Izdvajamo iiz ssadr`aja - spos.infospos.info/wp-content/uploads/2014/08/pcelar_april_2007-1.pdf ·...

^lanstvo u SPOS^lanstvo u SPOS-u-u^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-

nizacija Srbije ostvaruje se prekodru{tava p~elara po slobodnom izboru.^lanarina u 2007. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije iznosi1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273tolara, za p~elare iz Crne Gore,Makedonije i ostalih inostranih zemaljagde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32evra, a gde se {alje avionom 40 evra.^lanstvo podrazumeva dobijanje 12brojeva ~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradnja Saradnja sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.Redakcija zadràva pravo redigovanjatekstova. Za sadràj tekstova odgovara-ju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasno nave-du izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare

{tampan je 1883. godine u Beogradupod imenom „P~ela“. Potom je {tam-pan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.godine u Sremskim Karlovcima. Od1899. godine nastavlja da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskog p~elarskogdru{tva, izlazi od 1. januara 1898.godine u Beogradu. Januara 1934.godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrnimzracima za izvanredne zasluge, popular-isanje i unapre|enje p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednica Srbijedodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture uSrbiji.

Tira`: 13 500. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Sa izlo`be u Lajkovcu:Pove}ajmo potro{nju meda!

Foto: Rodoljub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 [email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad),

Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}

(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina),Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), AleksandarMihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad êko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Dìmrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, april 2007. 145

Veroljub Umelji}SPREÎTE ROJENJE! 152Sude}i po rezultatimazimovanja i trenutnim vremen-skim prilikama, moè se o~eki-vati da ove godine bude dostarojeva. Spre~ite pojavu rojevog

nagona i sa~uvajte prinos! Milan Jovanovi}

MATICE ZA SVOJU DU[U 156Ako èlite vrhunski kvalitet mati-ca, odgajite ih prema preporuka-ma iz ovog teksta. Upozna}ete

jednu sasvim novu dimenziju p~elarenja!Jovan Kulin~evi}

VOL[EBNO USKRSNU]E AMEBOZE 167Za amebozu p~ela mnogip~elari nisu ni ~uli. Ali, zbogsve neprirodnijih uslovap~elarenja, pokazalo se da

moè da se pretvori i u veoma ozbiljno, poten-cijalno opasno oboljenje medonosnih p~ela! Rodoljub @ivadinovi}

JO[ ODLU^NIJE PROTIV VAROE NOVIM PREPARATOM APIGUARD 169Novi lek protiv varoe na bazitimola pruà p~elarstvu Srbijejednu sasvim novu perspektivu.Ne zaga|uje p~elinje proizvode,

uspe{no uni{tava varou, pomaè suzbijanjedrugih bolesti i jednostavan je za upotrebu!

KKo ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elaro ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar..KKo zna, neka uìva u obnavljanju gradiva. o zna, neka uìva u obnavljanju gradiva.

KKo zna bolje, neka to i napi{e. o zna bolje, neka to i napi{e.

NOVA ERA U SARADNJI SAMINISTARSTVOMPOLJOPRIVREDE 146

ME\UNARODNI KURS APITERAPIJE U SRBIJI 147

Dragutin Gaji}

PISMO PÊLARIMA ZA APRIL 148

Mirko Trnavac

PROLE]NI RAZVOJU DB KO[NICAMA 150

Veroljub Umelji}

SPREÎTE ROJENJE! 152

Dejan Kreculj

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRIL 155

Milan Jovanovi}

MATICE ZA SVOJU DU[U 156

Stojan Jovanovi}

OVAKO ODGAJAM MATICE 162

Jovan Kulin~evi}

VOL[EBNO USKRSNU]E AMEBOZE 167

Rodoljub @ivadinovi}

JO[ ODLU^NIJE PROTIV VAROE NOVIMPREPARATOM APIGUARD 169

SMERNICE ZA USPE[NU BORBU PROTIV VAROE 174

\or|e Mrki}

FORMIRA SE PÊLARSKA ZADRUGA NA NIVOU SRBIJE 177

KALENDAR VA@NIJIH PÊLARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU1 – Istanbul, Prvi kongres p~el. organizacija Balkanskih zemalja, 29. III – 1. IV 2007.2 – Arilje, Dan p~elarstva u Arilju, 1. IV 2007. 3 – Kamenovo, Dani mlavsko-homoljskih p~elara, 14. IV 2007.

IIzzddvvaajjaammoo iizz ssaaddrr`̀aajjaa

146 PÊLAR, april 2007.

Mnogo nam je dobro, ali tako nam i treba.Ova izreka nas kao avet prati godinama una-zad. P~elarimo od danas do sutra, nadamo se~udu, a ~udo nikako da do|e. Problemi sa lo-{im lekovima, lo{im satnim osnovama, lo{omprodajom meda, nesavesnim vo}arima… Nika-da se sa takvom situacijom nisam mirio. îniosam sve {to je u mojoj mo}i da promenim p~e-larsku stvarnost na bolje. Katkada sam se sa-plitao i padao, sam ili uz pomo} ne~ije pod-metnute noge. Ali, nikada se nisam predavao.Iz jednostavnog razloga {to verujem da ne po-stoji problem, ma kako veliki bio, koji ne mo-è da se re{i. Mogu}e je da ponekad nedosta-ju prave ideje, ali sam ube|en da svaka vratamogu da se otvore, samo treba na}i praviklju~. To sam mnogo puta dokazivao i sebi idrugima stvaraju}i ne{to iz ni~ega. Jer, zaistaje sve mogu}e. Zato sam uvek bio realan i tra-ìo nemogu}e. Ljudi koji tvrde da ne{to nemoè da se uradi, ne treba da ometaju one ko-ji to ve} rade.

Na{a najve}a muka je svakako bila lo{a,katkad i nikakva, komunikacija sa nadle`nim

dràvnim organima. Mnogi propisi su se do-nosili bez konstruktivne konsultacije sa pred-stavnicima SPOS-a. Setimo se prastarog ana-hronog Zakona o unapre|enju sto~arstva kojiupravo unaza|uje na{e p~elarstvo zavo|e-njem monopola u XXI veku. Setimo se svihonih propisa koji zabranjuju falsifikovanjemeda, voska ili lekova, a falsifikatori i daljeharaju na{im trì{tem, suàvaju}i poslovniprostor pravim p~elarima i savesnim privred-nicima. P~elari ne traè milostinju dràve, ve}zakonodavstvo koje im omogu}uje da po{tenorade i zarade, u uslovima zdrave trì{ne kon-kurencije. Traè da se raznoraznim uzurpato-rima i prevarantima stane na put i tako oslo-bodi prostor za sve p~elarske poslenike koji }epo{tenim radom sigurno uspeti da od p~elar-stva naprave va`nu privrednu granu od koje}e dràva imati najve}u korist. P~elarstvo je utom pogledu veoma zahvalno. Sve ono {to dr-àva uloì u njega, vi{estruko joj se vra}a sa-mo preko opra{ivanja, da ne govorimo o dru-gim pozitivnim aspektima.

Godine velikih, naizgled nere{ivih proble-ma pokazale su da sistem i organizacija rada uSPOS-u zahtevaju izmene, u skladu sa trenut-nim dru{tvenim trendovima. Definitivno jeneophodno da postoji osoba koja }e se bavitiisklju~ivo saradnjom sa nadle`nim dràvnimorganima i koja }e sa njima odràvati stalnepozitivne kontakte. U tom smislu, 17. marta2007. izabran sam odlukom Izvr{nog odboraSPOS-a za Koordinatora SPOS-a za saradnjusa dràvnim organima (nadle`na ministarstva,Privredna komora, inspekcije…). Prve aktivno-sti su usledile odmah nakon izbora i ve} dajuprve rezultate, o ~emu }ete detaljnije biti oba-ve{teni u narednom broju P~elara. Na sastan-ku Izvr{nog odbora SPOS-a, predloìo sam dasebi skratim mandat na mestu urednika za ~e-tiri meseca, tako da }e poslednji broj koji }uurediti biti ovogodi{nji decembarski. Sve u ci-

NOVA ERAU SARADNJI

SA MINISTARSTVOMPOLJOPRIVREDE

Dràvni sekretar za poljoprivredu Dr Danilo Golubovi}

Re~ uurednika


lju efikasnijeg rada na novoj du`nosti. U me-|uvremenu potraì}emo na vreme novogurednika, koga }u uvesti u posao, kako bi odr-àli kontinuitet postignutog.

Tokom ove godine u vezi saradnje sa Mini-starstvom poljoprivrede treba napraviti preci-zne planove rada. Neki zadaci }e se realizova-ti odmah, a neki }e biti aktuelni tek krajemove i po~etkom naredne godine. Moramo seizboriti za na{e ciljeve na zadovoljstvo i drà-ve i nas p~elara. Urediti neure|eno i popravi-ti ono {to je ve} postignuto.

Podseti}u vas na izvanredni prodor SPOS-a i osnivanje radne grupe pri Upravi za veteri-nu Ministarstva poljoprivrede zaslugom pred-sednika SPOS-a @ivoslava Stojanovi}a i za-menika predsednika Dragutina Gaji}a. Tagrupa ve} je dala divne po~etne rezultate krozbesplatnu registraciju. Sada nam predstoje si-stemske aktivnosti kojima }emo pomo}i Mini-starstvu poljoprivrede da donosi prave odlu-ke. Ministarstvo je ve} pokazalo izvanredno

dobru volju za konstruktivnom saradnjom ipokroviteljstvom nedavnog seminara oHACCP sistemu i dobroj p~elarskoj praksiodrànom u Aleksincu, poku{avaju}i tako dapomogne p~elarima da se {to bezbolnije prila-gode novim propisima.

Ovih dana obavio sam razgovor sa dràv-nim sekretarom za poljoprivredu Dr DanilomGolubovi}em, divnim ~ovekom koji je vi{e ne-go voljan da p~elarstvo Srbije podigne naevropski nivo. Prvi dogovori obe}avaju. Izlo-ìo sam mu veliki broj ideja koje nam mogupomo}i da uspe{nije radimo i bolje zaradimo,zajedni~ki stvaraju}i p~elarstvo koje }e dono-siti ve}e prihode i p~elarima i dràvi (krozadekvatan izvoz, pre svega). Ovom prilikomzahvaljujem se u ime 50 000 p~elara SrbijeMinistarstvu poljoprivrede, a posebno gospo-dinu Golubovi}u, znaju}i da }emo ubudu}ejo{ kvalitetnije sara|ivati. Njegova dobra voljai razumevanje garantuju napredak i re{avanjenagomilanih problema u p~elarstvu.

ME\UNARODNI KURS APITERAPIJE U SRBIJIU Ni{u je 17. i 18. marta 2007. odràn me|una-

rodni Kurs apiterapije u organizaciji Ministarstvazdravlja Bugarske, Balkanske p~elarske federacije ina{eg „p~elarskog ambasadora“ u Bugarskoj Milen-ka Radosavovi}a. Predava~i na seminaru su bili drmed. Janeva iz Ministarstva zdravlja Bugarske i drmed. Dim~eva, sekretar Apiterapeutskog savezaBugarske. Kurs je poha|alo i zavr{ilo 10 lekara izSrbije koji }e dobiti sertifikat Ministarstva zdravljaBugarske o zavr{enom kursu. Oni }e u narednomperiodu organizovati apiterapiju u Srbiji po nau~-nim principima, i izboriti se pred Ministarstvomzdravlja Srbije za verifikaciju svojih sertifikata, {to je danas mogu}e s obzirom da je Srbija po-~etkom pro{le godine dobila Zakon o alternativnoj medicini, koja se danas ve} slu{a na Me-dicinskom fakultetu u Beogradu.

Seminar je otvorio Kosta Kostov, predsednik Balkanske p~e-larske federacije, izraziv{i zadovoljstvo {to je do{lo do organizaci-je ovog seminara u Srbiji i poru~iv{i le-karima da je na njima velika odgovor-nost da, za razliku od nadrilekara, pred-stavljaju prave u~itelje i zdravima i bole-snima.

Predsednik Balkanske p~elarske federacije Kosta Kostov otvara seminar (levo)

Kosta Kostov sa predava~ima (desno)


PISMO PÊLARIMAPISMO PÊLARIMA

ZA APRILZA APRIL

Da li je ~ovek sam sebi postao manja zago-netka u odnosu na vreme kada su anti~ki filo-zofi poku{avali da odgovore na pitanje {ta je~ovek, u ~emu je smisao ljudskog ìvota i kojesu to vrhunske ljudske vrednosti?

Da li su u epohi neslu}enog razvoja sred-stava masovnog komuniciranja kontakti me|uljudima postali ljudskiji?

Da li je „savr{eni“ savremeni ~ovek mo}anda otkloni sve ono {to je „nesavr{eni“ ~ovekpre njega u~inio?

Kada se neko suo~i sa ovako {irokom lepe-zom pitanja, veoma je te{ko da zauzme sop-stveni stav. Krenimo redom. Stanje u kome setrenutno nalazimo, vreme kome pripadamo,moè se shvatiti kao stanje novog po~etka, kaonova {ansa koja je pruèna svima nama i sva-kom pojedincu posebno. Klima, izraubovanapriroda i mnogo toga jo{, nametnuli su i namap~elarima i na{im p~elicama i svoj ostaloj pri-rodi te{ko breme problema.

Aprililili…

April, a pogotovo njegov prvi dan, asocirana {alu. Nema mesta {ali. Taj drugi mesec unajlep{em godi{njem dobu – prole}u, zada}e

u ovoj godini velike probleme na{im p~elari-ma.

Nastanak rupa u ozonskom omota~u Ze-mlje u~inio je, a ~ini}e i nadalje, ako se nekiljudi ne zaustave, veliko zagrevanje na{e pla-nete i sva priroda je do{la u jednu neprirodu.U toj neprirodi ìve i p~ele i p~elari i zbog to-ga ovo pismo p~elarima je neobi~no u odnosuna ona pisma iz ranijih godina.

Mnoge cvetnice su za dvadesetak dana ra-nije cvetale. Prognoze kaù da }e i april biti iz-razito topao. To }e izazvati i prve cvetove ba-grema da se otvore pre kraja aprila.

Odmah po~etkom aprila }e do izraàja do-}i sve one vo}ke koje su za p~ele prava blago-det. Naravno, one u normalnim godinamacvetaju polovinom aprila. To su divlja tre{nja,tre{nja, a za njima i poèga~a, vi{nja, jabukaitd. Sve ove vo}ke imaju dosta polena i nekta-ra. To je i vreme maksimalnog ubrzanja razvo-ja p~elinjih dru{tava. Do{lo je znatno ranije nonormalnih godina do tog ubrzanja. Naglo sepove}ao broj mladih p~ela koje prièljkuju dado|u do punog radnog izraàja. Starih p~ela,iz zimskog klubeta, sve je manje u ko{nici. Ak-tivnost su preuzele mlade, ovogodi{nje p~ele.One unose nektar i njime popunjavaju nedav-

Dragutin Gaji}Ul. Prvomajska br. 25 12220 Veliko Gradi{te

(012) 62-658, (064) [email protected]

Foto: Goran Ne{i}


no ispra`njene }elije u predelu medne kape ibo~nih ramova u plodi{tu.

Pojenje p~ela u aprilu

P~ele uvek imaju potrebu za vodom. Njenakoli~ina zavisi od veli~ine legla i priticanjanektara u gnezdo. U toku aktivne sezone p~e-le se snabdevaju vodom iz raznih izvora (reke,potoci, izvori i rosa na biljkama). êsto su iz-vori vode dosta udaljeni od p~elinjaka, te uslu~aju hladnog i vetrovitog vremena p~ele neuspevaju da se vrate sa pojila i ginu. Zbog to-ga je neophodno da p~ele u toku cele sezone– od ranog prole}a pa do kasne jeseni –imaju na raspolaganju pojilo.

Pojilo se stavlja po pravilu na najosun~ani-je i od vetra zaklonjeno mesto, tako da se vo-da na suncu zagreva, a vetar ne ometa p~elekad je uzimaju. P~ele radije uzimaju toplu vo-du. Da se p~ele upute na pojilo, prvih danaposle njegovog postavljanja treba u vodu sta-viti malo {e}ernog sirupa ili meda.

Pojila za p~ele mogu biti vrlo razli~ita poizradi, veli~ini i materijalu od kojeg su napra-vljena.

Najbolje je da se napravi pojilo od pro-hrom lima, drveta ili od plastike. Voda trebaneprekidno da kaplje na dasku pojila. Nisudobra pojila u koja se stavlja pru}e, slama ilistiropor, gde voda ne te~e.

[teto~ine p~ela

P~elar u aprilu mora obratiti pa`nju na {te-to~ine gnezda. To su pre svega neke plesni, in-sekti i neki sisari, koji stalno ìve u p~elinjemgnezdu ili tamo povremeno dospevaju. Hranese polenom, medom, voskom, otpacima sa po-da ko{nice, uginulim p~elama i larvama, a ne-ke i drvetom samih ko{nica (vo{tani moljac,mi{evi).

Zna~aj ovih {teto~ina, posebno gusenicavo{tanog moljca, nije samo u tome {to nanosedirektne {tete, nego i u tome {to mogu da pre-nesu prouzrokova~e nekih bolesti iz jedne ko-{nice u drugu.

Radi smanjenja gubitaka koje nanose {te-to~ine gnezda, od bitnog zna~aja su profilak-ti~ke mere: odràvanje jakih dru{tava i higije-na ko{nica, redovna zamena i topljenje starogi nepogodnog sa}a, ostavljanje u gnezdu samo

onoliko satova koliko p~ele mogu da pokriju,redovno ~i{}enje i dezinfekcija ko{nica, pravil-no ~uvanje rezervnih vo{tanih satova, blago-vremeno otvaranje i suàvanje leta.

Virusi pripadaju najstarijim ìvim organi-zmima. Mogu se razmnoàvati samo u ìvimìvotinjskim ili biljnim }elijama. Kod odraslihp~ela izazivaju paralizu, a na leglu – me{ina-stu trule`.

Suzbijanje varoe je neodloàn posao uaprilu kod svih p~elara koji nisu iskoristili zim-ski period bez legla da zadaju zavr{ni udaracvaroi.

Ventilacija gnezda

P~ele aktivno provetravaju ko{nicu u ne-koliko slu~ajeva:

1. Radi obezbe|enja gnezda spoljnim sve-ìm vazduhom i odstranjenja ugljen-dioksidakoji se obrazuje kao rezultat razmene materi-ja u telu p~ela. To je naro~ito potrebno kadase broj p~ela u dru{tvu znatno pove}a i posto-ji veliko leglo.

2. Kada spoljna temperatura znatno pora-ste.

3. Kada treba odstraniti suvi{nu vodenuparu iz gnezda koja nastaje isparavanjem sve-èg nektara.

Provetravanje ko{nica u aprilu se ostvaru-je uglavnom preko ulaznog otvora (leta), nika-ko preko ventilacionih otvora na korpusima.

Foto: Petar

Petrovi}


Polovinom aprila treba {irom otvoriti pole-taljku. Zbog cvetanja vo}aka, a naro~ito u kra-jevima gde ima i uljane repice koja cveta polo-vinom aprila, ne postoje uslovi za pojavu gra-beì.

Rojevi nagon

U ovom mesecu postoja}e velika mogu}-nost pojave rojevog nagona zbog specifi~nogprole}a koje je u toku.

„Inicijatori“ rojevog nagona su p~ele radi-lice i to najve}im delom mlade, nedavno i ma-sovno izleène p~ele. Sve ove mlade izleènep~ele traè da budu zapo{ljene, da izvr{avajusvoje radne, odnosno ìvotne obaveze, da lu~emle~, hrane i neguju mlado leglo, da lu~e vo-sak i grade sa}e.

Kako u ovom periodu p~ele formiraju do-sta velike povr{ine pod otvorenim i zatvore-nim leglom, kako se unosi puno polena i nek-tara, dolazi do nedostatka prostora u ko{nici.Nema pripremljenih praznih radili~nih }elija,jer je sve popunjeno. Zbog toga veliki brojmladih p~ela ostaje nedovoljno radno angaò-van, pa se one odlu~uju na deobu.

Iskusni p~elari znaju da po izgledu leta uo-~e takva dru{tva na vreme i otpo~nu sa radovi-ma na spre~avanju rojevog nagona. Pro{iruje

se prostor u ko{nicama, zapo{ljavaju se mladep~ele na gradnji sa}a i sli~no.

Ova problematika je detaljnije obja{njenau posebnom tekstu.

Umesto zaklju~ka

Ovogodi{nji april je specifi~niji od pret-hodnih. Svaka uobi~ajena zakonitost u ovomaprilu to nije. Zato su u ovom poslu p~elarimapotrebni i iskustvo i znanje. Njima je potrebanmnogo duì boravak na p~elinjaku nego rani-jih godina kako bi na vreme uo~ili pravi trenu-tak za odgovaraju}e intervencije.

PROLE]NIPROLE]NI RRAZVOJAZVOJUU DBDB KKO[NICO[NICAMAAMA

Mirko Trnavac, Tavnik, 36204 La|evci, (036) 857-366, (011) 3223-943

Foto: Ivan Arsi}

Dvanaestoramna DB ko{nica ima dovo-ljan prostor za leglo tokom aktivne sezone, ada sa strane ostanu ram ili dva koje p~ele na-pune medom. One to ~ine kad posednu celoplodi{te, pre prelaska u medi{te. To zna~i da}e se u ovim ramovima na}i uglavnom bagre-mov med, sa po~etka pa{e, odli~an za zimova-nje.

Krajem septembra i po~etkom oktobra le-glo je znatno smanjeno i oko centra gde }e seformirati zimsko klube ima dosta slobodnog

mesta. Tada, kada malo zahladi, vadim jedankrajnji ram iz plodi{ta sa p~elama i stavljam gau zbeg ko{nice u vodoravan poloàj, odiù}iga letvicama od poklopne daske, po{to imamzbeg Jevti}eve konstrukcije s tim {to sam napoklopnoj dasci napravio dva kru`na otvorapre~nika 6 cm kroz koje }e p~ele brzo prenetimed u plodi{te sa tog rama koji se vilju{kompotpuno otklopi. Isto uradim i sa ramom sadrugog kraja plodi{ta. Tako postièm da ucentralne ramove gde je bilo leglo, p~ele une-

su zna~ajnu koli~inu bagremovog meda(4,5–6 kg). Plodi{te je svedeno na 10 ramovai sa strane ostaje prostor za cirkulaciju vazdu-ha. Nakon ovog manevra kru`ni otvori se za-tvore ~epovima. Podnja~e imaju zamreènotvor 10×10 cm ili mreù po celoj povr{ini. Namesto izva|enih ramova stavljam tanke pre-gradne daske.

Prole}ni razvoj

Ako vreme dozvoli, po~etkom januara sta-vljam prve {e}erno-medne poga~e od 0,8 kg.Ko{nice ne otvaram, ve} samo zbeg, otvorimprednji ~ep (8 cm od prednjeg zida ko{nice) ipreko tog otvora stavljam poga~u. Poga~e su~etvrtaste, veli~ine 16×16 cm do 18×18 cm,debljine do 3 cm. Ube|en sam da ova rana po-ga~a kod dobro spremljene zimnice p~elamazapravo i nije potrebna. Ona je samo sigurnostza slu~aj propusta koja umiruje p~elarevu sa-vest. Od dodataka, poga~ama dodajem samobeli luk u po~etku, kasnije i jabukovo sir}e. Nedajem zamene polena, jer p~ele prikupe dostacvetnog praha. Nakon 2 do 3 nedelje daje senova poga~a, ako je prva utro{ena. Intenzitetkori{}enja poga~e daje prve podatke o stanjudru{tava. Nakon ~i{}enja podnja~e dobijamnove podatke. Poletaljka je otvorena knjiga isa nje moèmo pro~itati jo{ mnogo novih in-formacija o p~elinjim dru{tvima. Zajednicekoje slabo nose poga~u, imaju dosta mrtvihp~ela na podnja~i ili sumnjivo pona{anje napoletaljci, prvom pogodnom prilikom otvarami saniram. Problemati~na dru{tva se saniraju ipre prvog prole}nog pregleda. Njega vr{im saprocvetavanjem dànarike i crnog trna. Skla-njam krajnje ramove ako su prazni, a ako nisu,stavljam ih iza pregradne daske do zida da ihp~ele o~iste. Lo{u maticu odmah menjam spa-janjem sa oplodnjakom na 5 do 6 ramova ukome preko zime ~uvam maticu.

Ima dru{tava kojima ve} tada treba dati zapro{irenje izvu~en ram, sa malo meda ili beznjega. Za prvo pro{irenje (9. i 10. ram) dajemizvu~ene satne osnove. Prvo pro{irenje vr{imdo rama sa leglom na ju`noj strani, a drugo nasevernoj, opet do legla. Poslednja dva pro{ire-nja vr{im satnim osnovama u sredinu legla.

Po potrebi, centralne ramove sa leglom,ako su zaleèni samo na prednjoj strani, okre-}em za 180°, ali ne uvek.

Po{to u jesen obezbedim dosta hrane, a uprole}e dajem poga~e, doga|a se da za leglonema dovoljno prostora. Tada prekidam dava-nje poga~a. Ako je to nedovoljno, oduzimamram meda i dodajem satnu osnovu.

U normalnoj godini, polovinom aprila, nadvadesetak dana pre bagremove pa{e, vr{imdetaljan pregled. Zavisno od godine, to moèbiti i ranije. Plodi{ta najja~ih zajednica su po-punjena sa svih 12 ramova i ako imaju bar 8ramova legla, bi}e to dobra proizvodna dru-{tva. Oko njih vi{e nema {ta da se radi, samose trebaju pratiti radi procene kada treba do-dati medi{ni nastavak. Prvi medi{ni nastavakdodajem kada p~ele tek po~nu da posedajukrajnje ramove sa unutra{nje strane. Ako se~eka da satono{e zabele, moè biti kasno.

Nekada sam u prole}e srednja dru{tva po-ja~avao sa 2 do 3 rama zatvorenog legla, dovo-div{i ih u situaciju da imaju 8 ramova legla. Todaje solidni efekat. Problem nastaje kod onihod kojih je leglo oduzeto, koja su bila nedo-voljno razvijena, a ja sam ih dodatno osiroma-{io, pa ~esto nisu u stanju ni zimnicu da obez-bede. Poslednjih godina radim druga~ije. Sve{to vidljivo zaostaje za prosekom saniram jo{ ujesen. Srednjim dru{tvima pripojim slabija padobijem ja~inu koja ne{to obe}ava. Zna~i, nedrìm pomo}na dru{tva. Nakon bagremovepa{e, kad stignu mlade matice, pravim rojeveda dopunim broj dru{tava. Ako ne idem nadrugu pa{u, poèljno je da se dru{tva nakonbagrema rasterete, da im se oduzme deo leglai p~ela. Junski roj se uz malu negu moè razvi-ti do 8, 10, nekad i vi{e ramova, {to je za idu-}u godinu proizvodno dru{tvo. On je na no-vom vosku, sa mladom maticom, pa ako imamda mu dam i novu ko{nicu, ni{ta bolje od toga.Mnogo lak{e od zamajavanja sa pomo}nimdru{tvima.


Foto: Pavle Radin


Ako ho}emo da, u najkra}em, iskaèmosu{tinu ìvota p~elinjeg dru{tva, onda se moère}i da se on svodi na ubrzani prole}ni razvoj,~iji cilj je maksimalno ja~anje zajednice, kakobi ona {to bolje iskoristila izda{ne rane medo-nosno-polenonosne biljke, radi gomilanja veli-kih rezervi hrane.

Time se stvaraju i uslovi za rojenje, ve} upo~etku aktivne sezone, ~ime je novom dru-{tvu obezbe|eno dovoljno vremena za izgrad-nju stani{ta, dalji razvoj i obezbe|enje dovolj-ne rezerve hrane za nastupaju}i bespa{no-zimski period.

Drugim re~ima, su{tina ìvota p~elinje za-jednice, kao i svih drugih ìvih stvorenja, svodise na stalnu borbu za opstanak, {to podrazu-meva i te`nju za razmnoàvanjem. Prema to-me, pojava nagona za rojenje jedna je od pri-rodnih osobina p~ela, zahvaljuju}i kojoj su sekao vrsta odràle.

Me|utim, savremeno p~elarenje i prirod-no rojenje nikako ne idu zajedno. Mo`da je inajve}e ume}e, kada je u pitanju prakti~nop~elarenje, kako raznim postupcima uticati naformiranje jakih p~elinjih zajednica, ve} za ra-ne izda{ne pa{e, i u takvoj formi ih odràvatisve vreme aktivne sezone.

Pri tome treba eliminisati mogu}nost poja-ve rojevog nagona, sa ciljem da se u dru{tvimaneprekidno odràva dobro radno raspoloè-nje, kako bi ona sakupila maksimalne koli~inevi{kova meda „namenjenog“ p~elaru za uloè-ni trud.

Uzroci pojave nagona za rojenje

Za postizanje pomenutog cilja, veoma jeva`no da p~elari {to bolje upoznaju uzroke po-jave nagona za rojenje, kako bi mogli uspe{no

da spre~avaju da do njega do|e. Pravilo, dasvakoj pojavi prethodi uzrok, svakako vaì i zapojavu nagona za rojenje kod p~ela.

Jedan od osnovnih uzroka pojave nagonaza rojenje je stvaranje velike nesrazmere izme-|u broja mladih p~ela i broja }elija sa mladimlarvama koje one treba da hrane. Do ovogadolazi zbog bujanja snage dru{tva u vreme raz-voja, jer se mnogo vi{e p~ela izvodi nego {toprirodno uginjava. U to vreme cvetaju i medo-nosne biljke izda{ne nektarom i polenom pakod p~ela preovladava instinkt za gomilanjemvelikih koli~ina hrane na ra~un razvoja legla.

Zbog toga dolazi do blokade raspoloìvogprostora u ko{nici unetim nektarom i pole-nom. U }elije iz kojih se izvodi leglo, p~ele pre

„ugrabe“ da smeste uneti nektar ili polen nego{to matica stigne da ih ponovo zaleè (sl. 1).

Na taj na~in naglo se smanjuju novozaleè-ne povr{ine, pa na jednu larvicu dolaze od 2do 6 pa i vi{e mladih p~ela, koje treba da ihhrane, umesto ranijeg stanja, kada je na jednularvicu dolazila po jedna p~ela, pa ~ak i manje.

Da li nam predstoji rojevna godina?

SPREÎTESPREÎTE ROJENJE!ROJENJE!Veroljub Umelji}

Ul. êde Dulejanovi}a br. 33, 34000 Kragujevac, (034) 362-879, (063) 814-80-80 [email protected], www.umeljic.com

Sl. 1. Rojevi mati~njaci na plodi{nom ramu koji je blokiran unetim nektarom


Ovim je stvorena situacija da u celom p~eli-njem gnezdu prakti~no nema slobodnih }elija.Sve je zauzeto medom, nektarom, polenom,zrelim leglom i starijim larvama. Najmanjeima }elija sa jajima i mladim larvicama. Kadapopune raspoloìvi prostor hranom, oslabi}eznatno radna aktivnost i p~ela izletnica, jer sa-da ni za njih nema posla, po{to nemaju slo-bodnih }elija za sme{taj novog nektara i pole-na. P~ele sada, ne samo da nemaju dovoljnoposla oko negovanja legla, gradnje sa}a, uno-sa i prerade hrane, ve}, po{to njihov broj i da-lje raste, te{ko mogu i fizi~ki da se smeste unu-tar ko{nice, pa po~inju da se grupi{u izvan,formiraju}i veliku „bradu“ (sl. 1). Na ovo }e

dodatno uticati i prekomerna izloènost ko-{nica suncu uz nedovoljnu mogu}nost ventila-cije.

Prenatrpanost p~ela u ko{nici oteàvanormalno kretanje matice i p~ela, koje sanjom dolaze u kontakt, pa je time oteànopreno{enje i razmena mati~nog feromona(supstance) izme|u jedinki unutar dru{tva, {toima za direktnu posledicu pojavu prirodnognagona za izgradnju mati~njaka, jer se p~ele, uneku ruku, ose}aju obezmati~ene. Ako je udru{tvu stara matica (sl. 3), koja prirodno ma-njim intenzitetom lu~i mati~nu supstancu, dopojave mati~njaka }e jo{ brè do}i. Ako, pri

svemu ovome, matica ima genetski izraèn na-gon za rojenjem, koji ona prenosi na svoje po-tomstvo, onda se ceo problem jo{ vi{e kompli-kuje.

Pojava duèg ki{nog perioda u vreme mak-simalno razvijenih dru{tava, onemogu}ava iz-letnicama napu{tanje ko{nice i normalan rad,zbog ~ega im se ìvot produàva, pa se p~elinjazajednica dodatno uve}ava, stvaraju}i jo{ ve}uteskobu.

Moè se konstatovati da se nagon za roje-nje ne izraàva samo u zaleganju i negovanjumati~njaka. Pre bi se moglo re}i da su mati~-njaci posledica, a ne uzrok nagona za rojenje.

Pri ve} stvorenom nagonu, u p~elinjoj za-jednici se postepeno obrazuje roj, novo dru-{tvo, koje }e se, kada za to do|e trenutak, iz-dvojiti, odnosno odeliti od zajednice i sa sta-rom maticom izleteti iz dotada{nje ko{nice.Novo dru{tvo se obrazuje od p~ela radilicasvih uzrasta, prvenstveno onih koje nisu moglebiti zaposlene u zajednici. Radilice novog dru-{tva miruju, dobro se hrane i pripremaju re-zervu energije za po~etak rada u novom stani-{tu.

Mere protiv pojave nagona za rojenjem

Po{to prou~imo osnovne uzroke za pojavurojevog nagona, treba da se trudimo da se up~elinjim dru{tvima ne stvore uslovi za njego-vu pojavu.

Osnovno je da vodimo ra~una o blagovre-menom pro{irivanju prostora u ko{nici, doda-vanjem novih tela sa sa}em, kako bi p~ele i navrhuncu svog razvoja, i pri maksimalnim uno-

Sl. 2. Nedovoljan prostor i lo{a ventilacija ko{nice, do-prinose pojavi rojevog nagona

Sl. 3. Sjajna povr{ina tela i iskrzana krila mogu bitiznaci starosti matice


sima nektara i polena, imale dovoljno prosto-ra za svoj sme{taj i odlaganje unete hrane, kaoi za dalji razvoj legla. Jo{ pre dostizanja vrhun-ca razvoja, ko{nicu treba pro{iriti, kako bibrojne p~ele fizi~ki mogle da se smeste unutra.

Da bismo spre~ili blokadu plodi{nog pro-stora unetim polenom i nektarom, kada naslu-timo ovu opasnost, iz plodi{ta }emo izvaditi 2rama sa medom (po jedan krajnji), i umestonjih dodati 2 rama sa satnim osnovama, kojestavljamo, po jedan levo i desno, kao pretpo-slednji. Time }emo i mlade p~ele zaposliti i naizgradnji sa}a, koje }e izletnice puniti medom,odnosno polenom, a centralni deo plodi{ta }ebiti rastere}en i matici omogu}eno polaganjejaja. Ovom prilikom ne treba ramove sa sat-nim osnovama stavljati u centar legla, jer bi ihp~ele, zbog izobilja nektara i polena u prirodi,instinktivno napunile hranom, pre nego {to bimatica uspela da ih zaleè. Time bi, i onakosku~eni prostor legla, bio pregra|en, i maticabi se orijentisala samo na jednu stranu, pa bi-smo, ve} sloènu situaciju, dodatno iskompli-kovali. Prethodno opisanu operaciju moèmo,po potrebi, ponoviti posle nekoliko dana. Iz-

va|ene krajnje ramove sa medom ~uva}emo umagacinu. Oni }e nam dobro do}i kasnije, priplanskom formiranju rojeva.

Za potrebe sme{tanja vi{ka meda blago-vremeno }emo dodavati medi{na tela (sl. 4).Kada po~ne intenzivniji unos nektara ne sme-mo ~ekati da sav raspoloìvi prostor medi{tabude napunjen, ve} kada je 2/3 prvog medi-{nog tela puno, treba ispod njega (iznad plodi-{ta) dodati novo medi{no telo sa praznim sa-}em. Ako dobra pa{a i dalje traje, p~ele }e br-

zo da dopunjavaju gornje medi{te i istovreme-no da odlaù nektar u donje, novododato. Popotrebi, ne ~ekaju}i da donje medi{no telo bu-de potpuno napunjeno, doda}emo ispod njeganovo. Moramo se truditi da uvek bude 1/3 pra-znog prostora u medi{nom telu neposredno iz-nad plodi{ta.

Da bi se spre~ilo pregrevanje unutra{njostiko{nice, zbog prekomernog izlaganja suncu,treba da se trudimo da ih uvek, kada je to mo-gu}e, postavljamo tako da se u najtoplijem de-lu dana nalaze u hladovini. Pri tome trebamaksimalno pro{iriti léta, uklanjanjem regula-tora, a ako je podnja~a mreàsta izvu}i fioku.Ako koristimo krov-zbeg moèmo ukloniti po-klopne daske i omogu}iti dodatnu ventilacijukroz {krge krova. Kod ko{nica koje imaju Mi-lerove ili sli~ne hranilice, odnosno mogu}nostventilacije preko poklopnih dasaka, treba naodgovaraju}i na~in aktivirati ventilaciju.

P~elari su najnemo}niji u spre~avanju po-jave rojevog nagona kada je u pitanju duì ki-{ni period. Me|utim, ako su blagovremenopreduzimane prethodno opisane radnje, pro-blem }e biti znatno ublaèn. U svakom slu~ajutreba, odmah po ukazivanju povoljne prilike,dru{tva pregledati i, ako nije ve} kasno, pred-uzeti odgovaraju}e mere.

Ono {to p~elar sigurno moè da u~ini, to jeda redovnom zamenom matica predupredipojavu rojevog nagona zbog prisustva starematice. Uobi~ajeno je menjanje matica posledve godine starosti. Me|utim, zbog ovog raz-loga, najbolje je matice menjati svake godine.Time }emo, uz ostale navedene radnje, znatnoublaìti mogu}nost pojave rojevog nagona. Priovome, treba da koristimo matice koje nema-ju genetski izraèn nagon za rojenjem.

P~elinja dru{tva se retko roje kada je u nji-ma prisutna matica koja ima manje od godinudana starosti. Ako matice u zajednicama me-njamo u avgustu, one }e naredne godine, u se-zoni rojenja, biti mla|e od godinu dana.

U nekim dràvama, sa toplom klimom, gdeaktivna p~elarska sezona nikada ne prestaje, igde se veoma intenzivno p~elari, sa velikimbrojem seoba, pojedini p~elari menjaju maticeu dru{tvima dva puta godi{nje u èlji da one-mogu}e rojenje.

Dosta pouzdan metod eliminisanja mo-gu}nosti pojave rojevog nagona predstavljazamena starih matica zrelim mati~njacima.P~elari ne mogu pod stalnom pa`njom dràti

Sl. 4. Blagovremeno pro{irivanje prostora u ko{nicamaumnogome ublaàva mogu}nost

pojave rojevog nagona

proizvodna dru{tva koja su odseljena na uda-ljenu pa{u. Da bismo skoro sigurno isklju~ilimogu}nost pojave nagona za rojenje kod tihdru{tava, treba sinhronizovati poslove oko nji-hove seobe i dobijanja visokokvalitetnih ma-ti~njaka. Po~etak uzgoja mati~njaka treba po-desiti tako da oni budu zreli za dodavanje, ne-koliko dana po{to dru{tva odselimo na pa{u.

Izjutra, trinaestog dana starosti mati~nja-ka, odlazimo kod odseljenih dru{tava. Mati~-njake odnosimo na ramu, na kome su i uzgaja-ni, u oplodnjaku sa 2 rama punih p~ela, narav-no bez matice. Ram sa mati~njacima sme{ta-mo izme|u ramova sa p~elama u oplodnjaku,koji u ovom slu~aju ima ulogu inkubatora, od-

nosno da odràva odgovaraju}u temperaturumati~njacima.

Po dolasku na teren, u odseljenim dru{tvi-ma pronalazimo matice i uklanjamo ih. To jemukotrpan posao, ali se isplati. Po na{em na-ho|enju, matice }emo ili likvidirati ili one naj-kvalitetnije stavljati u kaveze sa hranom i p~e-lama pratiljama, pa ih ~uvati u malim dru{tvi-ma kao rezervne. Na terenu moramo preno}i-ti pa sutradan po podne obezmati~enim dru-{tvima dodati zrele mati~njake, koje smo po-neli (sl. 5). Ovom operacijom postièmo vi{eefekata. Ako smo sve uradili kako treba, mo-gu}nost pojave rojevog nagona je isklju~ena, aujedno smo izvr{ili i zamenu starih matica.Prote}i }e nekoliko dana bez polaganja novihjaja, dok se mlade matice ne oplode i pronesu.Kra}i period u ko{nicama ne}e biti mladog le-gla koje p~ele treba da hrane, a radni elan uprisustvu mlade kvalitetne matice je na vrhun-cu, pa po{to nema ishrane legla, u tom perio-du }e znatno ve}i prinos meda da bude. Kra-tak period bez polaganja jaja ne}e se primetnoodraziti na formu dru{tava jer }e mlade viso-kokvalitetne matice to nadoknaditi.

Primenom i ove metode ne moèmo bitipotpuno sigurni da se neko dru{tvo ne}e roji-ti. Jer, ako je u nekoj ko{nici zapo~eo procesrojevog nagona, a mi to ne primetimo pri od-uzimanju starih matica, on }e se i nastaviti i rojizleteti sa prvoizvedenom maticom.

Pa i kada se desi da, pored svih preduzetihradnji i mera predostro`nosti, neko p~elinjedru{tvo dobije nagon za rojenje i razroji se,p~elar ne treba da o~ajava ve} da se divi i uì-va u veli~anstvenom prirodnom doga|aju, ~ijasu osnovna na~ela iznad ljudskog morala i ko-ja umnogome mogu da budu pouka ljudskomrodu.


Sl. 5. Zamenom starih matica zrelim mati~njacima, dosta pouzdano elimini{emo

mogu}nost pojave rojevog nagona

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRILDejan Kreculj

April }e, prema predvi|anjima meteorologa, karakterisati promenljivo, ali ipak prili~no blago vreme. Pr-vu polovinu meseca odlikova}e nastavak trenda toplogvremena, osim jednog prodora hladnijeg vazduha kra-jem prve dekade. Nepovoljnost vremena po p~ele tada}e biti izraènija tim pre {to se o~ekuje i vi{ednevni jakvetar. Prognozirana koli~ina padavina u ovom perioduje 54 milimetara. Temperature }e se kretati od oko 5 °Cminimalne i 20 °C maksimalne u prvoj polovini meseca,da bi se krajem meseca ustalile ne{to vi{e, od 10 °C mi-nimalne do 25 °C maksimalne uz mogu}e pogor{anjevremena pod kraj meseca.


MAMATICE ZATICE ZASVOJUSVOJU DU[UDU[U

Milan Jovanovi}Ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335

www.apiaryum.co.yu, [email protected]

Ve} dugo poku{avam da do|em do odgo-varaju}e metode za odgoj matica, metode ko-ja }e prvenstveno zadovoljiti zahteve za vrhun-skim kvalitetom dobijenih matica, ali i ostaleekonomsko-tehnolo{ke zahteve.

Temelj odgoja postavljen je pre oko 10 go-dina i mnogo toga se dodalo ili oduzelo, a si-gurno je da je ovo {to je trenutno i u budu}no-sti promenljivo, po{to ni{ta nije kona~no.

Ovde }e se pisati isklju~ivo o odgoju mati-ca, ali moram napomenuti da ceo proces dobi-janja matica delim na nekoliko segmenata(odabir, od jajeta do imaga, od imaga dooplodnje i od oplodnje do rodona~elnice) odkojih je svaki podjednako bitan i vaàn zaukupnu ocenu kvaliteta jedne matice.

Segment „od jajeta do imaga“ stoji naosnovi nekoliko principa i to:

1. Op{ta harmonija p~elinje zajednice; 2. Ja~ina zajednice;3. Hrana;4. Jaje kao po~etak;5. Mali odabrani odgojni materijal;6. Broj negovanih larvi;7. Ravan startovanja larve i pozicija larvi,

mati~njaka;8. Pozicioniranje ramova – sa}a;9. Poloàj otvora.Svaki od ovih principa }u ukratko podrà-

ti odgovaraju}im nau~nim ~injenicama i sop-stvenim uo~avanjima.

Op{ta harmonija p~elinje zajednice

Inteligencija tvorca prirode kaè da i kodtihe zamene i kod rojenja mora postojati poli-andrija (jedinke nastale od vi{e o~eva), i nemame{anja p~ela razli~itih majki. P~elinja zajed-nica je skup radilica (sestara i polusestara),bra}e trutova i matice koja zajednicu drì na

okupu razli~itim mirisima i biohemijskim ve-zama. U svakom trenutku, bez obzira na pro-menljivost oca, p~elinja zajednica predstavljajednu porodicu sa istom majkom. U samoj za-jednici javljaju se potporodice koje s vremenana vreme nestanu ili izgube uticaj.

Mnogi smatraju da ovo predstavlja jednuvrstu genetske anomalije, ali priroda ukazujeda raznolikost biljnog i ìvotinjskog sveta nijegenetska anomalija. Kada bi bila zastupljenasamo jedna vrsta na planeti Zemlji pretposta-vljam da bi nastali mnogi problemi, jer pro-blem se javlja kada nestane samo jedna vrsta.

Kod p~elinje zajednice je ure|eno da po-pulacija radilica s vremena na vreme ima dru-gog oca, a i spolja{nji uslovi se stalno menjaju,pa ovo osveènje gena mo`da predstavlja jed-nu vrstu borbe za opstanak i produènje vrsteuz umanjenje mnogih rizika.

Genetska raznovrsnost uti~e pozitivno i nahigijensko pona{anje p~ela (Rothenbuhler1964; Spivak&Downey, 1998; Seeley&Tarpy,2006). Tako|e je ve}a i otpornost na bolesti(posebno prema kre~nom leglu), povr{ina podleglom je ve}a, a tako|e i koli~ina p~ela (See-ley&Tarpy, 2006).

Moriz (2003) ukazuje na razli~ito pona{a-nje p~ela od jednog oca (super sestre) i onihp~ela koje poti~u od iste majke i vi{e razli~itiho~eva. Naime, me|usobno rastojanje „supersestara“ je mnogo manje, grupa je „stegnuta“,dok je kod rastojanja radilica iz poliandrije si-tuacija suprotna. Svako reme}enje prirodnoggenetskog diverziteta moè negativno uticatina niz ovakvih pojava. Me{anje p~ela razli~itihmajki je nemogu}e u prirodi (naletanje je ret-kost).

Ve}ina poznatih feromona sadrì od 5–17ugljenikovih atoma (Draì}, Kezi}, 2000).Ovaj raspon omogu}ava razli~ite kombinacije


struktura molekula pa se kreiraju jedinstveniferomoni koji karakteri{u datu zajednicu.

Raznim poja~avanjima i dodavanjima, me-{anjem p~ela razli~itih majki, mi pove}avamoantagonizam izme|u jedinki u zajednici stva-raju}i situaciju koju je priroda automatski is-klju~ila. Me{anje p~ela razli~itih majki moèdoneti pored antagonizma i reme}enje „staro-snog polietizma“ (svako ima zaduènje u zavi-snosti od starosti i morfolo{kih karakteristi-ka). Sve se to nepovoljno moè odraziti i nagrupu hraniteljica koja ima jedan od presud-nih uticaja na kvalitet budu}e matice.

Dakle, kod sva tri na~ina odgoja (mati~nja-ci tihe smene, rojidbeni mati~njaci i prinudnimati~njaci), sa prirodne ta~ke gledi{ta nemame{anja p~ela u toku samog odgoja, zajednicaujedno predstavlja i „starter“ i „bilder“.

Ja~ina zajednice

Pre zapo~injanja svakog turnusa procenju-jem koje zajednice zadovoljavaju uslove za od-gajiva~ko dru{tvo. Ja~ina zajednice je veomabitna kod odgoja i moraju se odabrati zdrava ijaka dru{tva. Konkretno, u DB ko{nici p~elemoraju zaposedati najmanje 12 ramova, a dapri tom bude 7–8 ramova legla, dok kod LRko{nice odgajiva~ko dru{tvo mora imati naj-manje dva nastavka p~ela i 11–12 ramova le-gla u svim stadijumima.

Ako se p~ele nalaze u vi{e nastavaka, vr-{im svo|enje na manji broj nastavaka (kod DBna jedno plodi{te, a kod LR na dva tela) zato{to smatram da je potrebno ovo predrojevoraspoloènje.

To radim na dan (A06; 20. V) ako dru{tvorodona~elnice nastavlja negu larvi (plan 1), aako larve dodajemo drugim odgajiva~kim dru-{tvima (plan 2), onda to radimo na dan (A10;24. V; 03). Obja{njenja moète na}i na grafi-konu.

Hrana

Kako zalihe hrane u ko{nici rastu, masalarvi se uve}ava za 40% (Lebedev, 1999). Sva-ko odgajiva~ko dru{tvo mora stalno imati naj-manje 20 kg hrane 35 dana pre po~etka turnu-sa (svakog dana), jer koli~ina hrane direktnouti~e na razvitak hipofaringealnih i mandibu-larnih `lezdi onih p~ela koje }e negovati larve.To je zato {to beli i ù}kasti sastojak mle~a lu-~e p~ele starosti od 11 do 13 dana (A. J. Jung-Hoffmann, 1967), a tako|e, prema Taranovu(1985), stoji da su maksimalme {irine alveola`drelnih `lezdi kod mladih p~ela izme|u 9 i 12dana starosti.

Dakle, u datom trenutku potrebne su „bil-der“ p~ele koje }e maksimalno dati doprinos unegovanju mati~nih larvi. Sedam dana pre po-~etka odgoja odgajiva~ka dru{tva po~inju dase prihranjuju sa 350 ml mednog sirupa dnev-


no (Krivcov, 1999), da bi do{lo do rasta rad-nog raspoloènja i da bi masa matica bila za-dovoljavaju}a. Najbolje je prihranjivati ujutru,neposredno pre izletanja p~ela, a nikako uve-~e (Taranov, 1985). Potrebno je i da DB zajed-nica ima najmanje dva rama sa pergom, a kodLR najmanje 3 takva rama (Krivcov, 1999).

Jaje kao po~etak

U prirodnom stani{tu odgoj matice po~i-nje od jajeta. Kada se dobije signal da je po-trebna zamena, p~ele smanjuju obroke maticii ona zaleè sve manje jaja (Krivcov, 1999). Nataj na~in jaja postaju krupnija, a p~ele seusmeravaju na manji odabrani odgojni materi-jal. Da bih dobio krupnije jaje, sedam danamaticu drìm u ram izolatoru (po Krivcovu,3–4 dana) pre svega zbog poklapanja saterminom logike odgoja.

Mali odabrani odgojni materijal

Na dan (A01; 15. V) (vidi u planu 1 – dru-{tvo rodona~elnice) maticu izolujem u jedno-ramnom ram izolatoru (slika 1) na ramu sa za-tvorenim leglom iz koga p~ele izlaze.

Na dan (A08; 22. V; 01) vadim ram izola-tor sa ramom koji je u njemu i uklanjam mati-cu ostavljaju}i na taj na~in zajednici samo jaja

u Jenterovom apa-ratu. Novija verzijaJenterovog aparataima oko 400 }elija ukoje matica moèzalegati, ali samo112 ima pokretnodno i upotrebljivoje.

Drugi razlogizolacije od sedamdana je taj {to posle sedam dana u zajedniciimamo najmla|e larve koje su stare 4 dana pa}e p~ele biti usmerene samo na jaja u Jentero-

vom aparatu (slika2). P~elama ne preo-staje ni{ta drugo ve}da u narednim dani-ma od ponu|enogmaterijala odaberuona jaja i larve koje}e predstavljati bu-du}e matice.

Neposredno pred presa|ivanje (A11; 25.V; 04) na Jenterovom aparatu mogu se videtipo~eci mati~njaka (slika 3). Larve koje su p~e-le odabrale razlikuju se po kvalitetu hrane ibroju obroka te hrane.

Mati~na larva tokom svog razvoja dobijeoko 1 600 obroka i to beli sastojak : bistri sa-stojak = 1 : 1. Usled toga teìna mati~ne larve

1

2


se na svakih 24 ~asapove}a 5 puta. Za5,5 dana naraste od0,1 mg na 250 mg(Rihar, 1976). Akoje hrana odgovaraju-}a, mati~na larva ra-ste 0,2 puta po satu.

Dakle, svaki minut, svaki sat je bitan. Ako pre-sadimo larvu staru 6–12 sati (kako to rademnogi) mi imamo gubitak u prirastu (1,2 do2,4 puta) po{to hrana u tim prvim satima nijeodgovaraju}a.

Ako je odgoj po~eo od jaja, 80% maticaima preko 300 jajnih cev~ica, a ako je odgojpo~eo od jednodnevnih larvi, onda samo 51%matica ima 300 jajnih cev~ica (Örösi PálZoltán, 1976). Ovom metodom larva od prvesekunde dobija visokokvalitetnu hranu predvi-|enu za mati~nu larvu. Ali, kada pogledamo u}elije aparata, vide}emo da mnoge larve ne-maju odgovaraju}u hranu.

Na slici 4 moèmo videti larvu koja je dotrenutka presa|ivanjaprimala samo bistri sa-stojak i bila predodre-|ena za p~elu radilicudok slika 5 ukazuje nadruga~iju vrstu hrane –me{avinu belog i bistrogsastojka.

Ali, slike 6 i 7 poka-zuju da su pojedinelarve dobile mnogo vi{eobroka hrane belog i bi-strog sastojka nego onelarve na slici 5. Ovo semoè protuma~iti timeda su larve na slici 5 bilene{to mla|e pa su zatoimale manju koli~inuhrane koja odgovaramati~nim larvama.

Raspore}ujem samoone larve koje su do tre-nutka raspore|ivanjaprimale i beli i bistri sa-stojak {to se o~iglednovidi na vrhovima po-kretnih ~epi}a, a pred-nost dajem onim larva-ma koje imaju „konvek-snost mle~a“ (slika 6 i

7). Maticu vra}am u kavez po zavr{etku raspo-re|ivanja mati~njaka.

Kod DB ko{nice vr{im vertikalno pregra-|ivanje mati~nom re{etkom i maticu dodajemu odeljak bez larvi, a kod LR ko{nice mati~nure{etku postavljam izme|u nastavaka i maticudodajem u donji nastavak.

Ovo radim pre svega zato {to èlim da ma-tica bude prisutna tokom odgoja.

U prirodi je tako, ali mislim da mnogi kojiodgajaju matice u prisustvu matice nisu pred-videli jednu drugu stvar, po meni veoma bitnu.Naime, u ovom slu~aju sve hraniteljice suusmerene na negovane larve, na manji oda-brani odgojni materijal, i ne lutaju ka drugimlarvama starosti 1, 2 i 3 dana, jer ih jednostav-no nema.

Postoji otvoreno leglo i larve starije od 3dana, a kada matica za dan, dva iza|e iz kave-za i pronese, mati~njaci }e ve} skoro biti zatvo-reni pa deficit hraniteljica vi{e ne}e biti bitan.

Broj negovanih larvi

Priroda ukazuje da broj presa|enih larvitreba biti u korelaciji sa biolo{kim optimu-mom zajednice, rasom p~ela i maksimalnimbrojem mati~njaka koji su uo~eni kod dva sa-vr{ena, bezgre{na odgoja. Kod rojenja (ono{to sam ja do sada uo~avao) taj broj se uglav-nom kretao od 20–25, a maksimalno 40 (nekinavode ~ak 50), dok je kod tihe zamene uglav-nom 1–2, a maksimalno 3–4. Zato pretpo-stavljam da od \ur|evdana do Vidovdanabroj mati~njaka treba da odgovara uobi~aje-nom „rojevom broju“, a na dalje {to bliè „ti-hom broju“.

Od 20–25 negovanih larvi je optimum zajednog odgajiva~a. Sve ispod bilo bi ekonom-ski neopravdano. Kupci matica te{ko uo~avajuovakve razlike pa sam primetio da kupuju ma-tice i od onih koji za negovanje stavljaju i po50 larvi, ne uzimaju}i u obzir pored toga i samna~in odgoja. Amaterima savetujem da za svo-je potrebe ostavljaju {to manji broj larvi na ne-govanje.

Ravan startovanja larve i pozicija larvi imati~njaka

Kod tihe zamene start larvi i jaja po~inje izvertikalne ravni, a u okolini mati~njaka se,

3

4

5

6

7


prema mom uo~avanju (i statistici), uglavnom nalazi polen ine{to meda (slika 8). Zato mati~njake poslednjih godina ras-pore|ujem na ram sa pergom (slika 9) i postavljam tako da ihp~ele startuju ba{ onako kako to ~ine u prirodi kod tihe zame-ne, sa okolinom bogatom pergom koja je hraniteljicama na do-hvatu, a {to se vidi na slikama 10 i 11 koje su snimljene 10 satipo raspore|ivanju.

Osnovu Jenterove }elije treba poravnati sa sa}em na ramu(slika 9), a larve okrenuti ka ramu sa leglom. Tako|e mislim damati~njaci „na sa}u“ imaju daleko optimalnije uslove za raz-voj, za razliku od mati~njaka koji se postavljaju na ugra|enimletvicama i kojih nema u prirodnim uslovima i da ih samo naovaj na~in moèmo postavljati do rama sa leglom.

Matice izlaze u ta~no predvi|enom opsegu, a na snimku(slika 15) moète videti maticu koja je iza{la petnaestog danau 17.45 i odmah krenula „u akciju“.

Pozicioniranje ramova – sa}a

Iako ve} drugu godinu pozicioniram sa}e u svojim zajedni-cama na specifi~an na~in, trenutno ne mogu dati sud o tome,jer potrebno je dosta vremena, ujedna~enje mnogobrojnih fak-tora kako bi statisti~ki prezentovao ono {to tvrde mnogi ame-ri~ki p~elari koji primenjuju tzv. Hausel pozicioniranje (P~elarbr. 9/2006, strana 392). Na ameri~kim internet diskusionimgrupama sve je vi{e p~elara koji pozitivno ocenjuju takvo pozi-cioniranje.

Bele{ke }e jednom re}i svoje, a ovo radim zato {to nikadane sumnjam u prirodne zakonitosti i znam da ono {to ljudi ra-de na svoju ruku ~esto zna da izazove i katastrofalne posledi-ce. Mnogo je primera u istoriji.

Poloàj otvora

U svojoj knjizi „Ekologija medonosne p~ele“ (Honey beeEcology, 1985) ~uveni ameri~ki nau~nik sa Kornel Univerzite-ta Tomas D. Seeley navodi da p~ele pri izboru novog stani{tabiraju otvor (ulaz) koji je okrenut ka jugu.

Sva dru{tva koja posedujem imaju otvor (ulaz) okrenutupravo ka ju`noj strani, a ukoliko se desi da teren na kome na-selim p~ele to ne dozvoljava, onda otvor (ulaz) okre}em ka ju-goistoku.

Jenterov aparat

[to se ti~e Jenterovog aparata, mnogo puta sam se uverioda larve dobijaju izuzetno velike obroke hrane (upore|uju}i ihsa onima u sa}u) {to se vidi na slikama 5, 6 i 7. A slika 16 po-kazuje koliko mle~a ostane u }eliji neposredno po izlasku ma-tice iz mati~njaka.

Na àlost, ova metoda je za sada izvodljiva isklju~ivo uzupotrebu Jenterovog aparata po{to se mati~njaci jednostavno

8

9

10

11

12

13


skidaju sa sa}a (slike 12, 13 i14) i lako postavljaju u oplod-njake (slike 18 i 19). Tako|e,Jenterov aparat nam omogu}a-va da maticu ograni~imo, daimamo veoma malu razliku ustarosti me|u larvama i da pre-nosimo kompletnu koli~inumle~a.

Oni koji tvrde da su maticeodgajene u Jenterovom apara-tu pribli`no iste sa maticama iztihe zamene, o~igledno da nepoznaju mnogobrojnost fakto-ra koji uti~u na sam kvalitetmatice. Kada bih na{ao odgo-varaju}u tehniku sa kojom bihzadrào sve ove principe, od-mah bih izbacio Jenterov apa-rat iz upotrebe, jer je sa~injenod materijala koje prirodnostani{te ne trpi. Da bih ublaìomogu}e negativne efekte, svedelove aparata oblaèm vo-skom od zaperaka ili vo{tanihpoklop~i}a.

Tako|e napominjem da semora voditi ra~una pri va|enjurama na kome su mati~njacistari 14 ili 15 dana. Potrebno jepre toga izvaditi ram do njega iodmaknuti onu stranu na kojoj su mati~njaci. Najbolje je dalarve nastave da neguju p~ele rodona~elni~kog dru{tva, jer dru-gu situaciju priroda ne poznaje, a ukoliko odgajamo matice zatrì{te, neminovno je da larve moramo rasporediti u druga ve}pripremljena odgajiva~ka dru{tva (plan 2).

Pojedinosti oko raspopre|ivanja date su u planu 1 i 2 (A11;25. V; 04).

Jedno isto odgajiva~ko dru{tvo moèmo ikoristiti dva putau toku sezone i ovo nije mana odgoja, jer i priroda ukazuje daje potrebna genetska raznovrsnost u p~elinjacima.

Da bi do{li do kvalitetne matice moramo ispo{tovati mno-go faktora, a de{ava se da samo jedan propu{teni faktor moèdoneti neuspeh. Posebno ovde treba pomenuti da je veoma bi-tan odabir zajednica koje se odlikuju izuzetnim negovateljskimpona{anjem.

Zajednice koje u~estvuju u odgoju moraju biti iz svog geo-klimatskog reona, a povoljan heterozis efekat vr{iti me|usojev-nim ukr{tanjem, sparivanjem sa trutovima susednog soja, jer setako dobijaju najbolji rezultati (Rihar, 1976). Na kraju, moramre}i da dobijene matice nisam merio po{to ne posedujem pre-ciznu torzionu vagu. Profesor Taranov je sli~nom metodom od-gajao matice (sa mnogo manje principa, opisano u knjizi Slav-

14

15

16

17

18

19

20

21


ka Jakovljevi}a na stranama 219 i 220), i kaèda je formiranjem takvih odgajiva~kih dru{ta-va dobijao najve}i broj matica (slika 21) masepreko 200 mg, sa najve}im brojem jajnih cev-~ica u jajovodu i da je potomstvo tih maticadonosilo vi{e meda u odnosu na nove maticeformirane iz odgajiva~kih dru{tava na bilo ko-

ji drugi na~in. Taranov je ovo tuma~io op{tomharmonijom koju ima ovako formirano odga-jiva~ko dru{tvo, idealnim odnosom p~ela svihdoba starosti i velikim u~e{}em mladih p~ela unjemu, a ja sam ve} dao obja{njenje koje jemoglo stati u samo jednoj re~enici: „Priroda jebezgre{na, a ljudi se ra|aju gre{ni“.

Odgajanje matica je svakako jedna od naj-sloènijih operacija koju, bar jednom, svakip~elar poèli da uradi. Moj motiv bio je dasam poku{am za svoje potrebe da odgajim po-treban broj matica. Svi p~elari koji su bar jed-nom u ìvotu odgajili maticu, razume}e zado-voljstvo koje ih obuzme kad se njihova prvaodgajena matica uspe{no vrati sa parenja i po-loì prva jaja.

Dobri rezultati u odgajanju matica ne}edo}i na samom po~etku, ali ne treba gubiti vo-lju i samopouzdanje. Marljivim radom i str-pljenjem, vremenom }e se gre{ke ispraviti, ato }e svakako brè i}i ako se na samom po~et-ku pomirite sa nepobitnom ~injenicom da p~e-la ne gre{i, ve} to ~ini ~ovek. Dakle, ukolikovam se desi da ne postignete ono {to ste èlelipostavite samo jedno pitanje: Gde sam pogre-{io?

U odgajanju matica koristim Jenterov apa-rat, primenjujem takozvanu novozelandskumetodu za pripremu startera koga transform-i{em u odgajiva~ko dru{tvo i oplodnjake sastandardnim ramovima LR ili DB ko{nica. Zaprimenu ove metode potrebno je drvenim le-tvicama uokviriti mati~nu re{etku u koju }eupasti lim ili lesonit plo~a i na taj na~in potpu-no fizi~ki odvojiti dva tela LR ko{nice. Naprednjoj strani postoji otvor sa poletaljkom.Za formiranje oplodnjaka dovoljno je, kad se

to ~ini prvi put, da se u njega stavi po jedanram meda i legla i dosta p~ela koje }e pokritioba rama, dok je tre}i ram sa satnom osno-vom. Oplodnjaci koje posedujem su troramni,dobijeni tako {to je nukleus drvenom pregra-dom podeljen na dva dela, a svaki ima svojotvor sa suprotne strane.

Pre po~etka odgajanja, treba se opredelitiza majku maticu koja je iz dobrog dru{tva ko-je je u prethodne dve godine dalo odli~ne re-zultate u medobranju. Dru{tvo matice majketreba da je sklono odràvanju higijene, da nijesklono oboljevanju od nozemoze i kre~nog le-gla, da nije preterano ljuto i agresivno, da sebrzo razvija u prole}e i da naravno nije sklonoranom prirodnom rojenju.

Tako|e se treba opredeliti i za dru{tvo ko-je }e posluìti kao starter. Ono treba da budezdravo i jako, ali }emo ga pre po~etka odgaja-nja matica posebnom negom jo{ vi{e oja~ati,kako bi u vreme startovanja mati~njaka u ko-{nici bilo u izobilju radilica razli~ite starostikao i polno zrelih trutova. Pripremu dru{tvakoje }e predstavljati starter, a potom i odgaji-va~ko dru{tvo, zapo~injem najmanje deset da-na pre stavljanja matice majke u Jenterov apa-rat. Dodatnim prihranjivanjem {e}erno med-nim testom uz dodatak polena i {e}ernim siru-pom 1:1, dodavanjem svake ve~eri po 300 do400 mililitara, dru{tvo dovoljno oja~a da se

Ro|en 3. decembra 1956. u âglavici, Pri{tina, diplomirani ekonomista.P~elari od 1979. godine, stacionarno, sa pedesetak DB i LR ko{nica. Dobitnikje priznanja SPOS-a Zaslu`ni p~elar. Predsednik je dru{tva p~elara „Trmka“iz Pri{tine sa privremenim sedi{tem u Gra~anici.

OOVVAKAKOO ODGAJODGAJAMAM

MAMATICETICEStojan Jovanovi}Gra~anica(063) [email protected]


moè koristiti za start i odgajanje mati~njaka.S obzirom da nije u pitanju komercijalno od-gajanje matica, vreme po~etka procesa odre-di}e se prema pa{i, jer su dovoljna dva do triproizvodna ciklusa za zadovoljenje potreba odpedesetak mladih matica. Svakako, treba vo-diti ra~una da se uklanjanjem jedne matice, apotom i pregradne daske, oplodnjak moètransformisati u nukleus, koji zahteva poseb-nu negu i vreme kako bi se dobilo novo dru-{tvo, koje }e se pripremiti za uspe{no prezi-mljavanje. Ukoliko se predvidi dovoljno vre-mena od zavr{etka odgajanja matica do krajasezone, takvo novo dru{tvo moè zimu do~e-kati sa deset ramova ako je u pitanju LR ko-{nica ili sedam do osam ramova kod DB ko-{nice i to bez dodatnog poja~avanja. Sa mla-dom maticom i dovoljnom koli~inom hrane,slede}e sezone }e tako dobijeni roj postatiproizvodno dru{tvo.

Pri svakom po~etku odgajanja matica tre-ba sa~initi operativni plan. Bitno je da se onuskladi sa po~etkom pa{a vode}i pri tom ra~u-na o tome da li }e mlade matice nastaviti svojìvotni vek u novom roju ili je njihova namenada zamene matice u proizvodnim dru{tvima.

Iskustvo je pokazalo da su za nove rojevebolje ranije odgajene matice, jer }e imati vi{evremena da stabilizuju novo dru{tvo i pripre-me ga za kraj sezone.

S druge strane, ako su u pitanju matice ko-je }e zameniti stare u proizvodnim dru{tvima,onda je bolje da se one odgajaju kasnije i do-daju pri kraju sezone. Tako dodana mlada ma-tica u novom dru{tvu ne}e poloìti ve}u koli~i-nu jaja do kraja sezone, zbog kratkog vremen-skog perioda. Svoj puni kapacitet u polaganjujaja mlada matica ispolji}e prilikom prole}nograzvoja naredne godine, te na taj na~in stvori-ti jako proizvodno dru{tvo spremno za medo-branje. Me|u-tim, kasnija za-mena matica up r o i z v o d n o mdru{tvu sa so-bom nosi pove-}ani rizik, jer jeto vreme kada jeu prirodi svemanje izvorahrane za p~elepa teè prihva-taju novu mati-

cu. Zato u ovom periodu zameni matica trebapristupiti pa`ljivije, uz prihranjivanje, kako bip~ele stekle utisak da u prirodi jo{ ima dovolj-no hrane, {to }e ih u~initi mirnijim, a samimtim i spremnijim da lak{e prihvate novu mladumaticu.

Kada smo razmotrili sve ove navedene ~i-njenice, onda se analizom unazad dolazi dotermina kada treba po~eti operaciju. Najva-`nija ta~ka tog plana bi}e dan kada }emo ma-ticu majku staviti u Jenterov aparat radi pola-ganja jaja, odnosno takozvani dan D. Pre togdana treba pripremiti Jenterov aparat tako {to}e se aparat ugraditi u ram nosa~, koji morada odgovara ko{nici u kojoj je majka matica.

Na tri dana pre dana D treba formiratistarter, koji }emo kasnije transformisati u od-gajiva~ko dru{tvo, tako {to }e se izme|u dvanastavka LR ko{nice postaviti uokvirena ma-ti~na re{etka bez lima ili lesonit plo~e koja }efizi~ki odvajati dva nastavka. U gornjem na-stavku treba da ima po dva rama puna sa me-dom i cvetnim prahom, ~etiri rama sa zatvore-nim leglom iz kojeg }e po~eti da izlaze mladep~ele sa dodavanjem larvica i dva sa starijimotvorenim leglom. S obzirom da mati~na re-{etka ne predstavlja problem za me|usobnukomunikaciju p~ela one zadràvaju ose}aj pri-sustva svoje matice. Promena je samo u tomeda su postavljanjem mati~ne re{etke dobilenov ulaz i izlaz na koji }e se brzo naviknuti iblagu prepreku koju uspe{no savla|uju pro-vla~e}i se izme|u ìca mati~ne re{etke. Takopreure|eni starter treba i dalje prihranjivati,kao {to smo to ~inili prethodnih desetak dana,i to sirupom, a ukoliko je potro{eno {e}ernomedno testo, treba dodati novo.

Na dva dana pre dana D u Jenter aparattreba utisnuti svih 90 ~epi}a i staviti zadnji po-klopac. Montirani aparat poprskati retkim si-

rupom i stavitiga ili u bilo kojuko{nicu ili u onu

u kojoj je maticamajka. Mladep~ele }e odmaho~istiti aparat inadograditi }eli-je u koje }e mati-ca kasnije polo-ìti jaja. Na danD u 18 sati naaparat se stavlja


prednja odnosno Haneman stranica, ali se ski-da perforirani poklop~i}. Kroz taj otvor uba-cuje se matica majka, zatvara se otvor poklop-cem i ram nosa~ sa aparatom u kome je mati-ca majka vra}a se u svoje dru{tvo i stavlja iz-me|u dva rama sa otvorenim leglom. Ramovisu malo razmaknuti, kako bi p~elama bioobezbe|en lak{i pristup prednjoj strani apara-ta, kroz koju }e se provla~iti i komunicirati samaticom. U toku no}i matica }e najverovatni-je u svih 360 }elija poloìti jaja.

Prvog narednog dana od dana D, u 18 satitreba proveriti da li je matica poloìla jaja, {tose i dogodilo, ako je ura|eno sve kako treba.Sada je treba osloboditi otvaranjem malog po-klop~i}a. Ukoliko nije poloìla jaja, treba jeostaviti jo{ 24 sata i onda je, nakon provere,osloboditi.

Drugog dana od polaganja jaja treba kom-pletirati ram nosa~ plasti~nih mati~nih po~e-taka. Dve letvice, koje se ugra|uju u prazanram, treba da imaju po 10 do 12 rupa, pre~ni-ka 17,5 mm, u koje }e se staviti plasti~ni drà-~i mati~njaka. Udaljenost izme|u letvica, kaoi izme|u gornje letvice i satono{e, treba da bu-de 8 cm.

Tre}eg dana treba pripremiti starter kome}emo najpre izvaditi jedan ram, uz stresanjep~ela sa tog rama, zatim postaviti lim ili leso-nit plo~u na mati~nu re{etku i na taj na~in pot-puno fizi~ki odvojiti gornji nastavak LR ko{ni-ce od donjeg u kome je matica. S obzirom dasu do sada na istoj strani bili i donji i gornjiotvor p~ele su naviknute da se na toj strani na-

laze ulazi u ko{nicu. Okretanjem podnja~e za180 stepeni, na po~etku nastaje pometnja, jer}e se one p~ele koje su navikle na donji ulazna tom mestu i sakupljati povratkom iz priro-de. Kako je sada umesto donjeg otvora nepre-mostiva prepreka (stranica ko{nice), one }epotraìti drugi gornji ulaz na istoj strani ko-{nice. Tako }e krenuti ka gornjem nastavku,koga }e vrlo brzo napuniti. U njemu nema ma-tice, ve} samo ramovi sa hranom, polenom,zatvorenim leglom i starijim larvama otvore-nog legla, od kojih je nemogu}e proizvesti ma-ticu. Prazan prostor, odakle je prethodno izva-|en jedan ram, najbolje onaj iz kojeg je upra-vo iz }elija iza{ao najve}i broj mladih radilica,ispuni}e veliki broj p~ela, koje u su{tini u tomperiodu i nemaju mnogo posla, jer neguju ma-lu koli~inu starijeg legla. Posle manje od parsati sve p~ele u gornjem nastavku shvati}e dase nalaze u obezmati~enom dru{tvu i pripre-mi}e se da na svaki na~in prona|u pogodnularvu iz koje }e nastati nova matica. Ve}i brojp~ela ispuni}e prazan prostor nastao va|e-njem jednog rama, uzima}e hranu iz hranilice,negova}e malobrojne starije larve, nepogodneza maticu, pa }e zbog toga jakim zujanjem po-kazivati svoju nervozu zbog odsustva matice.

U donjem nastavku matica je ostala bezve}eg broja izletnica, ali zahvaljuju}i brzomprilago|avanju, mlade p~ele }e po~eti sa oba-vljanjem onih poslova koje su pre razdvajanjaradile starije sestre. Zbog velikog prisustvamladih p~ela u donjem nastavku, samo }e ma-nji broj napu{tati ko{nicu odlaze}i u prirodu,ali }e matica nastaviti sa polaganjem jaja. Ta~injenica, da }e samo mali broj mladih p~elaizletati u prirodu, ne treba da izaziva nikakavstrah jer to ne}e bitno uticati na maticu i njenintenzitet polaganja jaja.

êtvrti dan od dana D, vreme je za presa-|ivanje larvica. S obzirom da je malo verovat-no da je matica odmah nakon zatvaranja uaparat po~ela sa polaganjem jaja, ve} to obi~-no po~inje 6 sati kasnije, najidealnije vreme zaprobadanje (presa|ivanje) je izme|u 8 i 12 sa-ti. Ako je vreme mirno i lepo, probadanje vr-{im na p~elinjaku, a ako nije, to se mora oba-viti u zatvorenoj i zagrejanoj prostoriji. Iznaddru{tva u kome je Jenterov aparat stavljamprazan nastavak, koji }e {tititi larvice od vetrai isu{ivanja. Jenterov aparat vadim iz rama no-sa~a i postavljam ga na satono{e, tako daprednja strana bude na njima. Skidam zadnji

Foto: Milo{ Milosavljevi}


poklopac i vadim ~epi}e na kojima su malelarvice. êpi}i se pa`ljivo uvla~e kroz otvorplasti~nih mati~nih po~etaka, a zatim u ùtinosa~. Tako kompletiran po~etak mati~njakastavljam izme|u satono{a, kako bi larviceostale u istim uslovima. Kad zavr{im sa monti-ranjem, onda uzimam letvice i u svaku rupuubacujem mati~njak. Letvice tako|e odlaèmizme|u satono{a dok ih sve ne popunim. Kadasu mati~nim po~ecima napunjene sve letvicetreba ih osloboditi od p~ela i ugraditi u ram.Mokrim i isce|enim pe{kirom, pokva{enim utoploj vodi, obavijam ram i odmah ga odnosimdo starter dru{tva. Ram ubacujem u prazanprostor tako da s jedne i druge strane budu ra-movi sa otvorenim starim leglom, a do njih ra-movi sa polenom i medom. S obzirom da sumlade p~ele, koje su do sada negovale starijeleglo, dobile larvice stare izme|u 8 i 12 sati,idealne za odgajanje matice, one }e odmah za-posesti plasti~ne ~aure i po~eti sa izgradnjommati~njaka.

Petog dana od dana D, starter transformi-{em u odgajiva~ko dru{tvo, tako {to se podnja-~a okrene za 180 stepeni i vrati u prethodnipoloàj. Fizi~ka pregrada (lim ili lesonit) iz-me|u dva dela ko{nice se uklanja. U donji na-stavak gde je matica, vrati}e se odre|en brojstarijih p~ela koje }e nastaviti normalno daobavljaju svoje poslove, dok }e mlade ostati daneguju mati~njake, kao da je u pitanju tihasmena. Kako je mati~na re{etka na svom me-stu, ona ne dozvoljava nikakav kontakt maticesa mati~njacima, pa nema ni bojazni da }e ihp~ele poru{iti.

Odgajiva~ko dru{tvo treba prihranjivatisve do devetog dana, kada bi gotovo svi mati~-njaci trebali biti zatvoreni ili pred zatvara-njem.

Devetog dana od dana D, oko 18 sati, ma-ti~njaci su stari 5,5 dana i zatvoreni i to je vre-me da se proveri njihov kvalitet. Ukoliko seprimete lo{i mati~njaci treba ih poru{iti, kakose ne bi dogodilo da iz njih iza|u matice koje}e biti lo{eg kvaliteta. Ne oklevajte da poru{i-te lo{e mati~njake. Ukoliko vam je potrebno,za desetak dana, ponovo }ete imati zrele ma-ti~njake, jer ste upravo poloìli prvi deo ispitau odgajanju matica.

Trinaesti dan od dana D, vreme je kada semoraju formirati oplodnjaci, kako bi bilispremni da prihvate zrele mati~njake. Svojetroramne oplodnjake pripremam u kasnim

popodnevnim satima tako {to iz jedne ko{niceoduzmem jedan ram sa leglom i jedan sa me-dom i prebacim u oplodnjak, uz predhodnipregled i oprez da sa njima nikako ne prene-sem i maticu. U oplodnjak stavljam i jedanram sa satnom osnovom i sa jednog do dva ra-ma istresam odrasle p~ele. Pre zatvaranja do-dajem {e}erno medno testo. Prilikom istresa-nja i prenosa ramova prenesu se i radilice ko-je su ve} izletale iz svoje ko{nice, pa }e se oneodmah vratiti, jer ih ram sa zatvorenim leglomne privla~i. Zato je poèljno da se otvori naoplodnjacima provizorno zatvore. Za tu svrhumoè posluìti obi~na trava, koju }e p~ele, to-kom no}i i u prvim jutarnjim satima, uklonitisa ulaza novog doma na koji se ve}ina ve} pri-vikla. Za jedan deo radilica to ipak ne}e vaì-ti, pa }e se sa svojim tovarom iz prirode vrati-ti u stare ko{nice.

êtrnaesti dan od dana D, poslednji je tre-nutak da se zreli mati~njaci koji su u 18 satistari 15 dana, prebace u oplodnjake. U popo-dnevnim satima treba izvaditi ram nosa~ iz od-gajiva~kog dru{tva i bez naglih trzaja i potresaosloboditi se p~ela, kako ne bi ometale rad.Najpre se ram podigne do pola i izvadi gornjaletvica, a ram vrati u dru{tvo. Pa`ljivim okreta-njem ùtih nosa~a mati~njaci se oslobode i iz-vade iz rupa.

U oplodnjaku se mati~njaci uglavljuju ugornjoj polovini rama sa leglom bez za{tite.Dobro je tako u~vr{}en mati~njak premazatimedom, kako bi se p~ele, koje }e pokupitimed, dodatno „obavestile“ da je unutra novamatica koja }e za nekoliko sati iza}i. Vra}a-njem ramova na svoje mesto oplodnjaci se za-tvaraju i ostavljaju na miru. Kako je malo dru-

Foto: Branko Obranovi~


{tvo u oplodnjaku ve} provelo dvadesetak satibez matice, ne}e biti problema sa prihvata-njem mati~njaka, tim pre {to smo dodavanjem{e}erno mednog testa obezbedili radno raspo-loènje.

[esnaesti dan od dana D, vreme je izlaè-nja matica iz mati~njaka. Tek izlegloj maticipotrebno je tri do pet dana da polno sazri, ka-ko bi krenula na svadbeni put.

Period od dvadeset prvog dana do dvade-set tre}eg od dana D je vreme kada mlade ma-tice izle}u na parenje. Tri do ~etiri dana nakonparenja, u oplodnjaku }e se pojaviti i prva ja-ja.

Dvadeset devetog i tridesetog dana od da-na D, treba izvr{iti kontrolu i utvrditi kvalitetmatice na osnovu poloènih jaja.

Ako su jaja poloèna u svakoj }eliji bezpreskakanja, to je dobar znak da je matica do-bra, pa se moè pristupiti njenom obeleàva-nju i stavljanju u novo dru{tvo.

Kod obeleàvanja matica treba voditi ra-~una da se matica prilikom hvatanja ne povre-di.

Zato je bolje da p~elari sa manje iskustva,umesto rukom, za hvatanje koriste posebnululu za obeleàvanje matica.

Dodavanje matica

Obeleènu maticu ne treba vra}ati uoplodnjak ve} je tako pripremljenu treba sta-viti u ì~ani kavez za dodavanje matica i doda-ti je novom dru{tvu. Postoji vi{e na~ina doda-vanja oplo|enih matica, ali se mora znati danijedan nije potpuno siguran, ve} zavisi odmnogih faktora.

Uloga p~elara je da poku{a da simulirauslove pod kojima dru{tvo najbolje prihvatanovu maticu. Dodavanje oplo|enih matica no-voformiranom roju je ne{to jednostavnije, ali iono podrazumeva simuliranje dobre pa{e i {tomanje otvaranja ko{nice i uznemiravanja dru-{tva.

Oplo|ena matica treba svakako da bude ukavezu za dodavanje, koji ima poseban deo zastavljanje hrane, koju }e koristiti i matica ali iradilice koje nastoje da je oslobode. Po{to no-vi roj bude bar tri do ~etiri sata bez matice,starije radilice }e se u ve}em broju vratiti usvoje ko{nice, {to }e olak{ati prijem, jer mla|elak{e prihvataju novu maticu.

Kako bi pobolj{ali kontakt i komunikacijuizme|u p~ela i nove matice dobro je kavezpremazati medom, uzetog sa istog rama na ko-me je zaka~en kavez. P~ele }e, ~im osete med,po~eti sa ~i{}enjem premazanog kaveza i nataj na~in u ve}em broju do}i u dodir sa novimmirisom matice. S obzirom da je iznad samogkaveza sa maticom otvoren med i deformisane}elije i to }e biti razlog da se {to ve}i broj p~e-la pribliì kavezu i na taj na~in do|e u kontaktsa novom maticom.

Ukoliko nema dobre pa{e, treba u vremedodavanja nove matice obavezno prihranitidru{tvo dan dva pre i posle dodavanja, dok seono ne privikne na novu maticu. Sve ove rad-nje treba primeniti i kod zamene matica, samotreba imati na umu da je prijem malo teì.Kod zamene matice novu moèmo dodati dvado tri sata nakon oduzimanja stare. Dobro jeda ta dva do tri sata stara matica provede u ka-vezu u kome }e se dodati nova matica, jer }ese na taj na~in pome{ati mirisi i p~ele ne}e bi-ti agresivne prema novoj matici.

Dodavanje, ali i zamenu matica najbolje jevr{iti u popodnevnim satima, kako bi dru{tvomogli da prihranimo sirupom i zaposlimo ra-dilice koje }e prera|ivati sirup, i na taj na~inolak{amo prijem. Nakon dva do tri dana trebaizvr{iti kontrolu prijema matica. Prilikom kon-trole iskusniji p~elari mogu i pre otvaranja ko-{nice da procene na osnovu pona{anja radilicana poletaljci i zujanja, da li je prijem uspe{anili ne.

Mogu se desiti razli~ite situacije, od ubija-nja nove matice ({to je pra}eno izvla~enjemnovih prisilnih mati~njaka) do toga da je mati-ca i posle dva ili tri dana od dodavanja jo{uvek u kavezu, a dru{tvo je povuklo nekolikomati~njaka.

Ukoliko se to desi, sve mati~njake trebaporu{iti i postupak ponoviti kao prvi put (u ta-kvom slu~aju, dobro je zameniti neprimljenumaticu novom maticom ako njome raspolaè-mo, {to skoro da garantuje uspeh – napomenaurednika). Kontrola prijema zavr{ava se onogtrenutka kad ugledamo slobodnu maticu ili vi-dimo tek poloèna jaja.

To je trenutak kada smo poloìli i drugideo ispita i kad nas obuzme zadovoljstvo, jerje na{a prva odgajena matica poloìla jaja i nataj na~in svom novom dru{tvu obezbedila na-stavak ìvotnog ciklusa.


U tekstu pod naslovom „Ameboza: jednanova bolest p~ela?“ u nema~kom ~asopisu DieBiene januara 2006. godine, poznati nema~kistru~njak za bolesti p~ela Dr Wolfgang Ritternapisao je slede}e: „U poslednje vreme p~elarisve ~e{}e postavljaju pitanja o zna~aju poja~a-nog prisustva ameboznih cista kod pregleda uzo-raka p~ela. Posebno se to odnosi na pojedina ja-ka p~elinja dru{tva koja ne pokazuju bilo kakvesimptome oboljenja. Neki su iskazali uznemire-nost zbog ovakve pojave“.

On dalje kaè: „Radi toga se ~ini neophod-nim da se ova bolest i sada{nje stanje ukratkoopi{u“.

Kada sam pro{le godine u prole}e pro~itaoovaj tekst, odmah sam se prisetio da smo i miu Apicentru prilikom pregleda uzoraka p~elana nozemozu zapaàli u vidnom polju pod mi-kroskopom ovakve ciste, ali na to nismo mno-go obra}ali pa`nju, jer nam je iz p~elarske lite-rature poznato da je to uglavnom marginalnooboljenje p~ela koje se sporadi~no javlja i toprete`no u zemljama severne Evrope.

Recimo, u Engleskoj i Velsu se nalazi kod2–3% p~elinjih dru{tava, dok je u Italiji tobio slu~aj samo sa 0,2% (Bailey, 1991). Imaju-}i sve ovo u vidu, ovog puta smo prilikom pre-trage na spore nozemoze, po istoj metodi tra-

ìli i ciste Malphighamoeba mellificae. Od-mah je prime}eno da tih cista ima mnogo vi{enego prethodnih godina, bilo da se radi ouzorcima mrtvih p~ela koji su pokazivali pri-sustvo spora nozeme ili bez njih. To nije biotek neki procenat, ve} znatno vi{e.

Istina, samo manji broj uzoraka pokazivaoje veliko prisustvo cista, ali je zato bilo mnogovi{e dru{tava u kojima su se ciste nalazile umanjoj meri. Kod p~elinjih dru{tava sa dostacista nije zabeleèno slabljenje dru{tava nitibilo koji simptom oboljenja. Ina~e, treba na-glasiti da je ovog februara bilo veoma te{kodo}i do mrtvih p~ela za uzorke, dok to nije bioslu~aj ranijih godina. Uzrok je svakako veomablaga zima sa mnogo izletnih dana za p~ele, pasu one mogle lako da sukcesivno izbacuju mr-tve p~ele.

Kao {to je ve} napomenuto, i onde gde jedijagnostikovana, ameboza nije izazivala nekuosobitu pa`nju, jer se smatralo da se taj p~eli-nji parazit obi~no javlja uz nozemozu.

Zbog toga se nije nalazila na listi me|una-rodno priznatih uzro~nika bolesti p~ela.

Ako se pogleda u literaturne izvore, jedinazna~ajnija nau~na zapaànja poti~u iz {ezdese-tih i sedamdesetih godina pro{log veka. Timesu se bavili u to vreme nau~nici iz Engleske,Italije i Nema~ke. Istina, u to vreme bilo je iz-ve{taja da p~elinja dru{tva mogu uginuti odameboze.

@ivotni ciklus amebe

Ova vrsta protozoe je parazit bez pravog}elijskog omota~a (opne). Parazitira u Malpi-gijevim cev~icama (tubulama) koje u p~eli-njem organizmu imaju funkciju bubrega.

Trajnu formu predstavljaju ciste pomo}ukojih se vr{i zaraàvanje. Iz Malpigijevih cev-~ica ciste dospevaju u rektum (zadnje crevo)p~ele, a potom, pod odre|enim uslovima, nasa}e i unutra{nje delove ko{nice, sli~no kao{to je slu~aj sa sporama nozemoze. Prilikom

VOL[EBNO VOL[EBNO USKRSNU]EUSKRSNU]E AMEBAMEB OZEOZE

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Apicentar, Beograd

Slika 1: Mikroskopska slika jedne Malpigijeve cev~icesa cistama (promer 6-7 mikrometara)


~i{}enja }elija sa}a ili uzi-manja hrane, ciste amebedospevaju u tanko crevop~ela, potom u debelo,gde iz cista nastaju ame-bozne kugle koje se vra-}aju u zadnji deo tankogcreva.

U taj deo uviru Mal-pigijeve cev~ice. Amebese uvla~e u cev~ice prekopseudopodija, forme ko-ja nema }elijsku opnu izahvaljuju}i tome amebase moè utisnuti izme|u}elijskih zidova Malpigi-jevih cev~ica crpe}i hranui ponovo stvaraju}i cistekoje mogu dovoditi donovog zaraàvanja o{te-}uju}i }elije, ili }e dospetiu debelo crevo i sa izme-tom opet do}i na sa}e ilizidove ko{nice. U teìm slu~ajevima dolazi doproliva, kao {to ponekad biva sa nozemozom.

Od dospevanja ciste u Malpigijeve cev~icedo nastajanja novih cista pro|u oko tri nede-lje, dok kod nozemoze protekne samo nekoli-ko dana. Ovim se obja{njava brè i{~ezavanjezaraze amebama tokom letnjih meseci, sa na-stankom kratkove~nih p~ela. Zaraène p~elenestaju u polju, pa se tako uklanja najve}i iz-vor zaraze.

Da bi se zaraza brè razvijala, u toku zimei prole}a neophodne su vi{e temperature, {tose izgleda u potpunosti uklapa sa enormnimpove}anjem prisustva cista u uzorcima, poseb-no mrtvih, ali i ìvih p~ela, koje se u februaruu Apicentru redovno uzimaju sa podnja~a zapretragu na nozemozu. Prema tome, moglo bise o~ekivati da do maksimalne ekspanzijeovog oboljenja odraslih p~ela do|e u maju ijunu. Na{i mikroskopski pregledi mrtvih p~elapokazali su da su ciste amebe vrlo ~esto prisut-ne u p~elama bez spora nozemoze, iako je bi-lo i takvih uzoraka u kojima su na|ena obauzro~nika.

Pregledom uzoraka ìvih p~ela po~etkommarta na|en je smanjeni intenzitet zaraèno-sti cistama. U pitanju je bio p~elar sa preko100 p~elinjih dru{tava. Za sada nema nikakvihsimptoma oboljenja, p~elinja dru{tva izgledajusasvim normalno.

Zna se da je formira-nje cista mnogo sporijenego kad je u pitanju no-zemoza.

Dok je za formiranjeoko 500 000 cisti potreb-no tri nedelje, umnoàva-nje spora nozemoze zah-teva tek polovinu tog vre-mena za 30 000 000 spo-ra.

Iz svega proizlazi da jenozemoza pri dana{njemintenzitetu, mnogo {tetni-ja za p~elinja dru{tva ne-go ameboza, ali manje jejasno kakve posledice bimogla doneti uve}ana po-java ameboze?

Rutinskom dijagno-zom nozemoze, u istovreme, nije te{ko utvrditiprisustvo ameboze na

predmetnom staklu, pri mikroskopskom uve-}anju od 400 puta. Za razliku od nozemoze ~i-je su spore ovalnog oblika, ciste amebe suokrugle {to se najbolje vidi na priloènoj slici.I pored toga {to je za dobro upu}enog pregle-da~a lako da uo~i ciste, mogu}e ih je zamenitisa sporama razli~itih gljivica i kvasaca.

Polovinom pro{log meseca izvr{eni su de-taljni prole}ni pregledi na dva p~elinjaka uzupore|ivanje podataka o ja~ini dru{tava sa ra-nije na|enim prisustvom cista amebe. Nikakvaveza nije mogla biti uspostavljena. Sada ostajeda se ti p~elinjaci prate do maja i juna, kada bipo literaturnim podacima moglo do}i do ve}eekspanzije zaraàvanja.

[to se ti~e eventualnog suzbijanja ili le~e-nja ameboze, ne postoji nijedan poseban lek.Za razliku od nozemoze, fumagilin ne delujena amebozu (Bailey, 1991).

Jedino preostaju preventivne mere kojevaè i za nozemozu o kojima je dosta pisano uP~elaru.

Treba napomenuti da ameboza nije zakon-ski regulisano oboljenje medonosnih p~ela ida veterinarski dijagnosti~ki centri p~elarimane daju izve{taje o tome.

I pored toga, mislim da bi bilo dobro i ko-risno da se i na ovu p~elinju bolest obrati ve}apa`nja, jer kao {to vidimo, u Nema~koj se ve}smatra da za to postoji opravdanje.

Slika 2: Da bi se videle Malpigijeve cev~ice mora se

otvoriti zadak medonosne p~ele i izvaditi organi za varenje.

1. Medna voljka, 2. Srednje crevo, 3. Malpigijeve cev~ice (bubrezi p~ele),

4. Debelo crevo, 5. Zadak (trbuh), 6. Deo grudi


Timol (C10H14O, 5-methyl-2-iso-propyl-1-phenol ili 3-hydroxy-p-cymene) je fenolni derivat cimena.On je isparljiv monoterpenoid, koji jeprirodni sastojak lekovite biljke maj-~ine du{ice (Thymus vulgaris). Nalazise i u mnogim drugim biljkama i sa-stojak je njihovog esencijalnog ulja,uglavnom zajedno sa svojim izomerom poimenu karvakrol (carvacrol). Molekulska ma-sa timola je 150,218 g/mol. Rastvorljivost u vo-di je svega 0,1 g/100 g. Ta~ka klju~anja je233 °C, ta~ka topljenja od 48 °C do 51 °C. Pri-tisak isparenja timola iznosi 0,04 mm Hg na20 °C. Ostale tehni~ke informacije o timolumoète na}i na sajtu http://www.chemindu-stry.com/apps/chemicals.

Timol nije ni mutagen ni genotoksi~an(Azizan, Blevins, 1995; Stammati, Bonsi, Zuc-co, Moezelaar, Alakomi, Wright, 1999; Zani,Massimo, Benvenuti, Bianchi, Albasini, Mele-gari, Vampa, Bellotti, Mazza, 1990; Tsutsui,Suzuki, Kobayashi, Suzuki, Fukuda, Maizumi,1987). Ima 20 puta ja~e antisepti~ko dejstvood fenola, a za razliku od njega ne izaziva iri-taciju mukoze.

Ina~e, sinteti~ki timol nije jeftin kao {to jeto bio pre 10 do 20 godina. Naro~ito je skupprirodni timol ekstrahovan iz biljaka. Cena10 ml timola u esencijalnom ulju maj~ine du{i-ce na trì{tu staje ~ak 34,75 $. Prema Francu[ivicu (2005), sinteti~ki timol nije toliko skupako se nabavlja u ve}im pakovanjima, na pri-mer u vre}ama od po 25 kg. Prema njegoviminformacijama, svetska cena jednog kilogramatimola je oko 17 evra.

Timol je sastojak razli~itih vrsta hrane i za-~ina u koli~ini od 0,02 mg/kg do 100 mg/kg(De Vincenzi, Maialetti, Di Pasquale, 1991;Gracco, Conte, Bodenov, 2002). Timol nije

toksi~an za ljude. U Evropskoj Unijidozvoljeno je da se na|e u hrani mak-simalno 50 mg/kg. Timola ima u mno-gim biljkama. Jedna od upotrebljavani-jih je origano, a u meksi~kom origanu(Lippia berlandieri Schauer) ga ima3–10 g/kg (Nurhan Turgut Dunford,Ramon Silva Vazquez, 2005). Origano

(maùran) je „rodbinski“ jako blizak maj~inojdu{ici. Italijanski origano je zapravo biljka na-stala ukr{tanjem slatkog marjorama (Origa-num marjorana, jedna od 50 vrsta origana) ioregana (Origanum vulgare), otpornija je nahladno}u i ima blaù aromu. Svi marjorami suorigano, ali po{to je rod origano, treba znatida svi origano nisu marjorami. Svima je dobropoznato da se u suzbijanju varoe koristi i ma-ùranovo ulje (dobija se od slatkog marjora-ma, oko 6,2 g od 1 kg sveè biljke), uglavnomu kombinaciji sa mravljom kiselinom. Kombi-nacija timola i mravlje kiseline je poznata i una{oj zemlji (preparat TimovarR).

U esencijalnom ulju maj~ine du{ice nalazese, pored timola, i druge lekovite materije. Svezajedno se koriste kao pomo}na terapija akut-nog i hroni~nog bronhitisa. Opravdanost ta-kve primene dokazala su i klini~ka ispitivanja(G. Knols, P. C. Stal, J. W. Van Ree, 1994; R.

JO[ ODLJO[ ODLU^NIJEU^NIJEPROTIVPROTIV VVAROE AROE

NONOVIMVIM PREPPREPARARAATOMTOMAPIGUAPIGUARDARD

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac, (018) 846-734, (063) 860-8510, [email protected]

Na lekovitoj maj~inoj du{ici Foto: Du{an Stojkovi}

Meister, T. Zimmermann, 1996; H.Matthys, C. de Mey, C. Carls, A.Rys, A. Geib, T. Wittig, 2000). Danasse nalaze u komercijalnom prepara-tu BronchipretRTP (zajedno sa eks-traktom jagor~evine), u ~ijoj jednojtableti ima 1,08 mg timola. Na Uni-verzitetu u Erlangenu (Nema~ka)sprovedena su istraìvanja o uticajuovog leka na ljude (Claudia Kohlert,Gernot Schindler, Reinhard W.März, Gudrun Abel, Benno Brink-haus, Hartmut Derendorf, Eva-Ulri-ke Gräfe, Marku Veit, 2002). Eks-trakt maj~ine du{ice ima dozno zavi-sni antiinflamatorni (protivupalni)efekat kod edema, dokazano je ibaktericidno (ubija bakterije) i bak-teriostatsko dejstvo (spre~ava rastbakterija) na mnoge gram pozitivnei gram negativne bakterije (M. Mari-no, C. Bersani, G. Comi, 1999). Po-red antibakterijskog, antigljivi~nog iantioksidativnog dejstva, nedavno jeponovo potvr|eno zna~ajno antiin-flamatorno delovanje timola (PierCarlo Braga, Monica Dal Sasso, Ma-ria Culici, Tiziana Bianchi, LucaBordoni, Laura Marabini, 2006,Odeljenje za farmakologiju Medi-cinskog fakulteta u Milanu, Italija),te ga autori vide kao mogu}u velikupomo} u kontroli mnogih zapaljen-skih procesa tokom raznih infekcija.Tri prvonavedena autora su iste go-dine, ali u drugom radu, uz pomo}jo{ tri stru~njaka (Laura Galastri,Maria Teresa Marceca, Enrico Eu-genio Guffanti), utvrdili i zna~ajnoantioksidativno delovanje timola naljudske }elije.

Esencijalno ulje maj~ine du{icesmanjuje brzinu razmnoàvanjamnogih bakterija, u koncentraciji od50–400 mg/kg. Nedavno je utvr|e-no antibakterijsko delovanje esenci-jalnog ulja maj~ine du{ice, ali i sa-mog timola u vidu isparenja, na pa-togene bakterije u disajnom stablu~oveka (S. Inouye, T. Takizawa, H.Yamaguchi, 2001), dok ulje ima i an-tivirusno delovanje na virus gripa irespiratorni sincicijalni virus (U.


Timol protiv bolesti p~ela Max Watkins iznosi podatak da je zapaèno da ti-

mol uti~e i na suzbijanje evropske i ameri~ke truleì,ali da se ne moè nazvati lekom za ove bolesti, jer sa-mo delimi~no deluje na njih. Ipak, kanadski istraìva-~i, Peter G. Kevan, M. Nasr i S. D. Kevan (1999), tvr-de da se pokazalo da ne samo da timol ima uticaj nasuzbijanje ameri~ke truleì, ve} da to imaju i ruzmari-novo, origanovo, limunovo, eukaliptusovo i lavandinoulje, ali i cimet. Ovo treba uzeti samo kao informaci-ju i ne eksperimentisati nekontrolisano, jer nijednoesencijalno ulje nije bezazleno. Nau~nici su dodavalieteri~na ulja u sirup 1:1 i do{li do podataka koje dozemogu skratiti ìvot p~elama. Dok mentol ni u vrlo ve-likim dozama ne moè da ubije p~ele (Peter G. Ke-van, M. Nasr, S. D. Kevan, 1999), druga ulja imaju od-re|enu srednju smrtnu dozu LD50: za cimet je150 mg/kg, za karanfili} 200 mg/kg, za timol100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa).

Slu~ajni pokazatelji ukazuju da timol moè da su-zbija nozemozu kod medonosne p~ele (Brown, li~nazapaànja). Tokom perioda od 20 godina, p~ele supreko zime hranjene {e}ernim sirupom sa 0,44 mM ti-mola kao konzervansa. Tokom tog perioda, u ovimdru{tvima medonosne p~ele nozemoza nije zabeleè-na. To je zaintrigiralo mnoge nau~nike, pa se krenulosa istraìvanjima. Zrele spore nozemoze imaju trispoljna omota~a: egzospora, endospora i citoplazmat-ska membrana. Timol probija omota~ spora i razaracitoplazmatsku mebranu spora nozemoze i spre~avanjihovo klijanje (Robert. N. Rice, 2001). On je doka-zao i da timola ima u nektaru i polenu velikog brojabiljaka i da je vrlo verovatno da su on i njemu sli~najedinjenja iz nektara i polena zaslu`ni za smanjenje{teta od nozemoze krajem prole}a i tokom leta.

U Gr~koj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papac-hristoforou ustanovio da timol ima izvesno dejstvo usuzbijanju razvoja kre~nog legla ~iji je izaziva~ gljivi-ca Ascosphaera apis. U eksperimentu je kori{}en pre-parat ApiguardR (infekcija se smanjila za 53,9% upo-trebom samo jednog pakovanja preparata). Za ovo is-traìvanje znam od 2005. godine, ali moram da pri-znam da sam bio skepti~an. Me|utim, kada sam pro-{le godine stavio Apigard u ko{nice, odmah sutra samoti{ao da vidim koliko je varoe palo. Dotle sam sma-trao da na mom p~elinjaku nema kre~nog legla, jer ganisam primetio vi{e od 10 godina unazad. Ali, u fiociispod mreàste podnja~e kod dve zajednice sam na-{ao po tridesetak mumija kre~nog legla, {to zna~i daga je ipak bilo. I to za manje od jednog dana delova-nja timola.


Schwenk, 1998). Tako|e je dokazano i antiok-sidativno delovanje esencijalnog ulja maj~inedu{ice i timola u razli~itim tkivima kod paco-va (K. Youdim, S. Deans, 1999). Grupa nau~-nika (M. A. Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M.Bastos, S. G. C. Fonseca, T. L. G. Lemos, F. J.A. Matos, D. Montenegro, J. Heukelbach, V.S. Rao, G. A. C. Brito, 2007) je pokazala da jetimol veoma uspe{an u suzbijanju mikroorga-nizama nepoèljnih u usnoj duplji (Candidaalbicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguiset salivarius).

Timol suzbija rast bakterija kao {to su Sal-monella typhi murium i Staphylococcus aure-us (Juven, 1994) i gljivica kao {to su Aspergil-lus flavus (Mahmoud, 1994) i Cryptococcusneoformans (Viollon, Chaumont, 1994). Akose timol doda hranljivoj podlozi u koli~ini od0,4–0,8 g/kg spre~ava rast nekoliko vrsta pa-togenih gljivica (Zambonelli, 1996).

Prema istraìvanjima obavljenim u Cirihu(S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995) timoluspe{no uni{tava bakterije u usnoj dupljiPorphyromonas gingivalis, Selenomonas arte-midis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno br-zo isticanje }elijskog sadràja u spoljnu sredi-nu izazvano timolom u skladu je sa njegovimmembranotropnim efektom. Istraìvanja po-kazuju da je razaranje }elijske (bakterijske)membrane zapravo glavni mehanizam delova-nja timola, {to potvr|uje i Jeremy Owen(2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kodvaroe vr{i denaturisanje proteina u }elijskojmembrani }elija varoe, tako ih razaraju}i. Sli~-no tvrdi i Helander (1998), koji potvr|uje dadejstvo timola protiv bakterija rezultira raz-gradnjom }elijskih membrana uz osloba|anje}elijskog sadràja i sledstveno razaranje bak-terija, a na sli~an na~in razgra|uje i hife gljivi-ca (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus so-brinus timol izaziva smanjenje unutar}elijskogsadràja ATP-a (adenozin tri-fosfat), dok kod Porphyromo-nas gingivalis jo{ i inhibira pu-teve njegovog stvaranja (S.Shapiro, B. Guggenheim,1995), a sve ovo ~ini verovat-no i zato {to pove}ava propu-stljivost citoplazmatske mem-brane za ATP kod bakterija(Robert N. Rice, 2001). Na-kon razaranja Streptococcussobrinus javljaju se relativne

promene transmembranskog potencijala pre-ostalih bakterija, verovatno kao sekundarniefekat, zbog curenja unutar}elijskog sadràjau spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenhe-im, 1995).

Timol protiv varoe

Timol je toksi~an za varoe (Lindberg,2000). Zato se timol {irom sveta sve vi{e kori-sti protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gregorc, Je-lenc, 1996; Sammataro, 1998; A. Imdorf, 1999;Calderone, 1999; Lindberg, 2000; Fassbinder,2002), ali i protiv trahejnog parazita Acarapiswoodi (Calderone, 1997; Ellis, Baxendale,1997). Medonosne p~ele su tolerantne naupotrebu timola (Imdorf, 1995). Timol pozi-tivno uti~e i na higijenu zajednice (JérômeTrouiller, 2004).

Timol je prirodni sastojak meda, i ako se unjemu nalazi u koli~ini od 1,1 mg/kg ili manje,nema uticaja na ukus meda (Bogdanov, 1998).Prema drugim istraìva~ima, timol ne menjamiris meda sve dok ne pre|e granicu od2 mg/kg (Richard Multon, 1985), {to sigurnozavisi i od vrste meda. Ako se primeni tokompa{e, njegovi ostaci u medu, koji i ina~e nisupostojani, ne}e pre}i granicu prirodnog nivoatimola u medu (Bogdanov, 1998).

Timol se protiv varoe po~eo da koristi sko-ro pre 30 godina, ali je bilo dosta problema sanjegovom primenom. Uglavnom su p~ele po-sipane timolom u prahu. Ali, timol ima osobi-nu da na visokim temperaturama naglo ispa-rava. Tada se isparenja timola na|u u vazduhuko{nice u previsokoj koncentraciji koja smetap~elama. P~ele su umele da napuste gajenjedela legla, mlado leglo je stradavalo, p~ele su~ak napu{tale ko{nicu.

Najve}i problem je bio taj {to je timol u ta-kvim koncentracijama izazivao tihu ili masov-

nu grabe` na p~elinjaku. Iz tihrazloga, potpuno je napu{tensredinom osamdesetih godinapro{log veka.

Retki entuzijasti su mu sepovremeno vra}ali traè}i re-{enje za regulaciju njegovognekontrolisanog isparavanja(~uveni Frakno timol ram ko-ji je izumeo Franz Knobelspi-es, 1997). Istraìva~i iz Portu-galije, H. Garcão, R. Álvares i

Frakno timol ram


M. Vilas-Boas (2005) do{li su na ideju da ti-mol ugrade u satnu osnovu. Posle ubacivanjatakvih osnova u ko{nicu, dobili su ve}e pada-nje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sapo 9 g timola u svakoj, nego jedna sa 18 g.

Me|utim, timolu i drugim materijama ko-je suzbijaju varou, a ne zaga|uju p~elinje pro-izvode, zvani~no su se vratili i nau~nici 1998.godine, kada je osnovana Evropska radna gru-pa za integralnu borbu protiv varoe. Okupljavode}e svetske nau~nike koji se bave varoom.Prilikom svog nedavnog gostovanja u Srbiji(2006), ~lan ove grupe, Antonio Nanetti, je ja-sno i glasno saop{tio da je zvani~na preporukaove radne grupe slede}a: P~elarima je za su-zbijanje varoe danas sasvim dovoljan jedan odpreparata na bazi timola u avgustu i oksalnakiselina zimi, kada nema legla. I ni{ta vi{e.

I zaista, ovakav koncept je potpuno odrìvu praksi i ve} pokazuje odli~ne rezultate. Pro-le}ni tretman je apsolutno nepotreban.

Jedino u krajevima gde je gustina naselje-nosti ko{nica na malom prostoru velika, pa jepove}an i ulazak varoe u ko{nice sa strane(putem cvetova, trutova, naletanjem p~ela, ta-kozvana reinvazija), treba tretirati odgovara-ju}im sredstvom odmah nakon vrcanja bagre-movog meda.

U svetu su registrovana tri preparata nabazi timola kod kojih je problem njegovog ne-kontrolisanog isparavanja re{en. To su itali-janski Api Life VarR, {vajcarski ThymovarR ibritanski ApiguardR.

Samo je ApiguardR (u daljem tekstu Api-gard) dostupan srpskim p~elarima i to od av-gusta pro{le godine, kada je po prvi put uve-zen (od 2006. ima i dozvolu za upotrebu u Sr-biji, a od 2007. ima}e je i u BiH). Ovaj prepa-rat odlikuje vi{estruka prednost nad nekimdrugim preparatima na bazi timola, jer je kodnjega problem nekontrolisanog isparavanjare{en na najbolji na~in.

Kontrola isparavanja je dovedena do savr-{enstva. Iz iskustva mogu odgovorno da ka-èm da tokom avgusta 2006. ~ak ni na 39 °C,uz izloènost ko{nica direktnim sun~evim zra-cima, nije do{lo do bilo kakve negativne poja-ve.

Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje seu tanke aluminijumske kutije, koje neodoljivopodse}aju na pa{tetu. Svaka kutija sadrì 50 ggela, a za jednu ko{nicu potrebne su dve kuti-

je. Gel ima specijalne osobine da na visokimtemperaturama suàva svoje pore, te timol is-parava manje, dok na niskim {iri svoje pore, tetimol isparava vi{e. Najbolje ga je dati u dru-goj polovini jula, osim ako je u toku intenziv-na pa{a, a jo{ bolje ako je zavr{eno poslednjevrcanje. Ina~e, karenca mu je 0 dana, {to ne-ma nijedan drugi lek za varou.

Stavlja se jedna kutija na satono{e iznadplodi{nog tela. Svi otvori na ko{nici se zatvo-re, ostavlja se samo standardno leto (recimopetnaestak centimetara {irine i 7–8 milimeta-ra visine).

Iznad pa{tete Apigarda sa koje se skine fo-lija (koja se tako|e ostavlja u ko{nici po{to ina njoj ostane izvesna koli~ina gela) mora seobezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostorada bi p~ele dolazile do gela (to se moè ostva-riti dodavanjem praznog nastavka, okreta-njem Milerove hranilice naopako, stavljanjembeàlice i sli~no). Jer, timol ovde deluje kakoputem isparavanja, tako i kontaktno, dok p~e-le nose ~estice gela ko{nicom.

Pa{teta ostaje u ko{nici 2,5–3 nedelje.Nakon toga, otvara se ko{nica. Ako gela vi{enema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. Aako ga ima, samo se dodaje druga uz prvu. I ti-me je tretman zavr{en.

Oko 6 nedelja nakon po~etka tretmana, vi-{e od 90% varoe bi}e ubijeno i moète ih pre-brojati u fioci mreàste podnja~e.

Kod A@ ko{nica se problem prostora zaplasiranje kutije sa gelom moè re{iti tako {to}e se sa centralnog rama u gornjem spratu od-se}i par centimetara sa}a i u dobijeni prostorugraditi metalno koritance u koje se rasporedigel iz pa{tete.

Kako saznajemo, ove godine }e se u Srbijuuvesti i veliko pakovanje Apigarda (3 kg gelau kutiji, dovoljno za 30 dru{tava). Po{to se ti-me izbegava aluminijumska kutija, koja je ja-ko skupa, cena Apigarda }e pasti za 30–40%,pa }e biti jo{ pristupa~niji za p~elare. tj. cenapo ko{nici }e mu se svesti na prose~nu malo-prodajnu cenu jednog kilograma meda, a ukrajevima gde je med skuplji, i mnogo ispodtoga (pri kupovini treba voditi ra~una da na tr-ì{tu vlada veliko {arenilo cena zbog zara~u-navanja velikih marì vlasnika veterinarskihapoteka, pa se treba dobro raspitati). Uz kan-ticu gela ide i ka{ika u koju staje ta~no 50 g ge-la, koliko staje i u jednu pa{tetu, pa se ta koli-


~ina moè staviti u bilo koju posudu (ili pome-nuto koritance).

Dok timol u preparatima (uglavnom ama-terskim) gde nije re{ena kontrola isparavanja,ne sme da se aplikuje na visokim temperatura-ma, dotle Apigard ima dobre rezultate samokad se daje na visokim temperaturama. Pre-poru~ljivo je da srednja dnevna temperaturatokom perioda tretmana ne pada ispod 25 °C.Primena Apigarda u na{oj zemlji je najoprav-danija upravo krajem jula i tokom avgusta, {toje vreme kada su temperature i onako uvekdovoljno visoke.

Nova {ansa za sve nas zvana Apiguard

Max Watkins tvrdi da je suve preparate nabazi timola (recimo timol u prahu) opasno ko-ristiti ako temperatura pre|e 22 °C, ina~e mo-gu nastati ozbiljne {tete na mladom leglu. Ta-kvi efekti nisu zabeleèni kod preparata Api-gard, ve} on ~ak na niskim temperaturama ne-ma dovoljnu efikasnost, jer se ona postiè tekna visokim temperaturama, kada drugi prepa-rati mogu biti opasni (recimo, mravlja kiseli-na). To je velika prednost preparata Apigard.

Tako|e, navodi podatak da su se proizvo-|a~u Apigarda javljali p~elari iz Italije, VelikeBritanije, Francuske i Severne Afrike i hvalilise kako su im p~ele nakon dve do tri godineupotrebe ovog leka vidno zdravije i sna`nije,jer, izme|u ostalog, mnogo efektnije ~iste ko-{nicu u prisustvu Apigarda.

Jérôme Trouiller i Max Wat-kins (2001) su zaklju~ili da spolja-{nja temperatura itekako ima uti-caja na isparavanje timola iz alu-minijumske pa{tete Apigarda.Ellis (2001) tvrdi da Apigardpostiè dobre rezultate ve} natemperaturama izme|u 15 °C i20 °C, dok na niìm isparava-nje timola nije adekvatno. Me-|utim, mnogi eksperimenti, pai praksa u na{oj zemlji, potvr-|uju zahtev da temperaturemoraju biti mnogo, mnogove}e, ako èlimo vrhunskuefikasnost koju ovaj preparatitekako moè da pruì.

Tokom sezone, dru{tva tre-tirana Apigardom pokazujunormalan razvoj kao i netreti-

rane zajednice, i nije prime}eno nenormalnopove}anje smrtnosti bilo radilica bilo matica(Higes, 1999) ili slabljenje zajednica (Imdorf,1997). Kanadski istraìva~i (A. P. Melathopo-ulos, J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tret-man timolom ima mali ili nema nikakav efekatna prole}ni razvoj p~elinjih zajednica. Api-gard ima i rezidualno delovanje, koje se nasta-vlja i nakon va|enja pa{tete iz ko{nice. Razlogleì u ~injenici da vosak upija u sebe isparenjatimola i kasnije ih otpu{ta.

Zbog pojave otpornosti varoe na piretroi-de (Apistan i Bayvarol), dràvni p~elarski in-spektor Velike Britanije James Morton je jo{avgusta 2003. godine pozvao p~elare da pre|una upotrebu Apigarda.

Proteklih godina je obavljen veliki brojeksperimenata sa ciljem utvr|ivanja efikasno-sti Apigarda.

U nekim eksperimentima efikasnost tret-mana Apigardom je bila ispod o~ekivane, {tomoè biti posledica razmnoàvanja preìvelihvaroa i mogu}e reinvazije, {to nije obuhva}e-no analizama u tim eksperimentima (Ale{Gregorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio ikubanski istraìva~ Edel Miranda Esquijarosa(2002).

Ipak, tretman Apigardom, prema Ale{uGregorcu (2004) obezbe|uje p~elarima efika-snu alternativu za kontrolu varoe tokom avgu-sta, naro~ito kod zajednica kod kojih se tokomprethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrt-nost varoe od manje od jedne prirodno opale

varoe prose~no dnevno. Heather Mattila i Gard Otis (University

of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efika-snost Apigarda od 76,2% u

svojim eksperimentima(dok je 1998. iznosila77,5%). Nisu utvrdili ne-gativan uticaj timola naodrasle p~ele, prativ{i ih34 dana, kao ni na larvestare 4 ili vi{e dana. Ne-znatno je redukovan brojlarvi starosti do 3 dana (od9,2% do 12,8%). Tako|esu izvestili da su u timistim eksperimentima za-

beleìli vrlo visoku prirodnu smrt-nost varoe od ~ak 23,5% u kontrol-nim netretiranim zajednicama. P~e-le su pre tretmana imale umerenu


zaraènost varoom(11 varoa na 100 p~e-la). Tretman je zapo-~eo 19. maja i trajao jemesec dana, po uput-stvu. Termin je takoodabran da bi se izbe-glo preklapanje perio-da tretmana i glavnepa{e, jer su 1998. tret-manom u julu tokomglavne pa{e zapazilimanji unos meda za30%, mada to smanje-nje nije bilo statisti~kizna~ajno, pa samimtim ne zna~i ni{ta. Ta-kav izbor je minimizi-rao uticaj timola napa{u. Zato se i ne pre-poru~uje tretman Api-gardom tokom inten-zivne pa{e. U eksperi-mentima u 1999. godi-ni na{li su da tokomperioda tretmana od21 dan, Apigard dajesmrtnost varoe koja je4,2 puta ve}a od pri-rodne smrtnosti netre-tiranih dru{tava. Ale{Gregorc (2004) je na-{ao da je njegova efi-kasnost 7,1 puta ve}aod prirodne smrtnosti.

Kad smo ve} po-menuli negativni uti-caj timola na unos naintenzivnoj pa{i, trebare}i da su i do sada ko-ri{}eni preparati imalinegativan uticaj nap~ele, ~ak mnogo ve}i,ali se o tome nije pri-~alo javno. U Institutuza p~elarstvo u Obe-rursel-u (Koeniger iFuchs), prime}eno jeda p~elama smeta pri-sustvo fluvalinata uko{nici i da plasti~netrake manje nadraù-ju p~ele od drvenih,

Smernice za uspe{nu borbu protiv varoe David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu

doga|anja u ko{nici. Ako matica zaleè dnevno 1 000 jaja, a znamoda period poklopljenog legla radilica traje 12 dana, onda }e svakogtrenutka u ko{nici biti 12 000 }elija poklopljenog radili~kog legla.Ako u zajednici ima 3 000 varoa, onda je maksimalno ~etvrtina }eli-ja legla ugroèna varoom. Samo tri nedelje kasnije, bi}e ugroènapolovina }elija. Kolaps zajednice se ubrzano pribliàva, a ta zajedni-ca postaje i izvor zaraàvanja drugih dru{tava u okolini. Prema ovomautoru, jedna varoa koja u|e u leglo „proizvede“ najmanje jo{ jednogènskog potomka u radili~kom leglu (zna~i, za 12 dana koliko trajepoklopljeno leglo, duplira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu(broj varoa tu poraste za 3,2 puta). Gledano u globalu, svaka varoakoja se na dan po~etka posmatranja nalazi u zajednici, za 16 nedelja(112 dana) da}e 32 potomka. Izra~unao je da se varoa u ko{nici du-plira svakih 22,4 dana (pribli`no 3 nedelje), {to pokazuje da tokomtih 112 dana ima 5 ciklusa dupliranja broja varoe. Po{to mi nijednimtretmanom ne moèmo ubiti sve varoe, to zna~i da na{im tretmani-ma samo „kupujemo“ vreme do ponovnog vra}anja broja varoa naisti nivo, putem razmnoàvanja preìvelih varoa. David Vander Dus-sen je napravio veoma korisnu tabelu u kojoj se ta~no vidi koja efi-kasnost tretmana obezbe|uje koji period relativno „mirnog“ sna zap~elare, dok varoa opet ne dostigne po~etni broj.

Iz tabele se moè zaklju~iti da ako je efikasnost nekog preparatau periodu sa leglom 97%, do narednog tretmana treba da pro|e naj-vi{e 3 meseca i 3 nedelje. Ali, ako je efikasnost samo 87%, onda nesme da pro|e vi{e od 2 meseca i 1 nedelje.

Ovo je analiza izvr{ena na p~elama koje se ina~e gaje u Kanadi.Ali, kada je analiza ura|ena na p~elama poreklom sa krajnjeg istokaRusije, iz regiona Primorski (Thomas E. Rinderer, 1997), koje su du-go ìvele sa varoom i nad kojima je vr{ena i dodatna selekcija, poka-zalo se da se kod njih ovaj period u kome ne mora da se tretira, du-

plo produàva. Na grafikonu se

vidi analiza stanjarazmnoàvanja varoepod pretpostavkompo~etnog broja varoeod 100 jedinki.

Ina~e, kod na{emedonosne p~ele sesmatra da prva {tetaod varoe oslikana upadu produktivnostinastaje kada je zara-ènost odraslih p~ela10%, a da je dru{tvoosu|eno na uginu}ekada zaraènost pre-|e 30% ili 40% (Da-vid De Jong, 1997).

Analiza brzine razmnoàvanja varoa preìvelihnakon tretmana sa razli~itom efikasno{}u,

ako je po~etni broj varoa iznosio 3 000 (David Vander Dussen, 2006)

Efikasnost tretmana

Kupljeno vreme (u nedeljama)

Broj preìvelihvaroa

99,90% 30 399,80% 27 699,61% 24 1299,22% 21 2398,44% 18 4796,88% 15 9493,75% 12 18887,50% 9 37575,00% 6 75050,00% 3 1500

0% 0 3000–3 6000–6 propast


kod kojih se tu i tamo doga|alo da p~ele ~aknapuste ko{nicu. Paul L. Madren (1995) iz Se-verne Karoline je, provode}i mnogobrojna is-traìvanja na svom p~elinjaku, uzgred zapaziointeresantno dejstvo fluvalinata na p~elinjuzajednicu. Tretirao je deo dru{tava plasti~nimtrakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen.Ostala dru{tva nije tretirao ni~im. Primetio jeda je u tretiranim dru{tvima matica osetnosmanjila polaganje jaja, dok je kod netretira-nih nivo zaleganja i dalje odràvan. Po ukla-njanju traka sa fluvalinatom, matice su nasta-vile sa uobi~ajenim normalnim zaleganjem.Da bi se uverio u zapaèno, sada je tretiraonetretirana dru{tva. Sve se ponovilo.

I drugi istraìva~i koji su se bavili ispitiva-njem efikasnosti Apigarda u ovoj zemlji (JohnGates, Vernon i Adony Melathopoulos, 2000)zadovoljni su njegovom efikasno{}u i smatrajuga dobrom zamenom za Apistan, iako su eks-periment sproveli relativno kasno. Tretman jezapo~eo 15. septembra, a zavr{io se 27. okto-bra 2000. godine. Sredina septembra u tomkraju je period kada zajednice imaju jako ma-lo legla, a pa{e su uveliko pro{le. P~ele se ve}okupljaju u klube tokom no}i, jer su tempera-ture ispod nule. Poslednjeg dana eksperimen-ta u dru{tvima uop{te nije bilo legla. Ipak,ovako kasno tretiranje ne samo {to moè danam ne pruì dovoljnu efikasnost zbog niìhtemperatura od optimalnih za delovanje Api-garda, nego je u na{im uslovima potpuno ne-svrsishodno ~ekati sredinu septembra za tret-man bilo kojim preparatom, jer su zimske p~e-le do tada uveliko odgajene i verovatno o{te-}ene od varoe, ako je nje bilo u ko{nici u zna-~ajnom broju.

U eksperimentima ra|enim u Italiji (Co-lombo, Spreafico, 1999) utvr|ena je efikasnostApigarda ve}a od 98%.

U eksperimentu koji je 2004. sproveoJérôme Trouiller, pokazalo se da Apigard imaefikasnost od 74% do 99%, prose~no 91%. Istiautor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako setretira pri visokim temperaturama vazduha.Tretman je sprovo|en u Alìru, Italiji, Gr~koj,Maroku, Francuskoj, Belgiji i [vajcarskoj.

Enzo Marinelli, Fabio M. De Pace, Leo-nardo Ricci i Livia Persano Oddo sa Eksperi-mentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje zap~elarstvo) iz Rima su proveravali efikasnostApigarda tokom avgusta i septembra 1999. i

2000. godine. U 1999. godini efikasnost se kre-tala od 82,6% do 99,5%, prose~no 94,3%.

U isto vreme, u netretiranim zajednicamazabeleèno je prirodno opadanje varoe od18,2%. Te godine, zajednice su imale skoroistovetnu zaraènost varoom u periodu tret-mana. Svaka zajednica je imala od 2 600 do3 000 varoa. Prose~na dnevna temperatura uavgustu iznosila je 25 °C (uz dnevno variranjeod 16 °C do 34 °C). U 2000. godini Apigard jepokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednicau toj grupi imala je zaraènost ve}u od 2 500varoa.

U istraìvanjima koja su na Sardiniji to-kom leta 2001. obavili italijanski istraìva~i Ig-nazio Floris, Alberto Satta, Paolo Cabras,Vincenzo L. Garau i Alberto Angioni (Dipar-timento di Protezione delle Piante, Sezione diEntomologia agraria, University of Sassari),pokazana je efikasnost Apigarda od90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na p~elama).Utvrdili su i prisustvo rezidua timola u medu(od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku(147,7±188,9 mg/kg).

Antonio Nanetti je 2006. godine izvestioda su u Italiji u periodu avgust-septembarsproveli tretman Apigardom na ~etiri lokacije,dve na obali mora (gde su se temperature kre-tale od 17 °C do 32 °C uz malo ki{e) i dve ukontinentalnom delu zemlje (gde su se tempe-rature kretale od 13 °C do 26 °C uz mnogo ki-{e). Efikasnost na obali mora se kretala od94,3% do 96,5%, a u kontinentalnom delu ze-mlje od 66,9% do 68,3%.

Meksi~ki istraìva~i (William de JesúsMay-Itzá, Luis Abdelmir Medina Medina,Jorge Carlos Marrufo Olivares, 2006) sa Vete-rinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksikuutvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim kli-matskim uslovima na svom eksperimentalnomp~elinjaku (Xmatkuil, 20° 58

,N, 89° 37

,W).

Dru{tva su se nalazila u LR ko{nici sa dvatela, prirodno su zaraèna varoom i nisu treti-rana ni~im najmanje dve godine. Postojale sutri grupe dru{tava. Prva grupa (G1) tretiranaje Apigardom po uputstvu (dva puta po jednapa{teta na po 15 dana), druga grupa (G2) tre-tirana je duplom dozom (dva puta po dve pa-{tete na po 15 dana) i tre}a grupa (G3) je bilanetretirana, kontrolna.

Zaraènost odraslih p~ela varoom pretretmana iznosila je redom po grupama12,7±2,1%, 16,7±3,1% i 15,2±2,6%. Nakon 15


dana tretmana (neposredno pred stavljanjedruge pa{tete), zaraènost odraslih p~ela sesmanjila na 3,6±1,0% (G1) i 2,0±0,8% (G2),dok je u G3 iznosila 11,8±1,9%. Na kraju tret-mana, 30 dana nakon stavljanja prve pa{tete,zaraènost odraslih p~ela je iznosila 0,2±0,2%(G1) i 0,3±0,2% (G2), a u G3 je bila 6,1±0,7%.

Zaraènost poklopljenog legla pre tretma-na iznosila je redom po grupama 36,0±2,3%,50,0±12,4% i 54,0±12,0%. Nakon 15 danasmanjila se na 4,0±1,7% (G1) i 2,8±1,6%(G2), dok je u G3 iznosila 20,8±4,3%. Na kra-ju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve pa-{tete, zaraènost poklopljenog legla je iznosila0,8±0,4% (G1) i 0,4±0,4% (G2), a u G3 je bi-la 21,2±2,1%.

Na kraju tretmana nije bilo statisti~ki zna-~ajne razlike u efikasnosti izme|u prve dvegrupe (normalno i duplo doziranje). Ni ovi is-traìva~i nisu utvrdili negativne efekte delova-nja timola iz Apigarda na leglo, maticu ili od-rasle p~ele, {to potvr|uju i italijanska istraì-vanja (A. Baggio, P. Arculeo, A. Nanetti, E.Marineli, F. Mutinelli, 2004).

Efikasnost tretmana, posmatrano saaspekta zaraènosti odraslih p~ela, u grupi G1iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dok je efi-kasnost tretmana, posmatrano sa aspekta po-klopljenog legla, u grupi G1 iznosila 94,4%, au grupi G2 95%.

U isto vreme, tokom 2006, jo{ dva nau~ni-ka su podnela izve{taj o zajedni~kim istraìva-njima efikasnosti timol gela, Laura G. Espino-sa-Montaño (Veterinarski fakultet Meksiko) iErnesto Guzmán-Novoa (University of Gu-elph, Kanada).

Eksperimenti su obavljeni u Villa Guerre-ro (19° 14

,65

,,N, 100° 06

,23

,,W) u Meksiku,

2 050 metara iznad mora. Temperature tokomeksperimenta kretale su se u rasponu od 18 °Cdo 29 °C, a relativna vla`nost vazduha od 46%do 55%. Od 100 zajednica je marta 2004. oda-brano 36 dru{tava ujedna~ene snage, sa sli~-nom zaraèno{}u odraslih p~ela varoom(11,5%) i sa maticama iz istog odgajiva~kogprograma. Svako dru{tvo je prihranjeno sa 2litra sirupa 1:1. U eksperimentu je pore|enaefikasnost mravlje kiseline i timol gela, ali nasmravlja u ovom slu~aju ne zanima. Timol jepokazao efikasnost od 92,1%. Opadanje varoeu kontrolnim netretiranim dru{tvima iznosiloje tokom eksperimenta 21,9%.

U tri slu~aja je Jérôme Trouiller (2004)utvr|ivao ostatke timola u medu. Nakon tret-mana Apigardom, vratio je nastavak meda nako{nicu i tu ga drào mesec dana. Zatim jeura|eno uzorkovanje i utvr|eno je da reziduene prelaze 2 mg/kg, odnosno u Italiji su iznosi-le 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a u Gr~koj0,87 mg/kg.

Moja iskustva

Apigardom sam 13. avgusta 2006. tretirao43 p~elinje zajednice.Deo dru{tava (njih 29)tretiran je samo Apigar-dom, a ostatak je uz Api-gard povremeno zadi-mljavan radi pra}enjanjegove dnevne efika-snosti, sticanja iskustva uradu sa njim i stvaranjaslike o tempu njegovogdelovanja. Prebrojavanje varoe vr{io sam to-kom 48 dana i 18 sati. Za brojanje je utro{enooko 75 radnih sati. Ukupno su prebrojane

TRETMAN PREPARATOM APIGUARDR

Oznakako{nice

Broj varoa kojeje oborioApigard

Broj varoa koje jeoborila oksalna

kiselina

ProcenatefikasnostiApigarda

I-5 549 144 79,2%I-6 1237 274 81,9%I-7 1886 58 97,0%I-8 207 13 94,1%I-9 610 89 87,3%

I-11 369 106 77,7%I-12 345 77 81,7%I-13 647 42 93,9%I-15 1094 10 99,1%II-5 395 72 84,6%II-9 2703 230 92,1%

II-10 4201 63 98,5%II-12 926 433 68,1%II-13 2019 267 88,3%II-14 296 43 87,3%III-4 1017 47 95,6%III-7 2006 203 90,8%III-9 2594 358 87,9%

III-11 364 194 65,2%III-13 3191 416 88,5%III-15 1210 66 94,8%III-16 1404 205 87,2%IV-3 4217 180 95,9%IV-5 3311 136 96,0%IV-7 9962 133 98,7%IV-9 885 168 84,0%

IV-11 4125 1375 75,0%IV-14 7132 429 94,3%

Prose~na efikasnost Apigarda 88,0%


89 683 varoe. Da bi se videlokoliko je varoa preìvelo tret-man Apigardom, 9. novembradata je oksalna kiselina. Opa-danje varoe je pra}eno 37 danai 5 sati u 3 brojanja. Opalo jeukupno 8 048 varoa.

Procenat efikasnosti kod 29ko{nica tretiranih isklju~ivoApigardom u proseku iznosi odli~nih 88%.Efikasnost nije mala, naro~ito kada se uzme uobzir da je Apigard dat relativno kasno (13.avgust) iz prostog razloga {to se tek 12. avgu-sta na{ao u maloprodaji. Jer, u poslednjoj ~e-tvrtini tretmana temperature su se spustile is-pod optimalnih. Da je dat na vreme, krajemjula, efikasnost bi sigurno bila mnogo ve}a.

Pored toga, meni je bilo ne-mogu}e da izra~unam koliko sevaroa namnoìlo do kraja sezo-ne legla od varoa koje su preì-vele tretman Apigardom.

Zato se sa sigurno{}u moètvrditi da je realna efikasnostbila iznad 90%.

Definitivni zaklju~ak je daje Apigard nova nada za sve nas. Pokazuje vr-hunsku efikasnost bez ostavljanja {tetnih rezi-dua u p~elinjim proizvodima.

Komforan je za primenu, ne zahteva mno-go vremena (samo dva odlaska na p~elinjak).Ove godine }e mu i cena pasti, pa }e kona~nopostati lek izbora za varou u sezoni, kada imalegla u ko{nicama.

U poslednje dve decenije poreme}ene sumnoge vrednosti, a kod p~elara najvi{e pro-blema je nastalo u oblasti plasmana meda idrugih p~elinjih proizvoda. P~elari koji gaje 50i vi{e dru{tava nisu u stanju da prodaju ni po-lovinu svojih proizvoda, a i ono {to prodaju nedostiè ni pribli`no realnu cenu, kako je to ne-kada bilo.

Sa druge strane uveliko cveta trgovina ve-{ta~kim medom koji je, na pijacama oko20–25% jeftiniji od prirodnog meda. Takokupci, u mnogo slu~ajeva ne znaju}i u ~emu jerazlika naj~e{}e kupuju kod tih prodavaca.

Retko se koji p~elar moè pohvaliti da jedo prole}a ispraznio ambalaù, osim ako jepristao da ga proda na veliko po ceni od oko100 dinara ili manje po kilogramu.

Dru{tva p~elara, prema zakonskim propi-sima, ne smeju da se bave plasmanom p~eli-njih proizvoda. Inicijativa za organizovanjep~elara u privredni subjekt na nivou Srbije da-tira iz oktobra 2005. godine. Nakon toga jeusledio misionarski rad grupe p~elara ve}ihrobnih proizvo|a~a da probude svest kod dru-gih p~elara o potrebi udruìvanja.

[ta je p~elarima jeftinije, pitamo se mi po-kreta~i ove inicijative, da svako gradi svojeobjekte, ili da zajedni~ki izgradimo jedan, alisvetski? Da li svako od nas da gradi svoje trì-{te ili da zajedni~ki gradimo jedinstveno trì-{te? Da li moè neko od nas iza}i na inostrano

trì{te sa 10–20 tona meda, ili }e neko drugiobjediniti ve}i deo na{e proizvodnje? Da li jejeftinije da svako od nas sklapa pojedina~neugovore o kontroli i zdravstvenoj za{titi p~ela,ili da imamo sklopljen jedan ugovor, pa ~akako treba da otvorimo i sopstvenu veterinar-sku stanicu? Da li je jeftinije da zajadni~ki or-ginizujemo nabavku ili proizvodnju opreme,pribora, voska i svega onoga {to prati na{uproizvodnju, ili da svako od nas (kao do sada)isto nabavlja pojedina~no? Da li je jeftinije daizgradimo zajedni~ki Centar za selekciju i re-produkciju matica, ili da pojedina~no (kao dosada) budemo u nekim kooperantskim odno-sima? Da li na trì{ne tokove mogu uticati ma-le koli~ine proizvoda kojima raspolaèmo, ilito moèmo ako ih objedinimo na jednom me-stu? I na kraju, da li svako od nas moè stru~-no i kvalitetno da se bavi svim ovim i da poredtoga i dalje radi na p~elinjaku?

Na sastanaku u Lazarevcu izabran je Inici-jativni odbor koji je dobio zadatak da daljeanimira p~elare i priprema osnivanje p~elar-ske zadruge. Nakon toga on je odrào niz sa-stanaka sa predstavnicima Ministarstva poljo-privrede kao i Privredne komore Srbije i lokal-nih samouprava.

U Novom Sadu je 3. marta 2007. godine uzveliku pomo} Tehnolo{kog fakulteta odrànsastanak budu}ih osniva~a zadruge p~elara„Med Srbije“ uz prisustvo vi{e od sto p~elara

FORMIRFORMIR AA SESE PÊLARSKPÊLARSK AA ZADRUGAZADRUGA NANA NIVOUNIVOU SRBIJESRBIJE


Srbije. U toku prezentacije prikazani su nacr-ti op{tih akata: Ugovor o osnivanju zadruge iZadru`na pravila.

Finansijski doprinos radu inicijativnog od-bora u vidu uplate od 2 000 dinara na ìro ra-~un dru{tva p~elara u Lazarevcu dalo je blizu40 p~elara. Dr Stojan Jevti}, potpredsednikPrivredne komore Srbije i predsednik saveta„Zelenih strana“ (dodatak lista Politika) obe-}ao je objavljivanje promotivnih ~lanaka u svr-hu propagiranja budu}e Zadruge p~elara. Mi-lan Majovi} je izvestio da je vodio razgovore uPrivrednoj komori Srbije gde su obe}ali da }epodràti projekat, stvaranje brenda „Med Sr-bije“. Tako|e je obe}ano da }emo nakon regi-stracije dobiti podr{ku Privredne komore Sr-bije za pristup raznim fondovima koji finansi-raju ili kreditiraju ovakav oblik organizovanja.Inicijativni odbor je angaòvao advokata radipripreme dokumenata i ostalih uslova za regi-straciju zadruge.

Donete su slede}e odluke. Oblik organizo-vanja je Zadruga pod nazivom Zadruga p~ela-ra „Med Srbije“. Za vr{ioca du`nosti direkto-ra izabran je Milan Majovi} iz Vr{ca. Privre-meno sedi{te Zadruge je u Vr{cu. Broj ~lano-va Upravnog odbora je 5. Izbor ~lanovaUpravnog odbora }e se izvr{iti na osniva~kojSkup{tini. Visina osniva~ke ~lanarine je 4 000dinara. Visinu osniva~kog uloga done}e Skup-{tina.

Pozivaju se osniva~i da dostave potrebne po-datke: ime (srednje ime) i prezime, prebivali{te,broj li~ne karte sa godinom izdavanja i SUP-om

koji je izdao, JMBG, zanimanje, broj i tip ko{ni-ca.

ZADRU@NA PRAVILA Kompletan nacrt zadru`nih pravila moè-

te preuzeti sa sajta www.zpms.org, zajedno sanacrtom Ugovora o osnivanju. Ovde prenosi-mo najva`nije delove vezane za finansije.

Zadrugari imaju pravo da u Zadrugu uno-se svoja sredstva i rad, da biraju i budu biraniu organe upravljanja zadruge. Visina udela za-drugara je 4 000 dinara. Osniva~ki ulog moèse pove}ati najvi{e do visine vrednosti investi-cije objekta za prijem, skladi{tenje i preradup~elinjih proizvoda. Obavezuje se zadrugar danakon izvr{ene procene vrednosti investicijeizvr{i pove}anje – uplatu svog osniva~koguloga. Zadrugari koji naknadno pristupe Za-druzi, upla}uju isti udeo zadrugara. Visinaudela zadrugara moè se odlukom Skup{tineZadruge izmeniti, zavisno od tro{kova ìvota,radi o~uvanja realne vrednosti.

Zadrugom upravljaju zadrugari ravno-pravno po principu jedan zadrugar – jedanglas. Organi Zadruge su: Skup{tina, Upravniodbor, Nadzorni odbor i direktor. Skup{tinuZadruge ~ine svi zadrugari. Predsednik i ~la-novi Upravnog odbora biraju se na vreme od2 godine, uz mogu}nost ponovnog izbora. Po-slovodni organ Zadruge je direktor kog biraSkup{tina na vreme od 2 godine uz mogu}nostponovnog izbora. Za direktora Zadruge moèbiti biran kandidat, koji poseduje organizacio-ne sposobnosti, visoku stru~nu spremu i radno


iskustvo od 3 godine. Skup{tina moè izabratizadrugara za direktora, ako ispunjava uslove.

Sve primedbe na Zadru`na pravila i Ugo-vor o osnivanju objavljene ovde ili na spome-nutom sajtu, mogu se uputiti na advokatskukancelariju advokata Tom~i} Milana ([email protected]) ili na 013/833-195 (radnim da-nom od 7.30–14.30), ili na telefon ~lana Or-ganizacionog odbora Majovi} Milana013/832-704 (od 15.00–17.00) ili Jasne Mrki}021/824-220 ([email protected]).

Obave{tavamo sve osniva~e da }e za sud-sku overu potpisa na ugovoru o osnivanju na

osniva~koj skup{tini biti potrebno poneti foto-kopiju li~ne karte. Razumevanjem organizaci-onog odbora 16. po redu manifestacije „DaniMlavsko-Homoljskih p~elara“ koja }e se odr-àti 14. i 15. aprila 2007. u Kamenovu, Inicija-tivni odbor }e imati priliku da se obrati jo{jednom p~elarima i da ih pozove da se priklju-~e na{oj organizaciji koja sada ve} broji oko100 p~elara (imena moète na}i na sajtu).Ugovor o osnivanju potpisa}e se 21. aprila2007. u Beogradu, u zgradi Privredne komoreSrbije, velika sala, Resavska ulica 13–15, sapo~etkom u 11 sati.

\or|e Mrki}


11319 Krnjevo, Bul. oslobo|enja 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupljuje, pakuje i plasira med i ostale p~elinje proizvode

preko trgovine {irom Srbije


APICENTAR d.o.o.APICENTAR d.o.o.11000 Beograd, Vojvode Stepe 57

Tel. 011/397-45-40Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2007. god. vr{imoisporuku LINIJSKI SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom pri-java i uplata od 15.01.2007. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2007. god. Isporukesu po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at iporeklo matice.

Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i drugeosobine od 1982. godine.

Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstvapoqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.

P~elari registrovani kao poqoprivredno doma}instvo imaju pravo na regresod 200,00 dinara po matici od Ministarstva poqoprivrede.

Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na tele-fone:011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR011/2495-425 od 15-18 ~asova Prof. dr. Jovan Kulin~evi}

2007


Na prodaju p~elinja dru{tva u novim LR ko{nica-ma. Proizvodim LR, FR ko{nice. 063/85-99-079,013/633-301

PROIZVODNJA I PRODAJA: KO[NICA LR,Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta,ELEMENATA ko{nica (podnja~a, nastavaka, zbe-gova, krovova), KAVEZA za matice, ANTI-VAROZNIH – @IÂNIH PODNJAÂ odkvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogov-orenom roku Za ve}e porud`bine odobrava sepopust! Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471,064/35-84-037

Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i MilenkaRadosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije,moète naru~iti.

034/316-903, 064/3221-311

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

MEPOLIS MED. OTKUPLJUJEM PÊLINJE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ilipouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem dru{tva LR i DB i rojeve. Dragi}evi}Boò. 014/85-327, 064/498-15-42

Prodajem dru{tva na LR i A@ ramovima. Boban,Petlova~a, [abac.

015/273-130, 064/323-72-56

Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice,ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Seme heljde, medonosne biljke, ma|arske sorte„Hajnalka“ za redovnu i postrnu setvu. Virag Jano{,Ba~ka Topola, Njego{eva 18.

024/712-135, 063/522-395

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Prodajem 20 ko{nica sa p~elama A@-10 i 12 rojevasa 6 ramova. \urovi}. 022/612-452

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.Z. Mladenovi}.

011/8232-390, 063/8830-953


30 dru{tava sa ko{nicama; nastavke, gotove ramove,podnja~e ì~ane. 064/613-7772

Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimpex.99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.064/257-0105

PRODAJEMO 30 LR dru{tava sa ko{nicama do 20.aprila. 014/61-555 Bora, 014/61-444 Rade

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima sa ilibez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, Uìce.

031/520-249

Prodajem 20 DB desetoramnih dru{tava u martu iaprilu. 011/8129-661

Prodajemo p~elinja dru{tva na 7 i 10 DB ramova uaprilu i paketne rojeve. 063/884-3342, 037/788-140, @arko, Varvarin; 063/869-1978, 037/789-036,Dragan, Varvarin

P~elarska farma „Isi}“ prodaje do 150 ko{nica LRsa p~elama u svim varijantama. Podnja~e su sasakuplja~em praha, antivaroa i standardne. Zbeg zaseobu i kombinovanu ishranu. HITNO. 022/752-582, 064/192-1157

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojevep~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.Pe|a, Leskovac. 064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem p~ele na LR ramovima. April. Mati}.064/230-4150, 011/2721-091

Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. MilanParipovi}, Aran|elovac. 034/725-825, 011/3344-732, 064/1859-645

Prodajem TAM-5000 sa 60 i 30 A@ ko{nica sap~elama. 015/346-258

Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama ip~elama. 012/532-909, 064/810-6916

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Ignjatovi}Mijomir, Poàrevac.

012/213-532

Prodajem pro{logodi{nje rojeve sa ramovima DB,LR pre posle bagremove pa{e. Branislav, Lovci.

035/275-205, 063/774-2525

Prodajem dru{tva na ramovima LR i DB.064/4987-999

Prodajem kamion sa p~elama, povoljno.063/7199-230

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sap~elama, sve u vrlo dobrom stanju.

021/431-792

Prodajem DB ko{nice sa p~elama. 011/895-387

Prodajem 10 LR dru{tava u odli~nom stanju.Povoljno. Mile. 064/135-8151

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra,beàlice, boksese, kaveze, beàlica za leto.

014/222-700, 064/65-11-500

Selidba p~ela sa tri maksi kombi vozila. Mogu} uto-var-istovar.

011/299-4104, 064/187-3730, 063/227-069

Prodajem 5 LR i 15 DB dru{tava sa ko{nicama.034/842-349

Prodajem kamion Dajc 125 sa 81 dru{tvom A@-12/12. Ili} Petar.

064/6521-082, 021/631-55-32

Prodajem prikolicu za p~ele. Prikolica je dvooso-vinka zatvorenog tipa namenjena za putni~ka vozi-la, ko{nice A@. Kapacitet 24 dru{tva. 013/517-651

Prodajem 10 DB ko{nica, jaka p~elinja dru{tva.011/2169-085, 063/1613-569

Prodajem obnovljenu prikolicu „Zmaj“ sa 60ko{nica bez p~ela. 021/6911-518

Prodajem paketne rojeve, rojeve na LR i DB okvir-ima. Mileta Markovi}, Jabu~je. 014/74-581,064/1917-333

Prodajem kamion FAP Furgon sa A@ ko{nicama,p~elama i nukleusima.

064/318-52-36

Prodajem rojeve na LR ramovima od aprila dojuna. 064/23-58-231, 011/8416-522

Prodajem prikolicu sa p~elama „Dubrava“, origi-nal, 48 LR ko{nica. 064/8488-556

Na prodaju kamion sa 24 A@ ko{nice, naseljen,kontejner, rojevi, stresa~i.

015/510-027, 064/350-99-01


Prodajem 25 p~elinjih dru{tava na LR ramovima.021/843-857

SADNICE medonosnog drve}a. Dvadeset vrsta.Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Povoljno! Prodajem rojeve na DB ramovima. Tirko,Lajkovac. 063/860-1834, 014/71-105

Prodajem autobus Dajc sa p~elama 44+6 ko{nicaA@ GROM. 022/551-198

Prodajem A@ nukleuse standard pre bagrema.Formirani 2006. Babi}.

011/2775-420, 063/7005-806

Prodajem TAM 5000 sa 52 A@ ko{nice bez p~ela.022/555-836

Proizvodim, prodajem: ko{nice, ramove (sklo-pljene, oì~ene), LR dru{tva, rojeve. 025/744-061, 064/299-80-55

Povoljno prodajem jaka p~elinja dru{tva pre cve-tanja bagrema 60 LR, 50 DB sa ili bez ko{nica irojeve sa mladim maticama posle bagrema.

012/290-242, 063/83-59-326

Prodajem 30 LR dru{tava sa ili bez ko{nica.064/3944-103

Traìm u~enike za izu~avanje p~elarskog zanata.Stan i hrana obezbe|eni. 023/857-017

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH 065/520-326, 065/482-655 Srbija 065/2012-903

Prodajem p~elarsku prikolicu Sremska Mitrovica sap~elama.

014/61-098, 014/63-226

Izra|ujem i prodajem kalupe za izlivanjemati~njaka za proizvodnju mle~a i matica. Gali}.

034/381-019, 034/338-683

Prodajem paketne rojeve. Mirko, Varvarin.037/788-118, 062/510-917

Prodajem paketne rojeve. Miroljub i Bobi,Varvarin. 037/788-223, 063/891-1980

Prodajem rojeve na ramovima, isporuka pre pa{e.Mila, Izbenica.

037/793-821, 063/770-3476

Prodajem 30 LR dru{tava pripremljenih za bagre-movu pa{u. 063/546-117, 026/871-671

Prodajem 15 LR dru{tava komplet sa ko{nicama.Ra{kovi}, Mionica. 063/711-09-61

Od 25. aprila prodajem p~ele na LR i DB ramovi-ma. 015/471-961

Prodajem 25 DB ko{nica sa p~elama. 015/334-105, 391-503

Prodajem rojeve, dru{tva na LR ramovima; april.Milan, Ruma. 064/66-831-86

Prodajem 20 LR dru{tava sa polovnim ko{nicamaili bez. Vra{tanovi}.

026/317-788

Prodajem 30 LR kompletnih ko{nica sa p~elama.Slobodan Mileti}. 035/322-906

Prodajem rojeve na LR ramovima. Isporuka uaprilu. Cvetkovi}. 022/221-777

Prodajem 20 LR dru{tava, moè i na ramovima,bagremov i livadski med. Vrbas. 021/791-183

Prodajem LR p~elinjak. Moè sa i bez ko{nica.Povoljno. 026/612-395

Prodajem p~elinja dru{tva sa LR i DB ko{nicama.064/46-15-301

Prodajem p~elinja dru{tva DB i LR. Pavlovi}Borivoje. 014/479-621, 064/5000-229

Prodajem p~elinja dru{tva DB i LR. Rafailovi}Slobodan.

014/479-675, 064/4046-722

Osam godina poverenja! Najjeftiniji i najefikasnijieko dekristalizator meda. 022/553-753, 063/563-189

U aprilu prodajem dru{tva na LR ramovima.Boìdar. 014/411-877, 062/63-18-60

100 rojeva na prodaju u aprilu mesecu. Jarkovac.023/857-017

Prodajem p~ele na LR ramovima u aprilu.023/841-363

Prodajem 10 dru{tava DB i 8 LR. Bogova|a.014/78-051, 064/2769-869

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAPFurgon name{tajac, kante za med.

9936-20-9-766-371


Prodajem zdrava, dobro razvijena p~elinja dru{tva.Povoljno. 7–20 sati.

8874-392, 8872-399

Prodajem LR ko{nice sa p~elama spremne zamedobranje. Novak, Zemun. 316-1926

Prodajem dve A@ ko{nice sa p~elama. 064/3855-380, 021/813-249

Prodajem 20 dru{tava u LR ko{nicama. Cena podogovoru. 011/611-810

Prodajem p~ele na LR ramovima. Vrbas.064/1849975

Prodajem 10 LR dru{tava i med. Nova Pazova.022/333-123

Prodajem 20 dru{tava u DB ko{nicama. Dragica.014/61-585, 014/61-940

Prodajem 17 dru{tava DB12 sa dobrim ko{nicama(po dva medi{ta) u prvom bagremu, sa medom.Lazarevac.

063/72-71-745, 011/8186-146

Prodajem p~elinja dru{tva LR, a od juna rojeve.Zvati uve~e. 014/481-239

Prodajem autobus FAP sa ugra|enih 76 LR ko{nicap~ela. 063/7059-166, a nakon 18h 024/816-055

Prodajem traktorsku prikolicu sa 46 A@ ko{nica sap~elama i seme facelije „Julija“. 013/668-155,013/667-156

Rojevi na 5 ramova A@ od aprila. Popovi}.022/477-873, 063/8502-655

Prodajem 10 rojeva, 2 A@ ko{nice i Vartburg kara-van. 064/3855-380

Prodajem 25 DB dru{tava. Krivo{ija Du{an.011/8035-221, 064/3025-706

Prodajem p~elinjak, ko{nice 30 komada DB sa dvanastavka. 011/3245-818 Prodajem registrovanu prikolicu 48 ko{nica, 32

dru{tva, elektri~no grejanje ko{nica, kabina za spa-vanje, vrcaljka, vaga. 4.000. 013/518-572

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Jovanovi}. 011/102-177, 064/39-39-346

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Aleksandar Kaplij. 011/2109-804

Ko{nice DB-10 sa p~elama, 50 komada, prodajem.012/62-443, 064/863-315

Kamion sa 40 A@ i 2 prikolice sa po 10 DB.012/540-816, 064/11-73-800

Prodajem 20 ko{nica p~ela LR. 025/441-049, 064/164-02-57

Prodajem dru{tva na 7 A@ GROM ramova.011/2106-509, 063/362-209

Prodajem 10 A@ ko{nica, dobra dru{tva, mladematice. 064/180-3566, 022/431-453

20 LR dru{tava, rojevi. Lukovi} Dragan, Poèga.064/614-58-66, 031/713-346

Hitno prodajem zbog odlaska u inostranstvo TAM4500, 57 ko{nica A@, kompletan pribor. Dragan.

022/570-768

Prodajem p~ele (LR) sa i bez ko{nice.011 (065) 2407-237, 023/819-381

Prodajem nove neupotrebljavane LR ko{nice saraznim dodacima. Cena 80% trì{ne. 064/855-10-98

Povoljno prodajem jaka p~elinja dru{tva u Dadan-Blatovim ko{nicama. 011/2831-067

Rojevi na LR ramovima. Jovanovi} Mi{ko,Lajkovac. 064/258-23-22, 011/8124-929

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . -Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

Izdvajamo iiz ssadr`aja - spos.infospos.info/wp-content/uploads/2014/08/pcelar_april_2007-1.pdf ·...

Documents

Transcript of Izdvajamo iiz ssadr`aja - spos.infospos.info/wp-content/uploads/2014/08/pcelar_april_2007-1.pdf ·...