење места под сунцем, Бора Богдановић у роману Поглед у недоглед одсли-кава и савремени живот сремског равничарског села, које вида ране после тешких ратних разарања, умирања, сеоба, чувајући морал, традицију и обичаје својих предака.

Две књиге Илије СремцаНИУ "Хрватска ријеч" из Суботице, у

оквиру едиције "Баштина", издала је то-ком 2007. две књиге Илије Округића Сремца, познатог сремског католич-ког свештеника и писца 19. века. Обе књиге - Гласинке и Три повијесне дра-ме - приредила је и поговор за њих на-писала књижевница Јасна Мелвингер. У првој су објављени изабрани сонети (тј. гласинке) из збирки Сријемска вила, Гласинке срчанице и осталих, а у другој Сремчеве историјске драме Миросла-ва или борба љубави при опсади отока Кандије, Варадинка Мара и Дојчин Пе-тар, варадински бан.

Свештеник Илија Округић Сремац (1827 - 1897), иначе успе-шан књижевник, композитор и историчар, пореклом из Моровића, у родним Карловцима је завршио основну школу и гимназију, а богословију у Ђакову. Друговао је са Бранком Радичевићем, којем ће касније посветити три песме. Као капелан и жупник службовао је у више сремских места, на крају у Петроварадину, а за његово име везана је обнова цркве на Текијама. Духовно се формирао на идејама илирског покрета, био народни просветитељ, зала-гао се за словенску слогу и братство. Писао је епске, лирске и религиозне стихове, историјске расправе и драме, од којих му је најчувенија комедија Саћурица и шубара.

Д. Познановић

Инђијски књижевник Злато-мир Боровница објавио

је ових дана своју тринаесту књигу, Замка боговима. Реч је о сатиричној књизи, која садржи стотине афоризама, песама и прича, а издавач је Књижевни клуб ''Мирослав Мика Антић'' у Инђији чији је Боровница успе-шан председник.

- Имао сам довољно материјала да урадим једну такву књигу. Жеља ми је била да припремим једну комбино-вану књигу, како би се раз-била монотонија и штиво било разноврсније и занимљивије за читање. Сатиричну књигу је тешко и опасно писати. Данашње време је као створено за сатиру, само је треба уобли-

чити и поставити у књигу. Мо-раш добро размишљати, како сам себи не би направио зам-ку – каже Златомир Боровница, коме је ово треће објављено сатирично дело.

Наш саговорник је пре овог издања објавио две књиге афо-ризама. Истиче да је афоризам најтеже писати, јер ту са мало речи мораш да кажеш све или - ниси рекао ништа.

- Књигу чине равно сто афо-ризама. Та кратка форма духов-ног изражавања добила је једну присност и самолепљивост сва-ком уму, јер је зачета и исказа-на у народном духу. То су дуге које су се појавиле са својим ливадским бојама, после не-изливених суза, не над собом,

већ над судбином једног вре-мена које Златомир и његови савременици живе. Јеткост, језгровитост и поуке које Зла-томир исказује, развијају се у песмама. Приче су ове опо-ре, као оскоруша, као трњина или још незрела дрењина – објашњава рецензент књиге Никица Банић, књижевни критичар из Инђије.

Боровница углавном пише песме за децу, којима највише и воли да се бави, а поред збир-ки песама за децу објавио је и песме за одрасле, бајке, басне, приче и роман. Има спремног материјала за још четри књиге. Ускоро ће објавити две књиге песама у електронском облику.

А. Банић

На недавно одржаној 37. смотри аматерских позо-

ришта Срема (ФЕДАС), у Ири-гу, представа КУД "Бриле" из Беочина освојила је највише признања. Беочинска пред-става победила је испред рум-ске и пећиначке, а освојене су и четири појединачне на-граде - Јулијан Урсулеску (најбоља режија), Ратка Дулић (једна од пет најбољих улога), Марко Тобџић (најбоља костимографија и сценографија) и Никола Ивановић (најбоља епизод-на улога). Зато сремски по-бедници с правом очекују да ће их селектор Богдан Руш-куц одабрати за наступ на покрајинском фестивалу по-зоришних аматера. А које ће представе наступити у Старој

Пазови, од 15. до 23. маја, знаће се после одржавања

све четири зонске смотре у Војводини. Д. П.

Одавно галеријски простор Куће Војновића у Инђији

није био тако тесан да прими све посетиоце који су дошли на отварање једне изложбе. Била је то поставка фотографија сремских манастира, аутора Звонка Пергеа, коју је, 21. априла, отворио епископ срем-ски господин Василије. Звон-ко Перге, рођени Инђинчанин, шеснаест година се професио-нално бави фотографијом. До прошле године радио је као фотограф и фоторепортер у часопису ''Војска'', учествовао на 36 међународних изложби, шест заједничких у Србији и четири самосталне. Његова прва самостална изложба била је ''Инђија некад и сад'', ова друга, инђијска, ''Изложба фотографија сремских мана-стира'' остаје отворена до 30. априла.

Обраћајући се присутнима, епископ сремски г. Василије је рекао да је ово својеврстан

васкрс фрушкогорских мана-стира и могућност да их грађани виде и открију на један нови начин.

Звонко Перге распола-же опусом од око две хиљаде фотографија фрушкогорских манастира, али због ограниче-ног простора пред инђијску пу-

блику изнео је сто фотографија начињених у шеснаест срем-ских манастира – Беочину, Раковцу, Крушедолу... Већи избор фотографија сремских манастира овог аутора ускоро ће моћи да виде грађани Руме, Сремске Митровице и Сремских Карловаца. З. Г. С.

У ГАЛЕРИЈИ КУЋЕ ВОЈНОВИЋА У ИНЂИЈИ

Фотографије манастираИзложбу Звонка Пергеа отворио епископ сремски г. Василије

Владика Василије на отварању изложбе

ПОСЛЕ ПОБЕДЕ У ИРИГУ

Беочинци очекују позив за Стару ПазовуПозоришни аматери КУД "Бриле", са представом "Оскар", убедљиво најбољи на ФЕДАСУ-у

Ратка Дулић (десно) награђена за најбољу улогу

Ново дело Боровнице

Среда, 29. април 2009. 15

Две хиљаде година после еги-патске краљице Клеопатре,

једна дама ће имати прилику да се окупа у њеном стилу: кади са 70 литара млека магарице, чудотворне течности која лечи, негује и улепшава. Лицитација ће трајати два месеца, почетна цена је 5.000 евра, а телефо-ном су већ стигле три понуде још увек анонимних џентлмена спремних да потроше богат-ство и својој лепшој половини приуште задовољство достојно чувене египатске краљице. Ово је речено прошле субо-те у Специјалном резервату природе "Засавица" где је од-ржан "Магарећи дан" на коме јавности представљен почетак необичне лицитације током које ће се одвијати надметање за куповину каде 70 литара млека магарице. У исто вре-ме, представљени су и потпуно нови производи, до сада потпу-но непознати нашем тржишту: прерађевине од меса магарца, те креме, сапуни и ликери од млека магарица. Кад су челни-ци "Засавице" успели да срем-ске пулине удоме богатим шеи-цима с Блиског истока, не треба

сумњати у нови туристички бум овог резервата пошто је при-ча о лицитацији млека, коју су пред десетинама новинарских екипа представили управник "Засавице" Слободан Симић, проф. др Јордан Алексић и Тамара Владисављевић из фирме "Арбор", уродити плодом и на Засавицу довести хиљаде нових туриста.

У Резервату Засавица, који је чувар генетичких ресурса Србије и чува потенцијале по-долског говечета и свиње ман-гулице као аутохтоних раса, од недавно постоји и фарма музних магарица, јединствена у овом делу Европе. Док су у Италији прави хит прерађевине од меса магарца, а у Француској и Белгији не престаје јагма за козметиком на бази мле-ка магарица, СРП "Засавица" је јединственом лицитацијом скренуо пажњу на могући ту-ристички развој формирањем фарме са стотинак јединки расе "балкански магарац".

- Млеко је изузетно скупо јер се за годину дана од једне ма-гарице добије само двадесетак литара млека. Музе се неколи-

ко пута дневно и укупно днев-но даје само до 200 грама мле-ка које је бeз иједне бактерије, никада се не прокувава и брижљиво чува замрзнуто. Стручњаци кажу да млеко ма-гарица има 60 пута више вита-мина Ц од крављег млека и да је изузетан антиелергент те да помаже код дечјег бронхитиса и астме - наводи Симић.

У сарадњи са стручњацима Факултета за примењену екологију "Футура" и анга-жовањем домаћих предузећа, СРП Засавица је успела да створи и конкретне произво-де за тржиште. По врхунским рецептима стигло се до мес-них прерађевина и козметике за негу тела. Тако су кобасице од меса магарца, уз додатак меса мангулице, продаване по 1.500 динара за килограм, са-лама за 2.000, крема за негу лица по француском рецепту 2.500 динара, сапун 500 дина-ра, а само децилитар ликера од магарећег млека по белгијском рецепту коштао је невероват-них 1.000 динара и - имао је купце. Знатижељници који су га пробали, кажу да је необич-ног укуса и да - вреди сваку уложену пару !

По речима Тамаре Владисављевић из фирме "Ар-бор" која је била задужена за козметичке производе, бројна истраживања су показала да је у нези коже млеко магарице - незамењиво !

- По италијанским и другим анализама, козметички про-изводи од магарећег млека на поједине особе делују као ча-робни мелеми јер лако продиру у кожу и омекшавају је. Тешко је то речима описати, најбоље је пробати ову козметику - каже Тамара Владисављевић.

Како каже Слободан Симић, неизвесно је коју крајњу цену може достићи када са 70 ли-

тара магарећег млека. Све што се добије, биће уложено у нови фонд за очување гене-тичких ресурса на Засавици и опремање кампа капацитета 50 места за туристе с ауто-приколицама и шаторима. Први корак је већ учињен кроз огромно интересовање јавности за помало луцкасту идеју. То

је и најважније људима на За-савици: свакодневно расте интересовање за овај резерват природе с бројним аутохтоним биљним и животињским врста-ма. Прича о поређењу наших дама с Клепатром је већ дала своје прве резултате.

Ж.Н.-Ј.З.

"МАГАРЕЋИ ДАН" НА ЗАСАВИЦИ

И магарац постаде - брендПромовисани производи од магарећег млека и меса

Стручњаци кажу да млеко магарица има 60 пута више витамина Ц од крављег млека и да је изузетан антиелергент те да помаже код дечјег бронхитиса и астме

Др Јордан Алексић, Тамара Владисављевић и Слободан Симић најављују лицитацију

Фарма магарица занимљива свим генерацијама

Бројне екскурзије на ЗасавициПрерађевине, ликери, сапуни, креме...

Мужа магарица пред ТВ камерама

Среда, 29. април 2009. 19

Један од њих је имао косу сасвим белу. Пред собом је држао један подебљи досије. То је био сигурно неки шеф ове екипе. Чим сви поседаше он узе реч:

- Господине, ми смо овде да би осветлили неке тачке које се тичу ваше присутности у нашој земљи. Поставићемо вам неколико питања и ја вас мо-

лим да одговорите најискреније што можете. Уколико се не сећате неких детаља, одговорите са "не сећам се". Ако сте уморни у току овог разговора, довољно је да то кажете и ми ћемо направити паузу. Слажете ли се?

Један велики магнетофон поче да се окреће, једна видео камера поче да се по-лако помера а друга је била фиксирана испред мене у висини главе на раздаљини од једног метра која ме је гледала својим кобалтно плавим оком.

- Дакле, ви се зовете Х.Р. Михајло, рођен те и те године у Југославији, од оца тог и тог, совјетске националности итд. Да ли су ови подаци тачни?

- Да, тако је.- Шта је ваша професија?- Ја сам професионални војник.- Који је ваш чин и којој врсти трупа припадате?- Ја сам пуковник државне сигурности СССР коју називају КГБ. Припадам

Тринаестој секцији.- Шта је то Тринаеста секција?- То је секција која је задужена за више задатака или акција: заштита из бли-

за, заштита у сваком облику, диверзије на непријатељској територији, форсирано испитивање, ликвидација и слично.

- Шта се подразумева под појмом "форсирано испитивање"?- Одбијам да одговорим на то питање.- Зашто?- Јер је то питање без смисла. Врло добро се зна шта то значи, јер је тај по-

ступак познат на свим тачкама ове планете и сви га примењују у датом моменту када се нема друга солуција. Та врста испитивања је примењивана у Вијетнаму од стране Американаца, у Алжиру од стране Француза и да не набрајам остале. То није специјалност само КГБ, ако сте на то мислили?

Тишина завлада у просторији. Пет пари очију уперише своје погледе у мене. Бленули су у мене као да гледају у неко чудо. Први се прибра онај што је имао белу косу:

- Да ли сте већ били у Француској?- Никад.- Чудно је да су послали овде човека без икаквог искуства!- Задатак који ми је био поверен није тражио неко велико знање. - Шта је био тачно ваш задатак?- Заштитити и обезбедити пуковника Орлова да би он могао несметано да обави

свој задатак.- Имате ли неку идеју шта је могао да буде његов задатак?- Нисам обавезан да то знам, али резултат његове активности се налази у две

актовке које су тренутно у власништву француске државе или службе безбедно-сти.

- Ко вам је дао тај задатак?- Генерал Борис Атанасијевич Курјаков.- Он је шеф одељења контра-шпијунаже сектор Западна Европаи Врховни ко-

мандант 13-те секције КГБ.- Тачно то.- Можете ли да се сетите тачно шта вам је генерал Курјаков рекао пре поласка

из Москве?- Заштитити пуковника Орлова по сваку цену до повратка у СССР. Међутим,

уколико би посумњао да пуковник Орлов смера нешто друго, имао сам право да га ликвидирам и вратим се у земљу са ташнама.

- Зашто су те ташне тако тешке?- Зато што имају једну специјалну заштиту која се састоји од танких листо-

ва олова који имају за циљ да се одупру X зрацима или радиографији. Уколико би неко покушао да их отвори насилно или на неки други непредвђени начин, један електронски апарат ће активирати процес уништавање садржаја тих ташни.

Саветујем вам да ништа не предузимате у том смислу док ме не консултујете.- Имате ли идеју како треба да се поступи?- Да, имам идеју.- Хоћете ли да нам кажете?- За сада не.Поново завлада тишина у просторији. Очигледно је било да не знају шта би ме

још питали. Један између њих ипак упита:- Верујете ли да би могло доћи до експлозије?- Тако нешто је исључено.- Ако би вас замолили да их сад отворите...- Ви господине губите време. Те ташне неће бити отворене из више разлога, а

један од њих је што ја још увек не знам ко сте ви? Који је ваш ниво у хијерархији државне сигурности?

- Зашто то?- Зато што садржај те две ташне могу уздрмати читаву Европу а можда и цео

свет.- Добро, оставимо тренутно то питање на страну, говоримо о другим стварима.

Да ли има неко између нас ко би поставио неко питање од општег значаја. Искори-стите јединствену прилику која вам се пружа да разговарате, можда по први пут у вашем животу са једним пуковником КГБ.

Један мали човечуљак који још није отварао уста рече:- Желео бих да поставим неколико питања господину пуковнику.Човек беле косе га погледа са интересовањем као да се нечему чуди и рече:- Изволите господине Пиро.- Господине пуковниче, ви сте нам рекли да припадате тринаестој секцији која,

ако сам добро разумео, извршава задатке, могло би се рећи, физичке природе. Међутим, читајући пажљиво стенграм са претходног разговора, схватио сам да сте ви веома јаки у разним дисциплинама које захтевају употребу интелекта. Како се може објаснити ова супротност?

- Ја сам скоро прикључен тој секцији. Раније сам био политички комесар у армији, што ће рећи у униформисаном делу КГБ. Политички комесар је неко ко поседује одређено образовање скоро из свих области људске активности или људских сазнања... Поред тога, ако сте пажљиво читали тај стенограм, могли сте уочити да сам дипломирао политичку академију "Ворошилов" која је на нивоу ваше академије "Сан Сир", или "Вест Поинт".

- Добро. Ви сте значи један инелектуалац који добро познаје историју и поли-тичка кретања у свету. Могу ли да вам поставим неколико питања у том смислу?

- Изволите господине!- Какво је ваше мишљење у вези Перестројке и Гласности који су лансирали од

стране господина Горбачева?- Ово питање захтева да вам ја поставим једно питање пре него што одговорим

на ваше питање.- Изволите господине, слушам вас.- Да ли знате тачно значење те две речи?- Нисам сигуран, али мислим да то значи "Промена".- Промена чега?- Промена режима, политике итд.- Да, у неколико, али не сасвим. Реч Перестројка се састоји из две речи пере-

стројка. Стројка значи кад једна група војника корача у једном реду или два или чак четири. Ако бих ја командовао "перестојком', они би морали да дублирају редове и да продуже ход истим кораком. Гласност значи прозирност или транспа-рентност. Логично питање би било следеће: шта се ту мења?

- Мења се начин напредовања.- Тачно, то је то.- То би даље значило да се у ствари мења снага према истом циљу, али на други

начин.После овога, завлада тишина у просторији. Свако је остао са својим мислима

неколико тренутака. Затим се човек беле косе диже и рече упирући свој поглед према осталима:

- За сада ћемо прекинути овај разговор и наставити га сутра или после подне. Покушаћемо да расветлимо још неке тачке.

Растадосмо се уз стисак руку и залеђеним осмесима на уснама.Пошто нисам познавао Париз, нисам никако могао да одредим тачно место где

сам се налазио, односно где се налазила зграда у којој сам тренутно био. Одлучих се да се прошетам на кровној тераси згаре и да мало видим ту ситуацију. Оно што сам научио и видео у Левку није могло да одреди мој тренутни положај.

OperacijaFeQTON SreM SKiH NO Vi Na (30)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

eKS Klu ziV Na iS pO VeST ^O Ve Ka KO ji je u^e STVO VaO u Naj Ve ]Oj [pi juN SKOj

aFe ri 20. Ve Kazlat no ru no

УСКОРО • УСКОРО • УСКОРО • УСКОРО •

ПОРУЧИТЕ НА ВРЕМЕ СВОЈ ПРИМЕРАК КЊИГЕ

"ОПЕРАЦИЈА ЗЛАТНО РУНО"ПРОМОТИВНА ЦЕНА 550,00 ДИНАРА ДО 1. МАЈА 2009.

ПОЗОВИТЕ СМЕСТА...615-200

(Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање

Среда, 29. април 2009.26

ЏУДО

КАРАТЕ ШАХ

ОДБОЈКА

КАЈАК

Одбојкаши митровачког Срема 2006 опростили су се у овој се-

зони од својих највијача у недељу утакмицом са Стражиловом из Срем-ских Карловаца. Но, овај сусрет у "Пинкију" није имао такмичарски значај, јер су Митровчани два кола пре краја првенства Војвођанске прве лиге- група Југ постали прва-ци.

И овај меч је протекао како то доликује шампиону. Домаћој еки-

пи требало је мање од једног сата па да остваре максималну победу од 3:0, по сетовима 25:20, 25:17, 25:17.

Наравно, по завршетку меча настало је славље, а пред-ставник Одбојкашког савеза Војводине Југослав Спасић уру-чио је победничкој екипи пехар и медаље.

� С.Ловчанин

Шампионско�славље

Одбојкаши Срема с пехаром и медаљама

Ротари клуб из Сремске Митрови-це, Кајак клуб Вал и Покрет го-

рана као стараоц над Специјалним резерватом природе Засавица, од ове године организују "Ротари кајак регату" на водама Засавице.

Прва регата одржаће се дру-гог маја с почетком у 12 часова, а жеља организатора је регата по-стане позната по највећој награди која је икада понуђена за прво место у нашем кајакашком спорту па ће прва награда за победника

бити хиљаду евра !Регата на Засавици се организује

у жељи да се помогне Валу који ове године слави 60 година успешног рада и такмичења током којих је дао много државних првака, неко-лико освајача светских трофеја и учесника Олимписких игара.

Организатори позивају све клу-бове и појединце из наше земље и иностранства да учествују на овој јединственој регати на водама ре-зервата природе Засавица.

Регата�на�Засавици

Кајакаши на Засавици

Три�медаљеКаратисти Шида освојили су три

медаље на Првенству Србије за по-летарце, пионире и наде које је од-ржано у Пожаревцу.

Све медаље млади шидски ка-ратисти освојили су у категорији кате. Урош Марковић је освојио прво место и златну медаљу, док су Марија Јовановић и Здравко Бјелић освојили бронзане медаље.

Куп�ВојводинеЗавршница Купа Војводине у

шаху одиграће се од 30. априла до 3. маја у Бањи Јунаковић (Апатин). За прва четири места која воде на завршни турнир Купа Србије (Сомбор, 19. – 25. мај), бориће се: ПАШК 1 и ПАШК 2 (Панчево), Рад-нички (Зрењанин), Ан пасан (Нови Сад), 2. октобар (Кумане), Проле-тер (Чока)... Ж.Р.

Вуколић�у�врхуПрошлог викенда у Кикинди је од-

ржан Међународни меморијални тур-нир "Драган Цигановић – Цига". Турнир окупио сениоре из шест држава и био је веома јак. Жестока конкуренција била је управо у категорији до 66 кг у којој се такмичио и покојни Цига. То је категорија у којој се такмичи и најбољи митровачки џудиста Не-над Вуколић, члан Сирмијума. Након државног шампионата и освајања бронзане медаље, новопечени сениор показао је и на овом такмичењу да му је место у самом врху. Од укупно пет борби четири је решио у своју корист максималним резултатом, а пету је из-губио одлуком судија и освојио брон-зану медаљу.

Брозна�за�Јовану

Последња такмичења била су вео-ма успешна за такмичарке Сирмијума, посебно за Јовану и Невену Тодић. Најпре је на покрајинском такмичењу Јована освојила Сребрну, а Невена бронзану медаљу, да би на државном у Београду Јована успела да освоји бронзану медаљу након четири па-клене борбе. Три је решила у своју корист а једну изгубила. Невена се морала задовљити седмим местом што је добар успех за њу обзором да је била убедљиво најлакша такмичарка у својој категорији.

Медаље�за�ЛСКНа традиционалном, 15. по

реду Меморијалном турниру "Вла-дан Петровић" за кадете и јуниоре, одржаном у недељу у Београду, џудисти ЛСК-а освојии су три медаље у конкуренцији 300 такмичара из 52 клуба из седам држава.

Милица Жабић је у конкуренцији кадеткиња освојила друго место у категорији преко 70 килограма, као и треће место у јуниорској конкуренцији у категорији преко 78 килограма. Треће место освојила је и Катарина Озимковић у конкуренцији кадеткиња у категорији до 63 килограма.

Среда, 29. април 2009. 27SPORT

ОДБОЈКА

ФУДБАЛ

РУКОМЕТ

ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)Резултати 27. кола за пласман од петог до 10. места - Зрењанин: Зрењанин 023 – Таково Звезда Хелиос 3:2, Аранђеловац: Шумадија Аква Вива – Нови Сад Пионир Петрол 3:2, Стара Пазова: Јединство – Волеј Стар 3:1.

5. Нови Сад 27 16 11 58:48 466. Јединство 27 17 10 54:49 457. Волеј Стар 27 12 15 55:52 408. Шумадија 27 10 17 44:60 319. Зрењанин 27 7 20 36:66 2210. Таково 27 4 23 25:75 14

У последњем колу (данас) састају се - Горњи Милановац: Таково Звезда Хелиос – Јединство, Београд: Волеј Стар – Шумадија Аква Вива, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол – Зрењанин 023. Д.Б.

ПРВА ЛИГА (Ж)Резултати: Нопал Срем - Јагодина 31:41, Металац АД (ГМ) - Спартак 27:25, Цепелин - Металац (В) 39:30, Раднички Лепеница - Макс спорт 22:31.

1. Јагодина 19 17 1 1 660:475 352. Нопал Срем 19 16 0 3 724:642 323. Темерин 18 10 1 7 532:499 214. Макс спорт 18 10 0 8 525:499 205. Спартак 18 9 1 8 512:446 196. Раднички 19 9 1 9 519:526 197. Металац ГМ 19 8 2 9 557:593 188. Железничар 17 8 1 8 499:457 179. Цепелин 18 8 0 10 466:538 1610. Кучево 18 7 1 10 503:520 1511. Жупа 18 3 0 15 510:594 612. Металац (В) 19 1 0 18 478:696 2

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати: Динамо - Нови Сад 2:0, Срем - БСК Борча 0:2, Младост (Л) - Спартак Златибор вода 2:1, Инђија - Металац 0:0, Младост (А) - Хајдук 5:1, Нови Пазар - ЧСК Пивара 0:1, Севојно - Вождовац 1:0, Бежанија - Смедерево 0:0, Млади радник - Колубара 1:0.

1. БСК 25 16 7 2 34:10 552. Смедерево 25 14 8 3 35:17 503. Мл. радник 25 15 5 5 28:17 504. ЧСК Пивара 25 11 8 6 25:18 415. Инђија 25 10 8 7 34:27 386. Металац 25 10 8 7 27:22 387. Спартак 25 10 7 8 24:24 378. Севојно 25 8 9 8 35:31 339. Срем 25 8 9 8 24:24 3310. Младост (А) 25 7 10 8 22:21 3111. Нови Сад 25 8 6 11 25:28 3012. Динамо 25 7 8 10 29:30 2913. Колубара 25 7 7 11 24:28 2814. Бежанија 25 7 7 11 24:30 2815. Младост (Л) 25 7 6 12 15:28 2716. Н. Пазар 25 7 5 13 29:35 2617. Вождовац 25 6 8 11 26:32 26

18. Хајдук 25 2 4 19 18:56 10

У следећем колу (данас) састају се: Металац - Млади радник, Колубара - Младост (А), Хајдук - Севојно, Вождовац - Бежанија, Смедерево - Младост (Л), Спартак Златибор вода - Срем, БСК Борча - Нови Пазар, ЧСК Пивара - Динамо, Нови Сад - Инђија.

ИНЂИЈА – МЕТАЛАЦ (ГМ) 0:0

ИНЂИЈА: Стадион крај железничке станице, гледалаца 2.000. Судија: Грујић (Ниш). Жути картони: Блануша (Инђија), Арсић, Ракочевић, Стошковић (Металац).ИНЂИЈА: Полексић 8, Туцаковић 7 (Блануша 7), Станисављевић 7, Голић 8, Јакшић 7, Новаковић 7, Јанковић 7, Јанков 7,Вукобратовић 7 (Дубајић 7), Коџо 7, Перовић 7 (Прљевић).МЕТАЛАЦ: Живковић 8, Павловић 7, Ненадић 7, Станисављевић 7(Ђуровић), Оташевић 7, Ракочевић 7, Арсић 7, Красић 7, Мирић 7, Ивановић 7, Стаљнковић 8 (Гојак).

СРЕМ - БСК БОРЧА 0:2 (0:0)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Срема крај Саве. Гледалаца 500. Судија: Анђелковски (Качарево). Стрелци: Милошевић у 68. и Матић у 90. минуту.СРЕМ: Рајић 7, Татомировић 6, Јанковић 7 (Маловић), Вукмир 7, Јоановић 6, Николић 6, Каизи 7 (Филиповић), Срећковић 6 (Савићевић), Рељић 6, Свитлица 6, Совиљ 7.БСК БОРЧА: Џоџо 7, Милошевић 8, Стојановић 7, Жарковић 7, Кнежћевић 7, Радуновић 8, Николић 7 (Матић 8), Пејић 7, Живадиновић 6 (Миливојевић), Обровац 7, Крстић 6 (Бабић).

СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултти 22. кола: Пролетер - Младост (БЈ) 1:1, Сента - Раднички (С) 1:1, Вршац - Словен 6:0, Раднички (Ш) - Металац АВ 0:2, Кикинда - Биг бул 2:1, Раднички (НП) - Бачка 1:0, Слога (Т) - Спартак (Д) 0:0, Текстилац Итес - Палић 0:1.

1. Пролетер 23 14 7 2 38:16 492. Младост 23 11 9 3 30:22 423. Раднички (С) 23 12 4 7 30:28 404. Сента 23 10 7 6 32:27 375. Раднички (Ш) 23 10 6 7 34:19 366. Вршац 23 9 7 7 34:30 347. Кикинда (-1) 23 9 7 7 39:27 338. Раднички (НП) 23 9 6 8 36:26 339. Бачка 23 9 6 8 29:29 3310. Палић 23 9 6 8 26:26 3311. Биг Бул 23 8 8 7 31:27 3212. Слога 23 6 10 7 25:28 2813. Металац АВ 23 5 10 8 23:26 2514. Спартак 23 5 9 9 30:35 2415. Текстилац 23 4 4 15 29:48 1616. Словен 23 0 2 21 15:65 2

У следећем колу (данас) састају се: Словен - Текстилац Итес, Палић - Слога (Т), Спартак (Д) - Раднички (НП), Бачка - Кикинда, Биг бул - Раднички (Ш), Металац АВ - Пролетер, Младост (БЈ) - Сента, Раднички (С) - Вршац.

РАДНИЧКИ (Ш) – МЕТАЛАЦ АВ 0:2 (0:1)

ШИД: Градски стадион, гледалаца 200. Судија:Каталинић (Апатин), Стрелци: З.Галић у 10. и Шарац у 60. минуту. Жути картони: Јовановић, Милетић, Пуђа, Боројевић (Раднички), Лемез, Гајић, Сапањош, Тегелтија (Металац).РАДНИЧКИ: Илић 5, Госпојевић 5 (Арамбашић), Пуђа 5, Вукмир 6, Ђуркић 6, Миловановић 6, Нинић 6, Ковачевић 6 (Милетић 6), Јовановић 5, Дукић 5, Пендо 5 (Боројевић 5).МЕТАЛАЦ: Тегелтија 7, Бјелајац 7, Јововић 7, З.Галић 8, Сапањош 7, Станојев 7, Мићић 7 (М.Галић 7), Ђурђевић 7 (Латиновић), Лемез 7, Шарац 8 (Гачић), Џоговић 7.

ВРШАЦ – СЛОВЕН 6:0 (1:0)

ВРШАЦ: Гледалаца 500. Судија: Савић (Житиште). Стрелци: Ранимиров у 12. и 53. Михајловић у 63, Станковић у 67, Алексић у 72. и Мошеску у 90. минуту. Жути картони: Рајда, Грковић (Вршац).ВРШАЦ: Доновић 7, Моторов 8, Бабић 8, Рајда 7 (Месарош 7, Ранков 8 (Николић 7), Стијачић 7, Мошеску 8, Станковић 8, Ранимиров 9 (Грковић 7), Михајловић 8, Алексић 7.СЛОВЕН: Мандић 6, Милошевић 6, Радовић 6, Видаковић 6, Трнић 6, Живановић 6 (Боровић), Алимпић 6, Миличић 6, Новаковић 6 (Врзић), Спасојевић 6, Цвијетићанин 6.

РАДНИЧКИ (НП) – БАЧКА 1:0 (1:0)

НОВА ПАЗОВА: Гледалаца 400. Судија: Утјешановић (Нови Сад). Стрелац: Марић у 11. минуту. Жути картони: Ромић, Четник, Миљковић (Раднички), Зелинчевић (Бачка). Црвени картон: Четник (Раднички).РАДНИЧКИ: Кнежевић 8, Пунишић 7, Качар 7, Филиповић 7 (Грујић), Ромић 8, Рнић 7, Четник 7, Марић 8, Миљковић 8, Чепрња 7, Никутовић 7 (Скробић).БАЧКА: Кнежевић 7, Куцаловић 6 (Вукојев), М. Петровић 6, Козомора 6, Зелинчевић 7, Ковачевић 6, Ж.Петровић 6, Зец 6 (Селаковић 6), Гагић 6, Миловић 7, Грујичић 6 (Тешић).

КИКИНДА – БИГ БУЛ 2:1 (1:0)

КИКИНДА: Гледалаца 200, Судија: Малиновић (Бачка Паланка). Стрелци: Трифунац у 29. и 49. за домаће, а Симеуновић у 59. минуту за госте. Жути картони: С.Ћулибрк, О. Ћулибрк, Илић (Кикинда), Аперлић и Вукобрат (Биг бул).КИКИНДА: Живков 8, Ђукић 7 (Тривунчевић 7), Ћазић 7 (Коврлија 7), С.Ћулибрк 7, Белеуц 7, О.Ћулибрк 7, Илић 7, Савић 7, Гецић 7 (Рајевић 6), Трифунац 8, Малиновић 7.БИГ БУЛ: Вуковић 7, Ливаја 7, Вукобрат 7, Аперлић 7, Милашиновић 7, Веселиновић 6 (Симеуновић 7), Требовац 6 (Кнежевић 7), Перовић 7, Пауљевић 7 (Миличевић), Вучетић 7, Петковић 7.

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЗАПАДРезултати 25. кола: Ветерник – Доњи Срем 2:1, Станишић – Младост 3:0, Јединство (СП) – Југовић 0:4, Црвенка – Солунац 0:1, Хајдук (Ш) – Будућност 1:1, Раднички (СМ) – Цемент 4:2, Полет – Љуково 3:0, Црвена Звезда – Први мај Агрорума 1:0, Раднички (И) – Борац 2:2.

1. Ветерник 25 19 5 1 45:11 622. Д. Срем 25 18 4 3 48:10 583. Ц. Звезда 25 13 6 6 34:27 454. Цемент 25 11 11 3 34:20 445. Југовић 25 12 5 8 48:26 416. Борац 25 11 8 6 35:21 417. Будућност 25 12 4 9 34:22 408. Раднички (И) 25 10 6 9 37:26 369. Младост 25 12 3 10 29:33 3610. Солунац 25 10 4 11 31:29 3411. Хајдук 25 9 5 11 33:30 3212. Љуково 25 7 6 12 31:31 2713. Раднички (СМ) 25 8 3 14 26:53 2714. Полет 25 8 2 15 34:62 2615. Станишић 25 7 4 14 28:49 2516. Први мај Агр. 25 5 4 16 16:43 1917. Црвенка 25 4 5 16 22:47 17

18. Јединство 25 4 4 17 20:44 16

ВЕТЕРНИК – ДОЊИ СРЕМ 2:1 (0:0)

НОВИ САД: Гледалаца 1.000. Судија: Кнежевић (Сомбор). Стрелци: Калинов у 60. и Дринић у 62. за домаће, а Јосимов у 90+3 минуту за госте. Жути картони: Швоња, Попин, Малиновић (Ветерник), Скорупан, Зелинац (Доњи Срем).ВЕТЕРНИК: Бројчин 7, Швоња 7, Стелкић 7, Маслаћ 8, Ђукић 7, Вуков 7, Фићко 6 (Малиновић), Дринић 8, Новаковић 7, Попов 7 (Шобот), Радаковић 7 (Калинов 8).ДОЊИ СРЕМ: Башић 6, Карић 7, Јосимов 7, Најић 6, Скорупан 7 (Штерлеман), Ћирковић 6, Ристић 6, Букорац 6, Дероња 6 (Играч), Петровић 7, Зелинац 6 (Ћирковић).

РАДНИЧКИ (СМ) – ЦЕМЕНТ 4:2 (2:1)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Радничког, гледалаца 200. Судија: Дрљача (Апатин). Стрелци: Сладојевић у 14. и 60, Прокић у 38. и Совиљ у 70. минуту за домаће, а Жакула у 36. и Ромић у 65. минуту за госте. Жути каартони: Вујиновић, Ристић (Раднички).РАДНИЧКИ: Оџаклић 7, Ристић 7, Илић 7, Радовановић 7, Вујиновић 8, Јовановић 7, Совиљ 8 (Маглић), Сладојевић 9 (Јордановски 8), Максимовић 8 (Петровић), Мијић 8, Прокић 8.ЦЕМЕНТ: Сувара 6, Гашпаревић 6, Ракић 6, Дујковић 6 (Бурсаћ), Поповић 7, Ромић 7, Васиљевић 6, Жакула 7, Мурина 7, Кукољ 6, Лукаја 6 (Салатић).

ЈЕДИНСТВО (СП) – ЈУГОВИЋ 0:4 (0:2)

СТАРА ПАЗОВА: Игралиште Јединства, гледалаца 200. Судија: Тури (Бачка Паланка). Стрелци: Лепар у 4. и 46, Ђерић у 35. и Ступар у 70. минуту. Жути картон: Бјелић (Јединство).ЈЕДИНСТВО: Грбић 6 (Травица 6), Бјелић 5,5, Ивковић 5, Кнежевић 5 (Грчић 6), Јовишић 5,5, Денић 5, Живковић 5, Малобабић 6, Ерцег 5,5 (Босанчић), Драганић 5,5, Симоновић 5.ЈУГОВИЋ: Дувњак -, Гроздић 7, Трбовић 7, Ђерић 7,5, Лакић 7, Бојовић 7, Чичак 7, Антонић 7 (Вујовић), Лепар 8 (Станић),Блажић 8, Ступар 7 (Сукара).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ПРВИ МАЈ АГРОРУМА 1:0 (0:0)

НОВИ САД: Гледалаца 100.Судија: Бошковић (Сомбор), Стрелац:Узелац у 74. минуту. Жути картони: Вујичић (Црвена звезда), Јовановић (Први мај Агорума).ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Васиљевић 7, Пејић 7, Узелац 8, Ђоковић 8, Авакумовић 7, Веселиновић 7, Вујичић 7 (Стајчић), Рогић 7 (Остојић 7), Хавим 7, Рашованов 7, Вучић 6 (Мајсторовић 7).ПРВИ МАЈ АГРОРУМА: Делић 7, Путица 6, Јањић 6 (Алемпић), Старчевић 6, Ђорић 6, Дејановић 6 (Племић), Коларовић 6, Јовановић 7, Сикирица 7, Милановић 7, Чупељић 6.

ХАЈДУК (Ш) – БУДУЋНОСТ 1:1 (0:1)

ШИМАНОВЦИ: Игралиште Хајдука, гледалаца 100. Судија: Шутиловић (Нови Сад). Стрелци: Милошевић у 60. за домаће, Скопљак (аутогол) за госте. Жути картони: Свилар, Арсенијевић (Хајдук), Солдат (Будућност).ХАЈДУК: Товиловић 7, Г.Бранковић 6 (Арсенијевић -, Симоновић), Милошевић 8, Келебуда 7, Скопљак 7, Свилар 6 (Стојановић), Кнежевић 7, И.Гојковић 6, Трајковић 6,Весић 7.БУДУЋНОСТ: Ковачевић 7, Вигњевић 6, Вијетровић 6, Пуђа 7, Срдић 6, Живић 7, Солдат 7 (Рачић),Сивчевић 6, Бељански 7, Срдић 7, Марић 7.

ПОЛЕТ – ЉУКОВО 3:0 (0:0)

КАРАВУКОВО: Гледалаца 200. Судија: Јоцовић (Врбас). Стрелци: Д.Богдановић у 52, Ђорђевић у 59. и Врачар у 90. (аутогол). Жути картони: Б. Богдановић, Цветковић, Ђорђевић (Полет), Кајганић, Врачар (Љуково).ПОЛЕТ: Ивановић 8, Јовчић 8 (Алексић), Минчић 7, Талијан 8, Марковић 8, Б.Богдановић 8, Златановић 7 (Станковић), Гал 7, Ђорђевић 8, Д.Богдановић 8 (Николић), Цветковић 8.ЉУКОВО: Мијатовић 7, Павић 6, Голубовић 6, Пејовић 6, Милановић 7, Кајганић 7, Петровић 7, Дубајић 7, Пухалић 7, Јеличић 7, Врачар 6.

СРЕМСКА ЛИГАРезултати 25. кола: Омладинац – Јединство (П) 3:1, Слога Милшпед – Фрушкогорац 2:1, Сремац – Граничар 2:0, Дунав – ЛСК 3:1, Полет – Сремац (Д) 0:3, Јадран – Борац (С) 4:3, Хајдук (В) – Хајдук (Б) 3:1, Борац (М) – Јединство (Р) 2:0, Змај – Слога 0:2.

1. Слога 25 17 5 3 71:15 552. Омладинац 25 17 3 5 44:22 543. Борац (М) 25 14 6 5 30:14 484. Борац (С) 25 13 4 8 49:35 435. ЛСК 25 12 6 7 40:26 426. Слога Мил.(-1) 25 12 6 7 41:24 417. Фрушкогор.(-1) 25 12 6 7 38:27 418. Хајдук (В) 25 12 4 9 34:28 409. Јадран 25 12 4 9 36:44 4010. Дунав 25 11 6 8 44:33 3911. Граничар 25 10 4 11 41:32 3412. Јединство (Р) 25 10 4 11 36:32 3413. Хајдук (Б) 25 9 4 12 32:40 3114. Сремац (Д) 25 8 5 12 34:36 2915. Јединство (П) 25 6 5 14 29:56 2316. Змај 25 6 1 18 31:51 1917. Сремац (В) 25 6 1 18 21:71 1918. Полет 25 1 1 23 12:77 4

ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА, ИНЂИЈА, ПЕЋИНЦИ (ПРВИ РАЗРЕД)Резултати 19. кола: Словен – Шумар 1:2 (прекид, домаћи у 80. минуту), ЧСК – Ловац 4:3, Напредак – Фрушкогорац 4:2, ОФК Брестач –Железничар 2:2, Младост (К) – Слога 2:0, Младост (П) – Слобода 1:1, Подунавац – Граничар 4:0 (прекид, гости у 54. минуту).

1. Младост (К) 19 14 2 3 54:21 442. Железничар 19 13 2 4 53:20 413. Слога 19 12 2 5 41:17 384. Фрушкогорац 19 12 1 6 59:27 375. Шумар 19 10 5 5 34:19 356. Напредак 19 10 4 5 44:27 347. Слобода 19 6 4 9 22:28 228. Ловац 19 6 3 10 28:46 219. ЧСК 19 6 3 10 31:50 2110. Словен 19 6 2 11 21:50 2011. Подунавац 19 5 4 10 29:41 1912 Брестач 19 5 3 11 22:49 1813. Младост (П) 19 4 5 10 24:31 1714. Граничар 19 2 4 13 13:50 10

ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД

Резултати: Јединство (М) – Јединство (Љ) 0:0, ОФК Бикић – Граничар (А) 2:3, Синђелић – Омладинац 2:1, Борац – Једнота 1:3, Напредак – Граничар (Ј) 4:0, Бингула – Братство 0:2.

1. Граничар (А) 16 15 0 1 50:11 452. Једнота 16 12 1 3 32:16 373. Синђелић 16 9 1 6 27:25 284. Омладинац 16 8 3 5 39:24 275. Напредак 16 8 1 7 32:25 256. Јединство (Љ) 16 6 4 6 24:25 227. Граничар (Ј) 16 5 4 7 25:30 198. Борац 16 6 0 10 21:32 189. Јединство (М) 16 4 5 7 21:24 1710. ОФК Бикић 16 4 3 9 26:41 1511. Братство 16 4 2 10 19:32 1412. Бингула 16 1 4 11 22:44 7

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Резултати: Слобода – Борац (ВР) 2:0, Слога (Ч) – Митрос 2:0, Будућност - Фрушкогорац 1:0, Борац (Р) – Зека Буљубаша 1:4, Сремац – Подриње 1:7, Напредак – Хајдук 3:1, БСК – Босут 2:0. Слободан је био Срем.

1. Подриње 21 18 1 2 77:24 55

2. З. Буљубаша 21 17 1 3 63:23 52

3. Будућност 19 13 2 4 43:19 41

4. Слобода 21 10 5 6 43:30 35

5. Слога (Ч)(-1) 20 11 3 6 30:17 35

6. Фрушкогорац 21 9 6 6 29:24 33

7. Срем 20 10 2 8 28:33 32

8. Митрос 20 8 4 8 42:41 28

9. БСК (-1) 20 7 4 10 23:33 25

10. Сремац 20 7 4 9 41:54 25

11. Хајдук 20 7 3 11 31:43 24

12. Борац (ВР) 21 6 4 11 21:35 22

13. Напредак 20 3 2 15 20:71 11

14. Босут 21 2 3 16 20:42 9

15. Борац (Р) 20 2 2 16 17:50 8

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати: Крушедол – Напредак 0:0, Фрушкогорац – Партизан 0:2, Граничар – Рудар 1:2, Слога (Х) – ПСК Путинци 0:0, Цар Урош – Фрушка гора 3:3, Доњи Петровци – Полет 8:3, Војводина – Сремац 2:1, Младост – Слога (В) 6:1.

1. ПСК 23 17 3 3 55:14 542. Партизан 23 16 3 4 53:24 513. Д.Петровци 23 15 5 3 64:21 504. Сремац 23 14 4 5 51:20 465. Рудар 23 12 4 7 37:34 406. Слога (Х) 23 9 8 6 41:25 357. Крушедол 23 10 3 10 23:26 338. Напредак 23 9 3 11 30:38 309. Фр. гора 23 9 2 12 45:46 2910. Фрушкогор. 23 8 3 12 34:39 2711. Граничар 23 7 6 10 23:30 2712. Младост 23 8 2 13 33:37 2613. Полет 23 5 4 14 35:54 1914. Слога (В) 23 6 1 15 36:72 1915. Војводина(-2) 23 6 5 15 29:59 1816. Цар Урош 23 5 3 15 28:65 18

ОПШТИНСКА РУМА-ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултати: ОФК Краљевци – Борац 0:4, 27. Октобар – Планинац 3:2. Слободна је била Младост.

1. Борац 12 11 1 0 47:11 342. Младост 12 5 3 4 32:29 183. Краљевци 13 4 0 9 16:31 124. Планинац 12 2 5 5 19:25 115. 27. Октобар 12 3 1 8 22:38 10

ОПШТИНСКА ИНЂИЈА, СТАРА ПАЗОВА, ПЕЋИНЦИ (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултати: Срем – Витез 2:0, Дунав – Борац 2:1.

1. Срем 10 7 1 2 26:11 222. Дунав 10 5 1 4 22:29 163. Витез 10 5 0 5 16:15 154. Борац 10 2 0 8 20:29 6

ЛИГА ВЕТЕРАНА СРЕМАРезултати 12.кола - Нови Бановци: Омладинац – Задругар МЛ одложено, Шабац: Спектар – Сирмијум 2:3, Змињјак: Будућност – Хајдук 6:0, Шабац: Тријангл – Митрос Бош 1:3, Кукујевци: Обилић – Напредак 2:4.

1. Сирмијум 12 8 2 2 51:32 262. Напредак 12 8 1 3 40:26 253. Митрос Бош 11 7 0 4 37:24 214. Спектар 12 6 2 4 30:29 205. Омладинац 11 4 2 5 30:28 146. Хајдук 12 4 2 6 25:33 147. Задругар МЛ 11 4 1 6 27:33 138. Тријангл 12 3 2 7 34:42 119. Будућност 11 3 2 6 27:36 1110. Обилић 12 3 2 7 29:45 11

Куп СремаУ финале Купа Срема у фудбалу

пласирали су се Слога из Ердевика и Љуково из Љукова.

Ердевичани су се у полуфиналу на свом терену састали с екипом Доњи Срем из Пећинаца. У регу-ларном току сусрет је завршен не-решено 0:0. Бољим извођењем једанаестераца тријумфовали су домаћи, тако да је коначан резул-тат био 4:3. У другој полуфиналној утакмици у Иригу састали су се домаћи Раднички и Љуково. Резул-тат је гласио 1:4.

Данас с почетком у 16,30 у Ер-девику се игра финална утакмица Купа Срема у фудбалу.

Победничкој екипи пехар ће предати Слободан Јовановић пред-седник Подручног фудбалског сае-за Срема. С.Л.