Seminarski Rad - Agrarno geografske Karak.obrenovaca

Аграрно-географске карактеристике општине Обреновац

Увод

„Вукодраж, Пештан, Тамнава, Колубара и Сава уопште нису познате као Тигар, Еуфрат, Инд, Јангценкјанг и Нил. Канал Велика бара цеди њиве Нурче и Ворбиса и ни приближно није велик као канал који спаја Дунав и Мајну. Плошће заиста није међуречје; Кик није Арарат.

А на тако малом простору ипак нађосмо и чамац још из неолита, а војници Флавијеве легије плату своју изгубише и Драгутин, потомак Урошев, дворце и манастире градише. Земљоделци воловским запрегама производе своје чак до Беча и Пеште продаваше. Ко ће сада израчунати колико брашна, шишарки, пекмеза, цигле и црепа, меса и кожа пређе дереглијама код Забрежја у моћну Аустроугарску. И то све у нашој маој вароши која се не може не волети.

Палеж који Обреновцем постаде, сведок је многих рађања и одрастања, венчања и сахрана, живљења и погибија. Његови сокаци, макар били и каљави, чувају приче о људима и догађајима. Захвални смо свима који су своје приче испричали и за свој труд никакву накнаду нису тражили....“1

.

Географски положај општине

1 Ђурђевић,М. (2004). Пулс вароши . Обреновац: библиотека „Влада Аксентијевић“

1


Обреновац,седиште је једне од 17 београдских општина; налази се на ушћу реке Колубаре у Саву, 28 километара југозападно од Београда. Обреновачка општина захвата површину од 411км квадратних и по пространству је, после Палилуле, највећа београдска општина. На истоку и југу, широким долинама Колубаре и Тамнаве, улази у Шумадију; на западу додирује огранке Поцерине а на северу јој је граница река Сава. У планетарним размерама налази се између 44 степена 30 минута и 13 секунди и 44 степена 43 минура северне географске ширине, односно19 степени 58 минута 51 секунда и 20 степени 20 минута и 25 секунди источне географске дужине. Растојање између најсеверније и најјужније тачке, односно у правцу север-југ износи 23,5 км. Најсевернија тачка налази се на реци Сави (44 степена 33 минута односно 20 степени 13 минута 55 секунди); док се најјужнија налази на реци Колубари (φ=44 степена 30 минута 13 секунди односно λ=20 степени 14 минута 28 секунди). Растојање између најисточније и најзападније тачке односно у првцу запад-исток износи 28,4км. Најзападнија тачка налази се на реци Вукодражу (φ=44 степена 37 минута 10 секунди односно λ=19 степени 58 минута 51 секунди) а најисточнија на Жутом брду (φ=44 степена и 38 минута односно λ=20 степени 20минута 25 секунди). 2 Поред града Обреновца и четири градске месне заједнице, у саставу општине је још 25 сеоских насеља: Баљевац, Барич, Бело Поље, Велико поље, Вукићевица, Грабовац, Дрен, Дражевац, Забрежје, Звечка, Јасенак, Кртинска, Конатице, Љубинић, Мала Моштаница, Мислођин, Орашац, Пироман, Пољане, Ратари, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће. Градско подручје простире се на 42 км квадратна а насеља у општини појединачно у просеку на по 14,2 км квадратна.

Разноврсност географског положаја општине Обреновац садржана је у чињеници да се она у регионалној подели налази на контакту панонске и перипанонске Србије. Ако се за границу између низије и обода панонског басена узму природне границе тј. Сава и Дунав, онда територија општине Обреновац припада перипанонској Србији. Комплексност положаја садржана је у чињеници да део територије општине западно од реке Колубаре припада Западној Србији, док делови источно од Колубаре у регионалном смислу припадају Шумадији. Западна Србија је пространа регија између доње Саве и Дрине, Шумадије и Западног Поморавља, са низом микрорегија: Мачва, шабачка и обреновачка Посавина (Посавска Србија), Доња Колубара, Тамнава....3 Граница између шабачке и обреновачке Посавине представљена је ниским развођем тј. Провско-свилеувском гредом која се протеже од села Прова на Сави до села Свилеуве на Тамнави. Недовољно је јасна граница између делова општине који припадају обреновачкој Посавини и доњој Колубари. Наиме, доња Колубара захвата и део Посавине, а то је простор који се налази са леве стране доњег тока реке Колубаре, па би адекватнији назив био колубарска Посавина.4 На основу изнетог може се уочити зашто је географски положај општине Обреновац сложен и разноврстан.

2 Драгићевић С. 2004.3 Марковић Ј., Павловић М. 1995.4 Јовановић Б.,1956.

2


Слика 1: Карта општине Обреновац

Мало је крајева у Србији који се, по саобраћајним погодностима, могу поредити са Обреновцем и његовом околином. Реком Савом, која има статус међународне пловне реке, Обреновац је повезан са Црним, а системом канала Рајна-Мајна-Дунав и са Северним морем. У близини је београдског аеродрома „Никола Тесла“. Мостом код Остружнице, раздаљина од аеродрома до Обреновца је свега 20км. Преко територије општине Обреновац пролази коридор Е 763 који Београд повезује са јужним Јадраном. У близини је и јужна обилазница око Београда, а довршавањем моста преко Саве код Термоелектране Никола Тесла, Обреновац ће преко Бољеваца и Сурчина добити краћу и бржу везу са Војводином, аутопутем Београд-Шид и даље ка средњој Европи. Преко Обреновачке општине иде 29км магистралног државног пута првог реда Београд-Обреновац-Шабац-Лозница, који представља везу са Републиком Српском и Босном и Херцеовином као и 73,5км регионалних путева другог реда који повезују Обреновац са Ваљевом и Ибарском магистралом. Свему томе треба додати и 28км железничких индустријских колосека.

3


Са физичко-географског аспекта највећи део општине ограничен је природним границама док је само мањи део оивичен административном поделом. На северу граница општине Обреновац према Срему је у потпуности природна и пружа се средином реке Саве. Источна граница према општинама Чукарица и Барајево одређена је теменима и косама, у највећем делу је природна и пролази кроз највиши део територије општине. Према општини Лазаревац, граница је релативно кратка и извучена дуж вододелница и водосливница. На југу, према општини Лајковац граница је потпуно природна и одеђена је токовима Колубаре и Тамнаве. Граница према општини Уб је великим делом административна, а то се добро уочава између атара села Љубинић и Јошева, као и према западу све до реке Вукодража. Према Владимирцима, граница је највићим делом природна и протеже се реком Вукодражом. Као што се из приказа о границама територија може закључити, општина Обреновац се граничи са следећим општинама: Чукарица, Барајево, Лазаревац, Уб и Владимирци.

Природни услови

Највећи део тла општине Обреновац је изразито равничарски, док су поједини делови брежуљкасти и благо брдовити, према западним падинама Авала и Парћанског виса на истоку и југоистоку, и ка Поцерју на западу. У брдовитом делу доминира врх Буквик, у атару села Мислођин, висок 221м, а најнижа тачка је 73м надморске висине, у простору Плошће, унутар широког меандра Саве око атара села Забрежје.

Слика2: Тродимензионални приказ рељефа општине Обреновац

4


Основне климатске карактеристике општине Обреновац условљене су њеним географским положајем, широком отвореношћу према Панонској низији и орографским особеностима терена. Због своје отворености према северу, на овом простору осећа се утицај континенталног плувиометријског режима. У зимском периоду, продор хладног ваздуха са севера условљава осетан пад температуре ваздуха, док продор хладног ваздуха из области Карпата условљава хладно, ветровито и суво време. Општина Обреновац лежи у средини умереног климатског појаса и одликује се углавном умерено-континенталном климом. На временске прилике ове територије снажно утичу циклони који долазе из Ђеновског залива, крећу се долином Саве и даље долином Дунава одлазе према Црном мору. Ови циклони условљавају максимум падавина крајем пролећа и почетком јесени. У периоду од1961-1990. просечна количина падавина за Обреновац износи 647,2мм, при чему је најкишовитији месец јун са 84,4мм, а најсушнији фебруар са 40,2мм. Средњи годишњи ваздушни притисак је око 1006мб (на око 80м надморске висине,тј. висини на којој се налази Обреновац), при чему је важно нагласити да је највећи ваздушни притисак у јануару 1010мб а најнижи у априлу 1003мб. У Обреновцу ветар најчешће дува из југоисточног квадранта, тако да се сваког трећег дана јавља ветар из тог правца.

Слика 3: Ружа ветрова на простору Обреновца у периоду 1961-1990.

У хидролошком погледу, општина Обреновац је окружена речним токовима који највећим делом представљају граничне токове. Средином територије протиче река Колубара која настаје спајањем Јабланице и Обнице код Ваљева. Хидролошка осматрања у сливу Колубаре започета су 1923. године постављањем водомерне летве у Обреновцу. Колубара има карактеристике бујичног речног тока па представља опасност због честих изливања, као и Тамнава која је данас знатно скраћена и улива се у Колубару код Великог Поља. Територија општине је богата и подземним водаа, што представља погодност и имаће велики значај у будућем периоду када ће проблем воде бити још доминантнији и компликованији.

5


Аграрно становништво

Развој и ширење Обреновца, некада мале и неугледне вароши,започео је седамдесетих година прошлог века, а највећим делом је условљен изградњом термоелектрана „Никола Тесла“ А и Б у Обреновцу и Ушћу, као и сада већ непостојећим предузећем „Прва Искра“ у Баричу. Развој индустрије условио је изразито повећање броја становнка, потреба за већим количинама питке воде, али и проблеме везане за одвођење отпадних вода. Градску општину чине, осим градског језгра и 28 сеоских насеља са укупно 74 079 становника ( попис 2002. године). У периоду од 1948-2002. број становника на простору општине Обреновац се повећао са 41 024 на 74 079. Међутим, посматрано по пописним периодима популациони раст се карактерише смањивањем интензитета. Након интензивног популационог раста седамдесетих и осамдесетих који је у непосредној вези са изградњом индустријских постројења и отварањем радних места, деведесетих је пораст био изразито мањи.

Број домаћинстава у периоду од 1948-2002. повећан је са 8 800 на 23 856, односно са 15 056 или просечно годишње за 279 домаћинстава. Дакле, њихов број на овом простору је растао брже од просека Централне Србије. На подручју Обреновца, 2002. је било 23 856 домаћинстава просечне величине 3,1 члан (у градским 3,0 ; приградским 3,1 и сеоским 3,2). Као резултат популационе динамике у периоду 1948-2002.,на подручју општине дошло је до промене густине насељености са 100,1 становника по километру квадратном на 180,7. У градском насељу у послератном периоду коефицијент опште насељености се повећао око 5 пута, у приградским око 2,7 пута а у сеоским је насељеност остала непромењена, 84,8 становника по километру квадратном.

Према попису из 2002. на простору општине је евидентирано 5 980 активних пољопривредника, односно 19,6% од укупног активног становништва ( у граду 0,9% у приградским 7,4% а у сеоским 42,9%). У односу на ове просечне вредности на нивоу општине и типовима насеља, посоје значајна одступања, и првенствено у сеиским насељима. Наиме, у 12 села учешће активног пољопривредног у укупном активном је изнад просека ( 42,9%) за сеоска насеља, а у 7села је ово учешће преко 50%. На основу јасно изражених демографских промена у општини Обреновац, било је за очекивати да су се десиле и знатне промене у начину коришћења земљишта, па се из тог разлога наметнуло као неопходно анализирање насталих промена пре свега на пољопривредним површинама

Број становника општине Обреновац Активно пољопривредно становништво 74 079 5 980 (19,6% укупног становништва)

Табела 1: Удео пољопривредног становнитва у укупном по попису из 2002.

6


Структура површина

На територији општине Обреновац ¾ површине земљишта тј. 31 126 хектара је изразито пољопривредно. Конфигурација терена у овом крају погодује различитим гранама пољопривредне производње. У 19 села пољопривреда је основно занимање. У општини је регистровано 2 050 пољопривредних домаћинстава а највеће пољопривредно предузеће је АД „Драган Марковић“ са значајним ораничним површинама, воћњацима, објектима за одгој стоке и прерађивачким капацитетима ( млин, пекара, сушаре, фабрике сточн хране, кланица). Претежни део пољопривредног земљишта су оранице. На близу 3 000м налазе се повртњаци а најзаступњенији су у селима: Грабовац, Ратари, Кртинска, Ушће. На 1 277 хектара у општини Обреновац налазе се воћњаци. Пашњаци се простиру на 1 128 хектара а ливаде на 630 хектара,а укупна обрасла шумска површина 2002. године је 3 118 хектара.

Назив општине

1981. 1991. 2001.

Пољопривредна површина у хектарима

Пољопривредна површина у %





Обреновац

31 714 77,9 32 059 78,2 27 130 75,1

Табела 2: Пољопривредне површине у хектарима и њихово учешће у % у општини Обреновац

На основу предходне табеле може се уочити изражен тренд смањивања пољопривредних површина на простору општине Обреновац. Разлог томе је што се пољопривредом бави углавном старо становништво, које се из дана у дан смањује, док млади све више теже усавршавању и повећавању образовања, тако да је њихово интересовање за бављење пољопривредом у опадању. С тим у вези обрадиве површине бивају запуштене и тако се њихов број сразмерно смањује.

По попису из 2002. укупна пољопривредна површина општине Обреновац и 25 насеља износила је 30 701 хектар, док је по истом попису укупна пољопривредна површина у Србији износила чак 5 106 900 хектара.5, што значи да је удео пољопривредне површине ове општине у Србији просечан.

5 Републички завод за статистику-подаци за 2002. годину

7


Биљна производња

Већи део пољопривредне површине општине Обреновац налази се под ораницама, где је најзаступљенија ратарска производња кукуруза и пшенице, који су овде основне биљне културе.

Година Пшеница

Пожњевена површина у хектарима

ПриносУкупно у тонама Кг по хектару

2002 693 823 2 240 182 3228

Табела 3: Производња пшенице у Србији 2002.године

Година Пшеница

Пожњевена поршина у хектарима

Принос Укупно у тонама Кг по хектару

2002 4 179 13 495 19

Табела 4: Производња пшенице у Обреновцу 2002.године

ГодинаКукуруз



2002 1 196 353 5 586 426 4669

Табела 5: Производња кукуруза у Србији 2002.године

ГодинаКукуруз



2002 7 206 33 653 28

Табела 6: Производња кукуруза у Обреновцу 2002.године

ГодинаЈечам



2002 130 755 351 570 2 689

Табела 7: Производа јечма у Србији 2002.године

ГодинаЈечам



2002 787 2 117 16

8


Табела 8: Производња јечма у Обреновцу 2002.године 6

Поред ових биљних култура, значајна је и производња соје. Фабрика уља и протеина преради годишње 15-25 000 тона соје. Њени производи конкуренти су и на страним тржиштима, па постоје услови да се прерада соје знатно повећа.

Што се поврћа тиче гаји се парадајз, краставац, карфиол, кромпир, купус... Повртарској производњи погодује близина београдског тржишта, те се она одвија уз примену савремених агро-техничких мера, наводњавања, гајења модерних сорти, коришћења пластеника и стакленика.

Од воћа најзаступљенији је узгој јабуке са преко 302 регистрованих стабала. Шљива је знатно мање- нешто изнад 114 000 стабала, али је њихов принос у општини знатно изнад просека.

Сточна производња

Назив места Укупан број говеда

Укупан број оваца

Укупан број свиња

Укупан број живине

Обреновац 41 152 311 2 386Баљевац 90 211 330 1 518

Барич 74 287 412 4 184Бело Поље 92 162 255 1 524Бргулице 143 101 419 1 725Бровић 394 214 1 062 3 354

Велико Поље 497 958 1 308 5 282Вукићевица 264 242 589 2 645

Грабовац 865 806 2 231 9 753Дражевац 504 585 1 219 6 410

Дрен 416 354 1 263 4 145Забрежје 136 163 846 4 077Звечка 313 586 1 760 9 027Јасенак 204 211 328 2 063

Конатице 202 488 846 3 969Кртинска 250 114 840 3 140Љубинић 472 259 1 123 3 942

Мала Моштаница 91 240 413 3 368Мислођин 234 423 564 6 671Орашац 349 286 831 3 298Пироман 321 208 841 3 382Пољане 230 307 623 2 931Ратари 231 111 481 2 059Рвати 17 15 137 916Скела 292 390 1 083 6 631

Стублине 474 636 1 713 9 092Трстеница 344 319 1 226 3 812

Уровци 198 307 504 3 434Ушће 468 315 1 441 5 209

Табела 9: Укупан број грла по местима на територији општине Обреновац 7 6 Републички завод за статистику-подаци за 2002.7 Буџетско одељење општине Обреновац

9


Назив места Број условних грла говеда

Број условних грла оваца

Број условних грла свиња

Број условних грла живине

Обреновац 41 15,2 77,75 9,544Баљевац 90 21,1 82,5 6,072

Барич 74 28,7 103 16,736Бело Поље 92 16,2 63,75 6,096Бргулице 143 10,1 108,94 6,9Бровић 394 21,4 265,5 13,416

Велико Поље 497 95,8 327 21,128Вукићевица 264 24,2 147,25 10,58

Грабовац 865 80,6 557,75 39,012Дражевац 504 58,5 304,75 15,64

Дрен 416 35,4 315,75 16,58Забрежје 136 16,3 211,5 16,308Звечка 313 58,6 440 36,108Јасенак 204 21,1 82 8,252

Конатице 202 48,8 211,5 15,876Кртинска 250 11,4 210 12,56Љубинић 472 25,9 280,75 15,768

Мала Моштаница 91 24 103,25 13,472Мислођин 234 42,3 141 26,684Орашац 349 28,6 207,75 13,192Пироман 321 20,8 210,25 13,528Пољане 230 30,7 155,75 11,724Ратари 231 11,1 120,25 8,236Рвати 17 1,5 34,25 2,864Скела 292 39 270,75 26,524

Стублине 474 63,6 428,25 36,368Трстеница 344 31,9 306,5 15,248

Уровци 198 30,7 126 13,736Ушће 468 31,5 360,25 20,116

Табела 10: Број условних грла по местима на територији општине Обреновац

Говеда Свиње Овце ЖивинаУкупно 8 206 24 999 9 450 119 567

Табела 11: Укупан број грла у општини

Сточна производња на територији општине Обреновац прилично и у широком луку задовољава потребе локалног становништва. Осим тога, близина београдског тржишта само поспешује узгој стоке и његову продају.

10


Аграрно тржиште

Повећана потражња на сточним пијацама у Србији условила је благи раст цена категорије говеда чија је цена износила око 160 динара по килограму. Раст цена забележен је и код телади холштајн-фризијске расе, где такође постоје велике осцилације у ценама на сточним пијацама у Србији. На сточној пијаци у Обреновцу телад холштајн-фризијске расе могла су се купити по цени од 130 динара по килограму.

Услед повећане цене кукуруза као основног хранива, на сточним пијацама у Србији забележена је висока цена свиња, као и њихова повећана потражња и слаба понуда. На пијаци у Обреновцу понуда прасади до 15 килограма је слаба, а цена стагнира око 100 динара по килограму. У периоду од 2004.-2010. године број прасади се повећао за 60 000 тј. са 90 000 на 150 000.

Праћењем ситуације на сточним пијацама у Србији, запажају се изузетно уједначене цене за све категорије оваца. Незнатне варијације у цени унутар исте категорије везано је првенствено за расни састав и кондицију грла. Што се тиче броја оваца на сточној пијаци у Обреновцу у периоду од 2004.-2010.године, њихов број се повећао за 65 000 односно са 75 000 на 140 000 грла.

.

11


Закључак

На основу напред наведеног, може се рећи да је општина Обреновац врло повољна за живот и рад. Осим доброг привредног и економског положаја веома велики значај има и његов географски положај као и близина престонице. Једна је од ретких општина у Србији у којој се бележи мали број становника који се исељавају. Домаћем становништву ова општина пружа пристојне услове за живот тако да младе генерације већином остају настањене у Обреновцу.

12


Литература:

1.Драгосавац,И. (2009). Обреновац. Београд: Press Express.;2.Грчић,М. (1985). Географске карактеристике пољопривреде општине

Обреновац.Београд: Зборник института за географију ПМФ.;3.Пулс вароши, прилози за монографију Обреновца (2004).Обреновац:

Библиотека „Влада Аксентијевић“.;4.www.stips.minpolj.gov.rs.5.www.ekofod.org.rs.6. www.obrenovac.rs . 7.www.republickizavodzastatistiku..rs.

13

Seminarski Rad - Agrarno geografske Karak.obrenovaca

Documents

Transcript of Seminarski Rad - Agrarno geografske Karak.obrenovaca