Nindja 011 - Derek Finegan - Banzai (Zahir & Sasa_d & Emeri)(2.8 MB)

SR

NE M

AČK

A 4.5

DM

FR

AN

CU

SKA

12

.00

FF SA

D 3

US

$ S

VA

JCA

RS

KA

40

0 Sf

r A

US

TRIJ

A

30.00

As

ch

ŠVED

SKA

13.00

S

kr

BROJ CENA 40 DINARA

Derek Finegan

BANZAI

SERIJAB orilačk e veštin e

NINĐA

N aslov rom ana: BANZAI

Autor:D erek Finegan

R ecenzija:S lobodan Lukić

Lektor:M irjana Š terijevsk i

K orektura:F otoslog NIRO D ečje n ovine

© DEN PRESS

PONI WEST - BORILAČKE VESTI NE - NINĐA II -V A N R E D N O IZDANJE- April 1984. godine. C ena 40 d in a ra , izda je NORO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, T ih o m ira Matijeviea 4. Glavni i o d g ov o rn i u re d n ik M ir jana Sle- rijevski. Izdavački savet: Milica Bogojevlc (p red sed n ik ) , Milcla O bradov ic , V era Sm rckić , Dragan Simic. Mil ¡sav Ilie, M io d rag VučiOevie, Miljana Tornic, Nada Mijatović, Nikola Maslovara, Ljiljana Milovanovic, Ljiljana Špajaković , P e ta r Jerkovie, Gojko Stulović . Telefoni: (032) 7 1 I -549 u re d n iš tv o i 714-250 p roda ja . Teleks: 13731. Š ta m p a »Glas«, Beograd .

Derek Finegan

BANZAI

Ovoga ju tra o kean jc o p rav d av ao ¡mo koje su m u dali. G lalku vodenu površinu , o b as jan u ruž ičas tim z rac ima, nije uznem irav ao čak ni dašak ve tra i Tihi o kean p ružao se svud u n ao k o lo kao b l is tavo ogledalo, lek p onegde n a m re šk a n n eču jn im sk o kom ja la letećih riba.

Uostalom, taj deo o k ean a bio je tih i m iran još od p radavn ih v rem ena, od onih vu lkansk ih e rupc i ja koje su sa d n a izdigle šiljate vrhove p lan ina da bi od njih stvorila ostrva, n e u m o r no. d o g rađ iv an a h i l jadam a godina n as lagam a krečn jaka i kora ln im

.sp rudov im a koji su se sada kao b ise rne ogrlice obavijali oko vrhova ob ras l ih gust im zelenilom. Ljudi su tu stigli m nogo kasnije, tako da još uvek nisu imali v re m e n a da ostave svoj pečat u n ed irn u to j pr irodi.

Čak je i b u r a d ru g o g svetskog ra ta p ro h u ja la severn ije i istočnije od ovog mosta; d ev ičansko d n o o k ean a nije d o d i rn u la nagorela čelična k o n zerva ra tn o g b ro d a čija je p osada očajnički u d a ra la po n e p ro b o jn im zidov im a svog m rtvačkog kovčega, ovim n e b o m n isu letele form acije b o m b a r d e r a sa on ih nezgrapn ih veš- tačkih o s t rva koje je n eko nazvao n o sač im a aviona. Za sve v rem e ra ta tu d a je p ro le te lo svega nekoliko izviđačkih av iona obe zaraćene s t rane , b rzo se udalj ivši da traže v redn ije cil jeve i os t rva čija su im en a bila p o d vučena c rv en o m bojom na o g ro m nim k a r ta m a u m o rn a r ičk im štabov i- rna. Midvej, Vejk. Gvadalkanal, T iuk . . . ostrva zasu ta to n am a čelika i zalivena krvlju zapljuskivale su neke d ru g e vode. a ne ove . . .

4 P o i iv WV.s7 - B orila čke veš tin e I I

Čovek u zam račen o j kabini d u b o ko u zd ah n u i p re đ e -rukom prek o očiju zam o ren ih plavkast im t r e p e r e njem televizijskog e k rana . Ovoga j u t ra čak ni njegov e lek tronsk i špijun nije pokazivao n iš ta na ro č i to na cilju u koji su bile u p e r e n e njegove k a m o re.

S igurn im p o k re to m čovek isključi u ređa j p red sobom . Ispravljajući u m o rn a leđa, on o tvori v ra ta kabine u koju ju rn u sv e / vazduh. Ju ta rn je su n ce je zasleplj ivalo i on je nekoliko t r e n u ta k a uživao za tvo ren ih očiju u njegovoj toplini.

Biće ovo još j e d a n lep i tih d an na Tihom o keanu . . .

D/u/ef Kulver ton III je sa g a đ e njem p o sm a tra o kako Gorli hi tr im p o k re t im a ubacu je u usta o g ro m n e zalogaje šu n k e sa jajima, koja su go tovo plivala u masti , n e p re s ta n o ste- njući od zadovoljstva, i zalivajući svaki zalogaj dug im gutljajima led e nog piva iz konzerve zgodno smešte- ne kraj njegovog levog lakta o s lo n je nog o metaln i s to u uskoj trpezariji.

Kulver tonov d o ru č ak bio je g o to vu ned irn u t . Sa u zd ah o m je probr- Ijao viljuškom po tanjiru , a o n d a o t pio malo soka od n a ran d ž e iz visoke čaše. Lice mu se izobliči u ružnu g r im asu gađenja: posle sveg onog viskija noćas i sok od na ran d že imao je p rok le to o tužan ukus.

»A za sve je kriva ona kučka Bes,« gnevno je mislio K u lver ton p r i t i sk u jući m ršav im p rs t im a s lepoočnice . »Nije p res ta ja la da me i z a z iv a . . . i m e n e .u Gorlija. 1 to takm ičen je u piću bilo je lijena ideja, prokletstvo!«

- Koliko će ovo još da traje?

- Molim? - t rže se Kulverton .- Pitam koliko će ovo još da traje -

z a b ru n d a Gorli. Njegov tanj ir se blistao i sa d a je o p u š te n u sedeo na s to lici, odbija jući d im ove iz cigarete. Po lusk lop ljen im očim a f iksirao je b ledo lice mladića p red sobom , ne t ru d eć i se m nogo da sakrije pod- srneh.

- St a to?K ulverton s m u k o m ustade, p r i d r

žavajući se za sto. Bilo m u je p o t r e b no svežeg vazduha, a Gorli jcva c igare ta je užasno sm rde la . Kao da ne može da kupi n iš la bolje za sve one pa re koje mu daje!

- Pa ovo naše . . . »krstarenje« - isceri se Gorli. Mišici pod tan k o m m a jicom za treso še se od bezg lasnog sm eha.

- Sta se to tebe liče!Kulverton je o d m ah shvatio da je

u p o t r e b io oštriji ton nego što je žc- leo, ali bol u želucu n im alo nije d o prinosio njegovom raspoložen ju . Ružno Gorlijevo lice izoblićila je grim asa besa dok je p ru žao o g ro m n u ša p u p re m a konzervi sa pivom.

--M ene n e . . . ali m om ci g u n đ a ju . . .

- Zbog čega?Kulverton se sa u z dahom vrati na

svoje mesto. Ovaj razgovor oč ig ledno se nije d ao izbeći.

- D osadno im je - sleže Gorli r a m enim a. - Sem toga . . . znate kako je, šefe . ..

- D osadno im je, a? - Kulverton je ponovo tr l jao s lepoočnice . - Pa šta je t reb a lo da u rad im ? Da poveden i hu la plesačice? To bi im se s igu rno više d o p a lo . . .

S igu rno - iskezio se Gorli. - Momci su mladi, po m alo usi jane g la ve, a . . .

- S a m si ih b i rao jelko reče Kul- v e r ton . - P rem a tome, oni su tvoja briga!

- T o je tačno, ali ni ja nisam znao d a ee se s tv a r ovako o tegnuti .

- Pa šta? Dogovor je bio po pe d e set d o la ra dnevno , koliko se sećam. Te tvoje gorile toliko su g lupe da ne u m eju da i / r a ču n a ju kako im o d g o vara da ovaj posao tra je s to duže!

- Nije sve u p a ra m a - u z d a h n u Gorli. - R ekoh već . . . ima još n e što . . .

K u lver ton je o d u s ta o od slepooč- nica i s ad a je o b o m a ru k a m a st iskao želudac. Već je zn ao š ta dolazi.

-- Bes? • u p i ta tiho.• Bes - k l im nu Gorli glavom. Ob-

liznuo je d eb e le u sne i p o n ov o n a gn u o konzervu sa pivom, m otreć j ispod oka u K u lve r tona koji je buljio u pod.

- Nije t reb a lo da je vodim - p r o š t e nja K u lve r ton i njegovo ze leno lice obliše kapi znoja. -■ Pro k le ta k u č k a . ..

- Ja sam to o d m ah re k ao . ..- 1 bio si u pravu, Lu. Lud sam što

te nisam poslušao.Gorli se p o lak o uspravljao , sve

dok se nije uč inilo da će njegova ogro m n a č u p av a glava do tać i n isku ta vanicu. Bacio je o p u ša k na pod i pro- tr l jao ga nogom, ne o b raća ju ć i pažnju na izraz gađen ja na K ulver tonovom licu.

- Najbolje će biti da se drži podalje od m o m a k a - b r u n d a o je. - Ovo valjd a neće trajati još dugo . Cim posao b u d e zvrSen, sve će biti u r ed u . M om ci će posle toga misli ti sam o na d o la re koje će dobiti , na piće i ženske na Tahitiju, znate . . . ali, d o t le . .

- To je lako reći - u z d a h n u Kulverton. - V ideo si i sam, Lu . . . p ro k le t

Poliy Wcsl Borilačke vcštiuc II 5

stvo, ta ženska ne o b ra ć a pažnju na o n o što joj g o \o r im .

■ Umni!Gorli se nakašljao, ali je taj zv uk

govorio veom a m nogo: »Da sam ja na tvom m ostu, o n d a . ..«

- Ja vam rekoh - slože Gorli r a m e nim a. - Bojim se sam o d a ne d o đ e do g u ž v e . . .

- U redu , u re d u . . . j a s n o mi je.V ra ta su sc b u č n o zatvorila za Gor-

lijem, ali se Kulver ton ni je ni p om o l io s mosta. Njegove z akrvav ljene oči bulji le su u ru ž n u m rlju na b l is tavom č is to m podu, tam o gde je Gorl i zgazio svoj opušak.

Svega nekoliko d a n a ran ije tako neš to ni na pam et mu ne bi pa lo . ..

Još je d n o m uzdahnuvš i, K u lv e r to n p o đ e na p a lu b u p o g n u te glave, s m u kom se u sp in juć i uz. m e ta ln e s te p e n i ce. Svež vazduh mu je p r i jao i on d u b oko u d a h n u nekoliko pu ta . Pogled m u o d lu ta p re m a scveru , t a m o gde je nad h o r izo n to m lebdeo n iski tam ni o b lačak pokazujući m es to gde se na lazi ostrvo .

P a lu b a velike jah e bl is ta la se od č is toće i pn zadovoljno k l im n u glavom. I njegovo om iljeno m e s to već je bilo sp re m n o , velika sto l ica za ležanje p o d ša ren im s u n c o b ra n o m ; n a d o hva t ru k e s ta jao je s točić sa k r is ta l n im čašam a, flašom od l ičnog viskija i p o su d o m za led.

Džozef K u lver ton III ob liznu suve usne . »Proklets tvo , još sa m o malo da izdržim . . . a posle toga će sve biti kao na. p ra v o m k rs ta ren ju . . . moći ću da se o p u s t im i o d m o r im kao čo- vek. A valjda će se i Bes m alo sm ir i ti . ..«

R uka m u je neko liko t r e n u ta k a n e o d lu č n o lebdela nad flašom, ali k o n a č n o p o t isn u osećaj m u čn in o u

Ponv West - Borilačku vešline / /

že lucu i na su sebi dva p r s ta mirišlja- vc, tople točnosti . Led p r i ja tn o zazvoni u čaši i on .sklopi oči ispijajući prvi gutljaj. Prijalo je m nogo boljo nego Sto je očekivao.

D vadesetak m in u ta kasnije svet je za Džozela K u lv e r to n a III bio m nogo lepši. Viski mu je ug re jao želudac i o d n e o poslednjo o s ta tk e glavobolje, i on se lagodno ispruž io u stolici izlažući ju ta rn je m su n c u sam o svoje m r šave noge u k ra tk im p an ta lo n am a. Stoktori je v red n o poslovao po p a lu bi, uklanja jući p r l javš t inu koju su sa m o njegove o r lovske oči uspevale da o tkriju . K u lve rton se osm chnu : taj Englez je p ravo b lago i kao batler, i kuvar, i s o b a r i sve d rugo .. 1, što je bilo najvažni je, n ikada nije

postavljao n e u g o d n a p i tan ja . . .Njegova, ili bolje re če n o Gorl ijcva

posada , m rzovoljno se izvlačila iz svoje kab ine na p re d n jo m dolu. Neki su još žvakali ili čačkali zube posle ob i lnog do ru čk a , tražeći neki h lado vi! kutak na pa lub i gde će uz pivo i kar to dočeka ti ručak.

Šestor ica t ipova m rač n o g izgleda koji su, sm eo se kladiti, bar po j e d n om vidoli za tvo r iznu tra i loga se n isu slideli. Ipak, m ora lo ini se p r i znati da su dobri pom orc i . Gorli, taj odv ra tn i grmalj Gorli, znao je svoj posao; p o sad u jahte, ne računajuć i Stoktoria , činili su »momci« koje je sam o d a b ra o u San Franc isku , o b i la to rasipajući K ulver tonove pare.

»Do đavola i pare«, pomisli Kulv e r to n o h r a b re n sad rža jem nekoliko čaša viskija koje je s ru č io u grlo jednu za d rugom . »Kad ovo prođe , u d ž e p u će mi ostati č is to b a r dvadeset hiljada d o la ra . . . u džepu , a no na n ekom ra ču n u gde bi ih poreznici mogli pronaći . In te l igen tan m om ak s

tim novcem m ože učiniti m nogo toga, na ravno , ako ga posluži m alo i s re ća . . .

Njegovo usko lice nožnih c r ta se sm rači . Proklets tvo , kako je sam o brzo n es ta lo on ih s to t inak hiljada d o la ra koje mu je ostavio otac, Dž- ozef Kulver ton II. Naravno, bilo je još m nogo novca na njegovo ime, ali gotovog novca ne. M atori ga je očigled n o od lično poznavao: som bed- nog izdržavanja koje je st izalo sva kog mesoca, sve osta lo je bilo u loženo u sigurno akcije i ni je se moglo p re tvori t i u g o t o v i n u . . . o lom e je b u d n o vodila ra ču n a ađ vokatska kancelar i ja onog ka išara Ć ester tona, p rok le t bio . . .

»Ali, pokazaću ja njima«, kezio se Kulver ton . »I C e s te r to n u i svima o s talima. Džo/ef K u lv e r to n III nije niš- la m an je sp o so b an da d o đ e tlo p a ra od svojih poštovan ih predaka« .

A ovaj posao će to pokazati na na jbolj i način . . .

Na uskoj palubi r ibarskog b rod a »Nensi« ćovek koji je t r en u ta k ranije izašao i/, kab ine sada, je hitr im ko ra kom išao n a p ređ i nazad, pokrećući ruke i telo u nizu s loženih vežbi čiji je cilj bio post izanje uobiča jeno h i tr i ne i g ipkosti svih mišića. Neke od tih vežbi nisu bile n im alo bezazleno, ali ih je on izvodio s lakoćom koja je odavala izuzetnu vešt inu i snagu.

K onačno, kada je njegovo p re p la nu lo mišićavo telo bilo potpuno o b liveno znojem, on zbaci sa sebe k ra t ke p an ta lo n e i niz bok b ro d a skliznu u vodu, p raćen p o m alo zab r in u tim pogledom s ta ro g m o rsk o g vuka os lo njenog na o n o m delu p a lu b e koji se

Ponv Wesl - Borilačke veštine 11 1

po tradici j i n a / iv a m ostom . No ovoga ju t r a m irn u površ inu o k e a n a nisu b razd a la c rn a pe ra ja a jku ia i plivač je b e zbr ižno kružio oko broda , re ž u ći vodu snažn im zamasima.

- M om ak se baš ničega ne plaši, a, kapetane?

Nekoliko ko raka dalje o tvo ri la su se v ra ta kuh in je i na n jima se pojavio visok, m ršav ćovek u beloj kecelji, i p o v rn u t ih rukava. U njegovom p r o m u k lo m glasu osećao se s tran i n a glasak.

- I z g l e d a - o sm e h n u se kapelan , lagano nabijajući lulu p o c rn e lu od dima. - Uosta lom, šta da li pričam, video si i sam . .

- Više bih voleo da nisam - u z d a h nu kuvar. - Da mi je neko to pričao, u oči bih mu re k ao da je najveći la- žov sa ove s t ra n e P anam skog kanala. Ovako . . .

- To ti je p o u k a da n ikom e i ne p o kušavaš da pričaš šla si video. Io n a ko ti neće vorovati .

- N a ravno da neće - složi se kuvar.- Koja bi budala , sem nekog prašina- ra, poverovala da ćovek n as red ok e a na može golim ru k a m a d a izađe na kraj sa ajkulom , hajde reci i sam!

-■ Ne znam, Olsene . . . s tv a rn o ne znam . . . ta s tvar je p ro k le to č u d na . . .

- D obro jutro! - javi se jed a n svež ženski glas iza njih. K apetan se o k r e te i p r inese p rs t š t i tu kape, a lice ku- vara razvuče se u širok osm eh.

- D obro ju tro , mis Sum iko . Ju tro s ste poranili?

O niska cl evo,¡.ka, koja je podseća la na Jap an k u , o sm e h n u se pokazujući pravilne i be le zube. - Kad je ju tro tako lepo . . . zaista je prav i zločin o s tati u kabini! Vidim da je Lesli stigao već i do plivanja!

- Ć u d i m e da jo š n e m a vašeg d r u gog pri ja tel ja - g u n đ a o je kuvar. - Obično u ovo d o b a već ur la i zah teva d o ručak . G o sp o d e bože, koliko taj ćovek sam o može da pojede! Da sam ja na n jegovom m eslu , bio bih de b eo kao bure!

- To je zato što tvoja h ra n a nije ni za ajkule - veselo d obac i k ru p a n mladić d uge p lave kose koji se u p r a vo pojavio na pa lubi, o b u č en sam o u kupaće gaćice. -D o b ro ju t ro svima! Šta ima za d o ru čak , Olsene, s tari dečko? G ladan sam kao vuk!

- Eto ga! - sleže ku v a r r am en im a . - Šta sam rekao? t o v e k koji u istom d a h u kudi m oje jelo i p i ta š ta ima za doručak! Šta kažete na to?

- Halo, Lesli! - u r lao je već p lavokosi, ne o b raća ju ć i pažnju na Olse- novo g u nđan je . - Dosta je bilo, vreme je za doručak! Požuri, m ator j Ol- sen ju t ro s je sp re m i neš to specijalno: p ržene c ipele na m aš inskom ulju! Zar ne osećaš kako miriše? Privući će sve a jkule od Feniksovih os t rva dovde!

- Pite! - s t re se se devojka. - Ne govori tako . . . još uvek ne m ogu da se sm ir im kad pom is lim šta se moglo dogoditi . . .

- Šta ti je, Sum iko? - ga lam io je Pit dalje, ne ob raća juć i pažnju na zn a čajne pog lede koje su izmenil i ka p e tan i Olsen. - J e d n a b e d n a ajkuia, pih! S t a j e to za Leslija? I to još pre doručka!

- Ne volim ni d a mislim na to - vr- tela je devo jka glavom, a n jen e k r u p ne oći izgledale su još dub l je nego obično. - A šta bi se dogodilo da se pojavio čitav čopor?

- Ništa! - n asm eja se Pit. - Matori Olsen bi s ruč io svoj d o ru č ak u m o re i jadne životinje bi se o d m a h potro-

8 P b n v U V . v / - Bori lačk i1 vcšiiiic I I

vale!U m e đ u v re m e n u , plivač je dopli-

vao do njih i s lakoćom se izvukao na p a lu b u p ra teć i ovaj razgovor sa os- m ehom .

- Šta se dogodilo? Pit je ponovo pokvario želudac?

- Čime? - p rezr ivo iskrivi lice p lavokosi . - Onim b u ć k u r iš e m od kale koji sam m aločas popio? Tu nije bilo dovoljno kafe ni da voda pocrni, č as na reč. Zašto si takva tvrdica, Olsene, ha jde reci! Nisu valjda svi Šveđani takvi?

Slegavši ram en im a , ku v a r ne s tade iza svojih vrata , p ra ć e n g ro h o tn im Pitovim sm ehom . Lesli je žu s t ro t r ljao telo g ru b im pešk irom , osm ehu- juć i se devojci.

- H o ć e š li d o ručkovat i s n am a? - t iho u p i ta ona.

- Ne m ogu - o d m a h n u on glavom.- S o n d a je već u vazduhu, t r e b a da zabuležim nove poda tke . Donesi mi jelo u kabinu, važi?

- N aravno - o sm e h n u se Sum iko . - To neće još du g o trajati, zar ne?

- Ja mislim da neće. D osadno ti je?- Neee . . . sam o bih ipak volela da

vidim i m alo kopna. Ili b a r da se vre- m e p rom eni . Ovaj vidik previše je m o n o to n za moj ukus.

- I za moj - na sm eja se Lesli. ~ Šta vi na to kažete , kapetane?

- J a ? - sleže ovaj ram nim a. - Ja sam se već navikao . . . što se m en e tiče ovde m ožem o osta li sve dok je v rem e lepo. A to se može otegnuti , u ovo d o b a godine b u re su p rava retkost. M ada pr izna jem da ne bih imao niš ta p ro t iv jed n e prave m o rn a rsk e k rčm e sa havajskom m uzikom ili ne čeg sličnog.

- Pa, mislim da ćem o u sk o ro moći da vam isp u n im o želju - dobac i Lesli

p re k o ram en a . H itr im korac im a silazio je pod p a lu b u m ahnuvš i još jed n om devojci rukom .

Nekoliko t ren u ta k a kasniej bio je u kabini čija je v ra ta pažljivo za tvorio za sobom . Pokre t ru k e i ek ran p re d njim pono v o je za treper io . Njegov oštri pogled m alo se ublažio: u m e đ u v re m e n u se na d ru g o m brodu , d v ad ese tak milja dalje, n išta važno nije dogodi lo . . .

- U-hu! Džoi, maco!Kulverton se strese. Prokle la kuč

ka!Ispod oka je p o g ledao na g rup icu

na d ru g o m kra ju pa lube . Pogledi ljudi podigli su se sa karata; nijedan oci njih nije skrivao p rez ir koji su oseća- li p re m a njemu, Džozelu K u lve rtonu III.

Bes je dolazila p re k o p a lu b e uvija jući kukov im a i gorn j im đu lom lela, o p re zn o gazeći u s a n d a la m a sa nove- ro v a tn o visokom štik lom od koje su n jene dugu noge izgledale još duže. Duga plava kosa bila joj je n e m a rn o zab ačen a unazad, a ra sk o šn o telo skriva le su dve t rake tkan ine koje bi se sam o us lovno sm ele nazvali k u p a ćim kostimom .

•- 0 h! - u z d ah n u devojka padajući u stolicu p rek o pu ta njega. - Džoi .. n oćas sm o baš preleral l , a?

Ton joj je bio lak i o p u š ten , ali su ispod dugih veslačkih trepav ica svet - losive oči p r o ra č u n a to o d m erav a le svaki pokret na Džozefovom licu. Bes se t rud ila da zaključi u kakv om je Kulverton rasp o lo žen ju poslu noćne p i janke i svega što se po tom do g o dilo.

-- Koliko sam li p u ta rekao da me

I’o n v I t i ' s / - B o rila čk e w š i iu c I I

ne nazivaš tim g lup im im e n im a pred posadom ! •- zareza K ulver ton . P ro kletstvo, imaš valjda to liko mozga da zap am tiš tako p ro s tu stvar!

- Ali. Džoi . . . m aco - u v re đ e n o n a puci u sn e devojka. - Sla li je ju tro s? Loše si spavao?

- I d i d o đavola!- O h o ! - n jeno lice se uozbilji.

G osp o d in Džozef K u lve rton III je zaista ljut? A č em u m ožem o pr ip isa t i vaš kra ljevski gncv, g o sp o d in e Kul- ve r to n e? I vam a je do sad i lo čekanje?

Flaša s viskijem lu p o lupi o sto, je r K u lver ton već nije u sp ev ao da kon- tro liše sv oje pokre te . Iskupio je čašu je d n im gutljajem.

-■ Da, d o s a d n o mi je •- eed io je kroz zube. - Kao i tebi i sv im a os ta l im a na b rodu! I n ik o m e n eće biti lakše od toga š io še taš po lugola po palubi! Prokle ts tvu , rekao sam li da paziš na o b lačen je . . . hoćeš tla le jed a n od ovih Gorli jevih g rm al ja povali u ne kom uglu, je li?

Bes se p ro m u k lo nasm eja.- M i/d a bi to bila d o b ro d o š la pro-

n iena - reče prezrivo. - Najzad i j e d an pravi m u šk a rac na ovoj sm rd l j i voj j a h t i . . .

- S l a to t reb a tla znači? -■ trže se Kulverton . Ako misliš na o no n o ćas . . . p rok le ts tvo , vidola si i san a koliko sam pop io . . .

- Ne sam o n oćas - r a v n o d u šn o odvra ti ona paleći dugu c iga re tu . Pogled joj je n eza in te re so v an o pre lazio p re k o glatke površ ine svud oko njih. -- No sa m o noćas. Džoi, maco.

- Droljo!- Ništa novo - slože o n a r a m e n i

ma. - Uosta lom, sam si mi p o n u d io novac d a p o đ e m s tobom , ako sc ne va ram . . . Naspi i m eni je d a n viski.

-■ Nosi se do đavola! - s ik tao je Kul

ver ton . Gubi se, ili eu . . .- Š ta to? nasm eja sc devojka na-

livajuci m irn o m ru k o m piće u čašu. Šta ccš učinili, Džoi? I sam ara t i me? N ared il i da ine bace s b roda?

C cpleci od gneva K u lve rton s gad 110111 psov kom skoči na noge. Kristal na čaša se s t roskom raspi še na das kam a pa lube .

- Sele!Kulv e r to n o v a upo la pođg in u la

ru k a p a d e niz telo. Gorli jeva ogrom na glava izvirivala je iznad s tep en iš ta.

- Š ta sc dogodilo , do đavola?- R adio . . . neko zov e na dogov o

renoj frekvencij i.- Proklets tvo! Zašlo lo o d m a h no

kažeš? -• zaurla Kulver ton .T etu ra juć i se, on p o h i ta p re k o p a

lube i n e s tad e niz s tepen ice . Bes je p o lu za tv o ren im oč im a gleda la za njim, a o n d a sk re te pogled p re m a n a pe tim lic ima ljudi koji su zaboravili na karte .

Taj Gorlijev poziv znač io je tla uji bovom čekan ju , možda, dolazi kraj. Zglcdali su se sa o s in esm ia na g r u bim licima. Tali i I i vise nije bio da le ko . . .

- Hej, m om ci - požva Bes. •- Zašlo već j e d n o m i m e n e ne pozov e te 11a pa r t i ju pokera? Ili još boljo . .. d o đ i te ovdo. za sto. Ima i viskija!

Njih če tvo r ica ponovo se /.gledaše. Od p o če tk a p lov idbe oblizivali su u sne pri pomisli na odlični v iski koji se svakog d a n a iznosio 11a Kulvcrlo- nov sto, ali je Gorli b io veo m a k o n kre tan: sve dok posao ne bu d e zav ršen s ledu je im pivo i n išla d ru g o sem piva. Ali sada, kada ih poziva gazdina ženska, lo je islo, ili sko ro isto, tlo đ a vola, kao da ih poziva sam gazda . . .

Ni'jzatl, izgleda tla se laj p rok le t i

10

p o sao ipak bližio kraju.- Ja i cl o n i ! - isceri se Ramirez, žila

vi M eksikanac usk ih b o kova i š i ro kih r am en a , sa uvi’k pažljivo /ali/a-, noni c r n o m koso m i/,nad va tren ih očiju. - Hvala na p o / iv u . mis.

Prib l ižavao se sv ojim neču jn im korak o m m ačke, k o ra k o m koji je n eo doljivo aso c irao na m ra č n e pro laze i oš tre , bl is lave noževe. Ni os ta la t ro jica nisu zaostali za njim. Mrmljajući n e š to sebi u ned ra , privlačili su p l e tene s to l ice , oko o k ru g lo g stoe iea pod s u n c o b ra n o m .

Bos je, sm ešeci se, p roccn j iva la njihova lica, uživajući u p o ž u dn im po gled im a koje su ispod oka bacali na n jeno gotovo nago lolo.

- S lo b o d n o se posluž i te viskijem - reče. - Džoi će m alo galamiti , ali - o n a slože ra m e n im a -- veo ću so po b r in u l i za njega.

Neće biti teško - isceri so Noks, o lrk iva jući požu tc le , n e rav n e z u b e . - Svi a rg u m e n t i su na vašoj s iran i, mis.

P ro m u k a o smeli i zveket kris ta ln ih čaša. IJes se zadovo l jno osm elinu . Bili su to najzad ljudi po n jenom ukusu , ljudi iz n jenog d rušva , a no neki d eg en e r is an i m il ionersk i sinovi koji so p s lv en im ru k a m a ni za d o r u čak ne bi mogli da zarade. Is kap i la je d o d n a svoju čašu i pon o v o je pružila Noksu, ali je ovoga o d g u r n u o Rami- rez i prvi n a p u n io čašu.

- Dakle, m om ci - reče ona veselo - kako ćem o? Prijate ljska parti ja ili za pravu lovu?

- Paaa - 'o tez ao je c rn o k o s i južnjak p o d m u k lo g pogleda. Vilors, - s obz irom da ona varal ica Tori nije o vde . . . mogli b ism o i za malo veći ulog, a?

■ Mora da vani je Tori p o k u p io svu tovu - sm eši la se Bos. - N ikako da ga

Poriv l U v i - Borilački ' w š i i i te I I

uhvati te , je li?- Ima p ro k le to brzu ru k u - '"gun

đ a o je četvr ti čovek, Hačison, n e r vozno češka juć i o g ro m n i ožiljak od noža koji mu je n a ru ž iv ao d e snu s i r a n u lica. - Ni mi n ism o đ eca kada su k a r te u p itan ju , ali on . . .

Pol d o la ra ulog . . . može?- H m m m . . . nije loše . . .

Ja p r i s ta jem - zavodn ičk i se ce rio Ram irez -• ali pod jedn im Uslo- vom . . . da mi kaže te gde d rž i te n o vac, m i s . . . pod lim ko s t im o m no m ože tla se sak ri je ni novčić od dese t centi!

Bos se p ro m u k lo n asm eja , samos- v e sn o g ledajući niz sa v rše n o lolo. M irn im p o k re to m ru k e srnakla je gorn ji d eo kost im a i o tk r i la g rudi .

- S ta misli le, koliko vretli ovo ovtle?

Noks je t iho psovao, sa div ljenjem buljeći u nju, d ru g a dvo jica su obliz ivala suvo usne . Je d in o je Ram irez u s peo da se o sm eh n e .

Najm anje s to d o la ra , mis . . . a m ožd a i više, po š to sto j ed in a ženska na jahti!

Prokle ti M eksikanac! - procetli Vilors. • Sto p e d ese t i ili c en ta m a nje . . .

Nokse? Hačisone?N oks je i dalje buljio u nju, o d m a

hujući glavom. Hačison p ro gu ta p l juvačku. ,

Prokle ts tvo , tla im am d v e s la d o lara, ne bih oklevao, ali . . .

- O tp a d a š ! u m o ša so Vilors. - 1 li, Nokse, išlo. Tori vas je već opelješio. Rekli sm o sto p ed ese t , je li tako? Ra- mii'ez?

- Zao mi je led e n o se sm eš io M eksikanac . Ako d a m dvesla d o la ra onda- n e m a m više č im e tla igram . . . m eđ u t im , tla li će ta e e n a va

Pony West - Borilačke veštine II 11

žiti i kasnije , mis? Mislim, za o n o g a koji pos le ove pa r ti je d o đ e do p a ra ?

- C c n a vazi - ps lovno reče B es v raća juć i k o s t im na m esto. - Sto p e dese t d o la ra na sto, Vilerse . . . a p ro - tivusluga, u p rv o m p o g o d n o m t r e nu tku . Važi?

- Svakako, mis - š i ro k o se cer io Vi- lers izvlačeći svežanj novčanica iz z a dn jeg džepa . -- Noćas, ako n e m a t e n iš ta protiv . ..

- M o ž e - k l im nu devojka g lavom pažljivo p reb ro jav a ju ć i novčanice . - č im o n o m il ionersko d e le zaspi. Da vid im te vaše karte . Nadam se d a nisu obe ležene?

- Z a t o si li, znači, žur io u k a b in u ?Lesli se sa o sm e h o m na licu o k re te

od e k ran a . S u m ik o je s ta ja la na u lazu u z a m r a č e n u k ab inu sa poslužavni- kom u ru k a m a . 1 na n jen o m licu lebdeo je osrneh.

Prišla je lakim k o rak o m s to lu i sp u s t i la d o r u č a k p re d Leslija. N ek o liko t r e n u t a k a jc p ro u č av a la s liku na ek ran u , a o n d a frknu:

- N i š t a n a r o č i t o . . . gde su li oči, Lesli?

- T r e b a l o d a da d o đ e š neko liko m in u la ran ije - sm eš io se on. - D am a je pokazivala i o n o m alo kože sk r iv e ne isp o d go rn jeg de la kost im a . Koliko sam u sp e o da p ro cen im , bio je to n jen ulog u parti j i pokera .

- I m om ci su, na ravno , prihvatili?- N aravno . Ženska je oč ig ledno po

n j ihovom ukusu .- A po tvom?Lesli je pažljivo p ro u č av a o n jeno

lice.- Da nisi iznenada p osta la l jubo

m o rn a , Sćimiko? Ranije nisi bila tak

va . . .Devojka obori glavu i l ice joj sk r iše

gusti p ram en o v i c rn e kose. G ru d i pod t a n k o m m ajicom u z b u đ e n o su se dizale.

- O p r o s t i , Lesli - reče t iho. - Cini mi se d a se moj m ozak jo š nije opor- vaio od o p e rac i je . . . p o k a tk a d mi se sve oko m e n e ponovo uč in i č u d n im i n e p o z n a t im . . . ti više nisi ti, ja nisam ja . . . i bojim se . . .

- Čega, m alecka? ~ n e ž n o upita L.esli pr iv lačeć i je bliže sebi.

- Da t i . . . da ćeš ti o t ić i i ostavili me sam u , m eđu n e p o z n a t im l jud im a . . . kao o n d a . . .

O p u s t i la se u n jegovom sn ažn o m zagrlja ju prov lačeć i n ežno p r s t e kroz k ra tku , kovrđžavu kosu. Telo joj je uzđ rh ta lo .

- Ti znaš d a više n ičega ne t r e b a da se p lašiš - š a p ta o je Lesli. - Ničega, Su m ik o . ..

Njegovi iskusni prst i skliznuli su pod m ajicu i dev o jk a se zgrči la od izn e n a d n e topline .

- N em oj sa d a . . .- Zašto? Plašiš se ,da d o b r i kap e tan

Kenig i zn e n ad a ne u p a d n e u kab inu kako bi p ro v e r io šta radi taj šašavi n a u čn ik koga zan im aju vazdušna s t ru jan ja nad c en t r a ln im Pacif ikom?

- Z n am d a on n eće - o s m e h n u se devojka. - K a p e ta n j e uvek bio pravi d ž en t lm e n , iako sam u b e đ e h a d a od p o č e tk a zna da m e đ u n a m a nečeg ima . . .

- Nego?- Pit bi m o g ao ući svakog časa --

n a sm eja se onu, o t rg n u v š i se od n je ga. - Znaš d a j e već pošašav eo za tom p lavušom na jah t i . Hajde, jedi, d o r u čak će ti se o h l a d i t i . . .

Zagladivši r u k o m kosu, Lesli baci pogled na ek ran . Na jaht i se nije d o

12 Pony West - Borilačke veštine I /

g ađa lo n iš ta zanimljivo, b a r ne na p a lubi. P e to rk a za s to lom bila je z a d u b l jena u kar te , a j e d in a p r o m e n a bila je u tom e što su se prik ljučila i dva k ib icera , još dva m o m k a iz p o sa d e čija su lica bila d o b r o p o zn a ta Lesli ju posle pe t d a n a p o sm a tran ja . Sa os- m e h o m na licu pon o v o se o k r e n u o devojei.

- Ako želiš da d o ru č k u je m , o n d a izađi iz k ab in e . . . ili o buc i b a r ne š to m an je p rovoka tivno . Ta m aj ica ti je g o tovo prov idna .

- Gle! - devo jka podiže obrve. - Mislila sam da vam se to d opada , m is te r Eldridž! O tk u d o d jed n o m ta i z n e n ad n a p ro m en a ?

- Sve rad i m ira na b r o d u - sm ejao se Lesli d o hva ta juć i k o m ad d v o p e k a sa poslužavnika. - Hajde, mala , kidaj. Im am posla!

Tobože l ju ti to napućivš i usne , Su-m iko n e s ta d e k roz vrata , p rk o sn o n jišući vitkim bokovim a . Leslijev po gled pon o v o se vra ti na e k ra n i on zam iš ljeno nastavio da žvaće.

Peti d an . . . pe ti d a n k ako se na s ta ro j »Nensi« l ju l juška ju n a is tom m es tu , d v a d ese tak milja ju žn o od os- t rv a Bejker, gotovo na s a m o m ekvato ru . I svakog ju t r a p recizn i u ređa j i dizali su sa p a lu b e r ib a r s k o g b ro d ića ba lor i-sondu sa m n o š tv o m n e ra z u m ljivih e lek t ro n sk ih u ređ a ja , čiji je cilj, b a r tako je mislio kap e tan sa svojom t r o č la n o m posadom , bio d a ispita v a zđ u šn a s tru janja .

Niko od njih če tvorice nije ni s u m njao da je glavni i jed in i važan deo b a lo n a bi la u stvari spec ija lna televizijska k a m e ra sa usav ršen im te le o b jektivom u čijem je lokusu n e p re k id no bila lu k su zn a j a h t a »Aloha«, vlasništvo Džozefa K u lv e r to n a III, g r a đ a n ina SAD i s tan o v n ik a San Francis-

ka. S razlogom, je r Lesli E ldr idž vero v a tn o ne bi u m eo da otkrije n eko prihvatl j ivo obraz ložen je za ka p e ta na; šp i ju n iran je b ro d o v a n a s red Tihog o k e an a bio je po sao kojim se o b ični, p oš ten i r ib a rsk i b ro d o v i n ikada ne bi bavili.

Naravno, k a p e tan Kenig i n jegova tri pos ta r i ja p o m o rc a n isu ni slutila š ta se krije pod p a lu b o m »Alohe«, a Lesli E ldr idž je to v eo m a d o b r o znao. I to m nogo p re nego što su o b a b ro d a isplovila iz luke San F ra n c isk a u raz m a k u od nekoliko časova.

Ovako, kap e tan Kenig je m irn o obav ljao o n o m alo posla p o b rod u , i ne s lu teć i d a se j a h t a nalazi u blizini; »Aloha« j e n e p r e s t a n o bila van n j ih o vog v idnog polja, a »Nensi«, s t a ra d o b r a »Nensi«, nije im a la ra d a r sk i u r e đaj . . .

Lesli razvuče u s n e u osm eh . Koliko bi tek k a p e tan Kenig b io iznenađ en k a d a bi m u n e k o d o š a p n u o kako taj č u d n i trio, koji j e zak u p io njegov b rod ić , n e m a n ikakve veze sa n a u kom ; iznenađen , ali v e ro v a tn o ne i r a zočaran . Iz neko liko dug ih i z an im ljivih razgovora sa s ta r im p o m o r cem , Lesli je o tk r io d a m iro l jub iv i r i b a r za so b o m ima pr i l ičo uzbudlj ivu p roš los t .

J e d n o s tav n o , b io je to čovek koji je s a m o m svojom pojavom ulivao pove- renje ; k a d a bi m u n ared i l i d a jurne, svojim b ro d iće m na č i tavu flotu, on bi d u b l je nab io svoju k a p u na glavu, po v u k ao h l a d n o k rv n o d im iz lule i k o m an d o v a o p u n o m p a ro m n ap red- i do đ avo la sa to rped im a!

Leslijev oš t r i pogled, m eđu t im , n i j e d n o g t r e n u tk a nije n a p u š ta o veliki ek ran , tako da m u nije p ro m a k la izn e n a d n a n ap e to s t u g rup ic i r a sp o re đeno j oko stola. Nije to bilo n išta n a

Pony West - Borilačke vestirte I / 13

ro č i to upadlj ivo , m o žd a tek n e o b ič n o z a teg n u ta i u k o č en a leđa ljudi koi su d o m aločas m irn o sedeli sa k a r ta m a u ru k a m a .

»I bilo je k ra jn je vrerne da se ne š to dogodi«, pomisli , nagin juć i se bliže d a uk ljuč i u re đ a j za sn im anje« . Bilo je k ra jn je v re m e da se n e š to d o g o di . . . «

1e rt *

R am irez je sa svog m es ta p rv i čuo k o ra k e na m e ta ln im s tep en icam a , koje su vodile u po tpa lub l je , i tiho zviznuo kroz zube. Njegove c rn e oči sa zan im an jem su p ra t i le reakciju ostalih koji su se na t r e n u ta k ukočil i, k ao d e c a u h v a ć e n a u nes taš lu k u . Je d in o se Bes led e n o o s m e h n u la p re k o c iga re te g u r n u te u ugao u sa n a i Ram irez je sa o d o b ra v an jem k l im n u o glavom. Ta m u se devojka sve više d o p a d a l a . . .

- Prokle ts tvo! - t ih o je op so v ao Vi- lers. - Evo G o r l i j a . . . n išta od igre, m omci. A tam a n sa m p o č eo da v ra ćam o n o što sam izgubio!

K u lv e r lo n je prvi izašao n a pa lu bu, ali na n jega n iko nije ob ra ć a o pažnju; o tv o ren i ili sk r iven i pogledi bili su u p r t i u njegovo ružno , g ru b o lice na ko jem su se sijale k r u p n e k a p ljice znoja.

Gorli je zas tao d a nekoliko t r e n u taka uživa u po m etn j i ko ju je izazvao svo jom pojavom ; sa m o ćn im ru k a m a n a kukovim a, ra š i ren ih nogu zaista je p red s tav l jao po javu koja je izazivala poš tovan je .

Gledajući ga p re k o ka ra ta , Bes je izn en ad a d u b o k o u d a h n u la i g rud i i spod tanke tk an in e su joj zad rh ta le . R am irez se t iho nasm eja i o n a ga os i nu pog ledom .

»Prokleti M eksikanac« , pomisli . »Njemu n išta ne može d a p r o m a k ne . ..«

- Bes! - u z b u đ e n o uzviknu Kulver- ton visokim fa lse tom koji je izazvao sa m o o sm e h e ' na lic ima Gorlijevih ljudi. Pocrvenevši , on se z b u n je n o nakašlja . - Sta je to, Bes? - d o d a d e n e š to s igurnijim , punijirp g lasom.

- Koje?! - dev o jk a je s g ađ en jem o d b ac i la k a r te od se b e na s to i lagodnije se zavali la u stolici, o b rć u ć i čašu s viskijem m e đ u v itkim p rs t im a . - Za š ta pitaš, Džoi, maco?

- Ti l j u d i . . . š ta oni ra d e za m ojim s to lom ? - gušio se K u lv e r to n od besa.

L ed e n o se sm ešeći , d u g o n o g i Vi- lers o d g u r n u svoju s tolicu tak o da o n a s t r e s k o m p a d e na p a lu b u . Ustao je i z avukao pa lčeve p o d široki kožni opasač.

- Niko od nas nije p rok le t i c rn a c - p rogovor i tih im, opasn irh g lasom. -

•Pa čak ni Ramirez , d o đavola . . . zašto ne b ism o sm eli d a s e d n e m o za taj p ro k le t i sto, a?

- U r e d u je, šefe - d o b ac i Gorli ug- lom usan a . - Ja ću ovo sred iti . . .

Izašao je k o ra k n a p red , go tovo zaklonivši K u lv e r to n a š i rok im p leć ima.

- Čini mi se d a sam b io jasan , m o m ci - govorio je u m o rn im g lasom, kao da ponavlja po sto t i put n eku d o sa d n u lekciju. Na ovom delu b r o d a n e m a te š ta d a tražite. H a j d e . . .na svoja m esta . A i vi, mis . . . s iđ i te u kab inu , tako će biti najbolje.

Pomirlj ivi ton njegovog glasa nije n ikoga zavarao . Lu Gorli b io je čovek koji ni je p o d n o s io n e p o s lu šn o s t od ljudi k o j im a je z ap o v e d ao i oni su to v eo m a d o b r o znali. Pognut ih glava

14 Pony West - Borilačke veštine 11

skuplja l i su svoj novac sa s to la i gu rali ga u džepove.

Je d in o je Vilers sta jao, š ibajući Gorlija p rk o sn im pogledom . U p ro la zu, Bes m u na t r e n u ta k d o tač e m iš i cu.

- Ostavi . . . - š a p n u la je. - Drugi p u t . . . .

Prezrivo se nasmešivš i, Vilers se o k re te u m es tu , kao vojnik, i p ođe p re m a p ram cu . G us t mlaz pljuvačke pogodi sa m u s r e d in u b l is tavo čis tog K ulve rtonovog s io la i ovaj poskoči u m e s tu od izn e n ađ e n ja i besa.

- N e ! - p ro s ik ta Gorli koji se j e d n o s tav n o pravio d a nije v ideo ništa. - Ne sada!

Nekoliko p u ta k l im nuvši glavom, K ulverton se o k re te i p o đ e niz s t e p e nice za dev o jk o m koja je pevuši la n e k u d r sk u pesm icu .

Gorli se o sm e h n u , p rez r iv o i n a d m oćno . Do đavola, sv im a je već j a sn o ko je o vde gazda . . . Lu Gorl i, a n e taj šm ok l jan Kulverton .

1 što je na jlepše , to je ko n ačn o shva t ila i Bes . . .

D u b o k o u d a h n u v š i i šireći svoje m o ćn e grudi, G orl i pođe p re k o p a lu b e p re m a p ram cu . Njegovo vrerne tek dolazi . . .Svih šesL ljudi bili su u svojoj kabini, ali d a lek o od m reža za spavan je u kojim a su provodili n a jveći deo dana . R am irez i Vilers su stajali j ed a n n a s u p r o t d ru g o m , kao dva petla , a osta li su n a p e to iščekivali š ta će se dogoditi ,

Gorli se j e d n im ra m e n o m nasloni na d o v ra ta k i g r len o naSineja.

- - Ip ak sam b io u p ravu , a? Vam a viski ne t r e b a davati . O d m a h se po č upate . Vilerse, Ramirez , š ta se d o go dilo?

- Ništa - p ro ced i Vilers okrećuć i se od R am ireza i pri lazeći svojoj

m rež i u ug lu kab ine . Ram irez je u k o čen o g ledao za njim.

- Nokse?- N i š t a na ro č i to , šefe - Noks p r o

g u ta p l juvačku. - U p i tan ju je . . . ovaj . . .

-Z av ež i! - p ro s ik ta Vilers p re k o ra m e n a . - Zaveži, Nokse!

Gorli se g ro h o to m nasmeja.- Pusti te da p o g a đ am . . . u p i tan ju

je o n a K u lv e r to n o v a droljica, je li tako? Posle p a ra i viskija, to je jed ino zbog čega bi se Vilers i R am irez m ogli zakačiti, a?

Dvojica-trojica ljudi tak o đ e se n a srne jaše. Vilers i Ram irez su ću tali u k o č en ih lica.

Svojim g ru b im in s t in k to m Gorli shva ti d a ovoga p u ta ne sm e da ide

ređaleko . Pos to ja la je g ran ica do oje je kod ljudi p reo v la đ iv a o s t rah

od njega. K ada se ta g ra n ic a p ređe , m ože se dogod i t i svašta . . . a Vilers i R am irez bili su na jopasn i j i m e đ u njima.

- U re d u - o s m e h n u se g ru b o G o r li. - Da ne g u b im o v re m e . . . Momci, izgleda d a je č ek a n ju d o ša o kraj. N oks i B ensk in , m otori , H al ison na k rm u . Momci, polazimo!

Ljudi se /.gledaše, a o n a tro jica ko j im a je n a re d io da p o đ u gotovo i/.le- teše iz kab ine . O slon jen na zid, Vilers je sp o r im p o k re t im a savijao c ig a re tu.

- K o l i k o ja znam , ra n d e v u je ftio zakazan na ovom m es tu . Da n eše mi- l io n e rsk o d e te šc e nije zabrl ja lo ko o rd in a te?

- O v o g a p u ta n iš ta nije zab r l jao - p ro m u k lo se n a sm eja Gorl i. - K o o r d in a te su u red u , ali ona j d ru g i b rod Icašni. Maločas je stigla radio-pciru- ka . . . Koliko sm o uspe l i da sh v a t i mo, on i su sa d a n e g d e z ap a d n o od

Pony West - Borilačke veštine 11 15

os trv a H au land .- Oho! - Vilers podiže obrve . - A

zašto t a m o kad t re b a d a b u d u ovde? I zbog čega p o ru k a nije b i la razu m lj i va?

- To b ih i ja voleo da znam - pro- g u n đ a Gorl i n am rg o đ en o , gura juć i c ig a re tu u usta. - U redu , r e c im o da im ra d io nije ispravan . . . zaš to o n d a ne d o đ u na zakazano m esto?

- Je d in o ako in r je p o k v a ren m o to r- zam iš l jeno će Vilers. - Sam o, bilo bi v e o m a č u d n o da se u isto v rem e pok v a re i r a d io i m o to r , a, Lu?

Gorli se k ra tk o nasm eja . Njihovi pogledi se sre toše .

- Misliš li isto š to i ja? - isceri se Vilers. O k r e n u o se R am irezu koji je n e p o m ič n o sta jao na is tom m es tu gutajući ih v a tren im očima. - Š ta ti misliš, Meks?

- N ešto tu s m r d i . . .- tač n o - u z d ah n u Gorli p ro težući

se tako d a m u zapu ck aše kosti. - S lu šajte, n em a p o t r e b e d a s tv a ra m o p a n iku . . . ali, n e k a vam o ruž je b u d e pri ruci. O.K.?

Vilers k l im nu glavom.- P o b r in u ć u se za to.- O.K. - ponovi Gorl i i p o đ e iz ka

bine.- L.u . i .Vilersov glas b io je još liši nego n e

koliko t r e n u ta k a ranije.- Šta je bilo?- Šta je u on im sa n d u c im a pod p a

lubom ?Gorli se nasmeja.- J o š nisi zavirio u njih, Vilers?

Čudi me . . .- O na b ra v a do le nije o b ičn a brava

- d obac i R am irez pokazujući b l is ta vo bele zube.

- Naravno - isceri se Gorli. - Znam s kim im am posla . . . A što se s a n d u

ka tiče . . . zar je važno šta je u njima?

* * >V

- Šta sada? - u z n em ire n o u p i ta Ta- basko Pit nagin juć i se p re ko Leslija d a b u d e bliže e k ran u . - Umaći će nam, Les!

- Neće - o d m a h n u Lesli glavom. - U skoro ć e m o za n j im a . . .

- A šta ćeš reć i k ap e tan u ? Nisi li ga d a n im a u b e đ iv a o da je za tvoja m ere- nja n e o p h o d n o da b ro d m iru je na istom m es tu?

- Jesam - sleže Lesli r am en im a . - O b jašn jen je ću lako n a ć i . . . na pri-m er , d a sam zapazio n e o b ič n a s t ru ja nja u o b lac im a izm eđu dva ostrva. Možda će se čuditi , ali to više nije n a roč i to b i tno , Pite. Im am osećaj da ovo neće jo š d u g o trajati.

- Da, n e š to je zais ta p oče lo da se d o g a đ a - o s m e h n u se Pit. - M o ra m ti p rizna t i d a sam p o čeo da se d o s a đ u jem. Kao na le tovan ju koje p re d u g o traje.

- A n a ro č i to kada u blizini n em a žena. Ne raču n a ju ć i Su m ik o . . .

- Ko kaže d a n e m a žena? A p lavuša na jahti?

- Izvini. Z aborav io sam d a je o n a tvoj t ip , iskezi se Lesli. - S l u š a j . . . o stan i još n e k o v rem e p o re d e k ra n a kako b ism o bili s igurn i kojim k u r som plove. Ja id em da p r ip re m im ka p e ta n a za polazak.

Laganim k o ra k o m Lesli je iše tao na p a lu b u i do h v a tio dogled . Nekoliko m in u ta je pažljivo p o sm a tra o ka ra k te r is t ič n e k u m u lu se koji su leb- deli nad os trvom , p raveć i se da ne p r im e ću je z a in te re so v an pogled kap e ta n a Keniga. Bio je u b e đ e n d a u r o đ e n a k a p e tan o v a rad o zn a lo s t neće odoleti.


I zaista, kapetan je tobože nezain- teresovano doše tao do njega i naslonio se na ogradu puckajući na lulu.

- Nešto nije u redu? Da se ne sp re m a oluja? B a ro m e ta r ništa ne p okazuje . . .

- M m m m - Lesli se sav uneo u po- smatranje. - Vidim neka čud n a lokalna strujanja u onim oblacima gore . . . Š te ta što nismo bliže, do đa vola!

Kapetan se glasno nasmeja.- I vas su zasvrbeli tabani, Eldridž!- Molim? - trže se Lesli.Kapetan ga je gledao pravo u oči,

sa finim o sm ehom na lukavom licu.- Kažem da je i vama dosadilo.

Im am utisak da ste našli bilo kakav izgovor, samo da bismo se jed n o m pomerili sa ovog mesta.

- O d n o s n o , da pokušavam čak i sebe da prevarim? Ne . . . zaista, ne . . . Uostalom, m eren ja koja juče i danas ovde vršim samo su neka vrsta kontrole , najverovatnije da uopšte neće biti potrebna.

-- Kako vi kažete - kapetan je h lad nokrvno istresao lulu kuckajući u m etalne šipke ograde. - Mislim da niko na b ro d u neće imati n išta p ro tiv da p ro m en im o vazduh. A i malo želenila prijaće mojim starim očima.

- U tome se slažemo - o sm ehnu se Lesli. - Koliko znam, ostrva H auland i Bejker nisu nastanjena?

•- Hram . . .- Šta to t reb a da znači, kapetane?

Nisu ili jesu?~ To je ono što n iko pouzdano ne

zna - m rmljao je kape tan ne ispušta jući praznu lulu iz usta. - Zvanično, ostrva su nenasel jena već više od t r i deset godina, o tkako je Hauland na pust i la jed in ica m arinaca koju je neko prebac io iz bojazni da se na os-

trvo ne iskrcaju Japanci. Oni, m e đ u tim, nisu bili naroči to zainteresovani za to malo suve zemlje, ostrva su im bila p redaleko da bi mogla poslužiti kao baza. Međutim, priča se da ti ma- rinci nisu baš bili na letovanju kako su mnogi zam iš l ja l i . . .

- Je li? Nešto se dogodilo?- Nešto jeste, ali ja bar do sada ni

sam uspeo da doznam šta. Jedno je sigurno: sa ostrva je otišlo mnogo manje m ar inaca nego Sto je došlo . . .

- I ostrva su od tada pusta?- T a k o se misli. Mnogi, međutim,

tvrde da su povrem eno na ostrvu viđali dim i l judske prilike. A tu je i s lu čaj »Lukrecije« . . .

- O p e t neka vaša priča o ukletim brodovima, kapelane? - nepoverlji- vo se o sm ehnu Lesli. Ovaj razgovor ga je sve više zanimao.

- To se baš ne bi moglo r e ć i . . . O »Lukreciji« postoje pouzdani podaci i svedočenja. Sem toga, to se dogodilo pre svega šest godina. Čudi me da niste ništa o tome pročitali u novinama . . .

- P r e šest godina? Sad mi se čini da jesam .. .»Lukrecija« je bila neka jahta, je li tako?

- T a č n o . Plovila je pod zastavom Paname, p re m d a je vlasnik bio neki Amerikanac, njegovog im ena se zaista ne sećam. Bilo kako bilo, b u ra je zanela »Lukreciju« na sever od Fe- niksovih ostrva i o n a se, prilično'oš- tećena, našla u visini ostrva H au land. Vlasnik i njegov kapetan , njegovog im ena se sećam, R obson ako se ne varam, odlučili su da se isk rcaju, je r je jah ta pr im ila već suviše vode pod palubu. I n imalo p rerano , mogu vam reći, j e r je »Lukrecija« potonu la jedva nekoliko sati kasnije . . .

- Nisu mogli da pozovu pomoć?

Pony West - Borilačke vešline /1 17

- K ako d a ne. Sve v rem e su bili u vezi sa Feniksovim ostrvima; nj ihova pos ledn ja p o ru k a je glasila da b rod tone i da p o sad a već prelazi u čamce. Pošto na Feniksovim o s t rv im a nije bilo aviona, zamolil i su za pom oć a m er ičk u bazu na os trvu Palmira i jed a n h idroav ion je uzle teo čim je to v rem e dopust i lo . E, od tog t ren u tk a počin /e o n o n eo b ič n o . . .

- Posade više nije bilo?- Taćno. O tkud znate? - t rže se ka

pe tan , zane t svojom pričom.- Pa, sam i s te rekli d a j e sve bilo u

n ov inam a - o sm e h n u se Lesli. - Vaša p r iča pom ogla m ije da se setirri: i po red svih tragan ja na os t rvu H au lan d nije n a đ en nikakav t rag tih ljudi.

- A ni n jihovih č am ac a za spašava nje - d o d a d e kapelan zam išl jeno klim ajuć i glavom. - Da, to je ta priča. Im a n ečeg neob ičn o g na o s t rv u H a u land, da, da:

Lesli je zaorkužio pog ledom po h o r izontu. Na licu inu je lebdeo lukav smešak. Došao je t r en u tak da proveri koliko je bio tačan njegov u t isak o kap e tan u Kenigu.

- Znači li to da ne biste smeli da se isk rca te na os t rvo H au land , k a pe ta ne? - u p i ta tihim, ozbiljnim glasom.

Lula zam alo ne ispade iz k a p e ta n o vih usta.

- Ko? Ja? Sta vam p a d a na pamet, d o đavola! R ičard Kenig se ne plaši ni sam og đavola!

- O p r o s t i t e - riasmeja se Lesli. - Nisam n im alo su m n jao u vašu h r a b rost, k ape tane . Z an im a me nešto d rugo: vaše ob jašn jen je slučaja»Lukrecija« . . .

- Moje objašnjenje? Kako ste znali da ga imam?

- Š e s t o čulo, rec im o - Lesli se n e vino osm ehivab.

Nekoliko t r e n u ta k a k a p e tan ga je o š t ro p o sm a tra o ispod čup av ih o b rva, a o n d a uzdahnuo .

- Vi ste p rom aš il i profesiju , Eld- ridž. T reb a lo je da p o s ta n e te po licajac . . .

- P a , i n a u čn ik je neka v rs ta policajca koji n a osnovu m alo č in jenica s tva ra čitave teorije - n a sm eja se Lesli. - Ta dva posla, b a r koliko se m eni čini, imaju d o d i rn ih lačaka.

- Može biti - kap e tan je p rec izn im p o k re t im a ponovo nabijao lulu - Zan im a vas, dakle , moje objašnjenje. Pa, evo ovako: d ao bih sve na svetu d a m ogu da zavirim pod p a lu b u »Lukrecije«.

- Oho! - trže se Lesli. - Z ar je neš to sm rde lo?

- Ne zn am . . . ja kažem sa m o da bih dao sve na svetu d a zvirim pod n jen u p a lubu , n iš ta više.

- Niko to do sad a nije pokušao?- Koliko je znam, nije - k a p e tan a

je obav io gusti ob lak p lavkastog dima. - Uosta lom, o k ean je du b o k oko ovih oslrva , Eldridž . . .

- To znam - p ro m rm lja Lesli. - To znam . . . K apetane , h teo b ih da k re n e m o p r e m a ost rvu Hauland .

Na iz b o ra n o m licu s ta rog p o m o rc a nije se p o m er i la n i jedna crta .

- I zar je bio p o t r e b a n ovoliki uvod da mi to kažete? - u p i ta p re k o rn o . - O d m ah?

- O dm ah , kapetane!Nekoliko t r e n u ta k a su se gledali

p rav o u oči, kao dva čoveka i s p u n je na p o n o so m i snagom koju bi sam o d o b a r p o sm a tra č uoč io u njihovim očima. A o n d a Kenig k l im nu glavom i čv rs t im k o rak o m pođe u p ravcu mosta.

ii * *

18 Ponv West - Borilačke veštine 11

K u lv e r to n je s t r e s k o m z a lup io v ra ta svoje lu k su z n e k ab ine . Bes, i sp r u ž e n a na ležaju, p o d ig la je p og led sa r o m a n a koji je č ita la , ili se b a r p ra v i la d a čita, i m a z n o se p ro teg la .

- Džoi, m a c o . . . n e š to sm o ljuti, a?- N asp i m i viski - g r u b o je r e k a o

o n i bac io se u fotelju . B es je i n s t in k t iv n o p ro c e n i la d a će n a jbo l je biti a k o posluša . Uvijajući k u k o v im a p r i š la je b a r u i n a p u n i l a m u čašu.

- N eš to n i je u re d u ? - u p i ta la je iz- m e n je n im to n o m .

K u lv e r to n p o d iže zam ag l jen p o gled.

- N eš to nije u r e d u , p ro k le t s tv o . . . p a ni ti!

- A h , d o đavola! - o n a t r e s n u n o g o m o pod. - Čega lošeg im a ako sam se m a lo zabav ila s l ju d im a? Pri ja te lj sk a p a r t i ja p o k e r a i n iš ta više!

- O n i n isu tvoje d ru š tv o , Bes!- Misliš?K u lv e r to n je s k r u š e n o k l im a o gla

vom n a d svo jom čašom . Lice m u iz- oblič i k a r ik tu r a o sm e h a .

- Da, u p ra v u s i . . . oni su tvoje d r u š tv o . . . ,

- T a č n o . I t r e b a lo bi d a se p o m ir iš s t im, Džoi. Najzad, ovo n e će t ra ja t i jo š dugo , z a r ne?

- Ko zna? - u z d a h n u K ulv e r to n . ~ Sipaj mi još . . .

K o r i to b r o d a z a d r h t a od v ib rac ija sn ažn ih d ize l-m oto ra . Bes pod iže glavu.

- Plovimo?- Da. Do o s t rv a H a u lan d .- Plan je izm en jen ?- To i j e s te o n o . . . ne zn am . . .- K ako to?B es nali i sebi v iskija na d n o čaše

i iskap i ga j e d n im gu tlja jem . - Š ta se dogod i lo , p i ta la sam ? - d o b a c i n e s t r

pljivo.- N isam zn ao d a te to zanim a.- E, sad znaš.K u lv e r to n je n e k o l ik o t r e n u ta k a

oklevao, a o n d a re z ig n ir a n o sleže r a m en im a . - U re d u , kad već h o ć eš . . . m a lo čas je n e k o zvao n a u g o v o ren o j f rekvenciji .

- Mineli?- Ne z n a m . . . veza je b i la u ž as n o

loša, Gorl i i ja u spe l i sm o d a u h v a t i m o tek n e k o l ik o reči.

- I ?- Ništa. Ili g o tovo n iš ta . . . raza-

b ra l i sm o je d in o d a se p o m in je ostrvo H a u lan d .

- Vi n is te zvali?- Gorl i j e p o k u ša o , ali se veza n a

glo p re k in u la . Pokušava l i sm o jo š d e s e ta k m in u ta pos le toga, ali n iko nije o d g o v a r a o . . .

- H m m m . . .K u lv e r to n je z a in te re so v a n o po-

sm a t r a o d e v o jk u ko ja j e n a p e to razm iš lja la b u l jeć i k ro z o k ru g l i p rozor- čić.

- Bes . . . o t k u d a to d a si i z n e n ad a to liko z a in t e r e s o v a n a za moj posao?

- L j u d i se m en ja ju , D ž o i . . . zbog čega ni ja n e b ih p o v r e m e n o sm e la biti ozbiljna?

- Š t i t i š svoju investic iju , z a r ne? - p rez r iv o r eče on.

Na n je n o m licu za ig ra h lad a n os- m eh . - Pa, ak o već t ak o hoćeš ..!.

B ro d p o n o v o z a d r h t a i poče lagano d a se o k reće . K u lv e r to n s m u k o m us tade .

- Id em na p a lu b u .- I j a ću s to b o m .- Ne d o k ne o b u č e š n e š to p r i s to j

nije, d o đavola! Ne želim više n ik a k vih p ro b le m a , ja sn o ?

O n a p o s lu šn o k l im n u g lavom i p r i đ e m alo m p la k a ru . J e d n im pokre-

Pony West - Borilačke vestirte 11 19

lom zbac ila je gornji đ eo kost im a, ne o b raća ju ć i pažnju na K u lver tona koji je zas tao d a je gleda. I ne g ledajući, izvikla je d u g u svetlu m ajicu i navukla je.

- T o ni je m nogo bolje - p ro m u k lo se n a sm e ja K ulver lon . - A l i . . . -• on p o n o v o se leže r a m e n im a i n e s tad e kroz vrata . Bes se o sm eh n u .

- Džoi, mali moj - šapu ta la je h lad nim, p ro ra č u n a t im glasom. - Svako koristi o ruž je kojim raspolaže. A ovo- o n a ru k a m a p re đ e p re k o p u n ih g rud i koje su se ja s n o o c r tav a le ispod m ajice - ovo je jo š uvek m oje n a jp o u zd an i je o ružje . . .

Pod s ig u rn o m N oksovom ru k o m snažni m oto r i su preli i »Aloha« je gu ta la p ro s to r , ostavljajući š irok za- p en jen t rag na m irno j površ in i okeana. K ad a je Bes izašla na p a lubu , s u ž ivan jem je oset i la k re tan je svežeg v azd u h a na licu i d u b o k o ud ah n u la .

Vilers je s ta jao nekoliko koraka dalje, lagodno oslon jen na ogradu. Tiho je zvizuo s div ljenjem je posni at raj ući.

- Došla - o š t ro p ro ša p u ta ona. - Ne bud i lako nestrp lj iv . . .

On o d m a h n u glavom sm oškajući se.

- S l u š a j . . . svi će još neko vronio sam o zevati unaokolo . M ožda nije loša ideja da ti i ja malo s iđe m o pod p a lubu , a?

- Ne. Večeras.- A šta ako ne b u d e nikakvog v eče

ras?- Š t a to t reb a d a znači?- O v a j posao nije dečja igra, mala.

Može posta ti vruće. Veom a vruće otezao je Vilers.

Njenu pažnju p r ivuče p o k re t na p re d n je m d e lu jah te . Ispod p a lube izlazili su Ram irez i još j e d a n čovek

vukući neki ležak san d u k . Poklopac se s t r e sk o m odvoji i Ramirez, sa os- meliom n a u sn a m a , izvuče veliki m it raljez m a rk e »brauning« ljuljajući ga na r u k a m a kao m alo de te . Drugi čo vek je već pe tl jao oko p os to l ja dok je M eks ikanac vešt im r u k a m a ispitivao m eh an izam . Iz z ag o n e tn o g sa n d u k a n eko liko t r e n u ta k a kasn ije bio je izvađen čitav a rsen a l o ru ž ja koje je p o tom pažljivo r a s p o r e đ e n o po pa lubi , tako da ne b ude upadlj ivo . »B rauning«, m o n t i r a n na p ra m c u , R am irez je vešto u m o ta o u c e r a d u i seo kraj n jega sa c iga re tom u ust im a.

- Daj mi c igaretu - p r o m u k lo reče Bes i Vilers joj dobaci izgužvano pak- lo iz d žep a na košulji. Povukla je n e r vozno neko liko d imova, a o n d a b ac i la c ig a re tu p rek o ograde.

- S h v a t i l a si, a? - t ih o reče Vilers.- Da. Shvatila sam.E n erg ičn im k orakom , čak ne uvi

jajući kukovima, Bes je n es ta la u p ravcu m osta , tam o gde.su se nalazili K u lve r lon i Gorli. Vilers je sužen im o č im a glodao za njom, o d m ah u ju ć i g lavom.

U uskoj prostori j i j e d v a je bilo m es ta za K ulver tona , Gorli ja i Hači- so n a za k rm o m . Kulverton oz lo jeđe no podiže pogled kad B es o tvo ri v ra ta.

- S l a hoćeš?- Da razgovaram s tobom .- Kasnije. Sad n e m a m vrem ena .Gorli se n a d m o ć n o sm eškao , m ilu

jući p o g led o m njene grudi. Bes se p ravila d a to ne p r im ećuje .

- Molim to, Džoi - reče tiho. - Važno je . ..

- Zašlo d a ne, Sele? - dobaci Goni.- .loš d u g o se n iš ta neće dogoditi .

K u lv e r lo n je buljio u p razn i okean p red njima.


- U r e d u - u z d a h n u .Njih dvoje nas lon il i su se na o g r a

d u m a lo dalje. K u lv e r to n je pažljivim p o g le d o m isp i t ivao n jen o n e p reg n u - to lice.

- Šta se dogodilo?- Džoi . . . kakav je p o sa o u p i ta

nju?- K ru p a n .- M n o g o ti hvala.K u lv e r to n p i ju n u u talase.- Više od loga ne m o r a š ni d a znaš.- M ože biti i o p a sn o ?O n sleže ra m e n im a , ali m u u sn e

z ad rh ta š e . Njeno'm o š t r o m p o g led u to ni je p ro m ak lo .

- D ž o i . . . s m e š li v e rova t i Gorl i ju i n jegov im l jud im a?

- Sta ti misliš?N a sm e ja la se p r o m u k lo .- Valjda m e to liko p oznaješ . . . ja

n e v e ru je m n ikom e.

* rt rt

Kao d a se p r ik rad a , »Aloha« je n e č u jn o klizila p o vodi, p r ib l ižava juć i se s t r m im o b a la m a o s t rv a H a u lan đ . S u n ce , već n isk o nad h o r izon to m , b aca lo je d u g u s e n k u j a h t e na tek m a lo n a m r e š k a n u v o d u koja je b rzo tam n e la .

N a s u p r o t njoj, visoki, p lan in sk i v rh o s t rv a je jo š b l is ta o n a s u n c u g r i m izn im zelen ilom , kao sve t ion ik koji s r d a č n o poziva za lu ta le b ro d o v e . No u p o d n o ž ju p lan in e , d a v n o u g aše n o g vu lkana , gu s ta d ž u n g la de lo v a la je m r a č n o i negosto l jub ivo . Na ovom d e lu o b a le uski p e šč a n i žal b rz o je sm en jiv ao po jas v isoke g u s le t rave iza kojeg je p o č in ja la džungla .

Vrhovi t r a v e ,l en o su se p o m era l i na s la b o m v e č e rn je m v e tr iću . Kul- v e r to n u se uč in i d a se to n e k o p r i

k r a d a k roz t ravu , n jegova b u jn a m a š ta već je d o č a r a la t a m n u cev o ruž ja u p e r e n a u j a h tu , p ra v o u njega, u n je gove g rud i , p r s t koji se p o lag a n o p o vija na o b a r a č u . . .

- M o ra m o li b a š o v a k o blizu oba le- p r o m u k lo up ita .

G orl i ga nije o d m a h shvatio .- N e m a m o č eg a d a se p laš im o . . .

O b a la je s t rm a . Pod k o b i l ico m ima n a jm a n je p e d e s e t fa tom a.

K u lv e r to n se-s trese i p o g le d o m p o traži S to k to n a .

- Viski - p ro m rm l ja . -- I n e š to da o g rn e m .

Gorli se isceri , ne t ru d e ć i se m n o go da sak ri je p re z i r na licu.

- Z a š t o ne b i sm o p o k u ša l i p o n o v o r a d io -s ta n ic o m ? - t iho p re d lo ž i Bes. N jenu n e rv o zu o d a v a o je n e š to tiši glas i c ig a re ta iz koje je ž u d n o p o v la č ila d im o v e m a d a j e već bila p res iće- n a g o rk im u k u s o m duvćjna.

- T e r i je već č i tav sa t d o le - sleže Gorl i r a m e n im a . - N e p r e s ta n o zove . . .<la su mogli on i b i se već o d a zvali.

Pod s ig u rn o m H a č iso n o v o m r u kom p ra m a c b r o d a s k r e t e ulevo. Na G orlijev znak, sn a ž n i m o to r i p o n o v o z a b r u n d a š e od č eg a se K u lv e r to n t rže i o p so v a kroz zube . »Aloha« je sa d a klizila p a r a l e l e n o sa ob a lo m , p r ib l iž n o u p ra v c u severa .

- Vidiš li š ta? - n e r v o z n o u p i ta Be^ R a m ire za koji se sa d o g le d o m u d o b no sm e s t io u o sm a tra č k o j ko rp i na n i sk o m ja rb o lu .

- Ništa, mis - isceri se ovaj. - Čisto je g ub l jen je v r e m e n a bulji t i u tu d ž u nglu d o k ste vi n a pa lub i .

K u lv e r to n p r o g u ta p l juvačku , ali o ću ta . C orl i jeve š i ro k e g ru d i zatre- so še se u b e z g la s n o m s m c h u . - Bolje će biti da g ledaš u džung lu , ipak -


p ro g u n đ a . - Inače . . .Pred j a h to m se sa d a isp rečio k ra

tak r t o b ra s ta o šu m o m koji je kao isplaženi jezik, š t rcao u m ore. Morali su pono v o d a sk re n u kako bi zaobišli tam ne, baza ltne s tene j a sn o oz n ač e n e p e n o m od ta lasa koji su se leno razbija li o njih.

- Šefe!Bio je to R am irez koji je pozvao,

o š t r im i t ih im glasom. Svi su podigli pogleda.

- Iznad šu m e , tam o sa d ru g e s t r a ne, čini mi se da vidim k a ta rk u -• govorio je R am irez i dalje tiho. Dvogled m u je bio čv rs to p r i t i sn u t uz oči. - Da, tam o je sasvim s ig u rn o neki b ro d . ..

- MisliS li d a je to . . .? - n e s ig u rn o zausti Kulver ton , ali Gorli nije o b r a ćao pažnju na njega.

- U re d u - k o m an d o v a o je glasom koji ni je t r p e o pr igovora. - Ramirez, dole. Ti i Teri na p ram ac . Ostali u zaklon. Vi, mis, pod pa lubu .

- Hoću d a o s ta n e m ovde . . . Džoi!- Bolje će biti d a poslušaš, Bes -

t iho reče K u lve rton . Njegovo lice već je bilo ze leno od s t raha . N ervozn im pog ledom je ispitivao m ra č n u šu m u rta, kao da želi da je. p ro b i je pogled o m i vidi taj d rug i brod.

Gorli jeva teška ru k a pade na n jeno r a m e i p rs t i se zariše u n e žn u kožu.

- Slušaj, m ala . . . n e m a m v re m e n a za ubeđ ivan je . Briši pod pa lu b u , ili ću te posla ti nogom u tu tvoju lepu zadnjicu.

Bes se p r k o s n o o trže i pog ledom , potraži p om oć od Kulver tona , ali je ovaj b io zane t o p e rac i jo m na livanja nove čaše viskija. S legnuvši r a m e n i ma, devo jka lagano p o đ e p r e m a s te pen icam a.

Na n j im a je staja..» V i le r s 's a ru ž

nom , k ra tk o m a u to m a ts k o m p u š kom u rukam a, izvirujući o p re z n o p re k o palube . Cerio joj se.

- Ovo nije loše m es to - r eče tiho. - Ako hoćeš, o s tan i sa m n o m .. .

- Sto da ne . . .- Tako . . . s tan i tu - pokazivao je

Vilers. - Bliže . . .S ta la je dve s te p en ice niže od nje

ga i o d m a h n u la glavom. 1- O d a v d e n e ć u videti ništ§.P remestivši p u šk u u d ru g u ruku,

Vilers je snažno pr ivuče sebi.- A ovako?- To je već bolje - o sm e h n u se ona,

lako se stresavši. Vilersova iskusna ru k a lagano je sk liznula p o d n jenu majicu i zaustavila se na p u n im čv rstim g rud im a .

- N em aš n iš ta p ro t iv d a uzm em mali p re d u ja m za večeras? - š a p n u o je sa š i rok im o sm e h o m na licu.

Devojka sleže ram en im a .Ako ništa d ru g o , to će joj po m o ći

b a r da lakše p r e b ro d i n a r e d n e m in u te nap e to g iščekivanja . . .

- Dosta je bilo! -• t iho zapoveđi Gorli.

- Sta? - K u lv e r to n se zapan jen o zagleda u njega. - Meni kažeš?

- T e b i kažem - b r u n d a o je Gorli p re teć i . - Piješ to đ u b r e kao vodu . .. Ako već ne m ožeš da b u d e š trezan, ne m o raš d a b u d e š pijan kao zemlja. Može se dogod i t i da nam svaki čovek b u d e p o t r e b a n , do đavola!

K ulver ton se p i jano klatio. Sa svim o n im viskijem u že lucu use l io je iznen ad n i n a p ad hrab ros t i .

- Ko si ti da m eni zap o v ed aš na m o m brodu! - p ro c ed io je g ledajući m u tn im oč im a. - Počeo si p o m a lo da se zaboravljaš , Lu . . . ovde sam još uvek šef ja!

- Ne galami! - d obac i Gorl i p reko

22 Pony West - Borilačke vestirte II

ram en a zureći pravo nap red . Prsti su mu nesvcsno gladili čelik a u to m a tske puške pod rukom . ■- Hoćeš da svima najavimo naš dolazak, a? A što se šefovanja tiče . . . okean je ovde, veom a dubok, inis ter Kulverton .. .

Kulvertonovo lice iznenada obliše k ru p n e graške znoja. Flaša s viskijem tupo lupi o palubu. Posrćući, on pođe u pravcu s tepen ica i p ros to se strmoglavi niz njih.

Bes i Vilers zbun jeno se zgledaše. Kulverton nije zapazio čak ni visoko pod ignu tu majicu devojke i Vilerso- t e ruke na njenim grudima, iako se gotovo očešao o njih.

- Naš mali inil ioner je rasejan - nasrneja se Vilers. - Već sam mislio da će početi da urla.

Bes se olr/.e iz njegovog zagrljaja.- Kuda?

Da vidim šla se to dogodilo.Zastala je na š irom otvoren im vra

tima kabine. Psujući kroz zube, Kulverton je p re lu ra o po t iokama svog stola, razbacujući stvari unaokolo.

- Džoi . . .- Idi do đavola! - dobaci on preko

ramena. - A ha!S tr i jum faln im uzvikom o k ren u o

joj se. U ruci mu je bio mali revolver. Nespre tn im p rst im a p r o v e r io j e d a li je napunjen.

- Sta ćeš to, Džoi?- Ubiću onog kučkinog sina Gorli-

ja - procodi Kulverton p i j a n o . - Ubiću ga!

- Ne budi lud! -- devojka se ispreči p red njim. - Šla ćeš s tom igračkom? Gorli je u stanju da progutil' i tebe i taj revolver!

On široko zam ahnu , ali Bes vc.što izbeže udarac . Zatvorila je vrata kabine i naslonila se leđima na njih. - Nećeš ići nikuda, Džoi.

Kao i svi pijanci, Kulverton je brzo prelazio iz jed n o g raspo ložen ja u drugo. Njegove agresivnosti iznenada je nestalo. K lonuo je na postelju, ispustivši oružje iz onem oćale ruke.

- Bes . . . šta da radim ?- Najbolje da os taneš tu, Džoi -

t iho reče ona. - Sve će biti u redu, ne brini.

On je tupo klimao glavom, boreći se sa iznenadnom kloru.!lošću.

- U m oran sam, Bes . . .- Z n a m , Džoi. Svi smo napeti od

ovog čekanja, O dm ori se malo . ..Tiho je zatvorila v ra ta za sobom i

nekoliko t ren u tak a s tajala pred njima zadubljena u misli. Lice joj je d o bilo tvrd izraz.

Zabacila je kosu unazad i čvrstim korakom pošla na palubu.

- Stop! - oš tro je na red io Gorli u m ašinsko odeljenje i moćni m otori su zaćulali. »Aloha« je sada klizila nošena satno sops lvenom inercijom. Laki okret točka krm e o k re n u o je p ram ac udesno; mali r t bio je zao b iđen.

Pred ljudima na jaht i ukazao se plitak zaton sa š i rokom peščanom plažom. Ovde pojasa trave nije bilo; tam o gdc je pres ta jao pesak uzdizao se onizak stenoviti zid iznad kojeg.j.e počinjala gusta džungla.

U sredini zatona, sa sp u š ten o m kotvoin, njihao se ružan ribarski b rod ić koji je poslednju boju na zarđalim bokov im a osetlo najmanje deset godina ranije. Ime b ro d a bilo je n e m a rn o isp isano pr l javožutom bojom, »Boni K«.

Paluba b rod ića bila je p razna i tiha. Isto lako prazan i tih bio je peš-


čani žal koji su blago zapljuskivali ta- Iasi. Na glatkoj površin i nije se razaz- navao n ikakav t rag ljudske noge.

Gorl i pročis ti grlo. Rt. je sada zaklanjao sunce i mali zaton je bio u po lu lami gotovo č itavom svojom p o lovinom. Džungla je p re teć i ćutala.

U m rtvoj tiš ini m e ta ln o je o d jek n u o zvuk zatvarača »brauninga« sa p ra m c a i Gorli se trže. Ram irez je g ledao u njega, a njegovi beli zubi su bleštali na ta m n o m licu.

Teri se pojavio iz kućice iznad koje je š trčala an te n a radio-s tanice . O d m a h n u o je glavom na n e m o Gorlije- vo pitanje.

- N aprav i k rug oko b ro d a - n a red i Gorli Hačisonu . - Pedese t j a rd i ras- t o j a n j a . . .

- Bojim se da je voda p l itka na d rugo j s t ran i - p ro g u n đ a ovaj n a p e to gledajući p red sebe.

- O n d a sam o p o lu k ru g - složi se Gorli. - Hoću da vidim ima li koga na b rodu.

- Do sa d a su nas m ora l i ču ti i videti. Sem ako nisu m rtvi p i j a n i . ..

- I l i sam o mrtvi - h lad n o se isceri Gorli. Hačison p r ig u še n o opsova, petl jajući oko c igarete koju je j ed no m ru k o m izvukao iz džepa.

»Aloha«! je op isa la š irok luk oko ćutl jivog b ro d a . Nikakvog pokre ta , nikakvog šuma.

- Kotvu! - n a red i Gorli p u n im p lu ćim a i dva čoveka na p ra m c u se užu rbaše . Debeli lanac zazveketa uz šk r ip u vitla. T iš ina oč ig ledno više nije b i la p o t reb n a .

- V i le r s e , Teri - zapovedi Gorli. - Spus t i te čam ac. Idem o da vid im o šta je s t im kučk in im sinovima! Ram irez . . . ti ćeš n a s štititi, za svaki-slučaj.

- Jasno, šefe - isceri se M eksika

nac g ladeći dug i red en ik n ap un je n deb e l im m ecima.

- Id em i ja!Gorli o psova kroz zube. Kulverton

je s ta jao p re d njim, b ledog lica, ali m u pogled nije više b io o n ak o m utan kao maločas.

- Snaći ć em o se i bez tebe - p rez r i vo dobaci Gorli.

- Znaš li koga t r e b a d a po traž iš na tom b ro d u ?

Gorli zastade. Sitne oči m u se suzi- še dok je n a p e to razmišljao.

- T a č n o . Niko me od njih ne p o znaje . . . m oglo bi se desiti da na jpre pucaju, pa o n d a pitaju ko smo. Ima nečeg u toj tvojoj m il ionersko j glavici, šefe!

- Prokle t d a si! -- opsova K u lver ton u n e m o ć n o m besu. Gotovo se stro- poš tao niz k ra tk e lestvice u čam ac koji su Vilers i Teri već spusti li. Gorli je išao za nj im, ne t ru d eć i se na ro č i to da m u p ošted i p r s te na p rečagam a. Kulver ton ponovo opsova.

Teri i Vilers zaron iše vesla u p ro vidnu vodu. Pedese t j a rd i d o d rugog b ro d a prešl i su sporo , zasta jući svak čas da os lušnu . »Boni K« je ću ta la ..

Lestvice nisu bile sp u š te n e n; bok u b ro d a i Vilers up i tno pogleda Gorlija. Ovaj se suvo isceri.

- Ehej! Im a li koga? - zau rla iz sveg glasa, ne o b ra ća ju ć i pažnju na s trah na K u lver tonovom licu. - G de ste, proklet i kučkini sinovi?

- Ne urlaj! - d rh tav im glasom reče Kulverton . Odjek Gorli jevog glasa vraćao se p re k o vode od gus tog zida džungle . - Na b ro d u s ig u rn o nem a nikoga.

- Pa gde su onda? podsm ešljivo d obac i Vilers. - Svi su čam ci n a svom mestu.

- Dovoljno je blizu d a se m ože ot-

24 Pony M/esl - Borilačke veštine II

plivati do oba le - n e s igu rno reče K ulverton. Već se-kajao što je uopšte insistirao d a p ođe u čamac.

Veštim p o k re t im a vesala, Vilers i Teri p r i te ra l i su čam ac uz zarđali bok broda.

- Š t i t i t e me! - dobaci Gorli p reko ram ena. Dohvativši se m o ćn im ru k a m a za ivicu palube, on se bez n a p o ra izvuče i o s tade na kolenima, nape to zureć i p re m a m rač n o m ulazu pod palubu.

- Dodaj mi pušku.Držeći pušku sp re m n u u jednoj

ruci, Gorli se naže kako bi osta lim a pom ogao da izađu na palubu.

- Ti ostani u čam cu, Teri - reče. - Za svaki slučaj . . .

Kulverton se sa gađenjem osvrnuo oko sebe. Z arđa le ploče bile su još vrele od su n ca pod njegovim nogama, a ružne c rvene m rlje neodolj ivo su podsećale na p rolivenu krv. S t re sao se od n eke n eob ične jeze i zažalio što nije poneo flašu s viskijem.

- Idem o dole - m irno reče Gorli. O prezno su zakoračili, n e lagodno se osvrćući oko sebe. Sa Vilersovih u sa na visila je zaborav ljena cigareta.

Pre traga ■ nije t rajala dugo, j e r »Boni K« je bio mali brod.

Nigde na b ro d u nije bilo ni žive duše, iako je na sve s t ra ne bilo t rag o va skorog p r isus tva ljudi: razbacana postelj ina, n ače ta flaša viskija i n ekoliko čaša po stolu, gomila prljavih ta- njira u smrdljivoj kuhinji. Kulverto- novo lice posta ja lo je sve duže.

U odaji sa m ap am a nije bilo b r o d skog dnevnika. Gorli je uzaludno p rev rn u o sve fioke malog stola koji je bio u jezivom n eredu , zasut opuš- c im a i p epe lom iz n e o p rezn o p re v r nute pepđljare.

-O vam o nism o ulazili - d rh tav im

glasom reče Kulver ton pokazujući po lu o tv o ren a v rata su sed n e odaje.

- Da. Tam o je, izgleda, radio-stani- ca - p ro g u n đ a Gorli. - Pogledaj . . . m a d a ni tam o nećeš naći nikoga.

Ovoga p u ta se Lu Gorli prevario, ali je Džozef Kulverton III poželeo t ren u ta k kasnije da nije; kao što je poželeo da m u n ikada na pam et nije pao ovaj prok le t i posao.

Gorli je reagovao m unjev i to na p r igušen i uzvik i krkljanje koje jc d o p ira le iz K ulver tonovog grla. O d b a civši jedn im p o k re to m m lad ića u s t ranu , uskočio je na v ra ta sa p u š kom na gotovs.

Oružje, m eđu t im , nije bilo polreb- no. Bili su p o t reb n i sam o jaki živc i . . .

Lu Gorli se ponosio svojim živcima, ali je ovoga p u ta nekoliko p u ta m o rao da p ro g u ta p l juvačku i ob riše čelo obliveno leden im znojem. Korak iza njega Vilers je psovao tih im glasom, p u n im užasa. Oslonjen će lom o zid, Kulverton je povraćao, gr- čeći se čitavim telom.

Licem p re m a njima, u stolici ispred razbijene radio stanice, sed eo je čovek sa ru k a m a o p u š te n im niz telo. Oko vrata m u je visio kabl d u b o k o urezan u grlo, što je po tvrđ ivao pocr- neli, isplaženi jezik koji je visio iz o t vorenih usta.

Oči udav ljenog ćoveka izgledaju jezivo, ali leš pred n jima više nije imao oči. U krvave dup l je bile su za- r ivene debele s tak lene k rho tine , ostaci e lek tronsk ih cevi koje je neko snažnom rukom istrgao iz radio-sla- nice . . .

* rt *

S tara »Nensi« je lagano, ali s igu r


no sek la ta lase j u g o z a p a d n o od ostrva H a u lan d , ali je Lesli E ldr idž n e p re k id n o b a ca o z a b r in u te pog lede p r e m a su n c u čija se d o n ja po lov ina već razlivala, kao da se topi u o g led a lu o k ean a . Njegov razum k o n a č n o je p reov ladao ; zakoni k re tan ja su n c a po n e b e s k o m svodu bili su nep ro - menljivi. »Nensi« neće stići na v rem e do j a h t e koju je u p o r n o progonila .

S u m ik o g a j e n e tr e m ic e p o sm a tra - la, n a u č e n a d a p o malim znacim a, koje n iko d ru g i nije m ogao d a pr im e- ti, nas lu ti njegovu nervozu . Položila m u je ru k u n a rame.

- Stići ć e m o ih -- rek la je tiho.- H o ć em o . . . k a d a se zaustave. 1

ako se zaus tave - g o rk o se o sm e h n u Lesli. - 1 kako da ih p r o n a đ e m o u m rk lo m m rak u ? Sve p re d n o s t i će biti na n jihovoj s tran i. Ne s m e m o se približit i , j e r će ču ti zvuk m oto ra . Od so n d e sa k a m e ro m sve do j u t r a neće biti n ik ak v e koristi.

~ Z ar je to liko važno da . . .Laki p o k re t njegove ru k e p re k i

n u o je tu rečen icu . Svojim m o r n a r skim h o d o m , n e ču jn o kao mačka, pri lazio im je k a p e ta n Kenig.

- Lepo veče, m is - reče l jubazno, vadeći lulu iz usta . - Uskoro bi t r e b a lo d a u g led a m o os trvo H au land . Kako n a p r e d u ju m eren ja , m is te r El- dridž?

- Ništa n a ro č i to - o d m a h n u Lesli glavom, tobože razočaran . - O n a s t ru jan je ipak n isu b i la n iš ta ne o b ič no, ria žalost.

- Gle? Znači, ovaj pu t je bio uzaludan?

- Neee - na sm eja se Lesli. - Pro-m e n a je i m en i d o b r o došla , k a p e ta ne. S am o vi p ro d u ž i te đo o s t rv a H auland, tam o ć em o se n eg d e usidr i t i .

- Može, ali poda lje od ob a le - pro-

g u n đ a Kenig.- Zašlo? - iznenad i se Sum iko . - A

ja sa m se uže le la tv rd e zem lje pod nogama!

- »Lukrecija«? - t ih o re če Lesli. K a p e ta n K enig zam iš l jeno po tv rd i glavom.

- L ukrec ija? - začud i se Sum iko . - Kakva Lukrec ija?

- To je d u g a priča , rms - p ro g u n đ a k a p e tan . - Neka vam m is te r E ldr idž o b j a s n i . . .

T a b a sk o Pit se pojavi na p a lu b i sa r u k a m a z av u čen im d u b o k o u d ž e p ove fa rm erk i . Bacio je b e sa n pogled p r e m a z a p a d u i k l im n u o glavom.

-M o g l i b ism o i da s p u s t im o s o n du , Les - reče tiho. - N išta se više ne vidi.

- N eka je - sleže ovaj r a m e n im a . - V e tra n e će biti, a m ože n a m z a t reb a t i r a n o u ju tru .

- Š ta d a rad im o?Lesli je razm iš l jao svega n eko liko

t r e n u ta k a .- Reći ć e m o k a p e ta n u da n as u k o t

vi u bliz ini o s t rva i sačeka ti da svi po- ležu. Ja ću p o to m ot plivat i na oba lu . P roveri n a jp re postoji li na b r o d u d e ta l jna k a r ta o s t rva H au lan d , S um iko .

- Sam ?- Sem ako i ti nisi r a sp o lo ž e n a za

n o ć n o p livanje i p ro v lačen je kroz d ž u n g lu - na sm eja se Lesli. - Ne, d r a ga, na jbo lje je da p o đ e m sam. Drugo, o d su s tv o jednog od nas m o že s e p r i kriti . . . dvoje već m alo teže. Ne bih voleo d a d o b r i kap e tan n e š to p o sum nja .

- Z a š t o Pit ne bi pošao s to b o m ? - p o b u n i se Sum iko .

- Pit je g ra d sk o dete. Džungla nije m e s to u k o m e se lako sna laz i s t rp l j i vo je o b jašn javao Lesli. - Je li tako, Tabasko?

26 Ponv West - Borilačke vešiine 11

- O tpri l ike . . . m a d a ne bih imao n iš ta protiv d a pođem .

- Z nam - Lesli ga p o tap š a po ra m enu . - M ožda će ti se ukaza ti još koja prilika, Pite. Idi, potraži mi k a rtu, Sum iko, ali pazi da te n iko ne vidi.

Njih dvojica su n e k o v rem e ćutali, n as lon jen i na ogradu .

- Proklets tvo! - u z d a h n u Pit. - Ći- lava zam isao zasnivala se na to m e da v idimo ko je čovek k o m e će tovar biti p r e d a t . . . a kako sad a stvari s to je n e će m o videti čak ni njegov brod! Da sm o znali da će se ovako završiti , n ism o m ora l i ni da po laz im o iz San Franc iska . . .

- Ne brini, v idećem o ga. B a r ja im am n a m e ru da ga noćas vidim. Oni će pod zaš ti tom m rak a pre tovar i t i r o b u i d o ju t r a biti d a leko o davde . . .

- S led ićem o ih i dal je?- Onaj d rug i b rod . V eom a je važno

da o tk r i jem o k u d a plovi.Sum iko im je ponovo prišla svojim

tihim korakom .- Ostavila sam k a r tu u našoj kabi

ni, Lesli - p ro ša p u ta . - Sam o . . .- Sta?- N e k o j e , v e ć r a z g l e d a o . . . k ada

sam ušla, ta se ka r ta nalazila na sa m om vrhu, a s ig u rn o znam da tu nije liila.

- Hm m . . . idem o n d a o d m ah d a j e pogledam . M o ram o je vrati t i na mes-lo p re nego što n e k o p r im et i da je nema.

- Č em u ova komedija, Les? - ume- ša se Pit. - Proklets tvo, kapetan Ke- n ig je p ošten čovek, a i svi njegovi ljudi.

- Znam, ali ovako je bolje. Zar m isliš da ban d a n eće želei i da dozna ko se lo u m ešao u n jihove poslove? Mi sm o navikli da se čuvamo; kap e tan bi mogao s trada t i i ne znajući da mu

pre ti opasnos t . O s tan i te na palubi, v ra tiću se čim razg ledam k a r tu . . .

Lesli E ldridž se zaista vra tio p e t naes tak m in u ta kasnije , ali je na pa lubi zatekao Su m ik o i Pita u živom razgovoru sa s ta r im k u v a ro m Olse- no m i jo š dvojicom Kenigovih p o m o raca. Još iz d a leka ču o je da se pomi- nje »Lukrecija« i o sm e h n u o se. S u m iko i Pit b iće u b e đ e n i d a je to još jedna m o rn a rsk a j p r iča u kojoj je sa m no g o m aš te zač in jeno nekoliko činjenica.

Njih dvoje n isu mogli ni da slute da kod »Lukrecije« m aš ta p rak tičn o nije ni in te rven isa la i da je »L ukrec ija« je d n a od on ih p r iča u ¡storije po m o rs tv a koje će v e rovatno zauvek os ta ti ne raz ja šn jen e . . .

- M is te r Eldridž! - ču se kape tanov glas o d n e k u d sp red a . - Sada sm o na dve milje od ostrva. Ako ne m a te n išta protiv, ja bih ovde zaustavio »Nen- si« do ju tra .

- A zaš to tako da leko? - p obun i se Sumiko.

Lesli joj d o tače r u k u i ona zaćuta. Shvatila je d a izm eđu njega i k a p e la na već postoji do g o v o r o tom e gde zadržati b rod. Pit je o d m a h n u o glavom, ali je svoje mišljenje zadržao za sebe. Njemu je bilo sve jedno gde se nalazi, ali su dve milje plivanja bile d o d a tn i n e p o tre b n i n a p o r za Leslija.

Sem slušan ja n eke od m n o g o bro jn ih rad io-s tan ica sa oko ln ih ostrva, na »Nensi« nije bilo neke n a r o čite zabave, pa su se i putn ic i i posa da ub rzo posle večere povukli u svoje kabine. Svi, sem Olsena, kom e je za ovu noć p r ip a lo prvo dežurstvo . S tari kuvar, na ravno , ne bi bio čuveni Olsen da i »stražu« ne udesi po svom ukusu: u d o b n o se sinest io po red radio-stanice , m alo spus tio lam


p u za č i tan je i sa č a šo m d o b r o g viskija p o r e d se b e leno p o č eo d a p re v rć e l is tove časop isa , c o k ću ć i zad o v o l jn o jez ik o m k ada bi zapazio n e k u p o s e b n o z g o d n u dev o jk u na i lu s t ro v a n im s t r a n a m a .

Uosta lom, zaš to bi se i u zb uđ ivao? Ovde, n a d o m a k o s t rv a H a u lan d , po d iv n o m v re m e n u , s ta ro j »Nensi« nije m og la p re l i t i a m a baš n ik ak v a o p a s nost!

* * * rt

Lesli E ld r idž jo š j e d n o m prove ri d a li je dug i m ač n e o b ič n o g izgleda čv rs to p r iv ezan uz njegovo telo; uč inio je to d o d i r o m j e r u m ra č n o j k a b i ni i on sam nije v ideo go tovo ništa. S a m o po š u m u d isan ja i d ru g im j e d va p r im e tn lm zn ac im a p ro c en j iv a o je gde se d e Pit i Sum iko; n j ih dvoje su bili v e o m a tihi, svesni d a se Lesli n e p r im e ć e n m o r a izvući sa b ro d a .

A njih dvoje, videli su i čuli jo š m a nje od njega; n j ihova n e o b u č e n a čula, bez teške ško le koju je Lesli u svoje v re m c p ro šao , n isu m ogla o tk riti gde je Lesli i š ta rad i. O n o m alo o d b lesk a , koji je sa g la tke p o v rš in e o k e a n a d o p i r a o kroz ok rug l i prozor- čić, nije im bilo dovoljno . Lesli E ld ridž, visoki čovek sn ažn o g te la i m ir n ih očiju, sa d a je b io v e o m a n e o b ič no o b u č e n . Č itavo te lo p re k r iv a o m u je ko s t im od tan k e c rn e svile, go tovo bez i jed n o g n a b o ra , ne r a č u n a ju ć i širok i c rn i po jas koji je sk r ivao m nogo zanim lj iv ih s i tn ih p r e d m e ta ko jim a je m a lo ko m og ao da pogodi p ra v u svrhu . Na glavu m u je b i la n a v u č e n a c rn a kapu ljača , o tk r iva juć i sami,) oči, čije je k a p k e u p ra v o u o v o m t r e n u t k u p re m a z iv a o p o s e b n o m sm e so m c rn e boje

- Les? - š a p n u Šum iko .- Molim?- H te la sam sa m o da p ro v e r im da

li si jo š tu? - t iho se n a sm e ja ona.- Ne b ih o lišao, a d a li se ne javim,

dev o jk o - p r e k o r n o reče on.- T v o j sm isao za h u m o r p o n e k ad

đ o b i ja n e o b ič a n ob l ik . . .- Misliš d a je sve to p o t r e b n o , Les?

- u m esa se i T ab a sk o Pit. -- Ti m om ci su u b e đ e n i d a n a o s t rv u n e m a n ik o ga, n e ć e ni o b ra ć a t i m n o g o pažnje na o k o l in u . . .

- M ožda . . . a m o žd a i n e . . .Pit ć u tk e sleže r a m e n im a . Lesli je

uvek ra d io na svoj način , m a šta d r u gi mislil i o tome.

M ožda je to i b io razlog z bog kojeg je uvek i u sp e v a o u svojim n im a lo n a ivnim p o d u h v a t im a . . .

- Ako sve, b u d e u re d u - š a p u ta o je Lesli - v ra t iću se p r e ju tra .

- A a k o n e b u d e? - bila .je to S u m iko koja nije u sp ev a la d a p r ik r i je zab r in u to s t .

■ im a m p o v e ren ja u v ašu m aš tu - o s m e h n u se L e s l i . - S m is l i ć c t e valjda n eko uverlj ivo o b ja šn je n je za moj n e s tan a k . . .

- Les? - š a p n u Pit n e k o l ik o t r e n u taka kasnije . - Les?

- Izašao je . . .- P r o k l e t s t v o - p r o g u n đ a on. -

Kao d a je p r o š a o kroz zid. S eđ im na tri s to p e od v ra ta i n iš ta n isam p r i mci io!

S u m ik o se usprav i . - Id e m da legnem . Lesli ju neće p o m o ć i a k o b u d e m o d o ju t ra sede li i s t re p e l i za n jega . . .

Kao senka , Lesli je sk l izn u o po pa lubi i b ac io j e d a n p o g led k roz olvo- r e n a v ra ta j e d in e o sv e t l jen e p r o s to rije. M atori Olsen se b laž en o smeš- kao, č eška juć i b ra d u ; p o re d njega je


m ogla p ro ć i g om ila p i jan ih m o rn a ra , a d a ih on i ne p r i m e t i , . .

O b a la os t rv a nas lu ć iv a la se na ist o k u kao n e š to ta m n i ja m asa, t a m o gde je p re s ta ja la fo s fo re sc e n tn a p o v rš in a o k e a n a o b a s ja n a zvezđam a. D u b o k o u d ah n u v š i , Lesli skl iznu u v o d u i zaroni; n jegovi m o ćn i mišići z a tegoše se i i sp ruž iše i v i tko te lo ju r- n u n a p re d , n e č u jn o sek u ć i n am reš - k a n u površ inu .

Dve milje p l ivan ja u m irn o j vodi n isu za njega p re d s tav l ja le n ek i p o se b a n n a p o r , ali su o d u z im a le d rago- c e n o v rem e . Noći su u ovo d o b a go d in e bi le k ra tke ; s u m n ja o je d a ć e u s pe ti na v re m e d a se v ra t i d o »Nensi«, š to je znač ilo d a se bliži t r e n u ta k k a d a će k a p e t a n u Kenigu i o s ta l im a m o ra t i d a ob jasn i p ra v u sv rh u svog n e o b ič n o g pu tovan ja .

Ali to sa d a ni je b i lo važno i Lesli E ldr idž je svu svoju p ažn ju koncen- t r is ao p r e m a m e s tu na obali gde je želco d a izađe. Z u r i lo m u se, ali zbog toga nije b io m an je op rezan ; m nogi lepo z am iš l jen i p o d u h v a t i p ro p a l i su u p ra v o zbog žu rb e , a posle se p o k a zalo d a to lika ž u rb a z ap ra v o i nije bila p o t r e b n a . T ešk a ško la ko ju je Lesli p ro ša o im ala je svoje zakone: ti z akon i su n a p rv o m e s to stavljali o p reznost i d e ta l jn o p lan i ran je svakog n a r e d n o g po teza . V re m e izgubl jeno u to m e n a d o k n a đ iv a lo se lako, h i t r i no m u izvođen ju d o b r o zam iš l jenog p lana, kojim su u n a p r e d b i le p r e d v i đ e n e sve m o g u ć n e va r i jan te . . .

Kapci p re k r iv e n i ta m n o m sm e so m o tvoril i su se u d v a uska p ro reza ; Leslijev o š t r i pog led isp i tao je o d a b r a n o m e s to i p ro d u ž io sn a ž n im zam as im a u is tom p ravcu . P re s ta o je d a pliva d v a d e s e ta k s to p a od obale , p r e p u š ta ju ć i se ta la s ić im a d a ga n e

č u jn o iznesu d o g la tkog peska. Još nek o lik o t r e n u t a k a o s ta o je d a leži na obali , o s lu šk u ju ć i , a o n d a se lako p o d ig ao i u tri d u g a sk o k a n aša o u z ak lo n u v isoke trave.

M esto je b i lo d o b r o o d a b ra n o . Na čitavoj z ap a d n o j o b a l i o s t rv a na lazio se sa m o jedan veći z a to n koji j e d o zvoljavao p r i s t u p već im b ro d o v im a , a taj za ton b io je svega po la milje oda tle , iza m alo g r t a koji je d ž u n g lu d o v o d io do sam ih s t e n a na obali . I n s t in k t je g o vor io Lesli ju d a će »AIo- ha« u p ra v o o d a b r a t i taj z a to n za s u s re t sa d ru g im b r o d o m . Uosta lom, za p o z o rn ic u svojih n e d e la svi zločinci su jo š u vek tražil i m e s ta sk r iv e n a od r a d o zn a l ih pog leda .

Držeći se s a m e ivice džungle , Lesli d u g im k o rac im a , g o to v o skokovim a, p o h i ta u p ra v c u rta . Z as tao je p re d n isk im g r e b e n o m p re k r iv e n im i'asti- njenn, t r u d e ć i se d a p r o d r e po g le d o m kroz tu zavesu od zelenila koje je t a m a obojila c r n o m bojom . Džung la je bi la gusta , ali to za n jega nije b i la novost; t r e n u t a k kasn ije o d lu č n o je zak o ra č io p o d tam n i svod, izra- čunavš i d a će n a d ru g u s t r a n u r ta ipak stići p r e n e g o a k o ga p o tp u n o o b iđ e d u ž obale .

P e tn a e s ta k m in u ta n a k o n toga tihi š u m talasa, koji su klizili po pesku , o d a o m u je d a se bliži za tonu . Bez šu m a , k ao senka , o p r e z n o je izvirio k roz g ra n je . . .

N ek o kao d a je č e k a o u p r a v o taj t r en u ta k ; snažn i m o to r i j a h t e »Alo- ha« p o tm u lo su z a b r u n d a l i i n jen p r a m a c o k r e n u o se ¡agano p r e m a izlazu iz za tona . A o n d a su m o to r i p o vukli p u n o m sn a g o m , p r a m a c j a h te se izdigao iz v o d e i o n a je j u r n u la p r e m a o tv o re n o m m o ru .

Lesli je p ra t io p o g led o m sve dok

Pony West - Borilačke vestirte II 29

nije z am ak la za rt, sk re ću ć i p re m a jugu. Lice pod c rn o m m as k o m zgrčilo m u se u g r im asu gneva . . .

Nije m o g u će d a je p re to v a r »robe« već izvršen i d a »Aloha« beži sa ostrva! Z bog čega o n d a d rug i b rod n e p o m ič n o leži u s id re n i zam račen ?

Njegov m ozak rad io je brzo. Po s to jale su, ipak, svega dve m ogućnos t i , a k o se e lim in iše o n a na jgora , d a je po sao već obavljen. Ili se na d ru g o m b r o d u n e š to dogodi lo i »Aloha« beži u s t r a h u . . .

I l i j e p r im e ć e n a »Nensi«, od nekog o s m a tra č a na o s t rv u m ožda, i sada p o sa d a j a h te h i ta da se o b r a č u n a sa rad o zn a l im r ib a rsk im b rod ićem !

* * *

Lesli je nek o lik o dug ih t r e n u ta k a os tao n a is tom m es tu , n e p o k re ta n , d u b o k o razmišlja jući. Nije više bilo m o g u ćn o s ti d a upozori n ek o g na b ro d u na o p a sn o s t koja v e ro v a tn o preti ; od s ta ro g O lsena kao s t r a ža ra v e ro v a tn o n eće biti velike koris t i , ali se m og ao po u zd a t i da će T ab ask o Pit i Su m ik o biti na op rezu , ček a ju ć i n je gov povra tak .

Uosta lom, tu se više n iš ta nije da lo učin i t i i ni je v red e lo gubiti v rem e razm iš l jan jem o o n o m e što će se d o goditi na »Nensi«, ako je r ib a rsk i b ro d ić u o p š te cilj p o sa d e jah te . U ovom t r e n u tk u ni je im ao m n o g o izbora : j e d in o m es to gde je m og ao p o traž it i nek ak v o ob jašn jenje b io je taj m rač n i b r o d koji se b lago n j ih ao sto- t in a k j a rd i od obale.

Ipak se m o g u ćn o s t posto jan ja n e koga n a o s t rv u jo š nije sm e la e limini- sati. S k l iznuo je na zeml ju i na t r b u hu, kao zmija, o d v u k a o se d o obale, na jvećim d e lo m p u ta sk r iven u senci

guste džungle .Ovaj d e o r ta b io je s trmiji , t ako da

se pesak nije m og ao na ta loži ti duž obale. P re k o g latkih baza l tn ih s tena Lesli se d o č e p a o d u b o k e vode i t iho zaplivao u p rav cu b roda .

Pos ledn j ih t r id e se tak s to p a p re p l i vao je isp o d vode, p lašeć i se da ga ne o d a fo s fo re šc en tn i o db lesak . Iz istog razloga o d luč io jc da b r o d u p r iđ e sa s u p r o tn e s t ran e , dalje od obale . Ako je na b r o d u n e k o s traža r io , m n o g o je ve rovatn i je da će očekivat i dolazak sa k o p n a , a ne sa o tv o ren o g okeana .

Ali je i k r a tk o tragan je p o s t a ro m i z a p u š te n o m r ib a r s k o m b r o d u p o tv r d i lo o n o što su govorila n jegova čula još p r e nego što se o p re z n o izvukao na p a lu b u . Na b ro d u više nije bilo žive d u š e . . .

Duže n ego na osta lim m esti 111a, Lesli E ld r idž se zad ržao p re d m rtv im te lo m u kab in i rad iste. Njegov oštr i pog led isp i t ivao je način n a koji je kab l bio o m o ta n i s tegnu t o k o vrata .

D o b ro m p o zn av ao cu v eš t ine u b ijanja , a Lesli E ld r idž je to bio, to je govori lo m nogo . Kao i s tak len e k r h o tine u p ra z n im očn im d u p l ja m a . Usne p o d c rn o m m ask o m razvukle su se u p rez r iv osm eh . Čovek koji unakaz i m r tv o te lo Svog p ro t iv n ik a p okazu je d a p r e m a n jem u ne oseća n ikakvo p o š to v an je . . . a čovek koji p ro t iv n ik a ne p o š tu je p r e ili kasnije pa šče kao ž r tva so p s tv e n e sarriouve- renost i .

Bez o b z ira na to, na ostrvu , ili u njegovoj blizini, nalazio se op asan pro t ivn ik , m o žd a i više njih. Z ada tak koji se u p o č e tk u č in io lakim, čak i p rev iše lakim za k a l ib a r j e d n o g Les- lija E ldr idža, po s ta jao je sve teži. I opasniji .

Ne ra ču n a ju ć i m o g u ćn o s t da on

30 Pony West - Borilačke veštine II

ostane p o tp u n o sam na ovom n en astan jenom ostrvu, odsečen od sveta. Njegovo telo bilo je fantastična mašina uvežbana i za najveće n apore , ali plivanje p reko nekoliko sto t ina milja okeana prevazilazilo je čak i njegove snage.

Trgao se iz misli i još j e d no m pažljivije pogledao oko sebe. Pogledom je proverio ono što mu je ćulo mirisa već nekoliko m in u ta signaliziralo: neko je nedavno p o vraćao pred ulazom u kab inu radis te , što je značilo da »Boni K« nije dugo prazan.

Da li je p osada prešla na jahtu? i zbog čega?

Zbog neke opasnost i sa kojom u poče tku nisu računali? Opasnosti koja je došla iz m rač n e džungle na ostrvu da bi ubijala na ok ru tan , svirep način?

Ostrvo bi svakako t reba lo p re t r a žili, ali čak i tih nekoliko kvadratn ih milja p rekriven ih gustim raslin jem zadržalo bi b a r tri d a n a četu iskusnih ljudi, o b učen ih za ra tovanje u takvim uslovima. Istina, Lesli je r a s polagao vešt inam a koje običnom vojniku nisu bile d o s tu p n e i bio je u b eđ en da bi :/.a re la tivno k ra tko vreme mogao ući u trag tajanstvenim stanovnicima.

Sam o što je i to re la tivno krajko vreme bilo p red u g o u ovoj situaciji. Pre svega drugog, m o rao se p o b r in u ti za odstupnicu , a zatim proveri t i šta se dogodilo sa »Nensi«.

Covek kraj radio-s tanice bio je te žak, ali ga je Lesli bez m nogo n ap o ra izneo i pust io da njegovo telo nečujno sklizne u vodu preko ograde. Još uvek je bilo p re ra n o da even tualne p o sm a trače upozori da se neko na lazi na b rodu.

Jedn im pogledom obuhva tio je

o no nekoliko in s t ru m e n a ta koji su kontrolisali rad m otora . »Boni K« bio je s ta r i loše održavan brod. Ve- rova tno će biti ^eoma teško p ok re nuli njegove m o to re uz m inimalni gubitak vrem ena.

Odlučnoj g rupi veslača, čak i plivača, biće dovoljno sam o nekoliko minuta da sa oba le do sp e na brod, ali je to bio rizik koji se u ovoj situaciji m o rao prihvatiti .

Na Leslijevo iznenađenje, m e đ u tim, m otori su p rorad il i kao sat i on zadovoljno k l im nu glavom. Ma ko da je angažovao slari b ro d za ovaj p r l ja vi posao vodio je ra č u n a o tome da ima pouzdan pogon . . . Sto se ne bi m oglo reći za osta le u ređ a je na b ro du. Lanac s id ra s tva rao je jezivu buku dok g a je namotavao. Ta škripa p ro b u d i la bi i n a jum orn i je spavače na ostrvu, ako ili je uopšte tamo bilo . . .

Ovoga puta, m eđu t im , oba la malog zatona ostala je t iha i p razna i »Boni K« je dosto jans tveno i sp o ro k renu la p rem a o tv o ren o m okeanu.

Jedan čovek j ed n o s tav n o nije m o gao vodili čak ni taj mali r ibarsk i b ro d onako kako bi trebalo, i to je Lesli odm ah shvatio. Preosta ja lo mu je sam o jedno: držali se jed n e iste, m inimalne, b rz ine i svu svoju pažnju posvetit i up rav ljan ju i osmatran,ju.

Takva p lov idba tra ja la je p red u g o za njegov ukus, o težana nepres tan im su m n jam a da će u m rk lom m raku uspeti da p ro n a đ e u p ravo ono m es to na kojem je »Nensi« bila zaustavljena. Istina, b rod ić je bio osvetljen po svim pravilima, ali ako je do napada već došlo, gangsteri će iz p redostrož- nosti ve rovatno o d m a h pogasiti sva svetla.

P rekasno . . .


Njegove oči n av ik n u te na m rak razab ra le su dve ta m n e se n k e n a fos- fo rescen tn o j površ in i o k e a n a neko li ko t r e n u ta k a ranije nego što je zvuk m o to ra d o p r o d o n jegovih uši ju, j e r je v e ta r sa d a duvao na s u p r o tn u s t r a nu. Dva b ro d a , bez su m n je »Nensi« i »Aloha« plovil i su m u u su s re t , vero- va ino pon o v o u za ton iz kojeg je i sam neš to ran ije izašao.

N a jjednostavn ije r e šen je bi bilo da p o k u ša d a im u m a k n e u tam i i tako zadrži »Boni K«, svoju jed inu vezu sa svetom, ali se sam nije m ogao u p u s tit i u j u rn ja v u sa dva d a lek o b rža b ro d a . P re m a tome, osta ja la je sam o još jedna m o g u ć n o s t . ..

O k r e n u o je »Boni K« p r e m a obali, kako bi š io više sk ra t io d e o n ic u koju će m o ra t i d a p rep liva i s t rp l j ivo s ače kao na prvi znak u z b u n e sa je d n o g od b ro d o v a koji su plovili p re m a n jemu.

Nije m o rao dug o da čeka. M otori »Alohc« zaurla l i su snažnije i p ra m a c ja h te o k r e n u o se tačno p r e m a d r u gom bro d u . »Boni K« je k o n ačn o bila p r im ećen a .

Lesli pog led o m o d m o ri ra s to jan je d o obale. Dve s to t in e jardi. S i tn i c a . ..

Pazeći d a sve vrem e o s ta n e u zaklonu, Lesli sk iznu u vodu sa s u p r o t nog b oka b roda . O ba la se z lokobno c rn e la p re d n jim kada je zaplivao . . .

* it rt

Džozel Kulver ton III tiho je zaste-. n jao i p re šao jezikom p re k o suvih is- pucal ih usana . »Gospode bože, ala sam se ovoga p u ta napio«, pomisli . »I gde se ovo nalazim?«

S av lađu juć i m u č n in u u želucu, on s n a p o ro m podiže tešku glavu i o p

rezn o o tvo ri oči. Mrkli m rak . I n e u godni m irisi od kojih m u se sa m o još više sm učilo . P ro k le ts tv o . . .

R uke i noge bile su m u vezane. Nije m og ao ni d a se pomeri!

Glava m u s t re s k o m lupi o d rven i, prljavi pod . U de liću s e k u n d e se t io se svega i zacvileo od s t r a h a . ..

Još uvek m u se p o v raća lo d o k su se u č am cu lagano vraćali p r e m a j a h ti. I lica os ta l ih ljudi bila su bleda, sem Gorlijevog koji se i dalje saraou- v e ren o sm ešk ao , kao d a je znao n e k u ta jnu n e d o s tu p n u d rug im a .

K ulver ton se j a sn o sećao koliko je u tom t r e n u tk u želeo viski, s a m o g u t ljaj viskija. Do b ro d a je o s ta lo svega još neko liko zaveslaja.

A o n d a su p a lu b u p ro s to p re p la v i la naga m rk a tela, vlažna od o k e a n a iz kojeg su iznikli u p o lu m ra k u . K u lve r ton je u to m t r e n u tk u g ledao p r e m a p ra m c u , gde se vitka R am irezova p r i l ika izn e n ad a trgla i skočila na noge. Postolje teškog m itra ljeza za- šk r ipa lo je k a d a se cev naglo o k r e n u la na d ru g u s t r a n u i b io je to jed in i zvuk ti užasno j tišini. Tri sen k e is tovre m e n o su se bacile na M eks ikanca i on se s ru č io na pa lubu .

G o r l i . . . G o r l i je opsovao , besno, divlje, i skočio na noge, istrgavši p u š ku iz u k o čen ih ru k u kraj sebe . Nošen inercijom , n j ihov čam ac , m eđ u t im , bio je već p o d s a m im bok o m broda . O d n e k u d sa p a lu b e n e š to je siktavo d o le te lo i žar i lo se Gorli ju u moćne , š i roke grudi.

K u lv e r to n o v o lice se zgrči. Gorli je pao, stežuć i ru k a m a prsa , p ra v o na njega, zalivajući ga mlazevima krvi iz o g ro m n e rane . Nekoliko vitkih te la p ra v o p re k o o g ra d e skočilo je u njihov č am ac i na slaboj svetlos ti bles- n u o je h ladn i čelik.


Ledeni znoj ponovo izbi po Kul- ve r tonovom čelu kada se setio teškog m ir isa Gorli jeve krvi. Srećom,, o nesvest io se o d m ah . ..

Srećom, zaista, j e r su ga ve rovatno u tom t r e n u tk u poštedeli , fnisleći da je mrtav, onako u k o čen i obliven Gorli jevom krvlju, Kasnije je neko od lučio da ga ipak ostave u životu.

Bes? Šta se dogodilo sa Bes?Odigao je vezane noge od p oda i

o š t ro ih ponovo spustio , stežući zube od bolova u glavi. Po tm ula lupa koju je stvarao odjekivala mu je u mozgu, ali je on is trajao čitavih nekoliko m inuta. Više od s t ra h a mučila ga je želja da k onačno dozna šta se to do g o dilo i ko su nepozna ti napadači . O d a kle su, do đavola, došli, k ada su svi tvrdili d a je ovo vašljivo os trvo n e nastan jeno , što je i bio razlog da ga o d a b e ru za posledn ju fazu posla!

Ipak, više od svega d rugog zan im alo ga je jed n o pitanje: š ta sm era ju da učine sa Džozefom K ulver tom III?

Vrata p ros to r i je u kojoj je ležao izn e n a d a se o tvoriše i u nju p ro d re m alo svetiosti. Kulverton shvati da se nalazi u kabini za posadu , na p ra m c u jahte , ali je s trah spu tavao njegove misli.

Na vra t im a je stajala vitka, tam n a prilika, p o tp u n o naga, koliko je uspeo da razabere . Dugo m eta ln o seči- vo u n jenim ru k a m a zlos lu tno je svetlucalo pri svetiosti m eseca koji se k o načno pojavio na nebu.

- Hej! - p ro š ten ja Kulverton. - Ko ste vi? Ko vam je šef?

O dgovor nije razum eo, k ra tku reč na n jem u n epozna tom jeziku, ali je sm isao bio veom a jasan, možda i zbog gesta kojim je bio p ropraćen .

K ulver ton se ugrize za usnu da ne bi ja u k n u o od s traha. Iskolačenim

očim a buljio je u p ravcu v ra ta koja su se ponovo zatvorila.

Njegovom s t raža ru op asn o g izgleda očig ledno nije s ta lo da razgovora sa Džozefom K u lv e r to n o m III.

K u lve rton p oče t iho da psuje, g o r ko i u m o rn o , be san na ceo svet, a po se b n o na Džozefa K u lver tona III koji je svoju d ra g o ce n u kožu stavio na kocku za gomilu prok le t ih dolara . Do đavola, ovaj m u posao nije bio p o t reb an i nije t reb a lo da se uhvati na m am ac onog s la tkorečivog d r ipca Hensona!

Dečja igra!Da, tako je to H en so n nazvao, d e č

ja igra. »Šta ti je, Džozefe«, govorio je dižući svoje guste obrve. »Koji ti je đavo, moinče? P ru žam ti p r i l iku da p ro k rs ta r i š Tihim okeanom , obaviš taj poslić za m en e i dob iješ čistih dvad ese tak h iljada dolara , a ti nešto oklevaš! Ili ti n isam rek ao d a lovu do- bijaš keš, što znači n e m a poreza, Džozefe, čoveče!«

Dvadeset hiljada d o la ra zvučalo je veoma lepo, ali je Kulver ton u tom tren u tk u već znao š ta će se nalaziti u san d u c im a koje će Hensonovi ljudi kr išom ubacili pod p a lu b u »Alohe«

I u to liko se više kajao š to je p r is tao na šašavi Hensonov plan. Istina, zvučalo je primamljivo, a rizik je, b a r na prvi pogled, bio zaista m inim alan .

»Do đavola«, u r lao je Hensoni od sm eha, »čega se plašiš? Pa ta su p r o klela os l rva nenas tan jena! N enas ta njena, je li li jasno? T am o n e m a ni žive duše, Džozefe!«

»Šteta š to sada H enson nije u m ojoj koži«, osvetnički pom is li K ulverton, »da m u p okažem d ivne s tanovnike tih 'n e n as ta n je n ih ' ostrva, te Po- l inežane za koje su svi uvek tvrdil i da su miroljubivi i na js re tn i j i na ro d na


ovoj b e d n o j p l a n e t i . . . «Do đavola , z a š to su ih u o p š t e n a p a

li? K u lv e r to n j e n a p in ja o svoj u m o r n i m ozak , ali j e i da l je b io u b e đ e n da n a p a lu b i n i je v id eo n i je d n o g be lca za sve v re m e n a p a d a , š to je znač ilo d a j e ovo b io p o sa o p o t p u n o izv ed en lo k a ln im sn a g a m a . K ak o i zaš to? G u sa ra u o v im v o d a m a nije b i lo već više od s to t in u g o d in a , a i t a d a su to bili go tovo isk l juč ivo bele i . Zaboga , Polinezija j e u v e k b i la zem al jsk i raj!

Is t ina , Džozef K u lv e r to n nije bio n a ro č i to s ig u r a n d a li o s t rv a Hau- land i B e jk e r s p a d a ju u Po l inez i ju ili M ik ronez i ju , ali j e to p i ta n je o d lož io za nek i m a lo p o g o d n i j i t r e n u ta k , u s r d n o se n a d a ju ć i d a će u n jeg o v o m životu takv ih t r e n u t a k a jo š biti. Po ko zn a koji p u t je o b l izao u sn e . M u čila ga je ž eđ i 011 s a i z n e n a đ e n je m shvati da bi u o v o m t r e n u t k u r a d o p r i s t a o d a u m e s to l laše viski ja d o b i je m a k a r s a m o j e d n u č a š u vode, o b ič n e vode koja č ak n i je ni r a s h l a đ e n a u fr iž id e r im a »Alohe«.

V ra ta k a b in e p o n o v o se o tv o r iš e i on se i z n e n a đ e n o trže, j e r i sp re d njih nije č u o n ik a k a v šum . »Ovi l judi se zais ta k r e ć u k a o m ačke« , p r o le te m u kroz glavu.

N eko je n e s p r e t n o m r u k o m n a p i pao p r e k id a č n a z id u k ra j v ra ta i u uskoj p ro s to r i j i b l e s n u z as lep l ju ju će svetio, t ak o d a je K u lv e r to n b io p r i n u đ e n d a n a n e k o l ik o t r e n u ta k a za tvori oči.

K a d a ih je p o n o v o o tvo r io , n a n je govom licu pojavi se izraz never ice . Njegove i sp u c a le u s n e se o tv o r iš e i iz Mivog g r la n a v r e zvuk koji bi se m o gao nazvati s a m o sm e h o m .

U m rtvo j t iš ini , d u ž p a lu b e lu k su z n e j a h t e s a b la s n o je o d jek iv a o p r o mukli , b o ln i s m e h n jen o g v lasn ik a i

g u b io se n e g d e u p r a v c u m r a č n e o b a le z a p l ju sk iv an e t a l a s im a okeana . . .

Po d ru g i p u t te noći Lesli E ld r id ž je o p r e z n o izašao n a o b a lu , č a k v e o m a b jizu o n o g m e s ta g d e je n a jp r e d o p l iv a o sa »Nensi«. Sve o n o š to se u m e đ u v r e m e n u o d ig ra lo z ah te v a lo je ozb il jno razm iš l jan je , ali s e i o n o m o ra lo na n e k o v r e m e odložiti . H i t r im p o k r e t im a z b ac io je sa s e b e v lažnu o d e ć u i 11a sk ro v i to m m e s tu p o č e o n e k o l ik o j e d n o s ta v n ih vežbi d a bi se zagre jao . Čak m u i t r o p s k a n o ć više nije bila d o v o l jn o to p la p o s le d u g o g v r e m e n a u vodi, uz ve tr ić koji j e lagan o n j ih a o m r a č n o lišće sv u d a oko njega.

Njegovo telo, m e đ u t im bilo je nar v ik n u to d a se p r i la g o đ a v a sp o l jn im u s lo v im a i on se p e tn a e s ta k m in u ta kasn i je p o n o v o o b u k a o . Z ahva lju juć i ve tru , ta n k a sv i lena tk a n i n a n jegove o đ e ć e b i la je g o tovo p o t p u n o suva , a to p l in a n jegovog te la i k re ta n je biće dov o l jn i d a se u s k o r o osuši.

O s ta jao je d a k le s a m o jo š jed a n p r o b le m . Š ta sad a?

Pojava »Boni K« i z ag o n e tn i n e s t a nak m r tv o g tela sa n je b iće za sv ak o g ja s a n z n a k d a se u igru u m e š a o još neko. N ep o zn a t i p ro t iv n ic i biće d v o s t r u k o o p re zn i j i n e g o š to bi inače bili p o s le sv a k a k o lakog n a č in a na koji su sav lada li p o sa d e »Alohe« i »Nensi«.

Sem toga, k r a tk a t r o p s k a noć u s ko ro će u s tu p i t i rnesto b leš tavo j sve t los t i su n c a i b r o d o v im a će biti v e o m a te šk o n e o p a ž e n o prići , b a r ko liko d a p r o v e r i š ta se d o g o d i lo sa Pitom i Sum iko .


Su m ik o . . .Leslijevi prst i i pro t iv njegove vo

lje s tegoše se oko ra sk o šn o u k ra še n e d ršk e m ača za p o jasom . Ako se njoj n e š to dogodilo , neće znati za milost.

Njene u b ice u m r e ć e na .s t rašan n a čin, d a leko gori od n ač in a na koji je u m r o ona j jad n ik u kab in i rad is te na »Boni K« .. .

Lesli od luči da se vra ti do zatona, j e r je i dalje želeo da d rž i b ro d o v e na oku. O p rezn o je p re t ra ž io pog ledom p ra zn u oba lu i pojas p e sk a isp red sebe.

O ba la je bila pusta , ali . . .U vodi, s to t inak jardi niže od mes-

ta gde se nalazio, n e š to se kre ta lo . N ešto š to je i u varlj ivoj svetlosti me- seca na n a m re šk a n o j površin i n e o doljivo p o d seća lo na dve l judske g la ve.

Držeći se sen k e drveća , Lesli skliznu u p rav cu tog mesta . Usne pod m ask o m na t r e n u ta k se razvukoše u o sm e h zadovoljstva. Činilo m u se da već zna kom e bi te dve glave mogle p r i p a d a t i . . .

Ipak, o s tao je jo š nekoliko t r e n u ta ka u zaklonu, svega d e se ta k j a rd i d a lje od cilja dvoje plivaća. Istina, oni više i n isu plivali, već su u m o r n o ga- cali kroz sve pliću vodu.

Da. T abasko Pil i n jegova S u m ik o . ..

Pit je f rk tao kao konj, p o tp u n o zaboravivši na o p reznos t , nasto jeći da i s trese vodu ko ja m u je ušla u uši. Sum iko, u tankoj majici p r i l jub ljeno j uz telo, s ta ja la je kraj njega, plašlj ivo se o sv rćuć i unaokolo .

- Pite . . . sk lo n im o se o davde . . . - j a s n o se ču n jen tih glas.

- Sta? Misliš d a . . .- N i k a d se ne z n a . . . m ožd a je

n eko p r im e t io d a sm o otplivali sa

b r o d a . . .- Nije - u m o r n o o d m a h n u Pit gla

vom. - Nije, inače b ism o već bili na dnu . O pasnos t , za sada , p re t i sa m o sa obale. Čekaj, teb i je h ladno?

- i e s te . . .- Prokletstvo!Sada se Pit n e m o ć n o o sv r tao oko

sebe.- Kada b ism o sm eli b a r d a zapali

m o va tru - p ro g u n đ a .- Č i m e ? - na sm eja se Sum iko . -

Oboje sm o m o k r i kao m i š e v i . . .- D a se n a jp re sk lo n im o sa ovog

pesk a - predlož i Pit. - A o n d a ćem o videti.

Zastali su nekoliko s topa dalje od Leslija koji se sm eškao . Z an im alo ga je šta će Pit smislit i u ovoj situaciji, iako je im ao zaista p u n o p o v e ren je u tog sn ažn o g m o m k a koji m u je već m no g o p u ta p o m o g ao u n eu g o d n im situac ijama. Ipak, ove o ko lnost i bile su za n jega nove i nepo zn a te , d a leko od uob iča jen ih iskustava s tečen ih životom u velikom gradu .

Pit je z b u n je n o prov lač io p rs te kroz m o k ru kosu.

- S l u š a j . . . ■ poče n es ig u rn im glasom. - Ne os ta je n a m n išta d ru g o nego d a se sv u č e m o i iscedirno ovu odeću , inače će n a m biti suviše h la d no pre nego š to su n c e izađe. Evo, ja ću se o k re n u l i na d ru g u s t ra n u i . . .

Smeli Su m ik o b io je t ih i pri ja tan .- S t a ti je. Pite? Toliko se plašiš

Leslija? Misliš d a će se u v red it i ako m e vidiš nagu?

- Nije to - z b u n je n o se o s m e h n u Pit. - Za tako n e š to suviše ga d o b r o poznajem . U stvari, ti si to liko zgodna, Sum iko , d a . . .

- Da se plašiš kako nećeš um et i d a 1 se savladaš? - n a sm e ja se devojka. -i Ne brini, suviše je h lad n o za takojl

Pony West - Borilačke vešline I I 35

n e š to . . .M irn im p o k re t im a devojka zbaci

dugu m aj icu sa tela i o s ta d e s a m o u do n jem d e lu k u p a će g kost im a. Malo oklevajući, Pit se p o tp u n o svuče i poče snažn im ru k a m a d a cedi m o k re pan ta lonc .

- Dobro, š ta je ovo ovde? N ud is t ič ka plaža?

- tdi d o đavola!Mišićavo te lo T ab a sk o Pita se

opusti . U t r e n u tk u k ada je začu o I..es- l i jevglas zauzeo je stav do s to jan p r a vog m a js to ra bor i lačk ih veština , što je u o s ta lo m i bio. G unđa juć i ne š to kroz zube, on se naže da do h v a ti panta lone sa zemlje .

- Les! - š a p n u la je Surriiko. - Je li m oguće d a si tu . . .

- Ne brini, devojć ice - n e žn o r eče on. - Sve će biti u re d u . . . H oćeš da ti p o m o g n em ?

- Ne nasm eš i se ona . ■ Majica je gotovo suva, o d m a h ću je navući d a ne b ih i dalje zbunjiva la Pita. Les . . . šta se o vde d ogađa?

- To ni sam jo š ne znam , ali m ožeš biti s ig u rn a d a nije n iš ta pri ja tno . Reci ini . . . vi s te um akli sa »Nen- si« . . . šta je bilo sa p o sad o m , sa ka pe tanom ?

Surniko o b o r i pogled.- Ne znam, Les . . .- Možda sam i p o g r e š i o - j a v i se Pit

- a l i s a m bio u b e đ e n d a j e n a jm u d r i je ako nas dvoje n a v re m e n a p u s t im o brod. Malo je n ed o s ta ja lo da nas izn en ad e , znaš. Ta j a h ta je p u n o m b r z inom jurila p re m a nam a, a veom a d o b ro sam znao kakvi su m o m ci na njoj i kakvo im je n ao ru ža n je . . . Sče- pao je Surniko i gotovo je b ac io u vodu. S rećo m , n iko to ni je p r im et io , inače . . .

- D o b ro si uč in io - k l im nu Lesli

glavom. - Svaki o tp o r bio bi s a m o uza lu d n o k rvopro liće . Čak i u slučaju d a j e na jah t i bila sa m o n jen a posada .

- Sta? - t rže se Pit. - Zar to n isu bili oni?

-- V e ro v a tn o jesu , ali ovde se ume- šao jo š neko. Pite, m nogo opasn i j i od njih.

-P r o k le t s tv o ! - p rogu riđa T a b a s ko. - M om ci sa tog d ru g o g b ro d a?

- Ne. Neko za sa d a n ep o zn a t i za to jo š opasniji . J e d a n čovek je ub i jen na tom d ru g o m b ro d u , na n eob ičan n a čin, a zat im u n a k až en . . . m ožeš već zamislit i šta lo znači.

- O s trvo je , znači, ipak nase ljeno?- Tako izgleda.Pit b e sn o p i ju n u p re d sebe.- S a m o n a m je to još trebalo!- Les . . . š ta li sm e ra ju s lim b r o d o

vima?- To jo š ne znam , devojćice. Ali . . .- Ali se je d n o g od n jih m o ra m o d o

kopati , z a r ne? - u m e š a se Pit. - Inače ć em o se igrati R o b in zo n a na ovom p ro k le to m ostrvu .

- A teb i se ne d o p a d a d a b u d e š Pelko, je li? - n a sm e ja se Sum iko . - Ipak, u p ra v u si. Kako ć em o otići odavde , Les, ak o ne u s p e m o d a d o đ e m o d o b roda?

- O to m e ć e m o razmiš lja ti kada d o đ e čas. U ovom t r e n u tk u im a m o važnijeg posla.

- Kakvog? - t rže se Pit. - Da p o t r a ž im o te n e p o z n a te o strv l jane?

- Ne. Za to im a v re m e n a . Najvažnije je da p r o n a đ e m o d o b r o skro- vište u ko jem ć e m o provest i dan . I riešto za jelo, ako n e m a š n iš ta protiv?

- J a ? - p o b u n i se Pit. - T am an po sla! Sad b ih sa už ivan jem po jeo i on u O lsenovu š u n k u s jajima, č a s n a reč!

* * *

36 Pony West - Borilačke veštine I I

Bes Raj I i ni je bila đevo jka sk lona d a očajava, pa čak ni u na jtežim živo tn im s i tuac i jam a. Detin js tvo i m la d o s t p ro v e d e n i u p re d g ra đ im a San F ranc iska nauči l i su je da s labi p r o p adaju brzo, da jaki uvek os ta ju na površini. A uz u n u t r a š n ju sn ag u ona je imala i d ru g e adu te , a d u te koje je o p re zn o p o če la d a ubacu je u igru još od svoje č e t r n a e s t e god ine, svesna d a j e lep o ta ipak p ro lazn a s tv a r i da n e m a m nogo v re m e n a ako sebi želi d a zaista o b e zb e d i u d o b a n život bez m n o g o n apora .

U ro đ en a inte l igencija i d raž i koje je brižljivo negovala uspe l i su da joj p r ib av e o n o što je i tražila: m ilioner- skog s ina zal jub ljenog u ri ju do ušiju. Džozef Kulvertori III b io je m u šk a ra c za nju, to je shva t ila č im g a je s re la na nekom g lu p o m p r i jem u gde g a j e sa svim s luča jno otkrila .

Njena d i jagnoza bila je sa m o deli- m ično tačna, ali ri i je o n a b i la kriva šio se p revari la . »P rem alo k a rak te ra , p rev iše para« , o d m a h je pomisli la , g leda jući K u lv e r to n a kako se p i jano c ereka , polivajući na jskup lj im šam p an jcem gola leđa devo jke p re d so bom . U stvari, prvi d e o n jene d i jagnoze bio je pot p u n o tačan; o n o što je K u lv e r to n a zades i lo m esec d a n a kasnije zaista nije bilo n je n a krivica, jer on ih p a r h i l jada d o la ra koje je p o t r o šio na nju u m e đ u v r e m e n u nisu b i t no m en ja lc stvar.

Da nije bi lo ovog p ro k le to g posla i p r iv lačnog poziva za k rs ta ren je po T ihom o k e an u , o n a bi d o sa d a već i z aborav ila Džozefa K u lv e r to n a III. Ovako, p o n a d a la se d a će n je n a koka sne t i jo š koje z la tn o jaje.

I pogrešila . Jer ovo što se »ada d o gađalo b ilo je daleku od »nova o hi

l jad am a zelen ih šu š tav ih do lara , s k u pim k rzn im a i Akapulku . Ljudi su um ira l i na s t r a ša n način, b u k v a ln o p re d n jen im n o g a m a , a ni njoj sam oj još uvek ni je bilo j a s n o zašto su je po- štede l i ti nagi, mišićavi m o m ci koji su se kao n e k im č u d o m , izn en ad a stvorili na pa lub i .

I ko su oni u o p š te bili? U rođen ic i sa ostrva? Od K u lv e r to n a i Gorli ja ćula je b a r s to t in u p u ta da je o s t rv o ne n as ta n je n o , ali su se i oni mogli prevari t i . S ta sm e ra ju ? Š ta će učin i t i s njom?

Ponašal i su se kao d a je ne p r im e- ću ju na pa lub i i to joj je na neki način sm eta lo . Nije bila navik la da je m u š karci ne zapaža ju . I nije se to moglo p rip isa t i žaru bo rb e , j e r b o r b a nije t ra ja la ni č itav je d a n m inu t . Mokra t a m n o p u ta tela s tvori la su se na p a lubi sa dug im nožev im a u r u k a m a i p o sa d a je bila sa v lad a n a za nek o lik o sek u n d i , ne dospevš i n i jedan m etak da ispali u svoju o đ b ra n u .

I zbog toga je Bes Raji i sa d a oča-i javala. Bila je o v o si tuac i ja koju nije m og la da shvati, u to l iko p r e š to nije sm e la da r a č u n a na to da će je i o v o ga p u ta i zvuči n jen o sa v r še n o telo.j Ti ljudi u o p š te je nisu pr im ećiva li , ii o n a je to n a jp re p r ip isa la s t r a h u odj n e k o g n e p o zn a to g vođe . . .

Sve d o k nije videla o n u k a r ik a tu r u od ćoveka koju su ria ru k a m a izneljj iz čarn'ca i p o n e li p re k o p a lu b e d<| ra sk o šn e K u lv e i io n o v e kab ine . N;| on je ni je p o g led a o . . .

Na log se ć o v ek a m ožd a n e č im m oglo uticati . Možda . . . ali lepo žem sko telo s v ak ak o više nije bilo o n o za] š ta bi se on m og ao z a i n t e r e s o v a t i . . j

I o n d a su je g u rn u l i u k u h in ju i zatvoril i v ra ta za njom. Kroz mali pro-j zorćić na v ra t im a videla je kovrđžavjj


potil jak s t raža ra p red vratima. Taj proklet i evriuh n i jednom se nije ok re n u o da b a r pogleda š ta o n a radi!

Iz zgužvanog pakla izvukla je još je d n u c iga re tu i s besom shvatila da je to posledn ja. Dim joj je p ekao usta gorka od duvana. Kroz okrugli pro- zorčić na d rugo j s t ran i su n ce joj je već p r i ja tno grejalo leđa u tankoj majici.

Strpljivo je popuši la c iga re tu do kraja, dok se u njenoj glavi fo rm irao začetak jed n o g plana. Plan nije bio savršen , lo je o d m ah shvatila, ali ničeg boljeg nije uspevala da se seti.

Odbacila je c igaretu m eđ u prljave tanj ire na s tolu i p ro teg la se usta juć i sa n e u d o b n e stolice. Zagladila je kosu i jez ikom ovlažila usne, a on d a ru k a m a preš la p rek o grudi, osećaju- ći p r i ja tno uzbuđenje .

»Sad ć em o d a vid im o š la ovaj kud- ravko napolju misli o m om telu«, prezr ivo je pomisli la svlačeći majicu p re k o glave.

- Hej! - pozvala je p ro m u k lim glasom. - Dođi!

Glava u p rozorč iću se pom er i la i p re m a njoj se o k re n u lo tam n o lice, sa dva k ru p n a , pom alo kosa oka. Čo- vek je neko liko t ren u ta k a bezizrazno posm atrao .

- Pogledaj, d o b ro pogledaj - sme- šila se Bes, milujući ru k a m a lelo i uvijajući se u kukovima. - Nije važno što ne razu m eš engleski, do đavola. Ovakvu mačku svakako nisi video u tvom selu ili o d ak le već dolaziš, sm rdljiva c rn a propalico!

Lice čoveka n e s tad e sa p ro zo ra i Bes os tade da stoji š iroko o tvo ren ih usta.

Proklets tvo, pa ovi su m om ci zaista pravi evnusi . Sleta , a tako su lepo e rađen i . . .

Slegnuvši ram en im a , o n a navuče majicu i pon o v o zažele c igaretu . Njen s t raža r nije ob ra t io pažnju na nju kada je b u č n o počela da o tvara fioke i o r m a r e tragajući za nek im zaboravljenim pak lo m cigareta . Jed ino što je o tk r ila bila je flaša viskija gu r nu ta u jed a n u gao o rm ara . Lice joj se razvučc u osm eh. f m a to r i S tok ton imao je svoje ta jno skrovište .

Ipak, dozvolila je sebi sam o jed an gutljaj, svesna da će joj b is tra glava ve rovatno u sk o ro biti p o t reb n a . N ekoliko t ren u tak a razmišlja la je da li da uzm e i veliki kuhinjski nož, ali na kra ju o d m a h n u glavom. K ada se rad i o noževima, o n d a su ovi m om ci svakako m nogo vešliji od nje.

A još uvek je bilo izgleda d a u p o t rebi i svoja g lavna oružja. P ro k le t stvo, nekom od tih ljudi m ora ju se sviđati i plavuše!

O dgovor na to p i tan je dob i la je svega dese tak m in u ta kasnije . . .

Vrata kuh in je izn en ad a su se o tvo rila i na n j im a se pokazao onizak m ladić š irokih r a m e n a i neš to svetli- jeg tena od osta lih , sa on im istim d u gim nožem u ruci. Oči Bes su n e h o tice skliznule niz njegovo nago lelo, na što se on nasm ešio .

Glavom joj je d a o znak da pode za njim i ona p o s lu šn o krete . Nisu išli dalekoi; s t ra ža r p re d Kulvertono- vom k ab in o m o tvo r io je v ra ta p red n j im a i njen pra ti lac joj pokaza da uđe.

Čovek koga su doneli ria b rod sedeo je p re k rš ten ih nogu na postelji , sa šoljom čaja n ad o h v a t ruke. Dva visoka m lad ića tam n e kože, sa noževim a u ruk am a , s ta ja la su p o re d njega, kao počasn a straža. Jed in o je on bio obučen , u v rećas tu ha lj inu nalik togi koja je u š irok im n a b o r im a padala

38 Pony lVest - Borilačke veštine I /

niz d e fo rm isa n o telo. Male, ptič je oči n e tr e m ic e su p ra t i le svaki n jen p o kret.

Bes shvati da se p revar i la . Ovog čo veka žene su još uvek privlačile. Njegov pogled b io je veom a jasan.

O na d u b o k o u d a h n u . O d v ra tan je, do đavola, ali a k o već n e m a d ru g o g izbora, o n d a . ..

Čovek koji je d o p ra t io , na znak s ta rca sa postelje , o b e m a r u k a m a d o hvati n jen u m aj icu i p o c ep a je bez napora : Bes ispust i t ih uzvik k a d a se o tp o rn i j i m ate r i ja l gaćica zari u n jenu kožu, ali to nije t ra ja lo dugo. S ta jala je p o tp u n o naga p re d s ta rce m koji joj d a d e znak da m u priđe .

Čovek iza nje kao d a je znao šta t r e b a da čini. O d g u r n u o je n a p r e d tako d a j e pa la p o p r e k o na poste lju , a zatim je u h v a tio za r a m e i n a te ra o da legne na leđa. Sk lop ila je oči k ada je ose t i la z b rč k a n u kožu košča te ru k e na svojim g ru d im a , t rb u h u , b e d r im a . . .

O tvori la ili je kada je shvatila d a to m ilovan je i sk u sn e ru k e izn e n a d a p o č in je d a joj pri ja, pažljivo izbegavaju- ći da pog led a u s ta rče v o lice. Z ad rž a la je pog led na o n o m m lad iću koji je d o v eo u k ab inu . On je s ta jao kraj p o s telje i g ledao u nju, a u o č im a m u se č ita la želja.

»Ipak je p r e d n o s t š to o vde m u š karci idu goli«, p ro le te B es kroz glavu. »Ženi je o d m a h ja s n o k a d a su d o voljno u z b u đ en i da je uzm u . . .«

S ta rac se k re š tav o n asm eja kao da joj čita misli. Znak ru k o m bio je sa v r šeno jasan . Mladić pažljivo sp u s t i svoj nož n a pod i baci se na nju.

Bes Rajli p o n o v o sk lop i oči i p r e pusti m u se. S tva r je k o n a č n o k r e n u la to k o m na koji je nav ik la . . . s em toga, bila bi n e p r a v e d n a p re m a sebi

ako ne bi p r izn a la d a j e ovo sve p o la ko počin ja lo d a joj se sv iđa . . .

* * *

Džungla se b u d i la o k o njih i Lesli d o p u s t i svojim ču l im a m alo o d m o ra . S k lop io je oči zna juć i d a će ga iz sn a t rg n u t i svaka p r o m e n a u u o b iča jen o j kakofoniji t ro p sk o g ju tra . S u m ik o je spavala p r ip i j e n a uz njega, Pit n e k o liko k o ra k a dalje .

P r o b u d io se p e tn a e s ta k m in u ta kasnije , g o tovo p o tp u n o osvežen i o d m o r a n i b lag o po g lad io dev o jk u po kosi. O tv o r i la j e ,o č i istog t r e n u t ka.

- Nešto nije u red u ?- Sve je u r e d u -- o s m e h n u se on i

nežn o je poljubi . -■ S a m o je v re m e za ustajanje.

- Oh! - o n a b o ln o zgrči lice p r i p o kuša ju d a se u sp rav i . - O n o d u g o ležanje u bo ln ic i m e je razmazilo , Les.

- To će b rz o p ro ć i - u m ir i je on. - Nisi valjda zaborav ila svoje vežbe?

- Š t a ima za d o r u č a k ? - sanjivo p ro m rm l ja Pit sa svog m es ta , ne o t va rajući oči.

- Svež v azduh i p.esma p tica - nasrneja se Lesli. - Ustaj, Pite! Z ar si zaborav io d a si u z em al jsk o m ra ju? Dovoljno je da p ru ž iš r u k u i d o r u č a k će ti sam pasti u nju!

- Misliš na k o k o so v e o ra h e? -■ zain- teresovii se Pit. - To nije loša ideja, znaš!

- Bojim se d a ih ovde n e ć e m o naći, Pile. S t rp i se m alo . T re b a n a jp re d a v id im o gde sm o.

- Šta, ti još ne znaš gde sm o? - r a z rogači Pit oči. - Kog si đ avo la o n d a ju č e o n o l ik o buljio u o n u m ap u ?

- Tačno. Ne zaborav i sam o d a j e po toj m api o s t rv o n en as ta n je n o , š to


znači da n isu o zn ačen a n ik ak v a n a se lja. Najpre ih m o ra m o naći, a h ra n a se svakako nalazi u njihovoj blizini.

- Naselja? - začudi se Surniko izvija juć i svoje vilko telo u poznato j joga-vežbi. - S tv a rn o misliš da ćeš ovde naći naselja, Les?

- B a r j e d n o - o sm e h n u se on. - Razmišljao sam dok ste vi, lenjivci, spavali. K ap e tan Kenig mi j e p r ičaoo to m e da je n e k a d a ovde b i la jed n a jed in ica m ar in ac a koja je m o ra la biti povučena , iako n iko n ik ad a nije d o znao zbog čega. S tanovnic i os t rva oč ig ledno n isu n im alo na ivn i kao protivnici.

- M a r i n c i - prezr ivo r eče Pit. - Uvek sam tvrd io da oni n isu n iš ta na roč ito . . .

Dok je govorio, Lesli se h i t ro svlačio, ostavši na k ra ju sa m o u tank im c rn im gaćicam a. O d eća koju je do tle imao po sebi bila je sa v ršen a za ka- muflažu, ali sam o noću. Pri puno j dnevno j svetlosti njegovo p re p la n u lo telo d a lek o bolje će se sl ivati sa zelenilom džungle od upadlj ive c rn e svile. Lesli pažljivo o d a b r a skrov ište za svoju odeću , ali se od m ač a u ko r icam a nije odvajao.

- Mi n e ć e m o s tobom ? - t iho u p i ta Sum iko.

- N e ,Ton k ra tk o g odgovora gov’or io je

dovoljno sam za se b e i T abasko Pit, već s p r e m a n da p ro tes tu je , o b o r i p o gled. V eom a d o b ro je znao d a sa Les- lijem p o n e k a d ne vredi raspravljati .

- U redu , T arzane - reče sa u z d a h o m . - O s taću ovde i paziti d a ti neko ne u k ra d e p an ta lo n e . I devojku.

- Ipak se k oncen tr iš i na dev o jk u - posavetova ga Lesli. - Sam o jo š n e š to, Pite . . .

- Sta? - t rže se ovaj.

- Danas bez n ud izm a , ako može, m olim te. Izvini, znaš i sam kakav te loš glas bi je u San F ran c isk u i okolini!

- Idi d o đavola! - p i ju n u b e sn o Pit.- Tebi je jo š d o šale!

- Z a š t o ? - tobože se začud i S u m iko. - Z ar ja tako loše izgledam, Pite, d a ti je i spod časti da>obratiš pažnju na m ene?

- Pa d a m e posle toga ovaj m an i jak ovde rašče reč i? Hvala lepo! -- zagun- đa Pit. - Lud sam što se u o p š te p e t ljam sa v am a . . . da sam os tao u San F ranc isku , sad b ih još spavao. I to ne sami

- Pa nisi ni n oćas spavao sam - nasm eja se Sum iko . - Les, li . . . Hej!

Pit se o sv r te oko sebe.- Ne m o ra š mi ni govori ti - r e č e r e

zignirano. - O pe t je zbrisao, a d a mi to u o p š te n ism o primetil i!

- To je d o b r o - nasm eš i se Sum iko.- Neće ga p r im e t i t i ni oni d r u g i . . . Slušaj, Pite, ja b ih spava la još m alo . . .

- S am o izvoli. Ja ću s t r a ž a r i t i . . . ali sam o je d a n sat, ne više!

- Zaš to sa m o je d a n sat?- Z a t o š to ćeš pos le ti da s tražar iš ,

a j a d a spavam , e to zaš to - na sm eja se Pit. - Misliš da ja ne t r e b a d a b r i ne m o svojoj lepoti?

-V a ž i . S p a v a će m o na izm enično , po je d a n sat. Š ta ćeš da ra d iš dok si na straži?

- To je b a r lako - sleže Pit r a m e n i ma. - Prvo ću da sm is l im šta ću d a đ o ru č k u je m a k o negde d o đ e m o do p r is to jnog hotela , a o n d a . . .

- Već znam , ne m o ra š dalje - smeja la se devojka. - A o n d a ćeš d a o d lu čiš koju devo jku pozivaš p rv u kada se v ra t im o u San Francisko.

- Pa šta? Reci mi š ta ćeš ti d a rad iš


d o k j a b u d e m spavao?- Prosto . R e đ aću pasijans.- Pasijans?- Pasijans.Pit je su m n jičav o pogleda . - Slušaj,

mala, da te n isam video ju t r o s sko ro golu, m og ao b ih poverovati da si neg d e sakri la špil ka rata . Ovako, ne!

- Nemoj da misliš o to m e - peenu ga Su m ik o - inače nećeš m oći da zaspiš. A pasi jans, a k o nisi znao, može d a se re d a i u mis lima.

- Je li? I o b ičn o ti se o tvori, z a r ne?- K ako li si to s a m o pogodio? - iz

n en ad i se Sum iko , sm ešta juć i se u zaklon n iskog grmlja. - Laku noć, Pite!

- Laku noć . . .

rt * *

Mali za ton jo š je bio u sene i r ta koji se isp reč io izm eđu njega i su n ca na izlasku, tak o d a j e Lesli n a jp re p o mislio kako ga oči varaju.

Na m irno j površ in i vode nije bilo više n i jednog broda!

»Nije m oguće d a su ih već p o to p i li«, p ro le te m u kroz glavu. J e d n o s tavno nije bilo d ovo l jno v re m e n a da se d ragocen i t e r e t p re n ese na obalu.

[li su b rodov i neg d e sakriveni? U nekoj d rugoj uvali?

Lesli E ldr idž b io je n a u č e n d a nik a d a ne pod leže prv im u tisc im a. Lag ano se p o m e r a o po jasom džungle , sve d o k j e d n im pog ledom nije m o gao da o b u h v a t i čitav zaton. Cak i t ada p o m o g la m u je sam o č is ta sreća , dašak j u ta rn je g ve tr ića koji je pom e- rio zavesu od zelen ila o p u š te n u n ad sam u vodu.

Nešto u p o k re t im a te zelene zavese nije bilo p r i ro d n o . Kao da je- bila vešto p r ičv rš će n a u d o n je m delu , š to

p r i r o d a n ik ad a nije radila.P r ignuvši se, Lesli je pog led o m

pro u č av a o pa lac po pa lac tog de la obale . Na u s n a m a m u zaigra lak os- m eh. Ma ko bio p re d njim, m ogao se pohvalit i p rav im m ajs to rs tvom , u ka- muflaži: iza zavese od ra s l in ja u spe o je, m a d a s m no g o n a p o ra , da razazna ta m n e bokove jednog od brodova .

Nekoliko m in u ta kasnije , posle pažljivog o sm a tra n ja , sa s ig u rn o šć u je zaključio d a j e u za to n u skr iven još sa m o je d a n b rod , iako nije u sp e o da o d re d i koji. Da li su d ru g a dva p o to p l jena ili se na laze u sličnim skrovišli- m a negde duž o b a le osi rva?

Ni sam nije znao zbog čega, ali ovoga p u ta o d u s ta o je od svoje u o b iča je ne taktike: upas t i u sa m o s red iš te zbivanja, k reću ć i se tako brzo da n iko od p ro t iv n ik a ne u sp e da reagu- je, p r ikup it i za š to m an je v re m e n a što više p o d a ta k a i o n d a se povući u neko skrov iš te gđe m irn o m ože sko vati i novi plan, p r i lag o đ en o n o m e što je doznao . Haragei , to osećan je snažnije od svih n jegovih ču la o p ra v davalo je svoje j a p a n s k o ime i nije mu dozvolilo d a sr l ja u opasnost .

Nije im ao v r e m e n a d a d u b l je a n a lizira sv o je 1 p o d sv e sn e zaključke o tome, ali su se k o re n i tog osećan ja svakako nalazili u n ač in u na koji je u m r o onaj čovek u kabini »Boni K«.

B ro d u sk ro v iš tu svakako će biti d o b r o čuvan , a sam o o sm a tra n je sva kako neće biti dovol jno da do zn a neš lo zanimljivije. Najzad, de se t in a m a g o d in a se tv rd i d a je os t rvo Hau- land n e n as ta n je n o , š to je značilo d a njegovi s tanovn ic i v eo m a vešto koris te p re d n o s t i koje im p ru ža d ž u ngla. J e d n o od n j ihovih p rav ila svakako je d,a se po d a n u kreću što m a nje, n a ro č i to sada , k ada b a r p r e t


postav lja ju d a se na o s t rv u ili u n je govoj blizini nalazi jo š neki n e p o z n a ti p ro t ivn ik .

Bez obz ira na sve, m o ra o je ispita ti da li je b r o d p re d njim »Aloha« i šta se d ogod i lo sa njegovim sk u p o c e n im to v aro m . Njegove ru k e p o k re n u le su se s ig u rn o i p rom iš l jeno. Čelik m ača, oš t r i jeg od brijača , vešto je o d se k a o neko liko n e upad l j iv ih tan k ih g ra nč i ca sa obližnjeg drveća . Uz p o m o ć g ip ke lijane Lesli E ldr idž je oko tela vezao š i ro k o lišće i zadovo l jno se o s m e hnu o . Biće p o t r e b a n zaista veom a o š ta r p o g led d a ga n eko o tk r i je u džungli .

P rep u š ta ju ć i svojim ču lim a d a ga u p o z o re na svaku o p asn o s t , on je o p rezn im k o ra c im a k re n u o u p ravcu sk r iv en o g b ro d a . Džungla oko njega bila je tiha, i previše t iha za ovo d o b a dana , p re nego što zaža ren o su n ce zaus tav i svako kre tanje .

A to je značilo d a u blizini ima još ljudi. Tihih, ćutl jiv ih ljudi n au čen ih d a se s to p e sa svojom o k o l in o m i p o s ta n u p r a k t i č n o nevidljivi.

l laragei!Lesli se u k o p a u m estu , dok je po

g led o m p re traž iv ao p r o s to r isp red sebe. Nije se videlo još uvek n iš ta . ..

Ili ne! Tam o, u podnož ju v itkog dr- vc ta koje je svoju k ro šn ju is- p re p le ta lo sa oko ln im d rv e će m . . . ne š to se pom erilo .

Tiši od senke , Lesli E ld r idž je sklizn u o n a zem lju i zatvorio oči. S luh mu je sa d a bio m n o g o p o u zd an i j i vodič od vida, j e r čovek p re d n jim u m e o je d a se skriva. M eđutim , u m eo je d a b u d e tih.

Iako je Lesli čekao nekoliko dugihminuta, od strane čoveka u zaklonanije dopro n i najmanji šum.

Haragei je, kao i obično, bio u pra

vu: s tanovn ic i o s t rv a bili su više nego o p asn i protivnici.

Sa led en im o sm e h o m na usn am a, Lesli je n a p re d o v a o inč po inč, svestan d a ni njegova k am u flaža nije loša. K re tao se m alo ukoso , tako da č o v ek u p r iđ e -sa s t ra n e , u po k u ša ju d a ga iznenadi.

HARAGEI!O sećan je o p asn o s t i sa d a je bilo

m nogo , m nogo jače n ego t r e n u ta k ran ije i Leslijevi izvežbani refleksi p o k re n u l i su njegovo lelo b rz inom neshva tl j ivom za o b ičn o g čoveka.

U d e b lo d rve ta , pa lac od njegove glave zari la se kra tka , z a tu p a s ta s t r e lica koja je neču jn o d o le te la kroz vazdu h.

1 to sa su p r o tn e s t r a n e od m es ta gde je ležao skriveni protivnik!

Ugao pod kojim se s t re lica zari la u k o ru i b rz in a n jenog leta izvežbanom oku govorili su m nogo; s t re lac se m o gao nalazit i na uda ljenos t i od najviše d e se ta k j a rd i u k o so od heslija, s k r i ven u k rošn ji nekog d rve ta .

Sve te m un jev i te ka lkulaci je p r o šle su k roz Lesli jevu glavu do k je n je govo telo bilo u p o k re tu . S t re lac na d rv e tu izgubiće neko liko d ra g o ce n ih t r e n u ta k a d o k stavi novu stre licu u duva ljku i pon o v o p o g led o m po traž i svoj cilj. P re m a tome, t r e b a n a jp re li- m in isa t i p ro t iv n ik a na zemlji . . .

U s re d n jo v ek o v n o m Ja p a n u pesn ici su pisali ode č u d e s n o m zvuku koji nas ta je k a d a oš tr ica od p lem en i to g čel ika raseče slojeve v azd uh a u času kada je sn a ž n a i vešta r u k a izvuče iz ko r ica . . . Mnogi sm a tra ju d a su m ajs to r i b o rb e m ač em izumrli, čak i uJapanu. Ali niko od njih još nije imaoprilike da upozna Leslija Eldridža . . .

Mač, iskovan rukom nepoznatogmajstora nekoliko stotina godina ra


nije, se sp u s t io kao m u n ja na glavu iznen ađ en o g p ro t ivn ika koji je u magriovenju p o k u ša o d a je zakloni iza vitkog stabla. Taj p o k re t bio je p r e s p o r za Leslija; o š tr ica je malo sk re n u la sa svoje p u tan je i s t rahov itom snagom se spus t i la na glavu nes- rećnika, p rošavši kroz žilavo s tab lo d rv e ta kao kroz harti ju.

R asečeno ukoso, d e b lo je z ad rh ta lo i osta lo na m es tu , p r id ržavano sp le to m lijana i g ran ja su sedn o g d r veća. 1 ćovek pod n jim os tao je na istom m estu, zalivajući n e p o t re b n o koren je krvlju i m ozgom iz glatko od- sečenc lobanje.

Koristeći zam ah svog u darca , l.csli je g ipko odskoč io korak dalje i p o t r a žio zaklon iza jed n o g šireg debla. Ni t r en u tak p rekasno ; nova s tre lica s tu p im u d a ro m zarila se u d eb e lu koru.

Oštri Leslijev pogled sa d a je već o tk r io tam n u pr iliku m eđ u gustim lišćem; njegova p rv o b i tn a p ro c en a bila je tačna, gotovo u stopu. O s ta ja lo je sam o da p ro n a đ e način kako da se o b ra č u n a sa n a p a d a č e m koji je s lao o p asn e stre lice sa svog naizgled n e p r is tu p a čn o g položaja . . .

Deset stopa, h lad n o k rv n o je pro- cenjivao Les I i visinu g rane na kojoj se pro tivn ik nalazio, pri l jubljen uz deblo , t ražeć i pog led o m svoj ne pouzdan i cilj. Ispod njega je jed na pogodna g ran a . . . sam o kad splet Ušća do njega ne bi bio tako gust. Mogao bi ga o p a sn o u sp o r i t i u p o k u šaju i izložiti s igu rnom novom hicu . . .

Ali v re m e n a za oklevanje nije bilo, po š to Lesli nije znao kakvim s r e d stv im a za kom unikac iju raspo lažu s traža r i oko b ro d a . Možda se već u ovom t r e n u tk u nove c rn o p u te pri l i

ke p r ik rad a ju kroz džunglu , s p r e m ne da se o b ra ču n a ju sa n ep o zn a tim uljezom u njihovo c a rs tv o šu m sk e tam e . . .

Lesli je pog ledom jo š j e d n o m ispitao p ro s to r izm eđu sebe i strelca. O n a m ala čistina, negde oko polovine pu ta , rnesto je na ko jem će ga p r o tivnik na jbolje videti. Tu, dakle, t r e ba očekivati novu strelicu.

Čvršće je s tegao svoj mač u ruci, malo se p r ignuo, a o n d a p o le teo na- p re d kao izbačen iz katapulta!

Šiblje i tan k o gran je na njegovom p u tu p raš ta lo je kao da kroz džunglu ju r i razdražen i slon, ali je to u ovom t r e n u tk u išlo Lesliju n a r u k u . Možda će sen k a s t ra h a p o ko leba l i s igu rnu ruku s tre lca done ti t r e n u ta k oklevanja, tako p o t r e b a n Lesliju d a p re d e k r i t ično rastojanje.

Za brz inu kojom je Leslijev mozak analiz irao m n o š tv o p o d a ta k a p r i mljenih čulima, jed v a vidljivi po k re t i čoveka na d rv e tu delovali su kao na u sp o re n o m filmu. Dva t a m n a o k a po javila su se m eđ u l išćem i ru k a sa du- valjkom podigla se p r e m a us t im a . . .

Vrh stre lice pom olio se iz cevi. Zaista, kao na u sp o re n o m filmu . . .

Prebacivši u t rk u težinu na d e sn u nogu, Lesli se kao o p ru g o m o d b a če n bac io na s u p r o tn u s t ra n u . N e p o t r e b ni m ač našao se na vlažnoj zemlji u t r e n u tk u k ada je s t re l ica p ro h u ja la č itavu s to p u d e sn o od njega, S k up iv ši noge, Lesli se o d b a c i od zemlje i o b e m a ru k a m a čv rs to uhvati za g ra nu ispod one na kojoj je u k o č en o se- d e o strelac.

Kao na vrati lu , Leslijeve noge po- leteše uvis i čvrsti palci n e pogreš ivo pogodiše čovekovu kičm u. Čuo se t ih prasak , kao kad n e k a laka šum sk a životinja n e o p rez n o s tan e na suvu


grančicu i stre lac ¿kliznu p o re d Lcs- lija na zemlju kao lu tka od krpe.

Lako se dočekavši na noge, Lesli dohvati mač koji je još uvek vibrirao, zariven u zemlju čvrs tom rukom . 1 to je pokazivalo koliko je m alo v re m e n a bilo p o t r e b n o da se o d u z m e još jedan život . . .

O s lo b o đ en o g veza, ali još uvek ukočenog, K u lv e i to n a su izveli na p a lubu jahte. Zaslcpljen suncem , z b u n je n o se o svr tao oko sebe, čudeć i se p roz irnoj zavesl od zelenila koja je obavijala njegov lepi brod, privezan uz sam u obalu . T rebalo m u je n ekoliko t ren u tak a da shvati gde se »Alo- ha« nalazi.

Njegova dva s t raža ra d a d o še mu znak da se zaustavi, i on se pos lušno ukoči na korak od m es ta gde je do s t rm e obale bilo p re b ač en o g ru b o ote- sano d eb lo koje je o d u d a ra lo od čistili linija jahte.

Obliznuo je o su šen e usne i tek tada shvatio koliko je žedan. O p rez no je pod igao pogled p re m a ra v n o d ušn im licima čuvara .

■ Vode. . . proštenja . Dajte ini malo vode, zaboga . ..

Nijedna crta na tim m račnim i zagonetnim licima se ne pomori i kulverton iznenada oseti užasan strah. Njegova živa mašta jasno mu je d očaravala ta ii \ a lIi\ ljačka lica koja se, isto ovako bezizl azna, naginju nad njega da bi mu sigurnim pokre tom ruke prereza- la vrat . . .

Ukočena kulena mu popustiše i on se m eko sroza na palubu, licem p rem a daskama. Čuvari se pogledaše, slegoše ramenim a i jedan od njih prezrivo pijunu na mršava Kulvertonova leđa

pod tankom košuljom, m okrom od znoja.

Kulverton s m ukom otvori oči na zvuk koraka koji su m u se približavali. Teturajući se, pridržavana od jednog krupnog, tam nopu tog čuvara, palubom je dolazila Bes, po tp u n o naga, sa kosom zam ršenom preko lica.

On pokuša da se uspravi.- Bes . . .Devojka u m o rn o sede kraj njega na

palubu i Kulverton se trže. Oči su joj imale neobičan sjaj, kao da je d rog ira na, na usnam a je lebdeo zagonetan osmeh.

Kulverton tek tada sa užasom shvati da joj telo prekriveno velikim crvenim pečatima i m odricam a podlivenim krvlju.

Bes .. . šta sli li (o učinili?Ona ga sažaljivo pogleda.

Džoi . . . reče kao da ga je tek tada prepoznala , gotovo iznenađeno.

Bes, šta su li učinili?Skočio je na noge, zbunjeno stiska-

jući s labašne šake u pesnice, tražeći pogledom nekoga ria kome bi mogao iskalili svoj gnev. Stražari su ga radoznalo posmatvali, a jedan od njih značajno pogladi d ršku ogrom nog noža.

■ Sodi, Džoi reče devojka slabim glasom. Ne pravi budalu od sebe. Ništa mi nisu učinili . .. odnosno, ništa loše. Čak naprotiv!

Silovali su te? - d rh tavim glasom upita Kulverton.

Pa, možda bi se to kod nas n Americi i tako moglo nazvati ~ odgovori Bes, sa onim istim zagonetnim osme- liorn na usnama. - Nešto li m oram reći, D žo i . .. ovi nepostojeći s tanovnici južnih m ora znaju kako se vodi ljubav.

- Kučko! - zaškrguta Kulverton zubima, na što se ona sam o prom uklo

44 Pony W est- Borilačke vestirte 11

nasmeja.- J a im b a r / .a ne š to m ogu poslužiti,

D ž o i . . . što se za tebe e bi moglo r e ć i . . .

Kulverton ponovo k lonu n a palubu. Bens se udobnije nam esti kraj njega, o p ru ž en a na leđima, sa široko raš ire nim nogama. Disala je duboko , kao da spava.

- Postoji li neko m eđ u tim divljacim a da zna b a r koju englesku reč? - p roced i Kulverton nekoliko t renu taka kasnije. - Umirem od žeđi, p rok le t stvo . . . učinio bih ne /.nam šta za gutljaj sveže vode . . .

- I ja sam žedna - u zd ah n u Bes. - Ne . . . do sada n isam ču la n i jednu en glesku reč. Ovi ljudi u opšte veom a malo govore, znaš.

- Znam, do đavola! Zato su p rokleto brzi sa tim svojim odvra tn im noževim a . . . Videla si onog s ta rca koga su do'neli na jahtu?

Lice Bes se gadljivo zgrči.- A h a . . .Kulverton je pažljivije pogleda. - Da

nije i on . . .?- On? - prezrivo se o sm eh n u devoj-

ka. - Ne, D žoi . . . rnatori je sam o malo uživao u mojoj koži, a o nda p rešao na Stranu posm atraća , dosto janstveno sr- kućući čaj.

Kulverton se strese.- I ti još kažeš d a li je bilo pri ja t

n o . . .- Smešno, zar ne, ali jes te mi bilo

pri ja tno . . . ti momci su strasni ljubavnici i imaju m nogo iskustva, D žo i . . .

- Što se za m en e ne bi moglo reći, je li? - gorko se nasm eja on.

Ona o d m ah n u glavom.- T v o m iskustvu nem a se šta prigo

voriti . . .- Ali s trastvenosti da . . .- Gospode bože . . . b rb l jam o ovde o

g lupostim a kao d a n a m život n e visi o koncu - trže se Bes, kao da je tek u tom t ren u tk u shvatila svoj položaj. Lice joj izobliči strah. - D ž o i . . . šta će se dogoditi sa nama?

- Ne znam, Bes . . . Ne znam . . . Toliko sam žedan da jed n o s tav n o više ne mogu da razmišljam . . .

-H ej!Taj slabašni povik d o p ro je o d n e

kud sa obale, iz m račn o g sple ta granja i lišća. Tamo, p e dese tak jard i dalje, nešto se kre ta lo kroz šum sku tminu, teško i sporo.

I veom a bučno.Lica dvojice s t raža ra se uk ru t iše i

oni čvršće stegoše noževe, ispitujući obalu pogledima. Treći čovek bez oklevanja strča niz s tepen ice pod p a lu bu. Vratio se t ren u tak kasnije sa još dvojicom i oni su u hod u iz.menili ne koliko u ž urban ih reći.

- H e j . . . ima li koga na brodu? - do ušiju Bes i Kulver tona d o p re glas na čis tom engleskom jeziku. -- Upomoć . . . pomozite m i . . .

Dva čoveka kao senke p re trčaše p reko deb la i nes tadoše u džungli. Treći je zastao na obali, t a m o g d e je b r vno doticalo s t rm e s tene i pažljivo ih pra tio pogledom.

Kulverton i Bes se /.gledaše i u njihovim očim a se na tren u tak pojavi nada.

- Misliš li da . . .? -■• p ro šap ta Kulverton.

Ona je nekoliko t ren u tak a razmišljala.

- Ne - o d m ah n u na kraju glavom. - Čuo s i . . . i tom čoveku je p o t r e b n a po moć. Verovatno neko sa b rod a koji sm o čekali, sve do sada se po tucao po d ž u n g l i . . .

Ono što su tren u tak docnije ugledali na obali p o tp u n o je opravdavalo Be-


sin zaključak. Visok, mišićav mladić se gotovo čitavom težinom oslanjao na svoja dva pratioca, posrćući n isko ob o rene glave. Čak i sa ove daljine jasno su se razaznavale ogrebo tine i uboji nastali bezglavim probijanjem kroz džunglu, na telu ob u čen o m sam o u male, c rn e gaćice.

- Ovaj je p rošao gore od nas - p ro šapu ta Bes. - Jadnik . . . m ora d a j e uspeo da otpliva sa b roda i p o n a dao se da je urnakao . . .

- Ta p rok leta džungla i nije m es to za belog čoveka - p roced i Kulverton. - Oh, bože . . . zašto sam sam o poslušao onog šašavog Hensona?

S mnogo m uke dva čoveka uspela su da p revedu zarobljenika p reko debla, a o n d a ga g rubo g u rn u še na pa lubu. Onaj treći ponovo je o t rčao pod palubu.

Zarobljenik se uvijao na palubi i glasno ječao, sve dok ga jed an od čuvara nije uću tkao nimalo nežnim u d a r cem noge u rebra.

Bes se s tresla kada je pogled belog mladića pao na nju. Inteligentne i snažne c r te lica unakažavao je sm rtn i strah. A o č i . . . te oči kao da su već upoznale najdublje p onore p a k l a . ..

Lesli Eldridž je tek velikim naporom u sp eo da obuzda sm ešak pri p o gledu na užasnuto lice te plavuše sa Kulvertonove jah te koju je mnogo p u ta s divljenjem posm atrao na televizijskom ek ranu do b re stare »Nensi«. Ako je svojom glumom uspeo da p re vari i tako iskusnu ženu, utoliko p re će zavarati ove tajanstvene m om ke koji verovatno još uvek s mnogo m uke us- pevaju d a razlikuju lice jednog belog čoveka od drugog.

Nimalo naivne ogrebotine po telu su ga bolele, ali je on bol svesno potisnuo u d rugi plan. Te ozlede sada nisu

bile važne, sem kao deo m aske n e sp re tnog belca koji se čitave noći krio po džungli sve dok nije shvatio da to nije m esto za njega.

Još j ed n o m je u mislima analizirao svoj smeli plan. Dva stražara, koje je m o rao da ubije da bi stigao do jahte, pokazivala su da njegovi protivnici nisu zaboravil i na opreznost. Postojali su veom a slabi izgledi da se neopažen d o k o p a b ro d a i dozna nešto više o zagonetnim događajima na ostrvu Hau- land.

Sakrio je svoj mač i p rob io se kroz trnovito žbunje koje je ostavilo veoma uverljive tragove po njegovom telu. Verovao je u svoje g lumačke sp o so b nosti i znao da će u spešno odigrati ulogu n em oćnog i zas trašenog čoveka, č im e će u jed n o otkloniti sa sebe su m nju da je ubio dva skrivena stražara.

Brod je m ožda bio pun d o b ro na oružanih protivnika, ali Lesli Eldridž nije s t rahovao za svoj život. Cak i u onom najgorem slučaju, tla protivnici shvate d a je on opasan čovek koga o d m ah t reb a e l im in isa t i . . .

Verovao je u svoju brz inu i snagu. Bila je to prva lekcija teške škole koju je p rošao u svojoj mladosti.

Veruj u sebe . . .

i< i\ rt

Kavalkada nosača polako se usp injala na palubu, a na njihovim ukršte- n im ru k am a dosto jans tveno se njihao s tarac izboranog lica i ptičjih očiju, sa kra tkom sedorn kosom na izduženoj glavi.

Lesli je sa iznenađenjem p roučavao tu n eob ičnu pojavu. Nije mu p ro m a kao, m eđutim , ni trzaj na licu devojke, kada je ugledala starca, kao ni Kulver- tonov strah.

Pony West - Borilačke vestirte II 46

Ma ko bio taj neobični starac, u njegovim sm ežuranim ru k am a bili su životi za ro b l jen ik a . . .

»Prokletstvo«, pomisli Lesli, »mogao bih se zakleti da je ovaj m ator i Japanac«.

Skrivajući oči poluzatvorenim kapcima, Lesli je t iho stenjao. Starac zaustavi nosače nekoliko koraka ispred njega i progovori šuškavim, d rh tav im glasom nekoliko oštr ih reći.

Lesli se gotovo trže, iako nije raz- u m eo ni reč nepoznatog jezika koji je podsećao na neki od polinezijskih dijalekata. Taj g l a s . . . sa toliko snage u s e b i . . . da li je to moguće?

Dva ćoveka iz s tarčeve pra tn je izgu- biše se u džungli. Treći p r i t rča sa bogato u k ra šenom asu rom na koju nosači oprezno spustiše starca. Zamišljeno pokrećući bezube vilice, on je pogled o m proučavao Leslija. Glava mu se kreta la levo i desno, kao da sluša nešto čem u ne može da poveruje.

»Verovatno o tom e i razmišlja«, zaključi Lesli, t rudeći se da svom licu da što uverljiviji izraz s traha. »Nije mu jasno kako sam izmakao njegovim ubi- c am a i preživeo noć u d ž u n g l i . ..«

Sa obale se zaori krik i sve glave se okretoše na tu s tranu. Ona dvojica d o lazili su pognuti pod teškim tere tom i tražili su pom oć ostalih da ga pren esu preko debla.

Lesli Eildridž nije m orao da gleda ono što su dva čoveka nosila na leđima. Starac ih je poslao da provere kako je ovaj n e sp re tn i belac uspeo da p ro đ e po red dvojice skrivenih straža- ra, a oni su se vraćali sa njihovim m r tvim telima.

Koristeći priliku, Lesli kroz poluzatvorene kapke izbroja potencijalne protivnike oko sebe. Petorica ljudi nao ružanih dugim noževima karakteris

tičnog oblika, svakako opasn im oružjem u pouzdan im i veštim rukama, plus nenaoružani nosači koja su sada ravnodušnih lica stajala iza starca.

I sam starac . . .Neki instinkt je govorio Lesliju da

s ta rca ne sme zanemariti kao protivnika, bez obzira na ono što m u je pogled govorio. Taj čovek je nekada bio op a san . . . a može biti opasan i sada . . .

Pogled m u škliznu p re m a Kulverto- nu i Bcs koji su bledih lica pratili šta se zbiva oko njih. Od njih se ne može nadati nikakvoj pomoći.

Štaviše, njihovo pr isus tvo može mu biti čak i sm etnja u slučaju d a d ođe do borbe. Neko od protivnika svakako će bi'zo shvatiti m ogućnos t koju njegovi sunarodnici, naroči to žena, pružaju kao t a o c i . . .

Dva tola s tup im t reskom padoše na daske pa lube p red s ta rca i njegov ptičji pogled p re đ e sa njih na Leslija. Pitanje postavljeno grlenim glasom i pro- p raćen o p okre tom ruke koji je pokazivao na m rtve bilo je savršeno jasno. Glumeći strah, Lesli nešto nerazumljivo promrmlja, užasnuto odm ahujuć i glavom.

Starac ga je ukočeno posrna trao nekoliko trenutaka, a o nda se posveti p roučavan ju rane na glavi s t ražara koga je Lesli ubio mačem. Nestrpljivim pokre tom ruke dao je znak svo jim ljudima da d rugo telo p re v rn u na lice i njegovi koščati prsti nepogrešivo! su napipali nevidljive povrede na kičmi koje su izazvale smrt.

Klimnuvši glavom, kao da sam sebi n em o potvrđuje neki zaključak, s tarac oštr im glasom izgovori rečen icu u kojoj je Lesli razum eo sam o jed n u jed inu reč.

Japansku reč.NINĐA!


Iznenadilo g a je dejs tvo te reči. Ljudi p red s ta rcem tis tuknuli su plašljivo jed an korak dalje. Neki od njih ok re nuli su svoje m rke poglede prem a džungli.

U n jima je Lesli jasno razabrao strah!

* l) Leslijevoj igri bio je to poen na koji nije računao. Tajanstveni starac đ oneo je ispravan zaključak koji gaje , međutim , odm ah po tom naveo na krivi put, skinuvši sa Leslija i posledriji tračak sum nje za ubistvo dvojice s tra ža ra.

Ta p red n o s t za njega, kako to obično biva, imala je i svoje loše strane. Ljudi na brodu biće s tostruko, da stostruko, oprezniji nego što bi inače b i l i . . .

Starac kao da je po tp u n o izgubio in- teresovanje za o n o što se zbivalo oko njega. Pogleda uprtog u daske pa lube p red sobom , ritmički je njihao gornji d eo lela napred-nazad, očigledno za- net u misli. Ljudi oko njega s poštovan jem su ćutali, svakako naviknuti na ovu pojavu.

Na luksuznoj jahti »Aloha« vladala je m rtva tišina u kojoj je p reglasno od jekivao svaki šum iz džungle koja je počinjala nekoliko koraka dalje. Lesli- jev pogled ponovo pade na p a r na d r u gom kraju palube. Kulverton i Bes d r htali su od straha, jedva se usuđujući da dišu. Kao da su osećali da starac u p ravo u ovom trenu tku u svom u m o rn o m mozgu odlučuje i o njihovim s u d b i n a m a . . .

Starac podiže glavu i obazre se oko sebe kao d a se budi iz sna. Na znak ru kom nosači pritrčaše da ga ponovo podignu na ruke.

Jedaiji od čuvara sa poštovanjem rriu se obra ti pokazujući na Leslija. Poznavanje jezika ni ovoga puta nije bilo po

t reb n o mladiću; čovek je pi tao šta da rade s njim.

Kratki pokre t starčeve ruke bio je rečitiji od duge tirade, izražajniji od znaka kojim su otineni Rimljani u a re ni osuđivali gladijatore na s m r t . . .

Lesli dubo k o udahnu , p riprem ajući svoje telo za n ap o re koji su sledili. Prstima ru k u i nogu po.tražio je čvršće uporiš te na glatkim d ask a m a palube, sp rem an da u svakom t ren u tk u odskoči kao čvrsto sabijena čelična poluga.

Poklonivši se s ta rcu sa ru ka m a pre- krštenim na grudima, čovek se okrete Lesliju. Nož je držao opušten niz nagu butinu, u desnoj ruci.

Na licu m u je bio izraz čoveka koji se p r ip rem a da obavi jedan dosadan , svakodnevni posao, posao u kojem već dugo nem a nikakvih uzbuđenja i iznenađenja.

Nož se lagano dizao i njegovo sečivo zablista na zraku sunca koji se nekako p robio kroz zelenu zavesu.

Bes Rajli prigušeno k l ik n u i pokri ru k am a oči. Nož se dizao sve više i v i š e . . .

* *

- Prokletstvo, kako sam gladan - uzd ahnu Tabasko Pit, leno se prevrćući u gustoj travi okruženoj sa svih s t rana zidom džungle. Sa zavišću je pogledao Sum iko koja je sa p ravom istočnjačkom strpljivošću sedela p rekrš tenih nogu, zane ta u misli.

- 1 ja sam - sleže o n a ramenima. - Strpi se. Pite. Važno je da im amo vode.

- Ne želim vodu, prokletstvo. Nisam žedan!

- Da n e m a m o vode, ti bi bio i žedan- o sm eh n u se Sumiko.

- O tkud znaš?


- Z n a m . Mozgovi ljudi na Z apadu tako funkcionišu. Žele uvek on o što se ne može d o b i t i . . .

Pit sleže ram enim a.- Z n a š , nikad n isam bio na ročito jak

u ra sp rav a m a o filozofiji . . . m ada, kad bolje razmislim, ima nečeg u torbe što si rekla. Čudno, n ik ad a o tom e nisam razmišljao na ovakav način . . .

- Naravno - o sm e h n u se devojka. - Vaspitan si lako i tebi se to čini n o r malnim. A čoveku je, u stvari, tako malo p o t reb n o da bi bio sreean . . .

- To znam! - u zdahnu Pit. - Meni bi sada bio dovoljan jed an oveći biftek, n išla više!

- A posle njega poželep bi h ladno pivo i d o b ru cigaretu, pa o nda . . .

- Idi do đavola! - trže se Pit. - Znaš, u p ravo mi je to palo na pamet, dok sam razmišljao o bifteku. Je li, da l i je i Lesli takav?

- Ponekad . . . - zamišljeno reče d e vojka. - N jegove želje su malo d rugačije, m ad a u osnovi i on želi nešto što se ne može d o b i l i . . .

- Bolji svet klimnu Pit glavom.- Da, bolji i sre tn i j i svet. Bez gladi i

ratova, bez z lo č in a . . . svestan je da ne može m nogo do p r in e t i da se spreče ratovi i glad, ali je zato sve svoje snage u s m e n o u b o rb u protiv zločina, kao što znaš, Pile . . .

- T o znam - p ro g u n đ a Tabasko. - Inače ne b ism o ni bili na ovom prokletom ostrvu, bogu iza l e đ a . . . i sa veoma malim izgledima d a se ponovo d o čep a m o San Franciska.

- To je sam o od gladi - teš ilaga je Su- miko. - Čim se najedeš, osećaćeš se mnogo bolje. Optimizam ulazi na s tomak, govorila je moja baba.

- O n a je bila Japanka?- Ne, moj d e d a je bio Japanac, a ona

je bila č is tokrvna Irkinja. Ko bi to re

kao po meni, zar ne?- N i s a m siguran d a se tvoja irska

krv ne p r i m e ć u j e - g u n đ a o je P i t . - Ponekad u m eš da b u d e š i te kako tvrdoglava. Srećom, to nije moj p rob lem , već Leslijev, pa se m nogo i ne uzb u đ u jem zbog toga.

S u m ik o se nasrneši. Pogled joj je bio u p r t u glatku površinu o k e an a koja je počin ja la nekoliko s to t ina ja rd i od ines la na kojem su se skrivali. Kako je o vde m irn o i tiho . . . čak se i džungla utišala, nem a krikova divljih ptica i . . .

Devojka skoči na noge i p rep lašeno se osv rte oko sebe. Ako je u džungli izn e n ad a zavladala tišina, to je moglo značit i sam o je d n o . . .

U blizini su ljudi!- Sta se dogodilo? - z ač u đ en o up ita

Tabasko. - Nešlo si čula?Ona mu nestrplj ivim p okre tom

ru k e d a d e znak d a ćuti. Pogledom je ispitivala džunglu oko sebe, ali nije mogla nišla da uoči.

- Lezi! - p rosik la Pit, okrećuć i se na t rb u h i /.uruči ispred sebe. O na se spusti kraj njega.

- Ovako nišla necu videti! - p ro ša p ta uzbuđeno .

•Nećeš m nogo više videti ni ako stojiš, do đavola, ali će zato u to liko sigurnije videti tebe. Iza nas je svetla p o vršina o k e a n a . .. na toj p o z ad in i . ..

T abasko Pit nije imao v rem en a da dovrši svoje objašnjenje. Nekoliko tam nih senki , n jem u već d o b ro pozna- Iili od n a p ad a na »Nensi« iskrsle su p re d njih kao iz zemlje. Pit tiho o p so va, proklinjući sebe zbog ne o p rezn o sti.

Nije imao v re m e n a čak ni da se ispravi. Precizan karale u d a rac nogom, ist ina, oslobodio ga je jed no g protivnika, ali su se jo š trojica i s tov rem eno bacila na njega, pr itiskujući ga uz vlažno

49 Pony West - Borilačke vestirte U

tlo džungle i ne dopušta jući nikakav pokret. Njihovi zahvati bili su hitri i vešti, izvedeni u apsolu tnoj tišini, ali p o tp u n o koordinirani. Shvativši da je nadjačan, Tabasko Pit se opust i kako protivnike ne bi izazvao na neke d ra s tičnije mere.

- S m i r i se, devojko! - opom en u on Sumiko koja se kao divlja mačka koprcala u naručju petog čoveka. - Želiš valjda da upo treb i taj nožić na tvom le- porn telu, je li?

Čovek koga je oborio udarcem noge lagano se pridizao, stežući jed n o m ru kom povredena rebra . Lice mu je pokazivalo užasnu mržnju dok se primicao, dižući svoje neobično oružje.

Jedan od ljudi koji su držali Pita zaustavi ga grlenirn uzvikom i čovek zaslade kao ukopan, poslušno klimnuvši glavom.

- Nema šta, momci su li disciplino- vani obrati se Pit ljubazno čoveku koji je izdao zapovest. Ovaj ga ravnod u šn o pogleda. Vitki prsti hitro su ga uvezivali elastičnim uzetom ispletenim od neke Pitu nepoznate biljke.

- Nisi raspoložen za razgovor, a? - o sm ehnu se Pit, - Ili možda ne razum eš engleski? Sumiko, koji se jezik ovde govori?

Devojka je uspela da uspostavi kontrolu nad sobom i m irno je dopušta la napadaču da joj veže ruke na l e d im ; .

- Ne znam tačno - osm ehnu se malo ukočeno. - Sam oa ili t o n g a . . . možda čak i neki od mikronezijskih dija lekata.

- H m m m . . . čini mi se da u mojoj školi lih jezika nije bilo - razočarano reče Tabasko. Baš šteta, a ovi momci su tako raspoloženi za razgovor.

Kratak povik, uz značajan pokret nožem, jasno su dali Pitu do znanja da ucuti. Sumiko nije odolela da se ne na-

sm e je . .- G le , pa ti se ipak prilično dobro

snalaziš u lom jeziku, Pite. Kladim se da si razum eo šta ti je čovek rekao!

Pit nešto nerazumljivo p rogunđa, a i Sum iko umiri preteći pogled čoveka pored nje. Blago je gurnuvši u leđa, on joj pokaza pravac kojim je t reba lo da krene kroz džunglu.

»Nije dobro«, mislila je Sumiko oprezno koračajući iza čoveka koji je išao na čelu otkrivajući jedva vidljive p ro laze u zelenom lavirintu.

»Nije d o b r o . . . um es to da pom ognem o Lesliju, sada smo mu sam o o težali posao«.

Posao koji i bez loga n'je bio nimalo lak . . .

rt * *

Pokret kojim je Lesli Eldridž izbe- gao vrh dugog noža nevičnom oku je svakako izgledao nespretan i spor; sam o bi pravi poznavalac u meo da proceni svu ekonom ičnost i logiku trzaja čiji je cilj bio dvostruk; uklonili grudi ispred u d a rca nožem i obez.be- diti telu uporiš te za snažan skok u bilo kojem pravcu.

Čovek sa nožem, međutim , takav poznavalac nije bio. Njegove oči pogrešno su p ro tum ačile ono što se zbivalo, zavarane izrazom užasa koji još uvek nije silazio sa Leslijevog lica. Ubi- ei se činilo da njegova žrtva nesp re tno baulja po glatkim daskam a izbezumljena od straha, po tp u n o izgubivši koordinaciju.

Sa prezrivim osm ehom na usnama, ponovo je podigao noz.

Starac, na rukam a nosača, ok renuo se da vidi šta se to dogodilo, zbog čega prvi udarac nije uspeo. Lesli je krajičkom oka pratio izraz na njegovom licu.

Pony W est- Borilačke veštine II 50

Dobro je . . . s tarac se još uvek dosađuje. Međutim, pred njegovim oštrim pogledom m o ra biti dvostruko ubed- ljiviji nego t renu tak ranije, a u tome se krila opasnost.

Naizgled trapavi i sm ušeni pokreti ovoga pu ta m ožda neće biti dovoljni đa se izbegne oružju ubice . . .

Lesli je odluku odlagao do posled- njeg trena, u čem u mu je pomogla očigledna p re te ran a sam ouverenost naoružanog čoveka. [ ovoga pu ta se vrh noža spuštao pravo u glatko, bez pokušaja da se nem oćna žrtva zavar a . . .

Ili ne!Haregei je bukvalno u poslednjem

s to tom deliću sekunde upozorio Leslija da ne padne u islu zamku kao i njegov protivnik, suvišnu sam ouverenost. Ta opuštenost mogla je biti samo zamka, i to je i bila.

Nož, ispušten iz ruke u p ravom trenutku, l ijuknuo je kroz vazduh prema Leslijevim grudima.

Odbacivši se nogam a i rukam a od palube, Lesli se kao vre teno ok renuo u vazduhu i nož se zario u daske pošto je gotovo očešao kožu na Leslijevim grudima.

Doskok mladića bio je savršen, iako je bio svestan da lime po tp u n o o d ba cuje svoju do tadašn ju masku. Čvrsta ruka je kra tkim pokre tom ¡sti gla nož i on se, oslonjen sam o na vrhove prstiju, o k ren u o svom sada razoružanom protivniku.

Starčeve oči su blesnule i sa njegovih u san a poleteo je pravi rafal Lesliju nerazumljivih reći. Nosači su h itro o d skočili nekoliko koraka una trag sa njim na rukama, a četiri p reostala čo veka isprečiše se između Leslija i te gotovo komične grupe.

No u njihovim pokre tim a više nije

bilo samouverenosti: stajali su napeti, oprezni, iznenađeni neočekivanim razvojem događaja. Taj belac, dakle, nije tako bezopasan kao što se činilo . . .

Lesli je u ruci odm eravao nepoznato oružje. Nož je bio težak, sa neobično dugim sečivom i finim, oštr im vrhom. Izvrsno oružje, po d esn o i za bacanje, i za b o rb u izbliza . . .

Lesli je nekoliko t ren u tak a odmera- vao svoje izglede. Četiri čoveka sa noževima u rukama, peti koji je stajao malo po strani, goloruk, ali bez izraza s t raha na licu.

S tarac podiže ru k u kao da želi da privuče njegovu pažnju. Lesli mu glavom potvrdi da će ga saslušati, ne skidajući pogled sa protivnika koji su se lagano širili u lepezu kako bi ga o k ru žili.

Jezik kojim je s tarac progovorio bio je drukčiji od onoga kojim se do tada s lu ž io . . .

I Lesliju veoma d o b ro poznat.- Ti si runda? - u p i t a o je s tarac na ja

panskom.Kratak, po tvrdan pokret glavom.

Lesli is tovrem eno podiže ru k u sa nožem kako bi zapre lio protivniku koji m u je bio najbliži. Ne srne mu dozvolili da mu zađe iza leđa . . .

Nosači kao da su čekali neki nepri- m etan s tarčev znak: potrčali su sa njim na ruk am a u pravcu izlaza sa b ro da. Leslijeve usne raširiše se u sarkastičan osmeh. Starac je bio d ob a r taktičar; izračunao je da će pet ljudi koje je ostavio u zaštitnici moći da zadrže Leslija dovoljno dugo da se on izgubi u poznatoj d ž u n g l i . . . gde će svakako brzo dobiti pom oć tajanstvenih stanovnika ostrva Hauland . . .

»To je up ravo ono što ne sm em d o zvoliti«, pomisli ninđa. Moja tajna

51 Punv West - Borilačke veštine / /

mora ostati na ovom brodu, što znači da starac i njegovih devet ljudi moraju u m r e l i . ..«

Njegov skok napred, s računa t na to da zavara, nije uspeo.

Nije u speo zato što Lesli nije imao vremena da do kraja razmotri sve m ogućnosti u borbi sa pet protivnika istovremeno. Broj tih mogućnosti je veliki, ali konačan, dostupan pre thodnoj analizi iskusnog i hitrog borca.

Leslijeva nesreća bila je u tome što je neke od tih mogućnosti m orao zanemarili. Na primer, d a ć e se n e n ao ru žani čovek svcsno baciti na njega i primiti vrh noža u svoje grudi kako bi ostalima dao malo više vrem ena za napad!

Ruke um irućeg čoveka su se kao klešta stegle oko Leslijeve ruke sa nožem zal ivenim u njegovo telo. Z amućenim očima gledao je pravo u Leslijeve oči, izražavajući užasnu, bezgraničnu mržnju . . .

Ostala četvorica nisu time bili iznenađeni, gol ovo kao da je to već uigran gambit u o b raču n u sa protivnikom od koga se strepi.

»Kakav fanatizam«, prolete ninđi kroz glavu. »Od koga su to mogli da nauče ovi oslrvljani, ¡/.olovani od sveta?«

Odgovor se nam etao sam, ali Lesli nije imao v rem ena da traga za l im najjednostavnijim rešenjem. Četiri duge oštrice blesnule su na suncu, usmere- ne p rem a istom cilju - njegovom telu!

Kao iz. dal jine čuo je novi, p rodorn i krik Bes Raj 1 i i cviljenje koje je moglo doći sam o od Kulvertona . . .

U magnovenju, pao je na leđa, povlačeći već mrtvog protivnika za sobom i koristeći njegovo telo kao štit. Taj de- lić sekunde bio mu je dovoljan da se otkotrlja nekoliko s topa dalje i pon o

vo skoči na noge, sp rem an da dočeka protivnike.

No ovoga puta bez oružja u ruci. Dugi nož ostao je čvrsto zariven između rebara prvog napadača . . .

»Ovo traje već previše dugo«, pomisli Lesli. »Starac će mi umaći, pu- zvaće pomoć. Vreme je da okončam borbu i da se izgubim u džungli. Dai- katana, moj mač, d o b ro će mi doći pri ponovnom susretu sa ovim tam n o p u tim m om cim a koji očigledno ne znaju za strah«.

Kao oprugom odbačen, uz p rod o ran krik od kojeg se krv ledila u žilama, n inđa skoči m eđu svoje protivnike koji su od svega najmanje očekivali takav napad.

To nije značilo da su reagovali spo ro: dve oštrice sa njegove leve s trane podigoše se kao sablje; ljudi njemu zdesna zam ahnuti su vrhovima noža p rem a njegovom nezaštićenom t rb u hu.

Telo n inđe poletelo je kroz vazduh paralelno sa pa lubom i dva udarca pala su gotovo istovremeno. Palac leve noge zario se pravo u solarni pleksus najbližeg napadača, prodirući ubistve- nom snagom kroz otvor između rebara i kidajući tkivo pred sobom. Sam o delič sekunde kasnije brid dlana nepogrešivo se sručio na kulenu čoveka desno ud njega i sm rskao ga.

Nijedan od pogođenih nije pustio glasa od sebe; onaj prvi veruvatno više nije ni bio sposoban za to. Izgubivši oslonac, drugi je teško pao na bok, ali mu to nije smetalo da još jednom uza ludno zam ahne p rem a Leslijevoj glavi.

»Ovo je bilo blizu«, pomisli L es l i . . . »suviše blizu čak i za moj ukus.

Kulverton i devojka su se naježili kada su videli k uda su prohujale uštri-


ce p reo s ta la dva č o v e k a . . .A ta dvojica način i la su p re su d n u

grešku t im e što su zas ta la da ponovo p ro c e n e situaciju. Lesli je iz ru k e m r tvog čoveka istrgao nož, i s tov rem eno izbegavajući novi p okuša j o b o re n o g p ro t ivn ika da ga d ohva ti sa palube . Leva ru k a m unjev i to je p ro le te la kroz vazduh i d rug i nož našao se u njoj.

Sa o sm e h o m na licu, Lesli je p o d igao o b a noža ukrst ivši ih iznad glave, kao da pozdravlja protivnike. Bio je to po tez s ra ču n a t n a to da izazove s t rah i uspor i n jihove reflekse.

Ovi m omci, m eđ u t im , očig ledno n isu znali za s trah , čak ni osakaćen i čovek na palubi. Vukući nogu za .sobom, puzao je i skeženih zuba p re m a Lesliju s n a m e ro m d a p o k u ša da mu se zaplete u noge u času k ada dvojica njegovih d ru g o v a p o n o v o k re n u u na pad.

Lesli to nije čekao. Desna ruka se podiže i tri p a ra tam nih očiju k re toše za blis tavim sečivom.

Bila je to greška. Nož je ovoga pu ta p o le teo iz leve ru k e . . .

Jed an od n a p a d a č a ispusti svoje o ružje i ru k e m u po le teše p re m a licu da bi se n e m o ć n o sklopile oko oštr ice zarivene u čelo. Od snage u d a rc a pao je unazad i o s tao n e p o m ič an na p a lu bi.

U po luokrc tu , Lesli je zadao još j e dan u d a rac nogom , u g r lo č o v e k u koji se k o p rc ao oko n jegovih nogu. Čovek je ođ le teo čitavu s to p u unazad, krklja- juć i u krvi koja je nav r la na rnestu gde m u se nalazio sm rsk a n i grkljan.

Još jed a n . . .Ako je Lesli pom is lio d a će njegov

preosta l i pro t ivn ik potražit i spas u bekstvu , o n d a se prevario . Lice čoveka nije čak p ro m en i lo ni izraz. T am n e oči su o p a sn o sve t lucale dok je lagano,

na v rhov im a prsti ju , k ruž io u n ao k o lo u n a m e r i d a Leslija o k re n e l icem p r e m a su n c u i tako za seb e o b e zb e d i b a r m in im aln u p red n o s t .

»To ti ovoga p u ta n e će pomoći, m om če , mislio je L e s l i . . . neće , j e r . ..«

Uz divlji krik, čovek je kao zvečarka s u n u o n a p red , p reb ac u ju ć i nož iz d e sne u levu ruku . Bio je to s tari t r ik koji je čes to uspevao.

Ali sad a ne . . .D rškom noža Lesli je p r im io u d a rac

p ro t ivn ikovog oružja . Ukrućeni prsti leve ru k e u istom t r e n u tk u pogodili su d o b r o pozn a to m es lo na ćovekovirn g rud im a . Pao je bez glasa . . .

»Neće li pomoći« , dovrši Lesli m isao, »jer ti j e pro t ivn ik ovoga p u ta j e d a n . . . ninđa!«

* rt rt

Ku lver ton je p o le đ u š k e klizao po pa lub i izmičući se isp red Leslija koji je z akoračio p r e m a n jem u i devojei. Na licu m u se č itao užasan s t ra h od čoveka koji je ub i jao s t ak v o m lakoćom.

Bes, m eđ u t im , m n o g o tv rd o k o rn ija od njega, sa div ljenjem je p o sm a tra la mišićavo telo n inđe. Njen m ozak u ž u r b a n o je p ro ra č u n a v a o nove m oguć nosti koje je p ru ž ao ovaj iznenadni d o gađaj. Njih troje biće u s tan ju da u p ravljaju jah tom , ona j s tari r i b a r s k i : b ro d n ikada ne bi m og ao stići »Alohu« na o tv o ren o m m o ru .

To je značilo d a j e spas blizu. V eom a blizu . . .

Lesli joj pruži ru k u i p om ože d a us-jj t an e sa palube . Na K u lve r tona nije ob-j, ra ćao pažn ju.

- Ko si ti? - t iho u p i ta dcvojka, skla-J njajući z a m rše n u kosu sa lica. - Kuko'jl si d o sp e o ovam o?

- Dugačka p r iča - o s m e h n u se LesljU

53 Ponv We$t - Borilačke veštine 11

- Imamo možda svega još nekoliko minula. Nađite nešto odeće za vas i obuj- te neke čvršće cipele. 1 ponesite hrane. Brzo!

- Vodiš nas tam o . . . - devojka pokaza prem a mračnoj džungli.

- Znaš neko bolje skrovište? Požuri, prokletstvo!

- Zašto ne bismo pobegli jah tom? - tvrdoglavo produži ona. - Nas troje možemo u p rav lja t i . . .

Hoćeš li učiniti ono što kažem iline?

Devojka je oklcvala, bacivši pogled p rem a Kulvertonu kao da traži pod- ršku.

Lesli si e /e ramenima. S dugim no žem u rukama, okrete se i mirnim ko rakom pode prem a deblu p rebačenom do obale.

- D žoi . . . možemo li sami upravljati brodom? -- tiho upita Bes.

- Možemo . . . ako uspem o da ga do voljno brzo oslobodimo iz ovog spleta- gorko reče Kulverton koji je izuzetno brzo p rocenio situaciju. - Čovek je u pravu, Bes . . . za to nem am o dovoljno vremena.

-M is te r! uzviknu devojka. ■ Hej!Lesli zaslade, već na obali.- Poći ćem o sa vama. Odmah dolazi

mo . . .Lesli klimnu glavom i oni nestadoše

pod palubom, oprezno zaobilazeći m rtva tela i lokve krvi na čistim daskama. Ninđa se pomel i još nekoliko koraka u džunglu i spusti na zemlju da osluš- ne. Čulo sluha nije m u govorilo ništa, ali u njega se više nije sm eo pouzdati. Ovi ljudi već su mu pokazali da umeju da budu veoma tihi kada to žele, naročito u džungli u kojoj su odrasli.

Sa odobravanjem je k limnuo glavom kada je ugledao Bes kako hita preko palube. Ta devojka je iz časa u

čas potvrđivala utisak stečen samo na osnovu posmatranja: um ela je b r /o da misli i brzo da deluje. Na sebi je već imala fa rmerke, majicu i jaknu od dži- nsa, a kosa joj je bila uvezana Irakom kako ne bi zakačivala za granje. Čizme sa kratkim sa ram a d o p u n javale su njenu odeću, uz laku sportsku torbu koju je zakopčavala u hodu.

Bila sam brza? - upita sa osme- hom. Oči su joj pažljivo proučavale svaku crtu Lcslijcvog lica.

Neverovatno složi se Lesli. -G d e je Kulverton?

Mislim da još p re tura p<j frižideru, svakako ne može da se odluči koji de- likales da ponese u džunglu prezrivo reče Bes. - O tkud znaš njegovo ime?

- Nije važno.- I dalje zagonetan, a?- Da. Slušaj, najdalje za m in u t -d v a

m oram o se uklonit i odavde.- S t a r i m ajm un će poslali pojača

nje?- Svakako.- Hoćeš tla odem po Kulverlona?- Ne . . . ako stigne za minut, idemo

zajedno. Ako ne . . . - on slože ra m e n i ma. Moraće da se snađe sam.

- On? Ne bi uspeo da pređo ni deset jardi u ovoj džungli!

A ti?- Snaći ću se.On se prvi put osm ehnu i Bes izne

nadi nagla p ro m en a na njegovom licu. Na trenu tak je delovalo mlado i sveže, ni traga onom tvrdom izrazu čoveka koji je samo nekoliko trenu taka ranije hladnokrvno ubijao. I protiv njene volje, oči joj skliznuše niz mišićavo telo.

- Mogli smo i tebi poneti nešto o d e će . . .

- Nije potrebno.- A ovo?Prstom je blago dotakla kožu kraj

Pony West - Borilačke vešline II 54

duboke rasekotine na grudima.- T o sam učinio, n am ern o - slože

Lesii ram enim a. - Trebalo je da pomisle kako sam ne iskusan u džungli.

- A nisi?- Nisam. Najzad . . .Poslednja reč odnosila se na Kulver-

lona koji so batrgao po palubi pod tere tom č'itave vreće stvari. Na sebi je imao kratke panta lone, košulju i tropski šešir.

- Gospode bože - zakikota se Bes. - Pogledaj m u sam o cipele!

Na Kulvertonovim bosim nogama bile su a p su rd n e lakovane cipele sa šiljastim vrhovima koje bi svakako bile na svom mostu ako bi so iznad n jih nalazile nogavice smokinga. Očigledno, Kulverton je dohvatio prvo što m u je došlo pod ruku, ako je uopšte imao neku pogodniju obuću.

S t a je to? - upita Lesli pokazujući na vreću kada so Kulverton nekako dokoprca preko debla.

- Konzervo. Zašto?- To ćeš sam nositi?-- No . . . mislio sam da t i . . .- Nisi d o b ro mislio. Po trebne su mi

s lobodne ruko ako do nečega dođe. Baci to.

Sta ćem o jesti? - pobuni se Kulverton.

Jednim pokre tom , Lesli mu stiže vreću s r am en a i zavitla je u vodu. Potonula je kao kamen.

- Id e m o !Bes bez reći pohita za Leslijem kuji

se nije ok ren u o da proveri da li su po- slušali njegovu zapovest. Kulverton se nekoliku t renu taka dvoumio, a onda nesp re tno po trča za njima.

- Tiše! • dobaci Lesli p reko ramena.- Ču ješ se na čitavu milju. Pazi gde sta- ješ! >

- Misliš li da idemo u d o b ro m prav

cu - zadah ta Bes nekoliko m inu ta kasnije, već u m o rn a od probijanja kroz gusti splet džungle. - Okean nam je nep res tano na desnoj s t r a n i . . .

- Tako i t r eb a da b u d e . . . po ton i će so najpro po trud it i da nam zatvori put u unutrašn jos t ostrva. Ovaj rt ostaviće na kraju, znaju da sa njega nem am o kuda da pobegnem o.

- A takav p u t . . . postoji?- Postoji.Bes klimnu glavom, prepušta jući

svoju sud b in u u ruke log snažnog i sa- rnouvefenog čoveka. Sa divljenjem je posm atra la kako njegove bose noge b ešu m n o pronalaze najpogodniji pu t kroz. džunglu.

- Hej! - ču se za njima Kulvertonovglas prigušen um orom. - Stanite m a l o ___ne mogu više . . .

- Još malo - ohrabri ga Lesli ne za- stajući. - Uskoro ćem o moći da se o d m orim o . . .

Sada su se nalazili negdc oko po lo vine dužine malog r ta i Lesli procen t ' da mogu krenuti popreko, na d ru g u stranu. Pokre tom ruke zaustavio je Bes i Kulvertona, koji su u m o rn o klonuli na tlo. a on sam produžio je neko-l liko koraka d a pogledom ispita su p ro tnu obalo.

Upravo onako kako je mislio. Poteraj svakako još nije imala v rem en a da za-i tvori izlaz i na ovoj strani. Za to je svakako posto jao jak razlog; tajanstveni! s tarac ne s ine dozvoliti svojim l judima da se suviše razvuku po džungli, sves-l tari da će svaki od njih brzo i nečujno! pasti pod ru k o m belog ninđe. Morali! su ići u većirrt grupama, pokrivajući lako manji p ros to r nego štu je bilo po-; t robno . . .

Bes um orn im pokre tom zbaci sa sebe jaknu. Tanka majica, p o tp u n o natopljena znojem, postala je gotova

55 Pony West - Borilačke vestirte 11

providna.Les I i zaslade nad njima. Pogled mu

je neskriverio počivao na devojčinim g rud im a i ona mu se osm ehnu . Ta mala m eđuigra nije p rom akla Kulver- lonu. Pognuo je glavu i nešto pr igušeno opsovao.

- Ne - ošt 10 reče Lesli kad Kulverto- nova d rh tava ruka posegnu za c igaretam a u džepu košulje.

-Z aš lo , do đavola?- Miris duvana osetiće se daleko,

vetrić d uva sa okeana. A možeš se kladiti da ovi ljudi ovde veoma d ob ro znaju kako džungla t reba da miriše.

Kulverton lrknu.Miris duvana u ovoj smrdljivoj šu-

metini? zaeereka se. - Hajde, čoveče, ostavi se bajki!

■ Poslušaj ga, Džoi - liho reče Bes. - On zna šta g o v o r i . . .

A i šta radi! - siktao je Kulverton.- Misliš da ne vidim kako te gleda?

Devojka sleže ramenima. Lesli se prezrivo osmehivao.

- Idemo dalje -- reče.Bes bez oklevanja uslade.-S a č e k a j t e ovde - liho progovori

Lesli nekoliko m inula kasnije. Bez šum a je nestao u džungli i izgubio im se iz vida. Kulverton se zbunjeno osvrte oko sebe.

- Nema valjda namet u da nas oslavi ovde?

- Mogao nas je išlo tako ostavili i na jahli - nasineši se Bes. - Ne bi nas vukao čak dovde . . .

- Možda je u dogovoru sa ovim t ipovima ovde - nesigurno reče Kulverton. - Izđaće nas da bi spasao svoju kožu . . .

■ Ne lupaj, Džoi - um o rn o reče d e vojka. -- A ona petorica na jahti? K o je njih ubio?

Kulverton je grizao usne buljeći u

džunglu. Ruka m u nesvesno skliznu u duboki džep pan ta lona iz kojeg se pojavi uska flaša sa viskijem.

- T o nisi zaboravio, a? - prezrivo reče Bes. - Mnogo bi pam etn ije bilo da si poneo onu tvoju igračku od re volvera, znaš.

On se nem o ćn o zagleda u nju, sa upola o tvorenim ustima.

- Ni na pam et mi nije palo - p r iznaj e skrušeno.

- Zato m eni jeste ~ o sm ehnu se d e vojka. Pokazivala je na džep svoje ja k ne istegnut od nekog teškog p rć đ m e la.

-• Da li je pun? ■ plašljivo upita Kul- verlon brišući usta i sa žaljenjem vraćajući upola ispražnjenu flašu u džep.

- Ti zaista znaš sve o svom oružju - isceri se Bes. - Pun je, ne brini. Prove- rila sam pre nego šio sam ga uzela. Jed ino nisam uspela da nađ em još m u n icije.

- 1 nem a je više. Sm atrao sam da mi neće bili p o treb n a . . .

- D obro si sm atrao , nem a šta . . .• Tiše! - prosikta Lesli koji im se ne

čujno približio. ~ Opet ste se suviše razgalamili!

• Šta je to? - | rže se Kulverton. U Leslijevim ru k am a nalazio se dug p red m e t neobičnog oblika. - Mač?

-T ač n o , Idem o dalje. Mislim da ćem o se bez p rob lem a izvući sa rta . . .

it >V -.V

Čak i snažno telo Tabasko P ila jedva jo izdržalo taj čas h oda kroz. guslu džu nglu i zato je sa mešavinom čuđenja i divlje.,ja posm a lrao Sum iko koja je naizgled bez n apora koračala ispred njega. »Ta devojka je zaista pravo blago«, mislio je. »Lesli je uvek znao šta radi«.


Sa olakšanjem je o d ah n u o kada je shvatio da se konačno bliže kraju napornog hodanja. Svetliji p ros to r pred njim odavao je oveću čistinu, načinjenu verovatno ljudskom rukom, a i d r veće se proredilo.

Dodir ruke na ram en u ga zaustavi i on se radoznalo osvrte oko sebe. Ali, ako je očekivao naselje sa bilo kakvim građevinama, o nda se m orao razočarati. Obična šum ska čistina, obrasla gustom travom u kojoj su se jedva na- zirali utabani puteljci koji su se ukrštali pod najneobićnijim uglovima. Čak i ovde sunce nije sijalo punom snagom; nad njima se nadnosila re tka mreža od ispreple tanih lijana obraslih gustim lišćem puzavica.

»Kao maskirna mreža«, sa divljenjem pomisli Pit. »Ovi ljudi ovde znaju da bi ih neko mogao primetit i čak i iz vazduha, iako i avioni ovuda verovatno veoma re tku nailaze«.

Čuvar ga nimalo nežno gurnu i on poslušno pođe /.a Sumiko jednom od stazica koje su vodile na desnu stranu čistine.

Zbun pred njima otvorio se bukvalno na dodir ruke i Pit iznenađeno zaslade. Sumiko je već oprezno silazila u tamni otvor pred sobom; Pit pokuša da se osvrne, ali ga stražar bočnu vrhom noža. Pod nogama je osetio stepe- nike prekrivene prućem , a iznenada je ponovo postalo mračno. Čovek koji je išao iza njega zatvorio je zbunjeni o t vor koji je ostao za njima.

»Samo njih dvojica«, pomisli Pit. »A Sumiko se nalazi između jednog od njih i mene. Da mi ruke nisu vezane, m o ž d a ...«

Pit je bio siguran da će jednog čuvara moći da savlada čak i vezanim ru k a ma, ali je tu ideju odm ah odbacio. Pre svega, nalazili su se bukvalno usred

naselja i jedan jedini krik verovatno bi odm ah doveo pomoć.

A tu je bila i Sumiko . . .»Ne«, reče odlučni Pit sebi. »Njen ži

vot ne srnem stavljati na kocku, p rokletstvo. Les bi me živog odrao ako bi se njoj nešto dogodilo ...«

Hodnik kojim su išli naglo se proširio u podzem nu galeriju čiji su zidovi od zemlje bili obloženi grubim asura- ma, isto kao i pod. Ovde je bilo već mnogo sveli ¡je, zahvaljujući uskim prorez ima ispod niske tavanice kroz koje je prodiralo svetio dana, obojeno blagom zelenom bojom od lišća i grana kojim su ti otvori bili skriveni na površini zemlje.

Na suprotnoj st rani galerije, prekr- š tenih nogu, sedeo je postariji čovek u dugoj beloj haljini, ukrašenoj zanimlj ivim vezom nalik neobičnim slovima. Pored njega, kao počasna straža, stajala su dva naga mladića sa već poznatim noževima u rukama.

Crte lica čoveka koji je sedeo jasno su govorile o njegovom poreklu. Čak i da nije bilo toga, Pit bi naslutio ko je pred njim. Ruke čoveka nem arno su počivale oslonjene na d ršku pravog samurajskog ka lana u bogato ukrašenim koricama.

Teški očni kapci se podigoše i Japanac oštrim pogledom osmotri zarobljenike. Pita je pogledao bezizrazno, ali mu se na licu ukaza čuđenje kada je pažljivije ispitao lice Sumiko. -Progovorio je dubokim grlenim glasom i Pilj klimnu glavom.

Da, taj je jezik poznavao, ako ga već nije razmneo. Koliko je pu ta samo ćud Leslija i Sum iko da razgovaraju njime . . .

Devojka je odgovorila tihim, jasnim glasom, s poštovanjem, oborenog p a gleda.

57 Ponv W est- Borilačke tvšline II

Razgovor je trajao dugo, sve dok Pit nestrplj ivo nije počeo d a se p rem eš ta s noge na nogu. Prokletstvo, Japanci su civilizovan narod, zar ovaj tip ovde nije čuo da zarobljenicima t reb a dati h rane i vode?

Nerazumljive japanske reći i dalje su sporo, gotovo ceremonijalno , tekle oko njega tihim žu borom, tako da su oči počelo da m u se sklapaju. Trgao se tek kada je Japanac podigao glas da izda neko naređenje.

Jedan od ljudi koji su ih doprati l i pohita natrag. Vratio se nekoliko trenu taka kasnije sa drug im čovekoni koji se s poštovanjem pokloni.

Glas Japanca postajao je sve glasniji u paroksizm u besa i Pit d u b o k o uzdahnu , sp rem an ria sve. Provala besa, međutim, nije imala veze sa njim, bila je nam enjena čoveku koji je ušao i sada sk rušeno stajao ponizno klimajući glavom na svaku g ru b u reč.

Dugi govor bio je završen odlučnim pokre tom ruke. U podzem noj p ros to riji iznenada zavlada tišina.

Tišma p u n a napetosti. Kao da su svi očekivali da se dogodi nešto s trašno .

Pjft se nelagodno osvrte oko sebe i pade mu u oči da je lice Sum iko neobično bledo.

»Prokletstvo! Ako je ovaj maturi j a rac nared io da nas pobiju, o nda će do- ži'veti još poneko iznenađenje«, pom isli Pit. »Ruke mi jesu vezane, ali još uvek im mogu pokazati trik ili dva. U svakom slučaju, neću jeftinu prodati svoju kožu, ne, gospodine moj!«

Odluka, m eđutim , nije bi la u njegovim rukama, već u ru k a m a ostrvljani- na na koga se sručio gnev Japanca. Čo- vek se najpre d u b o k o poklonio, a onda čvrsto stegao obenla ruk a m a d r šku dugog noža. Pit se trže.

Vrh noža bio je u peren čoveku lač- no u srce.

Pokret je bio brz i tačan i duga oštrica b ešu m n o skliznu u telo. Covek je pao kao posečeno deb lo . . .

Dva mladića, s tarčeva telesna s tra ža, pr iđoše laganim, ceremonija ln im korakom i s poštovanjem podigoše m rtvo telo na ruke. Šum njihovih koraka brzo se izgubio u hodniku iza Pi- lovih leđa.

Ponovo nekoliko nerazumljivih reći, sada čak i za Sumiko, ali su po kreti bili jasni: zarobljenike je t rebalo izvesti.

Pit se o k ren u o na sam om ¡/.lazu. Lice Japanca i dalje je bilo bcziz.raz.no, prsti sklopljeni na d r ic i kalana. Pogled je bio uprt u pod nekoliko stopa ispred njega.

Odaja u koju su ih gurnuli ne n a ro čito g ru b o bila je uska i mračna, j e r je jed ina svctlost d op ira la iz s labo osvet- Ijcnog hodn ika ispred otvora koji je predstavljao ulaz. Njihovi stražari po- staviše se uz supro tn i zid, licem p rem a njima. •

Pit se u m o rn o spusti na pod, masirajući ruke ukočene od čvrstih veza.

Mogli su bar da nas odvežu - pro- g unđa prateći pogledom ima li kakve reakcije na licima slražara. No njihova lica su bila u senci i nije im mogao p ročitali izraz. Bilo kako bilo, razgovor zarobljenika očigledno je bio dozvoljen, jer nijedan od njih se nije ni pom erio sa svog mesta.

Sum iko je sela kraj njega prekrš tenih nogu. Oči su joj bile og rom ne i tamne, ispunjene s trahom. Cutala je.

-Š la ti je, devojčice?- Bojim se . . .- Ne brini, ja sam uz tebe -o s m e h n u

se Pit, svestan i sam da je to slaba ute- ha.

Ponv Wesl~ Borilačke vešline II

Ona o d m ah n u glavom. Bojim se za Leslija . . . on no zna kakvi su protiv Ilici p red njim . . .

- A zar m ora .da /na? Misliš li da na ovom prokletom ostrvu može biti p r o tivnika dostojnih njega?

- Da . . .Pit se naježi. Prokletstvo, Suiniko je

ipak bolje od njega poznavala Japan. I Japance. Ako je smatrali! tla za Leslija zaista postoji opasnost, o nda je ta opasnost bila stvarna .. a to je i njihove izglede da se izv uku iz ove jame činilo sve slabijim i slabijim.

Sum iko . .. si a se dogodilo lamo? Zašto se onaj m omak ubio?

Zbog n a s . . .- Zbog nas?

Da. On je p redvodio ljude koji su napali »Ncnsi < i dozvolio nam da u m ak n e m o neprim ećen i s.i broda. Zaslužio ja kaznu ..

Pit se strese.Proklets tvo . . . bilo je stvarno je/i

vo. Ćovck ko|i m irno zariva sam sebi nož u grudi, čak i ne pokušavajući da se opravda.

Pa da. k r iv je. zar no?-P o sam ura jskom kodeksu, vero-

va tno tla. Izvini, zaboravio sam da si i t> gol ovo Japanka. Tebi ju sve ono izgledalo norm alnu, zar ne?

Jeste. Tebi nije?- Nije, do đavola. Ali, ostavimo se

sada toga. Si a to je maturi pitao?Sum iko je nekoliko t renu taka ćula-

la, kao da pokušava da se seli svake reći razgovora.

- Pitao je . . . pitao je ko sm o i kako sm o stigli na ostrvo . . . da li se još neko spasao sa broda . ..

Si a si nm rekla?Istinu . . .

- Šta?Sum iko je ćutala. Nijedna c rta na

58

njenom licu se nije pomerila.~ Rekla si m u i za Leslija?- Da. Njemu se ne može lagati, Pile.

O dm ah bi p rozreo .. .- Đavola!O n a podiže pogled p rem a njemu i

on tek lada shvati da joj se niz bledo lice slivaju k ru p n e suzo.

- Tako je, Pile . . . ti nisi shvatio?- Šta, do đavola? Nisi m orala da po-

minješ Leslija! On nam je jedina šansa da se izvučemo odavde, a oni će sada bili sp rem ni da ga dočekaju!

Pile . . . da li si ikada pokušao da slažeš Leslija?

Ja? Nikada . , . zašto?No bi li uspelo, za i ne?No o d m ah n u Pil glavom. - Mis

lim da ne . . . čekaj, kakve to veze sad ima?

Zalo što je I .osli . . .Š iroko lice Tabasko Pita se smrači i

on čvrsto steže moćno vilice.Misliš da je i ■ ■Jeste, Pite p ro šap ta đcvojka sla

bašnim glasom. I onaj s tarac j e . . . n inđa , . .

Lesli Elđriđž je u zn em iren o o sm a trao džunglu oko sebe. Ne, nije se m ogao prevariti . Na ovom mostu je o s ta vio Suiniko i P i t a . . .

Sam o .. . njih sada tu nije bilo . . .Odmor! - d o b a c i kra tko Bcs i Rul-

ver tonu koji se o d m ah srućiše na zem lju. kii lverton je d a h ta o od iscrpljenosti, ali mu to nije .smetalo da odm ah posegne za flašom iz džepa.

Prignuvsi se nisko nad tlo. Lesli jo oštr im pogledom ispitivao 'tragove u n avi. Da, onde 'je ležao Pit, lu Suiniko. Potoni je sedela , p rek rš le rnh nogu.

Ali lamo, nešto dalje, pao je još ie-


dan čovek. Tragova bosih nogu bilo jc p re v iš e . . . nemoguće da su ri j i!) dvoje bili toliko nervozni da su besciljno še tali u k r u g . . .

Postojao je samo jedan moguć odgovor: neko ih je otrkio i iznenadio.

Još jednom je Lesli pretražio okolinu, praćen radoznalim pogledima dvoje Amerikanaca. O dahnuo je: nigde nije bilo tragova krvi, što je značilo da su njih dvoje verovalno još živi. iako zarobljenici.

Hej. ortak, nešto si izgubio? p ro muklim glasom se jav i Kulverion koga ir pire brze.) hvatalo. Treba li pomoć?

Lesli nije odgovorio, a Kulverion se pijano zaci.-trka. Bes ga /ab r in u to po gleda. Njihovi izgledi da se izvuku. uz Kul veri ona, bili su minimalni. Bez nje g a . . . Pogledom je potražila Leslijeve oči i podigla obrve. Ori se mirno os- mehnuo.

Kuda ccš? prom uklo upila Kul- verton kada se ona. nekoliko t renu taka kasnije podiže.

Ši*i le briga?Nestala je i/a žbunja, praćena pija

nim Kulvortonovim srnehom.Zbog m ene nije trebalo da se skla

njaš, mala? - vikao je. A ni našem prijatelju rie bi nisla smeta lo . ..

Lesli ga preseće pre/.rh im pogledom i kulver ion ueula, iako su mu se mršava ramena i dalje tresla od u /d r žanog smeha.

Pr »kletstvo!Širokog osrneha nestade sa Kulver-

lonovog lica. Ra/rogaćenim očima b u ljio je u m esto gde se sam o trenutak ranije nalazio taj visoki stranac. Nemoguće! Kao da je u zemlju propao!

Njegov pijani mozak radio je neuobičajeno brzo. Ako se laj tip izgubio, onda je to moglo značili sam o jedno. On i Bes će . . .

Nesigurno se uspravio, gotovo se spo takavš io jaknu koju je devojka n e m arno bacila na tle. Oci mu zasvetleše i on kroz zube procedi g rubu psovku . . .

Bes je stajala uz jed n o drvo u brižl jivo prošlu diranoj pozi, nastojeći da is- takne pune grudi ispod vlažne majice.

- Zašto si me zvala? - u h o up ila Lesli zastavši pred njom.

- A koji bi razlog želeo da čuješ? zavodljivo se nasrneši ona.

Pravi.Njeno lice se uozbilji. Uostalom, i

bilo je na jvažni je izvuci se iz ovog pak la. Posle toga biće dovoljno vremena za log krupnog čoveka zanimljivog i opasnog lica.

Imaš li neku ideju kako da se izvučemo sa ost rva?

Aha.•Sa njim? ona pokaza glavom u

pravcu mosta na kojem se nalazio Kul- v ei ton.

- I sa njim na lesli jevim usnam a zaigra lak osrneh. • Zašlo? l i bi ga radije ostavila?

Pa. kada bih morala da biram između njega i tebe . . . On će nam samo smela I i. znaš.

Znani. Si a će se dogodili ako .shvatim da mi i ti smetaš?

Ona se trže, pitajući se da li govori ozbiljno.

- Zaista, šla će se dogoditi? Ostavio bi me?

Da.Ona obori pogled. Nimalo nije sum

njala da joj je rekao istinu. Kada je ponovo podigla glavu, na Leslijevim usnama je lebdeo osmeh.

Ali ću se ipak potruditi d a te izvučem odavde ~ reče. - To je ono što si želeki, zar ne?

- Za sada.

Ponv Wesl - Borilačke vešthie / / 60

- A posle?- Posle . .. želela bih mnogo loga. I

tebe, između ostalog.- U ledu - osrnehnu se on. Ako

b ude nekog posle . . .- A on?- Rekao sam ti . . . pokusaeu i njega

d a izvučem, ako b u d e m mogao. Biće teško, međutim , je r on ne želi da se prilagodi prilikama. Džungla je o p a s na, devojko .. .

- Zovem se Bes.- Z n a m . Bes Raj I i. Iz. San Franeiska

si, imaš dvadeset četiri godine. Zanimanje , . . bolje tla ne pomnijemu, zar ne?

- Oho! - ona ga začuđeno pogleda. Vi izgleda, sve znate o meni, gospodine?

~ Gotovo sve - potvrdi on glavom. Sem još nekih detalja . . . ali za to ima vremena.

A ti?- Šla ja?- Ko si, o tkuda ovđe . . . ili možda i

tvoje zanimanje ne t reb a pomin.jati?- Ne, ne t reba . . . ali nisam policajac

ako si se toga plašila.Leslijev oštri sluh već nekoliko t re

nutaka pratio je šum iza njega u džu ngli, ali nije bio uznemiren . Tako t ra pavo kroz rastinjc se mogao kretali sam o Kulverton, gornjem ljubom orom podgre janom viskijem . . .

-A ha! - p rom uk lo se javi ovaj iza njega. - Uhvatio sam vas, ptičice! Bes, vuci se ovamo!

- Idi do đavola, Džoi! hladno reče ona. - Opet praviš buda lu od sebe!

Može biti - cerio se on - ali od ovog trenu tka ja ovde komanđujem!

- Baci to! - o sm ehnu se tesli . - Pucanj će ovamo privući čitavu gomilu naših prijatelja. Sem toga, ne bi li ni uspelo da me ubiješ, ako si to imao na

u mu.- Misliš da ne bih? Baš m e svrbe p r

sti da pokušam - m um lao je pijano Kulverton. - Video sam šta si učinio na j a h t i . . . ali je ovo d ru g a priča. Ja nisam divljak sa nožem u ruci . . . ovo je revolver, prijatelju moj, revolver!

Oružje li ne pristaje, Kulvertone -- o sm eh n u se Lesli. Bolje je da se v ratiš svom viskiju. Uostalom, vreme je da krenemo!

-T a č n o , ali sada idem o natrag, do »Alohe«. Dok mi je ovo u ruci, nijedan divljak neće smeti da priđe. Olploviće- mo odavde, kao na k rs ta ren ju . . .

Ne budali, Džoi u m o rn o reče Bes. - Imaš izgleda da uspeš koliko i san ta leda u paklu!

Videćemo! ~ isceri se on. - Pokret!- naredi strožim glasom, pokazujući revolverom pravac. Idem o natrag!

Lesli rezignirano sleže ram en im a i krete u označenom pravcu. Devojka ga je zbun jeno posm atra la. Da li je m o guće da se on uplašio Kulvertonovog revolvera?

Kulvertonu zaista nije pristajalo oružje. Prvo i prvo, dopust io je Lesliju da m u priđe na svega dva koraka, što je bilo preblizu čak i za ćoveka daleko manje opasnog od ninđe. Drugo, zaboravio je da i noge mogu bili veoma upotrebljivo oružje.

Ako je to ikada i znao . . .Udarac je bio tako brz d a ga Kulver

ton nije ni video, j e r je Lesli ž e leod a ga spreči da m akar i slučajno pritisne okidač. Revolver odlete visoko u vazduh, a Kulverton bolno kl iknu, još uvek ne shvatajući šta g a j e pogodilo.

1 ne gledajući u njega, Lesli produži nekoliko koraka do jednog d rve ta ispod koga iz grmlja izvuče mali crn i za- motuljak i zabaci ga na rame.

• Idemo! - reče kratko. - Ali na ovu

6) Pony West - Borilačke veštine 11

si r a n u . . .Opuštenih ramena, trljajući bolnu

ruku, Kulverton poslušno pođe za njim. Gledajući u Leslijeva leđa, Bes sa zemlje' hitro podiže revolver koji joj je pao pred noge i gurnu ga za pojas farmerki . . .

»Možda je i meni po treban još poneki adu t u ruci«, pomisli hitajući da pr istigne dvojicu m u š k a ra c a . . .

Lesli je brzo odustao od pokušaja da prati trag ljudi koji su odveli Surniko i Pita i lako d ođe do njihovog skrovišla. Pre svega, to bi m u oduzelo suviše vremena, a v rem ena nije bilo dovoljno . . .

Oslrvljani su znali da se negde pod pokrovom džungle nalazi jedan ninđa. Nije bilo teško povezati ga sa dvoje zarobljenika.

Zamisao se nametala sama: iskoristili zarobljenike kao mamac, Ali to neće biti jedini plan, j e r su morali p retpostavili da n inđa neće uleleti u lako providnu zamku.

Problem nije bio jednostavan: d ok u čiti šla misli protivnik o kojem se veoma malo zna i lu je čak i Lesli bio nemoćan. Da bi stvar bila gora, bio je op terećen sa dvoje ljudi nesposobnih da se sami snađu u džungli.

Filozofski je slegao ramenima, jer je odluka konačno bila donela. Bez obzira što nije imao vremena, m orao se č e kati zalazak sunca. Noć će n jemu samom ipak bili veći prijatelj i saveznik od velike grupe koja bude tragala ztt njim po džungli. Lesli je, međutim, sum njao da će se protivnici odlučiti na takvo nešto: suviše su znali o džungli da bi rasipali snage u poduhva tu sa tako mak) izgleda na uspeh.

Ne, oni će ga čekali na jed no m od

kritičnih mesta: kraj jah te ili na m estu gde se nalaze Sumiko i Pit.

Ipak, nije se smela p o tp u n o isključiti m ogućnost pojedinih tragača ili malih g ru p a koji možda upravo u ovom tren u tk u pročešljavaju džunglu. Sve do zalaska sunea bilo im je po treb no s igurno skrovište.

Lesli zastade đa osm otri džunglu ispred sebe. Bes, dahćući, pade na kolona po red njega. Kulverton je stajao nešto dalje, već po tp u n o istrežnjen.

- Uzmi ovu torbu od nje - tiho reče Lesli. - T rebalo je ranije i sam toga da se seliš . . .

Kulverton se li že, ali Leslijev pogled nije d opuštao pogovor. Klimnuvši glavom, on prihvati torbu koju je Bes zbacila sa ramena.

- Kuda idemo? - tiho upita ona, gledajući u Leslija.

- T r a ž im m esto gde ćem o sačekati noć - odgovori on.

- Zar ovde sva mesta nisu ista -• j e t ko se javi Kulverton. Džungla, d žu ngla i sam o d ž u n g la . . . kao da je jedan deo džungle drukčiji od drugog!

--■ Ubeđen sam đa naši prijatelji veoma do b ro razlikuju jedan deo džungle od drugog nasmeši se Lesli. - Uostalom, niko te ne lera . .. ako misliš da ćeli ovde biti bolje nego na mestu koje ja izaberem, o nda ostani.

- Je li? A ti za to vrcme da uživaš sa mojom ženskom, a?

■ Ako mi baš bude do toga - umeša se Bes ućiniću to bio li lu ili ne, znaš!

Kulverton zausti da izrekne nešto gadno, ali ga umiri Leslijev preteći pogled. Ostao je u mestu, gunđajući kroz zube, ali veoma hilro pođe za njima kada je Lesli ponove ..ao znak za polazak.

Sledeći čas hoda prošao je u gotovo potpunoj tišini, jer su i Bes i Kulverton

Paiiv Ut’N/ liorilm k;e i’t’S//ne / / 62

bili suvise iscrpljeni da bi ini bilo cio ra/govora. \ cei cico tog v rem ena p ro veli su gacajuci 11/ bislri potok koji je vijugao ispod nagnutih grana i pružao neš to povoljniji pm /a pcsaccnjc upi kos klizav im slenama.

l.csli i /nenada /as ladc.Oslanilc lu rccc li lio Idem da

pogledam nesto .. ,Sla? I r /e se* Bes, ali ic l.csli vcc

sk l i /m io krt»/ zeleni zastoi i izgubio joj se i /v ida. k u lver ton u m o rn o sede na jednu slenu, s gađenjem razgledajući svoje e legantne lakovane cipele pune vode i peska i/ korita potoka.

Lcsli se vratio pe tnaes tak m inuta kasnije, isto o n ak o nečujno kao .sio je i ot išao.

Ovde ćem o se sklonili poka /ao je rukom p rem a zapadu. I u je jedna vc lika s tena kojoj je teško prici.

Njih dvoje su u m o in o krenuli za njim, nenaviknuti na lolikc napore. Bes je ugledala s lenu lek kada se go tovo sudarila sa belicasiim zidom p re krivenim gustim raslinjem, l.csli se već kao mačka verao uz obližnje drvo. sa kojeg je lako skočio na s lenu i na gnuo se. pružajući ruku.

Hajde! rccc. Daj mi ruku.Izvukao ili je oboje na kamenitu ža

ra van nekih dvadesetak s topa u pre- cniku: ni/i kraj zarav ni nalazio se na jmanjc deset stopa iznad potoka koji je obilazio slenu. dok se v isi uzdizao iz nad krošnji drveća.

Sunce je jos tivck nem ilosrdno pek lo, ali cc uskoro zaci /a planinski v rli ost rv a. Veće se bli/ilo . .

Bes se u m o rn o ispruži po slon i. b r i šući d lanom /no j koji joj se slivao niz lice.

Dala bih sve na svetu da mogu da se o kupam proštenja .

Sam o izvoli! iscci i se kulver ton .

Polok je blizu . . .Kupanje može da sačeka - mirto o

reče Lcsli. - Važnije je da sada nešlo po jedem o i malo se okrep im o.

St a ceiiH) jesti p ro g u n đ a Kulv e r lon kad si me n a te rao da bacim h r a nu.'

Bes se p rom uk lo iiasmeja.Volela bih d a vidim kako bi došao

dovele >a onom vrećom na leđima! Otvori tu torbu, naći ćeš ncslo za jelo, ne brini.

Kulverton je n e sp re tn o petl jao po torbi, vadeći jednu po jednu stvar.

Konzerve i dvopek! u zdahnu na kraju razočarano. Prokletstvo!

Lcsli i Bes jeli su brzo, bez reći, ne obraća juć i pažnju na Kulvcrtona koji je tiho psovao, očig ledno suv iše u m o ran da bi jeo. Ipak, glad je na kraju pre- ov ladala i bogati naslednik u s rdn o se prihvati konzervirane tunjevine, očistivši za kra tko vreme oveću konzervu uz pomoć dvopeka.

Ovo je bilo d o b io uzdahnu Bes na kiaju, oblizujući ininc usne. Ali zato lek sada osecam koliko sam u m o rn a . . S ine ino li da spavamo?

Zašto da ne? sleže Lcsli ra m e n i ma Ja cu čuvali stražu.

Nisi um oran?Sada n em am v rem ena za umor.

Bes se nasmesi, iako nije bila s igurna d a j e shvatila njegov odgovor. Sab ijen u klupce. Kulverton je b u čn o dis^io nekoliko koraka dalje; zaspao ječ im je završio s jelom.

Sive oci devojke s pažnjom su p ra t i le svaki pokri*t na Lcslijcvom licu. On joj se nasmesi.

Želiš neslo?Zašto mi ne dozvoljavaš da se oku*

|iam *

Ko li b rani da se okupaš? - iznenadi se Lcsli. Bilo je važnije da najprc

Poj/\ llcM HoiïUu'ki' w’siim II

obnovim o ulrosenu energiju, icr ne /.itamo kada co nam p o m n o bili po i t v b n a .

Bos jo veo prodirala po torbi s a odu sovljenim i / ra /o m na licu.

• Gle, si igla si da ponescs i sapun! osm ohnu sc Lesli Devojka koja misli na sve. Prava retkost!

Ideš sa mnom?Svakako. I meni nece škodili ku

p a n je . . . pod usiovom da taj sapun nema prejak miris.

Ne. Najobičniji sapun. Ali . . . /bog čega?

Mo/.e se dogodili da još ove noći m oram da sc oslonim na ćulo mirisa objasni Lcsli. A lo mi nece poći /a ru kom ako mirisom kao Irancuska javna kuca, /nas!

Bes se nasmeja.Najgore šio (i se moglo desili bilo

je da mirišeš kao američka jav na kuca. I lajdcmo!

Njih dvoje lako su skli/nuli ni/ d e b lo i našli se na obali potoka. Bes jo još u hodu i.vukla majicu, a žalim i lar- merko, zaklanjajući svojim lolom mali revolver.

Trenutak kasnije stajali su nagi u vodi do kolonu, prskajući se kao dooa.

M oramo ipak bili lisi upo /or i jo I osli sa osmohom. No bi bilo dobro da p robud im o uaseg uspavanog lopo- lana.

Bes io ouiala. gledajući ga pravo u oci. Kukama punim sapunico lagai * jo prešla preko njegovih širokih grudi.

Boli li te? upitala jo tiho.\o .

Priv i la se cv i s t o u / moga i on je ste/o svojim čeličnim rukama.

C ini mi so da si hiela da sc okupaš.'p ro g o v o ri k ad a m i im so usne k o n a č

nu razd vo jilo .Do đavola i kupamo šapnu Bos.

Sam si rekao da je najv a/.nije da obuo v mio u trošenu energiju, / n a s h li neki bolji način /a lo?

lab ask o Pil je nerv o /n o se tkao p« uskoj ćeliji sa grubim zidovima od /cinije, pokrećući rinkc koje su konac no bile oslobođene od voza.

Nisu so m orah m t rud ilo oko ov ak vog ručka gunđao ic sebi pod nos. kao da hrano kanal inče! Pirinac. p o vrće . . . nigđe cak ni da /am ir isc m eso1 A Sumiko ivrdi da io lo cak obilan o b rok! Nasava dcvojka.

Tabasko Pit ic guovom na svojo i.uii n icale prikrivao daleko gore osecaivc koje ga jo sve vise obu/im alo: brigu /a Sumiko. Jer, đov ojku su ođ \ oli gol >v«> čitav cas ranije, jedva slo ic zav i sila sa tim lakim obrokom koji ogrom nom lolu Tabasko Pila niic bio đovoljan ni da um il i zeluđao u očekivanju n o e v boljeg.

I jos uvek so nije v racnla . .Pil zaslade i zagleda sc u ukočena

lica dvojice s i ra /a ra koji su stajali \ođ suprotno*»1 / iđa hodnika, pialeci |><* glodoiu svaki njegov korak

Svaka vam čast. momci rece |ci ko. Nijedan cak ni tla trepne! Nanio nemojte da pi elcruicie u tome . ,eđ n *>11 d ana naići co ov uda nek i sasav a r heolog i pokupili vas /¿i nnlzei misle«. • da sto drvoni ki|iov i!

Nijedan ođ si ra/ai a nije poka/ao d.io cuo tai Pilov i/liv duhov i los i i i ije im ic /nučenjc očigledno i/mioalo. 1 a bas Ko sleze pesnice. |»najiu. i sc sta co cu vari učiniti ako iznenada lurno na mi Ii

Othjovoi na lo ¡o v cv znao. Opusiiv s ramena, on im ukrote leđa i spusti sv u m.’ao ccujc. Pri|aia mu ic hiaJn. /cmlia . jci je u jami bilo zagušljivo

Pony West - Borilačke veStine II 64

znoj mu se u mlazovima slivao niz tolo.Gdo li jo sada Losli? Da li bar sluli

kakva opasnost proti na ovom prokletom ostrvu?

Sklopio je oči u nastojanju da so malo smiri. Nije ni primelio da ga je san iznenada savladao, sve dok se nije trgao na tihi zvuk koraka. Skočio je na noge.

-S u m ik o ! NiAla ti nisu učinili?- Ništa - ona ga iznenađeno pogle

da. - Sta si mislio da će mi učiniti?- Pa šta si radila ovako dugo?- Razgovarali smo . . .Lice devojke bilo je bledo i umorno,

kao da je tokom dugog vrem ena bila izložena neodoljivom pritisku.

- S kim si razgovarala?- Sa Kavabatom . . .- Ko je Kavabata?-C o v e k pred koga su nas d o v e l i . . .

niriđa. H too je da zna što više o Lesliju, ali i o svetu kakav je danas . . ,

O svetu? Sumiko, sigurna si da ti je dobro?

Dobro mi je, Pite. Zar ne shvataš, oni su više od trideset godina na ovom ostrvu, čak i bez rad io-apara ta . Uopš- te no znaju šta se sve u m eđuvrem enu d o g a đ a lo . ..

- Trideset godina! -- zagrenu so Pit. Pa to z n a č i . . .

- Tako je - potvrdi Sum iko glavom.Došli su ovde pro nego šio je tat bio

završen.- Prokletstvo! - lagano procedí Pil,

vrteći zbunjeno glavom. - Nemoj mi reći da misle kako su Japan i Amerika još u ratu? Čitao sam o takvim slučajevima, znaš.

- Ne, oni znaju da je rat davno završen, čak i da je Japan poražen. Rekla sam ti da su to bile n inđe . . . oni veoma realno proeenjuju svaku situaciju, ne dozvoljavajući da sopstvene želje

pom ute rasuđivanje. Još u t renu tku kad a su krenuli na svoj zadatak, bili su svesni da je Japan već osuđen na p ro past.

- A ipak su krenuli - s divljenjem reče Tabasko. - Č e k a j . . . kakav zadatak?

- To je dugačka priča. Pite . . . S redinom 1945. godine čak i u Japanu se na- čulo da Amerikanci spremaju novo uništavajući ' oružje koje će jednim udarcem završili rat. Nj i h pet uputili su na očajnički poduhvat, da na bilo koji način sproče upotrebu tog oružja . . .

-■■ Nevorovalno! - šapu lao je Pit. - Znali su kakvo je to oružje?

- Ne, nikakve detalje . . . od m ene su tek doznali za Hiroširnu i Nagasaki - tiho je rekla devojka. ■ I sami su bili svesni da imaju minimalne izglede na uspeli, naročito zato što čak nisu znali gde se nalaze laboratorije u kojima se novo oružje priprema.

- I šta se onda dogodili??. --Japanska m ornar ica žrtvovala je nosač aviona sa ciljem da so što više približi američkom konlinontu i lansira avion u kojem bi bili njih petorica. Trebalo je da se padobran im a spuste negđe na zapadnu obalu i pomesaju sa s tanovništvom japanskog porekla lamo . . . posle toga sve je bilo propušteno njima samima.

I, naravno, stigli su samo dovde?- Da. Premoć Amerikanaca u va/đti

hu već tada je bila znatna. Nosač aviona sa pratnjom potopljen je stotinak milja odavde, na zapad. Njih petorica smostila su se u avion u očajničkoj nadi da će se dokopati bar Havaja, ali nisu stigli daleko. Lovci su ih oborili praktično nad ovim ostrvom. Dvojica su odm ah poginuli, trojica su se spasila . . .

65 Poitv Wcsi - Borilačke veštinc U

Pit u/rujan:) skoči na noge.- S u m i k o . . . ovo zvuči gotovo kao

bajka. Da li si sigurna da on . . .Sigurna sam, Pilo. Zašlo bi me la

gao?On je još uvok s neverioom vrloo

glavom, buljeći u dvojicu slražara be- zizraznih lica.

- Do đavola, a ko su onda ovi momci sa noževima? Otkuda oni lu?

- Ostrvo jc sve vreme bilo nastanjeno, Pile, ali su se stanovnici skrivali, jer su imali loša iskustva sa bol i in t rgovcima i misionarima. Prcživele ninde su našle plodno lio za svoje zamisli: stotinak snažnili mladića koje su godinama obučavali li svojim sm rtonosnim znanjima. Trajalo je In godinama, ali mi Kavabata kaže da se broj stanovnika stalno smanjuje. Sada nema više od šezdeset mladića sposobnih za b o rbu.

Za borbu? Protiv koga?Protiv svakog ko se iskrca na ovo

ostrvo. Ninđe su samo iskoristile njihovu mržnju prem a strancim a bele rase koja je već postojala. Međutim, njihove planove om eta to što imaju sve manje ljudi .. .

Da, genetski potencijal stanovnika na ostrvu suviše je mali rasi klimnu Pit glavom. - Neophodna im je sveza krv.

•Tačno . U lome se sastoji njihov novi plan, iako mi je Kavabata priznao da je i sam sumnjao u njega. Želeli su da napadnu najbliža nastanjena ostr va i sa njih dovodu još stotinak žena. Sve do sada nisu imali oružja za takav poduhvat, ali sada . . .

Prokletstvo! Ta jahta došla im je kao naručena!

- Tačno. Kavabata to sm atra darom bogova koji sa naklono.šću gledaju na njihov poduhvat. Rekao mi jc da je

plakao kao malo dole kada jc pod palubom »Alohe« ugledao sve one -.a nđuke sa puškam a i municijom.

Pit klimnu glavom.- I sam bih to sm atrao da rom bogo

va, veruj mi, dcvojčice. Prokletstvo, kakav zaplet, kao u avanturis tičkom lilmu. N ego ,gdese u planovima le trojice nalazimo ti i ja? Za l.eslija već znam . . .

- Trojice? začudi se dovojka. Zar ti nisam rekla? Jedan od njih je umro pre petnaestak godina. Još su samo dvojica. Kavabala i Macuhiro . . . a Ma- euhiro ima najmanje devedeset godina.

Olio! Najzad i jedna do b ra vest, što znači da je za l.eslija opasan samo taj tvoj ljubazni sugovornik!

- Tu je još neko . .. Tulai .. .Pil duboko uzdahnu.- Ko je sad, do đavola, taj Tulai?- Tulai je jedan od mladića sa osi rva

koga je Kavabala obučio kao mudu. Naravno, on nije pravi ninda, jer još nije završio obuku, a l i . ..

Ali?Ne znam l a č n o . .. bojim se da ni

sam najbolje razumela neke izraze koje je Kav abala u pol robio . .. znaš, Pile, to su arhaizmi koji su davno već izašli iz upo trebo u japanskom jeziku. Slokla sam ulisak d a j e Tulaijeva ob uka bila nešto drugačija, da on koristi s I i I koji niko pre njega nije koristio. Znam jedino d a Kavabaline oči svetio kad god ga pomene. Poklonio mu je Dairov mač, kalanu, a Dairo je onaj koji jc u m ro na osi! vu. i l<j nošlo govori, zar ne?

- Isuviše - prom rmlja Pit. - Isuviše. draga moja! Našom prijatelju Lesliju neće bili l a k o . . .

Poi iv West■- Borilačke vest ine 11

- Šta je bilo.Oči devojke bile su širom otvoreno

i njihov pogled je iznenada poslao Ivrđ.

I.osli ie bio iznenađen. I on sam je d va je bio svestan p ro m en e do koje je došlo i.i poslednja đva-tri minula. 1.' unađva-tr i minula kada je Bos morala prestali da bude sve oko njega i kada je haragei prvim slabašnim signalima upo /o r io na sve bližu opasnost. Mogao se zakleti tla nijedna žena sa Zapada no bi mogla đa ose I i tu suptilnu razliku dok vodi ljubav.

Nio Bos Rajli je ponekad imala /aisla gotovo lelep¡ilske moči.

Neko so približava’? upitala je p«» novo stavljajući mu ruke na grudi i blago ga gmaiuci od sebe.

Da m orao ie pri/nali. Opi os l i . . .

S ta l i je? nasrneja se ona. • Zaboga, nisi li kriv . . . a ovo uvck možemo naslavili, zar ne?

Oblačila se hitrim, ekonomičnim pokretima, nervozno se osvrćući oko sobe.

Hoćeš li ovo?Na njenom dlanu ležao je mali r e

volver. I .osli se m orao osinclim.il i.No. hvala. Zaista mi nije potrebno.Kako hoćeš! slezo ona ram en i

ma. Pomoći coš mi đa se vratini gore?

Da. I upozori Kiilverlona đa bude lih, potpuno tih. Verujem da vas noće otkrit i gore na slom.

Ona se U zo. Rekao si »vas« . . . ’?laćao. Ja ostajem dole.

Zašto?Zato što m oram - odgovorio je

Losli posle kraćeg oklevanja. No zato šio nije želeo, već zalo što nije u meo da objasni osećanje koje je vladalo uji

me. Jednostavno, /n a o je da m ora biti tu, na ovom istom mostu, sa kalanom u rukama.

Možda je lo bilo slično onom oseća- nju kojim je Bos Rajli čitala i najintimnije m is lim uškaraca s kojima je bila u zagi I jaju?

k o zna?Pomogavsi Bos da se uzverc uz slab

lo. I.osli se vralio na usku cislinu pored piiioka. VrciiK 'na vis«.* nije bilo mnogo. ali on so nije morao posebno spremati za borbu koja je dolazila, leđnim pogledom prešao io po oko lini, urezao u pamćenje sve karaklei is licru*delaljc koje bi mu mo'.*Ji korislili. lamo koren koji strci iz zemljo, ovđc splet lijara u v isini ramena, \ogom n ¡•pipao lio na obali poloka da lu bio si guran u cvrsl oslonac svojih bosih nogu. a onda duboko udahnuo i pogladio ukrašenu drsku svog maca

Borba je mogla da poene.Vec dugo je znao da mu se približa

va samo jedan protivnik, ali lo nije u m an jn a lo njegovu opi c /nosi. (.'ovek koji h ladnokrvno ide u .susrci nindi. po tpuno sam, mora da je i sam muda.

Dvoboji nimia su rollo, možda i zalo slo ih inki veoma malo. ali so svaki od njih dugo parni i. Pobedmk u takvom dvoboju zaslužuje najdublje pos lovanje svih koji se iole razum e ju u v ost inu borenja .. .

Zavesa zelenila na drugoj obali poi toka nečujno se razmakia. »kao u po zorišiu«. pomisli I.osli. Poput sonke. jedan covck je izašao na cislinu i cere monijaluo se poklonio Lesliju.

Suženim očima ninđa je morio p ro tivnika pred sobom, (¡lalko, tam no lice, uski prorezi očiju, tanke, čvrsto stisnute usne.

To lice nije govorilo ništa. Čak ni njegovom oštrom pogledu.

66

o 7 Pony West - Borilačke vest ine / /

Zalo su mnogo rečilijc govorile s tara, izbledela uniforma sa epoletama generala i đai-kalana pod lovom ru kom čoveka. Niudine oci su li delieu sekunde ispitale svaku saru raskošno ukrašenog balčaka.

Covek kome je pripadalo ovakvo oružje nije bio običan protiv nik. A nešto u njegovom stavu govorilo je o školi borenja /a koju ninđa nije znao, o n e kom /a njega nepoznatom stilu . . .

On d u b o k o udahnu, napinjući sve mišice. Mora bil i dvostruko, trostruko brži. I o p rezn i j i . . .

Sve sto je nepoznato dvostruko je i t rostruko opasnije od poznatog . . .

I l.csli se poklonio, ne ispustajuci svog protivnika )/ vida. Prednost koju je ovaj imao bila je sasvim realna, ne sam«,» zbog nepoznatog slila, vce i zbog sveg onog oružja koje svaki ninđa uvek ima skriveno u ođcei.

Oružje koje l.csli Klđriđz, jedini beli ninđa, ovoga puta nije imao . ..

Oružje ne odlučuje borbu, sine m o j ...«

Tako je govorio njegov scnsci Tana- ka pre mnogo godina, kada je l.csli činio lek prve korake na leskom putu za koji se odlučio.

»Oru/je ne odlučuje borbu, sine moj. Oružje je samo simbol kojim ka nališeš svoju snagu i usm eravas je prema protivniku. Protivnik se n m /c savladati i bez oružja, golim rukama, ako shvatiš da1 tvojoj snazi nikakva pomučili je ni p o t r e b n a . .

I osli je bio pi iđoslica na oslrvu ko.ie j*-' njegov protivnik, s p lavom ili ne, sm atrao Svojim. Ritual je /ah tevao da s tranac prvi potegne oružje i lime otvoreno prizna svoje / lo namere. ali je l.e.sii i iam erno odlagao taj trenutak, proučavajući svaki detalj.na protivnikovom lelu i u n jego.om dizanju.

»Osa generalska un ilo rm a je smeš- na«, mislio je, »i zalo mora postojali jak razlog zbog kojeg je nosi. Nije podesna za borbu kao odeea rundo, ili čak nago lolo. Ali njeni nabori mogu skriti mnogo sm rtonosnog oružja . ..«

Sunce je polako klizilo prema go- .lom planinskom vrhu. U džungli cc uskoro zavladati polutama.

Čvrsto držeći korice u levoj ruci, l.csli stolecima poznatim pokretom isuka kalana, režući užasnim zvukom ustajali va/duh.

Mac sev'ni.i i na drugoj obali potoka. Ali je on iz korica izlotoo mnogo sporije i /loslulnije. Kao da je njegov \ las- nik htoo da kaže: Oprosti, ja nisam lako d o b io savladao estetiku pokreta koju li poseđujes, ali . .

l.csli se nasmesi oivrdlim usnama. Uvod je trajao dovoljno dugo.

Borba je mogla tla počne . ..

Banzai!Loslijev prolivmk vrisnuo je viso

kim. zanosnim glasom od kojeg je o d jeknula c i lava džunglu. U istom t r en u t ku noge su ;?a, kao opruge, odbacile na ti i ugu stranu potoka i on je kroz. vaz- d u b pololeo kao ptica sa ispruženim mačem u desnoj ruci.

Vrh mača. međutim, bio je uperen nosio udesno od l.eslijevih grudi, sto je ovoga i-a trenutak iznenadilo.

Postojao je siguran način da se zaustavi suparnik koji napada ispruženim mačem. I>a li cc laj Ink uspeti i sada?

I larugei!Šesto culo ninđe pokrenulo je nje-

guvo lolo pre nego što bi mozak stigao da izda svesnu kom andu mišićima, pre nego što bi lakav signal uopšte mogao da stigne do mišića. O krenuo

Pony West - Borilačke vešiine / /

se lovini bokom protivniku i lo mu je spasi lo / i \o t . . .

Strelica koju je izlotela i/ vrha kanijc gotovo mu je očešala grudi!

»Dobar trik«, pomisli Lesli. »Nikoga do sada još nije primenio, potpuno sam siguran n to. Ninde suviše d r /e do tradicijo da bi na laj način uništili le- potu svom oružju.

Ali ovome mladicu to, izgleda, nije smetalo, sto je značilo da se od njega može očekivali još mnogo neočekivanih pole/a kojih bi se pravi ninda sli- deo.

Ni Leslijev udarao nije pogodio cilj: visoko uzdignute ruka u pravom Ire- nutku i na pravo mesio postavila je praznu kaniju maca i Lesli je zastao, ne /eleci da l i/ikuje osiriou svog kala na.

Tako je prošla prva desetina sek u n do u tom obračunu i obojica su bili spremni /a novi napad . .

Na redu je sada bi*» I .osli. Sav iv si kolona. da bi imao bolji oslonac, on široko / imahmi macom, kao srpom, cilja- ¡uci noge protivnika, no/aslicene po sle prvog napada.

I protiv svoje volje, m orao se divili bi / ini svog suparnika. Od skočio je od lla kao ,gum ena lopta, skupivši noge lako da je I eslijev mac prohujao ispod njih. Njegovo oružje, veo se s visine spuslalo prema I. eslijev om lovom ra menu.

Druga desetina sekunde . .. jos dva prom ašena udari a.

li trećoj desetini mačevi su se. u kisi iski . • reli v isoko iznad njihovih glava ; plemeniti čelik je zazvonio džu nglom. I .osli je zadao prv i udarac, no gom, pravo u nezaslioeno kolono protiv ruka.

Samo, kolono ,c ovoga pula bilo /a s l i * i * i » o !

68

Ispod širokih panta lona svoje uniforme ćovek je nosio pravi praveati oklop od lake i čvrste čelično žice!

Četvrta desetina sekunde protekla je u Leslijev im pokušajima da izbogno ci\av u seriju udaraca macom, nogama i praznom kanijom. Spasila ga je samo laniasticna brzina i naslućivan je po teza protiv nika.

Pola sekunde . . .Ponovo su stajali na rastojanju (»d

desetak stopa, nierooi jedan drugog hladnim očima. Kao da su obojica shvatila da je protivnik jos opasniji nego sto su pretpostavljali . .

Pola sekunde predaha, iako neiskusni posmatrać ne bi sm atrao da im je predali potreban. Obojica su disala dub o k o i lavnom erno, ruke su čvrsto stiskalo d rske oružja, nije im se pome l ila nijedna crta na licima .. .

Lesli se oilluoi na osmeh. dizuoi is tov re mono sv oj mac na v okov ima stari pozdrav. Bilo je to ravno čitavoj i i rail i izgovorenoj običnim je/ikom.

Snažan si i brz, prijatelju«,glasila je poruka, »snažan i brz. Ali sam ja snažniji i' brzi .. .«

Noc se bližila i u njihov oj zagušljiv oj ćeliji bilo je veo skoro sasvim m rač no. Sumiko je culke sedela u jednom uglu. zaneta mislima u kojima je ilomii nirao sirah za I osli ja.

Neko dolazi! p rošaputa ona iznenada. dizuci glav u.

Ko? trže se Tabasko Pil. On je pokušavao ila odredi koliko je vremena prosit)od ručka, u uzaludnom nastojanju ila svoj želudac ubodi kako je jos rano za večeru. Ko dolazi? Lesli?

Ne. Nekoliko ljudi . . .Pil naeulji uši, ali jos uvek nije nišla

69 l’onv Wcxi - Borilačke vešiine I /

čuo.- Ti kao tla si kod Lcslija išla u školu!

- nasmeja se. - Imaš sluh kao sova!No tren u tak kasnije i sam je raza

brao ravnom erne korake nekolicine krupnih ljudi. Razočarano je uzdahnuo: takva pratnja svakako ne bi bila po treb n a da im donose sam o večeru . . .

U po lum raku jedna senka stala je na vratima i dala znak Pitu da priđe. Co- vek se izmakao u stranu, pokazujući tako Pitu na koju s tranu hodnik.i n e ba da krene.

Put nije bio dug i ncšlo kasnije mladić sa zadovoljstvom u d ahnu svež vazduh. Njegovi čuvari poveli su ga nevidljivom staz.ieom preko one iste čistine, ali ona sada više nije bila pus ta kao prvi put. Svud unaokolo, kao u svakom m irnom selu na ostrv ima u Tihom okeanu, muvala su se dečurlija i žene koje su hitale lam o i am o sa ru k a ma punim raznih stvari.

»Svašta«, pomisli Pit. »Ovi ljudi da nju žive pod zemljom, a tek p re d -e č e izlaze. Kakva idilična s l i k a . . . jedino što su užasno tihi ...«

Nekoliko stotina jurti i dalje, usred džungle. Pitu su pokazali da s tane kraj velike tam ne mase. p rekrivene zelenilom. Hitre ruke dvojice prati laca i/, te gomile izvukoše po tpuno nov sanduk poznatog oblika sa već skinutim poklopcem.

U sanduku , u red n o složene, ležale su puške. Nove au tom atske puške, zaštićene debelim slojem masti.

»Zlosrecni tovar sa .Alohe', osmeh- iiu se u sebi Pit. Zbog ovih pušaka prešli sm o pola Tihog okeana. Da smo znali da će zav ršiti ovde, svakako ne bismo ni krenuli na lako šašav zadatak .. «

Pokaži'

Reć izgovorena na engleskom jeziku dopr la je od n ek u d iza Pila i 011 se iznenađeno okrenuo . Korak dalje staiao je isti onaj Japanac u beloj ođeci koga |e jednom već video. Kavabala . . .

Pit se osm ehnu . Najzad neko s kim ee i on moći da porazgovara.

- Sta želite da vam pokažem.’ Kako lunkeionišu ove puško'.'

Da.Treba ih najprc očistiti od masti

s p re m n o teče Pit, iako ni sam još nije bio načisto da li je u redu ovo što čini. »Do đavola«, umirivao je svojti savest. rukovanje ov im oružjem sada je lako jednostavno da cc 10 i sami naučili. Trajace malo duže. ali ee n a u č i t i .. .<>

Na Kavabaiin znak, jedan oil straža- ra pristupi sa gomilom grubih, ali č istih krpa i gu rnu je Pitu u šake. Ov aj najprc o đ ab ra najveću od njih i pažljivo je raširi po travi, svestan usredsiede- nih pogleda kruga ljudi oko sebe.

Pod njegovim veštiin rukam a pušaka. s tandardn i model njemu d o b ro poznat , brzo je bila rastavljena i oeis- ćena. Preciznim pokretima. Pil je još dva puta ponovio postupak rasklapa nja i sklapanja, sve vremc brbljajući o njenim osobinama, kao pravi pravca- ti narednik koji drži lekciju gomili reg ruta.

Njegovi »regruti«, međulim, cutali su kao zaliveni.

Lanai! reče Kavabala kratko kada je Pit završio sli sklapanjem.

Jedan od njih se pokloni i kleče 11a Iravu pored Pila. Ovaj ¡/bulji oči.

- Ehej! Pa ovaj momak je već nogđe vežbao! Časna reć, brži je od mene!

Kada je puška ponovo bila sklopljena, Kavabata zadovoljno klimriu glavom, a Lanai se s poštovanjem pokloni i vrati na svoje rnesto.

Sad pokaži vatra naredi Ka>.ai>a-

Ponv West - Borilačke veštine I / 70

ta pokazujući na pušku.- Žao mi jo - isceri se Pit. - Nauka je

dos ta napredovala , ali ni ova puška ne puca bez munic ije . . .

Pred njegovim očim a stvori se šaka puna m etaka koju mu je neko pružio. On slože ram enim a i poče da reda m u niciju u okvir, pokazujući kako se to radi.

Okvir m eta lno škljocnu u svom ležištu. Pit pogleda u Kavabatu.

- Bez gluposti! - h ladno reče ovaj. -- Moj mač te stigne pre nego opališ! Jasno?

-- Misliš, latice? - d rsk o se nasmeja Pit.

Pokušaj.Pil poslušno klimnu glavom. Do đ a

vola, gotovo je zaboravio da je ovaj simpatični eikica ninđa, pravi ninda . . . Nimalo nije sum njao da bi ga kalana, iako još u koricama, sprećio da ispali i jedan jedini metak.

- Ovako! - reče Pit povlačeći unazad zatvarač da bi prvi metak ubacio u eev, p redostrožno podignutu u vaz- d u h .~ Sada.puca. Jedan po jedan metak, ovako . . . ili rafal, ovako.

Pokazao im je i regu la to r paljbe, a o nda up i tno pogledao u Kavabatu. Ovaj ■je zadovoljno klimnu glavom.

- Nisi slagao.- Mama mi je rekla da ne srnom da

lažern - o sm eh n u se Pit.Onaj isti čovek oprezno prihvati

pušku od Pita, a ostali se razrnakoše da mu ostave prostora . Prineo je ramenu, onako kako je video od Pita, ali mu je prom aklo šta znače nišan i m u šica na cevi oružja niz koju jo glodao sa oba široko o tvorena oka.

- O-ho! - umoša se Pil. - Tako neće ići, m om ak . . .

- Pokaži! - naredi Kavabata i Pit ponovo dohvati pušku.

- G ledaj!-govorio je Lanaiju, mladiću inteligentnon pogleda koji je gutao svaku njegovu reč, iako svakako ni jednu nije razumeo. - C i l j . . . ono drvo tam o . . . ovo mušica . . . ovo nišan . . . jed n a linija . . . vidiš . . . j e d n a linija . . . pravo!

Kavabata je sve to oč igledno prevodio na melodični jezik oslrvljana, jer Lanai ¿usto klimnu glavom i ponovo prihvati pušku.

Pucanj se odbi od zelenih zidova džungle oko njih. Sa označenog drveta odletoše komadići koro i Lani tr i jumfalno uzviknu.

-- Ćisl slučaj! - slože Pil ramenim a. - Mada momak očigledno ima talenta.

Kavabata se nasm eja i Pit odmah shvati zašto.

Metak za m etkom izletao je iz cevi i kora je svaki put letola gotovo na istom mostu, dok je Pitovo lice postajalo sve duže. Lanaiju kao da i lo nije bilo dovoljno; na Kavabalinu zapovest po- slodnjih nekoliko m etaka u rafalu je sprašio tačno u isto drvo, udaljeno najmanje slo stopa.

- Prirodni talent /.a oružje - objasni Kavabata. - Svi imaju . . .

- Neverovatno . . . kakva bi se armija mogla stvoriti od njih!

- Armija? - o sm eh n u se zagonetno Kavabata - Dobra ideja, da!

Druga sek u n d a o b ra ču n a na obali potoka ponovo je počela u d a ro m čelika o čelik, ali se ovoga puta dogodilo nešto što se veoma re tko događalo u o b račun im a ovom vrstom mačeva.

Nečist uda rac protivnika p r imorao je Leslija da svoj ka tana poturi onako kako to nije želoo, oslabivši stisak oko d rške kako bi dobio na elastičnosti.

7 1 Po nv West - Borilačke vest ine 11

Oba rnaća odletela su zajedno u vaz- dub, i dalje ukršteni, kao da .su ostali povezani nekom tajanstvenom magnetnom silu m.

I pali su ukršteni, žarivši se vrhovima u zemlju na drugoj obali potoka!

Ovoga pu ta Lcsli Bldriđž je bio u prednosti, je r se on našao između potoka i svog protivnika. Ako je želeo da dođe do mača, drugi ninđa je m orao da obiđe oko njega . . .

Ili, mnogo jednostavnije, da pređe preko njega!

Čovek sa ost rva kao da je upravo to želeo. Prešao je u nalet iz. neprav ilnog stava, žrtvujući ravnotežu i snagu udarca brzini.

Za Leslija, međutim, to nije bilo novo: previše je uobraženih snagatora na takav način jurišalo p rem a njemu, istina nikada ovako brzo i skladno kao ovaj mladić ovđe.

Udarac ivicom dlana u čelo zaustavio je nalet samo na trenutak; taj m omak imao je lobanju kao slon. Lesli je elastično odskočio u s tranu i zadao udarac nogom, paralelno sa tlom, ovoga pu ta znajući šta se krije ispod smeš- ne generalske uniforme.

Druga sekunda je isticala. Lesl i se la kim skokom našao na drugoj obali i .ščepao oba mača u šake, dok se njegov protivnik još kotrljao u padu koji ga je udaljio od mosta na kojem je, po svim pravilima, trebalo da padne novi Lesli je v udarac.

Lesli dozvoli sebi da se osmehne. »Sam si hteo borbu bez. pravila, prijatelju. Neka ti onda bude . ..«

U n a red n e tri desetine sekunde prema njem u su poletela četiri šurikena, četiri sm rtonosne čelične zvezde sa oštr icam a tanjim od oštrice žileta. Ali dva m ača u Leslijevim rukam a stvorila su oko njegovog tela svetlucavu če

ličnu zavesti kroz koju se naziralo sam o njegovo nepokretno, skoncen- Irisano, lice. Sva četiri šurikena skliznula su uz. jeziv zvuk niz sečiva katana i produžila sm rtonosni let kidajući lišće i g rane pred sobom i zarivajući se u debla.

Novi p r e d a h . . . u tuci Leslijcvog protivnika stvorio se vakizaši, kratak mač, sve dotle skriven u rukavu njegove uniforme.

» Preća runda«, pomisli Lesli. »Odlučujuća. I pri pašče .. meni!«

Obojica su istovremeno reagovala na sušanj koji je došao odnekud iza leđa Leslijcvog protivnika. Neko, četiri nesp re tne noge, oprezno se približavao popriš tu obračuna.

Ne! zaurlao je Lesli očajnički. Natrag!

P re k a sn o . . .Njegov protivnik nestao je iza zele

ne zavese, postupajući u d uh u hiljadu pu ta ponovljene lekcije: eliminiši na jpre neposteđn iju i manju opasnost, kako li ne bi odvraćala pažnju od veće opasnosti koja stiže nešto kasnije . . .

U dva ogrom na skoka Lesli je poleteo za nj i n i. svest ari da su p ros tor i vreme ovoga puta protiv njega.

P u c a n j .. .oš tar i kratak u sve vlažnijem vazđuhu, fijuk metka kroz vazđuli, negde visoko iznad Lcslijevc glave. Dolio sekunde tišine, a onda šuslanje granja na koje se sr učilo nešto tešku . . .

Lesli je kidao grmlje pred sobom. Tamu . . . dva tamna oka iza podignutog kratkog sečiva.

Udarac koji je Lesli izveo, iz visokog skoka, bio je pravo remek đelo u tim uslovima. Oba mača spustila su se u istom trenutku; onaj iz lovo ruke na desnu podlakticu protivnika, drugi na n jegov vrat, bezuspešno zaštićen visoko podignutom lovom tukom.

Poiiv W esl- Borilačke vešline II 72

Brzina udaraca bila je tolika da je Lolo čovcka sa ostrva palo na tlo pro odsečcnih ruku koje jc inercija i dalje nastavila da podiže i kada je njihov vlasnik već bio mrtav.

Lesli ga nije ni pogledao. Njegove oči bile su prikovane na dva tela koja su ležala svega korak dalje.

Kuiverton, sa glavom gotovo odvojenom od tela, još uvek stežući o nu igračku od revolvera u ruci.

I Bes . . .Njene sive oči bile su otvorene, ruke

stisnute preko rane 11a g rud im a iz koje je liptala krv. Jezikom je ob l iznu laosu šene usne, pokušavajući da progovori.

Ne govori oš tro reče Lesli padajući na kolona pored nje. Pusti da vidim . . .

S m ukom je odvojio već ukočene ruke od rane. Jedan pogled bio je do voljan; k 11./ taj crveni o tvor života će isteći za manje od dva-tri m inuta . . .

Nećemo i p a k . . . z av r š i l i . . . - os- m ehnu se Bes bledim usnama. Žal iš . . .?

Žalim - tiho reče L es l i . -T is i imala nešto što se kod drugih žena re tko sreće .. .

Ona klimnu glavom, a lice joj se zgrčil i bolnu grimasu, Lesli blago ukloni p ram en kose koji se slepio na čelo vlažno od znoja.

(}de si bio . . . sve ove godine . . . p rodah ta . drhteći čitavim lolom. Zašto . .. nisi . .. nisi me tražio?

■ Tražio sam te - p rošapu ta Lesli ali sudbina nije htela da le nađem . ..

Njen pogled od luta p rem a vrhovima drveća na kojima se još uvek naslućivali odblesak sunca sa okeana.

Kako je to lepo . . . lepše od sveg novca na svetu . . . ž iv o t .. .

Lesli klimnu glavom.- Suviše si kasno to shvatila, Bes .. .

Ostao je još nekoliko dugih t renu ta ka po red mrtvog tela te devojke koja bi mogla biti nešto sasvim drugo da na nekoj važnoj raskrsnici nije sk renula pogrešnim putem. Brižljivo ga je pokrio širokim tropskim lišćem i mačem svog mrtvog protivnika iskopao plitak grob na obali, na onom istom mestu gde su svega petnaes tak m inuta ranije vodili ljubav.

Kada je telo Bes Rajli prekri la trava, n jegovo lice ponovo jc otvrđlo. Uspravio se i pogledao u pravcu mesta gde se nalazila jahta.

Bilo je vrerne. Vreme tla se o b ra ču na sa ljudima koji su vladali ovim os- trvorn .. .

Tabaško Pit zaslade. l)o đavola, oni ga sada nisu vodili u ćeliju!

Ali njegova četiri pra tioca nisu d o zvoljavala nikakvo oklevanje. Vrli noža uperen u njegova leđa naveo ga je da ubrza korak kroz kratki podzemni hodnik, osvelljen bakljama koje su na pravilnim rastojanjima više dimile nego svetlele.

Z bunjeno se osvrnuo u ogromnoj podzemnoj prostoriji u koju su ga uveli. Pod i zidovi bili su obloženi linim asurarna sa nerazumljivim šarama, a svetlosl je đavao niz baklji koje su ovde gorele daleko bolje, verovatno zbog bolje ventilacije. Osim njih, odaja je bila po tp u n o prazna.

Njegovi stražari strpljivo su čekali desetak m inu ta na istom mestu, sve dok se pred ulazom nisu ponovo začuli tihi koraci. Dva čovcka uvela su Su- miko. Ona i Pit pogledali su se bez reći, oboje ubeđeni da je došao t renu tak da im saopšte sm rtn u prosudu.

»Prokletstvo«, mislio je Pit, »gde je

73 Ponv West - Borilačke veštine / /

taj Lesli? Sta radi čitav dan? Zar je moguće da ne može da nam uđe u trag?«

Četiri nosača unela su na ramenim a Macuhira. Potom su ga nežno spustili uz suprotn i zid odaje, gde je ostao da sedi, sklopljenih očiju, kao da spava. Nije obratio pažnju na hitre mlade žene, savršenih tela, koje su pred njega stavile niz posudica sa jelom i minija tu rn e šoljice u kojima se nešto puši- lo.

Tabasko Pit oseti kako mu creva krče i nelagodno se premosti s noge na nogu. Da li su ovi momci bar čuli za običaj da se osuđenik na sm rt dobro nahrani p re izvršenja kazne?

A vitke žene, glatkih liea, potpuno nage, i dalje su nosile posude sa jelom i pićem, redajući ih ispred Macuhira i pored njega, kao na nekom grandioznom banketu.

Hitrim korakom, u odaju je ušao Kavabata, ali mu je lice bilo mračno. Jednim pokretom ruke pokazao je svojim ljudima da se uklone i oni su hitro nestali.

Dvojica nin'đa ostali su sami sa svojim zarobljenicima.

Pošto je seo pored Macuhira, Kavabata progovori na japanskom, gledajući u njih.

■Želi da sednemo sa nj ima - d rh tavim glasom prevede Sumiko. - Ti pored njega, ja pored M a c u h i ra . . .

- Sta to t reba da znači?Oči devojke bile su tam ne kada ga je

pogledala.• Ne znam, P i t e . . . zaista ne

znam . . . ali je bolje da ga poslušaino.- Dobru večeru nikad nisam o d b io -

prom rmlja Pit, nespretno sedajuči pored Kavabale koji mu ljubazno klimnu glavom. »Nadam se samo da neće dugo trajati«, produži u sebi. »Nikada neću moći da shvatim kako ih ne zabo

le jjoge od ovog sedenja!«Obed je trajao dugo, čak i predugo

za Pitov ukus, naročito zato šio sve vreme nije progovorena nijedna reč. U jednom trenu tku Pit se čak zaslideo svog varvarskog ponašanja, postnatra- jući ispod o kaK avabatu koji je lagano, kao u nekom ritualu, p robao zalogaj po zalogaj iz čitavog niza posuda pred sobom. Macuhira, međutim, nije jeo. Sve vreme sklopljenih očiju, povremeno bi samo prineo sm ežuran im usnama jednu od onih minijaturnih šoljica.

»Do đavola i protokol«, pomisli Pit. Nogo su mi se po tpuno ukočile, a i toliko sam se najeo da m oram malo da smanjim pritisak na želudac.

Prateći kako će Kavabata reagovali, on lagodno ispruži noge, oslanjajući se leđima o zid. Sumiko, na drugom kraju, p rekorno ga pogleda.

-R e c i našim domaćinima da mi je žao, ali zaista ne mogu više da izdržim u onom položaju - osm ehnu se Pit. - Uostalom, uskoro će nas pobiti, pa prema tome, ne dugujem im neko na ročito p oštovan je . . ,

Kavabata se kratko nasmeja. Njegovo znanje engleskog očigledno je bilo dovoljno da uhvati smisao Pilovili reci. Međutim, lice mu se ni lađa nije razvedrilo, a oči su imale izraz od kojeg se čak i neustrašivom Tabasko Pilu kosa digla na glavi.

Macuhiro iznenada progovori visokim, drhtavim glasom, ne otvarajući oči. Govorio je dugo, zastajkujući da dođe do daha, žalosnim Ionom kroz koji se tek ponegde probijala nekadašnja snaga i ener gija.

Nekoiko dugih t renu taka vladala je tišina, a onda se javi Sumiko.

-M a c u h i r o mi je rekao da ti ovo mogu prevesti. Pite . . . Tulai je mrtav, on to zna, iako nije video njegovo telo.

Rečeno je da ee se trijumfalno \ryli ti ;iko pohodi belog nindu, ali je beli ninda očigledno jaci nego sto su oni misl i l i . . . '

To sam im i ja mogao reci! nasmeja se Pit. ali brzo ucuta pred pre- kornim pogledom Sumiko. Oba Japanca pravila su sc da nisu čula njegovu primedbu.

Macuhiro je rekao da su 011 i Kava- bala shvatili kako se njihov san ne može os tva r il i . . . Tulai je bio najbolji od svih koje su /a ove godine obučili, a. cio, ni on nije uspeo . . . Sa ostrva nikada neće krenuti armija strašnih ra t nika koja je trebalo da zavlada Tihim okcanom . . . da postigne ono što japanskoj imperiji nije uspelo u ti rugom svelskom ralu . . .

I to sam im mogao reci p rom rmlja Pit bc / ob /ira na oružje koje im je Kulvcrlon lako velikodušno poklonio . . .

Da. Macuhiro je pom cnuo i to oružje . . . kaže da je shvatio koliko se svet u međuvremenu izm e n io . . . i da se on i Kava bala raduju sto Japan sada ži\i u miru i svet osvaja samo radom svojih vrednih stanovnika . . .

A i tu pomalo preleruju progun- da Pjt.

Pite, molim te . . . zar ne osećas k<>- liko im je sve lo teško palo?

Da ne treba možda još i da ih žalim? Set i se šla se dogodilo sa posadom »Nensi«?

On u pravu hladno reče Ka vaba la na engleskom. Nas ne žal i t i . .. mi ratnici, da?

Da sumiko spusti glavu. Možda ja. kao žena. to ne mogu da shvatim . . .

- Sve je to lepo osrnehnu se Pit. Ali . . . šla će bili sa nama?

Ti zaista nisi shvatio? trže se ona.Slobodni srno . . . možemo da odemo

I*oiiy \\ csi Borilačke veštine / / 7 4

kad god lo zaželimo! Macuhiro je zamolio da samo prenesem o jednu poruku . . .

Poruku? Kome?Pa . . . čitavom svetu, u s t v a r i . .. da

nikada ne uznemiravamo stanovnike ovog ostrva, jer će bili srecniji bez nas.

I u lome se slažemo . . . samo šio će lo bili lesko izvesti.

Na lo se odnosi drugi đeo p o ru ke . . . Macuhiro je upozorio da će ostrvljani umoli d o b ro da se brane, i da poznaju svaku stopu ove džungle na ostrvu, šio su američki vojnici jednom već prov orili . . .

Je li? Kad li je lo bilo? Uostalom, svejedno . . . ne bih voleo da budem u koži ooveka kome će pasli u zadatak tla zauzme ostrvo ( lauland, pa makar uz lo isla i generalska plutu!

To je sve što mi je rekao, Pile . . . Mi možemo da idemo, ako želiš . . .

Da li želim? Pit skoči na noge. Nadam se da su svoje ljude već oba- v est ili o opštoj i totalnoj amnestiji?

Jesu, ne brini osrnehnu se S u m iko. Cak 00 nas odvesti do broda.

1:1. pa, gospodo, hvala vam na društvu Pit se ceremonijalno pokloni pred dvojicom Japanaca. Nadam se da ćemo se sresti u nekim lepšim okolnostima . . .

Pite!Ni Macuhiro, ni Kavabata, modu

li 111, nisu reagovuli na njegove reći. Pogledi su. im bili uprli u pod nekoliko slopa pred njegovim nogama i Pit p roguta pljuvačku. Iznenada je imao ose* čaj da se nalazi u h ramu nekog nepoznatog božanstva, gde je svaka izgovorena rec veliko svetogrđe . . .

Njih dvoje izašli su gotovo na prstima.

Dvadesetak minuta kasnije, vođeni najkraćim putem do obale, našli su se

75 Pony West - Borilačke ve'.sline 1 /

pred zatonom. Baklje koje su njihovi pratioci nosili nejasno su osvetlili tam nu masu broda usidrenog na njegovoj sredini.

- Baš su ljubazni - o sm ehnu se Pit.- Čak su i jahtu izvukli ispod one zavese.

Suiniko se nervozno osvrtala oko sebe.

- D e v o jk o - nežno reče Tabasko. - čemu brige? Lesli će biti negde u blizini, videćeS! Uostalom, više mu ne preti nikakva opasnost, zar ne?

- Ima raznih opasnosti - tiho reče Suiniko.

Pit je nekoliko trenu taka gledao sa nerazumevanjem, a onda mu se lice raširi u osmeh.

Ah, sad znam! Plašiš se one plavuše, je li tako? Baš si šašava! O na ti nije ni na jedan prst!

- Ne znam . . . ta devojka u sebi ima nešto neobično. Nešto što bi se Lesliju moglo d o p a s t i . . .

Prenuo ih je šum vesala i oni su se zagledali u mrak. Jedan čamac pribli

žavao se obali.Dno zastruga po m ekom pesku.

Nisu ni primetil i da se njihovi pratioci sa bakljama polako udaljuju kroz džunglu.

- Hajde, upadajte! - veselo povika Lesli. - Niste valjda resili da ovde ostanete na letovanju?

Pit ok re tno skoči u čamac i pruži ruku devojci.

- I d e š li?Ona je gledala pravo Lesliju u oči,

kao da želi da pročita izraz u njima up- rkos mraku.

- Les . . .?On obori glavu.- Mrtva je, Suiniko . . . n in đ a jc ubio.- Žao mi je . . .- Znarri. Dodi . . .

Čamac je gotovo b ešum no klizio preko glatke površine u kojoj su se ogledale zvezde.

I nešto je blistalo u očima male Su- miko. Nešto slično zvezdama, ali mnogo obični j e . . .

KRAJ

- Da, vašoj ženi Je bolje, ali ne baš toliko!

- Mora da si bila umorna večeras: Jedva si uspevala da držiš otvorena ustal

- Im ate poremećaj na srcul

LzKfíhJfíEF LEK TROBEŽ/cf/s// F ENCS ve Zf?

~ V Df?zr/=rvpju &RJSF1Ć Z& <crv-f=*£l-EBIVŠIRREC-SEONIKEG/PTFJ

.V ... E/VGL L/7X3P/S- Tff. MOfi?fC&Kfil U &US- rrrtz?/ OD

----------"fi/ /rsr«AW/T-rus/=f

M/=fUKfí a PK/V- F?£0/ >

V " 7 -- ....V .... --- 7 — V ...V " .. v „..

r

UA‘f=T~ Z7UMv&srfijX&Lfi7Č>£?

>

GTMCJ U csmJno-jizf-y&cr-*-fJIK >

K’f-ÏO/-75$erR‘ÍK& mot. jz /ro /vfiv

> V

SOVJETSKI vSr-7- HOVSSKf VBLt’M'-J.'l*>ror? >ZVUKVFVST& TKfí - N/NE

> v ’

VOZNt n»EO (/rf-7L. ) >Z/&OINÍCA KM ELE A\ WH*>QN2?7vôr.~'izf*rear-tF-’FÿS-M

“ ' " 7 ...

vfísrfíReCW Efr/etE >

PA'//r«7,SHEMA

? s roPdr/Mf?> V

A?3W/at7

UZt£D/~ntjEMENPtC'l'j£( SA7V, ) >

OCPSE-lopte

¿/¿./¿Jn/?SVETU C7- Kf=r(sr/*.)

V < "V....

WZOT >¿IZfí > v /. / r w >VOOEN/e v e r .

/•yv/spr/c'-SA7/c:c:>AV/A7

t>M .

A oil'? /!’.KÍ.U&< .VA-AT ,l/»¿Tür/ver

> V

P/TOOfl - JK/Sf.A-/:? T?-JNor<, "CMJFH >

SMfJSKIC’fíKAi,/V//Y/r M/’-VA'âV ■ &&M/Z?/

>,A ...

SÏCIOSKOF>OÇ>-nrucrzre >

WÎW/V(PES/V.Je*c>LT?v-&■*?£>

;:;;"V'""esazetfit,V/iViïE" î :7K \

£*Anst. Alâ:W? znOUX//VU >Wv* MOfV SA’ff J!*/~vcrr/MZ?(£

U//TA/AMS

>A ----

JS7VKT3-stço Me sn? ut*i/=?LOzrf?Z/ S>

F=>0 /-c>/?r/CSF?C>IKOSLOVO

>/V ....

■11 .SLOVO nzaun-E >Vñrsrfi? •&■&>*//? r-L/ Ecune:*/

> v

/Me:glum/eeT£3LOr? >

V /

- Mile» pravi se kao da nije ništa: vidi se da devojka stvarno ims volje da radi!

- Mlco, rado bih pohvalio tvoje kuvanje, kad bi mi bar jedan dan pružila tu priliku!

- Jurila sam za žabom, kad odjednom . . .

- Smili s®, Cico: moj muž ne podnosi kritike!

- Nidžo, samo špagete, samo špagete!

K N J I G A Z A V A SErik Van tustbader

NINĐAsvetski bestseler

Ovaj erotski triler pirpoveda dramu jedne nemilosrdne osvete. Radnja romana sadržana od egzotičnih pohota, seksualnih strasti, tradicionalnog shvatanja osvete Orijenta i modernog načina života Zapada, oduševljava svakog čitaoca. Sadrži najčudnovatije i najoriginalnije akcione scene koje ste ikada čitali.

Knjiga je štampana latinicom, tvrd povez sa zaštitnim omotom, 432 strane, cena 750,00 dinara.

Članovi Kluba imaju popust 20% prilokom kupovine knjiga Dečjih novina.

Narudžbenicu poslati na adresu: DEČJE NOVINE, 32300 Gornji Milanovac, odeljenje prodaje knjiga.

NIRO »DEČJE NOVINE«GORNJI MILANOVAC

prodaja knjiga

N A R U D Ž B E N I C A - N O

Ovim neopozivo naručujem___ ____ kom. knjige NINĐA po ceni od 750,00 dinara.Sumu od.... .... din. platiću poštaru prilikom preuzimanja knjige. Knjigu poslatina adresu:

IME I PREZIME __ _____________ ________ r „..... . ..............................j.______

ULICA I B R O J___________ ______________________________________________:____

BROJ POŠTE I M EST O .......................................................... .......... ..............

BROJ ČLANSKE KA RTE____ ________ ______________________________________

datum svojeručni potpis

U maju Ninđa 12

" TRI, DVA, JEDAN . . . SMRT!

D u g a v i tk a k a z a l j k a p r a ć e n a p o g l e d o m n i n đ e , b a r n a i z g l e d , j e d v a s e k r e la la . . . a l i j e laj p r iv id b i o v a r lj iv . S v a k in je n p o k r e t g u t a o je d e s e t i n e s e k u n d i i p r e d s t a v l j a o k o rak b l i ž e u ž a s n o j k a t a s t r o f i . . .

L e s l i j e d u b o k o u z d a h n u o i s t i s n u o p e s n i c e . . . S a d a jes v e z a v i s i l o s a m o o d n je g a . . .

Nindja 011 - Derek Finegan - Banzai (Zahir & Sasa_d & Emeri)(2.8 MB)

Documents

Transcript of Nindja 011 - Derek Finegan - Banzai (Zahir & Sasa_d & Emeri)(2.8 MB)