Univerzitet u Niu FILOZOFSKI FAKULTET

MASTER RAD

Marija Sini

2

Univerzitet u Niu

FILOZOFSKI FAKULTET

Departman za psihologiju

Master studije

Osobine linosti i strategije

prevladavanja stresa kod studenata iz

potpunih i nepotpunih porodica

Mentor: Kandidat:

Prof. dr Sneana Stojiljkovi Marija Sini 14

Ni, 2013.

3

Apstrakt

Porodini kontekst odrastanja vaan je za razvoj linosti deteta kao i za naine

suoavanja sa stresom u neposrednoj i iroj okolini. Predmet ovog istraivanja odnosi se na

ispitivanje razlika u izraenosti osobina linosti i uestalosti korienja pojedinih strategija

prevladavanja stresa kod studenata koji su odrastali u okviru potpunih, odnosno nepotpunih

porodica. Osobine linosti su definisane u skladu sa Sedmofaktorskim modelom linosti

Velikih pet plus dva, koji su formulisali Smederevac, Mitrovi i olovi (2010), a za procenu

je korien upitnik VP+2. Strategije suoavanja sa stresom su merene Skalom suoavanja sa

stresnom situacijom (Endler & Parker, 1990), kojom se procenjuje uestalost korienja tri

glavne strategije suoavanja: usmerene na zadatak, usmerene na emocije, i na izbegavanje,

koja se dele na distrakciju i socijalnu diverziju.

U istraivanju je uestvovalo 152 ispitanika, oba pola, starosti od 20 do 28 godina,

podjednak je bio broj ispitanika iz potpunih i nepotpunih porodica (prigodan uzorak).

Kontrolne varijable su: pol ispitanika, starost, uzrast prilikom razvoda ili smrti roditelja, lan

porodice koji nedostaje.

Rezultati su pokazali da su postavljene hipoteze delimino potvrene. Kad je re o

osobinama linosti, razlike izmeu studenata iz potpunih i nepotpunih porodica su naene na

ekstraverziji i neuroticizmu (smer razlika je oekivan). Nisu naene razlike u pogledu

strategija prevladavanja stresa, to je optimistian nalaz. Dobijena je pozitivna povezanost

osobina linosti koje se smatraju kao poeljne za psihiki rast i adaptivnih strategija

prevladavanja stresa i obratno. Naene su i neke razlike u izraenosti osobina linosti i

korienju strategija prevladavanja stresa s obzirom na kontrolne varijable.

Kljune rei: potpuna i nepotpuna porodica, osobine linosti, sedmofaktorski model,

strategije prevladavanja stresa, studenti

4

Abstract

Family context of growing up is important for development of a childs personality and

for stress coping mechanisms in immediate and wider enviroment. Topic of this study is

examining of differences in levels of expression of personal traits and frequency of using some

of the stress coping mechanisms in students who grew up in incomplete and compelte

families. Personal traits are defined in accordance with the Seven factor personality model,

Big five plus two, which was constructed by Smederevac, Mitrovi i olovi (2010), and for

the evaluation VP+2 questionnaire was used. Stress copying strategies are measured with the

Coping Inventory for Stressful Situations (Endler & Parker, 1990), which is used to evaluate

the frequency of using of three main coping strategies: task oriented, emotion oriented and

avoidance, which is divided in distraction and social diversion.

This study consisted of 152 subjects of both genders, age between 20 and 28, and there

was equal number of subjects from complete and incomplete families (conveniant sample).

Control variables are: gender, age, age in the moment of divorce or death of parent(s) and

the missing member.

Results showed that the hypothesis were partially confirmed. Speaking of personal

traits, differences between students from complete and incomplete families are found on

Extroversion and Neuroticism (with the expected direction of differences). No differences

were shown regarding stress coping mechanisms, which is optimistic finding. Study showed

positive corelation between personal traits which are considered as desirable for

psychological growth and adaptive stress coping strategies, and vice versa. Study also

showed some differences in levels of expression of personal traits and stress coping

mechanisms, regarding the control variables.

Key words: complete and incomplete families, personal traits, seven factor model,

stress coping strategies, students

5

SADRAJ

Apstrakt3

Abstract4

Uvod 8

I TEORIJSKI OKVIR

1. Porodica.10

1.1. Pojam porodice...10

1.2. Porodica kroz istoriju..12

1.3. Klasifikacija savremene porodice...18

1.4. Psiholoke teorije porodice.19

1.5. Funkcije porodice20

1.6. Struktura porodice...22

1.6.1. Potpuna porodica ..24

1.6.1.1. Usvojenje...24

1.6.1.2. Porodica u kojoj jedan od roditelja nije bioloki...25

1.6.2. Nepotpuna porodica..26

1.6.2.1. Smrt u porodici..28

1.6.2.2. Razvod roditelja29

1.6.2.3. Vanbranost...31

1.7. Rezultati jo nekih istraivanja o efektima potpune i nepotpune porodice na

psihiki razvoj dece.32

2. Osobine linosti.33

2.1. Linost..33

2.2. Sedmofaktorski model linosti.35

2.3. Osobine linosti i porodica..39

3. Stres...41

3.1. Pojam i definicije stresa...41

3.1.1. Istorija prouavanja stresa.42

3.1.2. Teorije stresa..43

3.1.3. Izvori stresa stresori....45

3.2. Suoavanje sa stresom (coping)...46

3.2.1. Strategije prevladavanja stresa...48

6

3.3. Stres i linost51

II METODOLOKI PRISTUP PROBLEMU

1. Problem istraivanja..54

2. Znaaj istraivanja.55

3. Ciljevi...55

4. Varijable istraivanja.56

5. Instrumenti istraivanja57

5.1. Psihometrijske karakteristike skala...60

6. Hipoteze...61

7. Uzorak .62

8. Tok istraivanja i metode obrade podataka..67

8.1. Test normalnosti distribucije odgovora.68

III REZULTATI ISTRAIVANJA

1. Izraenost osobina linosti kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica.71

2. Uestalost korienja strategija prevladavanja stresa kod studenata iz

potpunih i nepotpunih porodica...75

3. Razlike u izraenosti osobina linosti i korienju strategija prevladavanja stresa

kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica...........76

4. Povezanost osobina linosti i strategija prevladavanja stresa ......79

4.1. Povezanost osobina linosti i strategija prevladavanja stresa

kod studenata iz potpunih porodica79

4.2. Povezanost osobina linosti i strategija prevladavanja stresa kod

studenata iz nepotpunih porodica...85

4.3. Povezanost osobina linosti i strategija prevladavanja stresa na

nivou celog uzorka.91

5. Razlike u izraenosti osobina linosti i korienju strategija prevladavanja

stresa na nivou celog uzorka u odnosu na pol....96

5.1. Razlike u izraenosti osobina linosti i korienju strategija prevladavanja

stresa na poduzorku studenata iz potpunih porodica u odnosu na pol....................99

5.2. Razlike u izraenosti osobina linosti i korienju strategija prevladavanja

stresa na poduzorku studenata iz nepotpunih porodica u odnosu na pol..101

7

6. Razlike u izraenosti osobina linosti i korienju strategija prevladavanja stresa

u odnosu na godine starosti studenata...104

7. Razlike u izraenosti osobina linosti i korienju strategija prevladavanja stresa

u odnosu na uzrast ispitanika kada je porodica postala nepotpuna....106

8. Razlike u izraenosti osobina linosti i korienju strategija prevladavanja stresa

s obzirom na lana koji nedostaje u nepotpunoj porodici..108

DISKUSIJA REZULTATA111

ZAKLJUAK...120

LITERATURA.123

PRILOZI128

8

UVOD

Tokom ivota ovek je esto izloen pritiscima koji ga primoravaju na promene.

Svaka promena spoljanjih ili unutranjih okolnosti moe dovesti do ugroavanja somatskog i

psihikog zdravlja pojedinca. Te promene mogu biti velike drutvene, ekonomske i politike,

ili mogu biti jednostavno promene koje se tiu ovekove najue sredine. Porodica je primarna

sredina u kojoj se ovek formira kao linost i zadovoljava neke od svojih najbitnijih potreba.

U njoj se ostvaruje sloeno zajednitvo biolokih, psiholokih i socijalnih inilaca kao i

dubokih emocionalnih odnosa. Vaspitavanje je znaajan proces u kome se formira linost

deteta kroz usvajanje odreenog sistema vrednosti i odnosa prema sebi, drugim lanovima

porodice, i drutvu.

Promene koje trpi porodica najee se tiu njene strukture. U okviru te strukture

razlikujemo potpune i nepotpune porodice. Potpuna porodica podrazumeva zajednicu mua,

ene i njihove rodjene ili usvojene dece. Nepotpuna porodica podrazumeva odrastanje uz

jednog roditelja usled smrti drugog, razvoda ili roenja deteta u vanbranoj zajednici, kao i

brani par bez dece. Savremeno drutvo odlikuje sve manji broj sklopljenih brakova i vei

broj razvoda. Tome moe doprineti i velika razlika izmeu shvatanja braka i podele uloga u

porodici koje je vladalo pre i danas. Tradicionalni obrazac patrijarhalnog sistema vrednosti

sve vie nestaje, briu se uloge po polovima, i sve vei broj ljudi tei samostalnosti i

emancipaciji. Meutim, nepotpune porodice su izloene brojnim uticajima socijalne,

emocionalne, materijalne i moralne prirode koji mogu ostavati posledice na psihiki razvoj

deteta. Gubitak roditelja moe uticati na promene u najrazliitijim sferama linosti i ugroziti

neometano funkcionisanje, u okviru koga se nalazi i izbor adekvatnih strategija prevladavanja

stresa.

Stres je negativno ivotno iskustvo praeno fiziolokim, kognitivnim, emocionalnim i

bihejvioralnim promenama, koje su usmerene na izmenu dogaaja ili prilagoavanje njihovim

efektima. Remeti i ugroava ravnoteu organizma i neizbean je deo ivota. Strategije

prevladavanja su naini na koji se individue trude da savladaju stres ili naini na koji

postupaju sa emocijama koje se posledica stresne situacije. Nesumnjivo je znaajno da li e se

koristiti manje ili vie adaptivne strategije suoavanja sa stresom, a na njihov izbor, pored

sredinskih inilaca, utie i naa linost. Uzimajui u obzir specifine okolnosti u kojima se

9

formira linost ispitanika iz nepotpunih porodica korisno je ispitati odnos razliitih dimenzija

linosti i strategija prevladavanja koje oni koriste.

Individualni ivot tee kroz seriju razliitih perioda koji sa sobom nose razne

probleme i izazove. U periodu ranog odraslog doba teku dva procesa, odvajanje od primarne

porodice i ispitivanje sopstvenih mogunosti u svetu odraslih. Prema tome, jasno je koliko je

vano da za njihovo uspeno savlaivanje, prouimo samu linost oveka kao i okrurenje i

okolnosti u kojima se ona razvija.

10

I Teorijski okvir

1. Opti osvrt na porodicu

1.1. Pojam porodice

Sam termin porodica je relativno novijeg porekla a pre toga su korieni razliiti

srodniki termini. Anelka Mili (1981) ukazuje da re porodica ne postoji u Vukovom

reniku. Umesto nje Vuk upotrebljava druga dva izraza. Jedan je latinskog porekla - familia i

usvojen je i u svim glavnim evropskim jezicima u razliitim varijetetima: kod nas je familija,

na nemakom die familie, na engleskom the familiy, na panskom famiglie, na francuskom la

famille, na italijanskom famiglia (Mili, 1981). Autorka istie da su re famulus Rimljani

upotrebljavali da oznae lini odnos izmeu robova i gospodara kao i funkciju sluenja koja

se tie linih potreba gospodara. A kako se porodica uvek ticala linih odnosa i sluenju

linosti ne udi povezanost modernog izraza i arhainog korena. Drugi izraz je re obitelj.

Poreklo ove rei dolazi od glagola obitavati, stanovati i oznaava pripadnost jednom domu.

Termin porodica jasno implicira grupu koja nastaje raanjem (po-rod) i koja na temelju takve

veze predstavlja srodniku grupu.

U analizi znaenja pojma porodica, autorka Aleksandra Vuleti (2002) ukazuje da se u

Srbiji tokom XIX veka izraz porodica retko upotrebljavao, a da je najee korien izraz

kua koji je, kako se zakljuuje, sliniji dananjem izrazu domainstvo nego savremenom

znaenju pojma porodica, a razlozi su ti to je u nerazvijenim drutvima porodica obavljala

mnoge funkcije koje su danas u nadlenosti drutvenih institucija ekonomska, obrazovna,

kulturna, zdravstvena itd., a da je uporedo sa drutvenim razvojem porodica dobila

autonomiju u odnosu na ostale oblasti ivota i rada.

Francuski istoriar an Luj Flandren (Flandren, prema Mili, 1981) ustanovljuje da se

re porodica u evropskim jezicima pojavljuje kasno i da nije bila u upotrebi sve do 1835.

godine. On istie da pojam ivota pod zajednikin krovom nalazimo u izrazima kao to su

kua, dom, domainstvo a da grupe povezane srodnikim odnosima u izrazima kao to su

loza, rod, dinastija. Momenat kada dolazi do povezivanja ova dva razliita izraza u jedan

jedinstven pojam jeste momenat nastupanja modernog koncepta porodice i moderne

porodice u istorijskom konceptu moderne Evrope (Mili, 1981).

11

Postoji itavo bogatstvo tumaenja i objanjenja porodice, od filozofskih, sociolokih,

psiholokih, socijalnih, ekonomskih itd., koja nam pomau da sagledamo i razumemo

porodicu izdvajajui i konkretizujui neke njene osnovne karateristike i osobenosti.

Zagorka Golubovi (1981) o porodici govori kao o biosocijalnoj jedinici, koja ne

nastaje samo prema drutvenim zakonitostima i pravilima ve i prema biolokim zakonima

reprodukcije i na osnovu krvne veze meu lanovima koji je sainjavaju. To je takva grupa

koja je znaajna za celokupni ivot svakog pojedinca i za kojom svaki pojedinac osea

potrebu, jer ciljevi koje ona ostvariju nisu specijalizovani ve su optijeg karaktera pa je stoga

ona univerzalna i jedinstvena za svakog. U njoj se izdvajaju oseanje pripadnosti, saradnje,

solidarnosti i zajednitva. Golubovi (1981) navodi i tri univerzalne karakteristike porodice:

1) To je zajednica polova i dece koja iz te veze nastaju ali koja mogu biti i

usvojena;

2) To je primarna zajednica u kojoj se razvija linost deteta;

3) To je zajednica koja obezbeuje psiho-socijalnu povezanost lanova.

Kuburi (prema Todorovi, 2005) porodicu definie kao najstariju, najtrajniju, ali i

promenljivu primarnu drutvenu grupu koja se temelji na bio-reproduktivnim, bio-seksualnim,

bio-socijalnim, socio-zatitnim i socio-ekonomskim vezama mua i ene i njihove roene i

adoptirane dece, koji su meusobno povezani brakom, srodstvom i udrueni radi lakeg

zadovoljenja raznovrsnih potreba linosti, drutva i porodice.

Anelka Mili (1981) daje definiciju pojma moderne porodice i kae da je to

istorijski, strukturalno, kulturno jedinstven proizvod sasvim specifinih socijalno-istorijskih

okolnosti konstituisanja modernog drutva i njegovog modernog klasnog nosioca

graanstva. Ova tri aspekta autorka objanjava na taj nain to se istorijski deo tie modernih

dostignua u i pojmu i praksi porodice; strukturalni deo tie se moderne porodice koja je

porodica graanstva i temelji se u privatnosti naina ivota lanova porodice; dok se kulturni

deo odnosi na to da je porodica nosilac jedne osobene kulture koja se moe nazvati civilna

kultura graanske klase.

Valsiner (1997) istie da porodica (ili njen funkcionalni ekvivalent u sluajevima gde

se deca podiu izvan porodice) predstavlja mesto u kome se kolektivna kultura preplie sa

12

individualnim razvojem deteta; to je prvi i najvaniji kontekst u kojem dete razvija svoju linu

kulturu.

1.2.Porodica kroz istoriju

Radovi mnogih filozofa, iz najstarijih vremena, u kojima se raspravljalo o porodici,

braku i odnosima izmeu mua i ene, roditelja i dece, predstavljaju osnov za dananja

razmatranja i istraivanja ovih oblasti. Kroz istoriju, postoje razliita shvatanja o ulozi

porodice u drutvu i njenom uticaju na razvoj linosti. Porodica kao primarna ljudska

zajednica, bila je predmet izuavanja mnogih nauka i naunih disciplina kao i razliitih

profesija: sociologa, pedagoga, psihologa, pravnika... Samim tim ova shvatanja se veoma

razlikuju s obzirom na vremensku epohu u kojoj su nastala, raznovrsnost autora kao i

uticajima kojima oni daju prednost, kako na razvoj porodice tako i na uticaje nje same na

drutvo i linost.

Ova shvatanja ranijeg perioda Miroslav Kuka (2008) deli na:

1. Shvatanje porodice u istoriji Stare Grke i Rimske drave

U ovom periodu istiu se dva filozofa, Aristotel i Platon. Ono to im je zajedniko

jeste da su obojica smatrala, u skladu sa svojim filozofskim opredeljenjima, da je vaspitanje

dece stvar drave. Ipak, oni su pridavali znaaj i porodici, jer su u svojim radovima razmatrali

i pitanje braka i porodice ali uz isticanje da o tome treba da brine drava. Platon je isticao da

brigu i vaspitanje dece odmah po roenju treba da preuzme drava. Tako bi se onemoguilo

poznavanje oca i deteta, to znai da se interes porodice potpuno podreuje interesima drave.

Aristotel je smatrao da je porodica temelj na kome se izgrauju drava i drutveni odnosi.

Prvo se mukarac i ena radi odranja vrste i potomstva udruuju i brakom osnivaju porodicu

koja ini osnovu drave. Da bi njihova zajednica bila vrsta, neophodno je da jedno od njih

upravlja i nareuje i to ono koje se razumom moe starati za porodicu, a drugo da slua. Iz

ovoga se razvija odnos gospodara prema robu, mua prema eni, oca prema deci, posednika

prema posedu i privreivanju (Mladenovi, 1963). Kuka (2008) dalje istie da je shvatanje o

braku i porodici u istoriji rimske drave mogue pratiti po periodima:

a) Period rodovskih odnosa (do VI veka pre nove ere) podrazumeva da je

celokupno vaspitanje bilo porodino i da je uloga majke bila posebno naglaena.

b) Period Rimske republike (od VI do I veka pre nove ere) podrazumeva

da se o vaspitanju dece pored porodice brinu i privatne kole.

13

c) Period Rimskog carstva (od 30-ih godina do 476. god nove ere)

podrazumeva da se o vaspitanju dece osim porodice brinu i dravne kole.

2. Shvatanje porodice u srednjem veku i periodu socijalista-utopista

U srednjem veku dolazi do znaajnih drutveno-ekonomskih promena, pa samim tim i

do promena u shvatanju porodice. Shvatanja o porodici sve su vie pod uticajem religije.

Hrianska crkva prihvatila je Aristotelova shvatanja o patrijahalnoj porodici pod zatitom

mukaraca i imala je negativan stav prema eni. U tome se naroito isticao Toma Akvinski

(Aquinas, prema Mladenovi, 1963) predstavnik hrianske crkve koji je enu nazivao homo

imperfectus nesavreni ovek. Ali hrianstvo je verovalo u velike mogunosti vaspitanja i

uloge porodice u vaspitanju dece.

Nila Kapor Stanulovi (1985) ukazuje da je u srednjem veku ivot bio teak, da su

ratovi, osvajanja, glad, siromatvo uticali na to da se malo brige posveivalo deci, te stoga

nema razmatranja i rasprave o deci iz tog perioda. Nema idealizovane slike porodinog ivota,

detetove potrebe koje su drugaije od odraslih se ne prepoznaju, a ni kolski sistem nije

postojao.

Mladenovi (1963) ukazuje da utopista Tomas Mor u delu Utopija pored kritike

tadanjeg drutva i privatne svojine kao izvora zla, raspravlja o braku, porodici i porodinom

vaspitanju. Zalae se za monogamnu patrijahalnu zajednicu zasnovanu na poslunosti ene

i dece, odnosno na poslunosti mlaih prema starijima. Predbrani odnosi se kanjavaju

zabranom braka za ceo ivot. Brak se moe raskinuti u sluaju preljube ili potpunog

neslaganja suprunika. U vaspitanju naroito istie primer slavnih ljudi i znaaj primera

roditelja koji svakodnevno komunikacijom treba da utiu na pravilno vaspitanje dece. Autor

dalje istie i da utopista Tomazo Kampanela (Kampanela, prema Mladenovi, 1963) u delu

Grad sunca izmeu ostalog raspravlja o braku i porodici. ena je ravnopravna sa mukarcem,

obavlja iste poslove i dobija isto vaspitanje kao mukarac. Prema Kampaneli pojedinci nisu u

stanju da samostalno vaspitavaju decu, a poto ona pripadaju drutvu, a ne roditeljima,

proizilazi da i vaspitanje od druge godine deijeg ivota treba da organizuje drava. Robert

Oven (Owen, prema Mladenovi, 1963) poznati engleski filozof, koji se borio protiv

prekovremenog rada i ekspolatacije ena i dece, posebno kritikujuu brak zasnovan na

materijalnim interesima. Furije (Fourier, prema Mladenovi, 1963) smatra da drava treba

najvie da vaspitava decu a da se uloga majke svede samo na dojenje i ishranu u ranom

detinjstvu.

14

3. Shvatanje porodice u doba humanizma i renesanse

U periodu humanizma i renesanse vladaju drugaija shvatanja o porodici i njenoj

funkciji u vaspitanju dece. Posebno je znaajan uticaj autora Miela Montenja (Montaigne,

prema Mladenovi, 1963) koji u delu Ogledi o vaspitanju u obliku saveta roditeljima iznosi

svoje poglede. Po njegovom miljenju pravilan odnos prema radu, kao bitna vrednost, moe

se uspeno formirati ako se deca na vreme ukljue u poslove u porodici za koje su sposobna.

Nada Vilotijevi (2002) ukazuje na humanistu i pedagoga Komenskog (Comenius,

prema Vilotijevi, 2002), preteu moderne pedagogije, osnivaa didaktike i tvorca kolskog

sistema koji svoje ideje o porodinom vaspitanju iznosi u knjizi Materinska kola gde

posebno ukazuje na znaaj i potrebu porodinog vaspitanja, naroito ulogu majke u vaspitanju

dece. Komenski je isticao da fiziki razvoj deteta i pre i posle roenja zavisi od majke.

Za uspeno vaspitanje potrebna su odreena znanja roditelja o porodinom vaspitanju dece.

On navodi ta bi decu trebalo uiti do polaska u kolu. Smatra da je to razvijanje odreenih

navika i osobina kao to su umetnost, istoa, paljivost, pravednost, poslunost prema

starijima, navikavanje na rad, strpljivost, vladanje sobom, pristojnost u ponaanju i drugo.

Ukazuje na znaaj linog primera a kao sredstvo vaspitanja predlae blagovremeno i oprezno

upuivanje kao i umerenu disciplinu.

Jedan od najznaajnijih predstavnika prosveenog francuskog materijalizma 18. veka

. . Ruso (Rousseau, prema Vilotijevi, 2002) kritikujui feudalne drutvene odnose i

izopaeni drutveni moral koji je sa sobom donela civilizacija, propoveda povratak prirodi,

pa u skladu sa tim smatra da i vaspitanje treba da bude u skladu sa prirodom deteta. Takoe

on iznosi svoja shvatanja o dunostima roditelja u vaspitanju dece, zamerajui im to

zanemaruju svoje dunosti. Iako je imao vrlo konzervativan stav o eni, u vaspitanju daje

prioritet majci, iako ne zanemaruje ni ulogu oca.

Jo jedno znaajno ime toga doba je Don Lok (John Locke, prema Kapor-Stanulovi,

1985) sa svojim opisom deteta koje je kao tabula rasa, prazna ploa u koju treba uneti sve

ono to e od nesavrenih i neobuenih malih odraslih napraviti punopravne odrasle.

Pestaloci (Pestalozzi, prema Kapor-Stanulovi, 1985) je takoe u to vreme insistirao

da se deca poduavaju kroz sopstvenu aktivnost. I on poseban znaaj u vaspitanju

dece pridaje majci kao nezamenljivom i prvom vaspitau, jer dete od majke prima

prvu ljubav, oseaj dunosti i potovanja.

15

Ovim shvatanjima pridruiemo jo jedno, da bi se dobila potpuna slika odnosa

roditelja i dece do dananjih dana, koju je dala Nila-Kapor Stanulovi a to je:

4. Shvatanja XIX i XX veka

Karakteristike ranog devetnaestog veka su maksimalna strogost roditelja, zahtevanje

savrene poslunosti od dece, deije potrebe se uglavnom zanemaruju, zanemaruje se i fizika

naklonost prema detetu za koju se verovalo da je tetna po dete (Kapor-Stanulovi, 1985).

Usled sve veeg uticaja Rusoa i Loka postepeno se razvija drugaiji odnos prema detetu koji

se ogleda na insistiranju ranog sticanja nezavisnosti, omoguuje se sloboda pokreta deteta radi

to ranijeg fizikog i motornog razvoja. Da bi se kasnije pod uticajem uenja Pestalocija

razvio princip blagog postupanja prema detetu uz preputanje razvoja sopstvenom toku i kroz

sopstvenu aktivnost deteta uz paljivo prisustvo odraslih.

Ve krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka razvija se izrazito interesovanje

za dete i njegov razvoj, i razvija se deija psihologija. Mnogo novih informacija o

psihofizikom razvoju utie na roditelje da postanu osetljivi na probleme deijeg uzrasta i

poveava se njihovo oseanje odgovornosti u ispunjavanju roditeljskih dunosti. Stenli Hol

(Hall, prema Kapor-Stanulovi, 1985) formulie svoju postavku o ontogenezi kao kratkoj

rekapitulaciji filogeneze, to jo vie istie znaaj detinjstva i nepohodnost da se dete prati i

prouava. Gezelova (Gesell, prema Kapor-Stanulovi, 1985) istraivanja utiu na

informisanje roditelja o utvrenom redosledu razvoja pojedinih funkcija kod dece. Bine

(Binet, prema Kapor-Stanulovi, 1985) osvetljava individualne razlike meu decom i stvara

mogunost za njihovo merenje. Najvei uticaj imao je Frojd (Freud, prema Kapor-Stanulovi,

1985) sa isticanjem da su rane godine razvoja bitne u formiranju linosti. Njegovo uenje

dovela je do promena u ponaanju roditelja koji su za razliku od roditelja viktorijansko doba

nesigurni, neodluni, koji se plae da ne povrede dete i ne izazovu traume svojim postupcima.

Rezultat je sve vea popustljivost i odsustvo kontrole, nedoslednost i menjanje uobiajenih

rekacija.

Krajem pedesetih i ezdesetih godina dvadesetog veka, novi stavovi predstavili su dete

u drugom svetlu. Ono nije vie pasivni primalac stimulacija ve poseduje mogunost da utie

na sopstveni razvoj. Detetu se priznaje da raspolae znatnim sposobnostima i mogunostima

organizovanja od najranijeg doba ivota. Nema vie maksimalne roditeljske zabrinutosti zbog

bespomonosti i ranjivosti deteta. Savremeni roditelj prilagoava se individualnim odlikama

svakog deteta. Insistira se na potovanju detetovih sposobnosti, dete je aktivan uesnik u

16

svome razvoju, i pronalaenju ravnotee izmeu osobina roditelja i osobina deteta. Takoe je

kod savremenog roditelja, izraena obuzetost svime to je u vezi sa detetom usled velikog

napretka u oblasti deije psihologije.

Prema Marku Mladenoviu (1987) razlikuju se sledei istorijski tipovi porodice:

1. Totemski klan. Ovo je prva i najsporija etapa u razvitku porodice. Re je

o oblicima drutvene organizacije koji su iri od porodice (grupni brak i grupno

srodstvo u okviru totemske grupe). Ovaj oblik postojao je u periodu skupljake, lovne

i ribolovne privrede.

2. Diferencirani klan. Ovo je druga etapa i kojoj se postepeno razvija

sistem klasifikatorskog srodstva, individualne oznake izmeu pojedinih srodnika

postaju sve ee, postaje sve ea i filijacija po mukoj lozi, klanovi poinju da se

dele na potklanove, egzogamija postaje sve ee pravilo. To je period nastanka prvih

teritorijalizovanih drutava (zemljoradnikih i stoarskih). U ovom klanu porodica se

nije jo razvila ali se javljaju zaeci.

3. Velika porodica (joint family). Ova etapa nedeljive porodice ima

obeleja koja su slina klanu i sastoje se u zajednici imena i ravnopravnoj zajednici

svih lanova koji pripadaju istoj generaciji u okviru porodice. U njoj postoji kult

jednog pretka od kog svi potiu; svi oni su potomci odreenog stepena srodstva u

odnosu na tog pretka. Ovaj tip se razlikuje od klana po znaaju koji se pridaje pretku,

koji je stvarno postojao i koga predstavlja patrijarh, dok je u klanu kult stvarnog pretka

redak, jer njega zamenjuje obino mitski predak koji je predstavljen nekom

ivotinjom, pticom ili biljkom. U ovoj velikoj porodici ne postoji naslee u pravom

smislu rei jer je ona veita. Dolazi samo do obnavljanja generacije. Obeleja su jo

i to da cela porodica stanuje u velikoj zgradi bez ili sa posebnim pregradama za ue

porodice. Ona se sem kod Indusa, starih Iraca i Indijanaca sree i kod mnogih drugih

naroda kao to su Eskimi, narodi starog Egipta, severne Afrike).

Velika porodica moe biti matrilinearna, patrilinearna i bilateralna. Ona moe biti

zasnovana na poliginijskim, poliandrijskim i monogamijskim branim vezama. Ovde brak

nije osnov za zasnivanje porodice jer ona postoji izvan granica braka. Stupanjem u brak

mukarac ili ena samo ulaze u ve postojeu porodinu grupu i u nju se potpuno utapaju. Oni

odmah dobijaju odreene uloge u zavisnosti od pravila koja postoje u porodici. Mladenovi

(1987) pored ovih ukazuje i na jo neke karakteristike velike porodice s obzirom na nain

njene organizacije i nain okupljanja srodnika:

17

a. Matrilinearna velika nedeljiva porodica je karakteristina po

tome to muevi ne ive u porodici ene ve u porodici svoje majke, odnosno

srodnika po majinoj liniji. Na elu porodice se ne nalazi ena ve njen brat

(avunkulat), mada su ene uglavnom dosta cenjene. Ujak je taj koji vri verske

obrede i igra ulogu oca sestrinoj deci. Ova porodica okuplja vie generacija po

majinom stablu. I ova porodica moe biti poliginijska, poliandrijska i

monogamijska. Ovaj porodini tip moe se nai u Severnoj Americi, Maleziji,

na Madagaskaru.

b. Patrilinearna (agnatska) velika nedeljiva porodica je

karakteristina po tome to se srodstvo rauna iskljuivo po mukoj lozi.

enski lanovi udajom izlaze iz porodice oca i ulaze u porodicu mua.

Srodnici po enskoj lozi bez obzira da li su mukog ili enskog pola ne

pripadaju porodici, ak se esto ne smatraju srodnicima. Najpoznatiji oblici su

junoslovenska porodima zadruga, indijska, irska, ruska porodica...

c. Nedeljiva porodica bilateralnog srodstva obuhvata sve srodnike

i po oevom i po majinom stablu. U njoj je ena imala vrlo povoljan poloaj,

mogla je sticati pokretne i nepokretne stvari, pri raskidu braka imala je pravo

da trai povratak svoje imovine. Jedino je bila ograniena u naslednim

pravima. Srodstvo se raunala po obema linijama (znaaj kognata majinih

srodnika bio je ravan znaaju agnata oevih srodnika).

4. Proirena porodica (extended family). Ovaj tip predstavlja etvrtu etapu

u razvoju porodice. Onda kada su to omoguili drutveni i ekonomski uslovi, proces

raspadanja velikih porodica iao je u pravcu poveavanja individualnosti, uih, prostih

porodica u okviru velike porodice. Tako je nastao ovaj tip porodice ije je jedno

obeleje i to da ona predstavlja rezultat unutranjih prtivurenosti do kojih je dolo u

okviru prvobitnog homogenog tipa velike porodice. Vremenom ove unutranje veze

poinju postepeno da slabe i dolazi do vee autonomije embrionalnih porodica (uih

porodinih grupa). I ovaj tip moe biti zasnovan na matrilinearnom, patrilinearnom i

bilateralnom srodstvu. Moe poivati na ostacima poliginije i poliandrije ali su za

njega karakteristini levirat (pravo i dunost brata da se oeni svojom snahom kad mu

brat umre) i sororat (pravo i dunost mukarca da se oeni sestrom svoje bive ene

posle njene smrti). Ovaj tip porodice predstavlja poslednju etapu u razvitku porodice u

prvobitnoj zajednici i uvod u civilizaciju. Kod nje dolazi postepeno do nestajanja

18

kolektivne porodine svojine velike porodice i do porasta znaaja svojine

individualnih porodica. lanovi uih porodica ne ive vie u kuvelikim kuama, ve u

posebnim izdvojenim zgradama vode svoje sopstveno domainstvo. Stupanjem u brak

svaki lan zasniva svoje domainstvo, ali je i dalje vezan sa proirenom porodicom,

zajednicom imanja i interesa. Dalji razvitak vodi ka stvaranju individualne privatne

svojine stareine ove ue porodice.

5. Mala porodica (nuclear family). Ova porodica predstavlja poslednju

etapu u evoluciji porodice i prvobitnoj zajednici, ali i prvu etapu porodice u

civilizaciji, jer je njen nastanak vezan za pojavu privatne svojine, klase i drave, tako

da je mnogo vie tipina za civilizaciju nego za praistoriju. Njeno obeleje je izrazita

vlast stareine porodice mukarca nad enom i decom (manus muevljeva vlast i

patria potestas vlast nad decom). Porodica poiva na formalnoj, ekonomskoj

monogamiji. Sama porodica je deo poseda privatnog vlasnika efa porodice pater

familiasa. Ova porodica je danas veoma rasprostranjena u svetu, naroito u

nerazvijenim seoskim drutvima, ali su se njeni tragovi sauvali i u industrijskoj

civilizaciji.

1.3.Klasifikacija savremene porodice

Postoje vrlo razliite tipologije porodice koje se slue raznovrsnim injenicama kao

polaznim osnovama. Mladenovi (1987) istie sledeu podelu porodice:

1. Prema svojinskim odnosima porodica se deli na poljoprivredno-zanatlijsku

(privatnosopstveniku) i radniko-slubeniku (industrijsku);

2. Prema distribuciji autoriteta u porodici deli se na patrijahalnu (autoritarnu) i

demokratsku (egalitarnu) porodicu;

3. Prema socijalnoj stratifikaciji podela porodice se moe izvriti na: radniku,

seljaku, sitnih namesnika, trgovaca i industrijalaca, rukovodeeg kadra i visokih

strunjaka (naunika i umetnika);

4. Prema veliini porodice deli se na: malu izolovanu porodicu (to je mala

dvogeneracijska nuklearna porodica koja prekida veze sa srodnicima), modifikovana

proirena porodica (to je mala dvogeneracijska nuklearna porodica koja odrava odnose sa

srodnicima), proirena porodica (u kojoj vie srodnika ive zajedno i pomau jedni druge),

velika porodica (veliki broj srodnika iz vie generacija, njihovi drugovi i njihovo

potomstvo).

19

5. Prema stepenu poremeenosti porodice proces dezorganizacije moe tei u dva

pravca: dezorganizacija porodice koja se javlja u vidu porodica sa poremeenim odnosima

i porodica sa poremeenom strukturom, i kao dezorganizacija linosti koja se javlja kao

socijalna, psihika i polna.

Autor navodi jo neke dopunske podele kao to su: seoska i gradska porodica,

potpuna i nepotpuna, brana i vanbrana, stabilna i nestabilna.

1.4. Psiholoke teorije porodice

Prema Jelisaveti Todorovi (2005) psiholoke teorije o porodici razvile su se iz

psihoanalitikih. Frojd (Freud, prema Todorovi, 2005) dinamiku porodinog ivota

sagledava kroz internalizovane objekte u nesvesnom, gde nesvesni izbori i doivljaji iz

prolosti utiru put ka aktuelnom izboru partnera i sadanjim porodinim konfliktima. Frojd je

dakle istakao da se postupci roditelja prema deci baziraju na ranijim iskustvima koja su oni

imali u svojim porodicama. Neonalitiari porodicu vide kao tvorevinu civilizacije kroz koju se

mogu zadovoljiti bioloke potrebe, kao i ljudske, humane potrebe za ljubavlju, pripadanjem,

udruivanjem i stvaralatvom (Todorovi, 2005). Mnogi autori svojim stavovima doprinose

ovoj teoriji, pre svega Alfred Adler (Adler, prema Todorovi, 2005) koji govori o oseanju

inferiornosti od koga se dete brani u najranijem detinjstvu kompezacionim mehanizmima i

aktivnostima. Kad ovi mehanizmi ne uspeju, nastaju neuroze i psihotina oboljenja. Adler

ukazuje na vaspitne greke koje kod deteta pojaavaju oseanje nie vrednosti, jer se njima

naruava oseanje samopouzdanja i hrabrosti. To su greke zapostavljanja ismevanja, maenja

i grdnje dece. Ovaj autor eni dodeljuje veliku ulogu u vaspitanju dece, istiui da je najvea

greka koju majka ini u vaspitanju - maenje. Veliki doprinos Dona Bolbija (John Bowlby,

prema Todorovi, 2005) ogleda se u stanovitu o afektivnoj vezanosti izmeu majke i deteta,

koja zavisi od poverenja u roditelje. Ono to je najvanije je sigurnost i privrenost, kao i to

da kod novoroeneta od samog roenja postoji potreba za kontaktom i majinom blizinom.

Bihejvioristi naglaavaju vanost obuavanja dece i strogog odreivanja pravca i

naina pomou kojih se mogu postii unapred odreeni ciljevi u deijem razvoju (Kapor-

Stanulovi, 1985). Roditelj je aktivan u usmeravanju i formiranju deijeg razvoja. Prema

bihejvioristikoj teoriji ovek se u detinjstvu povodi za nagonima kao motivima, a kasnije se

pojavljuju drugi motivi koji nisu vie, ili samo, biolokog karaktera. Mlade osobe usvajaju

ponaanje kroz imitaciju, integraciju, identifikaciju i uenje ( Hol i Lindzi, 1983). Skiner

20

(Skinner, prema Hol i Lindzi, 1983) smatra da je za modifikovanje ponaanja ljudi (u

porodici, koli, drutvu) mnogo bolje sredstvo nagrada nego kazna jer se kanjavanjem samo

suzbija, inhibira nepoeljno ponaanje, ali se ne odstranjuje potreba za takvim ponaanjem,

niti se na taj nain mogu izgraditi novi, poeljni obrasci ponaanja (to se postie

nagraivanjem).

Prema Opaiu (1995) pristalice socijalnog interakcionizma istiu da dete nije pasivni

primalac uticaja ve da je od prvih dana u interakciji sa okolinom. Oni smatraju da porodica

deluje kroz splet akcija i reakcija tokom kojih svi uesnici interakcije deluju menjajui svoje

ponaanje. Roditeljske reakcije detetu slue kao socijalno ogledalo u kome se odraavaju

efekti vlastitog ponaanja.

Opai (1995) ukazuje i na jo jedan pristup koji se bavi ovom temom a to je

fenomenoloko-kognitivistiki koji naglasak stavlja na intrasubjektivne aspekte interakcije.

Oni istiu da nije vano kakva je interakcija stvarno ve kako je uesnici doivljavaju. Oni ne

podrazumevaju da je ponaanje roditelja uzrok a linost deteta posledica ve se veza izmeu

porodinih odnosa i linosti shvata kao lanac meusobnih uticaja. Doivljaj roditeljskih

postupaka prema nama odraava se na to kako doivljavamo sebe.

Dodaemo ovde jo jednu vrstu psiholokih teorija koje se bave porodicom i koje su

prema Todorovi (2005) danas veoma uticajne. To su sistemske psiholoke teorije koje

uzimaju u obzir optu teoriju sistema i pristup porodici ovde i sada. Svaki pojedinac pripada

razliitim supsistemima, u kojima ima razliite stepene uticaja i gde ui razliite vetine, a

za dobro funkcionisanje porodice jednako je vano da granice izmeu supsistema budu jasno

definisane, tj. da se tano znaju pravila ko i kako uestvuje i deluje u porodinom sistemu

(Zukovi, 2008). Todorovi (2005) istie da sistemski porodini terapeuti svoja shvatanja

baziraju na prouavanju razliitih vidova komunikacije, koji poinju da se obrazuju u

primarnoj porodici a kasnije se prenose na budue interpersonalne odnose.

1.5. Funkcije porodice

Porodica je multifukcionalna grupa i tokom svog postojanja obavljala je vie uloga u

cilju zadovoljavanja potreba svojih lanova kao i potreba drutva. Ovde emo navesti podelu

funkcija savremene porodice koju je dao Mladenovi (1987):

1. Bioloko-seksualna funkcija. Odnosi se na injenicu da se danas porodica ne

zasniva sa bilo kojim licem, ve sa onim koje je eljeno, koje prua

21

zadovoljenje polnog nagona i koje moe da ispuni ivot radostima, gde ljubav

branih drugova predstavlja podlogu njihove polne intimnosti.

2. Emotivna funkcija. Porodica je sredina u kojoj dete dobija takvu ljubav, panju

i brigu koju ne moe da dobije van porodice. Detetu nije potrebna bilo kakva

porodica, ve ona koja e mu pruiti normalne uslove za razvoj.

3. Reproduktivna funkcija. Oduvek se smatralo da je zadatak porodice da bioloki

obnavlja narod. Ova funkcija porodice u sebe ukljuuje dve potrebe

suprunika: reproduktivne i seksualne. Ovo je stalna funkcija porodice od

njenog nastanka do danas.

4. Ekonomska funkcija. Menjanjem i razvijanjem porodice razvija se i menja

njena ekonomska funkcija. Savremena porodica nema sredstva za proizvodnju

i ona zavise iskljuivo od plate i zarade van porodice. Ona nije vie

proizvoaka jedinica ve iskljuivo potroaka. Prihodi porodice imaju

znaajnu ulogu u njenoj stabilnosti. Tenja porodice usmerena je ka porastu

ivotnog standarda i porodinog budeta.

5. Funkcija pruanja zatite. Postoji vie oblika ove funkcije:

a) Bioloka, prirodna zatita (podizanje, negovanje i uvanje deteta);

b) Moralna zatita (porodina solidarnost, pomaganje i podrka);

c) Pravna zatita (zastupanja);

d) Ekonomska zatita (izdravanje i nasleivanje).

6. Vaspitna i obrazovna funkcija odnosi se na to da deca od roditelja ne primaju

samo ljubav i nenost ve i pogled na svet, nain ivota i odnos prema drutvu.

Roditelji pored ostalih uloga imaju ulogu i vaspitaa i disciplinskog stareine i

tee da se njihova dece ponaaju po normama koje su oni usvojili.

U procesu vaspitanja, prema Zagorki Golubovi (1981) porodica posreduje izmeu

drutvenog sistema i odgovarajue kulture, i linosti, i uspeh se postie samo ako kao krajnji

rezultat daje linost sa optimalno razvijenim individualnim potencijalima. Taj proces

posredovanja sastoji se iz sledeih procesa:

Kultiviranje prenoenjem osnovnih kulturnih tekovina na dete razvijaju se

izvesne ljudske sposobnosti, poevi od uenja jezika i komunikacije do sloenijih

procesa;

22

Socijalizacija proces kojim se dete uvodi u pravila drutvenog ivota i ui da

razume nain ivota i ponaanja svog drutva preko uloga i normi sa kojima se upoznaje

ali istovremeno stvara i sopstvena merila i kriterijume;

Individualizacija proces pomou koga se razvija unutranji sistem motivacije

i orijentacije u skladu sa svojstvima linosti.

Nila Kapor-Stanulovi (1985) ukazuje kako je socijalizacija ustvari dvosmeran proces

i da se u postupcima podizanja dece do neeg novog i konanog dolazi nakon komplikovane

serije akcija i reakcija sa obe strane, i roditeljske i detetove. Autorka istie da dete utie na

svoje roditelje na dva naina: karakteristikama svog razvoja i promenama koje vremenom

nastupaju, kao i to da svako dete dodaje specifian ton interakciji sa roditeljem svojim

jedinstvenim sklopom odlika.

Katarina Piorkovska-Petrovi (Piorkowska-Petrovi, 1990) istie da vaspitni stavovi

roditelja prema deci nastaju postupno, tokom ispunjavanja roditeljskih uloga i odlikuju se

relativnom postojanou. Sastoje se iz znanja, oseanja i ponaanja pri emu je emocionalni

inilac najvaniji. Ona ukazuje da se ti stavovi roditelja mogu podeliti na pozitivne (ljubav i

prihvatanje) i negativne (neprijateljstvo i odbacivanje) i navodi Kanerovu (Kaner, prema

Piorkowska-Petrovi, 1990) podelu kao jednu od prvih u ovoj oblasti. To su:

prihvatanje i ljubav od strane roditelja (nenost u igri, maenje,

strpljenje);

javno odbacivanje (zapostavljanje, grubo odbacivanje, izbegavanje

dodira);

prekomerni zahtevi (izbegavanje pohvala, este grdnje, preuveliavanje

greaka deteta);

preterana briga (preterano poputanje ili uskraivanje slobode).

1.6. Struktura porodice

Prouavati porodicu iz makro-aspekta znai prouavati pitanje mesta porodice u

drutvenom sistemu, dok mikro-analiza unutranje strukture porodice obuhvata: sastav

porodice, podelu rada u porodici i na toj osnovi distribuciju uloga, sistem poloaja,

distribuciju autoriteta, strukturu odnosa i sistem usvojenih vrednosti i normi ponaanja

Golubovi (1981). Autorka istie da nuklearna porodica moe imati razliitu strukturu, u

zavisnosti od toga da li postoje oba suprunika i deca pa je to potpuna porodica, ako nedostaje

23

jedan suprunik-roditelj to je nepotpuna porodica, i sluaj u kom se sastoji samo od

suprunika bez dece.

Kovalski (Kowalski, prema Piorkowska-Petrovi, 1990) uzimajui u obzir strukturu

porodice daje sledeu podelu:

1) normalne porodice - vezane prirodnom biolokom vezom izmeu roditelja i

dece, sa poeljnom vaspitnom atmosferom;

2) razorene porodice - kao posledica stalnog odsustva jednog od roditelja iz

sledeih razloga: smrt, rastava bez razvoda, razvod i bekstvo, uz ekonomske, vaspitne i

druge tekoe;

3) obnovljene porodice - posle razorenog braka sklapa se novi brak;

4) amoralne porodice - koje su u raskoraku sa pravnim normama ili normama

zajednikog drutvenog ivota;

5) dezorganizovane porodice - sa brojnim meusobnim sukobima lanova, to

ometa delovanje porodice kao vaspitne sredine;

6) starateljske porodice - osnovane na naelu zajednikog ivljenja odraslih sa

decom, bez meusobne bioloke veze, a uz ispunjavanje vaspitne uloge u odnosu na decu.

Kako navodi Piorkovska-Petrovi (Piorkowska-Petrovi, 1990) sastav porodice je

znaajan inilac za procenjivanje porodice kao vaspitne sredine. Taj sastav u velikoj meri

zavisi od broja psiholokih interakcija, formiranja stavova, zadovoljavanja biolokih i

psiholokih potreba lanova porodice. Autorka dalje istie da su odrednice tog sastava: broj

generacija u porodici (ira ili ua porodica), broj odraslih lanova i dece, uzrast i pol dece,

prisustvo ili nedostatak jednog ili oba roditelja to se po miljenju autorke pokazalo kao

inilac od presudnog znaaja. Nedostatak majke ili oca naruava prirodni sastav porodice i

remeti prirodno stanje u njoj, koje se ocenjuje kao vaspitno nepoeljno (Piorkowska-

Petrovi, 1990).

Mladenovi (1987) istie da potpuna porodica podrazumeva zajednicu mua, ene i

njihove rodjene ili usvojene dece, dok su porodice sa poremeenom strukturom poznate pod

nazivom nepotpune porodice. Nepotpuna porodica podrazumeva:

porodice jednog roditelja sa decom;

porodice koje sainjavaju deca bez oba roditelja;

24

brani par bez dece (mada ova kategorija, prema miljenju autora, ne

spada strogo uzevi u kategoriju nepotpunih porodica jer ovde u pravnom smisli

porodice nema).

1.6.1. Potpuna porodica

Kao to je ve reeno potpunu porodicu ine oba roditelja i deca (bioloka ili

usvojen). Za potrebe ovog istraivanja razradiemo dve varijacije ove porodice: usvojenje i

porodice u kojima jedan od roditelja nije bioloki.

1.6.1.1. Usvojenje

Prema Nevenki Tadi (1999) usvojenje je nain zatite dece liene brige i staranja

prirodnih roditelja. Druga osoba ili porodica voljno prihvata brigu i staranje o detetu koje nije

roeno. Prava i obaveze usvojitelja i usvojenika su iste kao i biolokih roditelja i roene dece.

Autorka dalje istie da su postoje dve vrste namera za usvajanje:

namere vezane za dete (porodice, strune i humanitarne ustanove ele

da pomognu deci koja su liena roditeljskog staranja i da im prue odgovarajuu

zamenu za porodicu, i na taj nain obezbede neometan psihiki i fiziki razvoj);

namere vezane za usvojitelje (elja da se zadovolje vlastite potrebe za

roditeljstvom i pomogne deci lienoj roditeljskog staranja, da se obezbedi potomstvo

ili naslednik, da se zadovolje istinske potrebe za ovekoljubljem, mada mogu biti i

negativne kao to su elja da se postigne drutveni poloaj i ugled, suparnitvo sa

drugim porodicama, da se smanji oseanje krivice zbog neplodnosti itd.).

Otkrivanje istine detetu o usvojenju, nema znaaja kao izdvojen in, i treba ga

razmatrati u sklopu sveukupnih odnosa deteta i roditelja. Oko 4 godine ivota dete poinje da

se zanima i postavlja pitanja o pravljenju i raanju beba, pa i o svom roenju. To je prilika da

mu se otvoreno i bez dramatizacije saopti da su ga rodili drugi roditelji koji nisu mogli da se

brinu o njemu, te da su usvojitelji roditelji koji su to preuzeli (Tadi, 1999).

Kapor-Stanulovi (1985) navodi osobine usvojitelja koje su vane za uspenost

usvojenja kao to su topao odnos prema detetu i stav prihvatanja, prihvatanje uloge

usvojitelja, razuman odnos usvojitelja prema svojoj nepolodnosti, tolerantan odnos prema

poreklu deteta, topla i stabilna porodina atmosfera.

25

Istraivanje Tizardove (Tizard, prema Kapor-Stanulovi, 1985) pokazalo je da

porodice u kojima su deca usvojena mogu biti ak i bolja zamena za bioloku porodicu.

Uporeena su deca koja su jednom bila ostavljena od svojih roditelja i smetena u

odgovarajue institucije, pa posle izvesnog vremena ponovo prihvaena od svojih roditelja, sa

decom koja su iz istih institucija usvojena od usvojitelja. Pokazalo se da su razvojni problemi

dece iz prve grupe bili ee prisutni i intezivniji, kao i to da usvojitelji zaista ele dete koje

izaberu i da su spremni i provode vie vremena sa usvojenom decom nego mnogi prirodni

roditelji.

1.6.1.2. Porodica u kojoj jedan od roditelja nije bioloki

Posle klasine nuklearne porodice ova varijacija u strukturi porodice danas je

najrasprostranjenija (Rapoport, prema Kapor-Stanulovi, 1985). Za razliku od usvojenja u

ovoj porodici novi roditelj ne stie nikakvu zakonsku obavezu prema detetu. Prema miljenju

Nile Kapor-Stanulovi (1985) to samo doprinosi neodreenosti uloge novog roditelja u

porodici, koji ne zna do kog stepena da preuzme ulogu prirodnog roditelja. Autorka navodi

jo neke tekoe ove porodice a to su: dete novog roditelja uglavnom prima sa oprezom i

rezervisanou; dolaskom novog roditelja nastaje potreba za reorganizacijom i promenom

stila ivota; novi roditelj mora da deli svoju novu roditeljsku ulogu sa roditeljem kojeg

zamenjuje; oteano je formiranje emotivnih veza u porodici; problem moe biti i sprovoenje

disciplinskih mera prema deci; razoarenja i neispunjena oekivanja i od strane deta i novog

roditelja. Autorka ukazuje i ta sve doprinosi boljem uklapanju novog roditelja, kao to je

priprema dece za njegov dolazak, osobine novog roditelja, njegova sposobnost socijalne

percepcije, njegova spremost da se adaptira, postupnosti i odmerenost akcija i ponaanja.

U istraivanju (Bohannan, prema Kapor-Stanulovi, 1985) u kome su porodice sa ouhom

uporeene sa porodicama sa oba bioloka roditelja, po proceni majke i dece ousi su na

sasvim zadovoljavajui nain ispunjavali svoju ulogu. Deca su u oba uzorka bila podjednako

uspena, podjednake socijalne zrelosti i procenila su sebe samu, kao i majke tu decu kao

srenu i zadovoljnu.

26

1.6.2. Nepotpuna porodica

Nepotpuna porodica je ne samo strukturalno manjkava, ve je i sa stanovita osnovnih

funkcija koje treba da vri nepotpuna iz sledeih razloga (Golubovi, 1981):

za formiranje linosti deteta potrebna su oba roditelja, budui da se

ego-ideal izgrauje na osnovu modela linosti oba roditelja i njihovih meusobnih

odnosa;

potrebno je da se porodica sastoji iz dva para veza koji ine mu-ena i

roditelj-deca za uspostavljanje emocionalne stabilnosti lanova porodice kao i za

skladan emocionalni razvoj deteta i roditelja.

Sinonimi za izraz nepotpuna porodica su: roditelj-samac (lone parent), roditelj bez

branog druga (parents without partners), roditelj koji ivi sam (single parent), jedan roditelj

(one parent), razorena porodica, nekompletna ili naruena porodica, samohrana majka

(Piorkowska-Petrovi, 1990). Nezvanini podaci govore da u Srbiji 10%-14% dece ivi samo

sa jednim roditeljem, najece majkom (Vidanovi, 2006).

Mladenovi (1995) istie da se sa pravnog stanovita predlae sagledavanje porodice

poremeenog sastava preko uzroka poremeenih porodinih odnosa, pa se razlikuju:

udovika porodica;

razveden brak sa detetom;

migrantska porodica;

faktiki naputena porodica (kad otac ode iz porodice i kada kada

prekine brani ivot a ostane da stanuje u istom stanu);

vanbrani samohrani roditelji sa detetom.

Najranije studije bavile su se nepotpunim porodicama kao posledicom ratnih

deavanja tokom II svetskog rata ali kako istie Vidanovi (2006) pogreno je praviti

poreenja izmeu tih ratnih vremena i odsustva oca usled razvoda ili odluke majke da sama

podie dete, to je odlika sadanjeg perioda. Autorka ukazuje da u porodici sa oba roditelja,

jedan od njih obino moe olakati stresogenost roditeljstva, dok se u porodicama sa jednim

roditeljem mogu javiti finansijske tekoe, preoptereenost kunim obavezama, ponekada i

27

socijalna izolacija bez emocionalne i finansijske podrke. Pored toga, istiu se i dugoroni

efekti koji rane separacije mogu imati na razvoj linosti, pa autorka ukazuje na pretpostavku o

povezanosti izmeu gubitka roditelja u detinjstvu i depresije u odraslom dobu, o kojoj je Frojd

(Freud, prema Vidanovi, 2006) govorio u radu Tuga i melanholija.

N. Kapor Stanulovi (1985) ukazuje na znaajne probleme nepotpune porodice koje

mogu uticati na razvoj linosti deteta u njoj. Ona istie da su se roditelji nali sami iznenada,

nakon nekog stresnog dogaaja, usled smrti branog druga, njegovog nestanaka ili posle

razvoda. Uticaj stresa trajae dugo i oteavae prihvatanje nove situacije kao i prihvatanje

poveanih obaveza oko voenja domainstva i brige oko dece. Problem koji najvie

optereuje ove roditelje je pitanje da li oni i koliko mogu da ispune prazninu usled odsustva

jednog roditelja. Postoje i pretpostavke da se inae uobiajeno ponaanje tog roditelja menja

pod uticajem saznanja da bi sad trebalo da je i otac i majka detetu, pa dete vie nema pred

sobom jasan model onog roditelja koji je ostao, ve neku meavinu, obino neuspelu,

ponaanja postupaka i oca i majke, sve u jednoj osobi.

Prema Nevenki Tadi (1999) gubici znaajnih osoba zbog smrti, razvoda, naputanja,

sa kojima se dete (ili mlada osoba) poistoveivalo u osetljivim fazama ivota, na primer u

edipnoj i fazi puberteta, predstavljaju snanu povredu. Na gubitak bliske osobe dete ili mlada

osoba odgovaraju depresijom, razoarenjem od kojih se nekad brane poveanom

agresivnou, mrnjom, optuivanjem i poistoveivanjem sa negativnim ponaanjem

izgubljenog objekta, na primer oca, koji je napustio ili je zbog prestupnitva zatvoren.

Lidija Jaki-Kozaranin (1996) istie da se vaspitanje i obrazovanje dece iz

samohranih porodica odvija uz vie tekoa koje proizilaze iz ekonomskog poloaja porodice,

specifinih socijalnih faktora, pre svega, odnosa sredine prema takvoj porodici. Znaajna je i

psiholoka kriza koja se prevladava lake u porodici razvedenih roditelja, a tee u porodici

udovica ili udovaca, te u vanbranoj porodici. Autorka konstatuje da je nepotpuna porodica u

znatno veoj meri osetljiva na osujeenja na socijalno-ekonomskom planu, to se onda

reflektuje i na tok razvoja linosti deteta, jer je oseanje sigurnosti i deteta i porodice

ugroeno odsustvom jednog roditelja.

28

1.6.2.1. Smrt u porodici

Prema Kuburi (2004) za psihiki razvoj deteta je od velike vanosti u kom je uzrastu

izgubilo roditelja i kako je on na njega za vreme ivota uticao. Ako je gubitak roditelja nastao

u ranom detinjstvu, dete se nee ni seati lika izgubljenog roditelja i teko e ostvariti

identifikaciju sa njim. U tom sluaju, ono stvara svoj ideal kome e teiti. U ovakvim

porodicama su obino povoljniji uslovi ako nedostaje otac, jer je majci lake da se brine o

detetu i obino se ne udaje ponovo (Kuburi, 2004). Takoe autorka istie da preveliko

nametanje, prevelika zatitnika uloga i slepa ljubav majke (ili oca), koji se javljaju u

ovakvim porodicama, ine dete nesamostalnim i nesigurnim i ono ostaje vezano za preostalog

roditelja i njegovu pomo.

Opai (1995) istie da usled smrti oca dolazi do promene porodine strukture koja

izaziva negativne posledice kao to su gubitak emocionalne podrke jednog roditelja, gubitak

modela za identifikaciju, opadanje ekonomske moi porodice. Na adaptaciju deteta na ivot

bez roditelja presudno je kako dete opaa uzroke takve situacije i da li ima osobu koja e mu

psiholoki nadomestiti roditelja.

Kroz proces tugovanja usled smrti bliske osobe, pred ljude se postavljaju mnogi

izazovi, a prvenstveno je potrebno prihvatiti injenicu da nekoga ili neega vie nema, pa u

skladu sa tim osoba prolazi kroz proces koji se naziva prorada gubitka (Arambai, 2005).

Autor objanjava da je to period u kojem je najsnanije izraeno suoavanje s patnjom i

bolom koju oseamo zbog gubitka. Proces tugovanja se najee zavrava tako da se osoba

prilagodi novoj, osiromaenoj situaciji i da ivi svoj ivot s uspomenama i razliitim ritualima

vezanim za proivljen gubitak. Proces tugovanja e biti razliitog intenziteta s obzirom na

jainu emocionalne veze, i zavisno od toga ko je umro.

U sluaju kada su oba roditelja umrla Kuburi (1994) ukazuje da je najprikladnije

reenje je da se ova deca smeste u porodicu kod svojih roaka, koji e ih prihvatiti kao svoju

decu. To je bolje nego ako ovu decu prihvate ostareli baba i deda, koji e im moda pruiti

topliju atmosferu, ali e zato njihov vaspitni uticaj biti loiji, jer im je teko da shvate decu i

njihove probleme. U mladoj porodici, ukoliko ih ona oseajno dobro prihvati, deca e se brzo

prilagoditi i ona e za uzvra ttakvu porodicu prihvatiti kao svoju, a to e im omoguiti

pravilan razvoj. Prema autorki ima i sluajeva kada je neophodno da se deca smeste u dom.

Domska sredina je veinom bezlina, poto se vaspitai najee hladno, profesionalno

29

odnose prema deci, usled ega se deca teko oseajno vezuju za njih i to moe ostaviti

tragoveu njihovom drutvenom razvoju (Kuburi, 1994).

1.6.2.2. Razvod roditelja

Razvod braka je postupak raskidanja brane veze zakonskim putem. Do razvoda braka

dolazi kada su brani odnosi teko i trajno ugroeni. Uslovi koji deluju na razvod braka,

prema Zagorki Golubovi (1981) su sledei:

Starost suprunika (autorka istie da to pojedinci stupaju mlai u brak,

vei su izgledi za razvod);

Trajanje braka (vei procenat razvoda je u prvim godinama braka;

prema autorki do pet godina trajanja, a zatim procenat opada, pa se izmeu desete i

etrnaesete godine opet povea);

Broj dece (najvie se razvode brakovi bez dece, mada se istie da su u

porastu razvodi brakova koji imaju decu);

Predbrana trudnoa - ee se razvode brakovi koji su sklopljeni zbog

nastale trudnoe u predbranom periodu (Bell, prema Golubovi, 1981);

Zanimanje suprunika i kolska sprema Utvreno je da postoji visok

procenat razvoda u brakovima gde je razlika u kolskoj spremi izrazito velika

(Piorkowska-Petrovi, 1990).

Pitanjem razvoda braka i njegovog uticaja na decu iz takvih porodica bavila se

Piorkovska-Petrovi (Piorkowska-Petrovi, 1990) i prema njenom miljenju postoji veliki

broj razloga za razvod braka. To mogu biti: nedostatak ljubavi, neverstvo branog druga,

alkoholizam, nepoeljan odnos prema lanovima porodice, pitanje stana, nesporazum oko

finansijskih pitanja, religiozna nepodudarnost, nepromiljeno stupanje u brak, roenje deteta

sa poremeajima u razvoju, seksualna nepodudarnost, nedostatak radnih navika, sukob starih i

mladih, uzajamna netrpeljivost...

Rafik ati (2006) ukazuje da razvod braka kao dugotrajan proces izaziva teke

poremeaje u deijoj psihi. Dete se nalazi u situaciji da mora da bira izmeu dva roditelja i u

strahu da e jednog od njih povrediti postaje anksiozno. Isti autor istie i da najtetnije

posledice razvoda braka oseaju upravo deca, esto i zbog stvari koje prethode razvodu kao

to su svae, konflikti, maltretiranja...

30

Landis (Landis, 1960, prema Piorkowska-Petrovi, 1990) je naveo mogue razloge

traumatskih doivljaja deteta:

Neophodnost prilagoavanja pripremama za razvod i samom razvodu;

Zloupotreba roditelja od strane jednog roditelja kao oruja protiv

drugog i manipulisanje oseanjima deteta;

Odvajanje deteta od jednog roditelja i promena odnosa roditelj-dete;

Optereenje deteta poloajem razvedenih roditelja;

Dete koje shvati posledice neuspeha svojih roditelja u braku moe u

daljem ivotu snositi trajne psihike posledice.

Prilagoavanje deteta na razvod veoma zavisi od razvojnog stupnja deteta pa tako:

dete od tri do pet godina reaguje strahom i ispoljavanjem nesigurnosti, i

odlazak oca iz kue doivljava kao sopstveno naputanje i odbacivanje. Da bi sebe

sauvalo dete se uputa u svet mate koji vremenom moe da se izgubi ali i da se

izrazito pojaa;

Najkritiniji uzrast deteta u odnosu na razvod roditelja jeste uzrast est

do osam godina. Tada su deca najosetljivija na to kako vrnjaci i odrasli tumae

njihov novonastali poloaj i okolnosti u porodici. Dete uzrasta od sedam do osam

godina osea tugu i enju za roditeljem i doivljava konflikt lojalnosti i privrenosti

jednom roditelju.

kod dece uzrasta od devet do dvanaest godina tuga je dublja a oseanje

ljutnje je svesno usmereno. U ovom uzrastu naruavanje sastava porodice znaajno

ometa odreivanje sopstvenog identiteta i nepovoljno utie na uspostavljanje sistema

vrednosti, to se najee odraava u loem ponaanju;

u doba sazrevanja, od trinaest do osamnaest godina, razvod roditelja

moe da izazive pometnje u brzini sazrevanja deteta. Dete koje izgubi sigurnost u

porodici esto naizmenino obavlja uloge odraslih i deteta; bilo da kasni sa

emocionalnim odvajanjem od roditelja, bilo da otro raskida sa ulogom deteta to se

odraava u ranijem osamostaljivanju u odnosu na vrnjake iz potpunih porodica

(Piorkowska-Petrovi, 1990).

31

U periodu adolescencije ve postoji sposobnost da se adekvatno razume i prihvati ono

to se deava, meutim i tu postoje odreene opasnosti. Kako je ovo period znaajan za

izgradnju sopstvenog identiteta, postoji mogunost da adolescent sliku o razvodu ugradi u

sliku sopstvenog identiteta. Preispitivanja i menjanje stavova su tipini za ovaj period.

Ukoliko se desi da u ovom periodu doe do razvoda braka roditelja, adolescent e, vie nego

to bi to inae inio, preispitivati vrednost braka.

Prema Nevenki Tadi (1999) odgovor deteta na razvod roditelja zavisie od uzrasta u

kome se razvod obavlja, zrelosti linosti, predhodnih iskustava u odnosu sa roditeljima i

linosti roditelja. Povrede su jae i patogenije ukoliko je dete mlae i ukoliko se razvod

obavlja u osetljivim fazama razvoja. Odgovori dece na razvod mogu se javiti u vidu agresije,

poricanja gubitka, udaljavanja od roditelja i strastveno predavanje sportu, muzici, uenju. Kod

starije dece javlja se oseajna hladnoa, strepnja i fobije, oseaj krivice, depresija, nekad i

pokuaji samoubistva,

1.6.2.3. Vanbranost

Prema Mladenoviu (1987) nepotpuna vanbrana porodica se obino sastoji od

samohrane vanbrane majke sa detetom (koje je uglavnom neeljeno). Takva deca se mogu

podeliti na ona ije je oinstvo utvreno, ije oinstvo nije utvreno i ona koja naknadno

dobijaju status brane dece. Ono to je bitno je da u ovakvim porodicama majka preteno ili

iskljuivo sama izdrava sebe i svoju decu. Pored ekonomskih problema tu su i problemi

pravne prirode, socijalne, psihike i vaspitne. Autor istie da mnoga socioloka istraivanja

pokazuju da ova deca pate zbog nedostatka drugog roditelja, i da su kod njih zato izraeni

kompezacioni mehanizmi koji ih mogu odvesti i u asocijalno ponaanje.

Istraivanja (Duhrssen, prema Tadi, 1999) su pokazala da su vanbrane majke

najee nedovoljno voljene i odbaene od svojih roditelja. Vanbranost je kod njih izraz

nesvesne motivacije. Vanbrani odnos i dete mogu biti simboliki izraz za nedoivljenu

nenost i ljubav. Pod povoljnim okolnostima oseajni, drutveni i saznajni razvoj deteta u

ovakvim porodicama moe biti neometen, ali da pod nepovoljnim porodinim uslovima on

moe biti ugroen, utoliko vie ukoliko je dete izloeno pritiscima drutvene sredine (grupe

drugova, kole ili ire zajednice) koja vanbranost ne prihvata i osuuje.

32

1.7. Rezultati jo nekih istraivanja o efektima potpune i nepotpune porodice na psihiki

razvoj dece

U jednoj dvadesetpetogodinjoj studiji amerika autorka (Wallerstein, 2000)

dobila je rezultate da deca iz razvedenih porodica nakon 25 godina, u 60% sluajeva

pokazuju vie problema u socijalnim odnosima, oekivanje neuspeha i strah od

naputanja, ali i visok takmiarski duh.

U istraivanju (Anelkovi, Zlatanovi, Vidanovi, Stojiljkovi, 2009) cilj je

bio da se ispita da li postoje razlike u adaptaciji izmeu dece iz jednoroditeljskih i

potpunih porodica. Znaajna razlika izmeu dece iz potpunih i jednoroditeljskih porodica

naena je samo u odnosu na emocionalne probleme. Vee prisustvo emocionalnih

problema kod dece iz jednoroditeljskih porodica autori su objasnili u kontekstu teorijskih

shvatanja i empirijskih istraivanja koja pokazuju da deca ranog uzrasta nemaju jasne

pojmove o razvodu, naputanju i smrti i na gubitak odgovaraju preteno emocionalno.

U istraivanju J. Jaksi (2004) naeno je da se adolescenti iz nepotpunih

porodica razlikuju od svojih vrnjaka koji ive sa oba roditelja. Autorka istie da

adolescenti iz nepotpunih porodica pokazuju smanjenu sposobnost menjanja sebe kroz

nova iskustva, tee prihvataju tue miljenje, ispoljavaju vee nepoverenje prema ljudima

i imaju poveanu kritinost i sumnjiavost, socijalnu nesigurnost i oseaj samoe.

U istraivanju raenom na grupi adolescenata bez roditeljskog staranja i

kontrolnoj grupi (Todorovi, Vidanovi, Jeremi, 2006) dobijeni su rezultati koji ukazuju

da se po pitanju razlika u pogledu self-koncepta, ove dve grupe znaajno razlikuju u

proceni svoje globalne kompetentnosti. Autori ukazuju da nii nivo procene globalne

kompetentnosti dece iz doma govori o njihovoj optoj nesigurnosti, strepnji i sumnji u

uspeh. Rezultati pokazuju jo i to da grupa dece bez roditeljskog staranja ne izraava u

veoj meri depresivno raspoloenje u odnosu na kontrolnu grupu.

Opai i Lackovi-Grgin (1988) su u svom istraivanju doli do zakljuka da

se zadovoljstvo porodicom i zadovoljstvo ivotom statistiki ne razlikuje kod mladih iz

potpunih i nepotpunih porodica. Jedine znaajne razlike odnose se na percepciju

primerenosti zahteva od strane majke, na taj nain to mladii iz nepotpunih porodica

zahteve majki doivljavaju kao neprimerenije. Autori to objanjavaju time to majke deo

uloge oca prenose na sinove, to oni mogu doiveti kao optereivanje.

33

2. Osobine linosti

2.1. Linost

Hol i Lindzi (Hall & Lindzey, 1983) u svojoj knjizi Teorije linosti ukazuju da je

malo rei toliko privlanih za iru javnost kao to je termin linost. Iako se ta re koristi

vie nego u jednom smislu, autori navode da se mnoga od tih popularnih znaenja mogu

svrstati u dve kategorije:

1. Znaenja u kojima se linost izjednaava sa vetinom drutvenog

ophoenja. Linost pojedinca procenjuje se na osnovu uspenosti da se kod razliitih

lica i pod razliitim uslovima izazovu pozitivne rekcije.

2. Linost pojedinca je izvor snanog i izvanrednog utiska koji on ostavlja

na druge ljude. Tako se moe govoriti o agresivnoj linosti, plaljivoj linosti itd.

Posmatra bira pridev ili osobinu koja je veoma svojstvena datom subjektu, a koja je

vaan deo opteg utiska koji on ostavlja na druge ljude, tako da se njegova linost

poistoveuje sa ovim izrazom.

Pored toga, autori istiu da se nijedna postojea definicija linosti ne moe

primenjivati uopteno, kao i to da se linost definie odreenim empirijskim pojmovima koji

su deo one teorije linosti od koje posmatra polazi. Tako bi se linost shvatila kao niz mera

ili izraza koji se primenjuju za opis ispitivanog pojedinca prema dimenzijama koje zauzimaju

centralno mesto u okviru odreene teorije (Hall & Lindzey, 1983).

Rot (1981) je dao odreenje linosti kao jedinstvene organizacije osobina koja se

formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i odreuje opti, za pojedinca karakteristian

nain ponaanja. U doslednosti, jedinstvenosti i osobenosti ponaanja ljudi, dolaze do izraaja

njihove linosti. Na linost utiu naslee (genetske strukture i fizike predispozicije), sredina

(porodica, socijalne grupe, nacija i kultura) kao i situaciona ogranienja. Pod linou se

podrazumeva sistem definisan crtama i dinamikim procesima kojim one utiu na psiholoko

funkcionisanje i ponanje individue (McCrae, 1992).

Mnogobrojna znaenja linosti povlae sa sobom i mnogobrojne teorije linosti, koje

pored toga to su brojne i raznorodne esto su i meusobno suprotstavljene. Nijedna teorija

linosti koju daju razliiti teoretiari nije potpuna, i ne ukljuuje sve aspekte koje pojam

linosti u sebi nosi, ali se veina slae oko toga da je linost jedan od temeljnih pojmova

34

psihologije kao nauke. Izvesna saglasnost postoji oko podele koja razlikuje orijentaciju na

motivaciju, ispitivanje crta, kognicije i socijalni kontekst (Winter i Barenbaum, 1999, prema

Jevremov, Paji, ipka, 2007). Takoe Funder (prema prema Jevremov, Paji, ipka, 2007)

razlikuje etiri klasine paradigme: psihoanalizu, crte linosti, bihejviorizam i humanistiku

orijentaciju, ali im pridodaje i tri nove: socijalno-kognitivnu, bioloku i evolucionu.

Sistematizaciju teorija linosti zajedno sa predstavnicima, dala je i Barbara Engler

(Engler, 2009), koja ih deli na:

Psihoanalitiku teoriju linosti, predstavnik je Frojd (Freud);

Neopsihoanalitike teorije, predstavnici Jung, Adler, Salivan (Sullivan);

Ego-psiholoke teorije - Ana Frojd, Erik Erikson, Den MekAdams

(Anna Freud, Erik Erikson, Dan McAdams);

Bihejvioralne teorije Dolard i Miler, Skiner, Bandura (Dollard &

Miller, Skinner, Bandura);

Bioloke i teorije crta linosti Olport (Allport), Marijeva (Marrey)

Personologija, Faktorska teorija Katela (Cattel); Ajzenkova teorija (Eysenck, prema

Engler, 2009);

Humanistike teorije Maslov (Maslow), Roders (Rogers);

Kognitivne teorije linosti Dord Keli (George Kelly), Aron Bek

(Aron Beck).

Smederevac i Mitrovi (2006) ukazuju da je osobina linosti najei strukturalni

element i najei zajedniki element koji sadre sve teorije linosti. Istiui vanost osobina

autorke navode i Olportovu (Allport, 1962, prema Smederevac i Mitrovi, 2006) definiciju

kao prvu koja je pokuala da ih objasni i prema kojoj osobine linosti predstavljaju stabilne,

internalne karakteristike, koje uzrokuju ponaanje i poseduju stabilnost u vremenu i

situacijama. Ovaj stav predstavlja sutinu pojma osobine u dimenzionalnoj psihologiji, gde

se osobine linosti definiu kao dimenzije individualnih razlika sa tendencijom ka

konzistentnim obrascima misli, oseanja i akcija (McCrae & Costa, 1990, prema Smederevac

i Mitrovi, 2006). Osobine linosti predstavljaju osnovu za odreeno ponaanje. to je

osobina izraenija, ponaanje ljudi u odreenim situacijama bi trebalo da bude upadljivije,

karakteristinije i lake za procenu.

35

Prema Kneeviu, Radoviu i Opaiu (1997) merni instrumenti koji su konstruisani

sa namerom da mere najvanije dimenzije linosti baziraju se na nekoliko paradigmi ili

tradicija. Pri tom, autori istiu da se paradigme odnose na implicitne ideje o tome ta je

sadrinski i metodoloki okvir plodnog istraivanja linosti. Ove paradigme se odreuju kao:

Patocentrina - ima pragmatian cilj i vezana je za dijagnostiku

psihopatolokog ponaanja (takav test je MMPI-Minesota multifazni

personalni inventar);

Interpersonalna - fokusirana na komunikacijski aspekt;

Biologistika bazirana na empirijskim nalazima (laboratorijski

podaci, bioloki, psiholoki, fizioloki podaci, otkria iz oblasti genetike

ponaanje...);

leksika to je metodski model koji se bazira na ideji da jezik,

kao akumulirani supstart ogromnog i raznolikog podruja ljudskog iskustva,

moe da poslui u razumevanju strukture i funkcionisanja linosti. Ideja potie

od nemakih istraivaa Klagesa i Baumgartena (Klages & Baumgarten,

prema Kneevi, Radovi i Opai, 1997), ija je aktivnost na prouavanju

jezika sa stanovita razumevanja linosti bila intenzivna tokom dvadesetih i

tridesetih godina.

2.2. Sedmofaktorski model linosti

Na leksikoj hipotezi zasnovan je model Velikih pet (Big Five) ili petofaktorski

model linosti. Ovaj model pretpostavlja postojanje pet bazinih dimenzija linosti koje lee u

osnovi osobina linosti: neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost, saradljivost, savesnost

(Pervin, Cervone i John, 2005) prilikom nastanka ovog modela polo se od logike

pretpostavke i leksike hipoteze da su karakteristike koje su ljudima vane i koje slue za

meusobno poreenje, kodirane u jeziku kojim se oni slue i da za te karakteristike postoje

rei koje se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Osnovna funkcija i znaaj modela Velikih

pet se ogledaju u njegovoj integrativnosti i mogunosti da dotadanje razliite sisteme

predstavi u jedinstvenom okviru, tj. on je omoguio jednostavnije istraivanje i sagledavanje

dimenzija linosti (Pervin, Cervone i John, 2005). Prvi naunik koji je razvio sistemski

pristup prouavanju linosti na osnovu pretpostavke o leksikoj hipotezi bio je Rejmond Katel

(Cattel, prema Mitrovi i Smederevac, 2006). Problem dobijanja sveobuhvatne liste termina

koji opisuju linost Katel je reio prihvatanjem taksonomije koju su dali Olport i Odbert

36

(Allport i Odbert, 1936, prema Mitrovi i Smederevac, 2006). Ova dva autora u svojoj

taksonomiji su imali oko 18000 termina za opis linosti kje su svrstali u 4 grupe (lini opisi,

prolazna stanja i raspoloenja, socijalno vrednovanje i metaforiki termini). Katel je, tragajui

za dimenzijama linosti, listu redukovao na uzorak od 4 500 termina iz prve grupe ove

taksonomije, a potom tu listu sveo, koristei semantike i empirijske analize grupisanja, na 35

varijabli. Ove varijable su posluile za nastanak veoma poznatog multidimenzionanog modela

linosti koji sadri esnaest faktora (oznaenih slovima abecede), 16PF (16 Personality

Factors). Pet velikih dimenzija se prvi put pominju u istraivanju koje je sproveo Fiske (1949,

prema Pervin, Cervone i John, 2005). On je ponavljajui Katelov rad, umesto 16, dobio 5

faktora koji su veoma slini onome to e kasnije biti definisano kao Big Five model.

Istraivanja Telegena i Volera (Tellegen & Waller, prema Smederevac, Mitrovi i

olovi, 2010) dovela su do sedmofaktorskog modela, Big Seven tj. do toga da su se, pored

pet dimenzija koje korespondirale sa dimenzijama petofaktorskih modela, pojavile dve nove,

evaluativne dimenzije pozitivna valenca i negativna valenca.

Instrument za procenu linosti Velikih pet plus dva autora Smederevac, Mitrovi i

olovi (2010) nastao je kao rezultat desetogodinjih istraivanja strukture linosti na osnovu

leksikih opisa u srpskom jeziku. Dimenzije ovog modela su sledee: neuroticizam,

ekstraverzija, savesnost, agresivnost, otvorenost prema iskustvu, pozitivna valenca i negativna

valenca.

Neuroticizam podrazumeva razlikovanje izmeu prilagoenosti i emocionalne

stabilnosti u odnosu na neprilagoenost i emocionalnu nestabilnost. To je

dimenzija individualnih razlika koja se odnosi na sklonost da se doivljavaju

negativne emocije. Mukarci i ene koji imaju izraenu crtu neuroticizma vie

su skloni iracionalnim idejama, slabije kontroliu svoje impulse i imaju slabije

kapacitete za prevladavanje stresa (Kneevi, Damonja-Ignjatovi i uri-

Joi, 2004). Aspekti neuroticizma su anksioznost, hostilnost, depresivnost,

socijalna, nelagodnost, impulsivnost, vulnerabilnost, oseanja krivice,

ogorenost, otuenost, oseanje manje vrednosti. Ekstremno visok skor na ovoj

skali upuuje na hronian negativni afekat, pesimizam i nezadovoljstvo, a

ekstremno snien na izrazitu hladnokrvnost (Smederevac i sar., 2010). Autori

ukazuju na to da nisu svi stimulusi podjednako ugroavajui za sve osobe. Oni

u velikoj meri zavise od linog iskustva tj. ako je neko odrastao u okruenju u

kom nije mogao razviti adekvatne strategije za suoavanje sa zahtevima

37

sloenog okruenja, verovatno e sve nove situacije doivljavati kao

potencijalno pretee. Isti autori istiu da se visok neuroticizam javlja kod ljudi

koji su imali nesreno detinjstvo puno kanjavanja i odbacivanja, ali i

preterano protektivnog stava prema detetu. Dete koje se razvija u

prezatienom okruenju ne razvija neophodne vetine koje e mu u odraslom

dobu biti vie nego potrebne. Skala neuroticizma sastavljena je od tri supskale:

Anksioznost, Depresivnost i Negativni afekat. Anksioznost kao osobinu

linosti karakterie esto doivljavanje napetosti. O depresivnosti se govori kao

o reakciji na neki spoljanji okida, koji se javlja u vidu stresnog ivotnog

dogaaja. Negativan afekat se odnosi na opte stanje neprijatnosti. To je

kognitivni model reagovanja koji se odraava na planu ponaanja, ali i na

planu emocionalnog reagovanja. Osnovne emocije obuhvaene negativnim

afektom su briga, napetost i tuga.

Ekstraverzija se odnosi na drutvenost osobe, njeni aspekti su: toplina,

drueljubivost, asertivnost, aktivitet, potraga za uzbuenjem, pozitivne

emocije. Smederevac i sar. (2010) ukazuju ekstraverzija je dimenzija

individulnih razlika u stepenu reaktivnosti na spoljanje okruenje. Visoka

rekativnost je vezana za introverte a niska za ekstraverte. Ekstraverti su

socijabilni, asertivni, aktivni i priljivi. Introverti su nezavisniji, rezervisani

(to ne znai da su nedrutveni) i umereniji. Ovu skalu ine tri supskale:

Srdanost, Pozitivni afekat i Drutvenost. Ekstraverzija je osobina ija je

poeljna izraenost u izvesnoj meri zavisna od kulture. Srdanost je osobina

koja ukazuje na pozitivan stav prema ljudima i aktivne napore koje osoba ini

da bi ostvarila harmonine interpersonalne odnose. Pozitivan afekat obuhvata

indikatore optimizma, ivotnog elana i pozitivnog raspoloenja. Drutvenost

podrazumeva lako uspostavljanje interpersonalnih kontakata, mogunost

komunikacije sa velikim brojem ljudi, veliki broj poznastava i uivanje u

prisustvu drugih.

Savesnost predstavlja sposobnost samokontrole u smislu disciplinovane tenje

ka ciljevima i striktno pridravanje principa. Aspekti savesnosti su:

kompetencija, red, dunost, postignue, samo-disciplina, promiljenost.

Savesnost je dimenzija koja se odnosi na stav prema obavezama. Ljudi se na

ovoj dimenziji razlikuju prema stepenu u kom su u stanju da rtvuju trenutnu

lagodnost i uloe napor zarad ostvarenja dugoronih ciljeva. Moe se

38

posmatrati kao snaga neije volje. Oblikovana je vaspitanjem i stepenom u

kom je osoba na ranijim uzrastima bila u stanju da uspostavi kontrolu nad

vlastitim ponaanjem, to ini osnovu za samodisciplinu (Smedereva i sar,

2010).

Agresivnost je dimenzija koja podrazumeva individualne razlike u uestalosti i

intezitetu agresivnih impulsa kao i agresivne reakcije. Hipersenzitivne osobe

mogu veliki broj stimulusa doiveti kao pretee, dok oputenije osobe manji

broj stimulusa procenjuju kao pretnju (Smederevac, Mitrovi i olovi, 2010).

Tri supskale koje obuhvata Agresivnost su: Bes, Nepopustljivost i Teka narav.

Bes se odnosi na emocionalnu predispoziciju za agresivno reagovanje i lou

kontrolu agresivnih impulsa. Teka narav se odnosi na tendenciju da se

dominira u veini interpersonalnih odnosa.

Otvorenost prema iskustvu je osobina koja obuhvata intelektualnu radoznalost,

irok krug interesovanja i otvorenost za promene. Neopreznost u ekstremnim

sluajevima otvorenosti za nova iskustva moe dovesti do rizika po zdravlje i

fiziki integritet, dok ekstremno niski skorovi ukazuju da je osoba rigidna,

konzervativnog duha i se teko prilagoava promenama. S obzirom da su

promene sastavni deo svaijeg ivota mogu se javiti ozbiljne potekoe.

Ovakve osobe mogu ispoljiti preplavljenost strahom pri suoavanju sa

promenljivim okolnostima i stresom, a stabilno funkcioniu samo u uslovima

sigurnosti i ustaljenosti. Otvorenost prema iskustvu obuhvata dve dimenzije

nieg reda, Intelekt i Traenje novina (Smederevac, Mitrovi i olovi, 2010).

Intelekt se odnosi na tendenciju da se kreira podsticajno okruenje u kome e

se zadovoljiti potreba za intelektuamlnom situacijom.

Pozitivna valenca je dimenzija samoevaluacije i predstavlja jedan od

preduslova mentalnog zdravlja. Ekstreman skor ukazuje na doivljaj

superiornosti, egocentrinost i narcizam. Ekstremno niski skorovi ukazuju na

nedostatak samopotovanja i snishodljivost. Jelisaveta Todorovi (2004)

prilikom istraivanja samopotovanja i njegove povezanosti sa vaspitinim

stilovima roditelja istie da emocionalna toplina i prihvatanje od strane majke

pogoduju za razvoj visokog samovrednovanja dok nedoslednost i

prezatiivanje od strane majke doprinose nestabilnim samoprocenama.

Takoe se istie da i devojke i momci doivljavaju stresnu situaciju kao pretnju

samopotovanju. Dve supskale koje obuhvata Pozitivna valenca su

39

Superiornost i Pozitivna slika o sebi. Superiornost obuhvata indikatore potrebe

za potenciranjem vlastite vanosti, koju esto prate ideje veliine i narcistike

tendencije.Pozitivna slika o sebi se odnosi na potovanje vlastitih osobina.

Negativna valenca povezana je sa negativnom slikom o sebi, ali i sa

spremnou da se sebi pripie uloga opasne osobe. Dve supskale su

Manipulativnost i Negativna slika o sebi. Ekstremno visok skor na

Manipulativnosti ukazuje na osobu koja koristi sva sredstva da ostvari ciljeve

nametljivou ili iskoriavanjem drugih ljudi, ostavljajui utisak

nedodirljivosti. Ako je izraenija Negativna slika o sebi sklonost ka

samopotovanju moe doprineti razvijanju depresivnih kognicija. Niske

skorove na Negativnoj valenci postiu osobe koje su ili naivne i lakoverne ili

povrne i nekritine prema sebi i svojim osobinama (Smederevac, Mitrovi i

olovi, 2010).

2.3. Osobine linosti i porodica

Da je uloga porodice u razvoju linosti primarna, isticao je Ekerman (Ackerman,

Kuburi, 2009). Unutar porodice omogueno je stvaranje osnovnog uzora za oseajni ivot

deteta. U psiholokom smislu lanovi porodice su upueni jedni na druge zato to je ona

mesto primarnih emocionalnih razmena. Emotivna klima, ili uobiajeni porodini stil

komunikacije, stvara odnose koji su u veoj ili manjoj meri pogodni za zdrav ili bolestan

psihiki razvoj svakog lana porodice. Emocionalne smetnje veine ljudi proistiu iz

iskustava u svakodnevnom porodinom ivotu.

Autori Jeremi, Todorovi i Vidanovi (2006) istiu da su depresivni odgovori, stanja

i neuroze kod dece i omladine povezani sa nepovoljnim porodinim okolnostima i preteno su

spoljnjeg porekla. Depresivna deca i omladina imaju ee gubitke jednog ili oba roditelja

zbog razvoda, smrti, naputanja, odbacivanja i obezvreivanja od strane roditelja.

U ispoljavanju agresije takoe postoje razlike meu ljudima. Osobe koje nisu sklone

emocionalnoj ekspresiji ustruavae se od manifestovanja agresivnosti, dok e osobe koje

lake ispoljavaju emocije to raditi i sa agresivnim impulsima (Smederevac i sar., 2010).

Albert Bandura (1962) ukazuje da ako roditelji fiziki esto kanjavaju svoju decu ili im

zabranjuju mnoge stvari, ona e postati agresivnija. Isto tako agresivnija su deca onih roditelja

koji ohrabruju, toleriu ili nagrauju svoju decu za agresivno ponaanje. Bandura je sa

40

saradnicima utvrdio da posmatranje agresivnih postupaka roditelja, ili nekog drugog modela,

dovodi kod dece do podraavanja (oponaanja) takvog ponaanja.

Baucal (1999) je u svom istraivanju istakao da je Savesnost jedan od osnovnih ciljeva

socijalizacije u okviru porodice i naao visoku korelaciju izmeu faktora odgovornosti i

dimenzije savesnosti. On je to objasnio time da ona deca koja uspeno izvode svoje praktine

aktivnosti, odnosno ispunjavaju svoje obaveze, bivaju nagraena od strane roditelja

posveivanjem panje i spremnou za stvaranje kvalitetnog odnosa. Sa aspekta roditelja,

deca na koju se odnose visoki skorovi na ovoj skali, pokazuju spremnost da prihvate obaveze,

to potencijalno rezultira korienjem preferiranog mehanizma vaspitanja nagraivanja.

Ovu skalu ine tri supskale: Samodisciplina, Istrajnost i Promiljenost.

Pozitivna valenca i negativna valenca, kao samoevaluativne dimenzije koje se odnose

na to koliko visoko miljenje ima osoba o sebi (pozitivnu ili negativnu sliku), pod uticajem su

onoga kako ih drugi procenjuju. Tu spadaju i sami roditelji ali i ire socijalno okruenje.

Opai (1995) ukazuje da deca iz nepotpunih porodica koja su ostavljena, u odreenom

periodu razvoja krivicu poinju da pripisuje sebi, to se negativno odraava na njihovo

globalno samopotovanje. Autor ukazuje da je samoodbacivanje kod vanbrane dece

povezano sa injenicom da je odbaeno od vlastitih biolokih roditelja. Pozicija ove dece je

specifina s obzirom na to da ona najee ive u socijalnom okruenju koje s podozrenjem

gleda na njihovu majku i to su esto podvrgnuta izrugavanju druge dece, kao i ostatka

socijalnog okruenja. Takoe, moe se desiti da usled gubitka jednog roditelja, ekonomske i

materijalne prilike porodice opadnu, to se moe negativno odraziti na samopotovanje dece.

Nii socijalni status povezan je sa nepovoljnijim samovrednovanjem, o emu izvetava i

Todorovi (2005). Moe se desiti da, usled nedostatka jednog roditelja, drugi roditelj

preterano pokuava da nadomesti njegovu ulogu, pa se javlja prezatiivanje i dominacija

roditelja kao i preterano ispravljanje ponaanja deteta to dovodi do zavisnosti, niske

socijalne odgovornosti i nestabilnih samoprocena.

Prema Kuburi (2004) slika o sebi ili samosvest koju ima pojedinac, ima dva glavna

izvora koja su nuna za njeno izgraivanje, promenu i razvoj: iskaze drugih o osobi, njihovo

ponaanje i ophoenje prema njoj i samoposmatranje, samoanaliza, uporeivanje sebe sa

drugima. Objekat samosvesti moe biti telo i izgled, socijalni poloaji i odlike, aktivnosti i

ponaanje, psihiki ivot. Ofer (Offer, prema Kuburi, 2004) u