доц. др Драган Млађан,

доц. др Дане Субошић,

мр Далибор Кекић Криминалистичко-полицијска академија

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА (ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ И НАЦИОНАЛНИ ОРГАНИ ЗА УПРАВЉАЊЕ)

УВОД

Будући да се по мишљењу многобројних научника и стручњака „налазимо у виртуелном простору које постаје супститут за стварни простор”1, када долази до „згушњавања времена и простора’’ (�ar�e�, 1996), и када се �’рачва�ar�e�, 1996), и када се �’рачва глобална структура”2 шири се захват појма безбедности. „Обезбедњују” (securization) се многа питања, те се појам безбедности „безобално шири”. Међутим, одувек је питање опстанка људске врсте било у центру научног и стручног мњења.3 Многобројне појаве постају део „садржаја безбедносног питања”.4 Предмет истраживања и угаони камен јесу катастрофе, које могу бити изазване људском намером (терористички акт), људском непажњом (Чернобил) или могу настати као елементарна непогода. Можемо их именовати као „околност под претњом или осећај претње без јасног непријатеља”.5 Наиме, више безбедносно омеђена мапа не сврстава питања која се односе само на „пресек претњи и способности”,6 већ у истраживачко поље улазе и питања: животне средине тј. еколошки проблеми, пожари, епидемије, миграције становништва, тзв. „демографска експлозија”, проблем односа богатог Севера и сиромашног Југа, итд.

1 Владимир Вулетић, Глобализација – мит или стварност (социолошка хрестоматија), Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2003, стр. 11.

2 James N. Rosenau, “The D�namism of a Turbulent World”, in: Michael T. Klare and Yogesh Chandrani (eds.), Wold Securit�, Third Edition, St. Martin’s Press, 1998, p.19.

3 Se�om Brown, “World Interests and the Changing Dimensions of Securit�”, in: Michael T. Klare and Yogesh Chandrani (eds.), Wold Securit�, op. cit., pp. 1-17.

4 Упореди: Драган Р. Симић, Наука о безбедности (Савремени приступи безбедности), Службени лист СРЈ, Факултет политичких наука, Београд, 2002, стр. 60-61.

5 Gw�n Prins, “The Four/Stroke C�cle in Securit� Studies”, International Affairs 74, No. 4, October, 1998, pp. 794-795.

6 Daniel N. Nelson, “Great Powers and Global Insecurit�”, in: �einz Gartner, Adrian ��de-Price, Erich Reiter, (eds), Europe’s New Security Challengs, L�nne Rienner Publishers, London, 2001, p. 356.

1

САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ БЕЗБЕДНОСТИ ОД ПОЖАРА

2

Појам безбедности, није више феномен или област, резервисан само за политичаре, припаднике безбедносних служби и сл. У центар разматрања полако долази појединац и као објекат и као субјекат безбедности. Дакле, у питању безбедности „поред њене војне димензије мора се узети у обзир њена политичка, економска, социјетална и еколошка димензија.”7 Међутим, не можемо изоставити и питања „старијег” датума, које можемо сврстати у област реалполитике (диверзија која угрожава водоснабдевање становништва, или атентат на политичара високог ранга и итд.). Нарочиту позорност, последњих година, човечанство је усмерило ка питањима глобалног загревања, великих поплава, глади, еколошких проблема и сл. Иако у центар разматрања стручњака безбедности долази појединац, држава једина поседује довољно капацитета и искуства да превазиђе ове проблеме. У случају да дође до огромних последица по људе и животну околину, безбедност постаје несвакидашња, она постаје ванредна прилика (ситуација).

Полазећи од чињенице да се шири захват појма безбедност и да безбедност више није само питање вероломних уговора и надметања држава у количини и врсти наоружања, појавили су се нови безбедносни проблеми који су постали важан део свакодневице држава и појединаца. Држави, да би достигла, очувала и унапредила властиту безбедност, потребно је много више и много шире разумевање безбедности, јер се она не сагледава само у смислу

сопствене војне моћи и/или слабости ривала.8

ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА

Парадигма ванредна ситуација настала је почетком двадесетог века у руској и енглеској стручној литератури. Ситуација (лат.) означава положај место, околности, стање, прилике.9 Међутим, овако широко одређење неће нам бити од велике користи, будући да ситуација у савременом значењу никако не представља место, те зато ситуацију можемо окарактерисати као карактеристично стање које је последица неке радње или догађаја...10

У руској литератури користи се термин чрезвычайная ситуация – ванредна, изванредна, изузетна ситуација.11 Чрезвычайная ситуация – ванредна ситуација је нарушавање нормалних услова живота и рада у објектима или датој територији, изазваних хаваријом, елементарном непогодом, катастрофом, еколошким акцидентом, епидемијом и сл., исто тако и применом расположивих средстава која потенцијални противник може употребити, а могу довести до људских и материјалних губитака, да нанесу штету здрављу људи или природи и окружењу, значајне материјалне губитке и нарушавање живота и рада људи.12

Руски професор Мастрјуков под ванредном ситуацијом подразумева ситуацију у којој као резултат појаве узрочника ванредне ситуације на објекту, на одређеној територији или акваторији, долази до нарушавања нормалних услова за живот и рад људи, угрожава се њихов живот и здравље, наноси се штета имовини становништва, националној привреди и околној природној средини.13 На основу документа руског Министарства за ванредне ситуације „Основи заштите становништва и територије у кризним ситуацијама” ванредна ситуација је дефинисана у смислу „скупа ванредних услова и фактора који су се створили у одговарајућој зони као резултат ванредног догађаја.”

С друге стране, В. И. Архипова и академик В. В. Куљба у својој књизи „Управљање ванредним ситуацијама”, користе термин ванредна ситуација, али нам ипак објашњавају појам ванредног стања. На основу руске

7 Barr� Buzan, People, State & Fear (An Agenda for International Security Studies in the Post-Cоld War Era) , Second edition, Pearson Longman,London, 1991, pp. 369-372.

8 R. Aron, Paix et Guerre entre les Nations, Calman – Le��, Paris, 1962, p. 82.

9 Лексикон – Југославенског лексикографског завода, Загреб, 1974.

10 Нова LAROUSSE енциклопедија, Трећи том, ЈРЈ, Београд, 1999, стр. 1668.

11 Руско-српски речник, Друго исправљено и допуњено издање, Матица српска, Будућност, Нови Сад, Москва, 1999, стр. 342.

12 Росси�ски� государственн�� педагогически� университет имени А.И. Герцена, “Обеспечение жизнеде�тел�ности л�де�Росси�ски� государственн�� педагогически� университет имени А.И. Герцена, “Обеспечение жизнеде�тел�ности л�де� в чрезв�ча�н�х ситуаци�х. В�пуск1: Чрезв�ча�н�е ситуации и их поража�щие фактор�”, С.-Петербург, изд. Образование, 1992.

13 Б. С. Мастрјуков, Безбедност у ванредним ситуацијама, превод оригинала: Мастрјуков, Б.С., Безопасност� в чрезвича�н�х ситуаци�х, Издател�ски� центр Academia, Москва, 2004, стр. 11.

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА (ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ И НАЦИОНАЛНИ ОРГАНИ ЗА УПРАВЉАЊЕ)

3

литературе, која је по мишљењу великог дела стручњака за безбедност највише развила и теорију и праксу у области ванредних ситуација, класификовали су их по карактеру опасности (техничког, природног, биолошког, еколошког и социјалног карактера); по степену учесталости (најчешћи – земљотреси, транспортне хаварије; веома чести – нпр. пожари; опасности с умереном учесталошћу – хаварије комуналних система, вулкани; најређи – епидемије, еколошки акциденти великих размера); по захваћености територије (локални, месни – општински, регионални, национални, федерални, међудржавни и глобални – транснационални).�14

Енглески „Акт о снагама за ванредне ситуације” из 1920. године одређује ванредну ситуацију као појам који ће лишити заједницу основних животних потреба, а захтева посебне службе и капацитете. Међутим, дефиниција се морала ускладити са изазовима, ризицима и претњама у новом миленијуму. Савремени Акт је усредсређен на последице ванредне ситуације и појашњава ванредну ситуацију као догађај или ситуацију која озбиљно прети повреди људског благостања, догађај или ситуацију која озбиљно прети угрожавању животне средине, и, рат или тероризам који озбиљно нарушава безбедност.15

Овде подразумевамо да може доћи до угрожавања и уништавања фауне. Исто тако, у документу енглеске владе „Поступање у несрећама” (Dealing with disaster), користи се израз „сложене (великих размера, велике) ванредне ситуације” (major emergencies)16 којима припадају: катастрофе, кризе и велики инциденти.17 Сложене ванредне ситуације се објашњавају као сваки догађај или околност (са упозорењем или без) која прети или проузрокује смртни исход људи, флоре и фауне, прекид функционисања друштвене заједнице или наноси толику штету добрима и животној средини да службе за ванредне ситуације, локалне власти и друге организације нису у стању да својим редовним активностима умање последице те опасности.18

У америчкој литератури ванредне ситуације су разврстане по објекту угрожавања: опасности по живот, здравље, јавно добро и животну средину. Већина земаља у службе за ванредне ситуације убрајају: полицију, противпожарне службе и хитну помоћ.19 Број служби се временом проширио, а у неким државама постоје и цела министарства која се баве ванредним ситуацијама попут Руске федерације.

У суседној Хрватској, појам ванредна ситуација изједначен је с појмом катастрофа. Слично гледиште на ванредну ситуацију има и Немачка (Katastrophe). Они под катастрофом подразумевају изненадан и прогресиван догађај чији јеKatastrophe). Они под катастрофом подразумевају изненадан и прогресиван догађај чији је учинак по људе и материјалне вредности толико разарајући, да хитне службе и погођена заједница због недостатка снага и средстава нису у могућности на њега ваљано одговорити те је присиљена реаговати увођењем ванредних мера и затражити помоћ суседне и шире заједнице.20

14 Чрезвычайная ситуация, Internet, 30/11/07, http://ru.wikipedia.org/wiki/Чрезв�ча�на�_ситуаци�.

15 Civil Contigencies Act 2004: a short guide (revised), Cabinet Office, Ci�il Contigencies Secretariat, London, 2004, pp. 2-3.

16 Сложене ванредне ситуације могу се дефинисати као нешто што: се јавља са или без упозорења, изазива или прети изазивању смрти и/или доводи до појаве рањавања и озбиљног прекида нормалног обављања животних активности и оставања последице на већи број људи, а не може му се супротставити у нормалним условима. Примери за сложене ванредне ситуације: акциденти, природне катастрофе, недостатак основних животних потрепштина, терористичке активности, и сл. (What is a major emergency?, Internet, 20/01/08, http://www.co�entr�.go�.uk/ccm/content/cit�-ser�icesdirectorate/public-protection/emergenc�-planning/emergenc�planning.en;jsessionid=bljqzmm_-Oq_. )

17 У истом документу под великим инцидентом се подразумева �’ванредна ситуација која захтева примењивање специјалних У истом документу под великим инцидентом се подразумева �’ванредна ситуација која захтева примењивање специјалних механизама служби хитне помоћи, националне здравствене службе или локалне власти у случају: почетног збрињавања, спашавања и превоза великог броја жртава; посредној или непосредној умешаности великог броја људи; решавање великог броја захтева обично од стране полиције који вероватно долазе од јавности и медија; потреба за комбиновањем ресурса две или више служби хитне помоћи; мобилизација и организација служби хитне помоћи и помоћних организација, нпр. локалне власти како би се обезбедила брига о мртвима, тешко повређеним или великом броју бескућника.’’ (р. 71)

18 Dealing with disaster, (Re�ised Third Edition), Cabinet Office, p. 1.

19 Emergency, Internet, 27/11/07, http://en.wikipedia.org/wiki/Emergenc�.htm.

20 Ivan Toth, ‘’Upravljanju u katastrofama svaka zajednica mora posvetiti posebnu pažnju’’, u: Ivan Toth, Zdravko Židovec (ur.), Kako se štitimo od katastrofa, Hrvatski Crveni križ, Državna uprava za zaštitu i spasavanje, Veleučilište Velika Gorica s pravom javnosti, Zagreb, 2007, str. 6

САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ БЕЗБЕДНОСТИ ОД ПОЖАРА

4

У нашој литератури у неколико наварата покушано је одговорити шта је то ванредна ситуација. Тако, Мило Бошковић под ванредним околностима подразумева „нередовне прилике, стање битно поремећених друштвених, економских, политичких односа. Устаљено је мишљење (криминолошка претпоставка) да сви облици ванредне околности битно узрокују криминалитет: посебно у условима ратног стања, посткатастрофалним раздобљима, у време побуна, нереда, социјалних немира. Има и мишљења да су неспорно узрок криминално узрочни само ратни услови, док су елементарне катастрофе у том погледу пренаглашене: а њима се стиче такав утисак због информативно предимензионираних случајева и појачане активности полиције.”21 Под ванредном ситуацијом разумевамо и „неповољан скуп фактора и догађаја који угрожавају животе људи, нарушавају услове за њихов нормалан рад, онемогућавају производњу, привредну и друге врсте делатности, свакодневни живот.”22

Кешетовић и Кековић тврде да ванредна ситуација још увек није кризна, иако пред традиционалне творевине поставља ванредне захтеве. Ванредна (хитна) ситуација је шири појам од кризе, јер је свака криза уједно и одређена ситуација, док свака ванредна ситуација не мора да буде криза. Оно што је за неку друштвену групу или заједницу (у географском смислу) само ванредна ситуација (велики пожар, тешка саобраћајна несрећа) за непосредне актере може бити велика криза или катастрофа. По њиховом мишљењу, дискрепанца између појма кризе и ванредне ситуације је релативно прецизна и логична. Сржни елементи за разликовање су јасноћа природе, карактера и димензија догађаја који постоје код ванредне ситуације, али не и код кризе. У односу на кризе ванредна ситуација се углавном решава рутинским оперативним процедурама у оквиру постојећих капацитета организације, односно заједнице. Друга разлика је у достатности ресурса за решавање ванредне ситуације, што код криза није случај.23

Наши поједини стручњаци за безбедност развили су засебне термине за ванредне ситуације. Тако их је Станко Костић прозвао као посебна безбедносна стања. Станко Костић истиче да је стање општији појам од појма ситуација. У једном стању могу се мењати ситуације. Безбедносно стање може се конкретизовати и дневним ситуацијама.24 Посебно безбедносно стање егзистира као последица дејстава одређених узрока и прилика, притом они немају карактеристику конзистентности или утврђене цикличне закономерности у њиховом настанку и облицима у којима се манифестују у реалном свету. Отуда, „...у посебним безбедносним стањима има за циљ да у конкретном месту и утврђеном времену: 1) спречи наступање негативних последица у области безбедности; 2) ако су негативне последице наступиле да локализује и сузбије њихово дејство, и 3) ако су негативне последице наступиле, да у границама законом утврђене надлежности умањи њихово негативно дејство.”25

Поделу посебних безбедносних стања коју је одредио Станко Костић по основи предвидивости: она која у принципу нису предвидива; хипотетично предвидива; ограничене предвидивости; и предвидива.

Већина реал-политички настројених стручњака питање ванредних ситуација схватали су: „Под другим ванредним приликама,...., подразумева се оружана или друга активност којом је непосредно угрожена независност земље, њен суверенитет и територијална целокупност и уставом утврђено друштвено уређење.”26 Заговорници овог приступа безбедности остали су на становишту о питању ванредних ситуација, као о питању које је повлашћено држави, док други у разматрање узимају њено шире значење: „...долази се до закључка да ванредне прилике нису изворно, већ изведено стање, односно наша квалификација за поремећено стање друштвених односа до степена у којем је битно отежано функционисање друштвено-економског и политичког система, било на деловима или целој територији државе.27

21 Мило Бошковић, Криминолошки лексикон, Матица српска, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 1999, стр. 41.

22 Вера Белокапић-Шкунца, �’Руковођење у ванредним ситуацијама’’, Безбедност 5/’05, Број 5, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 2005, стр. 894, превод оригинала: Архипова, Н. И, Б. Б. Управление в чрезв�ча�н�х ситуаци�х, Росси�ски� Государственн�� Гуманитарн�� Университет, Москва, 1994.

23 Желимир Кешетовић, Зоран Кековић, Криза и кризни менаџмент – Прилог концептуалном и терминолошком разграничењу, рад у припреми, стр. 5.

24 Исто, стр. 221.

25 Исто, стр. 222.

26 Велиша Марковић, �’Садржај, припрема, доношење и ажурирање ппланова за ванредне прилике’’, Безбедност, број 2, година XXXII, ВШУП, Београд, 1990, стр. 145-146.

27 Бошко Тодоровић, Душан Вилић, Ванредне прилике, Привредапублик, Београд, 1989, стр. 21.

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА (ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ И НАЦИОНАЛНИ ОРГАНИ ЗА УПРАВЉАЊЕ)

5

У Уставу Републике Србије проглашеном 2006. године, за ванредну ситуацију, користи се термин јавна опасност.28 У члану 200 (Ванредно стање) наводи се да „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, Народна скупштина проглашава ванредно стање.” Слично, и у Европској конвенцији о људским правима и основним слободама (Рим, 4. новембра 1950. године) уврштен је термин јавна опасност. У чл. 15. наведено је: „У доба рата или другеУ доба рата или друге јавне опасности која прети опстанку нације, свака Висока страна уговорница може да предузме мере које одступају одети опстанку нације, свака Висока страна уговорница може да предузме мере које одступају одти опстанку нације, свака Висока страна уговорница може да предузме мере које одступају од њених обавеза по овој Конвенцији, и то у најнужнијој мери коју изискује хитност ситуације, с тим да такве мере не буду у нескладу с њеним другим обавезама према међународном праву.” У Уставу СФРЈ из 1974. употребљава се израз ванредна прилика, а у Уставу СРЈ из 1992. године ванредно стање. Ратко Стојановић у својој књизиРатко Стојановић у својој књизи29 за ванредне ситуације каже „када друштво редовним активностима (превентивним, оперативним и одржавањем) не може да спречи, умањи и отклони последице изазване опасностима, оне добијају карактер ванредних ситуација.”

У Предлогу Закона о заштити и спасавању Републике Србије (предложио га је Сектор за заштиту и спасавање МУП Србије), у оквиру члана 2, дефинисан је појам ванредних ситуација: „Ванредна ситуација у смислу овог закона, јесте: елементарна непогода (земљотрeс, поплава, бујица; олуја, јака киша, електрична пражњења и град, атмосферска непогода, суша, снежни нанос и лавина, нагомилавање леда на водотоку, одроњавање и клизање земљишта), техничка и технолошка несрећа, или несрећа техногеног карактера (пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес, удес у рудницима и тунелима, хаварија на електроенергетским постројењима, нафтним и гасним постројењима, објектима у којима се држе и користе радиоактивне материје (нуклеарним постројењима), телекомуникационим и информационим системима), угрожавање здравља грађана и животне средине услед дејстава опасних материја и других стања опасности, епидемија заразних болести, епидемија заразних сточних болести, појава штеточина и биљних болести, као и сличне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и животе људи и животну средину или да проузрокују штету већег обима.”30 Наиме, у предлогу закона су дословно побројани могући облици ванредних ситуација, али наравно, није дата једна уопштена дефиниција.

Занимљиво је поменути да се у Нацрту закона о цивилној заштити, који је предложила Управа за ванредне ситуације Министарства одбране Републике Србије ванредна ситуација од природних, техничких и других несрећа сматра стањем када су ризици и претње или последице природних и других несрећа и опасности по становништво, животну средину и материјална добра, таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, те је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада. Ванредне ситуације у смислу овог закона, сматрају се и последице настале ратним разарањем и тероризмом. Катастрофа се разумева као сваки природни или техничко-технолошки догађај који, на територији Републике Србије, величином, интензитетом и неочекиваношћу угрози здравље и животе већег броја људи, материјалних добара и животне средине, а чији настанак није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби или органа локалне заједнице, а у катастрофе спадају и последице ратног разарања и тероризма. Несрећа, по мишљењу твораца овог предлога, је догађај проузрокован изненадним деловањем природних сила, техничко-технолошких или других фактора који угрожава здравље и живот људи, животиња, односно изазива штету материјалним и другим добрима и животној средини, а чије последице могу да отклоне снаге који се заштитом и спасавањем баве као редовном делатношћу.31 У члану 7 предложеног закона, наведено је тридесетак појмова (попут ризика, хитне ситуације, удеса и сл.) који су важни у утврђивању ванредне ситуације и појмова везаних за ову област.

Последњих година на територији Србије, неколико пута је проглашавано ванредно стање. Осим бомбардовања

28 Јавну опасност одређујемо као латентно, потенцијално тешка ситуација, опасно стање које прети да угрози популацију или добро на одређеној територији, акваторији или у ваздушном простору. То може бити радња којом се угрожава неко добро или становништво и радња којом је неко добро повређено или су угрожени животи грађана.

29 Др Ратко Стојановић, Заштита и спасавање људи и материјалних добара у ванредним ситуацијама, Војноиздавачки завод,Др Ратко Стојановић, Заштита и спасавање људи и материјалних добара у ванредним ситуацијама, Војноиздавачки завод, Београд, 1984, стр. 8.

Видети у: Драган Млађан и група аутора, Историја професионалне службе заштите од пожара у Београду, ZELNID, Београд, 2004, стр. 13-21.

30 Закон о заштити и спасавању, (Предлог), Београд, 2007, чл. 2.

31 Нацрт закона о цивилној заштити, Министарство одбране Републике Србије, Београд, март, 2008, чл. 7.

САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ БЕЗБЕДНОСТИ ОД ПОЖАРА

6

НАТО 1999. и убиства премијера Ђинђића 2003. године, ванредно стање је проглашено и у општини Костолац због поплава 14. априла, као и у Бабушници због проблема са водоснабдевањем 8. децембра 2007. године.

У Душановом законику регулисано је питање пожара као ванредна ситуација. У преводу Барањског преписа у делу „О паљевини” тачке 98. и 99. то се наглашава. Важност борбе против ванредних прилика, у овом случају пожара, увидео је и Књаз Милош, који је попечитељу Внутрених дела наредио да изради акт којим би се регулисало питање превенције пожара. Протић је у року неколико седмица са сарадницима сачинио „Уредбу противу пожара”. Документ се састојао од 15 чланова.32 У Зборнику закона и уредби Кнежевине Србије уз 1840. године (Књаз Милош га је донео уз сагласност турског султана), у Закону о надлежности, преведено на данашњу организацију Министарстава, унутрашњим пословима (ПОПЕЧИТЕЛЬСТВО ВНУТРЕНЬИ ДЪЛА) (члан 6.) стављено је у надлежност „предупређење пожара, поплава и других непогода и томе слично”, као једно од основних дужности тадашње српске полиције.33

Након мноштва дефиниција, закључујемо да је ванредна ситуација веома битна парадигма у савременом сагледавању безбедности.34 Ширењем захвата појма безбедности, шири се и значење појма ванредна ситуација. Будући да се modus �i�endi у темељу мења од краја претходног века, стање у међународним односима можемо одредити као стање под „сталном претњом” или „стање под константном ванредном ситуацијом”.

ДРЖАВА И БЕЗБЕДНОСТ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

Од настанка првих облика државе, а нарочито од устројења међународног поретка након Вестфалског мира 1648. године, она преузима на себе многе обавезе, између осталог очување мира и поретка на својој територији. Временом, безбедност постаје обавеза, а појединац, његова слобода и право nervus rerum државе. Стручњаци, али и политичари постају свесни да држава, без властитих грађана нема довољно капацитета да одговори на све изазове, ризике и претње безбедности. Настају први штабови цивилне заштите (одбране) који с друге стране, постају саставни део државног система. Цивилна одбрана „обухвата одбрану цивилног друштва од политичке доминације, идеолошких утицаја и привредног искоришћавања у условима рата, при чему се не запоставља ни заштита и спасавање становништва, материјалних и културних добара у условима мирнодопских ванредних ситуација” (курзив аутора).35

Цивилна одбрана се данас углавном сматра делатношћу стратегијске важности, усредсређена на заштиту и одбрану како од ратних дејстава тако и од мирнодопских несрећа. Често се тај појам еквилибрира са цивилном заштитом, а у последње време учестао је назив цивилно планирање за ванредне ситуације (Ci�il Emergenc� Planning). Оно се објашњава као подручје које чини голем корпус делатности: приправљање за стално функционисање друштва у случају ванредних ситуација нижег степена или великих катастрофа, укључујући рат. Она има за циљ спречавање техничко-технолошких катастрофа (изазваних од стране човека), ублажавање последица природних несрећа, заштита становништва, националног богатства и околине. Овим термином тежи се уопштавању и општеприхваћености, прецизније, инкорпорирању цивилне одбране у ужем, али и ширем значењу.36

Концем претходног века и почетком овог, државе покушавају да се ухвате у коштац са проблемом ванредних ситуација на нов начин. Веће државе које поседују довољно капацитета граде посебне владине органе за спречавање, ублажавање и превазилажење последица ванредних ситуација. Земље као што је Србија стварају посебне секторе унутар појединих министарстава за овакву врсту безбедносних проблема.

32 Видети у: Драган Млађан и група аутора, Историја професионалне службе заштите од пожара у Београду, ZELNID, Београд, 2004, стр. 13-21

33 СБОРНИКЪ ЗАКОНÂ И УРЕДБÂ И УРЕДБЕНЬÎ УКАЗÂ ИЗДАНЬÎ у Кн�жеству Србскомъ, Печатано у кн�игопечатн�и Кн�жества србскогъ (репринт), у Београду, 1840.

34 Можемо је и окарактеристи као догађај или појаву која угрожава и из основа мења услове и начин живота грађана и битноМожемо је и окарактеристи као догађај или појаву која угрожава и из основа мења услове и начин живота грађана и битно ремети биљни и животињски свет на одређеној територији, акваторији или у ваздушном простору, што захтева огромне (ванредне) људске и материјалне потенцијале за враћање у пређашње, редовно стање (економско, политичко, еколошко, и сл.).

35 Владимир Ј. Јаковљевић, Систем цивилне одбране, Факултет цивилне одбране, Београд, 2006, стр. 12.

36 Ibid, стр. 13.

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА (ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ И НАЦИОНАЛНИ ОРГАНИ ЗА УПРАВЉАЊЕ)

7

У САД у оквиру Секретаријата за унутрашњу безбедност (Department of �omeland Securit�), постоји Национални систем за менаџмент инцидентима (National Incident Management System) као и Систем за руковођење инцидентима (Incident Command System). Под Секретаријатом налази се Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама (Federal Emergency Management Agency – FEMA) која је главни руководећи орган у случају ванредних ситуација. Цела држава је раздељена на десет региона и свака има своје одељење Агенције. Ова Агенција има за циљ да проблеме безбедносних инцидената сведе на локални ниво и да оспособи локалне или власти државе-чланице да самостално управљају ванредном ситуацијом. У случају да се прогласи „Инцидент од националног значаја,” секретар унутрашње безбедности ће поступити по Националном плану за одговор на ванредне ситуације (National Response Plan).37

У Канади постоји Јавна сигурност Канаде (Public Safety Canada – PSC) као национална агенција за управљање ванредним ситуацијама. Свака канадска провинција је дужна да на властитој територији организује управљање у ванредним ситуацијама. PSC координира и подупире покушаје федералне владе да осигура безбедност и сигурност за своје грађане. Агенција сарађује са почевши од владе, преко различитих заједница и организација до приватног сектора, као и са другим ентитетима. Рад је утемељен на различитим законима и правилима.38

У Русији постоји Министарство за цивилну одбрану, ванредне ситуације и несреће (Совет Безопасности Российской Федерации) која под својим окриљем има заштиту од пожара, цивилну одбрану, потрагу и спашавање преживелих у несрећама. Ова служба има тимове који се баве спашавањем преживелих у несрећама и катастрофама. Ово министарство је први пут показало своје капацитете током велике кризе у граду Беслану када су терористи под опсадом држали школу и где је живот изгубило на десетине ученика и њихових родитеља. Министарство је организовано по територијалном принципу, док су јединице специјалног карактера под директном командом министра.39

Државе Југоисточне Европе различито су решиле питања својих структура за спречавање и деловање у ванредним ситуацијама. Већина ових држава су такве тимове и структуре утврдиле у оквиру појединих министарстава, нарочито у склопу министарстава одбране и унутрашњих послова. У Мађарској је основан Национални директорат за управљање несрећама у оквиру министарства унутрашњих послова; Турска је устројила Генерални директорат за управљање ванредним ситуацијама, а Румунија Национални комитет за ванредне ситуације као и Генерални инспекторат за ванредне ситуације. Ако сагледамо бивше државе СФРЈ, Хрватска има Државну управу за заштиту и спашавање, Босна и Херцеговина Сектор цивилне заштите у склопу Министарства за безбедност, а у Македонији Центар за кризни менаџмент као засебна владина агенција.

У Србији, цивилна заштита налази се под окриљем Министарства одбране. Недавно је у оквиру Министарства одбране образована Управа за ванредне ситуације. Неке од првих задатака који је ова управа морала да обави је и питање проналажења и уништавања неексплодираних средстава. Будући да је област цивилне заштите мултидисциплинарног карактера, сарадња са другим државним органима је неизбежна. Ванредна пажња усмерена је на одељење за цивилну заштиту и постојећа 33 центра цивилне заштите за осматрање и обавештавање. Управа је предложила Закон о цивилној заштити који се ослања на стари систем цивилне заштите, али у обзир узима савремене изазове, ризике и претње. Нацртом закона је предвиђено да се на одређеном делу територије објави ванредна ситуација, а словом тог закона председник општине користи све постојеће државне и приватне ресурсе како би се заштитили житељи и њихова добра. Закон предвиђа да буде обавезујући за све. По мишљењу предлагача закона, ванредна ситуација није исто што и ванредно стање и она је знак за акцију.

Организације које делују у случају ванредних догађаја, организоване су под другим министарствима (Министарство здравља — Служба хитне помоћи, Министарство за науку и заштиту животне средине — мобилне екотоксиколошке јединице, рударске спасилачке екипе, екипе за интервенисање које постоје у великим и сложеним предуизећима и сл.), док су поједине образоване на добровољној основи у ускостручном облику (Организација Црвеног крста, Горска служба спасавања, Републички хидрометеоролошки завод, ронилачки клубови, спелеолози, алпинист, и сл.).

Сектор за заштиту и спасавање у оквиру Министарства унутрашњих послова обавља послове усредсређене на

37 Federal Emergency Management Agency, Internet, 24/11/07, http://www.fema.go�/.

38 Public Safety Canada, Internet, 23/11/07, http://www.publicsafet�.gc.ca/.

39 Совет Безопасности Российской Федерации, Internet, 26/11/07, http://www.scrf.go�.ru/.

САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ БЕЗБЕДНОСТИ ОД ПОЖАРА

8

заштиту од пожара и спасавање угрожених и материјалних добара, врши процену стања, пружа стручну и другу помоћ надлежним органима и организацијама у функционисању система заштите и спасавања, учествује у интервенцијама при несрећама (техничко-технолошким и природним), итд.

Сектор за заштиту и спасавање МУП-а Србије има обједињену мисију и задатке, што можемо представити као: припрему за ванредне ситуације; спречавање ванредних ситуација; одговор на ванредне ситуације; и опоравак после ванредних ситуација. Основни циљеви постављени пред Сектор су: умањити губитке добара и житеља; скрајнути патње и немире изазване несрећама; припремити нацију за последице тероризма; служити као јавни сервис у пружању информација о управљању у ванредним ситуацијама; створити боље радно окружење за запослене; и преточити Сектор у пројекат већих размера.40

Овај сектор има овлашћење и да врши надзор у производњи, промету и превозу опасних материја. Он остварује прекограничну и међународну сарадњу из своје надлежности у складу са преузетим обавезама из области заштите и спасавања дефинисаних међународним конвенцијама и декларацијама, због извођења заједничких вежби, зеједничког деловања и размене информација. Остварује сарадњу са многобројним струковним организацијама и сличним службама у другим државама.41

У Србији постоји размимоаилажење између стручњака и научника за безбедност, ко би требало да има примат у заштити и спасавању и цивилној заштити, односно у управљању ванредним ситуацијама. Једни заговарају приступ да Министарство одбране треба да се стара за такав облик безбедносних проблема, други тврде да је то Министарство унутрашњих послова, трећи да службе могу да функционишу ако добро сарађују иако припадају различитим министарствима (Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и др.) четврти да треба постојати посебна агенција која би обједињавала све остале органе уколико се догоди нека несрећа.

ЗАКЉУЧАК

У стручној и научној светској литератури, појам ванредне ситуације датира још с почетка претходног столећа. Још тада, многи стручњаци за питања безбедности, утврђивали су списак појмова везан за ванредну ситуацију. Многи руски и енглески научници, па и њихове тадашње владе, уочавају да је тај појам од големе важности, јер обухвата многа питања, уско сувислих за претње безбедности.

У савременој литератури, постоји силество дефиниција и назива за појам ванредне ситуације. У разради термина, утврђено је да је то у начелу, један исти појам – ванредна ситуација. Ванредна ситуација је догађај или појава која угрожава и из основа мења услове и начин живота грађана и битно ремети биљни и животињски свет на одређеној територији, акваторији или ваздушном простору, што захтева огромне људске и материјалне потенцијале за враћање у пређашње, редовно стање (економско, политичко, еколошко, и сл.).

Како су становници различитих држава били погођени истоврсним природним, али и техничко-технолошким непогодама, државе су биле принуђене да међусобно сарађују, како би предупредиле или умањиле последице катастрофа. Отуда у први план интересовања држава долази тзв. људска безбедност.

Многе државе оснивају различите органе и агенције за реаговање на ванредне ситуације. У Србији постоје размимоилажења у погледу организације за управљање у ванредним ситуацијама. Неки стручњаци сматрају да је потребно да се оснује посебна агенција за ту врсту послова, други сматрају да за то треба да буде одговорн МУП, трећи војска, итд. Постојећи Сектор за заштиту и спашавање у оквиру МУП, не задовољава потребе државе, исто тако ни Управа за ванредне ситуације у оквиру Министарства одбране, али заједно чине једну сувислу целину. Струковне организације и ускостручни мобилни тимови саставни су део корпуса за заштиту и спашавање становника и њихових добара у случају ванредне ситуације. Те организације су: Служба хитне помоћи, рударске спасилачке екипе, екипе за

40 Предраг Марић, Душко Томић, „Нови институционални оквири превенције ванредних догађаја и њихов значај”, Безбедност 4/06, ВШУП, Београд, 2006, стр. 589-597.

41 Сектор за заштиту и спасавање, Internet, 23/11/07, http://prezentacije.mup.sr.go�.�u/sektorzazastituispasa�anje/1%20modul%20%20O%20NAMA/Onama1.htm.

5

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА (ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ И НАЦИОНАЛНИ ОРГАНИ ЗА УПРАВЉАЊЕ)

9

интервенисање које постоје у великим и сложеним предузећима, Горска служба спасавања, алпнистичка и ронилачка удружења и др.

Не спроводи се у потпуности обавеза планирања активности заштите и спасавања у ванредним ситуацијама (обухваћена законима о одбрани, законом о водама , заштити од пожара, заштити од елементарних непогода, заштити од јонизујућих зрачења, одлуци о образовању координационог тима за хемијске удесе већих размера, заштити на раду и др.

Апстракт: Аутори у овом раду полазе од чињенице да природне и техничко-технолошке несреће доводе до великих неприлика и утичу на нормално функционисање живота људи. Дефинисањем појма ванредна ситуација води до бољег разумевања безбедности уопште. Државе, када појам безбедности задобија екстензивно значење, оснивају националне институције за управљање ванредним ситуацијама.

Кључне речи: ванредна ситуација, ванредни догађај, елементарна несрећа, катастрофа, цивилна заштита. .

9