Izdvajamo iiz ssadr`aja2 P^ELAR, januar 2007. Re~ uurednika Dragi prijatelji, evo nas na po~etku...

^lanstvo u SPOS^lanstvo u SPOS-u-u^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-

nizacija Srbije ostvaruje se prekodru{tava p~elara po slobodnom izboru.^lanarina u 2007. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije iznosi1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273tolara, za p~elare iz Crne Gore,Makedonije i ostalih inostranih zemaljagde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32evra, a gde se {alje avionom 40 evra.^lanstvo podrazumeva dobijanje 12brojeva ~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradnja Saradnja sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.Redakcija zadràva pravo redigovanjatekstova. Za sadràj tekstova odgovara-ju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasno nave-du izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare

{tampan je 1883. godine u Beogradupod imenom „P~ela“. Potom je {tam-pan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.godine u Sremskim Karlovcima. Od1899. godine nastavlja da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskog p~elarskogdru{tva, izlazi od 1. januara 1898.godine u Beogradu. Januara 1934.godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrnimzracima za izvanredne zasluge, popular-isanje i unapre|enje p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednica Srbijedodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture uSrbiji.

Tira`: 14 000. [tampa: Kolor pres– Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560,[email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Sa dodele znakaNajbolje iz VojvodineVladimiru Hunjadiju

Foto: @ivoslav Stojanovi},Pali}

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 [email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad),

Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, CrnaGora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}

(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina),Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), AleksandarMihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad êko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Dìmrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, januar 2007. 1

Rajko Pejanovi}PISMO PÊLARIMA ZA JANUAR 3Milija Ratkovi} DVOMATI^NO PÊLARENJEFARAROVIM KO[NICAMA 6Stevo Gali} DOBIJANJE MATI^NOG MLEÂPO METODI STEVE GALI]A 11Rodoljub @ivadinovi} JEDNOSTAVNO O AMERI^KOJ TRULE@I 14Danijela Stojkovi}KOLIKO VAROA IMA U KO[NICAMA 19Danijela Stojkovi}PRAVILNA PROCENA ZARA@ENOSTIVAROOM 22Zorica GregoKONA^NO JE ODRE\ENA OTROVNOST OKSALNE KISELINE ZA VAROU I PÊLU 26Dragorad Kova~evi}DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO BITIPÊLAR PROFESIONALAC 30Zorica Pele{ZABORAVLJENO TRUDOLJUBLJE PROTESTEVANA M. DIMITRIJEVI]A 32@ivoslav Stojanovi}NA[ PRVI PÊLARSKI BREND 35APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JANUAR 36UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMUTEKSTOVA I OGLASA 38AUTORSKI HONORARI U PÊLARU 40

Rajko Pejanovi}PISMO PÊLARIMA ZA JANUAR 3Iako je mesec sa najmanjep~elarskih radova, januar je ide-alan za dodatno obrazovanjep~elara, izradu i popravku

opreme pred predstoje}u sezonuMilija Ratkovi}

DVOMATI^NOPÊLARENJEFARAROVIM KO[NICAMA 6U toploj sobi, dok napoljuprovejava sneg, najbolje jepraviti planove za radovena p~elinjaku tokom

godine. Nadamo se da }e vam Milija Ratkovi}pruìti dobre ideje!Stevo Gali}

DOBIJANJE MATI^NOG MLEÂPO METODI STEVE GALI]A 11Uz pomo} priloènog filma na

DVD-u i ovog teksta, zaista tokomnaredne sezone moète po~eti sa

proizvodnjom mati~nog mle~a. Mo`da idu}egodine u P~elaru budemo ~itali tekst o va{ojmetodi dobijanja mati~nog mle~a?@ivoslav Stojanovi}

NA[ PRVI PÊLARSKI BREND 35

Pravi po~etak u pravo vreme. Sledimo primer na{eg kolege Vladimira Hunjadija!

KKo ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elaro ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar..KKo zna, neka uìva u obnavljanju gradiva. o zna, neka uìva u obnavljanju gradiva.

KKo zna bolje, neka to i napi{e. o zna bolje, neka to i napi{e.

IIzzddvvaajjaammoo iizz ssaaddrr`̀aajjaa

KALENDAR VA@NIJIH PÊLARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU1 – Bjelovar (Gudovac), III p~elarski sajam, 3. i 4. II 2007. 2 – Aleksinac, Seminar o HACCP i GAP (GBP) u p~elarstvu pod pokroviteljstvom Ministarstvapoljoprivrede Srbije, ta~an datum jo{ nepoznat (po~etkom februara) 3 – Beograd, XV savetovanje na Poljoprivrednom fakultetu, 10. i 11. II 2007. 4 – Ni{, V me|unarodni stru~ni seminar, 17. II 2007. 5 – Vinkovci, IV p~elarski dani, 9, 10. i 11. III 2007.

2 PÊLAR, januar 2007.

Re~ uurednikaDragi prijatelji, evo nas na po~etku 2007.

godine. Ovo je jubilarna godina za Savezp~elarskih organizacija Srbije u kojoj }enapuniti 110 godina! Ujedno, ovo }e biti i 110.godina izlaènja ~asopisa P~elar. Ovaj vaànjubilej SPOS }e proslaviti dostojanstveno.

âsopis P~elar }e u toj proslavi zauzeti cen-tralno mesto koje mu i pripada, jer je u ve}emdelu ovih 110 godina bio stoèr oko koga su seokupljali p~elari. Kad je ~asopis imao dobarsadràj, broj ~lanova Saveza je rastao i obrnu-to.

Danas se mnogo toga promenilo. Od ovogbroja, P~elar se {tampa i }irilicom i latinicom!Tako postaje dostupniji {irem trì{tujugoisto~ne Evrope. Pored toga, Savez je u~inionapor da ga i po ceni pribliì p~elarima overegije, tako {to je preko svojih zastupnikaobezbedio niù cenu ~asopisa za odre|enezemlje (Bosna i Hercegovina, Hrvatska,Slovenija). Na àlost, Crne Gore nema naovom spisku, jer je do prevo|enja cena

po{tarine u me|unarodnu, do{lo u poslednji~as, tako da nije bilo vremena da za ovu zemljuna|emo zastupnika, te }e ona ove godine imatipretplatu na ~asopis na nivou drugih inostranihzemalja. Po{to tamo imamo vernu grupu ~itala-ca, nadamo se da im to ne}e praviti smetnje. Zaidu}u godinu obe}avamo da }emo i u CrnojGori na}i zastupnika i tako sniziti cenu pret-plate. Sli~no je i sa Makedonijom.

Od ove godine, P~elar je postao i prvip~elarski ~asopis na svetu koji ~itaocima pok-lanja DVD sa bogatim sadràjem. Za ovu god-inu pripremamo i druga iznena|enja (neka zasada ostanu mala tajna). Pripremamo i veomabogat sadràj koji }e i poslednjim nevernimTomama dokazati da je P~elar ozbiljan ~asopiskoji radi za svoje ~itaoce i pomaè im da bolje iuspe{nije p~elare. Kratko re~eno, ne}emo vasrazo~arati. îtajte P~elar i nikome ga ne poza-jmljujte na ~itanje! Neka on bude samo va{aprivilegija. Zasluìli ste je svojim poverenjem unjega!

Kao {to ste primetili, uz ovaj broj ~asopi-sa P~elar, od SPOS-a ste na poklon dobiliDVD sa dva p~elarska filma, plakat protivprskanja vo}a u cvetu i stoni kalendar za2007. godinu sa p~elinjakom TomeRadivojevi}a iz Knjaèvca i ko{nicomVojislava Stojanovi}a iz @itkovca).

DVD disk sadrì: 1) Film o proizvodnji mati~nog mle~a po

metodi Steve Gali}a. U ovom broju ~asopisapriloèn je i tekst autora koji ovaj film dodat-no poja{njava.

2) Film o draga~evskim p~elarima i bor-bi protiv prskanja vo}a u cvetu. Predstavljadirljivu storiju o p~elarstvu koja se zavr{avajednim od najve}ih problema p~elarstva, pr-skanjem vo}a u cvetanju.

ZAHVALNOST: Oba filma su potpunobesplatno ~lanovima SPOS-a poklonili nji-hovi autori, a va{i i na{i dobri prijatelji, Da-mljan Dramli}, Petar Vladi} i Ratko Jokovi}.Ovom prilikom im se u va{e ime najsrda~ni-je zahvaljujemo!

3) Englesko-srpski re~nik p~elarskihtermina u digitalnom obliku, na }irilici i lati-nici.

4) Prvi i drugi vanredni latini~ni pilotbroj ~asopisa P~elar u digitalnom obliku.

5) Plakati SPOS-a protiv prskanja vo}a ucvetu od 2004–2007. godine u digitalnomobliku.

6) Digitalne fotografije snimljene tokomodràvanja Kongresa Apimondije u Irskoj2005. godine.

O PRILO@ENOM DVD-u I DRUGIM POKLONIMA

SSrree}}nnuu NNoovvuu 22000077.. ggooddiinnuu ii BBoo`̀ii}}`̀eellee vvaamm SSPPOOSS ii ~~aassooppiiss PP~~eellaarr!!

Obavestite kolege da se na P~elar mogupretplatiti sve do kraja marta!Druìmo se uz razmenu znanja!


Od decembarske kratkodnevice po~injenova sezona, novi razvojni ciklus prirode uneprekidnoj smeni perioda ekspanzije imirovanja. Iako zima tek po~inje, stalni porastduìne dana podsti~e ìvi svet na aktivnost. Usvetu biljaka najpre reaguju vrste iz grupeprole}nih efemera. Njihov hormonski kom-pleks daje signal za po~etak razvoja, pa usko-ro, ~im dovoljno otopli, krhki cvetovi proviru-ju iz snega koji se topi.

I u p~elinjem dru{tvu nastaju velikepromene. Dvomese~ni period mirovanja sezavr{ava, jer p~elinja zajednica poslednjihdana decembra ili po~etkom januara ose}apotrebu za obnavljanjem. Iako i dalje ~vrstozbijene u klube, p~ele podiù temperaturunjegove unutra{njosti, matica polaè jaja iuzgaja se leglo. Po~inje nova sezona, novi cik-lus razvoja u ìvotu p~elinje zajednice. Za{toba{ tada, otkud to „tajno leto u sred zime“kako kaè p~elarski pisac Moris Meterlink(Maurice Maeterlinck)?

Tokom miliona godina dugog procesaevolucije, p~ele su se u potpunosti prilagodileuslovima prirodnog okruènja i izgradile meh-anizam sigurnog opstanka, zasnovan napromenljivosti broja jedinki u zajednici,sposobnosti regulisanja duìne ìvota poje-dinih generacija i sakupljanju, preradi i skla-di{tenju dovoljnih rezervi hrane za periodkada je u prirodi nema. Navedeni mehanizami njegove karakteristike prikazane su na dija-gramu, koji je ura|en na osnovu izlaganjanau~nika ruskog p~elarskog instituta, doktoraKrivcova i Lebedeva, u Beogradu, pri ~emusam njihove stavove nastojao prilagoditi

na{im klimatskim uslovima i kranjskoj rasip~ela. Po ovom stanovi{tu u ìvotu p~elinjezajednice, tokom godine, postoji 5 jasno izd-vojenih perioda:

Prvi po~inje sa polaganjem prvih jaja,po~etkom januara, a traje do polovine marta,odnosno do pojave zna~ajne koli~ine hrane uprirodi. To je period smene generacija.Zimskim p~elama (prikazanim na dijagramucrnom bojom) isti~e vek, te postepeno nestajua njihovo mesto zauzimaju mlade (ozna~enecrvenom bojom). Smena generacije starihp~ela u toku zime je uslov opstanka zajednice,koja je na broj~anom minimumu snage jer imanajvi{e do 15 000 p~ela. Zahvaljuju}i dugom

Ro|en je 1949. u p~elarskoj porodici. Diplomirani je pravnik. P~elari sa oko200 p~elinjih dru{tava u LR i Farar ko{nicama. Na listi je predava~a SPOS-a.Dobitnik je diplome profesora @ivanovi}a, najve}eg priznanja SPOS-a.

PISMOPISMO PÊLARIMAPÊLARIMA

ZAZA JJANANUUARARRajko Pejanovi}Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

Foto: Milo{ Milosavljevi}


veku, naslagama masnog tkiva u svom orga-nizmu i zimskim rezervama prera|ene hrane uko{nici, one odràvaju zajednicu u surovimuslovima kada nema unosa iz prirode. U pro-cesu zamene, kao {to je prikazano na dijagra-mu, broj~ano stanje zajednice se ne pove}ava.Ra|a se u proseku onoliko mladih p~elakoliko starih odumire. A rezerve hrane i ìvot-na energija p~ela, tro{e se pri tom na najra-cionalniji na~in.

Polovinom marta, sa pojavom hrane uprirodi, po~inje drugi period, nazvan peri-odom ubrzanog razvoja legla. On traje dotrenutka kada zajednica uspe da uzgoji maksi-malnu koli~inu legla. To se u na{im uslovimaostvaruje obi~no u prvoj polovini maja, kadpo~inje i bagremova pa{a. P~elinja zajednica,pojavu ve}ih koli~ina sveè hrane i toplijevreme, do~ekuje spremno, jer je do tadaizvr{ila gotovo kompletnu smenu generacijazimskih p~ela, pa kre}e u buran razvoj karak-teristi~an za kranjsku rasu. Sposobnost mladihp~ela da uzgajaju leglo vi{estruko je ve}a, zatoje uspe{no obavljanje smene generacija prviuslov za brzi prole}ni razvoj. Na kraju ovogperioda zajednica neguje maksimalnu koli~inulegla. I broj p~ela u njoj se pove}ao. Tada ihmoè imati do 30 000, odnosno dvostruko vi{enego u toku zime.

Sa dostizanjem maksimuma koli~ine legla,po~inje tre}e razdoblje u ìvotu zajednice,odnosno period stvaranja vi{ka p~ela(ozna~en na dijagramu plavom bojom). Na

njegovom kraju, obi~no u prvoj polovini juna,zajednica dostiè maksimum razvoja ibroj~ane snage. Leglo je i dalje maksimalnorazvijeno, a p~ela moè biti, u optimalnimuslovima (prema prof. dr Jovanu Kulin~evi}u)do 45 000, odnosno trostruko vi{e nego tokomzime. Glavna karakteristika ovog perioda jebroj~ano ja~anje zajednice. Vi{ak p~ela, koji unjemu nastaje ima dvojaku ulogu. Najpre dasakupi veliku koli~inu hrane u stani{tu, koje uprirodi ima sve vi{e, a zatim da omogu}i nas-tajanje novih zajednica deobom, odnosnorojenjem.

Rojenjem se ovaj period zavr{ava i po~inje~etvrti, najduì, koji traje sve dok zajednice neprestanu sa uzgojem legla krajem oktobra. Toje period pripreme za zimu. On ima dve faze.Prvu, koja se zavr{ava krajem jula, a karak-teri{e je ubrzan razvoj legla i ja~anje broj~anesnage mladih zajednica i drugu, koja po~injedolaskom avgusta, a glavno obele`je joj jeuzgoj zimskih p~ela i ponovna smena gen-eracija. Tada se smanjuje i broj~ana snaga, jerje i manje hrane u prirodi, a letnje p~elei{~ezavaju.

U poslednji, peti po redu period ugodi{njem razvojnom ciklusu, nazvan peri-odom mirovanja, zajednica ulazi sa polovinombroj~ane snage u odnosu na junski maksimumi generacijom zimskih p~ela dugog veka(ozna~enom crnom bojom na dijagramu).Njegove osnovne karakteristike su potpunoodsustvo legla i svo|enje ìvotnih funkcija kao

Periodi godi{njeg ciklusa razvoja p~elinjih zajednica (po Krivcovu i Lebedevu)


i potro{nje rezervi prera|ene hrane na mini-mum.

Poznavanje karakteristika navedenih peri-oda ìvota i razvoja p~elinje zajednice je uslovdobre i uspe{ne p~elarske prakse. Jer, kao i usvakom poslu, svojim radnjama, p~elar moèpospe{iti proces razvoja p~elinjih zajednica,ali ga i usporiti nesmotrenim postupcima.Tako, na primer, postavljanje {e}ernog testa(poga~e) iznad klubeta u januaru, koje je una{oj praksi {iroko prihva}eno, zajednici nepomaè, ve} naprotiv, stvara velike probleme.Rezerve prera|ene hrane za zimske p~ele supripremile letnje p~ele krajem leta prethodnegodine. Zimske p~ele se preradom {e}era iscr-pljuju, brè tro{e i tako skra}uju svoj vek. Ave} krajem februara ili po~etkom marta, kadmladih p~ela ima u velikom broju, a po~inje iunos polena, {e}erna poga~a moè u izvesnojmeri doprineti razvoju zajednice. Ali i tada,vi{e se postiè smanjenjem broja dru{tava namestu zimovanja, naro~ito na ve}im p~elin-jacima.

Kod nas je ra{ireno shvatanje, da na dobrovo|enom p~elinjaku, uzgoj legla treba dapo~inje {to kasnije, po mnogima tek u martu,kada }e „sa~uvana ìvotna energija“ zajedniceu povoljnijim uslovima okruènja, dovesti doeksplozivnog razvoja. Ono je potpuno suprot-no napred iznetom stavu nauke, da tepovoljnije prirodne uslove dru{tvo obi~nodo~ekuje sa delimi~no obavljenom smenomgeneracije starih p~ela.

Jednom, pre desetak godina, bio sam pri-moran da prihvatim opkladu sa starijim kole-gom, relativno poznatim p~elarom, koji je nap~elarskim skupovima kategori~no tvrdio, dau januaru ni jedna od stotinak njegovih zajed-nica nema legla. Kako sam imao suprotnomi{ljenje, kolega mi je, pred p~elarima, pred-loìo opkladu, da ru~ak za ~etvoro~lanukomisiju plati onaj ko izgubi, u restoranu„Srpska kruna“ na polovini puta ka p~elin-jaku. Prihvatio sam. êtvoro~lana komisija ukojoj smo bili i nas dvojica, oti{la je na p~elin-jak koji je zimovao kod manastira Kaona, na35 km od [apca. Bio je 14. januar sa snegomdo kolena. Otvorena je prva ko{nica, koju samja nasumice predloìo, sa dobrom zajednicomi solidnom rezervom hrane. I gle ~uda, ve} unjoj, prvoj koju smo otvorili, na{li smozatvoreno leglo na dva rama sa obe strane, ~ijikrugovi su imali pre~nik oko 20 cm. Kolega je

zanemeo od zaprepa{}enja, a na{ zajedni~kiprijatelj Brana \uri~i}, stari p~elar, poku{aoje da spase situaciju srda~no ~estitaju}idoma}inu na sna`noj zajednici, dovoljnim rez-ervama hrane i naro~ito na velikom i zdravomleglu. Druge ko{nice nismo otvarali. Napovratku, mokri i gladni, pro{li smo pored„Srpske krune“ ali nismo svratili, opklada nijeispunjena. Povre|ena sujeta p~elara, koji jebio ube|en u ispravnost svojih shvatanja, bilaje ja~a od pravila pristojnog pona{anja iobe}anja koje je dao, a koje je o~igledno bilobezvredno. Nadam se da prikazana maladogodov{tina ne}e opteretiti ovaj tekst, jerubedljivo pokazuje da mi o p~elama jo{ uvekmalo znamo i da nikada ne smemo da tvrdimokako smo eksperti za bilo koji segment p~elin-jeg ìvota, jer nas one stalno iznena|uju.

U januaru, na p~elinjaku obi~no nemanikakvih poslova. Izuzetno, ako se poremetimir koji na njemu vlada, potrebno je inter-venisati. Slika prikazuje jednu takvu situacijukoju moè izazvati detli} ili ùna.

Ali, pravo je vreme za obavljanje nekihposlova koji }e olak{ati rad u predstoje}ojsezoni. Mogu se izvr{iti popravke napostoje}oj opremi ili nabaviti ne{to od nove.Korisno je uì~iti potreban broj ramova,nabaviti satne osnove, koje pre upotrebe trebada odleè izvesno vreme i sli~no.

Rastere}en fizi~kih poslova, p~elar moè itreba da odvoji vreme za podizanje nivoa svogp~elarskog obrazovanja. Mla|i da nau~e, astariji da ne izgube korak, kako se to kod naskaè. Tome sluè posete predavanjima,prou~avanje stru~ne literature, ~itanje~asopisa P~elar i kontakti sa kolegama kojiimaju vi{e iskustva, a naj~e{}e i vi{e uspeha up~elarskoj delatnosti.

Foto: Petar Pejanovi}


Dvomati~ne polo{ke, kojima sam nekadp~elario, bile su razdvojene vertikalnom ì~a-nom pregradom. Iznad oba plodi{ta, prekomati~ne re{etke, nalazilo se zajedni~ko medi-{te.

Sedamdesetih godina zamenio sam polo-{ke DB ko{nicama, koje i danas koristim kaostartere i odgajiva~ka dru{tva. One su, dakle,uz malu prepravku i dogradnju, postale ko{ni-ce za posebnu namenu.

Od 1990. godine p~elarim tzv. Fararovomko{nicom, {to je op{teprihva}eni naziv u Srbi-ji za ko{nicu {irokoniskih okvira. To su proiz-vodne p~elinje zajednice i za svaku ko{nicupotrebno je 8 nastavaka, da bi se komotno ra-dilo. Po{to ova ko{nica u praksi ima vi{e razli-~itih spoljnih visina nastavaka (naj~e{}e 17 cm– napomena urednika), morao sam da odabe-rem, pa radim sa ko{nicom spoljne visine na-

stavaka od 20 cm. Svaki nastavak na sredini~eone strane ima okrugli otvor pre~nika25 mm, koji se moè zatvoriti drvenim ~epomili limom. Podnja~e su sa mreòm i ulo{komispod od lesonita ili lima. Grani~nik leta i po-letaljka mogu se ukloniti.

U nastavak staje 12 ramova unutra{njemere 420×156 mm ili spoljne mere470×181 mm. Krovovi su ne{to dublji, ispodlima je stiropor kao izolator. Za svaku ko{nicupotrebne su dve mati~ne re{etke i jedan pre-gradni prsten. Pregradni prstenovi su falcova-ni kao i nastavci, visine su 50 mm. Po sredini,prsten je pregra|en daskom (horizontalno)debljine 10 mm. Na sredini daske nalazi seotvor 100×150 mm. Na ~eonoj strani prstenanalaze se dva, a na zadnjoj jedan par paralel-nih otvora iznad i ispod pregradne daske, takoda prsten moè da posluì i kao Snelgrova da-

Ro|en 1938. godine, p~elari od {ezdesetih godina pro{log veka. Po~eo je sapolo{kama sa 18 i 20 ramova, a danas ima 50 dvomati~nih Fararovih ko{nica{irokoniskih okvira, 20 DB ko{nica i 150 oplodnjaka u Fararovim nastavcima.

DDVOMAVOMATI^NOTI^NO PÊLARENJEPÊLARENJE

FFARARAROAROVIMVIMKKO[NICO[NICAMAAMA

Milija Ratkovi} Selo Cvetke

36204 La|evci (036) 851-852

(064) 30-9-1965


ska. Otvor na sredini prstena moè se zatvori-ti mati~nom re{etkom, zrakastom beàlicom,duplom ì~anom mreòm ili komadom lesoni-ta, zavisno od toga za koju ga namenu koristi-mo.

Rodona~elnica koristi dva nastavka u tokucele godine. Gornji je prorezan na ~eonoj izadnjoj unutra{njoj strani zbog fiksiranja ne-pomi~ne mati~ne pregrade. Sa drugom po-kretnom mati~nom pregradom, matica se mo-è izolovati na èljeni broj ramova. Ko{nici sarodona~elnicom se nikada ne dodaju medi{ninastavci.

Od 20 DB ko{nica formiram startere i od-gajiva~ka dru{tva, a one obezbe|uju i fondp~ela za oplodnjake.

Tokom zime, u Fararovim ko{nicama nala-ze se po dve p~elinje zajednice u ~etiri nastav-ka, odvojene pregradnim prstenom koji je nasredini zamreèn. U aktivnom periodu, te dvezajednice spojene su preko mati~ne re{etke.

Donja zajednica je sa maticom starom oko15 meseci, a gornja sa maticom iz teku}e godi-ne. Na po~etku unosa nektara, u ko{nicama seizvr{i zamena mesta p~elinjih zajednica. Nakraju aprila, gornju zajednicu svodim na jedannastavak, a od legla drugog nastavka formi-ram oplodnjake. Za vreme bagremove pa{e ugornjoj p~elinjoj zajednici odgajim novu mla-du maticu. Po zavr{etku bagremove pa{e, po-~etkom juna, proizvodna dru{tva selim na li-vadsku pa{u. Oko 5. jula dru{tva se nalaze nasuncokretovoj pa{i.

Oduzimanjem ramova sa p~elama i zatvo-renim leglom i mladom maticom, pojava roje-vog nagona svedena je na minimum, skoro daga i nema. Dvomati~ne ko{nice sa ovako mla-

dim maticama prak-ti~no nemaju in-stinkt rojenja.

Naredni tekstprati}e radove namom p~elinjaku, ko-ji su u potpunostiprimenljivi i koddrugih ko{nica uzmanje modifikacije.

Zimovanje

P~elinje zajedni-ce u dvomati~nimFararovim ko{nica-

ma zimuju jedna iznad druge. Svaka p~elinjazajednica zimuje u dva nastavka, izme|u njihnalazi se pregradni prsten, koji je na sredinizamreèn sa obe strane i stavlja se po dolaskusa suncokretove pa{e na mesto mati~ne re{et-ke.

U ko{nicamagde su zazimljenerezervne matice, u~etiri nastavka podve matice, izme|unastavaka nalazi sepregradni prsten sadva leta. Osam za-jednica sa po 6 ra-mova, mladim mati-cama i me|usobnimgrejanjem izuzetnodobro zimuje. Kra-jem decembra ili po-~etkom januara, svep~elinje zajednicedobijaju po 500 g {e}ernog testa sa 2 g fumagi-lina. Po~etkom februara svim dru{tvima doda-jem medno-{e}erno testo od 1,2 kg, koje sadr-ì mleveni {e}er, med, polen (pelud), pivskikvasac, kobalt i ekstrakt pelina (recept za eks-trakt pelina moète na}i na priloènom DVD-u,u prvom latini~nom pilot broju ~asopisa P~elarna 7. strani, ili u P~elaru za januar 2006. na is-toj strani – napomena urednika).

Ako krajem februara ili po~etkom martanastupe topliji dani, aktiviram pojilicu na p~e-linjaku. Ujutru dodajem toplu vodu, struk bo-siljka, nozecid i so. Izvr{im letimi~ni pregleddru{tava radi ocene stanja. O~istim podnja~e iopalim ih plamenom gorionika. Uzorke mr-tvih p~ela nosim na veterinarski pregled. Dru-{tvima dodajem po ram hranilicu sa re|im te-stom do legla.

Vreme razvoja

U drugoj polovini marta po~inje prvi unosnektara, polena ima u izobilju, p~ele su izuzet-no aktivne. Tada kod dvojnih dru{tava pre-gradni prsten zamenjujem mati~nom re{et-kom. Ko{nice postaju dvomati~ne. P~elinjojzajednici iznad mati~ne aktiviram okrugliotvor kao leto. Spajanjem zajednica prekomati~ne re{etke, u ko{nicama nastaje nova si-tuacija. P~ele se me{aju i po~inju da se pona-{aju kao jedno dru{tvo.

1

2

3

4


Med koji se na-lazi u nastavku is-pod mati~ne re{et-ke, p~ele po~inju daprenose u vr{ni na-stavak, tako da do-nja matica dobijave}i broj }elija zapolaganje jaja. Pre-no{enje hrane delo-va}e stimulativno narazvoj. Tada se u ko-{nici ukupno nalazi30 do 40 hiljada p~e-la. Jednomati~nadru{tva ima}e ova-kvu snagu tek kra-jem aprila. Zbog mnogo p~ela i dve matice i

razvoj legla je brì. Po~etkom apri-

la, vo}na pa{a je upunom jeku. Leglose {iri u obe zajedni-ce. Broj p~ela je sveve}i. Kod gornje za-jednice moè do}ido blokade maticezbog zna~ajnogunosa nektara. Tadau ko{nicama zame-nim mesta p~elinjimzajednicama. Zajed-nicu sa mladom ma-ticom stavljam napodnja~u, a sa stari-jom, koja je dotle

bila na podnja~i, stavljam iznad mati~ne re{et-ke. Sada donjoj zajednici zatvorim okruglo le-to (jer ga ima na podnja~i), a gornjoj ga otvo-rim. Vadim ram hranilice koje su ispra`njene,a u sredinu zajednice dodajem satnu osnovu.Tako je leglo pocepano, dok se medna kapana{la ispod mati~ne. I u dvomati~nim zajedni-cama p~ele ispoljavaju te`nju da leglo ostanekompaktno, iako ga proizvode dve zajednicerazdvojene mati~nom re{etkom. Zato p~elenastoje da mednu kapu koja je sada ispod ma-ti~ne re{etke prenesu u vr{ni nastavak. Poja~a-va se rad p~ela, a mlada matica ispod mati~nedobija sve uslove za ubrzano polaganje jaja.Preno{enje medne kape deluje stimulativno ikada zahladi, pa p~ele privremeno ne op{te saokolinom. U slu~aju da masla~ak i jabuka do-

bro zamede, gornjoj zajednici dodaje se ramgra|evnjak. Ako vreme bude nestabilno, sastalnom ki{om, dru{tva se prihranjuju.

U tre}oj dekadi aprila u ko{nicama su sva~etiri nastavka puna p~ela, legla i hrane. Do-nja zajednica ima od 12 do 14 ramova sa le-glom, a gornja i neki ram vi{e. U ko{nici imaskoro 60 000 p~ela. Postoji opasnost da do|edo bu|enja rojevog nagona. Bagremova pa{aje za 15 do 20 dana. Potrebno je u ko{nicamanarednih dana aktivirati rad p~ela i podsta}inagon za sakupljanjem nektara. Treba stvoritiuslove da p~ele neometane ni~im sakupljajunektar na bagremu. Tada sa ko{nica skidamkrov i poklopnu dasku. Vr{ni nastavak dobronadimim sa ciljem da matica mo`da si|e u do-nji, ako je u gornjem. Zatim podignem vr{ninastavak i stavim novu mati~nu re{etku ispodnjega. Maticu ne traìm, ve} se vra}am nakontri dana, odnosno ~etvrtog dana, i proverim dali u vr{nom nastavku u sredi{njim ramovimaima jaja. Ako ima, nalazim maticu i spu{tam jeu donji nastavak. Cilj je da matica bude u do-njem nastavku i tako se plodi{te gornjeg dru-{tva svodi na samo jedno telo.

Matice

Nedelju dana nakon prethodnog manevra,od ramova sa leglom i medom vr{nog nastav-ka pravim oplodnjake. To su trodelni oplod-njaci u Fararovim nastavcima kojima p~ela-rim. Na ~eonoj i zadnjoj strani nastavka osta-vljeni su prorezi za dve pregradne daske de-bljine 15 mm. Svaki oplodnjak ima svoju po-klopnu dasku. Sredi{nji oplodnjaci imaju po 3rama, a druga dva sa strane po 4 rama. Preformiranja, na pod svakog oplodnjaka doda-jem po 400 g {e}ernog testa paze}i da ne za-tvorim otvor za ventilaciju. Oplodnjak formi-ram od dva rama legla i jednog rama sa me-dom.

Iz ko{nica koje sluè za formiranje fondap~ela, koje su prethodnog dana obezmati~ene,dopune se oplodnjaci sa p~elama. Pred samove~e oplodnjacima dodajem po dva zrela ma-ti~njaka iz kojih se u naredna 24 sata izlegumatice. Nakon 36 sati, odnosno tre}eg dana,proverim da li su matice iza{le iz mati~njaka, azbog velikog broja izlaze}ih p~ela oplodnjaci-ma dodajem ram sa satnom osnovom. Dvana-estog dana oplodnjake tretiram oksalnom ki-selinom ili nekim sistemikom, da mi oplodnja-

1

2

3

4

1

2

3

4


ci u toku eksploatacije ne bi bili optere}eni va-room. Procenat oplodnje matica je preko90%. Vadim ih iz oplodnjaka nakon poklapa-nja legla, odnosno 20. dan od dodavanja ma-ti~njaka. Propusna mo} oplodnjaka je samo 5matica jer se ~eka poklapanje legla. Pravo jezadovoljstvo iz ovakvih oplodnjaka punih p~e-la, sa izvu~enom i zaleènom satnom osno-vom, vaditi „kraljice“ koje, ne gube}i vreme,na izva|enom ramu na va{e o~i polaù jaja.

Bagremova pa{a

Dan nakon formiranja oplodnjaka, proiz-vodnim dru{tvima dodajem dva medi{na na-stavka iznad prve p~elinje zajednice, prekomati~ne re{etke. Iznad medi{nih nastavaka,preko zamreènog pregradnog prstena, sta-vljam obezmati~enu drugu zajednicu, kao peti

nastavak. U ve~er-njim satima obez-mati~enom gornjemdru{tvu dodajem 2zrela mati~njaka.

Donja p~elinjazajednica sa dvamedna nastavka bi-}e oja~ana izletnica-ma gornjeg dru{tva.U narednih 10 danagornja zajednica do-bi}e mladu oplo|e-nu maticu i velikibroj mladih p~ela,sa kojima se vr{i po-ja~avanje donjegdru{tva u jeku ba-gremove pa{e. Ramgra|evnjak, koji je

bio u gornjoj zajednici u momentu stavljanjamedi{nih nastavaka, preme{tam u donju za-

jednicu, a odstranjujem ga iz ko{nice prilikompodmetanja novih medi{nih nastavaka za vre-me bagremove pa{e. Nakon skidanja meda odbagrema obe p~elinje zajednice dobijaju po je-dan ram gra|evnjak u sredinu legla.

Livadska pa{a

Oko 1. juna pro-izvodna dru{tva se-lim na livadsku pa-{u na Pe{ter, u me-sto Raspoga~a.Raspored nastava-ka u ko{nici je istikao na po~etku ba-gremove pa{e, jedi-no se umesto pre-gradnog prstenastavlja mati~na re-{etka ispod gornjep~elinje zajednice.Kada pro|e 15–20dana na livadskojpa{i, kod proizvod-nih dru{tava zame-nim mesta nastavci-ma na podnja~i. Iz-vadim ramove gra|evnjake koji sada imaju za-tvoreno trutovsko leglo i umesto njih stavljamnove. Na osnovu gra|evnjaka donosim sud ostanju p~elinjih zajednica. Zatim na zajednicuna podnja~i stavljam mati~nu re{etku, prekonje drugu p~elinju zajednicu, pa zatim drugumati~nu, i na nju medi{ne nastavke, paze}i dapuniji budu na vrhu.

Suncokretova pa{a

Po okon~anju livadske pa{e, izme|u 1. i 5.jula iz baznog p~elinjaka dovozim polovinupodnja~a u odnosu na broj ko{nica koje se na-laze na livadskoj pa{i. Na svaku podnja~u sta-vljam po plodi{ni nastavak sa mladom mati-com u kavezu i po ~etiri medi{na nastavka zazamenu. Na p~elinjaku jednostavno skidammedi{ne nastavke sa p~elama i po ~etiri sta-vljam na beàlicu iznad plodi{nog nastavka ukome se nalazi matica u kavezu. Proizvodnimdru{tvima dodajem dva prazna medi{na na-stavka i vozim na suncokretovu pa{u. Kadapune medi{ne nastavke vratim u bazni p~eli-

3

4

1

Priprema za drugi bagrem

4

3

1


njak, bi}e bez p~ela, jer su usput pre{le prekobeàlice kod matice u plodi{ni nastavak napodnja~i. Iz medi{ta vrcam med, a novim roje-vima obezbedim sme{taj i prihranu. Izme|u10. i 15. jula, ako suncokret dobro zamedi,proizvodnim dru{tvima dodajem po jedan me-di{ni nastavak. Tada mi je potreban jo{ jedanradnik i radimo ceo dan. Zamenimo mesta na-stavcima plodi{ta na podnja~i. Vadimo ramgra|evnjak i na njegovo mesto stavljamo ramsa satnom osnovom. Preko mati~ne re{etkestavljamo dovezeni nastavak sa otvorom na

~eonoj strani, pa medi{ne nastavke u kojima jeve} zna~ajna koli~ina meda. Na vrhu, prekomati~ne re{etke, stavlja se druga p~elinja za-jednica, iz koje se vadi ram gra|evnjak i doda-je ram sa satnom osnovom. Donja p~elinja za-jednica bi}e oja~ana izletnicama gornje zajed-nice.

Priprema za zimovanje

Po zavr{etku ce|enja suncokretovog me-da, ko{nice se vra}aju u bazni p~elinjak. Medi-{ni nastavci se nose u magacin. Zatim se sre-|uje zajednica na podnja~i. U sredini oba na-stavka nalaze se ramovi sa leglom, a na kraje-vima sa poklopljenim medom. U toj zajednici,koja je na podnja~i, ima najmanje 20–25 kgmeda i po dva rama sa polenom i pergom (fer-mentisani polen).

Iznad mati~ne re{etke u jednom nastavkunalazi se druga p~elinja zajednica. Gornja za-jednica je na suncokretovoj pa{i bila na vrhuko{nice, pa ima ve}u koli~inu meda, a samo 5do 6 ramova sa leglom. U to vreme iz oplod-

njaka vadim poslednje matice, a svaki oplod-njak ima najmanje 2 rama legla i ramove sanovoizgra|enim sa}em u toku leta.

Nastavak u kome su bila tri oplodnjaka,preko novinskog papira spajam sa gornjomp~elinjom zajednicom. U oba dru{tva doda-jem po ram hranilicu sa 2,5 kg re|eg {e}ernogtesta. Vr{im tretiranje protiv varoe uz kontro-lu opadanja na ulo{ku ì~ane podnja~e.

Oko 20. avgusta iz dvomati~nih zajednicavadim mati~nu re{etku i zamenjujem je za-mreènim pregradnim prstenom. Vade se pra-zne ram hranilice i nastavci se svode na 10 ra-mova. Gornjoj p~elinjoj zajednici do kraja av-gusta dajem po punu hranilicu sirupa.

Po~etkom septembra sva dru{tva imaju do-voljno hrane za zimovanje. Krajem oktobra iliu novembru, kad nestane leglo, sve zajednicetretiram oksalnom kiselinom.

Tokom zime dru{tvima obezbe|ujem mir iza{titu od jakih vetrova. Zadovoljan postignu-tim rezultatima u teku}oj godini, o~ekujemnovu sa nadom da }e biti jo{ bolja.

Povratak sa poslednje pa{e

Oplodnjaci su spojeni u novim nastavcima i kao takvi su spremni za oja~avanje gornje p~elinje

zajednice pred uzimljavanje

Proizvodnju mati~nog mle~a treba po~etikada su p~elinja dru{tva u punoj snazi, kadaima dosta p~ela u ko{nici svih uzrasta, dostameda i polena u ko{nici i kada je vreme stabil-no. Utvr|eno je da se najbolji rezultati postiùkada je matica prisutna u ko{nici.

Mati~ni mle~ je lu~evina mladih p~ela hra-niteljica starosti od 5 do 15 dana, kojim hranematicu. To je gusta, ka{asta, mle~no bela ne-prozirna masa nalik na pavlaku, nakiselogukusa. Nakon stajanja na vazduhu, boja mle~iprelazi u prljavo ùtu. Ukoliko je tako ostavi-mo nekoliko dana, vi{e se njome ne mogu hra-niti matice, jer izgubi hranljivu vrednost.

Kako do}i do mati~nog mle~a?

Svaki p~elar, bez obzira na broj i tip ko{ni-ca koje poseduje, moè sa lako}om da proiz-vodi mati~ni mle~. Ko{nicu treba minimalnoadaptirati, a glavni rekvizit u tom poslu je„izolator“, tj. prostor od tri rama izolovan ma-ti~nom re{etkom sa svih strana u jednom na-stavku ko{nice.

Bez izolatora nema dobrog rada, jer onobezbe|uje da se ceo postupak odvija samo ujednom jedinom jakom p~elinjem dru{tvu.P~elinja zajednica sa izolatorom omogu}ava:

– Dobijanje larvica za presa|ivanje istestarosti;

– Sluì kao starter; – Sluì kao odgajiva~ko dru{tvo;

– Sluì za odgajanje matica, i sve to uz prisustvo matice, {to je i poèlj-

no.

[ta nam je sve potrebno?

– îsta i svetla prostorija. – Naslon za

ram sa pode{ava-njem nagiba.

– Ram {irine14 mm, na koji selepe izliveni po~ecimati~njaka.

– Igla od pro-hroma ili kineskaigla za presa|ivanjelarvi.

– Sijalica na12 V (automobil-ska) za osvetljavanje }elija pri presa|ivanjularvi.

Na DVD-u koji ste dobili uz ovaj broj ~asopisa P~elar nalazi se film o pro-izvodnji mati~nog mle~a po metodi Steve Gali}a. Autor je za vas napisao i tekstkoji prati film i poja{njava svaki deo proizvodnje. Redakcija se nada da }e ta-kav postupak pove}ati proizvodnju mle~a na na{im prostorima i tako uve}atiekonomsku dobit p~elara. Stevo se potrudio da ceo postupak uprosti do savr-{enstva i pribliì ga svakom p~elaru. Nadamo se da }ete nakon ~itanja ovog tek-sta po~eti da pravite planove za proizvodnju mati~nog mle~a ve} ove sezone!

DOBIJDOBIJANJEANJEMAMATI^NOGTI^NOG MLEÂMLEÂ

POPO METODIMETODI STEVESTEVE GALI]AGALI]A

Stevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 334000 Kragujevac (034) 381-019 (stan)(034) 338-683 (034) 570-384 (p~elinjak)



– Zubarska pinceta (povijena na vrhu)kojom se vade mati~ne larve iz mati~njaka pri-likom sakupljanja mle~a u bo~ice.

– Drvena ka{i~ica kojom se vadi mati~namle~ {irine 8 mm kako bi mogla da u|e u ma-ti~njak (u novije vreme u tu svrhu se koriste jed-nostavne pneumatske pumpice koje svako moèsam da napravi – napomena urednika).

– Plinska boca od nekoliko litara. – Tegla sa alkoholom (96%) u kojoj se

drì slede}i pribor: pinceta, ka{i~ica, {pric zaizvla~enje vazduha iz bo~ice sa mati~nim mle-~om i igla za presa|ivanje.

– Precizna vaga za merenje mase mati~-nog mle~a.

– Postolje – drà~ fla{ica za mati~nimle~, kako se ne bi prevrtale prilikom ubaci-vanja mati~ne mle~i.

– Dosta staklenih fla{ica za mati~numle~. Ako su ve} upotrebljavane, {to nije po-èljno, treba ih dva puta prokuvati u mekoj vo-di, ki{nici ili re~noj vodi i osu{iti na suncu.

– Instrument za merenje vla`nosti i tem-perature vazduha u prostoriji u kojoj se radi.

– Kalup za izlivanje po~etaka mati~njaka(nacrt moète na}i u P~elaru za maj 2006. na219. strani, u drugom pilot latini~nom P~elaruza oktobar 2006. na 36. strani ili na DVD diskupriloènom uz ovaj broj ~asopisa P~elar – na-pomena urednika).

– Dosta izlivenih po~etaka mati~njaka. – Elektri~ni letkon ili na vrhu povijena

gvozdena {ipka pre~nika 6 ili 8 milimetara, za-grejana na plinskom ili elektri~nom {poretu.

– Pekarska keceljada nam se odelo ne

umrlja me-dom prili-kom pre-sa|ivanjalarvi. – Higi-j e n s k i{titnik zausta i nos.

– Belimantil.

– O { t a rno` koji }e se

zagrejan na plin-skom plameniku

koristiti prilikom sa-secanja mati~njaka do

samog mati~nog mle~a prilikom njegovogva|enja iz mati~njaka.

– Friìder i/ili zamrziva~. – Izolator u jednom nastavku od tri ra-

ma.

Kad po~eti sa proizvodnjom mati~nog mle~a?

Proizvodnja mati~nog mle~a je sezonskiposao koji traje od oko 15. maja do kraja jula.Dru{tvo je spremno za startovanje kada je navrhuncu snage u 3 LR tela ili dva nastavka DBko{nice.

Formiranje zajednice

Kod LR ko{nice u tri tela, treba na}i mati-cu i staviti je u troramni izolator sa ramom nakojem smo je na{li. Izolator se formira u tre-}em nastavku, do zida ko{nice. U izolator sepored matice stavljaju i dva rama sa praznimpravilno izgra|enim radili~kim sa}em.

U prvi nastavak ko{nice se stavljaju ramo-vi sa medom, a u drugi dominantno sa zatvo-renim leglom. U ostatku tre}eg nastavka u ko-me je izolator, do izolatora se stavlja ram samedom, do njega ram sa otvorenim leglom ina kraju ram sa polenom. U preostalom delunastavka se postavlja otvoreno leglo. Ostavljase mesto u sredini tog dela nastavka van izola-tora za ram sa presa|enim larvama.

Kod DB ko{nice, koriste se dva plodi{natela na slede}i na~in. U donjem plodi{nom te-lu stavlja se zatvoreno leglo i med. U gornjemtelu se do zida stavlja izolator, a ostatak tognastavka se formira na potpuno isti na~in kaoi kod LR ko{nice.

U tako formiranom dru{tvu, sti~u se slede-}e pogodnosti:

– Za 6 dana i nadalje dobijaju se larveiste starosti.

– Dobija se odgajiva~ko dru{tvo, ako sene koristi drugo dru{tvo kao odgajiva~ko.

– Dobija se klasi~ni starter, ako se kori-ste druga p~elinja dru{tva kao odgajiva~ka.

– Dobija se proizvodnja matica za svojepotrebe.

Ovo p~elinje dru{tvo mora se prihranjivati.Tako formirano ostavi se na miru tokom 4 sa-ta, nakon ~ega mu se doda ram sa zapo~etimpo~ecima mati~njaka na poliranje. Posle 6 sa-ti, kada su p~ele zavr{ile poliranje, vadi se ram


i vr{i presa|ivanje na suvo sa larvama iz istogp~elinjeg dru{tva. One se, prema Taranovu,mnogo bolje primaju. Naredna presa|ivanjase vr{e iz izolatora gde je matica zalegala jajatokom prethodnih dana.

Presa|ivanje larvi

To je rutinski posao i vrlo brzo se savlada-va uz malo truda. Pre nego pristupite presa|i-vanju, morate se upoznati sa podacima o pre-ìvljavanju jaja i larvi u razli~itim uslovima vanko{nice, pa se moraju obezbediti odgovaraju}iuslovi. Pre svega, potrebna je visoka relativnavla`nost vazduha (izme|u 60 i 70 procenata) uprostoriji za presa|ivanje, ali i temperatura odoko 30 °C.

Larve se presa|uju specijalnom iglom. Za-hvataju se sa le|ne strane.

Nakon presa|ivanja, ram se vra}a na me-sto gde je bio prilikom poliranja i tu ostaje na-redna 52 sata. Zatim se vadi, p~ele se zbri{u sarama, i nosi se u prostoriju gde ga treba stavi-ti u specijalni nosa~ rama.

Zagrejanim o{trim noèm mati~njaci se sa-secaju do mle~a. Pincetom se uklanjaju larveiz mati~njaka i stavljaju u ~a{u u kojoj se nala-zi alkohol (40%).

Mle~ se vadi lopaticom, kojom se povre-meno pritiska u bo~ici kako bi istisnuli vazduh.Nakon punjenja bo~ice, na vrh mle~a nakapase 10 kapi alkohola (40%) i zatvori gumenim~epom.

Pomo}u {prica izvla~i se vazduh iz praznogprostora bo~ice, i grli} bo~ice sa poklopcemzaliva voskom. Bo~ica se stavlja u zamrziva~na temperaturu od oko –20 °C.

Ovaj postupak je ovakav ako izolator sluì

kao odgajiva~ko dru{tvo. Ako izolator sluì zaodgajanje matica, onda se presa|uje samo 20larvi i dodaje u izolator na mesto gde je rambio na poliranju, kao i kod proizvodnje mle~a.Presa|ene larve sada tamo ostaju {est danadok p~ele zatvore mati~njake. Sedmi dan pre-sa|uju se larve za proizvodnju mle~a ili za dru-gu partiju matica.

Ako dru{tvo sa izolatorom sluì samo kaostarter, presa|ene larve ostaju 24 sata u nje-mu, a nakon toga, primljene larve se dodajuodgajiva~kom dru{tvu koje je prihranjivanoprethodnih 4–5 dana.

[ta je novo u ovom odgajiva~kom dru{tvu?Nema mati~ne re{etke. Dodate larvice dru{tvodopunjava mati~nim mle~om sve do va|enjamati~nog mle~a. Dobija se mati~ni mle~ bezponovnog stavljanja rama u starter.

Kada se prvi put dodaju primljeni mati~-njaci iz startera (gde su proveli 24 sata) u jakoodgajiva~ko dru{tvo, ono ih dopunjava mati~-nim mle~om. Posle 28–36 sati vadi se ram samati~nim mle~om i nosi u prostoriju gde se va-di mati~ni mle~ na opisani na~in. Zatim sepresa|uju larve u mati~njake iz kojih je upra-vo izva|en mle~ i dodaju se istom odgajiva~-kom p~elinjem dru{tvu direktno, ovoga putabez upotrebe startera (naravno, uz prihranji-vanje).

To odgajiva~ko dru{tvo puni mati~njakemle~om od presa|ivanja do va|enja mle~i.Ono ima utisak da su to rojidbeni mati~njaci.Tako se ceo mesec vadi mati~ni mle~ iz odga-jiva~kog dru{tva. Matica {eta po celoj ko{nici ipo mati~njacima i nema {ta da ru{i, po{to ne-ma suparnica.

Ako je pa{a dobra i ima unosa, dodaje senastavak ispod nastavka sa izolatorom.

Kada se radi sa jednom ko{nicom, nakon20 dana prenosi se izolator u drugo jako p~eli-nje dru{tvo, a matica se pu{ta u svoju zajedni-cu, te dru{tvo nastavlja normalno da radi, kaoi sva ostala dru{tva na p~elinjaku. Njegovuulogu preuzima drugo jako p~elinje dru{tvo.

ûvanje mati~nog mle~a

Mati~ni mle~ koji se pravilno proizvedenajbolje se ~uva u zamrziva~u na –20 °C.Ostali na~ini ~uvanja nisu podesni za p~elareprakti~are.


Pojavom komercijalnog p~elarenja, ame-ri~ka trule` p~elinjeg legla dobila je na zna~a-ju, naro~ito sa stanovi{ta pravovremenog ot-krivanja i le~enja. Upla{eni velikim gubicima,p~elari su se odlu~ivali na razli~ite na~ine su-zbijanja bolesti koji su ~esto uklju~ivali i ne-stru~nu primenu lekova, naro~ito antibiotika.Posledice takvog pristupa su ~esto {tetne i pop~elinje zajednice, ali i za ljude jer se pri tomene vodi dovoljna briga o opasnosti od ostatakaantibiotika u medu namenjenom ljudskoj is-hrani.

Ovaj tekst }e se pozabaviti prakti~nim pro-blemima sa terena, protkanim modernim na-u~nim saznanjima, a sve u svetlu najnovijihpropisa koje nam name}e Evropska Unija, jerje to put koji je ova zemlja odabrala. Taj put jedosta trnovit za p~elare, na àlost. Ali, ne i ne-savladiv. Jer, put na kome nema prepreka ve-

rovatno nevodi nikuda.

Ameri~katrule` postojijako dugo,v e r o v a t n okoliko i samap~ela. Milio-nima godinap~ele suuspevale dajoj odole. ô-vek se nijeme{ao u tu

njihovu borbu, a i kako bi, kada je nastao prenajvi{e 2 miliona godina (u obliku sli~nomdana{njem tek pre 200 000 godina), dok p~eleu ovom obliku postoje najmanje 40 miliona.Za svo to vreme one su nau~ile da odole ame-ri~koj truleì i da je drè pod kontrolom. Onesu to ~inile koriste}i potencijale prirode, leko-vitost biljnih smola (propolisa), nektara i pole-na, ali i suptilne imunolo{ko-genetske meha-nizme njihovog organizma, {to se potvr|ujenau~nim istraìvanjima (Jost H. Dustmann,1993; Boecking, Spivak, 1999; Gilliam, 1988;Glinski, Jarosz, 1995; Casteels, 1985; Van Ste-enkiste, 1988; Jacobs, 1990; Mitro, 1994; Stur-tevant, Revell, 1953; Rothenbuhler, 1964; La-pidge, 2002; Arathi, Spivak, 2001; Spivak, Gil-liam, 1998; Spivak, Reuter, 2001).

Problemi

Kada se ~ovek ozbiljnije upleo u ìvot p~e-la, izazvao je mnoge stresne poreme}aje up~elinjoj zajednici, od neprirodnog stani{ta dove{ta~ke hrane, selidbi, ~estih uznemiravanja iinsekticida, {to je poremetilo i prirodne od-brambene mehanizme p~ela. Uz to, p~ele sunekada ìvele samo u krajevima gde im je pri-roda tokom cele godine obezbe|ivala dovolj-ne koli~ine kvalitetne hrane, a ~ovek ih danasdrì i tamo gde takvih uslova nema u kontinu-itetu, pa se p~ele ~esto izlaù i takvom stresu,{to je mo`da i presudno. Uz to, p~ele se danasdrè na gusto naseljenim lokacijama (p~elinja-

Ro|en 20. februara 1973. u Aleksincu, p~elari od 1992. godine Fararovimko{nicama. Autor je tri p~elarske knjige, „Savremeni principi p~elarenja 1 i 2“i „Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva“ i urednik vi{e njih. Kao predava~Saveza p~elarskih organizacija Srbije, do sada je odrào 163 p~elarska preda-vanja u svim republikama biv{e SFRJ. Dvostruki je dobitnik diplome profeso-ra @ivanovi}a, najve}eg priznanja Saveza p~elarskih organizacija Srbije.

JEDNOSTJEDNOSTAAVNOVNOOO AMERI^KAMERI^KOJOJTRULE@ITRULE@I

Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

18210 @itkovac (018) 846-734, (063) 860-8510

[email protected]

Recenzenti: Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Novi Sad

Dr vet. med. Zlatko Tomljanovi}, Sv. Martin pod Oki}em (Hrvatska)


cima) gde se neretko na|e i 100 do 500 ko{ni-ca na jednom mestu, {to je protivprirodno, jersu zajednice p~ela u prirodi bile znatno udalje-nije jedna od druge nego danas. To je, narav-no, rezultovalo novim problemima (oskudnijapa{a po jednoj zajednici umanjuje prirodnuotpornost dru{tava na bolesti, lak{e je {irenjebolesti izme|u dru{tava, pre svega putem gra-beì i zaletanjem). Stru~njaci danas preporu-~uju odràvanje udaljenosti izme|u susednihko{nica od najmanje 1 m (Ralph Büchler,2002).

[to se ti~e zaletanja, ~injenica je da sestru~njaci ne slaù oko uticaja zaletanja na {i-renje ameri~ke truleì. Neki mu pridaju malizna~aj, dok ga drugi stavljaju rame uz rame sagrabeòm. Zanimljivo je da neki autori tvrdeda se zaletanje doga|a kod oko 5% svih radi-lica. Ipak, stru~njaci Veterinarskog fakulteta izZagreba, predvo|eni profesorom Sulimanovi-}em su 1985. na ostrvu Hvaru do{li do slede-}ih zaklju~aka: U uslovima stacionarnog p~e-larenja A@ ko{nicama do 6% p~ela zale}e udruge ko{nice, a u uslovima selidbe i do 18%.Najzanimljiviji podatak je svakako taj da jeprime}en veoma veliki procenat zaletanja i iz-me|u susednih p~elinjaka, ~ak na udaljenostiod neverovatnih 500 metara. Zato danas ima-mo priliku da sve ~e{}e pro~itamo novinske

vesti kako je u nekom kraju do{lo do masovnepojave ameri~ke truleì, naj~e{}e nakon bes-pa{nog perioda. Dodu{e, to je i period kada sebolest ~e{}e otkriva, jer se tada leglo smanju-je, pa su lak{e uo~ljive promene na njemu.

U provokativne faktore za pojavljivanjemanifestne ameri~ke truleì, pored lo{e pa{e,spadaju i neumerena prihrana {e}erom i/ili za-menama polena, drànje starog sa}a, oduzi-manje mladih p~ela (recimo prilikom formira-nja paketnih rojeva), ~esta i neodmerena uz-nemiravanja dru{tava, dodavanje otvorenoglegla bez p~ela, nedostatak kontinuiranogobilnog unosa polena poreklom od {to ve}egbroja biljnih vrsta i sli~no. Naravno, svi ovi ne-povoljni ~inioci mogu da izazovu pojavu skorosvake p~elinje bolesti, ako su uzro~nici prisut-ni u ko{nici.

Uzro~nik

Ameri~ku trule` izaziva bakterija (Paeni-bacillus larvae) specifi~nih osobina. Ona seneprestano nalazi u izvesnom broju p~elinjihdru{tava, ali ne izaziva uvek bolest. Od 8,8%do 12% dru{tava na svim p~elinjacima u Dan-skoj, Norve{koj i Nema~koj ima u medu sporeameri~ke truleì, ali dve tre}ine njih nikada neoboli (Hansen, 1984; Hagen, Hetland, 1988;Ritter, 1990). Na teritoriji Vojvodine utvr|enoje da spora truleì ima u 4,65% svih zajednicap~ela (Plav{a, Dobri}, Stojanov). I u Australijise kod 4% dru{tava nalaze spore izaziva~aameri~ke truleì, ali nema simptoma bolesti.Noviji podaci iz Nema~ke (Ritter) govore daje taj procenat i mnogo ve}i u pojedinimregionima.

Spore kao izvor nerazumevanja su{tine bolesti

[ta su to spore? Spore su, pre svega, glav-ni razlog zbog ~ijeg nerazumevanja p~elari neslu{aju savete stru~njaka, pa svoje p~ele ne-pravilno tretiraju, i {to je najgore, nanose {te-tu i njima i sebi. Spora je, prostim jezikom re-~eno, u~aurena forma bakterije. I to tako u~a-urena da moè u toj svojoj ~auri da provede vi-{e decenija „bez hrane i vode“, ~ak i do 69godina (Shimanuki, Knox, 1994), i da nekadau dalekoj budu}nosti, u povoljnim uslovima,prouzrokuje pojavu ameri~ke truleì.

Higijena p~elinjaka i p~elarenja uop{te je veoma va`nau borbi protiv ove opake bolesti

(p~elinjak Sa{e Rako~evi}a u Stancima)


Danas p~elari ameri~ku trule` sve ~e{}esuzbijaju antibioticima. I zaista, gledano okom(a ne znanjem) bolest se uspe{no pobe|uje inestaje veoma brzo, naro~ito ako je trule` uo-~ena u po~etnom stadijumu razvoja. Me|u-tim, to je samo prividno. Ova bakterija imaosobinu da u nepovoljnim uslovima stvara ve-liki broj spora. Glavna razlika izme|u bakteri-je izaziva~a truleì i njene spore leì u tome daodre|eni antibiotici ubijaju (vegetativnu) bak-teriju bez ikakvih problema, ali ne i sporu.

Bakterija koja je u~aurena u sporu je POTPU-NO otporna na antibiotike.

Zanimljivo je da se nakon uginjavanjalarve, ne razvijaju sekundarni mikroorgani-zmi, ve} samo spore, jer ova bakterija prilikomstvaranja spora osloba|a prirodni antibiotik(Dobri}, Vickovi}, Kuli{i}, 2000).

Antibiotici

P~elari koji koriste antibiotike ne shvataju{ta su uradili. Umesto da po zakonu zajednicuuni{te i spale je kao izvor zaraze (time se spa-ljuju i bilioni spora, jer se samo u jednoj }elijisa uginulom larvom nalazi i vi{e od 2,5 milijar-de spora), oni primene antibiotik. U ve}inislu~ajeva vidljiva bolest nestane i p~elar je za-dovoljan. Uz put „ogovara“ stru~njake govo-re}i kako oni ni{ta ne znaju i kako je on, eto,uspeo da pobedi ovu opaku bolest. Jo{ se timehvali kod kolega p~elara i tako ovu lo{u prak-su {iri i na druge p~elinjake. A {ta za to vremerade spore? Ba{ ni{ta. One ~ekaju svojih petminuta. Oni mogu do}i vrlo brzo, ~im antibio-

tika vi{e ne bude u ko{nici, ali i mnogo, mno-go kasnije, ~ak posle dve, tri ili vi{e godina, ka-da opet nastane povoljna situacija, tj. pad imu-niteta p~elinje zajednice izazvan jednim odgore navedenih faktora. Tokom tih predstoje-}ih godina, p~elar nesmetano obavlja razmenuramova izme|u ko{nica i tako raznosi sporepo p~elinjaku, sam stvaraju}i katastrofu obim-nih razmera do koje }e sigurno do}i, samo jepitanje kada. Ovolika ra{irenost ameri~ke tru-leì danas poti~e upravo od ovog nesuvislogpostupka nedovoljno obrazovanih p~elara. Ni-kakve pri~e tu ne pomaù. Jer, ovih dana, ka-da je na vi{e p~elinjaka u jednom delu na{e ze-mlje ustanovljena ameri~ka trule`, prema in-formacijama stru~njaka iz nadle`nog Veteri-narskog specijalisti~kog instituta, narednihdana su, odmah po saznanju da se trule` poja-vila, p~elari bukvalno razgrabili antibiotike izlokalnih veterinarskih apoteka! Taj trend mo-ra da se zaustavi.

Sve ovo li~i na za~arani krug gre{aka. Jed-na gre{ka provocira drugu. Za{to sve to nijedobro za p~elare? Dva su razloga.

Med mora da bude bez antibiotika

Prvi razlog je svakako taj {to po vaè}emsrpskom zakonu u medu ne smeju da se na|uantibiotici. U Evropskoj Uniji je prakti~no za-branjena upotreba antibiotika u p~elarstvu.Kod nas jo{ uvek nije, ali }e uskoro svakakobiti. Jer, ne postoji stru~njak koji moè da ga-rantuje da primenom antibiotika u bilo kojedoba godine, oni ne}e dospeti u med. Izve-stan, manji ili ve}i rizik uvek postoji. Savreme-ne metode za utvr|ivanje prisustva antibiotikau medu su veoma precizne. Moderna tehnikaomogu}ila je pomeranje granice otkrivanja to-liko da je od 2001. godine mogu}e utvrditi od6,7 do 20 puta manje doze antibiotika u medu(zavisno od vrste antibiotika), nego {to je tobilo mogu}e 1999. godine. Prema zakonodav-stvu Evropske Unije, ako se u medu na|u an-tibiotici, med se ne{kodljivo uni{tava. To uni-{tavanje, naravno, ne podrazumeva prosto ba-canje meda na |ubri{te, ve} je to jako skupproces koji mora da plati p~elar. U izvrcanommedu, zbog niè temperature lagerovanja odone u ko{nici, antibiotici se potpuno razlaùtek nakon 12–15 meseci (umesto oko dvameseca u ko{nici). Me|utim, najnoviji podaciiz Belgije ukazuju da se antibiotici u ko{nici

Satne osnove mogu biti va`na karika u preno{enjuameri~ke truleì, ako vosak nije dezinfikovan i ako se u

njemu nalazi enormno veliki broj spora ove bolesti


mogu zadràti ~ak do 3 godine, a u izvrcanommedu i duè. Za potpuno razlaganje antibioti-ka u polenu potrebno je ~ak 6 godina (Argau-er, Herbert). Ostaci antibiotika oksitetracikli-na su na|eni u medu dru{tava koja su se pri-hranjivala poga~icama sa antibiotikom (Hen-rik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2005).Treba pomenuti jo{ jednu negativnu pojavuprimene antibiotika. Posle dugogodi{nje upo-trebe, pojavljuje se otpornost uzro~nika ame-ri~ke truleì na primenjivani antibiotik. Takoje utvr|ena otpornost uzro~nika truleì na an-tibiotike u Poljskoj, Ju`noj Americi, VelikojBritaniji i SAD-u (Henrik Hansen, CamillaJuul BrØdsgaard, 2005).

Antibiotici {tetni za p~ele

Drugi razlog leì u ~injenici da je primenaantibiotika {tetna i za same p~ele. Dokazanoje da antibiotici i u propisanoj dozi skra}uju ì-vot p~elama (Tabarly, Monteira, Moffet, Wil-son, Brizard). Pove}ana doza moè da dovedei do uginu}a p~ela (Tisseti, Roussean). U pre-radi polena u pergu p~elama pomaè 227 mi-kroorganizama (bakterije, gljivice…). Upotrebaantibiotika ubije ve}inu njih i dobija se nekva-litetna perga koja u prole}e ne moè da zado-volji potrebe p~elinjih zajednica, pa je razvojp~ela usporen i nedovoljan. Uklanjanje kori-snih crevnih bakterija kod p~ela pod uticajemantibiotika daje prostor za razvoj gljivica i du-gotrajnih i te{kih gljivi~nih infekcija p~ela i le-gla.

Priroda kao lek

Postoji jo{ jedan su{tinski problem. Trebanapomenuti da bi u prirodi obolela zajednicanajverovatnije uginula. Ovako, „spa{ena“ anti-biotikom, p~elinja zajednica i dalje odgaja tru-tove koji nose gene koji uslovljavaju slabu pri-rodnu otpornost na ameri~ku trule` i koji mo-gu oploditi neku maticu. Tako se „lo{i“ geni,koji bi u prirodi nestali (ili ostali u manjini)prirodnom selekcijom, ostavljaju da cirkuli{uu p~elinjoj populaciji pruàju}i ve}u verovat-no}u za ra|anje neotpornog potomstva.

Prirodna otpornost p~ela na ameri~ku tru-le` postoji i odre|ena je stepenom higijenskogpona{anja. O tome je pisalo vi{e autora (Ta-ber, 1982; Kefuss, 1996; Stanimirovi}, 2001).

Gledano iz ugla p~elara prakti~ara, oni moguda podignu nivo higijenskih sposobnosti svojihzajednica (i tako dru{tva u~ine relativno ot-pornijim na ameri~ku trule`) tako {to }e iz ge-neracije u generaciju odgajati matice od dru-{tava koja ve} pokazuju visok nivo higijenskogpona{anja (brzo ~i{}enje o{te}enog ili zaraè-nog legla). Detaljno o na~inu rada pro~itajte uP~elaru za januar 2006. na 17. strani. Posle vi-{e generacija, ceo p~elinjak }e u proseku ima-ti znatno razvijenije higijensko pona{anje. Ali,ova osobina se ne nasle|uje dominantno, pa jezato uloga trutova veoma zna~ajna. Zato ta-kav rad daje dobre rezultate tek posle vi{e go-dina, kada se frekvencija èljenog gena nap~elinjaku pove}a. Kada bi se svi p~elari bavi-li ovakvim radom, brzo bi do{li do rezultata.

Prepoznavanje bolesti

Sama ameri~ka trule` se naj~e{}e lako pre-poznaje po uvu~enim–udubljenim vo{tanimpoklopcima zatvorenog legla, ~esto izbu{enim,sa jednoli~nom masom braon boje u }eliji ukoju se pretvorila obolela larva i koja se raz-vla~i u duge niti (starost oko 25 dana). Skorosve obolele larve potamne 10–15 dana nakonizleganja. U knjigama pi{e da larve onda po~i-nju da trule i imaju miris tutkala, ali je malibroj ìvih stanovnika Srbije imao priliku da uìvotu oseti miris pravog tutkala, jer je on da-nas zamenjen raznim lepkovima za drvo.

Sigurna dijagnostika samo u veterinarskim ustanovama

Kaè se da je za sigurnu potvrdu da se ra-di o ameri~koj truleì potrebno uraditi labora-torijske analize u Veterinarskom institutu.Ipak, postoje neki na~ini koje moè da prime-ni i p~elar amater, a koji ukazuju na to da seradi o ameri~koj truleì sa velikom pouzdano-{}u. Suve kraste, u koje se na kraju pretvorelarve nakon {ezdesetak dana, jako fluorescira-ju kada se osvetle ultraljubi~astom svetlo{}u.Ovu svetlost daju aparati za proveru falsifiko-vanih nov~anica, a u poslednje vreme mogu senabaviti takvi vrlo jeftini ru~ni aparati. A kadase suva krasta stavi u {est kapi mleka zagreja-nog na 74 °C, mleko se zgru{ava jedan minut,a onda po~inje da se naglo razbistrava do pot-pune bistrine kroz 15 minuta. Ovaj efekat


(uzrokovan proteoliti~kim enzimima koji seosloba|aju prilikom stvaranja spora) ne uzro-kuje nijedan drugi materijal iz ko{nice, osimostataka larvi uginulih od ameri~ke truleì ipolena.

Suzbijanje

Suzbijanje se vr{i spaljivanjem sadràja ko-{nice uz prethodno ugu{enje p~ela nekimotrovnim gasom. Ako je ko{nica stara, spalju-je se, a ako je nova, samo se opali let lampom.Ako p~elar po{tuje zakon i dva puta godi{nje,u prole}e i jesen, vr{i kontrolni pregled nazdravstveno stanje svojih p~elinjih zajednica, iako ispo{tuje proceduru u saradnji sa veteri-narskim inspektorom, ima pravo na realnu na-knadu {tete u iznosu od najmanje oko 100evra, zavisno od veli~ine ko{nice i njenog sadr-àja (med, ramovi, sa}e), i to bez spaljivanjasame ko{nice. Ova zaista realna suma je dovo-ljan stimulans p~elarima da bolest saseku ukorenu, ali na àlost, kod nas je jo{ uvek sra-mota imati ameri~ku trule`, pa je p~elariuglavnom ne prijavljuju i sami je saniraju, napravilan (spaljivanje) ili nepravilan i vi{estru-ko opasan (bumerang) na~in (antibiotici).

Postoje neke nove metode suzbijanja ame-ri~ke truleì, ali jo{ nisu zakonom predvi|eneni u zemljama gde su otkrivene, jer se zahteva

vi{egodi{nja potvrda u praksi. Radi se o dvo-kratnom stresanju „golih“ p~ela na par satnihosnova (paketni rojevi), oba puta u ~istu dez-infikovanu ko{nicu, u razmaku od 2–3 dana(Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard,2002, 2005; Wolfgang Ritter, 2005). Kod pr-vog stresanja p~ele upotrebe kompletnu zali-hu hrane iz medne voljke (za ishranu, gradnjusa}a), koja eventualno moè da sadrì sporeameri~ke truleì, i tako ih izbace iz sebe. Ma-nevar se ponovi jo{ jednom kroz 2–3 dana.Na kraju se, u okviru tre}eg stresanja, p~elesmeste na nove satne osnove i prihranjuju seda bi ih izgradile. Me|utim, za sada, ovu me-todu treba prihvatiti samo kao informaciju,dok se ne dokaè u praksi. Iskustva u nekimzemljama (Danska) pokazuju da ovo ipak nijepouzdana metoda, mada nije najjasnije da li jetamo sve ra|eno prema najnovijim pre-porukama. I kod nas je bilo sli~nih poku{aja,ali nisu nau~no obra|eni, pa se ne mogu uzi-mati kao reference. Na kraju krajeva, ova me-toda nije bez mana. Opet ostavljamo maticukoja daje potomstvo „osetljivo“ na ameri~kutrule`, {to je suprotno prirodi.

Prema tome, kod ameri~ke truleì je svekristalno jasno. Jedini problem leì u nerazu-mevanju problema. Nadam se da sam ovimtekstom uspeo da taj problem delimi~no osve-tlim i pribliìm ga p~elarima na pravi na~in.

Broj ~asopisa P~elar na zalihama u SPOS-u po mesecima i godinama koji se nude p~elarima zadopunu njihovih kolekcija starih brojeva po ceni od 20 dinara po komadu

Godina 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005Januar 42 156 56 55 5 32 320 194

Februar 32 130 130 30 188 2 8Mart 18 174 151 32 105 63 83 8April 152 60 104 51 140Maj 12 90 100 21 30 153 149 57Jun 6 36 122 100 25 105 115 299 30 50Jul 160 108 100 43 410 86 66

Avgust 32 146 130 9 108 16 183 25Septembar 150 77 100 80 8 2 76 55

Oktobar 93 6 150 134 100 83 190 46 81 24Novembar 19 133 18 100 86 342 83 20 10Decembar 67 95 120 27 100 10 297 35 72 5

Na raspolaganju vam stoji i 555 primeraka vanrednog broja P~elara sa odabranim tekstovima iz 2005. godine.Kad odaberete nedostaju}e brojeve, pozovite SPOS da proverite da li tih brojeva jo{ uvek ima na zalihi(011/2458-640, traìte Nata{u). Ako ih ima, izvr{ite uplatu na ra~un SPOS-a (imate ga na koricama P~elara).Uplata treba da pokrije vrednost ~asopisa (broj komada puta 20 dinara) i vrednost po{tarine za slanje ~asopisa:Ako naru~ujete jedan primerak, za po{tarinu treba uplatiti 12,5 dinara, za dva primerka 16,5 dinara, do 5primeraka 29 dinara, do 10 primeraka 36,5 dinara, do 20 primeraka 49 dinara. U jednom paketu ne moè da se{alje vi{e od 20 primeraka, pa ako naru~ujete vi{e, treba da se konsultujete sa stru~nom slu`bom SPOS-a.

Iskoristite ovu priliku!


Nema~ki autori u tekstu objavljenom u jul-skom broju ~asopisa Die biene za 2006. godi-nu, navode da se gubici dru{tava zbog varoede{avaju zbog zakasnelog prepoznavanja za-raze, odnosno zbog pogre{ne procene efika-snosti tretmana koji je sprovo|en. Ko ~eka dase pojave jasni simptomi zaraze (o{te}enja naleglu, izlegle o{te}ene p~ele, uo~ljive varoe nap~elama) vrlo ~esto izgubi svoja p~elinja dru-{tva.

Nakon saznanja da se tok razvoja varoa upojedina~nim dru{tvima razlikuje, po~eli suda i o tome vode ra~una prilikom odabira za-jednica za odgoj matica. U okviru jednog pro-jekta za pobolj{anje metoda selekcije, nekoli-ko godina isprobavali su razli~ite metode zaprocenu i ocenu stepena zaraènosti jednogp~elinjeg dru{tva.

Prirodno opadanje varoa

Bez ikakvog uticaja na samo dru{tvo mo-gu}e je proceniti stepen zaraènosti na osnovubrojanja prirodno opalih varoa u fioci mreà-ste podnja~e (to su varoe koje uginu zbog sta-rosti ili se jednostavno otka~e od p~ele iz bilokog razloga). Ova metoda preporu~uje se zasvaki koncept tretmana i u zavisnosti od na|e-nog broja varoa pristupa se odgovaraju}immerama za{tite. Dodu{e, postoji nekolikoprakti~nih problema koji mogu uzrokovati po-gre{nu procenu:

– Samo jedan deo uginulih varoa padana podnja~u.

– Mravi, larve vo{tanog moljca i uholaèmogu ukloniti varoe iz fioka podnja~a.

– Tempo opadanja varoa se svakodnevnomenja, {to se lako prevazilazi dugotrajnimpra}enjem opadanja i izra~unavanjem dnev-

nog proseka, tokom najmanje 2 do 3 nedelje. – U otpadu na podnja~i veoma se te{ko

prepoznaju varoe. Ovaj problem se lako re{a-va ~e{}im brojanjem varoa i uklanjanjem ot-pada kod svakog brojanja.

– Prirodno opadanje varoa u velikoj me-ri zavisi od ja~ine dru{tva i trenutnog stanja le-gla.

Pouzdanija procena zaraènosti

Za odre|ivanje relativne zaraènosti varo-om moèmo primeniti i metodu brojanja va-roa na uzorku p~ela. Varoe koje se nalaze nap~elama moèmo pomo}u sapunice isprati sap~ela i prebrojati.

Ovu metodu su jo{ 1980. godine predloìliRitter i Ruttner (ADIZ 14:134 do 138). Odpo~etka devedesetih se na institutu za p~elar-stvo u Hohen Neuendorf-u uspe{no primenju-je.

Upore|enja metoda su pokazala da jedanuzorak p~ela daje pouzdaniju ocenu o zaraè-

KKOLIKOLIKOO VVAROAAROAIMAIMA UU KKO[NICO[NICAMAAMA

Priredila: Danijela Stojkovi}Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 7/2006, tekst koji su napisali dr Ralph Büchler, Jens Radtke, dr ClaudiaGarrido, prof. dr Kaspar Bienefeld i dr Klaus Ehrhardt

Varoe na 10 g p~ela

Preìvele beztretmana

Kolaps utoku zime

Kolaps pre zime

Zaraènost p~ela 8. jula kod 30 p~elinjih dru{tava i njihova sposobnost za

preìvljavanje bez ikakvog tretmana protiv varoe (test vitalnosti)


nosti od tronedeljne kontrole prirodnog opa-danja varoa. Testovi vitalnosti p~ela pokazalisu da zaraène p~ele ve} po~etkom jula dajupouzdanu prognozu o sposobnosti za prezi-mljavanje netretiranih p~elinjih dru{tava (sli-ka).

Biolo{ki zna~ajna ~injenica je da posledicezaraènosti p~ela varoom u velikoj meri zavisei od same ja~ine p~elinjeg dru{tva. Jaka dru-{tva bolje podnose zarazu nego slaba dru{tva.Opasnost za p~elinje dru{tvo se iz tog razlogajasnije oceni na osnovu relativne procene za-raènosti nego na osnovu apsolutnog (ukup-nog) broja varoa.

Uticaj metodologije uzimanja uzorka

Na pouzdanost odre|ivanja zaraènostiuti~e i deo ko{nice u kome se uzima uzorakkao i veli~ina uzorka. Na institutu za p~elar-stvo Kirchhain povodom toga je izvr{eno testi-ranje na 19 ve} testiranih dru{tava i sa ukupno247 uzoraka p~ela. Da bi doneli pouzdanuocenu potrebno je najmanje 30 g p~ela pouzorku, dakle otprilike 300 p~ela. Mlade p~e-le iz samog legla su najvi{e bile zaraène. Temlade p~ele sa legla, kao i p~ele koje su se na-lazile blizu leta, pokazale su najve}e odstupa-nje od prose~ne relativne zaraènosti zajedni-ce. Najpovoljnije mesto za uzimanje uzorakaje medi{ni prostor odnosno ramovi sa hra-nom. Zaraènost p~ela iz tog podru~ja u pro-seku iznosi 68% od zaraènosti p~ela u leglu,ali je odnos izme|u ove dve vrednosti statisti~-ki zna~ajno povezan (r=0,89, p


uzimanja uzorka. Na ovoj plasti~noj posudimoète zapisati podatke vodootpornim floma-sterom, pa ukoliko èlite da istu posudu vi{eputa upotrebite, moète natpis izbrisati alko-holom. Moète koristiti i samolepljive etiketei na njima zapisivati podatke.

Ubijanje p~ela

Radi dobijanja pouzdanog podatka o ste-penu zaraènosti, ubijanje 300 p~ela sigurnomoèmo preboleti, s obzirom da izgubimoznatno vi{e p~ela u polju prilikom njihovog iz-leta.

U zatvorenim posudama p~ele relativnobrzo uginu, a ako to ne èlite moète unapredizbu{iti nekoliko rupica na poklopcu.

Posudu sa uzorkom odloìti na hladno me-sto (friìder ili led). Ukoliko niste u situacijida odmah izvr{ite pregled p~ela radi utvr|iva-nja stanja, odloìte posudu u zamrziva~. Do-du{e, nekoliko dana i bez zamrzavanja ne uti-~e nepovoljno na sam uzorak (za vreme dokuzorak putuje kao po{iljka do nekog instituta)i ne ugroàva rezultate ispitivanja.

Odre|ivanje teìne

Radi pregle-da, pre svega seutvr|uje teìnauzorka. Za ovomerenje je do-voljna jedna di-gitalna vaga(koja meri saprecizno{}u do0,1 g, u prodajiovakva vaga sta-je oko 40 evra).Od bruto teìne

posude sa p~elama oduzimamo teìnu praznei suve posude, da bi utvrdili neto teìnu p~ela.

Ispiranje (tu{iranje) p~ela

Nakon merenja, napunimo posudu sa vo-dom i dodamo jednu kap sredstva za pranjeposu|a. Potrebno je da su p~ele u potpunostipokrivene vodom, ali ujedno mora ostati slo-bodan prostor do poklopca posude od 2 cm,da bi zatvorenu posudu sa vodom i p~elama

mogli da promu}kamo. U slu~aju da je posudado vrha puna sa p~elama, preporu~uje se po-dela uzorka ili prebacivanje p~ela u ve}u posu-du. Nakon intenzivnog mu}kanja posude (ne-koliko sekundi), mora ista da odstoji najmanje15 minuta. U sapunici se varoe polako odvaja-ju od p~ela.

Prosejavanje varoa

Ponovo intenzivno mu}kamo posudu sap~elama i vo-dom, otprilike 30sekundi, pa sipa-mo sadràj iz po-sude u dvostrukosito iznad sudo-pere. Posudu is-piramo vodomiznad sita, da bivaroe koje se na-laze na zidovimaposude tako|eodstranili. P~elekoje se nalaze u situ ispiramo jakim mlazomvode. Takvim ispiranjem varoe padaju sa gor-njeg krupnijeg sita u donje sitnije sito.

Brojanje varoa

Brojanje varoa je jednostavnije, ako se va-roe sa sita istresu na svetlu podlogu, ili odmahprilikom ispiranja stavimo gazu izme|u dva si-ta. U slu~aju da ima puno varoa, moèmo po-mo}u fine ~etkice da ih podelimo u grupe i ta-ko izbrojimo. Za ceo postupak, po pravilu, netreba vi{e od 5 minuta po dru{tvu.

Ko ne èli samostalno da izvr{i procenu, uNema~koj uzorke moè poslati nekom od od-govaraju}ih instituta. Precizan i brz pregledko{ta otprilike 2,5 evra.

Procena zaraze

Dobijeni broj varoa podelimo sa teìnomuzorka p~ela i tako dobijemo broj varoa pogramu. Da bi dobili vrednosti koje moèmome|usobno upore|ivati, zapisujemo koliko sevaroa nalazi u 10 g p~ela (broj varoa/g puta10). Po{to masa p~ela od 10 g pribli`no odgo-vara koli~ini od 100 p~ela, ovakav podatakpredstavlja procenat zaraze.


Iako autori ~ija su istraìvanja prenesena uprethodnom tekstu navode da je metoda pro-cene zaraènosti varoom na osnovu pregleda

uzorka p~ela pouzdana i da ta metoda pru-à kvalitetnu prognozu za

uspe{no prezi-mljavanje dru-{tva, dr GerhardLiebig je u sep-tembarskom bro-ju ~uvenog ne-ma~kog ~asopisaobjasnio za{to onipak daje prednostmetodi koja do za-klju~aka o zaraè-nosti dolazi naosnovu prebrojava-nja opalih varoa u fi-

oci mreàste podnja~e. Varoa se razmnoàva isklju~ivo u }elijama

legla. Zato, u periodu kada ima legla, popula-cija varoe se pove}ava. Broj varoa se u tokujednog meseca udvostru~i, ~ak i utrostru~i.Rast populacije varoa zavisi od koli~ine legla.[to je ve}a koli~ina legla, utoliko je ve}a zara-ènost varoom.

O{te}enje legla nastupa ako je vi{e od jed-ne varoe u }eliji. Mogu}nost zaraàvanja }eli-je legla sa vi{e varoa pove}ava se sa relativnimstepenom zaraènosti p~ela i legla. Samim timdolazi i do ve}eg o{te}enja legla.

Takva zaraènost fundamentalno negativ-no uti~e na zajednicu p~ela u kasnom letnjemi jesenjem periodu kada se stvara leglo zim-skih p~ela, koje biva zna~ajnije o{te}eno i do-bijaju se nekvalitetne zimske p~ele (manje ot-porne i sa kra}im ìvotom). Iz tih razloga po-trebno je da dobrodeluju}im tretmanima

uklonimo varou iz dru{tva. U celom tom pro-cesu, mnogo je bitnije saznanje koliko varoa jepreìvelo i ostalo da ìvi u dru{tvu, a ne kolikoih je otpalo.

Tri mogu}e metode

Sigurna ocena uspe{nosti tretmana zahte-va {to ta~niju procenu zaraènosti i pre i posletretmana.

Postoje tri metode koje nam omogu}avajuovakvu procenu:

– Pregled uzorka p~ela, da bi se odredilazaraènost p~ela, kao {to su opisali RalphBüchler, Jens Radtke, Claudia Garrido, Ka-spar Bienefeld i Klaus Ehrhardt u prethod-nom tekstu.

– Znatno komplikovaniji (zahtevniji)pregled uzorka legla.

– Jednostavna dijagnoza na osnovu otpa-lih varoa u fioci mreàste podnja~e.

Nedostaci pregleda uzorka p~ela

Kod pregleda uzorka p~ela i uzorka leglautvr|uje se relativno stanje zaraènosti samou tom uzorku. Da bi se utvrdilo pravo ~injeni~-no stanje zaraènosti potrebna je precizna in-formacija o ta~nom broju zaraènih p~ela, aposebno }elija legla radilica i trutova, jer je le-glo znatno vi{e zaraèno nego same p~ele.Ovo pravilo vaì posebno za leglo trutova.Njegova relativna zaraènost je u prosekuosam puta ve}a nego zaraènost radili~kog le-gla. Razvoj zaraze u jednom p~elinjem dru{tvuzavisi od koli~ine legla radilica i trutova. Koduzgoja p~ela i ovakvog utvr|ivanja zaraènostitrebalo bi obratiti pa`nju i na otpornost kon-kretnih dru{tava prema varoi, ali takva pa`nja

PRPRAAVILNAVILNA PROCENAPROCENAZARZARA@ENOSTIA@ENOSTI VVAROOMAROOM

Priredila: Danijela Stojkovi}Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006, tekst koji je napisao dr Gerhard Liebig


izostaje skoro u svim istraìvanjima. Odnosbroja varoa na p~elama i u }elijama legla u ve-likoj meri odre|uje sama koli~ina legla. Vi{elegla – manje varoa na p~elama. I ba{ iz tihrazloga ne bi trebali da se oslonimo isklju~ivona pouzdanost pregleda uzorka p~ela. U pore-|enju sa metodom pregleda broja opalih va-roa u fioci mreàste podnja~e, takva metoda jejako zahtevna.

Pregled opalih varoa u fioci mreàste podnja~e

Pregledom opalih varoa u fioci podnja~emoè se utvrditi prirodna zaraènost varoom.Opadanje varoa u fioku uglavnom nastaje pri-likom izleganja p~ela iz zaraènih }elija legla.U tom slu~aju se na podnja~ama nalaze jo{ ì-ve ènke varoe, ali i uginule varoe. Sve su ot-pale sa ili bez dodatnog rada p~ela ~ista~ica.Aktivna odbrana radilica od zaraze ne morada zna~i da su varoe o{te}ene ili ubijene! Ova-kav stepen otpornosti moèmo najbolje oceni-ti prema odnosu broja tamnih opalih varoa ipreìvelih varoa u dru{tvu (varoe na leglu i nap~elama).

P r i l i k o mbrojanja otpa-lih varoa bele-è se poredtamnih varoa ione svetlije,koje imaju ka-rakteristi~anovalni i spljo-{teni oblik. Udru{tvima saleglom preo-vla|uju svetlevaroe. U dru-{tvima bez le-gla opadajutamnije varoe ito u manjemukupnom bro-ju.

Odre|ivanje broja opalih varoa

[to se ti~e p~elarske prakse i potreba p~e-lara prakti~ara, dovoljno je ako uloàk u fiocipodnja~e stoji od 1 do 3 dana. Trajno posta-vljanje uloàka treba izbegavati, jer se tada na-

Zna~ajna ruska istraìvanja Brzina rasta broja varoa nije apsolutna

veli~ina, ve} se moè menjati pod uticajemnekoliko faktora, koji se zasnivaju na sred-njoj plodnosti varoa. Maksimalna brzinarasta broja varoa je 39,1±4,7% za 12 dana.

Mi smo posmatrali razvoj varoa nakontretiranja dru{tava sumpornim gasom. Po-sle dva do tri meseca izjedna~io se broj va-roa u tretiranim i netretiranim zajednica-ma. Vidimo da se efekat tretmana pri ko-me je palo mnogo varoa u potpunosti kom-penzovao pove}anom brzinom rasta brojavaroa. Pove}anje plodnosti varoa nakontretmana nekim preparatima primetio je iN. M. Stolbov (1978). Ali, nemaju svipreparati takav efekat. Tako|e, pri upotre-bi hemijskih preparata koji nemaju stopro-centni efekat, p~elar vr{i odabir (selekciju)najotpornijih varoa sa najve}om ìvotnomsposobno{}u (to se de{ava i pri termo obra-di). To dovodi do pove}anja brzine rastabroja varoa. Ovaj nedostatak nije prisutankod biolo{kih mera borbe, gde se varoauklanja bez obzira na njenu ìvotnu spo-sobnost. Na plodnost varoe i pove}anjenjenog broja uti~e „efekat grupe“ (I. V.Pileckay, 1982). On se odnosi na sniè-nje srednje plodnosti varoe kada u jednu}eliju legla u|u dve ili vi{e varoa. Ukolikose raspored varoa u leglu zasniva na vero-vatno}i (V. V. Skripnik, 1985), to }e pro-cenat varoa koje }e u}i u jednu }eliju zavi-siti od stepena zaraènosti legla. [to je niìstepen zaraènosti legla, to je manji broj}elija legla u kojima ima vi{e od jedne va-roe. Kako pokazuju istraìvanja, pri zara-ènosti legla od 10%, svega 5% varoa nijesamo u }eliji legla.

Ta~no odre|ivanje brzine rasta brojavaroa u trutovskom leglu nismo sprovodili,ali prema raspoloìvim podacima ona nijemnogo ve}a nego u radili~kom leglu. Vi{aplodnost varoe u trutovskom leglu seumnogome kompenzuje duìm vremenomprovedenim u }eliji (oko 25%).

V. V. Skripnik (1986)

Mreàsta podnja~a i fioka ispod njesu u modernom

p~elarstvu neizbe`ne. Ko u pozno leto i u jesen otpale

varoe prebrojava pre i posle tretma-na, taj drì varou pod kontrolom


kupe mravi i uholaè, koji opale varoe smatra-ju izvorom hrane. U takvim slu~ajevimaulo{ke treba ~e{}e ~istiti kako bi se izbegaoovaj problem.

Bolje je uloàk menjati bar dva puta ne-deljno (na 1 do 3 dana), nego isti ostaviti celenedelje u ko{nici. Sa takvim tempom izmeneuloàka ne dolazi do prenatrpanosti varoa ibrojanje je jednostavnije. Izuzetak su poznajesen i zima.

Tuma~enje zna~enja broja opalih varoa

Va`no jeustanoviti prose-~an broj dnevnoopalih varoa.Broj varoa u dru-{tvu je po praviluza 100 do 300 pu-ta ve}i. To je do-voljno preciznoza definisanjeopasnosti po daljirazvoj zajednice injeno preìvlja-

vanje (to zna~i da je opasna granica stepenao{te}enja prekora~ena u avgustu ili u septem-bru/oktobru ili tokom zime, a za potpuno raz-umevanje ovog problema poèljno je da po-gledate tabelu koju je ve} dao dr Gerhard Li-ebig i koja je objavljena u P~elaru za oktobar2006. godine na 444. strani). Prilikom obra~u-navanja treba obratiti pa`nju na prethodnoprocenjeni tj. o~ekivani stepen zaraènosti,zdravstveno stanje dru{tva, ja~inu dru{tva,obim legla i godi{nje doba. U jako zaraènimdru{tvima opada vi{e varoa nego kod slabo za-raènih, kod dru{tava sa ve}im leglom opadavi{e nego kod onih sa manjim leglom. Iz dru-{tva koje je jako zaraèno varoom, bez tretma-na moè svakodnevno da opadne vi{e od 300varoa, ali ipak postoji mogu}nost da ih u dru-{tvu ima manje od 10 000. U dru{tvu bez leglasa 1 000 varoa koje su sve na p~elama, otpad-nu samo 2 tamne varoe dnevno.

Kontrola uspe{nosti tretmana protiv varoe

Pra}enje opalih varoa u fioci mreàstepodnja~e preporu~uje se uglavnom u pozno

leto ili jesen i u toku zime, pre i posle tretma-na protiv varoe. Posebna preporuka za svakogp~elara je da utvrdi zaraènost na pomenutina~in pre tretmana mravljom kiselinom, ko-jom se dru{tvo tretira u toku leta i u poznu je-sen. Na osnovu takve dijagnoze znate na ~emuste. To vredi mnogo vi{e nego uzorak p~ela ko-ji se uzima po~etkom jula.

Bitno je znati da mravlja kiselina deluje i upoklopljenom leglu i da opadanje varoe prou-zrokovano tretmanom traje 12 do 13 dana na-kon tretmana. Oksalna kiselina deluje samona varoe koje se nalaze na p~elama, nezavisnood toga da li se tretira sublimacijom, prska-njem ili nakapavanjem.

I ove varoe ne padaju odmah, ve}ina njih(80%) otpadne u prvoj nedelji nakon tretma-na, ostatak otpadne kasnije. Posle tretmanaoksalnom kiselinom potrebno je najmanje 4do 5 nedelja da bi se opadanje varoe izjedna-~ilo sa prirodnim opadanjem. U toku zimeobavezno obratiti pa`nju da uginule p~ele ko-je se nalaze na mreàstoj podnja~i ne ometajuopadanje varoa u fioku.

UTVR\IVANJE ZARA@ENOSTIPÊLA VAROOM ILI

BROJANJE OTPALIH VAROA U FIOCI MRE@ASTE

PODNJAÊ?

Pomo} u pravilnoj proceni zaraènosti varoom

Priredila: Danijela Stojkovi}Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006, tekst koji sunapisali dr Wolfgang Ritter i dr Jürgen Schwenkel

Nakon objavljenih tekstova o razli~itimmetodama utvr|ivanja zaraènosti varoom,redakcija nema~kog ~asopisa Die biene, dobi-la je veliki broj reakcija p~elara prakti~ara. Po-red moralno opravdanog nerazumevanja zaubijanje dragocenih zimskih p~ela, vi{e puta jenagla{eno da se metodom brzog i povr{nogpogleda na uloàk u fioci mreàste podnja~e,bez problema orijentaciono moè zaklju~itikakvo je stanje u ko{nici po pitanju varoe, aako èlimo preciznije podatke, varou jo{ mo-

Prirodno opadanje varoa jednog jako zaraènog

dru{tva. Broje se i svetle varoe(vidi strelice i

uveli~ani deo slike)


ramo i prebrojati. Poznate orijentacione vred-nosti o opadanju krpelja, predstavljale su upraksi sasvim dobre ili u najmanju ruku zado-voljavaju}e pokazatelje u kojoj meri je dru{tvozaraèno varoom i koje mere valja primeniti.Dr Gerhard Liebig tako|e daje prednost pra-|enju tempa opadanja i broja opale varoe.Idealan na~in ne postoji, kao {to je to, uosta-lom, ~est slu~aj u p~elarstvu. Iz tih razloga re-dakcija ~asopisa Die biene stavila je ~itaocimana raspolaganje tabelu na osnovu koje oni mo-gu uporediti ove dve metode i koja }e im zna-~ajno pomo}i u proceni zaraze.

U osnovi su obe metode za odre|ivanje za-raènosti varoom primenljive i prihvatljive.Oni p~elari kojima je potreban relativno eg-zaktan broj odlu~i}e se za metod uzorkovanjap~ela. Uzimanjem uzorka p~ela ubija se otpri-like 300 p~ela, {to za jedno dru{tvo nije opa-sno, ali takav postupak ne odobrava svaki p~e-lar. U takvim slu~ajevima postoji jo{ jednamogu}nost, koja do sada nije napomenuta, ato je uspavljivanje p~ela u staklenoj posudi po-mo}u etra, nakon ~ega se broje krpelji koji se

nalaze na p~elama. Ovakav postupak zahtevadosta vremena i napora, jer se p~ele mogu vra-titi dru{tvu tek nakon {to se probude i mirisetra ispari. Ali, ako èlite da procenite samoopasnost od varoe, metod brojanja opalih va-roa sasvim zadovoljava potrebe. Ovakav po-stupak je veoma jednostavan, ako su ko{niceopremljene mreà-stim podnja~amasa fiokama. Ali ioni p~elari kojimoraju da ubacespecijalne ulo{keza prikupljanjeopale varoe, dobi-jaju sasvim jasnusliku o zarazi. Isku-snim p~elarima je~esto dovoljan sam pogled na uloàk, da biprocenili stanje dru{tva i eventualnu predsto-je}u opasnost od varoe. U osnovi vaì praviloda ko redovno proverava broj varoa u dru{tvu,apsolutno nebitno kojom metodom, izbegavave}e posledice tj. gubitke od varoe.

Pra}enje opadanja varoa Pra}enje varoa na p~elama (uzorak p~ela)[ta se

dijagnostikuje?Opadanje varoe uglavnom prilikom izle-

ganja p~ela Varoe na odraslim p~elama

Kada? Od jula do oktobra i tokom zime Jul

Kako? Postavljanje uloàka u fioci mreàstepodnja~e na 1 do 3 dana 300 p~ela (30 g) iz medi{ta

Odre|ivanje Brojanje varoa (i tamnih i svetlih) Kupanje i ispiranje p~ela urastvoru sapuna i vode Zapisivanje

podataka Broj dnevno otpalih varoa Broj varoa po gramu p~ela

Ukupan brojvaroa

100 do 300 puta ve}i broj od prose~nogbroja dnevno otpalih varoa Nema podataka

Granice i stepeno{te}enja

Jesen: manje od 10 varoa dnevnoZima: manje od 1 varoe dnevno

Manje od 1% zaraènih p~ela u julu

Prednosti inedostaci

Odre|ivanje samo pomo}u uginulih varoa

înjeni~no stanje o zaraènosti p~ela

Mogu}a pogre{na dijagnoza: prisutnost mrava, uholaà

(samo kod duèg stajanja ulo{ka)

Ta~no utvr|ivanje broja svihprisutnih varoa

Razli~ito opadanje varoa iz dana u danNapadadnuta p~ela iz medi{ta

daje jasniju sliku o zaraènosti odp~ele koja se nalazi u leglu

Te{ko prepoznavanje varoa u otpadu na podnja~i Relativno sloèn postupak

Opadanje varoa zavisi od ja~ine dru{tva iaktivnosti u plodi{tu

Relativna napadnutost varoomzavisi od ja~ine dru{tva

Najve}i broj varoa se krije u leglu,

naro~ito trutovskom

U ~asopisu Journal of Economic Entomo-logy za oktobar 2006. objavljen je tekst stru~-njaka sa Univerziteta ameri~ke dràve Nebra-ska, Odeljenja za entomologiju, koji su potpi-sali Nicholas P. Aliano, Marion D. Ellis i BlairD. Siegfried. Tekst pokazuje da su se kona~noi Amerikanci zainteresovali za oksalnu kiseli-nu, verovatno pritisnuti sve ve}im zahtevimaza o~uvanje izvornog kvaliteta meda, bez osta-taka raznoraznih pesticida koji se koriste up~elarstvu ve} duì niz godina.

Laboratorijski eksperimenti su obavljenida bi se vi{e saznalo o akutnoj kontaktnojotrovnosti oksalne kiseline (OK), odnosno dabi se odredila smrtonosna doza za varou i me-donosnu p~elu.

Rezultati ukazuju da OK ima nisku akutnutoksi~nost za p~ele i visoku akutnu toksi~nostza varou. Ovi podaci }e pomo}i nau~nicima dado|u do optimalnih doza OK, ali }e olak{ati ieventualno budu}e pore|enje toksi~nosti uko-liko otpornost varoe na OK postane o~igled-na.

U 1987. godini varoa je otkrivena u SAD-u i od tada se pro{irila na ve}inu regiona

u zemlji. Trenutno predsta-vlja najopasni-

je oboljenje gajenih p~elinjih dru{tava {iromsveta (Anderson&Trueman, 2000).

Za borbu protiv varoe se upotrebljavajurazna sredstva i mnogi p~elari rutinski tretira-ju svoja dru{tva da bi smanjili broj parazita.Otpornost parazita na fluvalinat (Apistan) ikumafos (Checkmite+), dva naj~e{}e prime-njivana sredstva, postala je glavni problem zap~elare SAD-a i Evrope. Otpornost na pire-troid fluvalinat je dokumentovana u SAD-u(Eischen, 1995, 1998; Elzen, 1998, 1999; Ma-cedo, 2002) i u Evropi (Milani, 1994; Lodesa-ni, 1995; Thomson, 2002). Isto tako, zabeleè-na je i otpornost na kumafos u SAD-u (Elzen,Westervelt, 2002) i Italiji (Lodesani, 1996). Li-pofilna priroda fluvalinata i kumafosa imomogu}ava da se gomilaju u sa}u (Wallner,1999). Rizik od zaga|enja ko{nice i smanjenaefikasnost postoje}ih tretmana stvara potrebuza alternativnim strategijama suzbijanja.

U Evropi i Kanadi se za borbu protiv varoepuno primenjuje OK zbog njene visoke efika-snosti (>90%) i malog rizika od zaga|enja(Charrière, Imdorf, 2002; Special Supple-ment, 2005). Oksalna kiselina se primenjujeprskanjem ili nakapavanjem rastvora oksalnekiseline u {e}ernom sirupu preko p~ela ili is-paravanjem kristala uz pomo} toplote. U Ka-nadi je pri nakapavanju OK preporu~ena pri-mena 50 ml rastvora po ko{nici koji sadrì35 g dihidrata oksalne kiseline u 1 litru {e}er-nog sirupa 1:1. Kada se u Kanadi primenjujemetod isparavanja, preporu~ena je primena2 g dihidrata OK po ko{nici (Special Supple-ment, 2005). Iako OK obezbe|uje efikasnosuzbijanje varoe, njen na~in delovanja nije po-

KKONA^NOONA^NO JE ODRE\ENAJE ODRE\ENAOTROOTROVNOSTVNOST OKSALNEOKSALNE

KISELINEKISELINE ZAZA VVAROUAROU II PÊLPÊLUUPriredila: Zorica GregoStru~ni izvor: âsopis Journal of Economic Entomology, oktobar 2006.

Prema ve} ustaljenoj praksi, ~esto objavljujemo stru~ne tekstove namenjene onima koji èle daznaju vi{e. Ovog puta, to je jedan veoma vaàn tekst sa rezultatima najnovijih istraìvanja o oksal-noj kiselini, koji je toliko nov da je nepoznat dobrom broju ~ak i najve}ih evropskih stru~njaka(nekima smo ga odmah po prijemu prosledili). Najsrda~nije se zahvaljujemo Gregoru Podgornikuiz Slovenije koji nam je dostavio tekst.


Oksalna kiselina bezbedna za zimski tretman varoe

Foto: Predrag Dimitrijvei}


znat. Osim toga, samo jedno ispitivanje je iz-merilo kontaktnu otrovnost oksalne kiselineza varou (Milani, 2001), dok kontaktna otro-vnost OK za p~ele jo{ uvek nije utvr|ena.Ukratko, OK se uveliko uspe{no primenjujebez poznavanja osnovnih toksikolo{kih svoj-stava za varou i p~elu.

Tretman varoe

Odrasle radilice su sakupljane samo iz jed-nog zaraènog dru{tva kranjske rase p~elasme{tenog u krugu Univerziteta Nebraske ufebruaru 2005. P~ele su sa svih 12 ramova stre-sane kroz levak u veliku kutiju. Zatim su pre-gra|ene u {est manjih drvenih boksova dugih17,75 cm, {irokih 15,25 cm i dubokih 10,15 cm.Svaki boks je imao mreìcu sa jedne strane od17,75×15,25 cm za ventilaciju i sakupljanjevaroe. Na svaki boks je prika~ena po jedna te-gla {e}ernog sirupa (1:1) i boksovi su ~uvanina temperaturi od 15,6 °C u potpunom mrakudo upotrebe za eksperiment.

Paraziti su obarani sa odraslih p~ela pri-menom 18 g {e}era u prahu kroz mreìcu sva-kog boksa (Aliano, Ellis, 2005). Kada su p~elebile potpuno pokrivene {e}erom u prahu, bok-sovi su okrenuti da bi se sakupila varoa(≈30 s). Boksovi su ostali okrenuti dok varoenisu prestale da opadaju (≈20 minuta). Na|e-no je oko 100 vitalnih varoa po kavezu. [e}eru prahu je uz pomo} slikarske ~etkice ne`noskinut sa varoa, a zatim su preba~ene u scinti-lacione staklene bo~ice od 20 ml za izlaganjeoksalnoj kiselini.

Kori{}ene su tehnike rada koje opisujuPlapp i Vinson (1977) i Macedo (2002). Pri-premljen je niz razblaènih dihidrata oksalnekiseline u acetonu (>99% ~isto}e) i obavljenje preliminarni ogled za odre|ivanje raspona,kako bi se odredile najmanje tri koncentracijekoje bi obezbe|ivale smrtnost varoe od >0% i


u mikrogramima po bo~ici (kod varoe) i mi-krogramima po p~eli (kod p~ela).

Rezultati

Rezultati kona~nog eksperimenta za varousu sumirani u tabeli. Prirodan mortalitet zakona~an eksperiment je bio 9,7±3,4% posle 24~asa.

Doze OK manje od 100µ µg po p~eli nisuizazvale zna~ajan mortalitet posle 48 sati ueksperimentu za odre|ivanje raspona. Poredtoga, bilo je nemogu}e izra~unati LD50 vred-nosti na 24 i 48 sati za medonosne p~ele testi-rane za odre|ivanje raspona, jer se zna~ajnasmrtnost pojavila tek posle najmanje 72 ~asanakon tretmana. Rezultati kona~nog eksperi-menta su sumirani u tabeli. Jedino je kontrol-na grupa tretirana samo sa 10 mikrolitara ace-tona kori{}ena za Probit

Izdvajamo iiz ssadr`aja2 P^ELAR, januar 2007. Re~ uurednika Dragi prijatelji, evo nas na po~etku...

Documents

Transcript of Izdvajamo iiz ssadr`aja2 P^ELAR, januar 2007. Re~ uurednika Dragi prijatelji, evo nas na po~etku...