Jovan Marjanovic Osnovni Principi Overjuniti Elektro Masina

NOVA revolucionarna KNJIGA!

Nauite kako da napravite nove ultra efikasne elektrine motore i generatore!

Basic Principles of Over Unity Electromagnetic MachinesA Scientific View into the World of Free Energy from Electric Charges and Magnetic FieldsJovan Marjanovi, dipl. in. elektrotehnike Johan Volfgang Gete je rekao da su najvee tajne otvorene tajne. Vi gledate u njih a ne vidite ih. Isti je sluaj sa elektromagnetnim poljem. Poznata je injenica da se posle iskljuenja elektromagneta njegova magnetna energija vraa nazad u kolo, obino kao varnica. Ono to nije bilo uoeno je da je magnetna energija izvrila rad privlaenjem gvozdene ipke i nije potroila sebe. Ovaj rad, minus toplotni gubici u kolu, je slobodna energija ili over juniti energija.

Cilj ove knjige je da otkljua tajne over junitija i naui itaoce ta je over juniti i kako to radi. italac e nauiti kako da napravi nove ultra efikasne elektrine motore i generatore i kako da pobolja postojee patente koji koriste stalne magnete.

Vie informacija i naruivanje http://www.veljkomilkovic.com/Knjige.htm#basic_principles

-- Rad poinje na sledeoj strani --

OSNOVNI PRINCIPI KONSTRUKCIJE OVER UNITY ELEKTRO MOTORA I GENERATORAJovan Marjanovi, dipl. inenjer elektrotehnike e-mail: [email protected] 16. novembar 2009. Novi Sad, Srbija dopunjeno 23. oktobra 2011. APSTRAKT Cilj ovog rada je da ukae na neke vaene injenice u konstrukciji tzv. over-juniti elektro motora i generatora gde je izlazna energija maine vea od mehanike energije uloene na ulaznoj strani maine. Ako se deo izlazne energije generatora usmeri na ulaznu stranu maine onda se moe postii neprekidno kretanje ili perpetuum mobile. U ovom radu autor e da diskutuje: principe korienja nebalansiranih magnetnih sila za konstrukciju over juniti maina, principe korienja pokretnog magnetnog tita za konstrukciju over juniti maina, mogunost korienja velike brzine rotora za generisanje napona u generatoru da bi se izbeglo magnetno koenje uzrokovano sa Lencovim pravilom, metode kombinovanja magnetih flukseva za konstrukciju over juniti maina,

-

- neuspeh zakona termodinamike u sluaju balansa kinetike energije reke i logika kosmikog etera kao izvora energije.

Kljune rei: Elektro motor, generator, over-juniti, ista energija, perpetuum mobile.

1

Jovan Marjanovi - Osnovni Principi Over Unity Elektro Motora i Generatora

UVOD U ovome radu samo e over-juniti maine sa upotrebom magnetnog polja biti razmatrane. Maine kao Testatika koja koristi elektrostatiko polje ili generatore sa Eterskom energijom kao legendarna Teslina elektrina kola koja su koristila vakuumske cevi i Edvin Grejov patent 4,595,975 nisu predmet diskusije ovde. Gornji patent je objanjen u knjizi dr Pitera Lindemana [1]. Ovaj rad je logian nastavak autorovog poslednjeg rada [2] publikovanog na istom sajtu kao i ovaj ovde [3]. Autor je nastavio svoje istraivanje ove teme na internetu i pronaao neke interesantne maine patentirane mnogo godina ranije kao i neke komentare i objanjenja tih maina od strane raznih ljudi. Autor je nauio neke stvari od tih ljudi, ali je takoe pronaao i neke nedostatke u njihovim objanjenjima pa ak i nerazumevanje nekih vanih injenica kod magnetizma. U ovom radu e biti minimum matematike da bi irok krug itaoca mogao razumeti ta e biti diskutovano u ovom radu. Autor e takoe ukljuiti i prodiskutovati nekoliko patentiranih maina da bi se pokazale varijacije i razvoj principa a takoe i da ove ideje nisu prazne imaginacije, ve istiniti principi sa patentiranim ureajima iza njih. PRINCIP NEBALANSIRANIH MAGNETNIH SILA Javno je miljenje da magnet ne moe izvriti koristan rad sam od sebe. Delimino, to je tano. Ako se gvozdena lopta spusti pored magneta ona e biti privuena sa odreenom silom prema magnetu. Rad je definisan kao proizvod sile i puta preenog u istom pravcu. Dole na slici 1 je oigledno da postoji i sila i preeni put. Meutim, kad lopta jednom doe do magneta tu je kraj prie. Da bi se eksperiment ponovio bilo bi potrebno investirati istu koliinu rada da se lopta postavi na isto rastojanje od magneta.

Slika 1

Znai, ako bi bilo mogue da se iskljui magnetna sila ili da se bar smanji njena snaga, onda bi lopta mogla da se vrati nazad sa manje investiranog rada. Dobitak bi bio oigledan. Dole na slici 2 je jedan pronalazak Dona Bedinija. To je ureaj koji koristi odbojnu silu magneta, jer su isti polovi magneta u rotoru i poluzi okrenuti jedan prema drugom. Da bi postojao neki momenat na rotor poluga mora biti pokretana2


napred nazad da se stvori sila sa promenljivim intenzitetom. Rotor se moe pogurati ako se poluga gurne blie njega i onda vrati nazad da se dozvoli sledeem magnetu da se priblii severnom polu magneta u poluzi.

Slika 2

Autoru nije poznato koliko se energije mora investirati u guranju poluge i kolika je izlazna energija rotora. Gornja slika je samo kolski primer kako se koristi kretanje magneta da bi se magnetne sile izbaclile iz balansa i omoguile stalnu rotaciju rotora. Drugaiji nain da se iskoristi destabilizacija magnetnih sila je korienje vibracija gvozdene ploice. Godine 1879. Gary Wesley je patentirao elektromotor koji je koristio princip neutralne linije potkoviastog magneta. On je pronaao da se gvozdena ploica ispod neutralne linije ponaa kao da je deo samog magneta, samo malo odvojena od njegovog glavnog dela. Ako je gvozdena ploa iznad neutralne linije onda bi magnet indukovao suprotne magnetne polove u ploi. Kad se tanka gvozdena ploa nalazi u neutralnoj liniji ona se nee namagnetisati. Sa pomeranjem ploe gore dole na oscilatorni nain, magnetni polovi ploe bi se menjali naizmenino. Gari je tvrdio da je sa malom ulaznom snagom njegova maina mogla da generie znaajno veu izlaznu snagu. Dole je slika neutralne linije za potkoviasti magnet.

Slika 33


Gari je koristio neutralnu liniju i napravio mainu koju je nazvao motor, mada je to u stvari bio generator. Ona je imala gvozdenu plou sa icama namotanim oko nje. Ploa sa kalemom je bila odvojena od potkoviasog magneta sa papirom. Ako bi ploa vibrirala oko neutralne linije ona bi menjala svoje polove i ta promena bi indukovala naizmeninu elektromotornu silu u icama. Bez optereenja generator ne bi prestajao da vibrira kada bi jednom zapoeo. Ploa bi oscilovala neprestano zato to bi promena njenih polova uzrokovala njeno naizmenino privlaenje i odbijanje od magneta.Canadian Patent #10239, (July 16, 1879) , Wesley W. Gary

Slika 4

On je takoe koristio opruge i samu teinu ploe da bi kontrolisao oscilacije ploe. Sledei nain da se uzrokuje destabilizacija magnetnih sila je da se namagnetie gvoe koje je privuklo magnet, tek toliko da se poniti privlaenje magneta od strane gvozdenog jezgra. Ideja je prikazana dole na slikama.

Slika 5

Slika 64


Na slici 5 se nalazi stalni magnet koji je vrsto privuen od strane gvozdenog jezga elektromagneta. Na slici 6 je primenjena mala struja koja je minimalno namagnetisala gvozdeno jezgro i stalni magnet je otpao od njega. Osnovna ideja je da se koristi minimalna struja tek toliko da se stvori malo magnetno polje istog pola kao i stalni magnet da bi dolo do minimalnog odbijanja. Korienje jake struje koja bi stvorila jako odbojno polje bi bilo korisno samo jedanput. Ako bi odbijanje bilo potrebno da se koristi vie puta onda bi se pulsirajua struja u elektromagnetu ponaala slino kao i naizmenina i stvorila bi toplotne gubitke usled histrezisa i vihornih struja koji bi doveli u pitanje koeficijent efikasnosti. Robert Adams sa Novog Zelanda je dizajnirao i napravio elektrini motor koji je koristio ovaj princip. On je koristio stalne magnete za rotor i elektromagnete za stator. Severni magnetni polovi rotora su bili privueni od strane gvoa statora. To je bila vuna sila motora. Sa specialnom logikom on je pulsirao elektromagnete tek toliko da prekine privlaenje, kada su polovi magneta bili na sredini jezgra elektromagneta. Na ovaj nain magnet bi proao pored jezgra statora po inerciji. Kada je magnet rotora bio na dovoljnom rastojanju od jezgra elektromagneta i blii jezgru sledeeg elektromagneta (koji je bio iskljuen) struja bi bila iskljuena i magnet bi nastavio da se kree jer bi bio privuen od strane gvozdenog jezgra sledeeg elektromagneta.

Slika 7

Adams je tvrdio da koeficijent efikasnosti njegovg motora iznosi 800%. Da bi doao do tolike efikasnosti on je takoe koristio navoje elektromagneta da skupi elektrinu energiju generisanu od strane magneta koji se pribliavao iskljuenom elektromagnetu. Posle iskljuivanja bilo kojeg elektromagneta njegova magnetna energija se vraa elektrinom kolu, obino kao varnica. To se zove Povratna Elektromotorna Sila. Adams je takoe i nju skupljao i slao u akumulator uz pomo elektronike. Kanadski pronalaza Bill Muller je otkrio jedan specijalan sluaj izmeu stalnog magneta i gvoa. Kada su tri eline lopte u blizini privuene od strane magneta i kada se dogodi sudar, jedna ili dve e se odbiti a jedna e ostati5


privuena uz magnet. Bil je zakljuio da se odbijanje lopti vri bez investiranja energije i da taj sluaj naruava Njutnove zakone. Lako se moe zakljuiti da je princip neutralne linije od Gari Veslija isti kao specijalni sluaj Bila Mulera. Bil je konstruisao generator koji je ukljuivao obe logike, i od Gari Veslija i od Roberta Adamsa, a ipak ostao jedinstven, vidi sliku dole.

Slika 8

Njegov generator je imao neparan broj elektromagneta i paran broj stalnih magneta. Njegovi magneti u rotoru su bili pozicionirani ekscentrino u odnosu na navoje statora. Njegovi magneti su bili pozicionirani sa naizmeninim polaritetom N, S, N, S. On je tvrdio da njegov poslednji ureaj proizvodi 400A i 170V jednosmerne struje na izlazu uz pomo 20A i 2V jednosmerne struje na ulazu. PRINCIP POKRETNOG MAGNETNOG TITA Dole je slika sa kalemom, dva magneta i gvozdenom ploom kao magnetnim titom. Na prvoj postavi gvozdena ploa e zaustaviti bilo koji uticaj sa desnog magneta na kalem i levi magnet e indukovati juni magnetni pol u navoju sa svoje blie strane. Severni magnetni pol e se automatski pojaviti na drugoj strani kalema, blizu tita. Na drugoj postavi tit je premeten na levu stranu i desni magnet e indukovati juni magnetni pol u navoju sa svoje blie strane. Severni magnetni pol e biti automatski indukovan na suprotnoj strani, do tita.

Slika 96


Zakljuak je da su se magnetni polovi navoja menjali sa promenom poloaja tita sa desno na levo. Ova naizmenina promena magnetnih polova e indukovati elektrini napon u navoju. Tako da ovde imamo dinamiku indukciju elektromotorne sile bez pomeranja ni magneta ni navoja. Ovaj metod nije prikazan u standardim kolskim ili univerzitetskim knjigama koje su objanjavale Faradejev zakon indukcije. Sledea vana stvar koja treba da se zna je ponaanje metalne ploe koja prolazi pored magnet. Autor je pronaao na internetu donju sliku sa sledeim objanjenjem: Komad metala koji prolazi magnet ne gubi energiju. Brzina metala se poveava sa pribliavanjem magnetu i smanjuje sa prolaskom pored magneta, sa istom koliinom. Tako da od poloaja 1 do poloaja 3, energija nije izgubljena. Ovo se moe dokazati sa veanjem komada metala o konac i sa lepljenjem magneta za sto, a zatim putanjem metala da se njie napred nazad iznad magneta dok se ne zaustavi zbog trenja sa vazduhom i vibracije konca.

Slika 10

Na alost gornji opis nije potpuno taan. Metal e da gubi energiju i zbog indukcije vihornih struja u skladu sa Lencovim pravilom. Dokaz ove injenice je Fukovo klatno sa slike 11.

Slika 117


Izmeu dva pola elektromagneta je obeena bakarna ploica koja je putena da se njie iz nekog poetnog ugla. Njihanje je bilo dugo ako nije bilo struje u elektromagnetu a zaustavljala se brzo ako je struja bila ukljuena. Na slici 11 (b) se mogu videti vihorne struje indukovane po Lencovom zakonu, kao i magnetna sila i njen pravac koji je suprotan od smera kretanja ploice. Ta sila e uzrokovati brzo zaustavljanje njihanja klatna. Fuko je eksperimentisao sa seenjem proreza u ploici kao dole na slici 12.

Slika 12

On je doao do zakljuka da u sluaju (a) klatno nije produilo vreme njihanja, ali u sluaju (b) klatno se due njihalo. Razlog je taj to su prorezi u sluaju (b) presekli put indukovanim vihornim strujama. Logika sa slike 12 (b) se koristi u proizvodnji transformatora i u jezgrima elektro maina. Smanjenje vihornih struja znai smanjenje toplotnih gubitaka kao i koenja rotora maina. Drugi nain da se minimziraju vihorne struje je taj da se povea elektrini otpor gvoa sa dodatkom do 4% Silicijuma u gvou. Na ovaj nain poveanje elektrinog otpora nee smanjiti magnetnu provodnost gvoa. Zakljuak je da za magnetne titove treba da se koristi isti materijali kao i za transformatore i jezgra elektrinih motora i generatora. Takoe bi bilo korisno ako je mogue da se tit laminira kao na slici 12 (b). Ove metode e smanjiti vihorne struje indukovane po Lencovom zakonu i to e smanjiti koenje pokretnog magnetnog tita. To bi otvorilo put za konstrukciju over juniti maina.

8


Patentirani Ureaji Koji Su Koristili Magnetni tit - Stacionarni Generator Dona Eklina (US Patent # 3,879,622)

Iako je Eklin nazvao svoj patent generator to je u stvari bio motor sa stalnim magnetom. On se sastojao od etiri opruge, dva potkoviasta magneta, mekog gvoa i dva magnetna tita u obliku kao na Fig. 2. Meko gvoe (5) bi osciliralo zbog privlaenja magneta (1) i (3) to je bilo kontrolisano sa magnetnim titovima (27) i (29) i potpomagano sa oprugama. Meko gvoe bi okretalo toak (13) i proizvodilo koristan rad. Dole na figuri 3 i na figuri 4 je druga alternativa njegovog motora.

Kada je magnetni tit (57) izmeu dva magneta koji se odbijaju oni e doi blizu tita gurnuti sa oprugama. Kada se tit izvadi napolje kao na Fig. 4 onda e se magneti odbijati poto su im isti polovi okrenuti jedan prema drugom. Magneti e izvriti koristan rad pomou okretanja tokova spojenih sa njima pomou ipki.

9


- Braun-Eklinov Generator

Slika 13

Dve paralelne rotirajue gvozdene ipke e naizmenino otvarati i zatvarati magnetni fluks kroz gvozdeno jezgro generatora. Levi elektromagnet je za pobudu. Mesto njega moe da bude i stalni magnet. Desna strana sadri navoj koji e pretvarati promene magnetnog fluksa u elektrini napon. Ovaj generator je veoma jednostavan i upotreba rotirajueg magnetnog tita je veoma oigledna. Takoe je potrebno primetiti da e rotacija tita da naizmenino dozvoljava fluksu da proe ili da ga zaustavi. Ovde postoji pulsirajui fluks i rezultat je da e desni navoj da generie pulsirajuu jednosmernu struju. Da bi se generisao naizmenini napon potrebno je napraviti kompleksniju garnituru, kao dole na slici 14.

Slika 14

Lako se moe videti na gornjoj slici da se magnetni titovi okreu oko svoje ose i normalno prema linijama magnetnih sila. Postoje dva pravougana tita normalna jedan prema drugom. Levi je obojen crveno a desni u plavo. Magnetni fluks e tei kroz vazduni procep od Severnog pola desnog magneta prema gornjem delu navoja (navoj je obojen zeleno) onda nadole i zatvoriti se u Juni pol desnog magneta. Kada motor okrene titove za 90 stepeni fluks e tei sa donje strane levog magneta navie kroz kalem i nazad u Juni pol levog magneta. Oigledno je da e se fluks kroz navoj menjati gore dole naizmenino, svaki put kada motor okrene titove za 90 stepeni. Ovo e indikovati naizmenini napon u kalemu.10


Slika 15 - Braunov dvo-navojni generator

U dokumentu [4] od W.D.Bauer-a moe se pronai tabela sa test resultatima za gornju verziju Braunovog generatora. Najbolji koeficijent efikasnosti koji je on dobio je bio oko 125%. Oni su takoe otkrili da ako se kondenzator prespoji preko krajeva jednog od navoja bilo za jednosmernu ili za naizmeninu struju, nije bilo potrebno spolja napajati elektromagnet i za ovaj samopobudni model koeficijen efikasnosti je bio do 358%. Njihov zakljuak je bio: Rezultat je da nije postojalo koenje prilikom okretanja osovine tita... Oigledno je bilo da se koenje osovine smanjivalo sa poveanjem brzine obrtaja magnetnog tita. Generator je radio hladan i nije bilo optereenja na pogonski motor tita ak ni u sluaju kratkog spoja na izlazu. Potrebno je naglasiti jo jednom da je bolje pogoniti magnetni tit to bre mogue. Vanost brzine kod generatora e jo biti diskutovana kasnije. Generator Dona Bedinija - US Patent No. 6,392,390

Slika 1611


Autor nee iu u detalje Bedinijevog patenta zato to to moe da se pronae na internetu. Slika 16 ne pokazuje kompletan patent poto fali elektronika koja se spaja na magnetni prekida (13). U pitanju su tri tranzistora i pet otpornika koji su deo elektronike za ovaj patent. Cilj gornje slike je do pokae da je Bedini takoe koristio logiku magnetnog tita za svoj Back EMF Permanent Electromagnetic Motor Generator. Moe se lako videti da glavni magnet (21) moe da zatvor svoj fluks samo kroz magnetni tit (16) koji ima 4 mala magneta (17) i koji rotira oko svoje ose. Ovi mali magneti nee kontrirati ve e pojaavati magnetni fluks glavnog magneta. Promena fluksa e uzrokovati indukciju u grupi kalemova (22) i (23). Indukovani napon je ispravljen pomou elektronike i poslat u akumulator. VANOST VELIKE BRZINE KOD GENERISANJA NAPONA Eksperiment je potvrdio da na provodnik sa elektrinom strujom koja tee kroz njega deluje magnetna sila, ako je on uronjen u polje magnetne indukcije. Na slici dole je zatvoreno kolo sa elektrinom strujom I koja tee kroz njega i iji je donji deo u obliku tapa duine L uronjen u polje magnetne indukcije B.

Slika 17

Intenzitet sile F je proporcionalan jaini struje I, duini provodnika L i jaini polja magnetne indukcije B. To se moe napisati kao: F=ILB (1)

Gornja formula vai samo ako je provodnik upravan na pravac magnetnog polje (indukcije). Ako provodnik zaklapa ugao sa poljem onda, F = I L B sin () Pravac sile je upravan na ravan koju ini provodnik L i magnetno polje B. (2)

12


Faradejev Zakon Indukcije Dobro poznati Faradejev zakon indukcije glasi: Indukovana elektromotorna sila u zatvorenoj strujnoj konturi je proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz nju. Promena fluksa moe biti statika kao posledica promene intenziteta magnetne indukcije ili dinamika usled kretanja ili deformacije zatvorene konture u polju magnetne indukcije. Dole je dat primer dinamike indukcije elektromotorne sile e (isto to i napon) uzrokovane kretanjem stalnog magneta.

Slika 18

Matematiki, Faradejev zakon indukcije se pie kao:e= d dt

(3)

Minus znak u formuli je zbog Lencovog pravila koje kae da: Indukovana elektromotorna sila ima takav pravac da u zatvorenoj konturi generie struju koja se svojim poljem suprotstavlja promenama fluksa koji ju je indukovao. Na taj nain, indukovana struja koristi koenje protiv promena u svojoj okolini pa originalni fluks mora da investira rad da bi sebe odrao. Na taj nain se mehanika energija pretvara u elektrinu u elektrinom generatoru. Dole je slika kolskog primera linearnog generatora jednosmerne struje.

Slika 1913


Generator se sastoji od dve paralelne provodne trake na rastojanju L preko kojih klizi provodni tap pod uticajem spoljne mehanike sile G sa brzinom v. Trake i tap su u homogenom magnetnom polju indukcije B koja je upravna na ravan traka i tapa. Na drugoj strani je otpornik R koji je tamo da troi elektrinu energiju i da zatvori strujno kolo. Intenzitet indukovane electromotorne sila e (napona) je dat sa formulom: e=vBL (4)

Za realni generator sa rotorom koji se obre oko svoje ose ugaonom brzinom , koji se nalazi u polju homogene magnetne indukcije B i koji ima N navoja ice sa povrinom jednog navoja S, formula za elektromotornu silu je data sa: e = B N S sin ( t) (5)

Gornja formula je slina kao formula (2) i lan sin ( t) pretstavlja promenu ugla u vremenu izmeu polja magnetne indukcije i povrine navoja. Ako se broj navoja N ili povrina S poveaju, poveae se i duina ice. Svaki generator je dizajniran za maksimalnu snagu koja moe da se isporui potroaima. Formula za snagu je dole: P=eI (6)

Ako je napon generatora e visok onda struja I moe biti niska i obrnuto. Potroa moe uvek da podesi napon sa elektrinim transformatorom. Ako je izlazna struja generatora I visoka onda e prema formulama (1) ili (2) magnetna sila F koja koi generator takoe biti visoka i jaa mehanika sila G mora da se primeni da bi generator radio. To znai da nije dobro da se dozvoli visoka struja u generatoru. Meutim, ako se struja I smanji onda da bi se isporuila ista snaga, prema formuli (6), napon e mora biti proporcionalno uvean. Posmatranjem formula (4) i (5) moe se videti da napon moe biti povean ili sa poveanjem magnetne indukcije B ili sa poveanjem duine ice (odnosno broja navoja) ili sa poveanjem brzine v za linearni generator ili ugaone brzine za rotor. Poto u formuli (1) za magnetnu silu stoji magnetna indukcija B i takoe duina ice L, poveanje napona sa poveanjem bilo koje od ove dve veliine ne bi bilo dobro. Magnetna sila koenja bi takoe bila poveana. Meutim, sa poveanjem brzine v za linearni generator ili ugaone brzine za rotor, magnetno sila koenja F ne bi bila poveana a napon e bi bio povean. Na ovaj nain generator moe da isporui istu izlaznu snagu sa manje koenja. Manje koenja znai manju ulaznu mehaniku silu G za istu izlaznu snagu. Na alost, vea brzina znai i vei put preen od strane rotora u jedinici14


vremena, a poto je energija jednaka proizvodu sile i preenog puta iste, to znai da bi ulazna energija ostala ista. Primenom ovog naina generator ne bi imao over juniti osobine, ve samo manju koionu silu. PRINCIP KOMBINOVANJA MAGNETNIH FLUKSEVA Ovo je metod meanja dva fluksa, jednog od strane elektromagneta i drugog od strane stalnog magneta. Postoje dva naina poveanja totalnog fluksa na ovaj nain. Prvi je vuenje fluksa od stalnog magneta a drugi je guranje fluksa od stalnog magneta u eljenom pravcu a onda meanje sa fluksom elektromagneta. Vuni metod je opisao arls Flin u svom amerikom patentu broj 6,246,561.

Slika 20

Gornja slika prikazuje magnetno kolo kad elektromagneti nisu aktivni. Fluks od stalnog magneta je podeljen na dva dela i tee u dva pravca, na levo i na desno. Kada se levi kontrolni navoji ukljue u struju tako da njihov fluks ima isti pravac kao i fluks od stalnog magneta, onda e ceo fluks od stalnog magneta otii nalevo i kombinovati se sa fluksom elektromagneta, vidi sliku 21. To e da povea totalan fluks sa leve strane za polovinu fluksa od stalnog magneta. Elektrini napon e da se iskoristi sa levog izlaznog navoja sa oznakom output.

Slika 21

Slika 2215


Ista logika moe da se primeni na desnu stranu kao na slici 22. Razlog zato ceo fluks od stalnog magneta mora da ide samo na jednu stranu je taj to fluks od elektromagneta ne moe da proe kroz stalni magnet i mora da ide okolo. On e sresti polovinu fluksa od stalnog magneta i gurnuti ga u pravcu prema svom navoju. Gurajui metod je ekspolatisan od strane Japanske kompanije Genesis i taj metod su oni nazvali Hybrid Reluctance Magnet Princip. Oni su ga iskoristili za konstrukciju jednosmernog motora koga su nazvali Super Motor. Metod se sastoji od interakcije dva fluksa. Izvor prvog fluksa je neodimijumski magnet koji je okruen mekim gvoem. Izvor drugog fluksa je elektromagnet koji se magnetie periodino po potrebi. Magnetizacija elektromagneta je takva da se njegov fluks suprotstavlja fluksu stalnog magneta. Intenzitet fluksa od elektromagneta treba da bude malo vea nego fluks od stalnog magneta da bi on mogao da nadjaa i gurne prvi fluks u eljenom pravcu. Na ovaj nain e se dva fluksa kombinovati i intenzitet totalnog fluksa poveati. Totalni fluks e tei u eljenom pravcu, obino prema komadu mekog gvoa koji je pokretan i koji e biti privuen prema ureaju. Dole je slika kompletnog ureaja.

Slika 23

Slika 24

Linije na slici 24 prikazuju intenzitete pojedinanih flukseva kao i kombinovanog. Dole su prikazana tri sluaja flukseva bez pokretne ipke od mekog gvoa.

16


Slika 25

Kada je elektromagnet iskljuen, samo prvi fluks (od stalnog magneta) postoji i on se zatvara kroz jezgro elektromagneta. Jezgro od elektromagneta i meko gvoe oko stalnog magneta se privlae. Ovo je prvi sluaj, gore levo. U drugom sluaju je elektromagnet ukljuen i njegov fluks je vei od fluksa stalnog magneta i ima suprotan pravac od njega. On e moi da gurne fluks stalnog magneta napolje i oba fluksa e se kombinovati i tei zajedno kroz vazduh. Postojae odreeno privlaenje izmeu jezgra elektromagneta i mekog gvoa stalnog magneta (tamo gde se dodiruju) samo ako je fluks elektromagneta dosta jai od fluksa stalnog magneta. U treem sluaju su oba fluksa jednaka po intenzitetu i suprotstavljaju se jedan drugom. Ako su meka gvoa i od stalnog magneta i od elektromagneta ne zasiena (slabi fluksevi) ona se ne bi ni odbijala niti privlaila (neutralni status). Ako bi fluksevi bili jaki i meka gvoa bila zasiena onda bi se ona odbijala. Ako se doda ipka od mekog gvoa iznad stalnog magneta u gornjem sluaju 3, onda e se fluks stalnog magneta lako zatvoriti gore preko te ipke. Ta ipka i meko gvoe koje okruuje stalni magnet e se privlaiti, ali nee biti privlaenja izmeu mekog gvoa stalnog magneta i elektromagneta. To privlaenje moe da se ostvari u gornjem sluaju 2 ako se tamo stavi ipka od mekog gvoa. Tada e postojati odreeno privlaenje izmeu jezgara stalnog magneta i elektromagneta, a privlaenje izmeu stalnog magneta i gvozdene ipke e biti jo jae. Problem sluaja 2 je u injenici da za stvaranje jaeg fluksa elektromagneta od fluksa stalnog magneta treba troiti jau struju a to nije energetski efikasno. Energetska efikasnost se moe poveati na tri naina: sa smanjenjem rastojanja izmeu gvozdene ipke i jezgra stalnog magneta, ako se koristi meko gvoe za ipku i za stalni magnet koje ima veu vrednost za magnetno zasienje u odnosu na jezgro elektromagneta, i sa skraenjem linije L2 tako da bude kraa od linije L1 (krai magnetni put i otpor). Autor smatra ovaj koncept interesanatan jer ima logiku slinu tranzistoru, ili logiku slinu klatnu koje se pokree na nain koji to radi gospodin Veljko Milkovi u svom dvostepenom mehanikom oscilatoru. Jednom kada se klatno17


inicijalno podigne do nekog ugla i pusti da se njie tada je potrebno dodavati malu koliinu energije da bi se odravalo njihanje klatna. Ovo malo dodavanje energije lii na elektromagnetni puls u ovom ureaju a inicijalno podizanje klatna lii na stalni magnet koji je bio inicijalno namagnetisan ranije. Ljudi koje zanimaju mehaniki ureaji mogu pronai vie o ovom oscilatoru na sajtu gospodina Milkovia [3]. Autor je eksperimentisao koristei transformatore i zakljuio da to je dosta osetljiv zadatak da se napravi odreeni ureaj sa guranjem flukseva. Ako se elektromagnet i stalni magnet ne slau po jaini, efekat e se jedva osetiti. Autor je takoe pokuao da napravi ureaj gde bi jezgra elektromagneta i stalnog magneta bili spojeni da se ne bi odvojili kad su u neutralnom stanju ili stanju odbijanja i da ureaj koristi kao elektromagnet sa boljim uinkom, vidi sliku 26.

Slika 26

Slika 27

Na alost autor je zakljuio da je efekat guranja flukseva iako je radio korektno imao dosta slabiju privlanu silu nego sam elektromagnet (kada mu se jezgro skrati), kao na slici 27 dole. To znai da je upotreba ovog ureaja senzitivna i nije za generalnu upotrebu. Ovaj koncept je interesantan da se istrauje. Genesis kompanija prodaje jednosmerne motore koji imaju etiri puta veu izlaznu snagu od standardnih motora sa istom ulaznom snagom, vidi njihov sajt [5]. PRVI ZAKON TERMODINAMIKE I VIAK ENERGIJE Poznati prvi zakom Termodinamike koji kae da energija u zatvorenom sistemu moe da se promeni iz jedne forme u drugu i ne moe da bude unitena ili stvorena nije uspeo da se dokae kao takav ne samo u sluaju over juniti elektromagnetnih maina ve i nekim drugim oblastima. Glavni razlog je taj to18


ideja zatvorenog sistema nema smisla. Dovoljno je da se podsetimo kosmikih zraka koji prodiru kilometrima u zemlju, raznih radio talasa koji nose energiju i proimaju prostor, kao energija Sunevog vetra, gravitaciona sila i takoe energija raspadajuih radioaktivnih atoma materije. Problem Balansa Energije Reke Autor je pronaao interesantan dokument na internetu to se tie raunanja kinetike energije vode za hidrocentralu na reci Rajni u Nemakoj. To je bio stari problem iz 1932. opisan od strane Ludviga Herbranda [6]. Herbrand je pronaao da je hidrocentrala kraj Rheinfelden-a koja se nalazila blizu jednog ostrva na reci direkno koristila vodu reke za pogon turbina bez brane. Ona je generisla istu snagu kao oblinja centrala sazidana 1926. godine u Ryburg-Schwoerstadt-u i koja je imala branu visoku 12 m. Voda u Rheinfelden hidrocentrali je tekla bre nego okolna vode u reci Rajni zbog ostrva koje je suzilo reku. Voda sa veom brzinom ima veu kinetiku energiju nego sporo tekua voda ako ista koliina vode protekne kroz reno korito. Dole na slici 28 se moe videti situacija.

Slika 28

Herbrand je eleo da patentira svoj pronalazak za poveanje kinetike energije vode ali nije mogao, jer je to bilo u suprotnosti sa prvim zakonom termodinamike, a zakoni termodinamike su bili zvanina religija nauke toga doba a za mnoge i danas. Niko nije verovao da brzo tekua voda u suenoj reci moe da ima vie kinetike energije od ostatka reke jer je to naruavalo zakon o konzervaciji energije. Objanjenje je pronaeno u radovima Viktora Shauberger-a poznatog po nadimku Vodeni arobnjak. Svaka reka ima vie ili manje virova u sebi. Virovi koji se kreu u pravcu toka reke su zdravi jer ne potkopavaju renu obalu. Oni troe toplotu reke i smanjuju joj temperaturu a hladna voda ubija tetne bakterije. Oni takoe nose pesak i ljunak i iste rena dna. Da bi reka imala virove ona mora da krivuda. Pravi tokovi kao u iskopanim kanalima nisu zdravi za reku.19


Virovi su nosioci dodatne energije u reci koja moe da se oslobodi u nekim sluajevima kao kada se reka suzi. Tako da zakon o konzervaciji energije bi mogao biti taan ako bi se uzeli u obzir i temperaturne varijacije reke i turbulento kretanje u virovima u energetski balans reke. Interesanta je injenica da su u kineskoj kulturi svi krovovi kua zakrivljeni kako se ne bi dozvolilo da kia naglo tee dole po pravoj liniji, ve po zakrivljenim putanjama. U njihovoj umetnosti Feng ui krive linije se veoma cene a dugake i prave linije se smatraju otrovnim strelama. Razlog je pokuaj skupljana energije tzv. i, koja se kree po krivim linijama. Poto u ljudskim i ivotinjskim telu nema pravih linija ova logika ima neke osnove. Mogunost Kosmikog Etera kao Energetskog Izvora Mnogi konstruktori veruju da stalni magneti mogu da izvlae energiju od Kosmikog Etera i predaju je generatoru. Razlog bi bio postojanje mikro struja u stalnom magnetu koje su zatvorena strujna kola kroz koja tee elektrina energija i koja moe da izvlai energiju iz okoline. Ideju postojanja Etera je podravao Nikola Tesla, Don Vorel Kili kao i mnogi drugi. Naunici obino demonstriraju Ajntajnovu ideju o gravitaciji kao o zakrivljenom prostoru tako to uzmu krpu ili pare papira i onda gurnu svoj prst u sredinu toga. Oni stalno zaboravljaju da bez te krpe ili papira oni nita ne bi mogli da pokau. Autor veruje da ideja o deformaciji praznog prostora nema nikakvog smisla. Samo ako se neto nalazi u tom prostoru bilo neko energetsko polje, gomila materije ili bar Kosmiki Eter koji je i pokretan i podloan deformaciji, onda bi Ajntajnova ideja imala nekog smisla. Njegova matematika bi mogla biti tana iako se prazan prostor ne deformie ve ono to je u njemu. Ni jedan naunik nije dao odgovor ta je u stvari naelektisanje elektrona ili protona. Oni su to definisali kao spin to znai rotacija estice oko svoje ose. Ako zamislimo esticu bilo kao malu lopticu bilo kao rotirajui talas, jo uvek nije jasno zato postoji privlaenje elektrinih estica kroz prazan prostor. Autor lako moe da zamisli privlaenje u vodi. Svaki vir deformie svoju okolinu i moe neto da usisa u sebe ako je ta star dovoljno blizu. Koristei istu logiku autor moe lako da zamisli privlaenje elektrona ili protona ako bi oni bili virovi u Kosmikom Eteru. Oni bi stvarali deformacije blizu sebe, kao virovi u vodi, i mogli bi da utiu na svoju bliu okolinu bilo usisavajui bilo odbijajui zavisno od orjentacije obrtanja susednog vira. Koristei ovu logiku bilo bi lako objasniti zato elektron emituje foton svetlosti kada menja svoju orbitu i ide dole blie jezgru atoma. Putujui dole on bi stinjavao Kosmiki Eter u okolini jezgra atoma, kao to se stinjava crevo sa vodom, pri emu malo vode mora da izae napolje.

20


ZAKLJUAK Cilj ovog rada je bio da se prikau ideje koje su koristili neki pronalazai za konstrukciju svojih over juniti maina. Postoji mnogo pronalazaa u ovoj oblasti koji su koristili sline ideje, bilo osnovne bilo kombinaciju vie njih. Autor je video vie patenata u ovoj oblasti i verovatno nije video mnogo drugih. No ipak, bilo je vano predstaviti ove ideje u nekom loginom redosledu da moe veliki broj ljudi da ih shvati. Ove stvari jo nisu prihvaene u zvaninoj nauci i autor se nada da ovaj rad moe da bude mali doprinos u razbijanju postojeih dogmi koje neki jo uvek oboavaju. Znaaj iste energije za zdravlje i ljudi i ove planete nije potrebno diskutovati. Videli smo da postoje mnogi naini da se magnetne sile izvedu iz balansa kako bi se koristan rad izvukao iz magneta. Takoe je naglaen znaaj novih materijala za smanjenje gubitaka u gvozdenim titovima i poveanje energetske efikasnosti maina. Vanost brzine je bila diskutovana bilo kod upotrebe magnetnih titova, bilo kod upotrebe visokog napona, a takoe i kod upotrebe hidro snage voda reka. Metod kombinovanja flukseva je bio prikazan kao poseban princip. Meutim fluksevi se kombinuju i kod drugih metoda poto magnetno polje mora da se zatvori u sebe i ono e tei najkraim putem i imati uticaja bilo pozitivnog bilo negativnog i na stator i na rotor. Za ljude koje interesuje praktian rad i koji nemaju iskustva u ovom polju autor preporuuje skup dokumenata od Patrika Kelija [7] koji je opisao mnogo patenata u svim poznatim overjuniti oblastima i sa mnogo detalja.

21


REFERENCE [1] Peter Lindemann, D.Sc., Free Energy Secrets of Cold Electricity [2] Jovan Marjanovi, Sluaj gde ne vai Njutnov zakon akcije i reakcije u magnetnom polju i mogunost dobijanja vika energije u elektro generatoruhttp://www.veljkomilkovic.com/Images/Jovan_Marjanovic_Slucaj_gde_ne_vazi_Njutnov_zakon_u_magnetnom_polju.pdf

[3] Zvanini sajt akademika Veljka Milkovia www.veljkomilkovic.com. [4] B.W. Bauer, Brown-Ecklin generator: Part 1 http://www.overunity-theory.de/ecklin/ecklin1.htm [5] Genesisov sajt: http://www.genesis-corp.co.jp/e/e507.html [6] Ludwig Herbrandt, UNDERSTANDING WATER POWER, http://www.hasslberger.com/tecno/tecno_1.htm [7] Patrick Kelly, Practical Guide to Free Energy Devices www.free-energija-info.co.uk

Objavljeno u Novom Sadu, Srbija, 16. novembra 2009. http://www.veljkomilkovic.com

Jovan Marjanovic dipl. inenjer elektrotehnike

22

Jovan Marjanovic Osnovni Principi Overjuniti Elektro Masina

Documents

Transcript of Jovan Marjanovic Osnovni Principi Overjuniti Elektro Masina