Saradnja - pcelinjak.com · ^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-nizacija Srbije...

$: Saradnja - pcelinjak.com · ^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-nizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za$

^lanstvo u SPOS^lanstvo u SPOS-u-u^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-

nizacija Srbije ostvaruje se prekodru{tava p~elara po slobodnom izboru.^lanarina u 2007. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije iznosi1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273tolara, za p~elare iz ostalih zemalja gdese ~asopis {alje obi~nom po{tom 32evra, a gde se {alje avionom 40 evra.^lanstvo podrazumeva dobijanje 12brojeva ~asopisa P~elar.

Saradnja Saradnja sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.Redakcija zadràva pravo redigovanjatekstova. Za sadràj tekstova odgovara-ju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasno nave-du izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare

{tampan je 1883. godine u Beogradupod imenom „P~ela“. Potom je {tam-pan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.godine u Sremskim Karlovcima. Od1899. godine nastavlja da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskog p~elarskogdru{tva, izlazi od 1. januara 1898.godine u Beogradu. Januara 1934.godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrnimzracima za izvanredne zasluge, popular-isanje i unapre|enje p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednica Srbijedodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture uSrbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres,Lapovo, tel. +381 34 853-715, +381 34853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Bodalj, stri~ak

Foto: Rodoljub @ivadinovi},@itkovac

âsopis za p~elarstvoâsopis za p~elarstvo PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, +381 11 2458-640, +381 64 [email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}+381 24 753-771, +381 63 510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac+381 18 846-734, +381 63 860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi},

Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad),

Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}

(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), AleksandarMihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. MiroslavFarka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad êko (Banja Luka, Bosna i

Hercegovina), Dr vet. med. Irena Dìmrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

2006

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

NOSEMA CERANAE U REGIONU 3Rajko Pejanovi}KRAJ SEZONE NA PÊLINJAKU 4Redakcijski kolegijumPRIHRANJIVANJE U FAZI PRIPREMEPÊLA ZA ZIMOVANJE 12Mirko VilusVLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KO[NICE 18êdo \. Kr~mar ODR@AVANJE RADNOG RASPOLO@ENJA TOKOM INTENZIVNIHPA[A I KONTROLA ROJENJA U JEDNOMATI^NOM DRU[TVU 24Jovan Kulin~evi} UTICAJ VELIÎNE OPLODNJAKA NASPARIVANJE I PRONO[ENJE MATICA 27Sadik âmdì}SVETSKO ÛDO ZVANO POLETALJKA 28Mrkailo \ura|PROIZVODNJA MEDA U SA]USIMULIRANJEM ROJENJA 30Sadik âmdì}SVETSKO ÛDO ZVANO POLETALJKA 28Stevo Gali} GALI]EV KALUP ZA MATI^NJAKE 36Neboj{a Nikoli}NOVI NAÎN FARBANJA NASTAVAKA 39Zvonimir Vasi}VELIKA MUKA ZA MALE PARE 40NOVI MODERNI ÂSOPIS ZA PÊLARSTVO JUGOISTO^NE EVROPEKAKO SE PRETPLATITI? 42PRETPLATA ZA BOSNU I HERCEGOVINU 43PRETPLATA ZA HRVATSKU 44PRETPLATA ZA SLOVENIJU 44PRETPLATA ZA OSTALE 44UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMU OGLASA 46

KKKK oooo nnnn eeee zzzz nnnn aaaa ,,,, nnnn eeee kkkk aaaa uuuu ~~~~ iiii ~~~~ iiii tttt aaaa jjjj uuuu }}}} iiii PPPP ~~~~ eeee llll aaaa rrrr....KKKKoooo zzzz nnnn aaaa ,,,, nnnn eeee kkkk aaaa uuuu `̀̀̀iiii vvvv aaaa uuuu oooo bbbb nnnn aaaa vvvv llll jjjj aaaa nnnn jjjj uuuu gggg rrrr aaaa dddd iiii vvvv aaaa ....

KKKK oooo zzzz nnnn aaaa bbbb oooo llll jjjj eeee ,,,, nnnn eeee kkkk aaaa tttt oooo iiii nnnn aaaa pppp iiii {{{{ eeee ....

PÊLAR, oktobar 2006. 1

NOSEMA CERANAE UREGIONU 3Istraìvanja su pokazala da jeuzro~nik takozvane azijske nozemoze prisutan u [paniji,Francuskoj, [vajcarskoj,Nema~koj, Italiji, Srbiji, Gr~koj,

Finskoj, Danskoj, Brazilu i Sjedinjenim ameri~kimdràvama, verovatno i u celom na{em regionu!

Mirko VilusVLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJAKO[NICE 18Ovaj tekst predstavlja verovatnonajkompletniju analizu

problema pojave vlage u ko{nici tokom zimovanja.Obavezno pro~itajte ovaj vi{e nego argumentovanitekst i po{aljite nam svoja iskustva sa terena

Jovan Kulin~evi} UTICAJ VELIÎNEOPLODNJAKA NASPARIVANJE IPRONO[ENJE MATICA 27Autor je obradio jednu

od najopasnijih kriti~nih ta~aka u odgajanju maticakojoj se na terenu ne posve}uje dovoljna pa`nja

Sadik âmdì}SVETSKO ÛDOZVANO POLETALJKA 28Da li ste se ikada zapitali~emu sluì poletaljka nava{im ko{nicama? Da li stese ikada zapitali da li jehelikopteru potreban

aerodrom? Da li ste se ikada zapitali da li poletaljkadoprinosi pojavi bolesti kod va{ih p~ela?

Stevo Gali} GALI]EVKALUP ZAMATI^NJAKE 36Sada prou~ite kalup,a u januarskomP~elaru 2007. godinedobi}ete tekst i DVDfilm o novoj metodiproizvodnje mati~nog

mle~a po Stevi Gali}u iz Kragujevca. Prijatno!

2 PÊLAR, oktobar 2006.

Misao mesecaKo{nica planove kuje

usred sne`ne oluje. RRee~~ uurreeddnniikkaaPretpostavljam da je ve}ina vas koja ovaj

broj ~asopisa P~elar drì u rukama imala prilikuda pro~ita i prethodni, prvi pilot latini~ni broj.

Naime, ~asopis P~elar, koji izlazi ve} 109godina, po~inje u 110. godini svog izlaènja dase paralelno {tampa i na latinici i na }irilici,kako bi se pribliìo svim ~itaocima jugoisto~neEvrope.

Odlu~eno je da se od{tampaju dva besplatnapilot broja na latinici, svaki u tiraù od po10 000 primeraka i da se podele p~elarima{irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske iSlovenije, kako bi se oni upoznali sa kvalitetomna{eg ~asopisa i kako bi postali njegovi redovni~itaoci.

U~inili smo sve da ~asopis bude {to pristu-pa~niji ~itaocima, kako po veoma niskoj ceni zavisoki kvalitet koji se nudi, tako i po {to jednos-tavnijem na~inu pretplate. Zato smo na{li firmezastupnike u sve tri pomenute dràve, kako bimaksimalno olak{ali i pojeftinili pretplatu.Me|utim, cene se razlikuju od dràve dodràve, kako zbog razli~itih carinskih i poreskihpropisa, tako i zbog razli~itih cena po{tarine.

Nadamo se da }e vam se dopasti ~asopisP~elar i da }ete u jubilarnoj 110. godini njegov-og izlaènja postati na{ redovni ~italac. Moramda naglasim da je veoma va`no da nas u 2007.godini bude {to vi{e, kako bi ovaj projekatzaìveo na pravi na~in i kako bi veliki broj pret-platnika omogu}io dalje unapre|enje kvalitetaP~elara (vi{e saradnika za pisanje tekstova {to}e podi}i stru~nost i prakti~nu vrednost ~asopisana jo{ ve}i nivo, ve}i format ~ije uvo|enjeo~ekujemo na nivou od oko 15 000 pretplatnikai sli~no).

Tako|e je veoma va`no da razmenom iskus-tava izme|u dràva jugoisto~ne Evrope, upravopreko ovog zajedni~kog ~asopisa, pove}amona{u rentabilnost koja je poslednjih godinadovedena u pitanje. O{tri trì{ni uslovi pretep~elarima najezdom jeftinog meda iz drugihzemalja. To se moè spre~iti samo odràvanjemkvaliteta na{eg meda na vrhunskom nivou,efikasnim marketingom, pove}anjem rentabil-nosti i smanjenjem proizvodne cene jednogkilograma meda. Oni koji kasno shvate nu`nost

ovakvog na~ina razmi{ljanja i rada na p~elinjaci-ma ima}e velikih problema. âsopis P~elar }e setruditi da svima pomogne otkrivanjem putevadolaska do takvog cilja. Jer, ovakvo razmi{ljanjeje prioritet, da ne bi zakasnili za svetom i ostalina marginama slobodnog trì{ta koje se polakostvara i na na{im prostorima.

âsopis P~elar se godinama trudi da usvakom pogledu pomogne p~elarima pravim ipravovremenim savetima, kako bi im olak{aosvakodnevne muke na p~elinjaku, pojeftinioproizvodnju i pove}ao profit od p~elarenja. A tonije nedostiàn cilj. P~elarstvo jeste visokopro-duktivna i niskoprofitabilna delatnost samo zato{to nismo organizovali svoj rad na pravi na~in,shodno principima moderne ekonomije. Onanam se u svakom slu~aju ne dopada naro~ito, alitreba je dobro upoznati (kao i svakog drugogprotivnika) i dosko~iti joj.

P~elar }e i u narednom periodu primatdavati tekstovima koji pojednostavljuju i osavre-menjuju tehniku p~elarenja do savr{enstva,podiù je na vi{i tehnolo{ki nivo, tekstovimakoji }e re{avati prakti~ne probleme na p~elin-jacima u pogledu topljenja voska, vrcanja i skla-di{tenja meda, borbi za ve}i kvalitet satnihosnova, tekstovima koji }e nam pomo}i da semodernim argumentovanim marketingomdokaèmo pred na{im kupcima i upoznamo ihsa nutritivnim i lekovitim vrednostima p~elinjihproizvoda.

Najnovije prakti~ne rezultate na p~elinjaci-ma p~elara celog ovog regiona nalazi}ete usvakom broju ~asopisa. Redovno pratimonajnovija svetska istraìvanja i u prakti~no pri-menljivom obliku ih prenosimo p~elarima. Jer,ovo je moderni ~asopis za p~elare, koji ~itaocene optere}uje isuvi{e stru~nim jezikom, aistovremeno im pruà vrhunsko znanje prov-ereno u praksi. îtaocima pruàmo na uvidisklju~ivo tekstove koji se odmah moguprakti~no primeniti na p~elinjaku i unapreditiproizvodnju. Nadam se da }emo se intenzivnodruìti u narednom periodu i da }ete sa nestr-pljenjem o~ekivati svaki naredni broj ~asopisaP~elar. Mi jedino moèmo da obe}amo da vas niu kom slu~aju ne}emo izneveriti!


Kao {to smo izvestili u septembarskomP~elaru, prilikom gostovanja u Srbiji (28–31.jul 2006), Antonio Nanetti iz Instituta za p~elar-stvo u Bolonji u Italiji, odneo je uzorke p~ela saleta ko{nica sa ~etiri p~elinjaka, dva u op{tiniAleksinac (sela Stanci i Lipovac) i dva u op{tiniLeskovac (selo Slatina i sam Leskovac), kako bi,u nau~no-istraìva~ke svrhe, proverio da li u Sr-biji ima nove nozemoze o kojoj smo, me|u prvi-ma u Evropi, pisali u P~elaru za mart i april2006, kao i prvom latini~nom pilot broju.

Ve} 1. avgusta on je uzorke poslao svojimkolegama na DNA (genetsku)analizu, jer, kako smo ve} pisali,na obi~nom mikroskopu nemarazlike izme|u spora jedne idruge nozemoze. Ubrzo, 29. av-gusta 2006. poslao mi je pismointernetom u kome me obave-{tava da je u sva ~etiri uzorka izSrbije ustanovljeno prisustvonove nozemoze (Nosema cera-nae), ali da ni u jednom od tihuzoraka nije na|ena „stara“ no-zemoza (Nosema apis)! To je unajmanju ruku bilo ~udno, pasam od njega traìo dodatna ob-ja{njenja, i dobio ih 30. septem-bra 2006. godine:

„Znam da se bavite epidemi-ologijom i razumljivo je da vas in-teresuju detalji oko situacije sanozemozom u Srbiji. U ovom tre-nutku se moramo zadovoljiti sa-mom ~injenicom da nove noze-moze ima ili nema u odre|enom podru~ju. Osimtoga, samo je nekoliko uzoraka uzeto u ~itavompodru~ju, a ne moèmo biti sigurni ni da li uzorakreprezentuje stanje dru{tava iz kojih uzorci poti~uili ne, jer ne znamo da li su neke druge jedinke uistom dru{tvu mo`da zaraène starom nozemo-zom (tipi~na opravdana opreznost nau~nika, alije te{ko poverovati da ako na ~etiri udaljenap~elinjaka uzmete uzorke i ni u jednom ne na|e-te „staru“ nozemozu, da nje ipak ima – napom-ena urednika).

Informacije sa Eurbee konferencije odràne uPragu od 10–14. septembra 2006. godine govoreda je Nosema ceranae do tada na|ena u slede}im

dràvama: [panija, Francuska, [vajcarska, Ne-ma~ka, Italija, Gr~ka, Finska, Srbija, Danska,Brazil, SAD. Nadam se da nisam nijednu presko-~io. Uzorci iz Irske bili su pozitivni samo na Nose-ma apis, ne i na Nosema ceranae. Retko koji oduzoraka pozitivnih na Nosema ceranae je bio za-raèn i sa Nosema apis, mada nije moglo da se za-klju~i da li su obe nozemoze zarazile istu p~elu iline.

Interesantno je da je kod veoma starih sa~uva-nih uzoraka p~ela (starih 5–10 godina) koji dola-ze iz nekoliko gore pomenutih zemalja prona|enasamo Nosema apis. Da li je mogu}e da je agresiv-

nija Nosema ceranae potisnulaslabiju stariju formu? Da li seona mogla pojaviti samo u po-slednjih nekoliko godina? Tre-nutno niko ne zna, ali ovo su ve-oma intrigantne pretpostavke“.

Interesantno je da su sva~etiri p~elinjaka sa kojih poti~uuzorci veoma uzorna, a samona jednom postoje vidljivi znaciprisustva nozemoze. Taj p~eli-njak je najizolovaniji, udaljenod saobra}ajnica, i ako bi ne-gde trebalo o~ekivati da novanozemoza stigne najkasnije, toje on, a na njemu je ipak na|e-na. Ostala tri p~elinjaka nitiimaju vidljive znake nozemozeniti je na prole}nom pregleduona ustanovljena, na osnovu~ega se moè pretpostaviti da jenozemoza prisutna sa minimal-

nim brojem spora koje je otkrila tek suptilna ge-netska metoda (PCR). Kao {to vidite, i na{e p~e-le su dale doprinos evropskom istraìvanju pore-kla i razvoja nove, tzv. azijske nozemoze. Vero-vatno }e pro}i izvesno vreme dok u na{oj zemljii zvani~no bude potvr|eno prisustvo nove noze-moze, jer, koliko smo obave{teni, ona se u Srbi-ji ne moè identifikovati zbog nedostatka odgo-varaju}e aparature i tehnike utvr|ivanja. Ali,kad god se to dogodilo, ne}e nam zna~iti ni{taepohalno. Jer, mi znamo. Nosema ceranae je uSrbiji. Ostalo je samo da se utvrdi da li je u celojzemlji ona potisnula staru nozemozu ili nije.

Urednik

NOSEMANOSEMA CERCER ANAEANAE UU REGIONU REGIONU

Dr Antonio Nanetti fotografi{e izmet p~ela na krovu ko{nice


Iako su avgust i septembar meseci koji pri-padaju letu, za poslove koji se u njima obavljaju,u p~elarskom àrgonu upotrebljava se naziv je-senji radovi na p~elinjaku. Osnovni me|u njima,koji pruà uvid u stanje dru{tava, p~elari naziva-ju velikim jesenjim pregledom p~elinjih zajedni-ca, a nastoje da ga izvr{e u avgustu. I prihrana,radi dopune zimskih rezervi hrane, zavr{ava setako|e u leto, prema op{toj saglasnosti, najdaljedo sredine septembra. Do kalendarskog nastupajeseni, od septembarske ravnodnevice, svi glavniposlovi na p~elinjaku, po pravilu su ve} zavr{eni.

Karakteristike ìvota p~elinjeg dru{tva P~elinja zajednica prolazi kroz ~etvrti, naj-

duì period u godi{njem ciklusu razvoja (profe-sor Lebedev), koji po~inje rojenjem, obi~no uprvoj polovini juna, a zavr{ava se sa prestankomuzgoja legla, krajem meseca oktobra. Period imadve faze:

Prva, kao {to je izneto, po~inje procesom ro-jenja, na vrhuncu razvoja i broj~ane snage zajed-nice. Njena obele`ja su nastanak 3 ili 4 nove za-

jednice, deobom stare, i njihov intenzivan raz-voj. Rase p~ela se razlikuju, pored ostalog i pobroj~anoj snazi koju mogu dosti}i. Poznato je dadru{tvo srednjeruske p~ele moè imati do 60 hil-jada jedinki (prof. Taranov). Snagu italijanskerase utvrdio je profesor Farrar. On je, premaSteve Taber-u, vi{e puta ubijao zajednicu na vr-huncu razvoja i nalagao studentima da utvrdeta~an broj p~ela u njoj. Taj broj se kretao izme-|u 53 i 55 hiljada jedinki.

Za na{u karniku jo{ nije utvr|en maksimumbroj~ane snage, ali i kod nas i u svetu, preovla-|uje shvatanje, da je njena populacija manjebrojna u odnosu na navedene rase. Istina, ima ine mali broj onih koji iznose da se zajednice na-{e rase uspevaju razviti do broj~ane snage od 60,pa ~ak i 80 hiljada p~ela. Ima ih koji tvrde da na-vedenu snagu, pravim postupkom, njihove za-jednice dostiù vec po~etkom maja, pred bagre-movu pa{u! Navedene tvrdnje, kad su ozbiljne,zasnivaju se na: vizuelnom utisku, merenju povr-{ine sa}a pod leglom, dnevnom polaganju jaja,duìni perioda izleganja i pretpostavljenoj duì-

Rajko Pejanovi}ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac +381 15 342-530 +381 64 404-7968

Fotografije: Rajko Pejanovi}Slika 1

KRKR AJ SEZONE NA PÊLINJAJ SEZONE NA PÊLINJ AKAKU U


ni ìvota radilica od 6 nedelja. U kojoj meri pri-mena matematike u kombinaciji sa subjektivno-{}u vizuelnih procena, moè dovesti do pogre-{nih zaklju~aka pokazuju rezultati novijih nau~-nih istraìvanja, koja je u P~elaru br. 9/2005. iz-neo dr med. Rodoljub @ivadinovi}:

„Ube|en sam da je poznavanje biologije p~elaosnova dobre p~elarske prakse. Mnoge tehnikep~elarenja su danas zasnovane na pogre{nomshvatanju ìvota p~ela. Mnogo zabluda vlada me-|u p~elarima, bar {to se ti~e kranjske rase p~elakojom se p~elari u Srbiji. Prvi problem je snaga za-jednica. Ve}ina p~elara veruje da p~elinja dru{tvadostiù snagu od bar 60 000 p~ela, {to nije ta~no.To se veoma retko de{ava. Istraìvanja govore dru-ga~ije. Friedrich Rutner tvrdi da dru{tva tokom se-zone broje od 32–48 hiljada p~ela. Kako moè-mo pro~itati u radovima iz Instituta za p~elarstvoLiebefeld ([vajcarska), koje su potpisali A. Im-dorf, M. Rickli, P. Fluri i L. Gerig (1996, 1999), zauslove [vajcarske vaì da je prose~na snaga dru-{tava od 25–40 hiljada p~ela. Gerhard Liebig(1989–1993) tvrdi da je prose~na snaga oko 30hiljada p~ela, dok se retko dostiè brojnost od 40hiljada p~ela.

Sli~no je i sa duìnom ìvota p~ela. Ve}inap~elara veruje da se ona kre}e i do 6 nedelja, pa naosnovu toga planiraju razne tehnike p~elarenja. A.Imdorf, M. Rickli, P. Fluri i L. Gerig (1996, 1999)tvrde da od maja do juna duìna ìvota p~ela izno-si oko 20 dana. Gerhard Liebig (1989–1993) na-vodi rezultate svojih ~etvorogodi{njih istraìvanjada p~ele u vreme maksimalnog razvoja ìve oko2–3 nedelje. Navodi primer jedne zajednice kojaje prema koli~ini legla (ako prihvatimo da p~ele ì-ve 6 nedelja) trebala da ima 80 000 p~ela na vr-huncu razvoja, a ne samo 42 000, koliko je imala(zna~i, p~ele ìve oko 3 nedelje na vrhuncu razvo-ja zajednice). Posle svih ovih podataka, vidimo ida prof. dr Jovan Kulin~evi} (2005, li~ni razgovor)opravdano smatra da p~ele kranjske rase leti ìveod 21–35 dana, prose~no od 25–28 dana. Ova-kvi podaci iz korena menjaju neka dosada{njashvatanja, ali i rad na p~elinjacima. Treba znatida na duìnu ìvota p~ela najvi{e uti~e ishrana ustadijumu larve (Kre{ak, 1973; Kulin~evi}, 2005),ali i iscrpljenost gajenjem velike koli~ine legla (Anna Maurizio, 1955)…“.

Dolaskom avgusta, po~inje druga faza ovogperioda u kojoj ìvot p~elinje zajednice dobijanova obele`ja: smanjuje se broj~ana snaga, ne-staje trutovsko leglo i po~inje proces zamene ti-pa p~ela u dru{tvu.

Ve} u julu po~inje opadanje broja p~ela uko{nici. U svojoj, milionima godina dugoj evolu-

ciji, p~elinje dru{tvo je izgradilo mehanizam op-stanka, zasnovan na promenljivosti broja jedinkiu zajednici tokom godine u zavisnosti od uslovau prirodi i stvaranju rezervi hrane za zimu. Pre-ma istraìvanjima nau~nika, p~elinja zajednicaje na vrhuncu broj~ane snage u periodu kad sudani najduì, vreme toplo, a hrane u prirodi naj-vi{e. Ti uslovi se kod nas sti~u u mesecu junu,kad se p~ele i razmnoàvaju. Od polovine julapa sve do novembra, kada zajednica prestane sauzgojem legla, te ulazi u peti, poslednji deo go-di{njeg ìvotnog ciklusa (period mirovanja),broj~ana snaga se smanji na jednu polovinu. Od-umiranje p~ela se nastavlja, pa ih u februaru, ka-da po~inje proces obnove, ima za dve tre}inemanje u odnosu na junski maksimum (profesorLebedev).

Ako prihvatimo napred iznete rezultate na-u~nih istraìvanja po kojima zajednica na vrhun-cu razvoja moè imati oko 40 000 p~ela (po pro-fesoru Kulin~evi}u maksimalno do 45 000 u op-timalnim uslovima), proizlazi da ih pri ulasku uperiod mirovanja moè biti oko 20 000, a predkraj zime najvi{e do 15 000, ~ak i mnogo manje.

U avgustu i septembru, odvija se u p~elinjojzajednici proces zamene tipa p~ela, po drugi putu godini (raniji u periodu februar–mart). Sveve}i procenat novoizleènih, pripada tipu dugo-ve~nih p~ela sa kojima dru{tvo ulazi u zimu.One se razlikuju od letnjih koje su kratkog veka,imaju manji procenat vode u organizmu i veomarazvijeno masno tkivo.

Period intenzivnog uzgoja zimskih p~ela tra-je oko 6 nedelja (profesor Lebedev). U njemu,koli~ina legla je manja od one u junu, dnevno

Abdominalne masne naslage su veoma razvijene kododgajiva~ica legla, kao i kod zimskih p~ela (desno)

u pore|enju sa sakuplja~icama (levo). Preuzeto iz ~asopisa Bee World

Slika 2


zaleganje matice je smanjeno, ali su njena jajakrupnija {to uslovljava dobijanje kvalitetnijegpotomstva.

Pre nekoliko godina, nau~nici su otkrili dana{a predstava o letnjim p~elama kratkog veka izimskim dugove~nim, nije u potpunosti isprav-na, jer je ustanovljeno, da i me|u letnjima pos-toji izvestan procenat onih koje ìve duè, a dadeo zimskih p~ela ima kra}i vek (~asopis P~elar,M. Stanojevi}, 1999).

Radovi na p~elinjakuU avgustu i septembru p~elar obavlja poslo-

ve, ~ija ukupnost treba da rezultira stvaranjemuslova za: nesmetano odvijanje procesa zamenetipa p~ela, stvaranje dovoljnih zaliha hrane za zi-mu i teku}u potro{nju, odsustvo bolesti i parazi-ta i smanjenje {tetnih uticaja neprijatelja p~ela ivremenskih prilika.

Koji poslovi, kakvim redosledom i kada }e seobavljati zavisi od naho|enja p~elara, uslova ukojima p~elari i opredeljenja za stacionarni ilisele}i na~in p~elarenja.

U nastavku teksta, izloì}u na~in obavljanjaovih radova na svom p~elinjaku, sme{tenom na-domak [apca u dolini reke Save, na nadmorskojvisini od 90 metara, na kome zimuje do 200 p~e-linjih zajednica u LR i Farar ko{nicama (slika 1).

Sve „jesenje“ radove svrstavam u 3 grupe:obezbe|enje hrane, pregled zajednica i ure|en-je p~elinjaka.

Hrana je osnovni uslov opstanka p~elinjegdru{tva. Tamo gde je u prirodi nema dovoljnogotovo da je nemogu}e p~elariti. Prema profe-soru Taranovu, dru{tvu je u toku godine potreb-no oko 100 kg, a u vreme intenzivnog uzgoja le-gla oko 15 kg meda i polena mese~no. Retke sulokacije koje mogu pruìti dovoljno hrane ukontinuitetu, naro~ito kada se na jednom mestupostavi ve}i broj zajednica.

Prva radnja, po redosledu i zna~aju, kojuobavljam u ovom periodu je obezbe|enje p~ela-ma {to vi{e hrane iz prirode. Citirano je napredda duìna ìvota p~ele zavisi od kvaliteta njeneishrane u stadijumu larve. Stoga ishrana larvidugove~nih zimskih p~ela mora biti izuzetnokvalitetna. One, po izleganju, tro{e puno polenaza stvaranje naslaga masnog tkiva (slika 2). Za-to je zajednici potrebno mnogo polena, jo{ pole-na i nikad dovoljno polena.

Prirodna sveà hrana je nezamenljiva. Njene~estice predstavljaju kompletnu hranljivu jedini-cu, koja sadrì sve {to je za ìvot p~ele potrebno:ugljene hidrate, belan~evine, masti, minerale, vi-tamine, za{titne i hormonske podsticajne mate-

rije. Od saharoze, koja osim ugljenih hidrata nesadrì ni{ta drugo, nema uzgoja legla, a odraslep~ele samo na njoj, kako su nau~nici utvrdili,mogu ìveti jedva nekoliko dana.

Obi~no, polovina mojih zajednica koristi let-nju pa{u u Vojvodini gde ostaju do kraja avgu-sta. One su odseljene sa stalnom rezervom oddesetak kilograma hrane, pa po pravilu uspejuda zadovolje svoje potrebe i sakupe zimnicu, a~esto ima meda i za vrcanje. U nekim godinama,kada prirodni uslovi nisu naklonjeni p~elama,polovinom jula, po uobi~ajenom oduzimanjusuncokretovog meda, postavim u medi{te ramhranilicu, sa oko 3 kilograma ~vrste hrane kojoj,ako treba, dodajem kvasac i polenov prah. To jeuglavnom dovoljno da zajednice prebrodebespa{ni period. Pri oduzimanju meda, obavimuzgred jo{ dva va`na posla: suzbijam varou i vr-{im zamenu sa}a pro{irenjem plodi{nog prosto-ra. Varou suzbijam odsecanjem zaperka trutov-skog sa}a, koji vr{i funkciju gra|evnjaka, a sa-stavni je deo plodi{ta cele godine (slike 4 i 5).

Slika 3

Slika 4

Bogato nahranjena larva.Preuzeto iz ~asopisa Bee World


Ovo je obi~no ~etvrto odstranjivanje trutovskoglegla u sezoni, a mogu}e je izvesti i peto u avgu-stu. U uslovima bespa{e, trutovski zaperak neodsecam, ve} ram sa njim donosim ku}i, kakobih ga, po odstranjivanju legla sa~uvao i kasnijedodao u plodi{te neke zajednice gde }e i zimo-vati. Na njegovo mesto postavljam drugi, isti ta-kav, ali bez legla (slika 6). Smatram da se na ovajna~in, populacija varoe moè dràti pod kontro-lom, sve do nestanka trutovskog legla.

Po oduzimanju meda, pro{irujem plodi{tezajednice dodavanjem jo{ jednog nastavka sanezaleganim, tek izvrcanim sa}em iz medi{ta.Do tada je plodi{te LR ko{nice bilo u jednomnastavku, odvojeno mati~nom re{etkom od dvamedi{na tela. Sada, posle navedene radnje, plo-di{te ima dva tela, dosada{nji sa leglom ostaje napodnja~i, a iznad njega je novododani nastavak,zatim mati~na re{etka i iznad nje jedno medi{notelo. Korisno je u novi plodi{ni nastavak izvu}idva rama sa leglom iz donjeg, kako bi matica unjemu odmah po~ela sa zaleganjem. Smatramda nije potrebno previ{e nagla{avati dalekose-`ne pozitivne efekte ovog jednostavnog postup-ka na dalji tok razvoja p~elinje zajednice (ot-

klonjena blokada u plodi{tu, obnovljena polovi-na njegovog sa}a, prevencija razvoja p~elinjihbolesti i drugo).

Drugi deo p~elinjaka, koji se razvija u staci-onarnim uslovima, razme{ten je na vi{e lokacija,po principu {to manjeg broja ko{nica na jednommestu. Zajednice u julu koriste suncokret kojislabije medi, semensku detelinu i korovsko bilje.U septembru, pa{u poja~aju aster i br{ljan, panekada moè i da se vrca. Polovinom jula i ovezajednice dobiju ram hranilicu sa poga~om. Toje, uz odràvanje stalne rezerve hrane, dovoljnoza kvalitetan uzgoj zimskih p~ela. Eventualnudopunu zimskih rezervi vr{im po~etkom sep-tembra.

Stalan nadzor, u pogledu koli~ine hrane,zahtevaju mala dru{tva: eventualni julski rojevi,letnji nukleusi i oplodnjaci. I ona moraju imatibogatu polensku pa{u, a oplemenjenu poga~u isirup dobijaju po potrebi. Njihove odabrane i te-stirane matice posluì}e za zamenu u proizvod-nim zajednicama u toku jesenjeg pregleda.

Po~etkom avgusta, na stacionarnom delup~elinjaka, zapo~injem pregled p~elinjih dru{ta-va. Kod svake zajednice utvr|ujem: broj~anusnagu, koli~inu i kvalitet legla, kvalitet matice,zdravstveno stanje, koli~inu hrane, kvalitet sa}a,stanje ko{nice i postolja i sve drugo {to bi moglouticati na uspeh zimovanja. Vodim evidencijuutvr|enog stanja, a uo~ene nedostatke nastojimda otklonim u toku pregleda.

Ja~inu zajednice procenjujem vizuelno pobroju ulica zaposednutih p~elama i op{tem uti-sku, ali celovitu predstavu o njoj stvaram tek popregledu ramova sa leglom. Prose~na zajednicau ovo vreme treba da ima leglo na 8–10 LR ili14–15 Fararovih ramova (slika 7). Leglo trebada je kompaktno, bez mnogo praznih }elija. P~e-

Slika5

Slika 6 Slika 7


lari za takav kvalitet koriste izraz „}ebasto leglo“(slika 8). U zajednicama sa ovakvim leglom, ma-ticu nije potrebno traìti jer je njen kvalitet ne-sporan. I zdravstveno stanje kod takvih je popravilu normalno, pa njihov pregled ne traje du-go.

Pregled slabih zajednica traje duè, jer trebautvrditi uzroke takvog stanja i preduzeti odgova-raju}e mere. Naj~e{}i uzroci su nekvalitetna ma-tica ili neka od p~elinjih bolesti. Matica moè bi-ti slabog kvaliteta, bolesna, dotrajala, telesnoo{te}ena, a nekad je i nema u ko{nici. Takvodru{tvo pripajam drugom ili ako je jo{ uvek sna-`no, saniram poja~avanjem leglom i p~elama inovom proverenom maticom.

Zajednicu ~iji je uzrok slabosti neka p~elinjabolest, po pravilu isklju~ujem iz daljeg uzgoja.Ne praktikujem pripajanje sadràja bolesne ko-{nice zdravoj. Lekove u principu ne koristim, jersu skupi, nedovoljno efikasni, a mogu biti i {tet-ni po zdravlje ljudi (recimo fumagilin). Radijeprimenjujem preventivne mere: zamenu po mo-gu}nosti kompletnog plodi{nog sa}a u toku go-dine, odràvanje optimalne snage zajednica istalne rezerve hrane, obezbe|enje prirodne pa-{e, uzgoj dovoljnog broja kvalitetnih matica iisklju~enje zajednica sumnjivih na prisustvo bo-lesti.

Matice koje su uz dobre pa{ne uslove osnov-ni faktor stvaranja optimalno jakih zajednica,sam uzgajam na p~elinjaku, ube|en da kvalitet-nu maticu nije mogu}e kupiti. Jer, interesi trgov-ca koji uzgaja matice za trì{te i p~elara su su-protstavljeni. Trgovac ho}e profit po svaku cenu,a kvalitet matica je za njega sekundaran. Da biprofitirao i trì{tu ponudio jeftine matice, onemoraju biti manje kvalitetne. U{tede se ostvaru-ju na kvalitetu uslova i vremena za uzgoj. Kori-ste se mali i sadràjem oskudni oplodnjaci, a

broj mati~njaka datih na uzgoj vi{estruko je ve}iod optimalnog. Vreme koje matica provede uoplodnjaku svedeno je na najmanju mogu}u me-ru. îm pronese, ona se oduzima, a postavlja no-vi mati~njak da bi se {to pre dobila druga. Nematestiranja kvaliteta (koje vremenski traje i ko{ta)pa tako ni uzgajiva~ nema predstavu o njenojvrednosti, a svi rizici preba~eni su na kupca. Jo{dve okolnosti doprinose odràvanju ovakvog na-~ina uzgoja: prva je da uzgajiva~ nije duàn dapruì nikakvu garanciju kvaliteta kupcu, a drugada kod nas ne postoji nikakav oblik organizova-ne kontrole kvaliteta trgova~kih matica.

MaticeUzgajam uglavnom prirodno dobijene mati-

ce metodom kontrolisanog rojenja. Sada je to uduhu zahteva nove strategije Evropske Unije opovratku prirodi u p~elarstvu, {to zna~i (madase o tome }uti) i prirodno dobijenoj rojevoj ma-tici.

Su{tina ovog starog i poznatog metoda je upravilnom odabiru visoko kvalitetnih rodona~el-nica (kojih ima na ve}ini p~elinjaka) i dovo|en-ju njihovih rekordnih zajednica u rojidbenostanje. Za rodona~elnicu izdvajam maticu kojaje dve sezone za redom razvijala izuzetno jakuzajednicu, besprekornog zdravstvenog stanja, ~i-je su p~ele mirne pri pregledu. Uz to je neop-hodno da takva zajednica obe godine ostvarinatprose~an, po mogu}nosti i rekordan prinos umedu. To je starija matica kakvu ve}ina p~elarapri jesenjem pregledu ubije i zameni mladom.Tako postupam i ja, ali desetak najboljih ne ubi-jem, ve} ih prebacim u ja~e nukleuse, gde zimu-ju. Po~etkom aprila naredne godine poja~amnjihove zajednice i ve}inu ve} prvih dana majadovodim u stanje rojidbe. Preostalima sam polo-vinom marta u sredinu plodi{ta postavio ram, save} izgra|enim trutovskim sa}em, kako bi one,znatno pre ostalih na p~elinjaku, uzgojile truto-ve (nadam se izvanrednih osobina), koji prvihdana maja mogu biti polno zreli. Citira}u JovuKantara, koji u knjizi „Matica misaona imenica“iznosi: „Nose}i stub p~elarstva su matice rekord-nih p~elinjih zajednica“.

Povremeno razmenim starije kvalitetne ma-tice za sli~ne sa p~elarima koji primenjuju istimetod uzgoja. Hiljade takvih, genetski nepro-cenjivo vrednih matica, svake jeseni bude ubije-no na na{im p~elinjacima, bez mogu}nosti pre-no{enja vrhunskih osobina na mlade. Tako pra-va riznica genetskog materijala p~elarstva Srbije(na{i p~elinjaci, a ne nekakve samozvane „bankegena“) gubi svoje resurse. Koliku {tetu p~elar-

Slika 8


stvo zbog toga trpi? Zamislimo, pore|enja radi,{ta bi bilo sa konji~kim sportom, kada bi {ampi-onska grla, po zavr{etku takmi~arske karijere,odmah zavr{avala na klanici umesto na priplod-nom pa{njaku.

Nekada smo, putem p~elarskih knjiga i ~aso-pisa, upu}ivani na uzgoj matica od svojih najbol-jih zajednica, a sada smo svedoci agresivnog re-klamiranja i nametanja takozvanih „selekcioni-sanih“ odnosno trgova~kih matica. Povodom to-ga, na javnoj tribini odrànoj u okviru p~elarskeizlo`be Ta{majdan 2006. u Beogradu, profesorVeterinarskog fakulteta dr sci. Zoran Stanimiro-vi}, javno je izneo da izraz selekcija matica trebaizbaciti iz upotrebe kao neadekvatan, a umestonjega koristiti drugi, reprodukcija matica, jer opravoj selekciji u p~elarstvu ne moè biti govora,zato {to se matice sparuju slobodno, sa trutovi-ma nepoznatog porekla. No nije glavni problemu postojanju trgova~kih matica (kako ih p~elariopravdano nazivaju), jer jeftine robe problema-ti~nog kvaliteta na trì{tu uvek ima, ve} u odvra-}anju p~elara od ideje da sami uzgoje najboljematice za svoje potrebe.

Nametnuta im je i uporno se odràva velikazabluda da je rojeva matica nepoèljna. Prona-|en je i dobar razlog za to, rojeva matica „ho}e“da se roji, a dobijena presa|ivanjem „gotovo dane}e“. Istina, i ona ide na svadbeni let i pari sesa isto onoliko trutova nepoznatog porekla kao irojeva, ali posle toga jednostavno „gubi volju“ zarojenjem. Proizlazi da se jednim potezom kine-

ske ili neke druge igle zapresa|ivanje moè eli-minisati prirodni nagonrazvijan desetinama mi-liona godina. Kako nekore~e, da se pove}annagon za rojenjemnasle|uje ba{ tako kakonam se poku{ava pred-staviti, posle milionagodina prirodnog odabi-ranja i produàvanjavrste isklju~ivo rojenjem,p~ele ne bi radile ni{tadrugo, nego bi se samorojile.

Od veli~anstvene sr-ne jo{ nije napravljenadoma}a koza. I bolje je{to je tako.

Stav renomiranihsvetskih stru~njaka je ja-san. Profesor Lebedev:

„Matica dobijena presa|ivanjem, samo se moè,manje ili vi{e, pribliìti po kvalitetu prirodnoj ro-jevoj“. John Hogg u seriji ~lanaka posve}enih re-zultatima istraìvanja uzroka rojenja velike gru-pe istraìva~a (American Bee Journal, 1997) iz-nosi: „Skup vi{e faktora – ja~ina dru{tva, prena-seljenost plodi{ta, izmenjena starosna strukturaradilica i izobilje izvora hrane – dovode do re-dukcije u distribuciji mati~ne supstance u zajedni-ci. Takvo stanje ne moè dugo trajati pa se razre-{ava deobom, odnosno rojenjem“. Kao {to se vi-di, nema ni re~i o matici, zato {to ona, bez obzi-ra kako je uzgojena, ne uti~e toliko zna~ajno narojidbu, i samo u slu~aju starosti, ulazi u grupufaktora ~iji sticaj dovodi do smanjenja {irenjamati~ne supstance i rojenja.

Matice se sparuju na baznom p~elinjaku u{estoramnim oplodnjacima (slika 9), ~iji ram jepo veli~ini jednak polovini rama LR ko{nice.Spajanjem takva dva dobija se LR ram (slika10), {to pruà velike mogu}nosti manipulacije i

kori{}enja LR zajednice pri naseljavanju i odr-àvanju oplodnjaka.

Na kraju bagremove pa{e, prva generacijamatica uveliko polaè jaja u oplodnjacima. Vre-me je za njihovu upotrebu. Prilikom oduziman-ja bagremovog meda nastojim da na svakomdru{tvu oformim novu zajednicu u nastavku nazamreènoj pregradnoj dasci iznad medi{ta, oddela legla i p~ela iz osnovne, u koju uvodim mla-du (nedovoljno proverenu) maticu iz oplodnja-ka (slika 11). Kad se matica stabilizuje i po~nedobro zalegati, uklonim pregradnu dasku i nanjeno mesto postavim mati~nu re{etku, a nasta-vak dopunim ramovima sa satnim osnovama.Od tog trenutka p~ele osnovne zajednice opslu-ùju i mladu maticu, ~ija zajednica zato napre-duje neverovatnom brzinom, jer ima svega u iz-obilju. Ovo je, smatram, najbrì i najjeftiniji na-~in umnoàvanja p~elinjih dru{tava, pri ~emu sevr{i testiranje mladih matica i elimini{e rojenjebez slabljenja snage zajednice. Osnovna zajedni-Slika 9

Slika 10


ca se ne}e rojiti, jer p~elinje dru{tvo je sada dvo-mati~no, pa je mogu}nost redukcije u distribuci-ji mati~ne supstance smanjena. Uslovi za testi-ranje mlade matice su idealni, pa je eventualnozaostajanje u razvoju mlade zajednice znak dakvalitet matice nije na potrebnom nivou.

Formiranjem mladih zajednica u kojima setestiraju nove matice u junu, broj p~elinjih dru-{tava na p~elinjaku se nekada i udvostru~i.Manji deo se plasira na trì{te. Jedan broj }e po-sluìti za oja~avanje i zamenu matica u proiz-vodnim dru{tvima koja }u seliti na letnje pa{ebez bojazni od rojidbe (mladu zajednicu postav-ljam na podnja~u ko{nice, a od stare matice i de-la njenog legla oformim nukleus). Preostale za-jednice sa mladim, sada ve} proverenim matica-ma, ostaju na dru{tvima koja ne selim. Njih pripregledu tokom avgusta razdvajam od donjihpostavljanjem zamreène pregrade umesto ma-ti~ne re{etke (slika 12).

HranaUtvr|ivanju koli~ine hrane u ko{nici posve-

}ujem posebnu pa`nju. Jakom i zdravom p~elin-jem dru{tvu sa kvalitetnom maticom i obnovlje-nim sa}em potrebna je zimska rezerva od naj-manje 15 kg hrane. P~elare}i godinama uo~iosam da je prinos u pa{i bagrema u direktnoj za-visnosti od veli~ine zimskih zaliha. Kad su one uoktobru oko 20 kg, onda u maju naredne godinemogu o~ekivati rekordno medobranje. Nastojimda krajem avgusta centralni ramovi u plodi{tu

imaju solidne medne kape (slika 13). U septem-bru, sa smanjenjem koli~ine legla, a time i teku-}e potro{nje, medni venci postaju dublji. Even-tualnu prihranu okon~avam polovinom septem-bra. Rukovode}i princip pri tom mi je da hranaod {e}era ne moè biti zamena, ve} samo nu`nai po koli~ini ograni~ena dopuna rezervi prirodnehrane.

Ostali posloviPo obavljanju pregleda p~elinjih zajednica

na redu su poslovi iz tre}e grupe: eliminisanjevaroe, skladi{tenje i za{tita sa}a, topljenje voska,suzbijanje neprijatelja p~ela i ure|enje prostorana p~elinjaku.

Suzbijanje varoe je stalan posao ~ija va`nostse nikada ne moè prenaglasiti. Napred sam iz-loìo da koristim trutovsko sa}e kao osnovnosredstvo, kojim veli~inu populacije varoe drìmpod kontrolom od kraja marta pa sve do polovi-ne avgusta, odnosno tokom celog perioda uzgo-

Slika 11

Slika 12

Slika 13


ja trutovskog legla. Pri tom je odstranjivanje za-leènog trutovskog sa}a uvek uzgredan posao(pri pregledu zajednica, demariranju, oduzi-manju meda, formiranju odvojaka). U drugojpolovini avgusta i septembru primenjujem tret-man hemijskim sredstvima. U novembru, kada uzajednici nestane leglo, primenjujem zavr{nitretman, posle kojeg o varoi kao problemu nemoram razmi{ljati sve do prve polovine aprilakada vr{im prvo isecanje trutovskog legla.

Ure|enje prostora na baznom p~elinjaku nakome }e p~elinje zajednice provesti narednih 6meseci, predstavlja po mojim merilima, jedan odnajva`nijih poslova. Prostor, veli~ine jedne ~e-tvrtine hektara, nalazi se na blagoj padini {to

omogu}ava dobro provetravanje i oticanje vlage,a ograda od drve}a i vo}a sa tri strane pruà za-{titu od vetra (slika 14). P~ele imaju vodu u po-toku koji te~e ispod p~elinjaka. Stabilizacija tlaizvr{ena je izradom betonskih traka za svaki redko{nica. Time je i eliminisana trava oko postol-ja, mi{evi, kao i {tetan uticaj vlage. Na betonsketrake postavljena su betonska postolja (po trielementa za svaku ko{nicu). Pristalica sam poje-dina~nih postolja, jer pri pregledu jedne zajedni-ce ona spre~avaju uznemiravanje ostalih u redu.Me|usobna udaljenost ko{nica ve} vi{e godinaiznosi jedan metar, {to doprinosi boljoj orijenta-ciji p~ela i manjem zaletanju, a p~elaru omogu-}ava ugodnije obavljanje poslova.

Kraj leta, dok ve}ina zajednica nije vra}enasa pa{e, pravo je vreme za obavljanje poslova naure|enju prostora. Najpre se uklanja trava kojaje u me|uvremenu narasla izme|u redova. Onaje pruàla za{titu mi{evima i drugim neprijatelji-ma p~ela. Zatim se razore i poravnaju mravinja-ci, krti~njaci i gnezda osa u zemlji. Treba uni{ta-vati i gnezda osa i str{ljenova u blizini p~elinjakai potkresati ìvu ogradu oko njega.

Nakon obavljanja navedenih radova doselja-vaju se ko{nice i razme{taju na postavljena po-stolja (slika 15). Ostaje jo{ da se spre~i ulazak ì-vine i drugih ìvotinja na p~elinjak i tako p~elin-jim zajednicama obezbedi apsolutni mir.

Slika 14

Slika 15


Iako mnogi veruju da je najve}e nasi-lje nad p~elama u~injeno kada su otrgnu-te iz svog prirodnog stani{ta i unete u ko-{nice po meri ~oveka, s pravom se moètvrditi da je to zapravo bilo onog ~asa ka-da im je u takav novi dom prvi put unetahranilica. U najboljoj nameri da se p~eli-nja zajednica pomogne u trenucimaoskudice, p~elari su ovom plemenitominsektu ponudili hranu koja ih je po uku-su podse}ala na med i tako krenuli u pri-pitomljavanje p~ele nadaju}i se da }e,kao {to se to drugim vrstama dogodilo,od zadivljuju}e srne stvoriti doma}u ko-zu. Sre}om, i pored toga {to obitava udomu koji joj je ~ovek skrojio, p~ela jeostala ìvotinja koja se ne moè nikadapripitomiti.

Uprkos na{em odnosu prema {e}erukao manje vrednoj, po odre|enim izvori-ma ~ak i {tetnoj hrani za p~ele, p~elinjakprofesionalnog p~elara u ovom vremenusve lo{ijih pa{nih prilika, sveop{teg zaga-|enja i uni{tenja i poslednjeg kutka iz-vorne prirodne sredine, u svakom trenut-ku sezone ne sme biti bez tolike zalihekonzumnog {e}era koja }e u nepovoljnimuslovima zadovoljiti potrebu od 5 kg pomaksimalno planiranom broju p~elinjihdru{tava. Ovaj stav ne bi trebalo da ohra-bri bilo potro{a~e meda bilo one koji seza p~ele interesuju mimo profesionalnihrazloga da donesu zaklju~ak kako u po-nudi meda postoje razlike u klasi togproizvoda u zavisnosti od ponu|a~a. Na-protiv, on kao poruku isti~e odgovornostodgajiva~a p~ela prema p~elinjem dru-{tvu. Ta odgovornost podrazumeva i iz-

vorni kvalitet bilo kog p~elinjeg proizvo-da.

îme prihranjivati? I danas je vi{e nego aktuelno pitanje

prihranjivati ili ne? Ili mo`da ~ime?Ovim pitanjima bavili su se i bave semnogi stru~njaci. Me|u njima i Roy J.Barker iz Ministarstva poljoprivredeSAD-a (Bee Research Laboratory, Tuc-son, Arizona) koji je u radu „Va`nost iz-bora {e}era za prihranu p~ela“ dao teme-ljan pregled saznanja istraìva~a sa tihprostora. On, izme|u ostalog, kaè: „Upoljoprivredi je cena u ishrani od primarneva`nosti. Ali, slast jeftino}e moè se brzozaboraviti zbog gorkog ukusa koji ima nabrzinu dobijeni jeftini proizvod. Visoke ce-ne konzumnog {e}era (saharoze) i dobraprodaja meda podsti~u p~elare da probajujeftinu prihranu p~ela. Neke zamene zakonzumni {e}er dosledno razo~aravaju,druge su pak uspe{ne. Ograni~avaju}i fak-tori efikasnosti ugljenih hidrata u p~elinjojishrani nisu pouzdano obja{njeni {to izi-skuje dodatna istraìvanja i razja{njava-nja. Neki {e}eri, koji su hrana za sisaremogu biti otrov za p~ele. [e}eri koji su tok-si~ni kada se p~ele njima hrane su sa ni-skim nivoom saharoze. Sirup koji sadrìgalaktozu, arabinozu, ksilozu, melibiozu,manozu, rafinozu, stahiozu i laktozu, tvrdeBarker i Lehner (1974) i Barker (1976),toksi~an je za p~ele. S druge strane, gluko-za, fruktoza, maltoza, saharoza, melecito-za i trehaloza su bezbedne i hranljive“.

Na na{em trì{tu pod {e}erom se od-uvek podrazumevao {e}er dobijen od {e-

Na inicijativu ~lana Izvr{nog odbora SPOS-a, Rajka Pejanovi}a iz [apca, redakcijaP~elara je pokrenula akciju poja{njavanja odre|enih nedoumica u p~elarstvu, naro~itokod po~etnika, kroz pisanje zajedni~kih tekstova ve}eg broja ~lanova redakcije, koji }e sepovremeno, na nekoliko meseci, objavljivati u ~asopisu. Urednik prvog takvog zajedni~-kog teksta koji }ete sada pro~itati je urednik P~elara, a autorski kolegijum ~ini 9 ~lano-va redakcije.

PRIHRPRIHR ANJIVANJIVANJEANJE UU FFAZIAZIPRIPREME PÊLPRIPREME PÊL AA ZAZA ZIMOZIMOVVANJE ANJE

Milan S. Mateji}, Dejan Kreculj, Milan Jovanovi}, Dragutin Gaji}, Slavomir Popovi}, Robert Past, Rajko Pejanovi}, Branislav Karleu{a, Milutin Petrovi}


}erne repe. Ali, transformacijama u privredi ipotpunim otvaranjem granica za svu robu, nijebezrazlo`na bojazan da }emo uskoro postati tr-ì{te otvoreno i za sve vrste {e}era, pa i one rizi~-ne. Stoga, nije svejedno od ~ega se spravlja si-rup.

Tokom 1974. godine Doull je koristio tri si-rupa spravljena hidrolizom p{eni~nog skroba.Primena ovih invertovanih sirupa pokazala sekao {tetna po p~ele u pogledu varenja pa je sto-ga usmerio sumnju na nesvarive polisaharide,posebno na {kodljivost skroba. Bolje rezultatepostigao je sa saharozom nego sa njenim inver-tovanim sirupom. S druge strane, i polenova zr-na imaju omota~ od nesvarljivih materija pa suipak sastavni i neophodni deo prirodne p~elinjeishrane.

Rafinisani repin i tr{~ani {e}er su ~ista saha-roza i bezbedan su nutritivni ekvivalent. Nerafi-nisani {e}eri su {tetni pa i toksi~ni po p~ele. Tok-si~ni faktori u melasi i sme|em {e}eru nisu utvr-|eni (Barker). Bailey (1966) tvrdi da je polurafi-nisani tr{~ani {e}er bio bezopasan, ali je njegovaupotreba ipak skra}ivala ìvotni vek p~ela. Da-kle, ne~isto}e u nerafinisanom tr{~anom {e}erumogu biti uzrok toksi~nosti. Sirovi repin {e}ermoè biti tako|e toksi~an s obzirom na sadràjpektina i galaktozida u sebi (Barker, 1976).

Bailey je tako|e prona{ao da osam godinastar med moè da izazove dizenteri~ne efektesna`nije nego sam {e}er: apsorpcija HMF jemaksimalno odgovarala toksi~nosti starog medai sirupa invertovanih kiselinama. Testovi (Jachi-mowicz, Sherbing, 1975; Barker 1976) su poka-zali toksi~no dejstvo HMF-a na p~ele koje suhranjene sirupom invertovanim kiselinama, za-grevanim sirupom, starim medom i zagrevanimmedom (detaljnije o tome pro~itajte u P~elaruza januar 2005. na 8. strani).

[e}er odba~en kao otpadak kod mlevenja,koji se ponekad moè nabaviti, jeftin je izvor sa-haroze, ali so ili bra{no koje sadrì mogu da bu-du {kodljivi. Piskovoi i saradnici (1964) utvrdili

su da kuhinjska so kao prate}i element u kon-centraciji i manjoj od 0,125% u {e}ernom sirupumoè da izazove dizenteriju i mortalitet p~ela.P~ele u prezimljenim dru{tvima sa medom kojije sadrào od 0,35% do 1,16% soli, neprestanosu ugibale.

Ali, i med i nektar sadrè u tragovima toksi~-ne {e}ere, kao {to su rafinoza, manoza i galakto-za (Percival, 1961; Siddiqui, 1970). Subletalni ni-vo ovih {e}era u polenu, medu ili nektaru imadruga~ije efekte od {e}era u dopunskoj ishranip~ela, pa se na kraju moèmo sloìti sa mudrimParacelzijusom koji je govorio da je otrovnostposledica koli~ine, a ne supstance.

Danas se na na{em trì{tu u sve ve}im koli-~inama moè na}i i {e}er od {e}erne trske. âkse u pojedinim prodavnicama prodaje pod etike-tom {e}era od {e}erne repe. Iako p~elari tvrdeda on ima manju slast i da su zimske zalihe kojep~ele od njega naprave mnogo manje od o~eki-vanih, za to za sada nemamo nikakvih dokaza.Zato ovom prilikom javno pozivamo one kojiimaju odgovaraju}a saznanja po ovom pitanju,da nam se obavezno jave.

Od jedne tone {e}erne repe dobija se oko140 kg {e}era i 38 kg melase. Dobijeni {e}er li-{en je 20–30 elemenata od kojih se sastoji {e-}erna repa ili trska.

Kada su masovnije po~eli da ga proizvode uSAD, Evropa je po~ela bolje snabdevanje ovomnamirnicom pa je cena {e}era i meda vrlo brzopostajala bliska, a kada je cena {e}era postala ni-à od cene meda ova bela opasnost je zakucala ip~elama na vrata i to se desilo krajem XIX veka.

Do tada, {e}er je bio hrana samo za odabra-ne, a danas se zbog neumerenosti u ishrani svr-stava u jedno od ~etiri bela zla za ~oveka ({e}er,bra{no, so, mast), a po svemu sude}i i za p~elu.


Za{to {e}er nije adekvatna zamena za med?

Mnogi nau~nici su se bavili uporednim ispi-tivanjem efektivnosti zajednica p~ela gajenih namedu i {e}eru.

Haydak (1930) je upore|ivao tri grupe nu-kleusa koje su se hranile, prva {e}erom, drugamedom i tre}a medom sa dodatkom polena iutvrdio da {e}er nije punovredna hrana.

Taranov (1938) je tri zime upore|ivao zimo-vanje p~elinjih zajednica na {e}eru i medu i utvr-dio da se pri zimovanju na {e}eru o~uvalo prekozime vi{e p~ela, ali su one kasnije prevremenoostarile i efekat je na kraju bio negativan, jer suna prole}e imale ~ak 30% manje legla u pore|e-nju sa zajednicama koje su zimovale na medu.

Butler (1946) je tako|e ustanovio da {e}erpreko zime i u prole}e nikako ne moè da seuporedi sa medom.

T. S. K. i M. P. Johansson (1977) posle dugo-godi{njeg ispitivanja zaklju~uju da mnogo manjelegla imaju p~ele koje zimuju na medu od {e}e-ra, a da dru{tva koja su zimovala na medu mno-go manje tro{e hrane, imaju vi{e p~ela i odgajemnogo ve}u koli~inu legla u prole}e.

P. I. Cvetkov tako|e je utvrdio da su dru-{tva koja su zimovala na {e}eru odgajila za12,7% manje legla i donela 24,6% manje medau odnosu na dru{tva koja su zimovala na medu.

Bjorkman (1995) je tako|e utvrdio da kodzajednica hranjenih {e}erom produktivnost neprati veliki broj dobijenih p~ela, {to zna~i da sedobijaju fiziolo{ki nekvalitetne p~ele.

Interesantno je ispitivanje A. S. Jakovljeva iL. A. [aguna koji su utvrdili da su usled velikeprerade {e}ernog sirupa i kasnije veoma inten-zivne pa{e dru{tva u jesen uginjavala.

Glen Sanley, stru~njak za p~elarstvo ameri~-ke dràve Iowa, na osnovu dugogodi{njih isku-stava pi{e da je {e}er daleko od idealne hrane za

p~ele i da je uvek imao lo{e rezultate kada ga jeprimenjivao na p~elinjaku. Navodi i nau~no is-traìvanje koje je pokazalo da p~ele odgajene na{e}eru ìve ~ak 10–15 dana kra}e od onih odga-jenih na medu.

Mnogi poznati p~elari kao {to su Farrar, Ri-har, Tihomir Jevti}, na osnovu svog dugogodi-{njeg iskustva savetuju med kao jedinu isplativuhranu za zimu.

Sigurno je pogre{an primer mnogih profesi-onalaca koji se hvale profitom na ve}em brojuzajednica koje uglavnom konzumiraju ogromnekoli~ine {e}era. Jedno je sigurno ta~no, ni jedanod njih nikada nije eksperimentalno upore|ivao{e}er i med u razli~itim odnosima u zajednici.Posledice i po ~oveka i po p~elu bi}e o~igledneako se ova bela supstanca kao i sve drugo u ìvo-tu upotrebljava umereno.

U Rusiji je sedamdesetih godina pro{log ve-ka sproveden uporedni eksperiment sa p~elamakoje su zimovale na medu i na {e}eru. Pokazalose da je broj p~ela u prole}e bio ve}i u onim za-jednicama koje su zimovale na {e}eru, ali se ta-ko|e pokazalo da jesenja prerada {e}ernog siru-pa od strane p~ela dovodi do smanjenja rezer-vnih materija u telu p~ele i do izvesne degenera-cije unutra{njih organa, {to je razlog 48,9%-tnogpove}anog unosa polena u prole}e za razliku odp~ela koje nisu prera|ivale {e}erni sirup u jesen.Manja zaliha hranljivih materija uzrokuje slabijiintenzitet procesa metabolizma materija u telup~ele u zimsko-prole}nom periodu, {to se iska-zuje kroz slabiju aktivnost peroksidaze, polife-noloksidaze i katalaze, pa slabije uzgajaju leglobez obzira na to {to su kod njih bolji pokazateljizimovanja (Martqnov, 1974). Zbog toga, pove-}ana potreba unosa polena u prole}e kod zajed-nica koje su zimovale na {e}eru dovodi do njiho-vog ve}eg tro{enja, pa one prezimele na medu,eventualno i broj~ano slabije, sustignu i prestig-nu zajednice prezimele na {e}eru.

Poznati ameri~ki nutricionista Nansy Apple-ton navodi 76 razloga {tetnosti {e}era po zdra-vlje ljudi, a neki svetski stru~njaci ga ~ak upore-|uju sa drogom i smatraju da bi trebalo zabrani-ti njegovu proizvodnju. I na nivou svetske zdrav-stvene organizacije je obnarodovano da je beli{e}er {tetan, kao i sve {to se od njega pravi.

Ono {to je sigurno ta~no jeste da p~elama uprirodi nije bilo omogu}eno da koriste sokoveod repe, trske, javora, kukuruza…. Sama gra|ap~elinje glave ukazuje na to da su one prvenstve-no stvorene da uspostavljaju vezu sa `lezdamanektarijama.


Prihrana {e}erom u fazi pripremep~ela za zimovanje

Dosta se govorilo, pisalo i pi{e o prihranip~ela u vremenu kada se one pripremaju za zi-movanje, u periodu njihovih manjih ìvotnih ak-tivnosti. Ocene, zaklju~ci i preporuke su ~estorazli~ite, pa i kontradiktorne, a sve u zavisnostiod vremena kada su povodi za raspravu o ovompitanju nastajali, te od tehnike p~elarenja i isku-stva autora.

Zbog oskudica prirodnih podsticajnih pa{a,ali i zbog velike pohlepe za medom od strane ne-kih p~elara, za jesenju prihranu p~ela sve se vi{ekoristi {e}er. Me|utim, i kod nas, kao i me|up~elarima u skoro celom svetu, neprekidno sepostavlja pitanje koliko i u kojoj meri {e}er mo-è biti upotrebljen u p~elarstvu kao zamena pri-rodnim izvorima p~elinje hrane? Za poku{ajrazja{njenja ove dileme vratimo se u pro{lost

kroz koju su se p~ele, tokom svog dugog bitisa-nja na Zemlji, sudbinski vezale za biljke cvetnicei svoju ishranu bazirale na usko specijalizova-nom jelovniku – nektaru i polenu. Zamene, ko-je za oduzeti med mi p~elama nudimo, one nemogu u potpunosti da prihvate jer za takvu vrstuhrane nisu sasvim fiziolo{ki osposobljene. Naro-~ito je va`no to {to u {e}ernom sirupu, kao jed-nom vidu zamene koju p~elama name}emo, ne-ma svih onih supstanci iz nektara koje p~elamadaju ìvotnu energiju, na koje su p~ele kroz evo-luciju navikle i postale od njih zavisne (recimosteroidni hormon biljaka epibrasinolid, koji, akose uskrati p~elama, dovodi do skra}enja ìvota ido 50%). Pravilna ishrana medonosnih p~ela jeod prvorazrednog zna~aja za razvoj p~elinjegdru{tva. Kod na{ih p~elara duboko je usa|enapraksa zamene meda sa {e}erom i {iroko se pri-menjuje, pa se u tome nekada sigurno i preteru-je. Uprkos tome {to su mnoga nau~na istraìva-nja i eksperimenti pokazali da p~ele mogu dobroprezimeti kada se u fazi pripreme za zimovanjeprihrane gustim sirupom, postavlja se pitanje dali bi p~elar trebalo da oduzme iz ko{nica sav medi zameni ga {e}erom? Odgovor je svakako NE.

Prvo bi trebalo razjasniti koju sve ulogu pri-hranjivanje {e}ernim sirupom u ovom periodumoè imati: dopuna nedostaju}ih koli~ina zalihahrane za zimovanje, razblaìvanje eventualnouskladi{tene medljike, nadoknada nedostaju}epa{e u su{nim i lo{im pa{nim godinama tokomavgusta kada se odgajaju zimske p~ele i eventu-alno, primena nekih lekovitih ili stimulativnihmaterija. Od stimulativnih materija nauka jeodavno priznala kobalt i propisala na~in prime-ne: 24 g kobalt-hlorida se rastvori u litru destilo-vane vode, pa se na svaki kilogram {e}era doda-je po 1 ml ovog rastvora, {to u ovom periodumoè obezbediti pove}ano polaganje jaja maticedo 15%. Kad smo ve} kod stimulisanja zajedni-ce koje treba da dovede do ve}e nosivosti mati-ce, treba naglasiti da je najefikasnije prihranu uovu svrhu sprovoditi u ranim jutarnjim ~asovi-ma, {to }e verno simulirati pa{u iz prirode. Na-ravno, takvo prihranjivanje se i vr{i u periodukada u prirodi nema èljenog intenziteta pa{e,pa je zbog bespa{nosti mogu}a pojava grabeìkod prihranjivanja, o ~emu naro~ito treba pove-sti ra~una. Pre po~etka takve prihrane dobro jerasformirati slabe zajednice, {to smanjuje, madane i sasvim isklju~uje, mogu}nost pojave grabe-ì.

Nedostatak zaliha hrane za zimovanje moèbiti uzrokovan razli~itim faktorima. Prevashod-no se to doga|a u sezonama sa lo{im pa{nim

Veliki p~elinjaci imaju profesionalne ma{ine za me{anje{e}ernog sirupa za prihranu p~ela.

Neki koriste kamionske cisterne sa me{alicom.


uslovima, ma ~ime oni bili uzrokovani. Drugirazlog je gramzivost p~elara koji izvrca vi{e me-da nego {to bi realno smeo. Tre}i je svojevrsnakombinacija prethodna dva i mogao bi se nazva-ti nepromi{ljeno{}u, kada se posle prvih dobrihpa{a izvrca skoro cela zaliha meda, ra~unaju}ina to da }e naredne pa{e obezbeditimakar zimnicu, {to se ponekad nedogodi, pa se p~elar na|e pred si-tuacijom da p~elama mora daobezbedi skoro kompletnu zali-hu hrane za zimovanje.

Sa druge strane, veliki brojp~elara u Srbiji stacionarno p~elari ukrajevima gde tokom avgusta nema zna~ajnijenektarske, a ~esto i polenske pa{e. Oni su pri-morani da zarad koliko toliko normalnog odga-janja zimske generacije p~ela i stvaranja odgova-raju}ih zimskih zaliha hrane, svoje zajednice do-hranjuju. U prihrani se uglavnom odlu~uju za{e}er, {to nije najsre}nije re{enje iz ve} navede-nih razloga, ali je naj~e{}e jedino (ako izuzme-mo kombinaciju sa medom, koji bi prvo trebaloproveriti u veterinarskim usta-novama, da mo`da ne sadrìuzro~nike nekih bolesti). Iz sli~-nih razloga se prihrana {e}eromu p~elarskom àrgonu naziva inu`nim zlom.

Prema tome, svakako je naj-bolje p~elama ostaviti dovoljne zalihe meda zazimovanje (minimalno od 20–25 kg, zavisno oddosada{njeg iskustva za konkretnu lokaciju p~e-linjaka). Ali, ako se zalihe moraju dopuniti jer sunedovoljne, nije poèljno da {e}er u njima u~e-stvuje sa vi{e od 30%. Naravno, u nu`di }emop~elama prepustiti da zimuju i na ~istoj {e}ernojhrani, ali to moè biti samo izuzetak, nikakopravilo.

Prihranjivanje za dopunu zimskih zalihaobavlja se u avgustu, u velikim porcija-ma (oko 5 litara sirupa) kako bi upreradu maksimalno uklju~ili let-nje p~ele, a po popunjavanju zali-ha, nastavlja se sa stimulativnimprihranjivanjem, samo ako je pa{au prirodi veoma oskudna. Ultima-tivno poslednji rok za dopunu zimniceje 15. septembar u na{im krajevima (naoko najmanje 35 dana pre izleganja poslednjihzimskih p~ela). Me|utim, treba znati da na po-~etku avgusta svaka zajednica mora da ima mi-nimalnu zalihu hrane od desetak kilograma, ka-ko bi nosivost matice bila na biolo{kom optimu-mu. To podrazumeva obavezno obezbe|ivanje

takvih zaliha po~etkom avgusta, makar prihra-nom, ako ve} nije bilo unosa iz prirode, ili nema-mo rezervne ramove sa medom u skladi{tu.

Prihranjivanje slabih dru{tava u ovom perio-du nije racionalno i treba ih rasformirati i spoji-ti sa susednim zajednicama.

Imaju}i u vidu da je {e}erni sirup isklju~ivoenergetska hrana za p~ele, ako u avgustu ne-

ma zna~ajnije polenske pa{e, u si-rup treba dodati neki proteinskidodatak. Nijedan od proteinskih

dodataka (kvasac, sojino bra{no…) ni-je idealan. Svakome od njih, u odno-

su na polen, ne{to nedostaje, ili ~aksadrè {tetne materije po p~ele. Ipak, u

nu`di se moraju dati. Hlebni kvasac se dodaje ukoli~ini od 5% do 10% mase sirupa, s tim {to seprethodno inaktivi{u kvasne gljivice kratkotraj-nim vrenjem na grejnom telu. Kvasac se pret-hodno pome{a sa malo sirupa. U poslednje vre-me sve ve}i broj p~elara u ovom periodu za sti-mulaciju zajednica p~ela koristi {e}erno testo(poga~e) sa kvascem. Oni koji imaju takvih mo-

gu}nosti, umesto kvasca kori-ste polen, koji u obilnim koli~i-

nama skoro potpuno ublaàvanegativne efekte samog {e}era nap~ele. Evo jednog recepta za pri-premu kvalitetne i jeftine poga~e,

koja se moè koristiti i u prole}e. Potreban materijal: 25 kg {e}era u prahu,

1,5 kg sveèg kvasca za hleb, 1,25 kg meda ili in-vertovanog {e}era (ako se koristi med, prvo ana-lizom u veterinarskom institutu utvrditi njegovuzdravstvenu ispravnost {to se ti~e uzro~nika p~e-linjih bolesti), 1 litar vode.

Postupak izrade: U posudu staviti isitnjenkvasac i pome{ati sa 1 kg {e}era u prahu. Sa~e-kati reakciju i nastajanje te~ne mase (oko 5 mi-nuta). U takvu te~nost dodati med i vodu i kuva-

ti (klju~anje 5–10 minuta) kako bi inak-tivirali kvasce. Ovu vrelu masu od-

mah sa grejnog tela sipati u me{ali-cu za testo i odmerenu koli~inu {e-}era u prahu dodati u tri navrata, u

roku od 10 minuta kako bi miksercelokupnu masu najlak{e umesio.

Ovaj recept obezbe|uje najboljukonzistenciju {e}ernog testa, uz dodatak

ve{ta~ke proteinske hrane (kvasac). Ako je po~etkom avgusta prisutna osrednja

polenska pa{a, desetak dana svakodnevno (naj-bolje rano ujutru, uz maksimalni oprez da se nebi izazvala grabe`) treba sipati do pola litra re-|eg {e}ernog sirupa, koji }e stimulisati p~ele na


poja~ano sakupljanje polena. To }e obezbeditidovoljnu zalihu prirodne proteinske hrane. Istose moè ponoviti i po~etkom septembra, radikompletiranja dovoljne zalihe perge za zimova-nje i rani prole}ni razvoj. Stvaranje dovoljnih za-liha perge se lako moè obezbediti na p~elinjaci-ma stacionarnih p~elara i tako {to }e se sva dru-{tva tokom leta (najbolje tokom zamene matica)pretvoriti u dvomati~na, {to }e obezbediti mno-go ve}i unos polena iz prirode. Kasnoletnjimspajanjem ove dve zajednice (uni{tenjem starematice), dolazi do njihovog objedinjavanja, ali ido objedinjavanja zaliha perge, koje tokom zi-me, a naro~ito tokom ranog prole}nog razvojaimaju klju~nu ulogu.

Ako se odlu~imo da prihranu u potpunostiili delimi~no u ovom periodu sprovedemo me-dom, u tu svrhu treba koristiti prevashodno ba-gremov med, koji prema profesoru Zoranu Sta-nimirovi}u (2000) sadrì alkaloid robicin koji su-zbija razvoj nozemoze. U borbi protiv nozemozese, prema iskustvima nekih na{ih p~elara (P~e-lar, 2/2006; prvi latini~ni pilot broj P~elara) mo-è uspe{no koristiti i ekstrakt pelina. To bi treba-lo i nau~no potvrditi, ali za sada u na{oj stru~nojjavnosti nema takvog interesovanja.

Ovo je idealan period u kome se moè uklo-niti med iz ramova u kojima ga ima malo, a ko-je èlimo da izbacimo iz ko{nice iz ovog ili onograzloga. Med se na takvim ramovima otvori i po-stave se ili iza pregradne daske (ako je p~elarkoristi) ili u nastavak ispod plodi{nog. P~ele }etaj med brzo preneti u budu}u zonu zimskogklubeta, a istovremeno se simulira unosiz prirode, {to deluje veoma stimulativ-no, kako na maticu, tako i na ~itavu za-jednicu.

Pogledajmo rezultate mo`da prvogistraìvanja na temu prihrane p~ela ufazi pripreme za zimovanje, koje jesproveo L. E. Dills jo{ davne 1924. go-dine. U svom ~lanku „Jesenje prihranji-vanje“, koji se nalazio u okviru izve{ta-ja dràvnog inspektora p~elarstva te go-

dine, daju se precizni podaci o onome {to se do-ga|a kada su p~ele primorane da {e}erni siruppretvaraju u zimsku rezervu. U njegovom ekspe-rimentu su postojale ~etiri grupe dru{tava pri-hranjivane razli~itom vrstom hrane:

1. Dru{tva prihranjivana medom; 2. Dru{tva prihranjivana razre|enim me-

dom (dva dela meda na jedan deo vode); 3. Dru{tva prihranjivana {e}ernim sirupom

koji se sastoji od 40% {e}era i 60% vode; 4. Dru{tva prihranjivana {e}ernim sirupom

koji se sastoji od 60% {e}era i 40% vode.Rezultati ovog eksperimenta su prikazani u

tabeli. Iz tabele se vidi da je najve}i gubitak prili-

kom prerade dodate hrane bio kod razre|enog{e}ernog sirupa (52%), a najmanji ako je dodatnerazre|en med (26%) i gust {e}erni sirup(29%). O~igledno je da u jesen treba izbegavatiprihranjivanje re|im {e}ernim sirupom jer topredstavlja optere}enje za p~ele, posebno onekoje bi trebalo da prezime.

Umesto zaklju~ka Ponovi}emo tvrdnju da je najbolje p~elama

ostaviti dovoljnu zalihu meda za zimovanje, bezikakvog prihranjivanja. Probajte da to u~initekod nekoliko zajednica, pa ih u prole}e uporedi-te sa ostalima. Bi}ete iznena|eni efektima! Jer,priroda je priroda.

Ipak, svakako moèmo konstatovati da jezbog sve lo{ijih pa{nih i drugih uslova u prirodi,prihranjivanje p~ela tokom faze pripreme za zi-movanje sve ~e{}a i nu`na potreba. Danas sunajsre}niji oni p~elari koji su za p~elinjak umelii mogli da izaberu lokaciju koja tokom cele sezo-ne pruà odgovaraju}u pa{u. Imperativ budu}-nosti je svakako zasejavanje {to ve}ih povr{inamedonosnim biljem u okolini p~elinjaka. [to seti~e perioda o kome smo u ovom tekstu govori-li, u krajevima gde je mogu}e sprovesti navod-njavanje i u najsu{nijim godinama, za ovu name-nu se najboljom pokazala facelija, koja }e i u ne-povoljnim drugim uslovima, p~elama pruìti do-voljno nektara i vi{e nego dovoljno polena.

Vrsta prihraneProcenat

uskladi{tenehrane

Procenat uskladi{tenehrane izraèn u medu

i {e}eru

Procenatizgubljenu preradi

Med 74% 74% 26%

Med razre|envodom 26% 52% 48%

Razre|en{e}erni sirup 24% 48% 52%

Gust {e}ernisirup 62% 71% 29%


„Glavni bi~ za zimovanjep~ela jeste vlaga. Vlaga je jedanod najgorih neprijatelja p~ela zavreme zimovanja…“, pisalo je uruskom ~asopisu „Severno p~e-larstvo“ pre 110 godina, a istovaì i danas.

Vazduh je me{avina gaso-va. Zapreminski sastav suvogvazduha (bez vodene pare) iz-gleda ovako: azot (78,03%), ki-s e o n i k ( 2 0 , 9 9 % ) , a r g o n(0 ,93%) , ug l jen-d ioks id(0,03%), vodonik (0,01%) iostali gasovi (0,01%). Ako po-smatramo neki prostor ispu-njen vazduhom, recimo nekuposudu zapremine 1 m3, onda}emo u svakom delu te posudena}i ravnomerno raspore|ensvaki od navedenih gasova.Svaki gas se pona{a kao da jesam u posmatranom prostoru,pa tako i (nezavisno od drugih)vr{i pritisak na sve zidove po-sude. Ti pritisci zavise od koli-~ine (gustine) svakog gasa po-sebno. Te pritiske nazivamoparcijalnim pritiscima tih gaso-va. Po{to je vazduh me{avinagasova, ukupan pritisak vazdu-ha je jednak zbiru parcijalnihpritisaka svih gasova koji ga ~i-ne. Ako u posmatrani prostorubacimo dodatnu koli~inu ne-kog gasa, npr. ugljen-dioksida,i on }e se u kratkom vremenuravnomerno rasporediti po ce-lom prostoru, kao dim iz ciga-rete ili dimnjaka. Po{to je uslobodnom prostoru atmosfer-ski pritisak vazduha relativnostabilan, ukupan pritisak va-

zduha ne}e porasti za veli~inuporasta pritiska ugljen-dioksi-da, ve} }e ostati konstantan, aprido{li ugljen-dioksid iz po-smatranog prostora istisnu}eodgovaraju}u koli~inu drugihgasova, me|u njima i kiseonik.ôvek i druga ìva bi}a to od-mah registruju kao oteàno di-sanje.

Atmosferski vazduh nikadanije potpuno suv. U njemuuvek ima manje ili vi{e vlage, uvidu vodene pare, koja se unjemu pona{a kao navedenigasovi, ili vodene pare i vode(magla, rosa, ki{a). Koli~ina(gustina) vodene pare (meri seu gramima), koja moè da sepome{a sa 1 m3 vazduha jeograni~ena, jer parcijalni priti-sak vodene pare ne moè daprekora~i pritisak zasi}enja(stanje kad vazduh ne moè daprimi novu koli~inu vodene pa-

re), koji odgovara temperaturitog vazduha. Koli~ina se menjasa promenom temperature.Ve}a je {to je vi{a temperaturai obrnuto. Vodena para kojaima najve}u gustinu, odnosnonajve}i parcijalni pritisak kojije mogu} kod odre|ene tempe-rature zove se maksimalna gu-stina ili zasi}ena para.

Vazduh u kome je vodenapara zasi}ena nazivamo i zasi-}en vazduh. Vodena para kojaima gustinu manju od maksi-malne gustine zove se nezasi-}ena vodena para, a vazduh sanezasi}enom parom – nezasi-}eni ili suv vazduh. Na priloè-nom dijagramu br. 1, gde su naordinati koli~ine vodene pare ug/m3 (gustina) vazduha, a naapscisi temperatura vazduha u°C, ucrtana je kriva maksimal-ne gustine (zasi}eno stanje) vo-dene pare (crvena linija), za

VLVLAAGGA U VA U VAZDUHU IAZDUHU IZIMSKA VENTILZIMSKA VENTILAACIJCIJAA

KKO[NICEO[NICEDipl. ing. Mirko Vilus, ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12, 37240 Trstenik

(037) 712-177, (064) 29-60-315


pripadaju}e temperature va-zduha od –10 °C do +35 °C.Tu krivu nazivamo i grani~nomkrivom. Ispod je podru~je su-vog vazduha (vazduh + vodenapara), a iznad, vla`nog vazduha(vazduh + vodena para + vo-da). Temperatura zasi}enja ~e-sto se naziva i ta~ka rose. U tojta~ki po~inje kondenzacija vo-dene pare u vodu (magla, rosa,ki{a).

Koli~ina vodene pare, me-rena u gramima, koju u nekomtrenutku sadrì 1 m3 vazduhazove se apsolutna vla`nost togvazduha (Av). Za ìve organi-zme i fizi~ke pojave u atmosfe-ri mnogo va`niju ulogu ima re-lativna vla`nost vazduha (Rv).Ona predstavlja odnos izme|uapsolutne vla`nosti (Av) i mak-simalne koli~ine vodene pare(Mv), koju vazduh zapremine1 m3 moè da primi na tempe-raturi merenja. Obi~no se izra-àva u procentima.

Rv = (Av / Mv) × 100Brzina isparavanja vode u

otvorenom prostoru zavisi odrelativne vla`nosti vazduha. Upotpuno suvom vazduhu je naj-ve}a. Sa rastom relativne vla-`nosti, brzina isparavanja opa-da, tako da isparavanje potpu-no prestaje kada relativna vla-`nost dostigne vrednost od100% (zasi}eno stanje).

Radi lak{eg kori{}enja ijednostavnijeg obja{njavanjapromene vla`nosti vazduha naistom dijagramu su iscrtanekrive relativne vla`nostiRv=40%, 50%, 60% i 80%.Dijagram nam daje jednosta-van uvid u stanje vlage u vazdu-hu, kada su poznati relativnavla`nost i temperatura, kao ipromene koje nastaju kada seti parametri menjaju. Na pri-mer: Na dijagramu se lako uo-~ava da se 1 m3 vazduha natemperaturi od 0 °C moè po-me{ati maksimalno sa 4,8 g vo-dene pare, a na temperaturi od

30 °C sa 30,4 g, {to je pribli`no6,3 puta vi{e. To pored ostalogpokazuje da sa nekom koli~i-nom vlage (apsolutna vla-`nost), hladniji vazduh ima vrlovisoku relativnu vla`nost, kao una{em primeru sa 4,8 g na0 °C, Rv=100% (vlaàn va-zduh), dok je sa tom apsolut-nom vla`no{}u na +30 °C vrlosuv Rv=15,8%. Uop{teno: Uzimskim mesecima (hladni da-ni) apsolutna vla`nost je niska,a relativna visoka, dok je u to-plim mesecima situacija obrnu-ta.

Po{to znamo da relativnavla`nost vazduha zavisi od gu-stine vodene pare i temperatu-re tog vazduha, {ta se moèo~ekivati, ako se menjaju gusti-na ili temperatura?

1. Zasi}ena vodena paraprelazi u nezasi}eno stanje:

1.1. Pove}avamo zapreminu

Zasi}en (vlaàn) vazduh unekom posmatranom prostoru,prelazi u nezasi}eno stanje (suvvazduh), ako se taj prostor pro-{iri tj. neposredno spoji sa pro-storom suvog vazduha, jer setada u posmatranom prostorugustina vodene pare snizi naneku vrednost manju od mak-simalne.

1.2. Pove}avamo temperaturu

Pove}anjem temperature,jer ona koli~ina vodene pare,koja kod niè temperature da-je, u posmatranoj zapremini,maksimalnu gustinu (zasi}enostanje), kod vi{e temperaturenije dovoljna za gustinu, kojapripada zasi}enoj vodenoj pari,kod te temperature. Na pri-mer: Ta~ka A na dijagramu po-kazuje da se na temperaturi od+14 °C, 1 m3 vazduha moèpome{ati maksimalno sa 12,1 gvodene pare. Relativna vla-

`nost u toj ta~ki je Rv=100%.Ako taj vazduh, bez dovo|enjanove koli~ine vodene pare, za-grevamo do +26 °C, ta~ka A1,vidimo da se relativna vla`nostspustila na Rv=50%. Prethod-no vlaàn vazduh sada je suv.

Zna~i, pove}anjem zapre-mine ili temperature, relativnavla`nost se smanjuje. Na pri-mer, zamagljena stakla u auto-mobilu mogu se osu{iti otvara-njem ventilacije ili uklju~iva-njem grejanja. Ne moè nika-kvo brisanje stakala, kao ni ra-zni sakuplja~i vode u ko{nici,naprotiv.

2. Nezasi}ena vodena para(suv vazduh) prelazi u za-si}eno stanje (vlaàn va-

zduh) u tri slu~aja:– smanjivanjem zapremi-

ne (za nas nije interesantno), – smanjivanjem tempera-

ture i– dovo|enjem nove vlage

uz promenu ili bez promenetemperature.

2.1. Smanjivanjem tempe-rature (hla|enjem), jer tadastvarna gustina vodene pare(apsolutna vla`nost), kod nekeniè temperature dostiè mak-simalno mogu}u gustinu (zasi-}eno stanje). Na primer: Ta~kaV na dijagramu pokazuje, da jena temperaturi od +14 °C gu-stina vodene pare (vidi na ordi-nati) 7,3 g/m3, znatno manja odmaksimalno mogu}e 12,1 g/m3,a relativna vla`nost Rv=60%.Vazduh je suv. Ako taj vazduhhladimo, vidimo da }e u ta~kiV1, na temperaturi +6 °C vo-dena para dosti}i maksimalnugustinu (zasi}eno stanje), a re-lativna vla`nost vrednostRv=100%. Nastavljamo hla|e-nje do temperature –2 °C,ta~ka V2 prese~na ta~ka verti-kale iz –2 °C i grani~ne krivekoja se kao {to znamo ne moèprekora~iti. Do sada smo kodzagrevanja i{li iz ta~ke A u A1 i


kod hla|enja iz ta~ke V u V1po pravim linijama, paralelnimapscisi, jer smo posmatrali pri-mere kod kojih se apsolutnavla`nost ne menja. Me|utim,kod daljeg hla|enja sa +6 °Cna –2 °C (iz ta~ke V1 u V2) tonije mogu}e. Iz ta~ke V1 dota~ke V2 promena se kre}e pograni~noj liniji koju nije mogu-}e prekora~iti i na kojoj je kao{to znamo, vazduh zasi}en vla-gom (relativna vla`nostRv=100%). U ta~ki V2 maksi-malna gustina (apsolutna vla-`nost) iznosi 4,1 g/m3. Razlikado ta~ke V1 iznosi 3,2 g. To jekoli~ina vodene pare koja vi{enije u vazduhu. Ona se kon-denzovala u rosu po zidovima,ili inje, ili u maglu itd. Da za-klju~imo: vazduh koji je na+14 °C bio suv sa 7,3 g vodenepare u sebi, relativne vla`nostiRv=60%, na –2 °C je vlaàn,Rv=100%, sa 4,1 g vodene pa-re i 3,2 g vode u vidu konden-zata na zidovima ili nekim dru-gim predmetima, koji su sme-{teni u tom prostoru. Ovaj si-mulirani primer je vrlo sli~anrealnim slu~ajevima u ko{nica-ma u rano prole}e, kada su raz-like izme|u dnevne i no}netemperature velike.

2.2. Prelazak suvog vazdu-ha u vlaàn (u zasi}eno stanje),u ograni~enom prostoru sapromenljivom ili konstantnomtemperaturom, uz stalnu pro-dukciju vodene pare u njemu.To je za svakog p~elara najve}iproblem. Zato }emo ga malodetaljnije razmotriti.

P~ele sakupljene u klubenekoliko meseci „miruju“ izvanklubeta i ne vr{e nikakve aktiv-nosti. Nemaju leglo i proizvodesamo onoliko toplotne energijekoliko im je potrebno da odrèsvoj organizam u ìvotu. Onene tro{e med da bi zagrevaleokruènje, kao {to to ne rade nidruga ìva bi}a. Da bi se ìvot-ni proces odvijao normalno,

potrebno je da hrane i kiseoni-ka bude dovoljno, da budu ne-prekidno dostupni (na pravommestu) i da bude mira na p~eli-njaku. Tako se sti~u uslovi daklube iz okruènja lako uzimapotrebne koli~ine meda i kise-onika, a u okruènje ispu{taprodukte „sagorevanja“: vode-nu paru, ugljen-dioksid, ne{totoplotne energije i u povolj-nom trenutku u {ire okruènjene{to izmeta. U ovoj analizinas zanimaju samo vodena pa-ra i ugljen-dioksid.

Uzmimo za primer najjed-nostavniji slu~aj dru{tva bez le-gla, koje za 30 dana potro{i oko800 g meda. Poznato je da medsa~injavaju: {e}eri oko 76%,voda oko 18%, ostalo oko 6%.To zna~i da u 800 g meda imaoko 600 g {e}era, oko 145 g vo-de i oko 50 g ostalih materija.Da bi 1 molekul {e}era „sago-reo“ potrebno je 6 molekula ki-seonika. Produkt sagorevanjaje: 6 molekula vode i 6 moleku-la ugljen-dioksida.

C6H12O6 + 6O2 = 6H2O + 6CO2

{e}er + kiseonik = voda + ugljen-dioksid

ili teìnski dnevno: 20 g + 21,3 g = 12 g + 29,3 g

Na dnevnu proizvodnju vo-de iz {e}era treba dodati i pri-padaju}u dnevnu koli~inu vodeiz meda od 4,8 g pa je ukupnadnevna proizvodnja vodene pa-re oko 16,8 g. Uz ovu analizu ilibilansiranje ulazno-izlaznihkoli~ina materije, va`no je dase neprekidno ima u vidu daklube funkcioni{e na potpunoisti na~in na kraju petog, pet-naestog ili pedesetog dana, jerod dana svog formiranja p~elenisu u stanju da uti~u na cirku-laciju vazduha izvan klubeta.Ako uzmemo da su najniètemperature vazduha i p~elana spoljnoj povr{ini klubeta

podjednake i kre}u se oko+8 °C onda tu temperaturuuzimamo kao referentnu. Nekarelativna vla`nost na toj povr{i-ni bude Rv=60%, {to odgova-ra apsolutnoj vla`nosti Av=5 gna istoj temperaturi. Maksi-malna koli~ina vodene parekoju vazduh moè da primi nanjoj je 8,3 g (vidi dijagram 1).To zna~i da bi 1 m3 vazduhaRv=60% na temperaturi od+8 °C mogao da primi, do za-si}enja, jo{ 3,3 g vodene pare.Po{to klube za 24 sata ispusti16,8 g vodene pare, ta koli~inaje dovoljna da do zasi}enja do-puni 5 m3 na +8 °C. Ako jednaLR ko{nica sa 2 nastavka imaslobodnog (vazdu{nog) prosto-ra oko 50 litara (0,05 m3), to jena{ih 5 m3 zasi}enog – vla-`nog vazduha dovoljno za 100LR ko{nica! Odavde se lako iz-ra~una da bi jedna hermeti~kizatvorena LR ko{nica bila zasi-}ena vodenom parom za pribli-`no 15 minuta. Isparavanje vo-de iz traheja bi prestalo i p~elebi po~ele da se gu{e!

Razmotrimo sada proble-matiku ugljen-dioksida. Klubeza 24 sata ispusti u okruènje29,3 g. U normalnim atmosfer-skim uslovima u 1 m3 vazduhaima 5,8 g ugljen-dioksida. Pro-izvedenih 29,3 g je dovoljno za5,05 m3 vazduha. Poznato je dap~ele pove}avaju koncentraci-ju ugljen-dioksida u klubetu sa0,03% na oko 3% (oko 100 pu-ta). Pove}ana koncentracijausporava razmenu materija uorganizmu p~ela, smanjuje po-trebu za hranom i tako pobolj-{ava uslove za dobro zimova-nje. Kroz simulirani primer po-ku{a}emo da utvrdimo kolikesu potrebe klubeta za ugljen-dioksidom. Posmatramo najve-}e klube. U praksi, u na{imkrajevima, prakti~no nema klu-beta ve}eg od 8 litara (oko25 000 p~ela). Pre~nik takvogklubeta je oko 25 cm i zahvata


oko 7 ramova. Neka je u njemupo potpuno slobodnoj proceni,pola zapremine slobodno, adrugu polovinu zapremine ne-ka popunjavaju tela p~ela. Tozna~i da u 4 litra slobodnogprostora, p~ele koncentri{u ko-li~inu ugljen-dioksida dovoljnuza 400 litara vazduha u normal-nim atmosferskim uslovima,odnosno 29,3 g je dovoljno za12,6 klubeta.

Iz ovoga se jasno vidi da }ese potrebe formiranog klubetaza pove}anom koncentracijomugljen-dioksida podmiriti zapribli`no 115 minuta. To zna~i,celokupnu koli~inu ugljen-di-oksida, koju p~ele proizvedu unarednim satima i danima klu-be ispu{ta u okruènje. Prematome, unutra{nja potreba klu-beta je zanemarljiva premaukupnoj proizvodnji. Moramotako|e imati na umu da atmos-ferski pritisak u klubetu ne}eporasti zbog pove}anog prisu-stva (parcijalnog pritiska)ugljen-dioksida. Ugljen-diok-sid iz vazduha istiskuje odgova-raju}u koli~inu drugih gasova,me|u kojima i vrlo bitni kiseo-nik. P~ele su se privikle na niù(do 13%) koncentraciju kiseo-nika u klubetu bez legla, bezposledica po ìvotne funkcije.Ova niska koncentracija ne va-ì za okruènje klubeta, napro-tiv, vazduh oko njega mora bitibogat kiseonikom.

Sve do sada izloèno imaloje za cilj da p~elaru ukaè napunu ozbiljnost problema vo-dene pare i drugih gasova uokruènju klubeta. Iako su iza-brani primeri najpovoljniji, sanajmanjom potro{njom meda,sa najmanjom koli~inom ispo-ru~ene vodene pare i ugljen-di-oksida, u uslovima relativnostabilne spoljne temperature itako dalje, oni potvr|uju veli~i-nu problema. Sa pojavom leglastanje se bitno pogor{ava, jerse pove}ava potro{nja meda i

koli~ine emitovane vodene pa-re i ugljen-dioksida.

Sa druge strane potreba zakiseonikom znatno raste. Me-teorolo{ke prilike se znatnomenjaju i/ili pogor{avaju. Pod-razumeva se da su i tada p~eleu klubetu i nisu u stanju daventiliraju ko{nicu. Taj pro-blem mora da re{i p~elar. Izko{nice vlaga treba da izlazi uformi gasa (vodena para), a nekao poto~i} vode. On tako|emora da zna da je smer kreta-nja vodene pare uvek iz ko{ni-ce u okruènje (od izvora kaponoru).

Prakti~no re{enje? Polaze}i od navedenih ~i-

njenica, treba dati odgovor napitanje: Kako p~elar ipak moèda obezbedi optimalne usloveza kvalitetno zimovanje p~ela?Do kona~nog odgovora moè-mo do}i ako analiziramo bitnefaktore za koje je nadleàn is-klju~ivo p~elar, kao {to su: ko-{nica i prostor u njoj, veza ko-{nice sa okruènjem (ventilaci-ja) i izbor lokacije za p~elinjak.

Neki ventilacioni otvor jedovoljno veliki za dane velikih

hladno}a, kada je klube bez le-gla i kada je relativno malaprodukcija vodene pare iugljen-dioksida. Tada su vre-menske prilike relativno stabil-ne. Kada je u okruènju ko{ni-ce temperatura niska, vazduhsuv, apsolutna vla`nost je ni-ska. U ko{nici je apsolutna vla-`nost ne{to vi{a, zbog ~ega vo-dena para brzo izlazi napolje.Uz neznatno vi{u temperaturuu ko{nici, relativna vla`nost jeniska (dijagram br. 2). Razlikaizme|u gustina ugljen-dioksidai kiseonika u ko{nici i napoljuje mala. Veli~ina tog otvora po-staje mala kada se u klubetupojavi leglo. Potro{nja hraneporaste, shodno tome i pro-dukcija vodene pare i ugljen-dioksida. Poraste i potreba zakiseonikom. Skoro u isto vre-me u okruènju ko{nice tako|enastaju zna~ajne meteorolo{kepromene. Javljaju se nagle i ve-like temperaturne promene.Velika su kolebanja relativnevla`nosti izvan ko{nice, {to seodraàva na relativnu vla`nostu ko{nici (dijagram br. 3). Va-`na napomena: Prikazano sta-nje na dijagramima je bilo ta-

Od kako je napravljena savremena ko{nica, p~elari imaju problema sa zimskom ventilacijom tog p~elinjeg stani{ta


kvo u trenutku merenja. Pre iposle toga bilo je druga~ije.Stalno se menja. Dijagram br.3 ne prikazuje najnepovoljnijestanje. Realan je i ovakav pri-mer: Napolju je naglo otoplilo,temperatura vazduha je+15 °C, relativna vla`nostRv=80% (vazduh je suv apso-lutne vla`nosti 10,2 g). U ko-{nici sa debelim zidovima, ma-lim letom, slabo osun~anoj,temperatura sporo raste, kasniza spoljnom i iznosi +10 °C.Na ovoj temperaturi maksimal-na koli~ina vodene pare kojuvazduh moè primiti je 9,4 g(dijagram br. 1) i manja je odapsolutne vla`nosti ispred ko-{nice za 0,8 g. Zna~i, nema iz-laska vodene pare iz ko{nice. Unjoj je relativna vla`nost va-zduha Rv=100%, vazduh jevlaàn. U ovom slu~aju se svavodena para koju klube nepre-kidno ispu{ta kondenzuje pozidovima i ramovima ko{nice.

Stanje u ko{nici uvek zavisiod stanja u okruènju i morada ga prati bez ve}eg ka{njenja.Ako se razmena gasova izme|uko{nice i okruènja odvija pri-gu{eno, sporo, vla`nost u ko-{nici bi}e dugo ili trajno visoka,pogubna. P~ele u klubetu ne-maju adekvatnu odbranu.Utvr|eno je da p~ele vrlo do-bro zimuju, ako relativna vla-`nost oko klubeta ne prelaziRv=85%. Dugotrajna vla`nostoko klubeta Rv=97% skra}ujep~elama ìvot za jednu ~etvrti-nu.

Vra}amo se na dijagramebr. 2 i 3. Iz njih se vidi da u ko-{nici, na malim rastojanjima,razlika u relativnoj vla`nostimoè biti jako velika. O~igled-no je da je unutra{nja cirkula-cija vazduha vrlo slaba (prigu-{ena), ko{nica je pretrpana ra-movima. Iz dijagrama se tako-|e vidi da relativna vla`nost ra-ste od ventilacionog otvora (le-ta) prema zadnjoj stranici i

uglovima. To su najugroènijidelovi u ko{nici. Da bi tu poja-vu potpuno ili delimi~no elimi-nisao, p~elar treba pravilno daorganizuje prostor u ko{nici.

Na svom p~elinjaku to ra-dim na slede}i na~in: Kod pri-preme za zimu iz ko{nice va-dim sve nepotrebne ramove.Bez obzira na trenutni brojp~ela u DB ko{nicama osta-vljam 8 ramova (slobodan pro-stor je za 3+1 ili 1+1 ram). ULR ko{nicama u gornjem na-stavku ostavljam tako|e 8 ra-mova (slobodan prostor je 1+1ram), a dole 5 ramova (slobo-dan prostor je 3+2 rama). Medsa svih izva|enih ramova cen-trifugiram i preko hranilicevra}am p~elama. Prethodno sepobrinem da leglo kod svih LRko{nica bude u gornjem na-stavku. Posle meda prihranju-jem sirupom. Na kraju je svahrana na pravom mestu – iz-nad klubeta. Po pravilu, u toku

zime u ko{nici treba da ostanusamo ramovi koje zahvata klu-be. Podrazumeva se da na nji-ma mora da bude i sva potreb-na hrana (kao u dupljama sta-bala ili trmkama) i jo{ po jedanram sa dosta hrane sa obe stra-ne klubeta, {to zna~i maksimal-no 8 ramova. Ispod DB plodi-{ta stavljam prazan polunasta-vak. Sve ko{nice uklju~uju}i inukleuse imaju duboku pod-nja~u. U toku zime u ko{nici susamo ramovi sa potrebnomhranom i p~ele.

Pored obezbe|ivanja slo-bodnog prostora za dobru cir-kulaciju vazduha u ko{nici,p~elar mora da iz nje izbacimaterijale koji su bolji provod-nici toplote od referentnog dr-veta. Me|u takve spadaju i ra-zne PVC folije. Paronepropu-stljiva folija poloèna po ramo-vima iznad klubeta predstavljanajhladniju povr{inu u gornjemdelu ko{nice. Uz lo{u ventilaci-


ju i visoku relativnu vla`nost nadelovima folije, koji su izvandodira sa klubetom (kod slabihi iznad klubeta), kondenzuje sevoda. Taj kondenzat kaplje poramovima i kvari sa}e i med.

Neki p~elari tvrde da p~eletu vodu piju!?! Video sam do-sta mokrih folija, a nikada p~e-le da sa njih piju vodu. Za{to bipile ono {to su prethodno upo-trebile i izbacile, to niko ne ra-di. [ta }e im destilat? Zato samih u rano prole}e video mnogona orezanim granama vo}a, ~i-tave rojeve na prosutoj sto~nojhrani, izvoru mineralne vode,oko {tala itd. Potrebni su imminerali. Kada bi mogle da iduiz klubeta po vodu mogle bi ipo hranu, pa ne bi ugibale odgladi.

Umesto paronepropusnefolije korisno je staviti punije,mekano platno koje pokriva te-lo plodi{ta i njegovu spoljnugornju povr{inu, sa prednje izadnje strane plodi{ta, u visini3–4 cm. Tako se kod naslonaza ramove {titi tanak zid ko{ni-ce od podhla|ivanja i konden-zovanja vlage. Umesto platna,u kasnu jesen, moè se stavitihartija. Preko toga platna dola-zi drugi utopljavaju}i materijal,ili poklopna daska od lesonita,a preko nje stiropor ili novine.Nije lo{a ni dobro naleù}a po-klopna daska od drveta sa no-vinama odozgo. Na svom p~eli-njaku preko plodi{ta stavljamplatno, pa poklopnu dasku odlesonita. Na lesonitu je stiro-por od 20 mm koji nikada neskidam. Preko stiropora i hra-nilice (koju tako|e ne skidam)krajem jeseni stavljam novine.Iznad je ravan krov.

Kad je unutra{njost ko{ni-ce dobro sre|ena ostaje da seobezbedi dobra ventilacija. Ni-je mogu}e dati jedinstven pro-ra~un. Pogodnija su iskustvenare{enja. Postoji vi{e dobrih.Ventilacija kroz podnja~u je

najbolja. Podrazumeva se da ileto za izlazak i ulazak p~elamora biti otvoreno. Odavno seproizvode ko{nice sa ve}im za-mreènim otvorom na podnja-~i. Ve}ina p~elara je ve} napu-stila pogre{nu preporuku, da teotvore treba krajem zime za-tvoriti, da bi p~ele „sa~uvale“toplotu. Ve} je re~eno da p~elene tro{e med da bi zagrejalesvoje okruènje, a pogotovo neprostor ispod klubeta. Taj otvortreba da bude otvoren pre sve-ga krajem zime i u rano prole-}e. Svi primeri prezimljavanjap~elinjih dru{tava sa stalnootvorenim otvorom na podnja-~i, a znam ih mnogo, su pozitiv-ni. Kod novih podnja~a, gde jecela podnica otvorena, pogoto-vo ako nisu duboke (dubinanajmanje 10 cm) korisno je dase ispod plodi{ta podmetne je-dan ili vi{e polunastavaka ilinastavak. Tako se dobijaju ko-{nice sa ve}om zapreminom, au ko{nici toplotni efekat sli~antoplotnom efektu duga~kogkaputa.

Drugo re{enje (koristim gana p~elinjaku) je gornje i donjeleto. Gornje okruglo leto pre~-nika 25 mm na sredini prednjestrane je uvek otvoreno. Regu-lator donjeg leta je u poloàjuprole}nog razvoja (otvor150×15 mm). Preko njega je li-meni {titnik protiv mi{eva. Na{titniku je dvostruki red vrlogustih okruglih rupa pre~nika7,5 mm. Po~etkom marta ski-dam {titnik. Duboka podnja~anije hermeti~ki zatvorena, pa i

ona doprinosi solidnoj ventila-ciji.

P~elari koji imaju klasi~nupodnja~u, a na plodi{tu nemajui ne èle da otvore gornje leto,moraju u drugoj polovini no-vembra, kada prestane naletosa, tu|ih p~ela i muva, da pot-puno otvore donje leto (dimen-zija 450/375×20 mm). Prekotog otvora treba da stave lime-ni {titnik sa trostrukim redomgustih okruglih otvora pre~nika7–8 mm.

Postoje i druga dobra re{e-nja. Generalna smernica zasvakog p~elara i p~elinjak nakonkretnoj lokaciji moè daglasi: P~elar treba da pove}avaotvor (otvore) za ventilacijusve dok u ko{nici prime}ujevlagu.

Na kraju, p~elar treba dana najbolji na~in re{i i spoljniuslov za dobru ventilaciju ko-{nice. Treba da izabere dobrulokaciju za p~elinjak. Imaju}i uvidu sve re~eno o problemuvlage, p~elar mora za stacio-narni p~elinjak ili zimovnik daodabere lokaciju sa {to manjemagle, sa {to niòm prose~nomrelativnom vla`no{}u, osun~a-nu, oceditu i dobro provetrenu.Treba izbegavati lokacije saekstremno jakim udarima ve-tra. P~elar uvek mora da ima uvidu funkcionalnu zavisnost iz-me|u veli~ine ventilacionogotvora i lokacije p~elinjaka. [toje p~elinjak manje provetren,vi{e vlaàn, maglovit, to otvor(otvori) za ventilaciju mora dabude ve}i!

Dobre zalihe meda za dobro zimovanje


Nekada sam bio pristalica dvomati~nog si-stema p~elarenja. Ali, zbog godina starosti i ve-}eg fizi~kog naprezanja u ovom sistemu rada sap~elama, a i neznatno ve}ih prinosa u odnosu najednomati~no dru{tvo, postavio sam sebi pita-nje: „Kako dalje?“. Koju tehniku p~elarenja pri-meniti sa jednom maticom u dru{tvu i kako naj-efikasnije sa sna`nim zajednicama koristiti in-tenzivne pa{e, a rojenje dràti pod kontrolom?

Metoda spre~avanja rojenja koja vodi sla-bljenju p~elinje zajednice za mene nije prihva-tljiva. Odgovara nam onaj na~in koji ~uva celovi-tu snagu zajednice sa nesmanjenim poletom zarad i sakupljanje. Samo od takve ko{nice moè-mo o~ekivati i najve}e prinose.

Danas se jo{ uvek vode rasprave o tome ko-ji na~in je najprihvatljiviji, odnosno koji omogu-}uje ostvarenje najve}ih efekata. Svi ti na~inip~elarenja prilago|avani su za odre|ene uslovesredine u kojoj su mogli dati najve}e rezultate.Tako i nisu mogli biti unificirani.

P~elar koji je re{io na odgovaraju}i na~inproblem rojenja na svom p~elinjaku, drì celo-kupnu situaciju u svojim rukama, jer je kontrolarojenja jedan od glavnih uslova dobre organiza-cije dru{tva. Zbog toga je neophodno u toku pa-{e obezbediti dovoljno prostora za unos i sme-{taj nektara kako ga p~ele ne bi smestile u plodi-{te, usled ~ega bi do{lo do blokade matice u po-

laganju jaja. Drugim re~ima, treba prona}i re{e-nje za neometanu aktivnost matice.

Razmi{ljaju}i o svemu ovome, a koriste}ishvatanja i iskustvo nekih savremenih p~elara,do{ao sam na ideju da razradim sistem, bolje re-}i da pobolj{am neke postupke u tehnici p~ela-renja jednomati~nim dru{tvom.

Verujem da }e objavljivanje i primena ovemetode koju }u prikazati u daljem izlaganju, bi-ti novi podsticaj za dalje unapre|enje u smerunajpouzdanijeg puta podizanja nivoa na{eg p~e-larstva. Pre izlaganja, evo jo{ nekoliko napome-na.

P~elarim sa LR ko{nicom, za plodi{te kori-stim dva standardna nastavka i potreban brojmedi{nih nastavaka visine 17 cm (Fararovi na-stavci). Sve su podnja~e sa mreòm i ulo{kom odgrafi~kog lima. Tako|e, svaki krov ima s donjestrane pri~vr{}enu tablu stiropora debljine 2 cmkoji p~elinje dru{tvo leti {titi od sun~eve pripe-ke, dok tokom ranog prole}a, kada leglo krene,pomaè ~uvanju stvorene toplote unutar ko{ni-ce.

U kraju gde stacionarno p~elarim (desnaobala reke Save i obronci planine Motajice)imam tri pa{e (bagrem, amorfa i cigansko per-je), koje se preklapaju. Medobranje u normal-nim klimatskim uslovima na ove tri pa{e traje od10. maja pa do kraja juna. Zbog toga, tehniku

ODR@AODR@AVVANJE RANJE RADNOGADNOGRRAASPOLSPOLO@ENJO@ENJA A

TOKTOKOM OM INTENZIVNIH PINTENZIVNIH PA[A A[A

I KI KONTROLONTROLA ROJENJA ROJENJA A U JEDNOMAU JEDNOMATI^NOMTI^NOM

DRU[TVUDRU[TVUêdo \. Kr~mar ul. Savska br. 2278420 Srbac, Republika Srpska (051) 840-423


koju primenjujem, usmeravam za ovaj periodmedobranja, nastoje}i da mi p~elinja dru{tva bu-du maksimalno razvijena i da svo ovo vremeimaju puno radno raspoloènje, a da ne dobijurojidbeni nagon. Zato razrojavanje i uzgoj mati-ca obavljam krajem ovog pa{nog perioda, odno-sno krajem juna, a da u pomenutom periodu nenaru{avam kontinuitet i kvantitet legla.

Ovom prilikom ne}u govoriti o tome kakop~elinja dru{tva maksimalno razviti i pripremitiza glavnu bagremovu pa{u, jer je u ~asopisu P~e-lar o tome u vi{e navrata detaljno pisano. Po~e-}u od zavr{etka vo}no-vrbove pa{e kada su p~e-linje zajednice ve} razvijene i postoji mogu}nostda pre bagrema odu na rojenje.

Stanje oko 25. aprila – nakon vo}ne pa{e

U toku vo}ne pa{e dru{tvo razviti u dva na-stavka sa najmanje 10 okvira legla. Ako nema le-gla na 10 okvira, dodati potreban okvir legla sap~elama iz pomo}nih zajednica ili nukleusa.

Prona}i maticu i sa dva okvira mladog leglapreneti je u gornji nastavak, ostali prostor u tomnastavku popuniti praznim izgra|enim sa}em isatnim osnovama. U donjem plodi{nom nastav-ku ostaje svo ostalo leglo i med.

Alternativa: Da ne bih traìo maticu, radimslede}e. U jednom od plodi{nih nastavaka po-stavim dva okvira sa mladim leglom, a ostali pro-stor popunim sa praznim izgra|enim sa}em.Ovaj nastavak ide gore, ispod je drugi plodi{ninastavak sa leglom i medom. U ovakvom raspo-redu okvira vrlo brzo }e p~ele zajedno sa mati-

com zaposesti gornji na-stavak. Kad se to dogodi,ova dva plodi{na nastav-ka razdvajam mati~nomre{etkom. Takvo stanjezadràvam narednih5–6 dana da p~ele u do-njem plodi{tu imaju bli-ski kontakt sa svojommaticom i da mlado le-glo prestari za odgoj pri-silnih mati~njaka. Tadana prvi nastavak u komeje zrelo leglo dodajemjedan medi{ni poluna-stavak, pa mati~nu re{et-ku (MR) i na kraju plo-di{ni nastavak u kome jematica (slika 1). Leto namati~noj re{etki zatva-ram. Takvo usmeravanje

rada p~ela u jakoj p~elinjoj zajednici aktivira svep~ele i drì ih maksimalno u radnom raspoloè-nju.

Stanje oko 10. maja – po~etak bagremove pa{e

Kada po~ne unos nektara sa bagrema, vadimMR, a umesto nje postavim Snelgrovu dasku(SD) sa otvorenim letom napred. Postavim jo{jedan medi{ni polunastavak (slika 2) (mogu se umedi{te stresti p~elesa dva okvira mladoglegla).

P~ele koje od ma-tice odlaze na pa{ukroz leto na Snelgro-voj dasci, ne}e se vi{evra}ati u gornje plodi-{te kod matice, ve} }eulaziti na donje letogde su i navikle, ali domatice nemaju pristu-pa jer ih odvaja pre-grada. Tako }e ove iz-letnice u donjem me-di{nom delu ko{nicepoja~ati sabirnu sna-gu dru{tva na bagre-mu.

P~ele }e preko za-mreène Snelgrovedaske ose}ati maticuu gornjem nastavku inormalno raditi.

Ovim postupkomsputavamo rojidbeninagon, jer kod matice u gornjem plodi{nom na-stavku ostaju samo mlade p~ele. Ovakav raspo-red nastavaka u ko{nici ostaje do vrcanja bagre-movog meda.

Stanje oko 1. juna – posle vrcanja bagrema

U ovo vreme med od bagrema je zreo i tre-ba ga izvrcati. Sada gornji plodi{ni nastavak samaticom spu{tam na donji plodi{ni nastavak iodvajam ih mati~nom re{etkom. Gore podièmmedi{ne polunastavke, a ispod njih postavljambeàlicu. Medi{ne polunastavke podièm pomo-}u ru~ne dizalice i sve poslove obavim za tri mi-nuta po jednom dru{tvu.

Za vreme vrcanja meda p~ele se nalaze u dvaplodi{na nastavka. Zato ovo vrcanje treba obavi-ti brzo i odmah vratiti medi{ne polunastavke,koje po vrcanju meda postavljam u prvobitni po-

1 2


loàj. Dakle, matica ostaje u gornjem plodi{nomnastavku.

Sada je vreme da se matica prenese u donjeplodi{te. P~elarima je poznato da p~ele neradodeponuju med ispod legla i skoro uvek po pri-rodnom instinktu med skladi{te iznad legla.Osim toga, potrebno je ukloniti pregradnu da-sku, a umesto nje postaviti mati~nu re{etku i ta-ko omogu}iti p~elama nesmetano komunicira-

nje sa maticom da biosetile pove}ano prisu-stvo feromona matice ilegla.

Da bi lak{e prona{limaticu, moèmo seosloboditi p~ela radilicapreko Snelgrove daskena slede}i na~in. Zatva-ram leto na prednjojgornjoj strani Snelgrovedaske, a otvaram leto sdonje strane Snelgrovedaske i tako usmeravamp~ele izletnice u medi-{te. Istovremeno, otva-ram leto na zadnjojstrani Snelgrove daske itako omogu}avam p~e-lama da mogu izlaziti izgornjeg plodi{nog na-stavka, ali }e po povrat-ku sa pa{e ulaziti nagornje novootvorenoleto gde su se i navikle,

ali ovoga puta ja sam ih usmerio u medi{te.Oduzimanjem izletnica od matice, spre-

~avam pojavu rojidbenog nagona, a i lak{e sepronalazi matica.

U ovo vreme cveta amorfa, pa nove p~ele iz-letnice poja~avaju sabirnu snagu dru{tva na no-voj pa{i. Ovakvo stanje ne treba da traje duè odmaksimalno 7 do 8 dana, da se nove p~ele izlet-nice iz gornjeg plodi{nog nastavka ne bi navikleda ulaze na zadnje leto.

Prona|enu maticu sa dva okvira mladog le-gla spu{tam u donji plodi{ni nastavak na podnja-~i, a ostali prostor u tom nastavku popunjavamsatnim osnovama i praznim izgra|enim sa}em.

Iznad ovog plodi{ta ide mati~na re{etka, a nanju medi{ni polunastavci i na vrhu ostaje drugiplodi{ni nastavak sa preostalim leglom, bezSnelgrove daske (slika 3). Otvaram leto na ma-ti~noj re{etki. Nakon 5 do 6 dana pregledamokvire sa leglom u gornjem nastavku i pokidameventualno povu~ene prisilne mati~njake.

Krajem juna, na samom kraju glavnih pa{a,moè se po potrebi preve{ati 4 do 5 okvira zre-log legla u gornji plodi{ni nastavak. Umesto ovihoduzetih okvira staviti satne osnove.

Ovom intervencijom odràvam i dalje punoradno raspoloènje p~elinje zajednice, a sputavase prirodno rojenje.

Ako na p~elinjaku ima lo{ih i starih matica,nakon preve{avanjazrelog legla moèmoispod gornjeg na-stavka ubaciti Snel-grovu dasku. Nakon24 ~asa izme|u okvi-ra sa leglom usaditizreo mati~njak. Jaove mati~njake uzga-jam planski za ovajtermin razrojavanjapomo}u Jenterovogaparata.

Kada se mladamatica oplodi i za-legne 4–5 okvirazrelog legla, vadimSnelgrovu dasku, aumesto nje postavimmati~nu re{etku. Na-kon 7–8 dana spu-{tam gornji nastavaksa mladom maticomna donje plodi{te u kome je stara matica.Ove radnje obavljam u prvoj polovini avgu-sta i tako spajam dva dru{tva (slika 4).

Jedno vreme obe }e matice polagati jaja, akad mlada i stara matica do|u u kontakt, pozna-to je, u oko 95% slu~ajeva pobe|uje mlada, od-nosno bolja matica. Tako sam na vrlo jednosta-van na~in izvr{io zamenu matica.

Formiranjem rojeva pomo}u zatvorenog le-gla iz osnovnih p~elinjih dru{tava u znatnoj me-ri se smanjuje zaraènost varoom u osnovnimp~elinjim zajednicama. Jednim tretiranjem no-voformiranih zajednica nekim od poznatih pre-parata protiv varoe u pravo vreme kada se p~eleizlegu iz dodatog zatvorenog legla, a pre nego{to p~ele zatvore leglo od mlade matice, uvelikoo~istimo p~ele od varoe u novim rojevima.

Spajanjem novoformiranog roja i osnovnezajednice u avgustu, p~elinje dru{tvo ulazi u zi-mu znatno ja~e i sa vi{e meda i perge.

U ovom poloàju dru{tvo ostaje sve do pri-preme za uzimljavanje, kada skidam medi{nepolunastavke, a p~ele uzimljavam na dva plodi-{na nastavka LR ko{nice.

3

4


Da bi se dobile kvalitetne matice, veoma jeva`no da poti~u od selekcionisanog materijala,odnosno da su genetski predisponirane za ve}uproduktivnost u odnosu na one koje nisu selek-cionisane.

Sem porekla, od osobitog zna~aja su usloviodgajanja mati~njaka kao i uslovi u kojima }e sematica spariti i po~eti sa regularnim polaganjemjaja.

Da bi se utvrdio uticaj veli~ine oplodnjakana sparivanje i prono{enje matica, jo{ pre pe-tnaest godina u Kardifu (Cardiff) u Engleskoj,Hassan L. A. M. (1990) je u okviru svoje magi-starske teze postavio ogled sa tri razli~ite vrsteoplodnjaka: 1) normalni nukleusi sa ~etiri bri-tanska standardna okvira (unutra{nja zapreminanukleusa 16 500 cm3, {to iznosi 39,2% zapremi-ne LR tela), 2) bejbi oplodnjaci (Kirchain odpolisterina, unutra{nja zapremina nukleusa2 640 cm3, {to iznosi 6,3% zapremine LR tela) i3) mikrooplodnjaci (Atkinson mikro nukleusi,

unutra{nja zapremina nu-kleusa 224 cm3, {to iznosi

0,5% zapremine LRtela). Maticama ko-

je su dodate u svetri vrste oplod-

njaka izmerenaje {irina glave

na osnovu~ega je utvr-

|ena nji-hova sli~-nost upog ledu

veli~ine. M e r e -

njem sred-njih tempe-

ratura unu-tar oplodnja-

ka utvr|eno je

da su iste iznosile 32,65 °C, 32,12 °C i 29,09 °Cza oplodnjake pod 1, 2 i 3. Na|eno je da postojinegativna korelacija izme|u potrebne duìnevremena da bi do{lo do sparivanja i prono{enjamatica. Srednje vrednosti vremena da bi do{lodo sparivanja matica iznosile su 8,67, 9,33 i 11,00dana u oplodnjacima pod 1, 2 i 3. Odgovaraju}esrednje vrednosti perioda do prono{enja bile su3,24, 4,06 i 6,79 dana.

Zapremine spermateka kod 1 i 2 su bile sli~-ne i relativno ve}e nego kada su bili u pitanjumikronukleusi. Srednji broj spermatozoida uspermatekama sparenih matica kod oplodnjaka1, 2 i 3 bio je 4,90, 3,98 i 2,86 miliona.

Na kraju je zaklju~eno da je uspeh spariva-nja i prono{enja bio najbolji u jakim oplodnjaci-

ma sa

normal-nim okvi-rima, a naj-gori u mi-krooplodnjacima. Sparivanje uKirchain oplodnjacima se moèsmatrati zadovoljavaju}im.

Ako spojimo period od izvo|enja preko spa-rivanja i prono{enja matica, vide}emo da kadasu u pitanju oplodnjaci sa normalnim okvirima,isti iznosi oko 12 dana, dok je to kod mikronu-kleusa skoro 18 dana. Zna~i, maticama u mini

UTICAJ VELIÎNEUTICAJ VELIÎNEOPLOPLODNJODNJAKA AKA

NA SPNA SPARIVARIVANJEANJE I I PRONO[ENJEPRONO[ENJE MAMATICATICAProf. dr Jovan Kulin~evi}

Beograd

Izgled dvoramnog LR oplodnjaka

Izgled Kirchainoplodnjaka


oplodnjacima trebalo je 50% vi{e vremena zasparivanje i prono{enje. Jo{ vi{e se to odnosi nakoli~inu sperme u spermateci.

O~igledno je da je u pitanju ~ista zabluda dase sa {akom p~ela moè obezbediti kvalitetnosparivanje i pravovremeno prono{enje matica.Istina, sparivanje matica u mikro i sli~nimoplodnjacima moè izgledati jeftinije, ali kada seuzme u obzir nestabilnost i duìna trajanja ta-kvog oplodnjaka, te{ko da ta metoda ima bilokakvog opravdanja.

Kada se radi o bejbi oplodnjacima gde ima-mo vi{e prostora sa vi{e p~ela, legla i hrane, kaosrednje re{enje ne{to su prihvatljiviji, ali u sva-kom slu~aju rezultati su nepovoljniji nego kadase radi sa normalnimokvirima, kakvi se odpo~etka osamdesetihgodina koriste na spari-vali{tima Apicentrai kod kooperanata.

Ova vrsta nukle-usa koji se sastoji odnormalnog LR na-stavka podeljenog natri ili ~etiri dela omo-gu}ava nam da podnormalnim uslovimasparivanja 97% maticapronese i dosta ih ima ilarvice do ~etrnaestogdana kada su spremneza otpremu p~elarima,dok je u Nema~koj gde sudugo kori{}eni mikronu-

kleusi taj dvadesetogodi{njiprosek bio tek ne{to preko

60%. Uzimaju}i sve ovo u

obzir, da bi se odgajile vi-sokokvalitetne matice

koje }e obezbeditimaksimum u p~elar-

skoj proizvodnji,neophodno je uprocesu odgajanjapruìti najboljetehnolo{ke uslove.

Naravno, to podra-zumeva i superioran

genetski materijal. Prire|eno na osnovu napisa

u Apicultural Abstracts, Vol 43, 4, 1321/1991.

Unutra{njostKirchain oplodnjaka

Ram legla iz troramnog LR oplodnjaka

I u najobuhvatnijim p~elar-skim knjigama poletaljka seopisuje u dve ili tri re~enice. Onjenoj funkciji se pi{e jo{ ma-nje, kao da je re~ o aksiomukoji je sam po sebi jasan. Da lije to zaista tako? Da li je nekood vas u prirodi video poletalj-ku?

I najiskusniji p~elar }e vamre}i da ona sluì za poletanje isletanje p~ela. Zna~i, neka vr-sta aerodroma za p~ele i ni{tavi{e. Kao da helikopteru trebaaerodrom?

Zar nije ~udno da p~ele zamilione godina evolucije nisuuspele sebi napraviti poletalj-

ku, kakvu im je ~ovek napravioza tren? Pa se jo{ ~udio za{to jedo sada nisu imale!

Kada u apitehnici èlite ne-{to da uradite, prvo sebi posta-vite pitanje da li je to u skladusa prirodom? Ako je odgovornegativan, bolje da odustanete.Da vidimo {ta nam je to pole-

SVETSKSVETSKOO ÛDOÛDOZVZVANOANO POLETPOLETALJKAALJKASadik âmdì}ul. Hamdije Seli}a br. 30, Kladanj, BiH, +387 35 620-070, +387 35 621-302


taljka donela. Zbog poletaljkepodnja~a truli tri puta brè, aona je najskuplji deo ko{nice.Posebno je skupa duboka mre-àsta podnja~a.

Izaziva poreme}aje mikroklime u ko{nici preko kapi ki{ekoje se rasprskavaju i snegakoji se mrzne i topi na njoj.

P~ele iznose mrtve p~ele napoletaljku, pa ona postaje hra-nili{te i mamac za razne ìvoti-nje, koje ~esto po~nu da uni-{tavaju i ìve p~ele.

Poletaljka smeta i ~esto selomi pri utovaru, transportu iistovaru ko{nica.

Poletaljka je pomo}na plat-forma za prodiranje neprijate-lja p~ela u ko{nicu.

Poseban je problem produ-èna poletaljka sa kosom {iro-kom daskom koja poletaljkuspaja sa zemljom. Zar to nijeponiènje za p~elu? Kao da je

p~ela pu` ili nespretni gmiza-vac, a ne odli~an leta~. Takvo„pomagalo“ omogu}ava povra-tak obolelih p~ela i p~ela inva-lida u ko{nicu {to rezultira po-ve}anim utro{kom rada ~ista~i-ca i straàrica i pove}anim rizi-kom od infekcije uzro~nicimabolesti i parazitima. Jer, p~eli-nja zajednica opstaje na gvo-zdenom principu: Radi dok ì-vi{, ìvi dok radi{. Milosti ne-ma. Dopu{taju}i da slabi pro-padnu, priroda opstaje i una-pre|uje se.

Iz ovih i drugih razloga,konstruisao sam mreàstu pod-nja~u sa druga~ijom poletalj-kom. Na prednjoj strani strani-ce podnja~e use~ena je pole-taljka duìne 250 mm i {irine24 mm. Usek je ura|en poduglom od 22,5° prema spolja idole, tako da je visina spoljnogotvora leta/poletaljke 35 mm.Po{to je debljina zida mojihko{nica 35 mm, sa unutra{njestrane je prikovana da{~ica de-bljine 13 mm na kojoj je duìnaotvora leta 200 mm, a visina8 mm. Tako je poletaljka sme-{tena u prednjem zidu podnja-~e, sli~no kao u prirodnim sta-ni{tima p~ela. Ovakva poletalj-ka se moè uraditi i kod ko{ni-ca sa standardnom debljinom

zida ko{nice, samo se tada saunutra{nje strane leta moèprikovati recimo profilisani limistog otvora (duìna otvora leta200 mm, a visina 8 mm) ume-sto da{~ice koju ja primenju-jem.

P~elama je lak{e sletanjena poletaljku pod navedenimuglom. Odbrana ko{nice jeolak{ana. Olak{ano je i ~i{}e-nje podnja~e, jer kada p~ele iz-nesu sme}e, ono se po inercijiobi~no svalja niz poletaljku.Isto se de{ava sa retkim kapi-ma ki{e (ili pahuljicama snega)koje padnu na ovakvu poletalj-ku. Ovakva poletaljka zato ma-nje truli i ne moè biti zavejanasnegom.

Zato vam je svima najtopli-je preporu~ujem. Izraditenekoliko komada, probajte,uporedite sa starom, pa javiteutiske na{em P~elaru!


U glavnoj pa{i proizvo|a~i te~nog meda neidu na proizvodnju voska, jer bi u suprotnomprinos meda bio manji. Me|utim, proizvo|a~imeda u sa}u, da bi ostvarili svoj cilj moraju daidu na oba proizvoda istovremeno. Ovo se posti-è simuliranjem rojenja gde se koristi energijaroja. Sli~nu ideju za proizvodnju i te~nog medadao je prof. dr Slobodan Miloradovi} u april-skom P~elaru za 2004.

Koriste}i dotada{nja nau~na sa-znanja, principe nove tehnike

proizvodnje meda usa}u postavio

je

p~elar Ge-orge S. Demuth, iobjavio ih 1919. godine uFarmerskom biltenu br. 1039.Po njemu, 6–8 nedelja pre glavne pa-{e dru{tva treba maksimalno razvijati, a zatimpred pa{u plodi{te smanjiti sa dva na jedno LRtelo. U njega koncentri{e p~ele i leglo, i prekidakontinuitet zaleganja odstranjuju}i maticu zaperiod od 10–15 dana. Ovaj prekid zaleganja J.Hogg je kasnije smatrao su{tinskim i nazvao gamagi~ni kur{um. Posle ovoga, dodavanjem mla-

de matice, dru{tvo }e poletno raditi kao novi roji ne}e se rojiti te sezone.

Na osnovu ovih principa, simuliranjem sta-nja u jednoj ve} izrojenoj ko{nici bez gubitkap~ela, danas u Americi postoje dva metoda pro-izvodnje meda u sa}u, koji nose imena po svojimautorima (E. E. Killion i J. A. Hogg).

Kilionov metod Kilion i sinovi su u Americi najpoznatiji pro-

izvo|a~i meda u sa}u sa tradicijom dugom oko90 godina. @ive u dràvi Ilinois i p~elare sa 1 000dru{tava. Njihov metod je opisan u knjizi „Medu sa}u“, a izvode ga za to prilago|enom opre-mom.

U prole}e, nekoliko nedelja pre glavnepa{e (kada se ustale vremenske

prilike) svakih sedamdana vr{e zame-

nu mesta

plodi-{nih tela. Saovim se postiè brìrazvoj i ravnomeran raspo-red legla u oba tela, a ovo je i me-

PROIZVPROIZVODNJODNJAAMEDMEDAA UU SA]USA]U

SIMULIRSIMULIRANJEMANJEMROJENJROJENJAA

Mrkailo \ura|ul. Maksima Gorkog br. 2/15

18000 Ni{+381 18 49-331


ra protiv rojenja u tom periodu. Na12 dana pre glavne pa{e, simuliraju rojenje.

Radovi p~elara prikazani su u tabeli, kojusam napravio na osnovu podataka iz Kilionoveknjige.

Koncentraciju p~ela i legla u na~elu vr{i u te-lu koje se zateklo gore i nad njim }e se (na rodi-teljskoj podnja~i) proizvoditi med u sa}u. Telokoje se zateklo dole sa ostatkom legla i ne{top~ela, postavlja se na posebno mesto u p~elinja-ku i od legla tri dru{tva pravi novo dru{tvo za vr-cani med.

Ukoliko gradnja mati~njaka nije po~eta uzprisustvo matice, p~ele ih obavezno grade pouni{tavanju iste.

U toku narednih 12 dana p~elar 4 puta otva-ra ko{nicu. Pri svakom pregledu ru{i zapo~etemati~njake.

Dvanaestog dana skoro svo leglo je poklo-pljeno i tada dodaje novu maticu. Kada ona po~-ne da leè, oìvljava aktivnost dru{tva. Ovu ak-tivnost Kilion opisuje: „Kada matica po~ne da le-è, p~ele joj prave prostor prenose}i med iz }elijaplodi{ta u medi{te. Stvaranjem prostora za zalega-nje mladoj matici, rad u medi{tu prakti~no EKS-PLODIRA“.

Kilionovi koriste opremu koja je pode{enatako da omogu}ava dobru ventilaciju, kako bisekcije meda u sa}u bile potpuno kompletirane.Koriste duboku (Milerovu) podnja~u, ~ija jeunutra{nja dubina 5,6 cm. Ona leti obezbe|ujeventilaciju, a zimi uti~e na to da ne do|e do bu-|anja sa}a. Plodi{ta su dimenzija desetoramnihLR tela, ali u njima drè samo po 9 ramova i sasvake strane po jednu pregradnu dasku koju na-zivaju prate}om daskom (sli~no kao {to radi Bra-nislav Karleu{a, p~elar iz Beograda – napomenaurednika). Nastavci sa sekcijama su iste duìne,ali je {irina manja za oko 6 cm, jer sadrè 7 sek-cija i dve prate}e daske. P~ele iz medi{ta prete-ruju koriste}i beàlicu, a za vreme velikih vru}i-na, dru{tvima koja nisu u hladu dodaju nastavak(ne{to kao na{ zbeg) sa nekoliko malih zamreè-nih otvora.

Na kraju sezone medi{ta se skidaju, vra}aoduzeto plodi{no telo i u tom poloàju dru{tvaostaju preko zime.

Dani Prisustvo matice Radovi p~elara Stavlja

medi{taDatumi po

Kilionu

0. danSimulira

rojenje uz prisustvo matice

(traje 4 dana)

– Smanjuje plodi{te sa 2 na 1 LR telo,gde koncentri{e p~ele, leglo i maticu– Ako na|e mati~njake, uni{tava ih

stavlja 1.medi{te 4. jun

4. dan – Uni{tava staru maticu (uklanja)– Uni{tava na|ene mati~njake – 8. jun

Simulira rojenje bezprisustva matice

(traje 8 dana)

8. dan – Uni{tava na|ene mati~njake stavlja 2.medi{te 12. jun

12. dan – Uni{tava na|ene mati~njake– Dodaje mladu maticu (mati~njak) – 16. jun


Siguran sam da }ete te{ko poverovati u ono{to }ete pro~itati u ovom tekstu, ali je zaista isti-na da med moè pomo}i osobama sa prekomer-nom telesnom teìnom da zdravstveno bezbed-no mr{ave. âk bih rekao da je nas p~elare ko-na~no sunce ogrejalo! Ako ne budemo umeli daiskoristimo ovo novo otkri}e kako bi prodali svojmed, mislim da nam zakonom treba zabranitigajenje p~ela. Jer, posle ovakvih saznanja, svaodgovornost je isklju~ivo na nama i na{oj snala-`ljivosti u obave{tavanju {ire javnosti.

Svi dosada{nji napori nauke da napravi pre-parat koji }e omogu}iti da gojazni mr{ave nazdravstveno ispravan na~in nisu urodili plodom.Liposukcija kao sve popularnija hirur{ka meto-da je tako|e pokazala svoje nedostatke. Pacijen-ti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su sklo-niji da povrate kilograme ukoliko se ne pridrà-vaju adekvatnog reìma ishrane i ~etiri putaskloniji da povrate kilograme bez redovnih fizi~-kih aktivnosti, tvrdi dr Rod Rohrich u studiji ob-javljenoj u oficijelnom ~asopisu Ameri~kogudruènja plasti~nih hirurga za decembar 2004.

Po~etkom pro{le godine, nekoliko afirmativ-nih napisa u britanskoj {tampi, izazvalo je bu-kvalno pra`njenje rafova sa medom u prodavni-

cama, naro~ito u [kotskoj. Naime, otuda je po-tekla pri~a da se prekomerna telesna teìna mo-è lako savladati jednostavnim postupkom: kon-zumiranjem p~elinjeg meda neposredno predspavanje!

Kona~no, u januaru 2006. autori ovakvogkoncepta (Mike McInnes, Stuart McInnes) ob-javili su i knjigu sa detaljnim obja{njenjem celeideje pod nazivom Hibernacijska dijeta (The Hi-bernation Diet). Uz pravilan marketin{ki pri-stup ovaj koncept za mr{avljenje trebalo bi da salica Zemlje ukloni sve zalihe meda!

Sigurno se pitate kako je ovo mogu}e kadaje op{te poznato da je med visokoenergetskahrana. To je ta~no. Ali je i tzv. eurokrem visoko-energetska hrana, pa niko od njega nije smr{ao.Razlika je prosta: med je PRIRODAN proiz-vod, a priroda je svakoj bolesti na{la i leka. Pita-nje je samo da li ga je ~ovek prepoznao na pravina~in.

Autori dijete su dugo radili na optimizacijisportske ishrane. Njihova istraìvanja i iskustvasu rezultovala preporukom sportistima da prespavanja uzimaju med, kako bi oporavak njiho-vog organizma od prevelikog fizi~kog naporaprotekao na najbolji na~in. Odziv sportista je bio

MMMMEEEEDDDD TTTTOOOOPPPPIIIISSSSUUUUVVVVIIII[[[[NNNNEEEE KKKKIIIILLLLOOOOGGGGRRRRAAAAMMMMEEEE!!!!

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 1218210 @itkovac +381 18 846-734, +381 63 860-8510 [email protected]


KOLIÎNA FRUKTOZE U MEDU RAZLIÎTOG POREKLABotani~ko poreklo meda Nau~ni naziv Glukoza (%) Fruktoza (%)

Volovski jezik Anchusa officinalis 37,50 47,25Cigansko perje Asclepias syriaca 33,40 48,10

Repica Brassica napus 35,20 36,96Vres Calluna vulgaris 33,70 37,74

Pitomi kesten Castanea sativa 32,40 42,44Lisi~ji rep Echium vulgaris 31,20 37,13No}urak Epilobium angustifolium 28,80 39,74Heljda Fagopyrum esculentum 33,40 33,06

Suncokret Helianthus annuus 34,70 34,70Zvezdan Lotus corniculatus 42,90 51,91Lucerka Medicago sativa 32,60 36,18

Beli kokotac Melilotus alba 33,70 36,39Esparzeta Onobrychis viciaefolia 41,80 50,16Facelija Phacelia tanacetifolia 35,00 49,70

Beli bagrem Robinia pseudacacia 29,00 41,18Malina Rubus idaeus 32,90 34,87

@alfija, kadulja Salvia officinalis 34,40 40,24Izrodica, {vedska detelina Trifolium hybridum 31,00 38,13

Crvena detelina Trifolium pratense 49,00 49,98Bela detelina Trifolium repens 30,10 40,03

fantasti~an, jer su primetili od-li~ne rezultate (pove}ana izdr-`ljivost). Od poznatih sportistaovu dijetu upra`njavaju bicikli-sta Chris Hoy koji je u Atiniosvojio zlatnu medalju i bokser{ampion Alex Arthur.

Kao i sva savr{ena i genijal-na re{enja velikih problema, iobja{njenje za ovaj efekat jejednostavno. Med sadrì visokprocenat fruktoze. Odnos glu-koze i fruktoze u medu je otpri-like 1:1. Sli~an odnos je i u vo-}u, ali ga vo}e sadrì u znatnomanjim koli~inama. Zato jemed pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumi-ranjem veoma male koli~ine meda, svega neko-liko ka{i~ica ili jedna puna supena ka{ika predspavanje. Kada ~ovek unese veliku koli~inufruktoze, ona odlazi u jetru a ne u mi{i}e, i tamose kroz jedan duì proces pretvara u glukozu.Samo jetra ima enzimski sistem koji moè da ob-radi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u gli-kogen. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide usistemsku cirkulaciju. Iz glikogena se moè stvo-riti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo {e}era(glukoze) u krvi padne. Ali, ovo nije cela pri~a ofruktozi. Daleko od toga. Fruktoza aktivira en-zim u jetri koji joj omogu}ava da usvoji mnogovi{e glukoze nego {to joj treba. Ovaj neverova-tan trik, pomo}u koga fruktoza ulazi u jetru iotvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali

fruktozni paradoks. Taj ulaz ve-}ih koli~ina glukoze u jetruspre~ava nagli skok nivoa glu-koze u krvi. Drugim re~ima,fruktoza prakti~no svojim na~i-nom delovanja uti~e na smanje-nje nivoa glukoze u krvi i moèse nazvati njegovim regulato-rom. Mali broj ljudi danas mo-è da poveruje u to da med do-vodi do smanjenja nivoa gluko-ze u krvi, a ne do njenog pove-}anja, ali treba im re}i da je tonedavno i dokazano, madastru~na medicinska javnost una{oj zemlji sa tim jo{ uvek nije

upoznata (Noori S. Al-Waili, Dubai SpecializedMedical Center and Medical Research Labora-tories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1,april 2004). Po njemu, kod bolesnika sa {e}er-nom bole{}u, unos meda izaziva ve}i rast gluko-ze u plazmi nakon 30 minuta nego {to je to slu-~aj kod unosa belog {e}era (saharoze), ali nakon60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio ve}i kod sa-haroze nego kod meda! Uz to, med izaziva ve}iporast insulina u krvi nego {to to ~ini saharoza,kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta.Razmislimo o tome sa aspekta ~injenice da pro-se~ni Amerikanac godi{nje pojede oko 75 kg be-log {e}era! Redovno konzumiranje meda tokom15 dana sniàva holesterol za 7%, lipoproteineniske gustine (LDL) za 1%, C reaktivni proteinza 7%, homocistein za 6%, nivo glukoze u pla-


zmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustine(HDL) pove}ava za 2%.

Unos fruktoze hranom iz prirode (med, vo-}e, povr}e) pored stabilizacije nivoa krvne glu-koze, obezbe|uje pomenutim mehanizmimakontinuirani i optimalni dotok glukoze do mo-zga tokom celog dana, naro~ito tokom no}i. Mo-zak je organ koji tro{i veliku koli~inu glukoze idrugih materija za svoj rad. Ljudi su i subjektiv-no primetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji na-kon napornog umnog, nego fizi~kog rada, i to jezaista tako. I pri mirovanju }elije mozga tro{e 20puta vi{e energije nego bilo koje druge }elije uorganizmu. Oko 65% plasirane glukoze jetra ot-pu{ta na zahtev mozga. Ako glukoza nije do-stupna, }elije mozga umiru za nekoliko minuta.Kad mu je ve} toliko potrebna glukoza, za{tonema sopstveno skladi{te energije? Jednostavnozato {to skladi{tenje glukoze zahteva mnogoprostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema.Svima nam je poznato koliko je te{ko da i ovoli-ka glava pro|e kroz poro|ajne kanale. Da po-stoji skladi{te za glukozu, glava bi bila ve}a zaoko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi.Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak.âk i na mali pad njenog nivoa mozak pani~noreaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne `lezde istavljaju u maksimalni pogon, te produkujuadrenalne hormone, koji su u tim visokim doza-ma prakti~no toksi~ni i deluju stresno. Ako selu~e hroni~no, dovode do bolesti organizma. Naàlost, njihovo hroni~no lu~enje prati modernog~oveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, go-jaznosti, insulin nezavisne {e}erne bolesti, padaimuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansi-rani unos ugljenih hidrata (medom) otklanjaprekomernu aktivnost adrenalnih `lezda i spre-~ava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. Aistovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu ioptimalno ishranili mozak. Moè li se bolje odtoga?

Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcio-ni{e samo uz pomo} fruktoze poreklom iz meda(ili vo}a i povr}a). Ako se koristi visokofruktoznikukuruzni sirup (kog nesavesni sve ~e{}e upo-trebljavaju ne samo za prihranjivanje p~ela iznu`de ve} i za falsifikovanje meda) izostaju svipomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takvefruktoze se okon~ava pretvaranjem u mastiumesto u glikogen, krvna glukoza opada, lu~e seadrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede go-jaznost i {e}erna bolest.

Stabilizovanje nivoa {e}era u krvi omogu}a-va organizmu da produkuje „oporavljaju}e“(anaboli~ke) hormone koji popravljaju o{te}enemi{i}e, regeneri{u i stvaraju novo tkivo. Ovihormoni sagorevaju masti i reguli{u nivo {e}erau krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan ikoncentracija pada, lu~e se adrenalni stresnihormoni koji se trude da ponovo stabilizuju po-reme}eni nivo glukoze. Ti hormoni inhibi{uoporavak. Masti tada ostaju zatvorene u ma-snom tkivu, a mi{i}i se degradiraju da bi se stvo-rila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranje-na medom, sve se odvija èljenim planom: lu~ese oporavljaju}i hormoni koji okrepljuju organi-zam i sagorevaju masti. Zna~i, konzumiranjemmeda pre spavanja pomaète bolje sagorevanjemasti tokom sna. Gospodin McInnes kaè:„Klju~no vreme za sagorevanje masti predstavljaprvi deo sna, tj. onaj deo koji se naziva sporotala-snim spavanjem. Aktivira se hipofiza lu~e}i serijuhormona koji razlaù masno tkivo koriste}i ga kaosvoje pogonsko gorivo. Ako va{u jetru ne napunitepred spavanje fruktozom, va{e telo ne}e produko-vati pomenute hormone zato {to beznade`no po-ku{ava da odrì stabilnim nivo {e}era u krvi. Ispi-tivanja kod na{ih atleta su pokazala da primenana{e strategije punjenja jetre pred spavanje frukto-zom mnogo bolje kontroli{e ose}aj gladi“. Pridru-ìo bih se ovim ocenama rekav{i i to da se ujutrubudite mnogo ~iliji i odmorniji.

Hipofiza se zna~i aktivira i uskla|uje rad ni-za obnavljaju}ih hormona (hormon rasta, insuli-nu sli~ni faktor rasta, i testosteron kod mu{kara-ca, a estrogen i progesteron kod èna). Svi, svi,ali ba{ svi obnavljaju}i hormoni mobili{u masnenaslage tokom sporotalasnog dela sna, koriste}iih kao pogonsko gorivo. U energetskom smislu,ovo je veoma skup proces. Petnaestominutnove`banje tri puta nedeljno je dovoljno da stimu-li{e ovaj sloèni proces. Proces zahteva 7 no}i zaobnavljanje o{te}enja i osoba 7 no}i gubi masnotkivo. Ako se u svakom od tri nedeljna ve`banjaoptere}uju razli~ite grupe mi{i}a, definitivno ne-ma ni~eg lak{eg {to }e dovesti do mr{avljenja.Svaka grupa mi{i}a koja se optere}uje trebalo bi


da relativno miruje sedam dana, jer bi ponovnonaprezanje dovelo do izvesne inhibicije procesaoporavka. Jedan od najinteresantnijih aspekataovog procesa je taj {to se tro{i samo telesno ma-sno tkivo, a ne i masno tkivo mi{i}a. Mogu li i{tavi{e da poèle ljudi sa prekomernom telesnomteìnom?

Tako|e je veoma va`no da spavanje proti~eu miru, u totalnom mraku, bez ve{ta~kog svetla,kako bi hormoni obavljali svoj zadatak onakokako treba. Umesto da satima ve`bate aerobik,sasvim je dovoljno da svega tri puta nedeljno posamo 15 minuta radite relativno te{ke ve`be (re-cimo dizanje tegova ili drugi teàk fizi~ki rad),{to }e dovesti do suptilnog o{te}enja mi{i}nogtkiva, a zbog ovakve dijete, pomenuti hormoni}e ga tokom spavanja obnavljati mobili{u}i ne-èljeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da milionionih koji svakodnevno upra`njavaju aerobik,prilikom svakog gubitka telesne teìne, propor-cionalno mnogo vi{e gube mi{i}nu masu negomasno tkivo. Taj gubitak mi{i}ne mase zahtevalu~enje adrenalnih hormona, koji su „toksi~ni“.Prema tome, mnogo je korisnije oti}i u krevetnego u gimnasti~ku salu. Pored toga, napornove`banje ili naporan rad tro{i isklju~ivo ugljenehidrate, a ne masti. Masti se tro{e tek tokomoporavka, ako je on pravilno usmeren. Sve seovo previ|a u svakoj teretani i na svakom sport-skom ili rekreativnom igrali{tu. Kada rekreacio-ni treneri saznaju za ovaj fiziolo{ki proces, pita-ju se za{to im to niko do sada nije rekao. U re-{avanju problema gojaznosti, ~ak i farmaceutskekompanije ignori{u ulogu jetre. Fokusiraju se naneurotransmitere koji reguli{u i apetit, ne uzi-maju}i u obzir status energije u organizmu, {topredstavlja primarnu informaciju koju daje je-tra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost pu-tem neurotransmitera. To je i za o~ekivati, jerkakav profit bi farmaceutske kompanije ostvari-le time {to bi rekle gojaznima da jedu med predspavanje?

Kao {to vidite, ceo koncept je upravo supro-tan od onog koji milione ljudi godinama upu}u-je na aerobik. On nas prakti~no upu}uje na po-vratak prirodi.

Pravilna ishrana ili farmaceutski preparatitreba da obezbede dovoljan unos aminokiselinaL-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vi-tamin BT). I ornitin i arginin stimuli{u hipofizuda lu~i klju~ni hormon za oporavak, hormon ra-sta. On u sadejstvu sa drugim oporavljaju}imhormonima razbija skladi{ta masti, osloba|a ih itro{i tokom sna. Karnitin je deo sistema za tran-sport masti koji ih prenosi do mitohondrija

(energetska laboratorija }elija) koje sagorevajumasti u svim tkivima. Karnitin je prirodni ami-nokiselinski derivat i najvi{e ga ima u piletini,govedini, svinjetini, ribi i mle~nim proizvodima.Novije studije dokazuju i njegovu veoma va`nuulogu u prevenciji i le~enju popu{tanja levog sr-ca, tj. leve komore (F. Jeejeebhoy, 2002) i u po-kretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta,2005).

Ali, kao i kod svake druge hrane, i unos ami-nokiselina ne sme biti preteran, ve} isklju~ivooptimalan i to najbolje kroz izbalansiranu pri-rodnu ishranu, a ne kroz farmaceutske prepara-te. Jer, svaki vi{ak ili nedostatak nekog hranlji-vog sastojka moè dovesti do poreme}aja u or-ganizmu. Nave{}u primer arginina. Ima ga dostau kikirikiju, le{nicima, ~okoladi, èlatinu. Ako sepretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60grama ~okolade ili kikirikija), arginin (naro~itokad je u ishrani malo lizina) kod osetljivih osobamoè promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpe-sa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremenounosi i dosta mleka, do ovoga ne bi trebalo dado|e jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom ko-ji deluje suprotno.

Zato zapamtite da samo raznovrsna i umere-na ishrana moè doneti zdravlje. A med kao va-àn sastojak takve ishrane, kao {to vidite, dono-si i vitku liniju. Za sve nas koji smo puniji (tozvu~i mnogo lep{e nego debeli, zar ne?), med jeotkrovenje. P~elari, iskoristite to!


Gali}ev kalup slu`i za izlivanje 20 mati~nihosnova u jednoj traci. Traka sa mati~njacima le-pi se vru}im predmetom na letvicu koja se nala-zi u ramu nosa~u prilikom dodavanja starteru.Osnove se liju i lepe vrlo brzo (za jedan sat od400 do 600). Kalup se izra|uje od ner|aju}egmaterijala.

Kalup je naro~ito koristan onima koji se ba-ve proizvodnjom mati~ne mle~i. Prilikom radasa kalupom, on mora da bude zagrejan na60–70 °C i mora se kvasiti vru}om vodom istetemperature.

U vodu se sipa pra{ak za pranje ve{a ili su-domil.

GGALI]EVALI]EVKALKALUPUP ZAZA

MAMATI^NJTI^NJ AKEAKEStevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 334000 Kragujevac +381 34 381-019 (stan)+381 34 570-384 (p~elinjak)


Kada se u kalup nalijevosak koji je tako|e za-grejan na 60–70 °C, sa-~eka se da se vosak ohla-di i stegne. Proces se mo-è ubrzati stavljanjem ka-lupa ispod mlaza hladnevode. Pre va|enja trake izkalupa, vosak se prvo po-ravna sa kalupom o{trimnoèm, kako bi traka bo-lje prianjala na drvenu le-tvicu rama. Jedan odlivakkoji se pravilno upotre-bljava moè da posluì zavi{ekratno (5–6 puta)va|enje mati~ne mle~i.

Nadam se da }u obja-vljivanjem nacrta za ka-lup uticati na to da se po-ve}a broj p~elara koji sebave proizvodnjom ma-ti~nog mle~a. Sre}no!

(U P~elaru za januarnaredne, 2007. godine, napriloènom DVD-u na}i}e se, pored brojnih pok-lona, i DVD film o novojmetodi proizvodnjemati~nog mle~a po SteviGali}u iz Kragujevca. Ujanuarskom P~elaruobjavi}emo i njegov tekst osamoj metodi koji u pot-punosti prati rad sap~elama i prikupljanjemle~a – napomena ured-nika)


Od nedavno primenjujemo novu metodu„farbanja“ nastavaka. Prema na{im o~ekivanji-ma, ona bi trebalo da obezbedi trajnu za{titunastavaka.

Prvo se nabavi najfiniji parafin bele boje usitnim granulama (koristi se za izradu gro`|anemasti). U velikom kazanu se rastopi parafin napreko 100 °C, pa se potope nastavci koji tu sto-je 4–5 minuta uz stalno odràvanje temperatu-

re parafina. Zatim se nastavci izvade, ocede ilageruju.

Po{to se nastavci potapaju u parafin, oni suza{ti}eni i sa spolja{nje i sa unutra{nje strane. Usebe ne primaju vlagu, jer je parafin prodreo dosrì dasaka. Presecali smo jednu potopljenu da-sku na pola i moglo se primetiti da je parafinzaista stigao do same sredine daske. Nagla{ava-mo da je veoma va`no da nastavci budu pravlje-

ni od potpuno suvog drveta, ili}e kasnije upiti manju koli~inuparafina. Na sre}u, mi sa vla-`nim daskama nemamo proble-ma, jer imamo sopstveni pogonza izradu kompletne p~elarskeopreme od drveta.

Za parafinisanje 1 000 Fara-rovih nastavaka utro{ili smo 90kilograma parafina, ~ija je cenapo~etkom 2005. godine bila 100dinara po kilogramu (oko 1,25evra).

Prema tome, jedan Fararovnastavak upije u sebe oko 90 gparafina, i takva za{tita ko{tasvega 9 dinara po nastavku (oko0,1125 evra).

Nastavci zadràvaju prirod-nu boju drveta.

NONOVIVINAÎNNAÎN

FFARBANJARBANJ AANANASTSTAAVVAKA AKA

Neboj{a i Stojan Nikoli}Selo Slatina

16221 Velika Grabovnica+381 16 781-428 +381 16 781-901


Ro|en je 1955. godine u Leskovcu, gde i ìvi. P~elari 27 godina, trenutno saoko 400 desetoramnih DB ko{nica na 6 lokacija. Kompletnu opremu primerenuovom broju ko{nica napravio je svojeru~no, a trenutno pravi liniju za proizvodnjusatnih osnova hladnim valjanjem. Bavi se i sakupljanjem polenovog praha.

VELIKAVELIKA MUKAMUKA ZAZAMALEMALE PPARE ARE

Zvonimir Vasi}ul. Veselina Masle{e br. 1916000 Leskovac+381 16 52-248 +381 63 418-096

Kad ~ujete re~ vosak, odmah pomislite nane{to ~isto i sveto. Ali, vi{e nije tako. Industrij-ski napredak je u~inio svoje, pa su razne prime-se i surogati koji mu se dodaju, vosak potpunoobezvredili.

Proizvodnja i prerada voska su za p~elara je-dan od najteìh poslova. Taj posao je poslednjihgodina i finansijski potpuno obezvre|en, pa in-teres pada. Cena voska je svedena na najniì ni-vo, skoro izjedna~ena sa cenom meda. Li~no mi-slim da je danas i lekovitost voska dovedena upitanje, s obzirom na upotrebu raznih hemijskihsredstava kori{}enih u borbi protiv varoe, a kojasu ostavila dosta rezidua u vosku.

Postoji i nedostatak opreme kod p~elara ko-ja bi mogla da smanji ulaganja i proizvodnju vo-ska u~ini isplativijom. Postoji i nedostatak zna-

nja te dolazi do o{te}enja voska prilikom prera-de ili pretapanja.

Intenzivno p~elarenje zahteva i ~e{}u zame-nu sa}a. I, tu po~inju problemi. Sa}e se mora ise-}i iz ramova, zajedno sa ìcom. Vosak je hladani te{ko se iseca, a ìca ceo proces dodatno uspo-rava i komplikuje. @lebovi u satono{ama se ta-ko|e moraju o~istiti. Ramovi se moraju dobroo~istiti struganjem i dezinfikovati (opaljivanje,Sporotal…). Ramovi se zatim moraju ponovo oì-~iti, a onda se ugra|uju satne osnove. [to jemnogo, mnogo je.

Tokom svog p~elarskog staà isprobao samsve na~ine za topljenje voska. Kada su prve kapivoska potekle iz sokovnika, radovao sam se, jersam znao da su ga proizvele moje p~ele. Tada ni-sam pravio ra~unicu i nisam znao da je to velikamuka za male pare. Uvek posle zavr{enog poslasa tugom sam gledao u ohla|enu stegnutu vo-skovarinu, jer sam znao da ju je stegla velika ko-li~ina voska, a ne hladno}a. Kasnije sam pre{aona parni topionik sa navojem na sredini za pre-sovanje, ali je opet zaostajala velika koli~ina vo-ska. Zatim sam poslu{ao iskusnije p~elare i na-pravio veoma skup i kvalitetan sun~ani topionik.

Pogled na unutra{njost topionika

Pogled na topionik


U njega sam sme{tao dva rama koji su se lepotopili. Ali mi nisu savetovali kako se naru~ujusun~ani dani i sun~ane no}i. Jo{ i vo{tani moljacnije imao razumevanja da sa~eka dok ne granesunce, ve} je sistematski uni{tavao moj vosak. Aja sam u me|uvremenu pove}avao svoj p~eli-njak, pa su se problemi nagomilavali geometrij-skom progresijom. Dobijam jo{ jedan savet iugra|ujem greja~e u moj sun~ani topionik, aliu~inak nije bio onoliko veliki kao ra~un za stru-ju. Ali, sun~ani topionik mi je dao jednu ideju,dok sam gledao kako se sa}e sliva sa rama i osta-ju samo ìce.

Napravio sam komoru od kvadratne cevi20×20 mm i pocinkovanog lima. Za izolator samupotrebio mineralnu vunu od 2 cm. Izolacijamora da bude perfektno ura|ena kako bi sesmanjili toplotni gubici. Gubici su se javili navratima, {to sam spre~io ugradnjom silikonskegume koja se koristi u rernama elektri~nih pe-}nica. Unutar komore, levo i desno, postaviosam greja~e za rerne od po 1250 W, a do njih, saunutra{nje strane, po jednu mermernu plo~u de-bljine 2 cm. Mermer akumulira toplotu i odrà-va joj kontinuitet kada se vrata otvaraju, ali ispre~ava da greja~i zra~e direktno u vosak. Na-pravio sam nosa~ za deset ramova, koji u topio-nik ulazi klize}i na kliza~ima pri~vr{}enim zaplafon komore. Imam dva nosa~a, kako se ne bigubilo vreme: dok se jedan izvla~i sa ramovimana kojima vi{e nema voska, stavlja se drugi sa ra-movima sa voskom. Nosa~, sa obe strane, premamermernim plo~ama, ima ì~ano sito kako vo-sak ne bi mogao da do|e u dodir sa njima. Podkomore je od ì~anog sita, a ispod je limeno ko-rito koje prihvata vosak i poseduje otvor krozkoji se vosak ispu{ta u posudu sa vodom ispod

topionika. Na topioniku postoji i termostat. To-kom rada pojavio se problem brèg topljenja vo-ska do satono{a nego do donjih letvica. Problemsam re{io ugradnjom ventilatora sa limenim pe-rajima na zadnjem zidu topionika, sa motoromvan topionika, koji odli~no me{a vazduh.

U zavisnosti od starosti sa}a, topljenje trajeod 5 do 10 minuta. Kad se ramovi izvade, na nji-ma UOP[TE nema voska. âk je i `leb na sato-no{i potpuno ~ist. Na 80% ramova je dovoljnosamo zategnuti ìcu i uì~iti novu satnu osnovu.Nema se~enja sa}a, tro{kova za ìcu (pogotovuako zbog upotrebe mravlje kiseline koristimoprohromsku). Uz sve to, ram je dezinfikovan.Vo{tina koja preostane se stavlja u perforiranikalup veli~ine cigle, i pritisne se pneumatskimklipom pre~nika 120 mm sa 8 bara pritiska ukompresoru. Sav vosak iza|e, a ono {to ostane jevrlo rastresito, {to govori da u njemu nema zna-~ajnih koli~ina voska.

Topionik se moè napraviti i ve}i, za vi{e ra-mova, ali po{to p~elarim desetoramnom ko{ni-com, ovako ceo jedan nastavak pretopim odjed-nom, {to apsolutno zadovoljava moje potrebe.Za 5 sati rada pretopim 150 do 200 ramova, za-visno od njihove starosti.

U razradi idejnog re{enja i konstrukciji topi-onika svesrdno mi je pomogao moj dobar prija-telj i p~elar Dragan Jovanovi} iz Leskovca.

Izgled rama nakon topljenja voska

Detalj zida topionika (sa leva na desno: mermerna plo~a, prostor za greja~ i

greja~, zid topionika sa izolacijom i silikonskomgumom kao zaptiva~em)


Po{tovani p~elari, u 110. godini svog izlaènja, od januara 2007, ~asopis P~elar postaje ~asopisza p~elarstvo jugoisto~ne Evrope, i {tampa se na srpskom jeziku u dva izdanja (latini~no i }irili~no,po izboru ~italaca).

Do sada su od{tampana dva besplatna pilot broja koji se dele p~elarima {irom Slovenije, Hrvat-ske, Bosne i Hercegovine, u tiraù od po 10 000 primeraka (prvi broj je podeljen, podela drugog jetek po~ela). Pozivamo vas da preko va{ih udruga, dru{tava i udruènja p~elara naru~ite primerak zasebe, kako bi se upoznali sa njegovim izuzetno kvalitetnim sadràjem i opremom.

âsopis se {tampa u skra}enom B5 formatu (163×230 mm), na 54 strane u punom koloru, nasjajnom kunstdruku. Izlazi u 12 brojeva godi{nje (nema dvobroja), sa obiljem tekstova iz p~elarskeprakse i najnovijih saznanja iz sveta. Ponosimo se na{om aktuelno{}u, jer o svim svetskim istraìvan-jima i doga|anjima bivate obave{teni kad i p~elari sveta.

EKSKLUZIVNO Jedini p~elarski ~asopis na svetu koji poklanja filmove na DVD-u!

U januarskom broju za 2007. godinu pokloni svim ~itaocima: DVD film o novoj metodi dobijan-ja mati~ne mle~i po Stevi Gali}u iz Kragujevca, DVD film o spre~avanju prskanja vo}a u cvetu,englesko-srpski re~nik p~elarskih termina (na DVD-u), fotografije sa Kongresa Apimondije uIrskoj 2005. godine (na DVD-u), p~elarski kalendar za 2007, plakat protiv prskanja vo}a u cvetu…

Pi{ite za P~elar! Mi bogato nagra|ujemo trud na{ih saradnika. Honorar za stranicu teksta izno-si od 13,5 do 18,5 evra, zavisno od toga da li je autor p~elar prakti~ar ili nau~ni radnik. Honorar poobjavljenoj fotografiji je 3,7 evra, dok se fotografija za naslovnu stranu pla}a 6,1 evro. Cene su datena osnovu trenutnog kursa evra prema dinaru (81 dinar) i mogu se menjati shodno kursu, jer su ho-norari izraèni u dinarima.

Pretplatite se na vreme, najbolje do 15. decembra, kako bi mogli da odredimo tira` za januarskibroj. Iako mi uvek {tampamo ve}i tira` (januarski P~elar za 2007. godinu bi}e {tampan u po~etnomtiraù od 14 000 primeraka), kod zakasnele pretplate to ipak nije garancija da }ete sigurno dobiti za-ostale brojeve.

Budite presti`ni i kvalitetno informisani, ~itajte P~elar!

NONOVIVI MODERNIMODERNI ÂÂSOPIS ZASOPIS ZA PÊLPÊL ARSTVARSTVO JUGOISTO^NEO JUGOISTO^NE EVROPEEVROPE

KAKKAKOO SESE PRETPLPRETPL AATITI?TITI?

NEPOBEDIVNEPOBEDIVOO NAJBNAJBOLJI OLJI

ÂÂSOPISSOPIS PÊLPÊLAR AR SNASNAGGAA KKOJOJAA POKRE]EPOKRE]E


âsopis P~elar u Bosni i Hercegovini zastu-paju dve firme: P~elarska zadruga @alfija iz Tre-binja i Savez p~elara Tuzlanskog kantona iz Tu-zle.

P~elari iz cele BiH se mogu pretplatiti naP~elar preko bilo koje od njih, po svom izboru.

P~elarska zadruga @alfija iz Trebinja

Kako se pretplatiti na ~asopis P~elar u BiHpreko P~elarske zadruge @alfija iz Trebinja?

1-Ako ste p~elar iz Republike Srpske, pret-plata iznosi 28,8 KM (14,7 evra), uz dobijanje~asopisa po{tom, na ku}nu adresu.

2-Ako ste p~elar iz Federacije, pretplata iz-nosi 40,5 KM (20,7 evra), uz dobijanje ~asopisapo{tom, na ku}nu adresu (zbog ve}e po{tarine).

Potrebnu sumu treba uplatiti na slede}i ra-~un:

Raiffeisen banka, Trebinje 1610200039540111

Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sapotrebnim podacima (va{a ~itko napisana punaadresa, brojevi telefona i naznaka da li èlite la-tini~no ili }irili~no izdanje), treba poslati naadresu:

P~elarska zadruga @alfija Ul. Stepe Stepanovi}a b.b.

89101 Trebinje(sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefoni zastupni~ke firme su: 059 273-810 ;065 307-594. Osoba za kontakt je Rade Kozjak([email protected]).

Savez p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle

Kako se pretplatiti na ~asopis P~elar u BiHpreko Saveza p~elara Tuzlanskog kantona iz Tu-zle?

1-Ako ste p~elar iz Republike Srpske, pret-plata iznosi 28,8 KM (14,7 evra), uz dobijanje~asopisa po{tom, na ku}nu adresu.

2-Ako ste p~elar iz Federacije, pretplata iz-

nosi 40,5 KM (20,7 evra), uz dobijanje ~asopisapo{tom, na ku}nu adresu (zbog ve}e po{tarine).

3-Ako ste p~elar iz Tuzlanskog kantona,pretplata iznosi 30,4 KM (15,5 evra), ako èliteda ~asopis ne dobijate po{tom, na ku}nu adresu,ve} da ga preuzimate od nadle`ne osobe u va-{em udruènju p~elara.

P~elari iz Tuzlanskog kantona koji ipak èleda ~asopis primaju na ku}nu adresu, moraju sepretplatiti shodno uputstvu iz ta~ke 2 (40,5KM), zbog visoke cene po{tarine.

Potrebnu sumu treba uplatiti na slede}i ra-~un:

NLB Tuzlanska banka 1321000309643117


Savez p~elara Tuzlanskog Kantona Ul. Stari grad 9

75000 Tuzla(sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefoni zastupni~ke firme su: 035 263-502 ;061 567-115 ; 061 292-074 ; 061 937-977. Kon-takt osoba je Fehro Mustaba{i} ([email protected]).

Tre}i na~in pretplate za BiH(samo za Republiku Srpsku)

P~elari iz Republike Srpske kojima to odgo-vara mogu se pretplatiti na P~elar i uplatom1 100 dinara na dinarski ra~un SPOS-a 160-17806-08 na {alterima banaka u Srbiji.

âsopis }e tako|e dobijati po{tom na ku}nuadresu. Prema tome, ovaj na~in pretplate je dos-tupan i dalje, kao i prethodnih godina.

Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sapotrebnim podacima (va{a ~itko napisana punaadresa, brojevi telefona i naznaka da li èlite la-tini~no ili }irili~no izdanje), treba poslati naadresu: SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd.

PRETPLPRETPLAATTAAZAZA BBOSNUOSNU II HERHERCEGOCEGOVINUVINU


PRETPLPRETPLAATTAA ZAZAHRHRVVAATSKTSKUU

âsopis P~elar u Hrvatskoj zastupa firmaPAVIA d.o.o. iz Kostrene kod Rijeke. Pretplataza Hrvatsku iznosi 228 kuna (30,8 evra), uz do-bijanje ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu. Nave-denu sumu treba uplatiti na slede}i ra~un:

Privredna banka ZagrebPodru`nica RIADRIA, Rijeka

2340009-1110145631 Obavezni poziv na broj: 1811937


PAVIA d.o.o.ul. [odi}i br. 18

51221 KOSTRENA (sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefon zastupni~ke firme je: 051 289-374.Osobe za kontakt su Josip ûbri} (098 184-5667) i Milan ûbri} (098 437-358) ([email protected]).

PRETPLPRETPLAATTAA ZAZAZEMLJEZEMLJE GDEGDE SESEÂÂSOPIS [ALJESOPIS [ALJE

OBI^NOMOBI^NOMPO[TOMPO[TOM

Pretplata na ~asopis P~elar za zemlje gde se~asopis {alje obi~nom po{tom iznosi 32 evra.

Pretplata se upla}uje na devizni ra~unSPOS-a objavljen u ovom broju P~elara na 46.strani (uz obaveznu napomenu banci da provizi-ju banke snosi uplatilac), ili na dinarski ra~unSPOS-a 160-17806-08 na {alterima banaka uSrbiji u dinarskoj pritvvrednosti.

PRETPLPRETPLAATTAA ZAZASLSLOOVENIJUVENIJU

âsopis P~elar u Sloveniji zastupa firmaSAMSON KAMNIK d.o.o. iz Kamnika. Pretpla-ta za Sloveniju iznosi 5 273 tolara (22 evra), uzdobijanje ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu.Navedenu sumu treba uplatiti na slede}i tran-sakcijski ra~un:

NLB d.d., Podru`nica KamnikTRR.: 02312-0011918593

Obavezni poziv na broj: 00-7200Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sa

potrebnim podacima (va{a ~itko napisana punaadresa, brojevi telefona i naznaka da li èlite la-tini~no ili }irili~no izdanje), treba poslati naadresu:

SAMSON KAMNIK d.o.o.Kovinarska cesta 28

1240 KAMNIK (sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefoni zastupni~ke firme su: 01 83 17 255 ;01 83 19 260 ; 01 83 19 265, Fax: 01 83 17 179.Osoba za kontakt je Aleksander Miku{ ([email protected]).

PRETPLPRETPLAATTAA ZAZAZEMLJEZEMLJE GDEGDE SESEÂÂSOPIS [ALJESOPIS [ALJE

AAVIONOMVIONOMPretplata na ~asopis P~elar za zemlje gde se

~asopis {alje obi~nom po{tom iznosi 40 evra. Pretplata se upla}uje na devizni ra~un

SPOS-a objavljen u ovom broju P~elara na 46.strani (uz obaveznu napomenu banci da provizi-ju banke snosi uplatilac), ili na dinarski ra~unSPOS-a 160-17806-08 na {alterima banaka uSrbiji u dinarskoj pritvvrednosti.

HVHVALALAA NANA POPOVERENJUVERENJU


CENOVNIK OGLA[AVANJA U PÊLARUZA OGLA[IVAÊ IZ INOSTRANSTVA

Cene su date na osnovu trenutnog kursa evra prema dinaru (81 dinar) i mogu se menjatishodno kursu, jer su cene oglasa izraène u dinarima.

1) Zadnja strana korica 298 evra (224 sa popustom)2) Polovina zadnje strane korica 170 evra (128 sa popustom)3) Unutra{nja strana zadnje korice (134×194 mm) 255 evra (192 sa popustom)4) Polovina unut. strane zadnje korice (134×95 mm) 149 evra (112 sa popustom)5) Unutra{nja strana (134×194 mm) 224 evra (168 sa popustom)6) Polovina unutra{nje strane (134×95 mm) 128 evra (96 sa popustom)7) Tre}ina unutra{nje strane (134×63 mm) 106 evra (80 sa popustom)8) êtvrtina unutra{nje strane (134×45 mm) 85 evra (64 sa popustom)9) Osmina unutra{nje strane (65×45 mm) 64 evra (bez popusta)10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a:– 0,85 evra po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:– 1,28 evra po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i– Popust od 25% se odobrava za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci.

BOGATI HONORARIZA AUTORE TEKSTOVA

Pi{ite za P~elar! Mi bogato nagra|ujemo trud na{ih saradnika. Honorar za stranicu tekstaiznosi od 13,5 (za p~elare prakti~are) do 18,5 evra (za nau~ne radnike: doktor ili magistarp~elarstvu srodnih nauka). Honorar po objavljenoj fotografiji je 3,7 evra, dok se fotografija zanaslovnu stranu pla}a 6,1 evro. Cene su date na osnovu trenutnog kursa evra prema dinaru (81dinar) i mogu se menjati shodno kursu, jer su honorari izraèni u dinarima.

PONUDA KOJU NE MO@ETE ODBITI! Napi{ite samo jedan tekst za ~asopis i

platite sebi godi{nju pretplatu na P~elar!

Molimo sve pretplatnike i vlasnike prvog i/ili drugog vanrednog latini~nog pilot broja ~asopisaP~elar da ga pokaù svojim prijateljima p~elarima. Pove}anjem broja pretplatnika otvaraju se novemogu}nosti za podizanje kvaliteta ~asopisa P~elar na jo{ vi{i nivo. U planu je pove}anje formata~asopisa, ali to se moè dogoditi tek kada tira` pre|e 15 000 primeraka. Ako nam pomognete,mo`da ve} od januara 2008. godine u rukama budete dràli ve}i i jo{ kvalitetniji P~elar?

SPOS zadràva pravo zahteva za doplatom pretplate, u slu~aju da po{ta podigne cene po{tarine.Dodu{e, to se prema na{im informacijama ne o~ekuje. Nadamo se da }ete nas razumeti, jer smocenu maksimalno prilagodili ~itaocima i sveli je na najniì mogu}i nivo. Samo za vas!


UPUTSTVUPUTSTVOO SARSARADNICIMAADNICIMAZAZA PRIPREMUPRIPREMU OGLOGLAASASA

– Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru; – Za iznete tvrdnje u oglasima odgovara ogla{iva~; – Na uplatnici za oglas i pored samog oglasa obavezno navedite za koji mesec (ili mesece) upla}u-jete. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesec oglas, on ne}e biti objavljen;– Naknada za objavljivanje oglasa se upla}uje isklju~ivo unapred; – Uplate se vr{e na devizni ra~un SPOS-a, uz obaveznu napomenu banci da proviziju banke snosiuplatilac. Nedovoljne uplate ne}e se uzimati u obzir. Devizni ra~un SPOS-a je:

BANCA INTESAINSTRUCTION FOR CUSTOMER

TRANSFERS IN EUR

56: Intermediary:BCITITMM

BANCA INTESA SPA (FORMERLY INTESABCI - BANCA COMMERCIALE ITALY)MILANO, ITALY

57: Account njith institution:DBDBCSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRADMILENTIJA POPOVI]A 7B

BEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA

59: Beneficiary:/CS73160005080000751572

SAVEZ PÊLARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

– Po uplati, kopiju ili original uplatnice stavite u kovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanimtekstom oglasa i po{aljite na adresu SPOS-a (SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd), najkasnije do12. u mesecu za naredni mesec). Oglasi poslati faksom ne}e se uzimati u obzir, jer su naj~e{}e ne-~itki. Oglasi dostavljeni bez uplatnice ne}e se uzimati u obzir. Ako dodje do slovnih gre{aka prili-kom objavljivanja uslovljenih slanjem ne~itkog teksta oglasa napisanog rukom ili poslatog faksom,a ne pisa}om ma{inom ili kompjuterom, urednik se ne}e smatrati odgovornim i oglas se ne moèponoviti; – Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu. Oglasi sa nedovol-jnom uplatom ne}e se objavljivati. Broji se svaka re~. Jedan telefon je jedna re~. Svaki broj (jedno-cifreni ili skup cifara) je jedna re~; – U slu~aju dostavljanja pogre{nih podataka od strane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponoviti u nared-nom broju;– U slu~aju objavljivanja pogre{nih podataka usled {tamparske gre{ke, oglas }e biti ponovljen umesecu koji odabere ogla{iva~. Druga vrsta nadoknade ne moè se ostvariti; – Ogla{iva~ koji {alje oglas za osminu, ~etvrtinu, tre}inu, polovinu ili celu stranu, mora da dostavikompletno grafi~ko re{enje oglasa. Ako to ne u~ini, objavi}e se samo tekst, bez fotografija. Odlu-kom IO SPOS-a, ogla{iva~ moè da uplati izradu grafi~kog re{enja oglasa SPOS-u na gore navede-ni ra~un u slede}oj vrednosti: za osminu i ~etvrtinu strane 3,7 evra, za tre}inu strane 4,9 evra, zapolovinu strane 7,4 evra i za celu stranu 12,3 evra. Odgovornost za dizajn oglasa od strane SPOS-asnosi ogla{iva~.

PÊLE DONOSEZDRAVLJE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

PÊLE DONOSEZDRAVLJE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

- SUPERSTRIPS - VAROZANAPIVET, NOVI SAD

Proizvodni pogon Ljukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . -Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

Saradnja - pcelinjak.com · ^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-nizacija Srbije...

Documents

Transcript of Saradnja - pcelinjak.com · ^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-nizacija Srbije...