Informisanje Na Jezicima Manjina Na Zapadnom Balkanu

8/15/2019 Informisanje Na Jezicima Manjina Na Zapadnom Balkanu

1/238


2/238


3/238


4/238


5/238


6/238


7/238


8/238


9/238


10/238


11/238


12/238


13/238


14/238


15/238


16/238


17/238


18/238


19/238


20/238


21/238


22/238


23/238


24/238


25/238


26/238


27/238


28/238


29/238


30/238


31/238


32/238


33/238


34/238


35/238


36/238


37/238


38/238


39/238


40/238


41/238


42/238


43/238


44/238


45/238


46/238


47/238


48/238


49/238


50/238


51/238


52/238


53/238


54/238


55/238


56/238


57/238


58/238


59/238


60/238


61/238


62/238


63/238


64/238


65/238


66/238


67/238


68/238


69/238


70/238


71/238


72/238


73/238


74/238


75/238


76/238


77/238


78/238


79/238


80/238


81/238


82/238


83/238


84/238


85/238


86/238


87/238


88/238


89/238


90/238


91/238


92/238


93/238


94/238


95/238


96/238


97/238


98/238


99/238


100/238


101/238


102/238


103/238


104/238


105/238

na etni~kite zaednici (toga{ nacionalni malcinstva) im bea garantiranipravata na izrazuvawe, neguvawe i razvivawe na etni~kiot, kulturniot,

jazi~niot i verskiot identitet i pravoto da osnovaat kulturni, umetni~ki,obrazovni institucii, nau~ni i drugi zdruènija zaradi izrazuvawe,neguvawe i razvivawe na svojot identitet. Isto taka, etni~kite zaedniciso Ustavot dobija i pravo na osnovawe svoi politi~ki partii, i dau~estvuvaat na slobodni i nezavisni izbori so cel ramnopravno da par-ticipiraat vo vlasta.

Vo 2001 godina doa f a do konflikt pome f u makedonskite bezbednosnisili so del od albanskata etni~ka zaednica vo Makedonija organizirana

vo vooruèni grupi. S u{te nema edinstveno nau~no objasnuvawe zapri~inite za konfliktot. Argumentite na pretstavnicite na albanskatazaednica bea deka po 1991 godina Albancite ne gi dobija site prava vopolitikata, obrazovanieto, kulturata i drugi oblasti {to gi imaa voporane{na Jugoslavija. Odredbite od Ramkovniot dogovor od 2001 godinagi pro{irija pravata na albanskata i na drugite etni~ki zaednici voklu~ni sferi: politi~kata participacija vo centralnata i lokalnatavlast, upotrebata na albanskiot (i na drugite jazici) vo podra~jatakade albanskata (ili druga) etni~ka zaednica e mnozinstvo kako vtoroficijalen jazik, pravo na osnovawe javen univerzitet na albanski jazik, kako i pro{iruvawe na pravata albanskata zaednica vo javniotservis. Postepeno, odredbite od Ramkovniot dogovor bea implementirani voizmenite na Ustavot na Republika Makedonija i vo nejzinoto zakonodavstvo.

Vo mediumskata sfera, pravata na etni~kite zaednici bea celosnogarantirani so Ustavot od 1991 i so prviot Zakon za radiodifuznatadejnost od 1997 godina, pa Ramkovniot dogovor i ustavnite amandmanine donesoa ne{to bitno novo vo ovoj pogled. Pejsaòt stana raznovidenu{te vo prvite godini po liberalizacijata na mediumskata sfera, avo javniot servis ve } e funkcioniraa programi na albanski, turski iromski jazik.

Site mediumi denes rabotat vo pazarno opkruùvawe vo koe postoimnogu silna konkurencija. Kako rezultat na toa, kaj site (osobeno kajkomercijalnite mediumi) postoi silen pritisok za steknuvawe {topove } e publika i {to poveke prihodi od reklami i sponzorstvo. Duri i javnite radiodifuzeri, iako se finansiraat od pretplata ili odradiodifuzna taksa i se ograni~eni vo obemot za reklamirawe, go~uvstvuvaat silniot pritisok od pazarot za steknuvawe {to pogolemagledanost.

IGOR MICEVSKI, SNE@ANA TRPEVSKA I @ANETA TRAJKOSKA

Oskudni resursi, niski profesionalni standardi i etno-politi~ki klijentelizam

103


106/238

Vlijanijata na pazarot osobeno se izrazuvaat vrz mediumite na pomaliteetni~ki zaednici, bidej } i nivnite publiki se mali segmenti od pazarot

i naj~esto ne se mnogu privle~ni za oglasuva~ite. Ova e osobeno karak-teristi~no za Makedonija kade postoi segmentirawe na mediumskiotpazar po jazi~na linija. Ova im sozdava problemi osobeno na mediumite napomalite etni~ki zaednici, bidej } i ne se mnogu interesni za oglasuva~ite ine moàt da privle~at dovolno sredstva od oglasuvawe. So ovie problemivo izminatite godini se soo~uvaa i radiodifuznite i pe~atenite mediumina jazicite na etni~kite zaednici.

Vo noemvri 2012 godina, vo komercijalniot radiodifuzen sektor programa

emituvaa vkupno 67 televizii i 82 radiostanici. Me f u niv ima 19 televiziii 16 radija koi emituvaat programi na nekoj od jazicite na etni~kitezaednici. Na javniot radiodifuzen servis, programi na jazicite naetni~kite zaednici se emituvaat i na Makedonskata televizija i naMakedonskoto radio. Na Makedonskata televizija , od 2002 godina,ovie programi se emituvaat na Vtoriot servis. Pritoa, najmnogu programase emituva na albanski jazik (98 ~asa nedelno), potoa na turski jazik (16~asa i 30 minuti nedelno), dodeka redakciite na romski, srpski, vla{kii bosanski jazik imaat po okolu dva ~asa programa vo nedelata. NaMakedonskoto radio , pak, nedelno se emituvaat 119 ~asa programa naalbanski jazik, 35 ~asa programa na turski jazik i po 3 ~asa i 30 minutina: vla{ki, romski, bosanski i srpski jazik.

Vo sektorot na pe~atenite mediumi, vo noemvri 2012 godina, voMakedonija se objavuvaa ~etiri dnevni vesnici na albanski jazik: Koha,Fakti, @urnal i Lajm. Nivniot tira` ne nadminuva 10.000 primeroci 3.Od 2009 godina, izdanie na albanski jazik ima i nedelnikot Tea moderna.Od pe~atenite izdanija na drugite zaednici, nedelnikot Zaman izleguvavo tira` od 1.400 primeroci, a so sli~en tira` e i drugiot nedelnik naturski jazik, vesnikot Jeni Balkan . Site ovie pe~ateni mediumi imaati prilagodeni onlajn izdanija.

Informisanje na jezicima manjina na zapadnom Balkanu:SLOBODA, PRISTUP, MARGINALIZACIJA

104

3 Vo Makedonija ne moè da se najdat podatoci za tiraìte na dnevnite vesnici, nitu pakpostoi istraùva~ka agencija koja sobira vakvi podatoci. Spored oddelni proceni, dobieniod razgovori so vraboteni vo pe~atnicite ili od samite mediumi, vkupniot tira` na sitednevni vesnici vo Makedonija se dviì od 60.000 do 80.000.


107/238

Onlajn informativnite mediumi vo Makedonija se razvija osobeno voposlednive nekolku godini. Vo noemvri 2012 godina dva onlajn portali

objavuvaa informativni sodrìni na albanski jazik: Almakos iPortalb 4. Ne postojat onlajn portali koi objavuvaat izvorni informa-tivni sodrìni od Makedonija na jazicite na drugite etni~ki zaednici.Za odbeleùvawe e i deka esenta 2012 godina vo Makedonija zapo~na dafunkcionira i privatna informativna novinska agencija na albanski jazik INA (INA - Iliria News Agency) 5. Inaku, dràvnata novinskaagencija MIA, site svoi uslugi gi nudi i na albanski jazik 6.

3. Nacionalnata legislativa i nejzinata primena

Ustavot na Republika Makedonija 7 vo ~lenot 16 ja garantira slobodatana izrazuvaweto, slobodata na govorot, javniot nastap i javnotoinformirawe, kako i slobodnoto osnovawe institucii za javnoinformirawe. Se garantira i slobodniot pristap do informaciite,slobodata na primawe i prenesuvawe informacii. Spored ~lenot 48 odUstavot koj vo 2001 godina be{e izmenet i dopolnet, RepublikaMakedonija im go garantira na pripadnicite na zaednicite pravotoslobodno da go izrazuvaat, neguvaat i razvivaat svojot identitet iosobenostite na svoite zaednici i da gi upotrebuvaat simbolite na svojatazaednica.

Ostvaruvaweto na pravata na nemnozinskite zaednici vo mediumskatasfera 8 podetalno be{e uredeno u{te so prviot Zakon za radiodifuznatadejnost usvoen vo 1997 godina. Re{enijata vgradeni vo Zakonot zaradiodifuznata dejnost od 2005 godina, se logi~no nadovrzuvawe naprethodnata pravna ramka za garantirawe na pravata na nemnozinskitezaednici vo radiodifuzijata. Vo zakonot se jasno definirani celite naregulacijata (~len 2): ... sloboda na izrazuvaweto vo radiodifuznata



105

4 Nivnite veb stranici se: http://almakos.com/i http://portalb.mk/5 Dostapno na: http://ina-online.net/6 Dostapno na: http://www.mia.com.mk/default.aspx?lId=37 Po potpi{uvaweto na Ramkovniot dogovor od Ohrid do 2001 godina, bea usvoeni poveke

amandmani na Ustavot so koi bea pro{ireni pravata na nemnozinskite etni~ki zaednicikoi ìveat vo Republika Makedonija.8 Sferata na pe~atenite mediumi vo Republika Makedonija ne e uredena so nitu eden zakon,

odnosno pravoto na nemnozinskite zaednici da osnovaat pe~ateni mediumi direktnoproizleguva od Ustavot.


108/238

dejnost..., za{tita na interesite na korisnicite, pottiknuvawe, unapre-duvawe i za{tita na kulturniot identitet, obrazovniot i nau~niot

razvoj, pottiknuvawe na razvoj na tvore{tvoto, jazikot i tradiciite.... Voprincipite vrz koi se temelat programite, me f u drugite, spa f aat i:pottiknuvawe na duhot na tolerancijata, zaemnoto po~ituvawe i razbirawemef u individuite od razli~no etni~ko i kulturno poteklo, otvorenostna programite za izrazuvawe na razli~nite kulturi..., za~uvuvawe ineguvawe na nacionalniot identitet, jazi~nata kultura i doma{nototvore{tvo i dr. (~len 68).

So ~lenot 82 se garantira pravoto na emituvawe programi na razli~nite jazici: Radiodifuzerite ja emituvaat programata na makedonski jazik, avo slu~aite koga programata e nameneta za zaednica koja ne e vo mnozinstvona jazikot na taa zaednica. Za{titata na jazi~nata raznolikost seobezbeduva i so odredbite za titluvaweto na programite (~len 83), naprevodot na reklamite i tele{oping spotovite (~len 104) i na najaviteza programite na stranski jazici {to ne se preveduvaat (~len 83) - sitetie treba da bidat emituvani na jazikot na zaednicata za koja e namenetaprogramata.

Javniot servis ima najgolemi obvrski vo neguvaweto na jazi~nata raznoli-kost i kulturniot identitet na nemnozinskite zaednici. MRT e obvrzana(~len 117) da emituva po eden programski servis na televizijata i naradioto so programi na jazicite na etni~kite zaednici. Vakvi programiMRT e dol`na da emituva i preku satelit, so cel etni~kite zaednici oddijasporata da se informiraat za nastanite vo zemjata. Pokraj toa,MRT e obvrzana dnevno da emituva najmalku 40 otsto programa izvornoproizvedena na jazicite na nemnozinskite zaednici i najmalku 45 otstovokalno-instrumentalna muzika na tie jazici (~len 124). Privatnitetelevizii i radija, pak, koi dobile dozvoli za servisi za pripadnicitena etni~kite zaednici, imaat pravo i obvrska programata celosno da jaemituvaat na jazikot na taa zaednica (~len 82). Tie se obvrzani da emitu-vaat najmalku 30 otsto programa (dnevno) izvorno sozdadena na konkretniot jazik i najmalku 30 otsto vokalno - instrumentalna muzika na toj jazik(~len 74).

Vo Zakonot za radiodifuznata dejnost od 2005 godina, misijata i ovlas-

tuvawata na regulatornoto telo se jasno opredeleni vo nasoka na za~uvuvawena mediumskiot pluralizam i raznovidnosta na sodr ìnite. Imeno, vo~lenot 21 se utvrduva deka Sovetot za radiodifuzija ...pri ostvaruvaweto nasvoite nadle`nosti, utvrdeni so ovoj zakon, se gri`i za obezbeduvawe


106


109/238

na slobodata i pluralizmot na izrazuvaweto, za postoewe na raznovidni,nezavisni i samostojni mediumi, ekonomski i tehnolo{ki razvoj na

dejnosta i za za{tita na interesite na gra f anite vo radiodifuznatadejnost. Vo nadle`nostite na Sovetot (~len 32 i 37), stoi deka Sovetot ja izgotvuva i ja sproveduva strategijata za razvoj na radiodifuznatadejnost i ...odlu~uva za dodeluvawe, odzemawe i obnovuvawe na dozvoliteza vr{ewe radiodifuzna dejnost.

I vo odredbite so koi se utvrduvaat principite na dodeluvawe dozvolivo komercijalniot i vo neprofitniot radiodifuzen sektor e zadrànavakvata intencija. Sovetot za radiodifuzija e dolèn, pred objavuvawetokonkurs za novi dozvoli, da sprovede ...istraùvawe i analiza vo pogledna vidot na programskite servisi za koi treba da se objavi konkursot odaspekt na potrebite na publikata i moè da izvr{i konsultacii sozainteresirani strani (~len 45). Pokraj toa, pri opredeluvaweto nabrojot na dozvoli, Sovetot treba da trgne od slednive kriteriumi:obezbeduvawe raznovidnost i kvalitet na programite, zadovoluvawe napotrebite na publikata, razvoj na pluralizmot, ekonomskiot potencijalna pazarot i pottiknuvawe na lojalnata konkurencija... (~len 46).Jazikot na koj se emituva programata, kako uslov za dodeluvawe nadozvolata, se opredeluva u{te pri raspi{uvaweto na samiot konkurs ie sostaven del na uslovite i barawata {to treba da se ispolnat vopogled na programata (~len 48).

4. Analiza na programite na mediumite na etni~kitezaednici

Pluralizmot vo kvantitativna smisla nikoga{ ne bil problem vomediumskata slika vo Makedonija. Vo celina, brojot mediumite na jazicite na etni~kite zaednici e navistina golem 9, no informativniteprogrami {to ovie mediumi gi objavuvaat retko gi zadovoluvaat



107

9

Pokraj javniot servis, vo komercijalniot radiodifuzen sektor ima 19 televizii i 16radija, vo sektorot na pe~ateni mediumi se objavuvaat 4 dnevni vesnici na albanski jazik,eden nedelnik na albanski i dva na turski jazik, dva onlajn portali i edna privatnanovinska agencija na albanski jazik, pokraj dràvnata agencija MIA, koja pokraj namakedonski nudi servis i na albanski jazik.


110/238

osnovnite profesionalnite standardi i principite na inkluzivnotonovinarstvo. Mediumite se mo{ne politizirani i podeleni po etni~ka

linija. Namesto na gra f anite i na javnosta, dominantno im sluàt nainteresite na partisko-politi~kite eliti od sopstvenata zaednica, a javniot servis e so godini pod vlijanie na partiite koi se na vlast.

Glaven kriterium za selekcija na mediumite opfateni so ova istraùvawebe{e nivniot doseg i vlijanie vrz publikata, kako i obvrskite {to imse postaveni so zakonskata regulativa. Bea opfateni site redakcii naetni~kite zaednici na Makedonskata televizija: vestite na albanski i naturski jazik, nedelnite informativni emisii na romski, vla{ki, srpski

i bo{wa~ki jazik. Od privatnite TV stanici, bea analizirani vestite naalbanski jazik na Alsat M i na skopskata TV stanica BTR koja emituvaprograma na romski jazik. Od vesnicite, be{e vklu~en samo vesnikot naalbanski jazik Koha. Rezultatite od analizata na informativnitesodrìni na ovie mediumi se dopolneti so soznanijata dobieni oddlabinski intervjua so 15 novinari, eksperti, analiti~ari i pret-stavnici na regulatornoto telo 10.

4.1. Javen servis Makedonska televizija

Vkupniot kvalitet na informativnata programata na jazicite naetni~kite zaednici na javniot servis e zna~itelno opadnat poradidolgogodi{nata finansiska i produkciska kriza. Najgolem obem pro-grama ima redakcijata na albanski jazik (14 ~asa dnevno), a potoa redak-cijata na turski jazik (2,5 ~asa dnevno). Tie se pogolemi redakcii ispored brojot na vraboteni, {to realno im ovozmoùva redovno da emi-tuvaat vesti i drugi informativni, edukativni i zabavni programskicelini. Vremeto {to im e dodeleno na pomalite zaednici i brojot navrabotenite vo niv e realna pre~ka tie da ja ispolnuvaat zakonskataobvrska da sozdavaat...programi od javen interes so koi se odrazuvaop{testveniot i kulturniot pluralizam vo dràvata, a koi se sostojatod informativni, kulturni, obrazovni, nau~ni, sportski i zabavnisodrìni 11.


108

10

Intervjuata se realizirani vo juni, juli i vo noemvri 2012 godina. Site materijali odintervjuata (audiosnimki i transkripti) se ~uvaat vo arhivata na Visokata {kola zanovinarstvo i za odnosi so javnosta.

11 ^len 120 od Zakonot za radiodifuznata dejnost (Slu`ben vesnik na RM br.100 oddekemvri 2005 godina).


111/238

Redakcijata na albanski jazik proizveduva golem obem informativnaprograma vo koja dominiraat doma{nite nastani (59% od site informacii),

so zna~aen udel na nastanite od regionot (18%) i nastanite od svetot(23%). Od vestite od neposredniot region, polovinata se prezemeniprilozi od drugi mediumi od sosednite zemji, naj~esto za nastani voAlbanija, Kosovo i za odnosite so Srbija (83,72% od prilozite zaregionot). Ova ukaùva na tendencija na redakcijata kon t.n. dijaspori~naureduva~ka politika, pa redakcijata na albanski jazik podednakvo sefokusira i kon Kosovo i kon Albanija kako kon mati~ni dràvi.

Vo pokrivaweto na doma{nite vesti e voo~liva dominacijata na politikata

(vnatre{na i nadvore{na), nasproti maliot interes za temite {to gozasegaat gra f anskiot sektor. Pozitivno e {to se obrabotuvaat mnogutemi od op{t interes (67.38%), no vo centarot na vnimanieto e, sepak,sopstvenata etni~ka zaednica: ...nas ni se interesni isklu~itelno nastanite{to se slu~uvaat okolu albanskata etni~ka zaednica 12. Za pomaliteetni~ki zaednici nema nitu eden prilog, a za mnozinskata zaednicasamo tri priloga vo celiot analiziran period. Kvalitativnata analizana sodrìnata na prilozite vo koi fokusot e samo na sopstvenata zaednica,pokaùva deka redakcijata ima naj~esto uloga na apologet na intere-site i na pravata na sopstvenata etni~ka zaednica kako kolektivenentitet, nasproti dràvata vo koja dominiraat pripadnicite namnozinskata zaednica. Od druga strana, koga stanuva zbor za temite za~ovekovite prava na individualnite pripadnici na ovaa zaednica (seksualnimalcinstva, pravata na ̀ enite, na decata i dr.) redakcijata voop{to negi stava na javnata agenda.

@anrovskata struktura na vestite ukaùva na tendencija na izbegnuvawena analiti~kite ànrovi koi bi gi otvorale i objasnuvale op{testvenitei politi~kite problemi. Op{t trend e goloto prenesuvawe na informaciiza slu~uvawata, bez da se navleze vo pozadinata na nastanite, vopri~inite i povrzanosta me f u odredeni pojavi. Samo 3% od objavite semediumski inicirani izjavi, odnosno temite se inicirani naj~estonadvor od redakcijata, od nekoj centar na mo } (politi~ki vo slu~ajov).



109

12 Intervju so Migena Gorenca, uredni~ka na Vtoriot programski servis na MTV, realiziranona 21 juni 2012 godina.


112/238


113/238


114/238

klasi~ni vesti, tuku emisijata ima kolaèn karakter so prilozi narazli~ni temi, za istoriski va`ni nastani ili za aktuelni kulturni

dostigawa na Srbite od Makedonija ili od sosedstvoto. I tuka sezabeleùva vodewe na dijasporska ureduva~ka politika, pa vo golemamera se informira za mati~nata dràva. Se insistira vo re~isi siteprilozi koi se odnesuvaat na doma{ni nastani da ima srpski sogovornici,a se ~ini deka i tuka nedostasuva interes za realnite problemi nagra f anite so srpska nacionalnost vo Makedonija.

Redakcijata na bo{wa~ki jazik Seharamalku izvestuva za doma{ninastani koi se odnesuvaat na bo{wa~kata zaednica vo Makedonija.

Golem obem od vestite (42% od site prilozi) se za nastani od regionot,pri {to najmnogu za Bosna i Hercegovina, kako mati~na dràva nabo{wa~kata populacija. Celosnoto otsustvo na analiti~ki ànrovi,sugerira deka i ovaa redakcija praktikuva reaktivno novinarstvo -odnosno samo prenesuva stavovi od politikata kon javnosta.

Spored pogolem del od intervjuiranite sogovornici, vo Vtoriotservis na MTV postoi svoevidna etni~ka hierarhizacija - redakciitena pomalite etni~ki zaednici im se organizaciski podredeni napogolemite. Nekoi od intervjuiranite tvrdat deka MTV ja preslikuvaetni~kata bipolarnost na op{testvoto, pa glavniot resursen kola~ sedeli me f u makedonskata redakcija od Prviot i albanskata redakcija odVtoriot servis. Ova gi stava kulturnite prava na pripadnicite napomalite etni~ki zaednici na vtorostepeno nivo i zna~i deka tie nemaatramnopraven pristap vo raspredelbata na resursite. Percepciite nanovinarite od pomalite etni~ki zaednici otkrivaat deka vo MTV zaprviot kanal se odgovorni Makedoncite, vo vtoriot, vo najgolem delAlbancite, a dolu vo strukturata ima pomali urednici koi nemaatnikakov pristap do resursite i se staveni vo podredena pozicija... 13.

Turskata, srpskata, vla{kata, romskata i bo{wa~kata redakcija vosekojdnevnoto rabotewe imaat problemi vo pristapot do tehni~kite

resursi (prevoz za da gi pokrivaat nastanite, pristap do tehni~kikadar za da go montiraat materijalot, pristap do kamera i dr.).


112

13 Intervju so novinar vo edna od redakciite na zaednicite na MTV 2.


115/238

Isklu~itelno golem problem na redakciite na najmalite etni~ki zaed-nici vo MTV se i ~ove~kite resursi . Site intervjuirani sogovornici

se soglasuvaat deka redakciite na pomalite zaednici poradi nedovolnokadar ne moàt da gi zadovoluvaat programskite potrebi (informativni,edukativni, kulturni) na svojata zaednica. Isto taka, programskata{ema i terminite vo koi se emituvaat ovie programi vo koja tie sepostaveni ne odgovara na nivnite potrebi i namesto programa sekoj den,tie emituvaat tri dena vo nedelata po polovina ~as i so toa ne moèsoodvetno da ja razvijat informativnata programa.

Vo organizaciska smisla me f u redakciite vo MTV 2 otsustvuva me f usebna

komunikacija. Politikata na edna MTV so edinstvena ureduva~ka politikavoop{to ne funkcionira i toa ima implikacii vrz ostvaruvaweto nainterkulturnata i kohezivna funkcija na javniot servis. Nema komu-nikacija me f u prviot i vtoriot programski servis, no nema komunikacija nimef u redakciite na etni~kite zaednici vo ramkite na vtoriot programskiservis. Eden od intervjuiranite veli duri i deka me f u niv ima ~uvstvona animozitet, iako porano ne bilo taka: Porano nemavme takvasituacija... nema{e toga{ golema razlika me f u MTV1 i MTV2, siteredakcii se sobiraa na edna masa i zboruvaa i planiraa - sega nam niostanuvaat tro{kite otkako } e se dogovorat pogolemite... kavgata segae zategnata me f u dvete golemi programski {emi 14.

Poradi vakvata podelenost, sekoja redakcija pravi svoja agenda na vestite,koja re~isi isklu~ivo se fokusira na delot od op{testvoto i politikatana sopstvenata etni~ka zaednica. Takvata postavenost reproducirasprotivstaveni verzii na nastanite koi se gledaat isklu~ivo nizetni~ka prizma. Kako {to toa go formuliraat nekoi od intervjuiranite...sekoj izvestuva za svojot narod 15 ili ...sekoj e zatvoren samo vo sopstve-niot atar 16. Vakvoto novinarstvo so primaren fokus vo izvestuvawetona interesite na sopstvenata zaednica, ne moè da ima integrativnauloga vo op{testvoto i da gi zbliùva zaednicite, naprotiv toa gizajaknuva postojnite i sozdava novi stereotipni imaginarni granicikaj pripadnicite na etni~kite zaednici i producira pojava na etnocen-trizam kaj niv.



113

14 Intervju so novinar vo edna od redakciite na MTV 2.15 Intervju so novinar vo edna od redakciite na MTV 2.16 Intervju so novinar vo edna od redakciite na MTV 2.


116/238

Edna od pri~inite za vakvata sostojba vo javniot servis, se locira vokonfuznite zakonski odredbi {to se odnesuvaat na organizacionata

postavenost na javniot servis. Zakonskata regulativa ne ja dava ramkata,a nadle`nostite i odgovornostite se izmesteni... imate odgovorniurednici koi se odgovorni [zasebno ] za prviot i za vtoriot servis ipotoa odgovaraat na nedefiniran na~in na izvr{niot direktor,...odgovorniot urednik moè da mu kaè na izvr{niot direktor dekanema interes za odredena programa ...iako toa e prepora~ano od Sovetotna MRT 17.

Novinarite i urednicite na razli~nite redakcii na javniot servis

velat deka vrz niv se vr{i politi~ki pritisok od politi~kite partiina konkretnite etni~ki zaednici {to upatuva na zaklu~okot deka i kaj javniot servis kako i vo po{irokoto op{testvo vladee kultura napoliti~ki klientelizam. Vo ovoj slu~aj, politi~ko-mediumskiotklientelizam ima i etni~ka pozadina i negova najo~igledna manifestacijase cenzurata i avtocenzurata. Etno-politi~kata cenzura zna~i dekasekoja od redakciite trpi vlijanie od ‘svoite politi~ki partii. Edenod intervjuiranite veli: Sekoga{ ja ima cenzurata, skriena iliotvorena - so sugestii ili vetuvawa... obidi ima od uslovno re~eno sop-stvenite... urednicite imaat sopstveni lu f e koi gi pravat najvalkaniteraboti, kade {to treba da se pravi ~ista propaganda koja } e bide tupanicaprotiv opozicijata... 18.

4.2 Komercijalni mediumi

Kaj televizijata Alsat M , koja emituva vesti i na albanski i na makedonski jazik se prepoznava pozitiven trend na produkcija na prilozi koi seodnesuvaat na temi od op{t interes (70%) {to gi zasegaat site gra f anina Makedonija. Pozitiven e i podatokot deka 33% od izvorite vo vestitena Alsat M ne i pripa f aat na politikata, {to ukaùva na gra f anskalinija vo izvestuvaweto na mediumot. Interesni za odbeleùvawe se isogleduvawata dobieni od kvalitativnata analiza na vrednosta naobjavenata sodrìna vo prilozite vo koi se tretiraat pra{awapovrzani so nekoja od etni~kite zaednici. Tuka se zabeleùvaat re~isiidenti~en broj prilozi so pozitiven i so neutralen kontekst, a samo vo 6


114

17 Intervju so Slobodan â{ule, novinar i Pretsedatel na Sovetot na MRT, realizirano na20 noemvri 2012 godina.

18 Intervju so novinar vo edna od redakciite na MTV 2.


117/238


118/238

prilozi (79,8%) e od svetot na politikata bez ogled dali izvorot einstitucija ili nejzin pretstavnik.

Kaj dnevniot vesnik na albanski jazik Koha se zabeleùvaat izvesnispecifiki {to proizleguvaat od karakterot na pe~ateniot medium. Tojproducira ogromen obem na informativni sodrìni za najrazli~nitemi i pra{awa. Doma{nite temi se prisutni vo polovinata objavenitekstovi (51,76%), a drugata polovina se nastani od svetot (32%) i odregionot (16%). Kako i kaj drugite mediumi na albanski jazik, i kajKoha se gleda golem interes za ona {to se slu~uva vo podra~jata voregionot kade ìveat etni~kite Albanci Kosovo i Albanija.

Vo izvestuvaweto za doma{nite nastani se zabeleùva pogolemaànrovskata raznolikost odo{to kaj televiziite. Iako i ovde dominiraatkratkite i neanaliti~ki ànrovi vesta i izve{tajot (75%), sepak vo15% od tekstovite sodrìnata e analiti~ka. I za Koha moè da sekaè deka e pove } e recipient na tu f a agenda, bidej } i za edna tretina odtekstovite (32%) povodot bil psevdo-nastan ili izjava dadena odizvorot. Ednostranoto izvestuvawe e prisutno i tuka, pa dominiraattekstovite vo koi e konsultiran samo eden izvor (57%), a duri vo 87%od analiziranite tekstovi izvorite branat ista pozicija.

Vo izvestuvaweto za doma{nite temi, Koha ima najgolem interes zapozicijata na sopstvenata zaednica pove } e od edna ~etvrtina od tekstovitese odnesuvaat samo na albanskata zaednica, samo eden tekst se odnesuvana mnozinskata, a samo dva na druga etni~ka zaednica. Dominacijata natemite od op{t interes (61,40%) kaj Koha e samo navidum interes zatemi {to gi zasegaat site gra f ani na dràvata. Vnimatelnata kvalitativnaanaliza pokaùva deka toa se temi povrzani naj~esto so vnatre{natapolitika (10,22%), aktivnostite na vlasta (5,33%) i sportot (6,24%),no tie temi se odnesuvaat na subjekti od albanskata zaednica, kako i zaagol na gledawe koj e etno partikularen. Ova sogleduvawe e potkrepenoso kvalitativnata analiza na kontekstot na izvestuvaweto, pa od 59tekstovi vo koi kontekstot na izvestuvawe e pozitiven , 53 se odnesuvaatna albanskata zaednica. Ova ostava vpe~atok na izrazen etno-centrizamvo izvestuvaweto na redakcijata.


116


119/238

5. Zaklu~oci

Iako pokazatelite pokaùvaat deka vo mediumskiot sektor vo Makedonijaima golem broj mediumi na jazicite na etni~kite zaednici, sepak trebada se naglasi deka stanuva zbor pove } e za kvantitet vo mediumskiotpluralizam, otkolku za kvalitet i raznovidnost na programite {to ginudat ovie mediumi.

Podatocite pokaùvaat deka Sovetot ne go koristel efikasno sistemotza dodeluvawe dozvoli za da sozdade pejsa` od raznovidni, kvalitetni inezavisni mediumi koi } e im sluàt na gra f anite, {to vsu{nost e negovataosnovna misija. Najgolem del od komercijalnite televizii i radijanemaat informativni programi i dominantno emituvaat zabavniemisii i muzika. Na primer, od 19 televiziski stanici na jazicite nanemnozinskite zaednici, 12 se prete`no so zabaven op{t format, 6 seod op{t format so site tri mediumski funkcii, a samo edna e soprete`no informativen op{t format 19.Golemiot pritisok od pazaroti enormnata konkurencija vlijaeja osobeno negativno vrz kvalitetot naprogramskite sodrìni na komercijalnite mediumi na regionalno i nalokalno nivo. Prete`no se emituvaat zabavni programi od niska pro-dukciska vrednost, a mnogu mal obem na informativni sodrìni koi bigi pokrivale slu~uvawata na regionalno, ili na lokalno nivo.

Sli~ni zaklu~oci moàt da se izvle~at i za sostojbata vo pe~atenitemediumi na etni~kite zaednici. Tie se ekonomski slabi ne samo poradifragmentiranosta na pazarot i nezainteresiranosta na oglasuva~ite zamediumite na regionalno i lokalno nivo, tuku i poradi silnoto vlijaniena politi~kite partii i povrzanosta na del od sopstvenicite so politikata.Najgolem del od privatnite mediumi na jazicite na nemnozinskitezaednici bea sozdadeni od novinari koi ne poseduvaa drugi biznisi sokoi bi se pomognala finansiskata kondicija na mediumot. Nivnataslaba ekonomska sostojba gi napravi ranlivi na politi~ki vlijanija,pa na primer, najgolemi finansieri na mediumite na albanskata zaednicatabea politi~kite partii koi ...gi odrùvaa vo ìvot ili so direktni



117

19 Ovie podatoci se izvle~eni od pregledot na TV stanicite objaven na Veb stranicata naSovetot za radiodifuzija od 31.10.2012 godina.http://www.srd.org.mk/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=38&Itemid=27&lang=mk


120/238


121/238

Nekoi od redakciite vo Javniot servis sproveduvaat taka nare~enadijasporska ureduva~ka politika. Ova zna~i deka golem del od produkcijata

na ovie redakcii e fokusirana na problemite na mati~nite dràvi, ane na problemite so koi se soo~uvaat pripadnicite na taa etni~ka zaednicakako gra f ani na Republika Makedonija. Dislociraweto na glavniot novinar-ski interes vrz sonarodnicite od mati~nata dràva, ja izmestuvafunkcijata koja ja ima Javniot servis vo Makedonija da gi zadovoluvapotrebite i interesite na site segmenti na publikata vodej } i pritoasmetka za specifi~nite op{testveni i kulturni grupi vo zemjata.

Javniot servis, kako rezultat na dolgogodi{nata finansiska i produk-

cisko-tehnolo{ka kriza vo golema mera ja ima zapostaveno svojataobvrska da go neguva kulturniot pluralizam vo svoite programi.Negriàta e osobeno vidliva vo odnos na programite na pomaliteetni~ki zaednici, kade brojot na vraboteni e drasti~no namalen voposlednive godini, a vremeto i resursite {ti im se staveni na raspolagawene im dozvoluvaat da ja ostvaruvaat uspe{no svojata informativna ikulturna funkcija.

Seriozen problem koj se potvrduva so analizata e nepostoeweto naedinstveni i jasno definirani programski principi vo javniot serviskoi bi vodele kon interakcija na zaednicite, inkluzivno op{testvo ikon socijalna kohezija. Ona {to osobeno zagriùva e otsustvoto naprogramska i produkciska koordiniranost i komunikacija, kako me f uredakciite na etni~kite zaednici taka i me f u Prviot i Vtoriot pro-gramski servis.

Soznanijata dobieni od dlabinskite intervjua ukaùvaat na postoewevrski pome f u pretstavnici na politi~kite partii od vlasta i ured-ni{tvoto i redakciite od Javniot servis. Ova kreira sistem na t.n.politi~ko - mediumski klientelizam koj vo krajna linija rezultira sopojava na cenzura i avtocenzura. Cenzurata ne e direktna, tuku seraboti za suptilen pritisok koj novinarite go usvojuvaat, pa to~noznaat {to moàt da objavuvaat, a {to ne. Poseben tip na pojava vo javniot servis e etni~ko-politi~kiot klientelizam koj podrazbirarelacii na redakciite so politi~kite artii od sopstvenata etni~kazaednica od vlasta.

Kaj site analizirani mediumi se zabeleùva izvestuvawe koe im davanajmnogu prostor na informaciite {to doa f aat od gore od politi~arite,vlasta, instituciite ili centrite na mo } , a koe go zanemaruva glasot na



119


122/238

gra f aninot {to izvira od dolu, odnosno inicijativite, informaciitei problemite na gra f anskoto op{testvo. Vakvata pojava, koja e

vsu{nost karakteristika na celoto novinarstvo vo Makedonija, imdava strategiska prednost na politi~kite strukturi da ja modeliraatmediumskata agenda spored svoite interesi. Kaj javniot servis poli-ti~kite izvori se vo najgolem broj slu~ai vsu{nost pripadnici navladeja~kite politi~ki partii, dodeka kaj nekoi od komercijalnitemediumi ima ne{to pogolemo prisustvo na glasovi od gra f anskotoop{testvo, no toa e daleku od dovolno.

Dominantnata pojava na izvestuvawe od gore kon dolu e povrzana i sot.n. reaktivno novinarstvo koe e vidlivo i kaj javniot servis i kajkomercijalnite mediumi. Re~isi da ne postoi istraùva~ko i analiti~konovinarstvo, informiraweto se ograni~uva na golo prenesuvawe nainformaciite za nastani koi naj~esto gi organizirale politi~arite ilivlasta, retko koga mediumite se podgotveni da gi otvorat i analiziraatdrugite aspekti na nastanot ili da gi vklu~at i mislewata na gra f anite.

[iroko e rasprostraneta i pojavata na ednostrano i pristrasno infor-mirawe (i kaj javniot servis i kaj komercijalnite mediumi), jasnovidliva preku na~inot na koristewe na izvorite na informaciire~isi sekade e prisutno potpiraweto na eden izvor odnosno na izvorikoi zastapuvaat edna strana.

Golem del od odgovornosta za nepovolnoto mediumsko opkruùvawe(rasitnuvaweto na pazarot, toleriraweto na vlijanijata na sopstvenicite,politi~arite i ekonomskite centri, negriàta za neguvaweto na kulturnataraznolikost i dr.) se locira i kaj regulatornoto telo vo radiodifuzijata.Glavnite pri~ini za toa se negovata zavisnost od vlasta, politikata imediumskata industrija, no i faktot {to toa spored sostavot ne se pro-filira{e kako ekspertsko telo, kako {to e propi{ano so zakonot.

Sumarno, analizata jasno ja otslikuva serioznosta na krizata vo koja se nao f anovinarstvoto vo Makedonija, no gi skicira i pri~inite za nastanatatasostojba. Osven vo politi~kite i ekonomskite pritisoci, vlijanieto nacentrite na mo } vo kreiraweto na dnevnata agenda na redakciite,ekonomskite problemi...pri~inite treba da se pobaraat i vo nedovolnata

svesnost i poznavawe na novinarskata profesija, nepo~ituvaweto naeti~kite standardi, slabata uredni~ka mreà niz mediumite, nedostatokotod kontinuirana obuka, komfornosta na status-kvo situacijata i stati~nostavo koja se funkcionira so godini. Problemite se rezultat na pove } e


120


123/238

kompleksni faktori i ne mo`e da se nadminat ni brzo ni lesno.Reformite vo mediumskiot sistem so koi prvenstveno bi se zacvrstila

socio-ekonomskata pozicija na novinarskata profesija, se preduslov zanovinarstvoto da mo`e da stane sfera koja e avtonomna od politikatai centrite na mo } .



121


124/238


125/238

Minorities (Programme in Comparative Media Law and Policy(PCMLP), Universityof Oxford & the Institute for Information Law

(IViR), University of Amsterdam).http://www.osce.org/hcnm/78058f download=true

Salomon, E. (2008),Guidelines for Broadcasting Regulation, London:CBA & UNESCO.

* * *

Ustav na Republika Makedonija,

http://www.pravo.org.mk/documentDetail.phpfid=538

Sara~ini, P., Trpevska, S., Petkovska, B., Trajkoska, @.,Nikodinovska, V. (2011) Sostojbata so mediumite na jazicite nazaednicite vo Republika Makedonija , Skopje: Makedonski institutza mediumi. http://www.mim.org.mk/



123


126/238

Media of the ethnic communities in Macedonia:

SCARCE RESOURCES, LOWSCARCE RESOURCES, LOWPROFESSIONALPROFESSIONALSTSTANDARDSANDARDSANDANDETHNO-POLITICALETHNO-POLITICALCLIENTELISMCLIENTELISM

Abstract The problem studied in this research21 is the quantity and the way of reporting

of the media of ethnic communities in Macedonia on their own community, aswell as on issues concerning other communities in the country. It especially focuses on the extent to which the public service fulfills its legislative ‘mission’ to satisfy the informative, educational and cultural needs of diverse communitiesand to acts as cohesive factor in the overall society. The methods applied inthe study is media content analysis and in-depth interviews with journalists,editors, experts and representatives of public institutions. The main conclusionis that the programs of the public televisionact in the direction of social disintegration rather than cohesion. Ethnichierarchization and uneven allocation

of resources among different sections are the main characteristics of theorganisation of the MTV Second program service. Ethnocentrism characterizesmajority of the reporting and general professional reporting standards areat a low level. Ethnic-cum-political clientelism amounts to a wide spread culture of auto-censorship. Some of the commercial media share these charac-teristics but their reporting has many particularities- most notably - the morecommon usage of sources which are not a part of the ruling political elite.These sources in most cases however, disseminate an ethnocentric rather than a civic view of society.

Key words: Media in minority languages, public service, ethno-politicalclientelism, economic and media market.


124

21 The research has been conducted by the following research team: d-r Snezana Trpevska, MscIgor Micevski, Zaneta Trajkoska, MA, Marina Tuneva, MA, Dejan Andonov, MA, SlavcoMilenkovski, Dzelal Neziri, Edlira Paloshi, Husamedin Gina, Esma Demirovska and ElenaMihailova.


127/238

Radenko Udovi~i}Radenko Udovi~i}1 Media plan institute

SarajevoUDK: 16.774:323.15 ] (497.6)

323.15(=214.58:497.6)

Mediji i nacionalne manjine u BiHMediji i nacionalne manjine u BiH

MEDIJSKAMEDIJSKA INDIFERENTNOSTINDIFERENTNOSTPREMAPREMA

PROBLEMIMAPROBLEMIMAMANJINAMANJINA Saètak Bosna i Hercegovina je jedna od najmonolitnijih zemalja u Evropi, posmatranokroz odnos ve}ina i manjina. Jedan od razloga je ~injenica da BiH grani~i sa Srbijom i Hrvatskom, dràvama ~ije ve}insko stanovni{tvo ima statuskonstitutivnih naroda u BiH. Naime, u Evropi, najbrojnije nacionalne manjine su narodi iz susjednih dràva. Zakon o za{titi prava nacionalnih manjina u

BiH identifikuje 17 nacionalnih manjina, a ubjedljivo najbrojnija nacionalnamanjima su Romi. Procjene o njihovom broju kre}u se od devet hiljada,koliko ih je bilo po popisu iz 1991, do 80.000 koliko tvrdi Romski informativnicentar iz Sarajeva. Analiza ra|ena u Bosni i Hercegovini je fokusirana namalobrojne medije nacionalnih manjina i programe za nacionalne manjinekoji se kontinuirano emituju na javnim radijskim servisima. Zbog ~injeniceda mediji u BiH nemaju prepoznatljivu tradiciju izlaènja i emitovanja na jezicima manjina, te je uzorak ove analize bio manji nego u drugim zemljama,nalazi su upotpunjeni dubinskim intervjuima.

Klju~ne rije~i: Nacionalne manjine, manjinski mediji, Romi, RTV programiza nacionalne manjine.

RADENKO UDOVÎ I]

Medijska indiferentnost prema problemima manjina

125

1 udovicic.r @mediaplan.ba


128/238

1. Uvod: politi~ki i medijski kontekst

Bosna i Hercegovina je etni~ki podijeljena zemlja sa skupom i nefunkcio-nalnom organizacijom vlasti. Mirovnim sporazumom iz Dejtona, koji jeokon~ao rat, u BiH su stvorena dva entiteta2 {to je zacementiralo etni~ke podjele u BiH. Iako su entiteti ustavno-pravno multinacionalni, u RepubliciSrpskoj su Srbi izrazita ve}ina, a u Federaciji BiH Bo{njaci i Hrvati.Politi~ku situaciju u zemlji uslo`njava ~injenica da u dva entiteta ìve trikonstitutivna naroda. Mnogi politi~ki analiti~ari smatraju da do zna~ajnijih promjena u BiH ne moè do}i zbog ~injenice da u njoj ìve tri naroda kojausljed razli~itih istorijskih okolnosti koje su karakterisali ratovi u 20. vijekuimaju duboko suprotstavljene interese. Zadnji rat u periodu od 1992. do1995. godine, koji se desio nakon raspada socijalisti~ke Jugoslavije bio jeizrazito brutalan. Po podacima Istraìva~ko-dokumentacionog centra (IDC)BiH u BiH je tokom rata poginulo 95.940 ljudi koji su evidentirani imenomi prezimenom.3

Dodatni problem, kako za dalje planiranje razvoja BiH tako i za istraìva~keradove ovakvog tipa, predstavlja ~injenica da u BiH nema preciznog podatkao broju stanovnika. Zadnji je popis ra|en 1991. godine, i tada je u BiH ìvjelo4,3 miliona ljudi.Zvani~no u Bosni i Hercegovini ̀ ivi 3,842.537 stanovnika. No, ovaj podatak Agencije za statistiku BiH, izveden je na osnovu podataka svihop{tina u BiH, koje su dostavile podatke o broju ìtelja na svojim teritorijama.

Prema podacima Regulatorne agencije za komunikacije (RAK), 2011. godineu BiH emituje 195 elektronskih medija, od toga 148 radiostanica i 47 TVstanica(uklju~uju}i i stanice u sastavu Javnog RTV sistema BiH). Prema podacima Media plan instituta, u zemlji izlazi 9 dnevnih novina (petdoma}ih i ~etiri iz Srbije i Hrvatske koja imaju izdanja za BiH) i 184 drugaizdanja, magazina i ~asopisa u razli~itim vremenskim intervalima. Ve}ina{tampanih medija je u vlasni{tvu privrednih korporacija, od koji su neke


126

2

Dva entiteta u BiH imaju mnogo ve}u autonomiju nego federalne jedinice u drugim sloènimdràvama, ali nisu unijeli svoj suverenitet u BiH ve} su stvoreni mirovnim sporazumom1995. godine i stoga nemaju pravo odvajanja od BiH.

3 Od ukupno 95.940 imena, 38.239 su civili, a 57.701 vojnici. Dvije tre}ine ~ine Bo{njaci, oko25 odsto Srbi, a oko osam odsto Hrvati (Mirsad Toka~a, predsjednik IDC, 2013).


129/238

istovremeno i baza politi~kih stranaka ili se nalaze u nekoj vrsti neformalnesimbioze stranaka, dràvnih vlasti i vlasnika medija. Generalne i druge

specijalisti~ke servise imaju tri doma}e novinske agencije (dvije u FBiH i jedna u RS-u) kao i turska agencija Anadolija koja emituje na bosanskom jeziku. U zadnjih pet godina pokrenut je ve}i broj informativnihonline portalai oni sve vi{e postaju izvor ekskluzivnih informacija, mjesto javne debate, alisu nekad podlo`ni i reinkarnisanju govora mr`nje i prosta~ke komunikacije(Udovi~i}/Babi}, 2010).

U BiH je uspostavljen tzv. dualni radiodifuzni sistem u kome su uslovi zadavanje dozvola i trì{na pozicija javnih i komercijalnih stanica izjedna~eni.Javni radiodifuzni sistem se sastoji od dràvne i dvije entiteske televizije.RTV taksa od 3,7 eura mjese~no je obavezna. No stepen naplate je ispod 70 posto, a visina takse je jedna od najniìh u Evropi tako da su javni servisi primorani da zna~ajan dio prihoda ostvaruju kroz ogla{avanje i sponzorstvakomercijalnih programa. Iz tog razloga je programska struktura ovih stanica bogata programima velike tr̀ i{ne prihva}enosti na ra~un nedovoljno razvijenihkulturnih, obrazovnih i nau~nih programa.

2. Poloàj i mediji manjina

Bosna i Hercegovina je jedna od najmonolitnijih zemalja u Evropi, posmatranokroz prizmu odnosa nacionalnih ve}ina i manjina. Prije rata ~inilo ju je 99%slavenskog stanovni{tva, od ~ega su 98% bili Srbi, Hrvati, Bo{njaci (tadanaziva Muslimani) i Jugosloveni (Udovi~i}, R., 2008: 19). Danas se, u odnosu na prijeratnu situaciju, umjesto Jugoslovena sve ve}i broj stanovnika izja{njavaBosanci koji se su{tinski, ne i formalno-pravno, smatraju manjinom. Me|utim,rije~ je o ljudima koji su u prvi plan stavili teritorijalnu pripadnost premadràvi u kojoj ìve a ne pripadnost etnicitetu. Rije~ je u velikoj mjeri oosobama iz mije{anih brakova kao i onima koji su nezadovoljni etnopoliti~komsituacijom. U vi{e navrata na javnim skupovima sam Bosance nazivao„politi~kom manjinom“.

Zakon o za{titi prava pripadnika nacionalnih manjina donesen 2003. godineidentifikuje 17 nacionalnih manjina koje ìve u BiH, a to su: Albanci,Crnogorci, êsi, Italijani, Jevreji, Ma|ari, Makedonci, Nijemci, Poljaci,Romi, Rumuni, Rusi, Rusini, Slovaci, Slovenci, Turci i Ukrajinci (Zakon,2003, ~lan 3). Najbrojnija nacionalna manjima su Romi, ali se procjene onjihovom broju kre}u od devet hiljada, koliko ih je bilo po popisu iz 1991.,

RADENKO UDOVÎ I]


127


130/238

do 80.000 koliko tvrdi Romski informativni centar (RIC) iz Sarajeva. Porije~ima Sanele Be{i}, koordinatorice RIC-a, ovaj podatak je rezultat

istraìvanja Vije}a Roma BiH na uzorku od 16 romskih zajednica i popisakoji su radili romski aktivisti. No, iako je ovo zvani~no nepotvr|eno, Romiimaju drugi problem, su{tinske prirode. Iako su ubjedljivo najbrojnija manjina,trpe diskriminaciju po mnogim osnovama i `rtve su te{kih predrasuda inetolerancije od pripadnika ve}inskih naroda. Tri su razloga za ovakvusituaciju: iza Roma ne stoji nijedan organ vlasti ni u jednom entitetu koji bise borio za njihova prava, rije~ je o izuzetno lo{e obrazovanoj populacijilo{eg imovinskog stanja, {to je oteàvaju}a okolnost u borbi za dru{tvene pozicije. Kao zadnje, mo`da i najbitnije, jeste zna~ajna razjedinjenost romskognevladinog sektora, ~iji predstavnici zbog li~nih animoziteta ne mogu da seusaglase. Naime, u BiH su registrovana 44 romska udruènja, od ~ega, poizvorima iz RIC-a, istinski radi oko 25 (Udovi~i}, 2008: 21).

Druga po brojnosti je albanska nacionalna manjina. Prema izvje{taju Biroaza ljudska prava, broj Albanaca u Federaciji BiH se procjenjuje na 4.000 do5.000. Op{ti je utisak da su sada sva prava Albanaca daleko ispod onihkakva su imali prije rata. Danas su predstavnici ove manjine diskriminisani unekim segmentima ìvota, naro~ito u domenu zapo{ljavanja, a ni predstavnici politi~kih stranaka nemaju interesa da ih za{tite (Marko, 2010: 151). U BiHìvi oko 1.000 pripadnika slovena~ke nacionalne manjine, a od toga uSarajevu njih 350 do 500. U Kantonu Sarajevo ̀ ivi oko 70 ~lanova italijanskenacionalne manjine a u rejonu Banje Luke oko 200.Danas, po slobodnoj procjeni, u Sarajevu ìvi oko 200 do 300 Makedonaca. Prije rata su imali~asopis Udruènja „Makedonac”, ali je on, zbog malog interesa, ukinut.(Marko, 2010: 150 po Biro za ljudska prava 2009: 9-11).

Helsin{ki parlament gra|ana iz Banje Luke raspolaè, kada su u pitanju oba bosanskohercegova~ka entiteta, djelimi~nim podacima o broju odre|enihmanjinskih grupa -Jevreji (850), Ma|ari (130), Italijani (oko 300) i Ukrajinci(40). Prema njima u oba entiteta ukupno djeluje 89 udruènja nacionalnihmanjina, od kojih je oko 50 organizacija Roma. Grad Banja Luka je 2004.godine otvorio Klub nacionalnih manjina u kojem je i sjedi{te Savezanacionalnih manjina Republike Srpske. U Savezu nacionalnih manjina istaklisu pozitivne primjere finansiranja iz budèta u Prijedoru, Gradi{ki,Prnjavoru, Doboju i Bijeljini, dok je isto~ni dio Republike Srpske potpunozapostavljen (Marko, 2010: 150 po Biro za ljudska prava 2009: 14-15).

Vezano za nacionalne manjine, ali i mnogo {iri politi~ki kontekst u BiH jeste presuda Evropskog suda za ljudska prava koja je do sada donesena protiv


128


131/238

BiH - presuda u slu~aju Sejdi} i Finci protiv BiH (22. decembar 2009.). Ova presuda zadire u sr` ustavno-pravnog ure|enja BiH i obavezuje na njegovu

izmjenu. Aplikanti, dràvljani BiH, Dervo Sejdi} i Jakob Finci, àlili su seda im je usljed relevantnih odredbi Ustava BiH i Izbornog zakona BiHonemogu}eno da se kandiduju za pozicije delegata u Dom narodaParlamentarne skup{tine BiH i na izborima za ~lana Predsjedni{tva BiHzbog toga {to je to omogu}eno samo pripadnicima konstitutivnih naroda.Ova presuda, koja je utvrdila sistemsku diskriminaciju pripadnika manjina,obavezala je vlasti u BiH da izvr{e izmjene odredbi Ustava i Izbornogzakona BiH na na~in da se pojedincima koji se ne izja{njavaju kao pripadnicikonstitutivnih naroda u BiH omogu}i da se kandiduju za najvi{e funkcije udràvi. Gotovo tri godine traju politi~ki pregovori oko implementacije ove presude i ona je postala predmet politi~ke trgovine izme|u vladaju}ih pred-stavnika Bo{njaka, Srba i Hrvata.

BiH je ratifikovala evropsku Okvirnu konvenciju o za{titi prava nacionalnihmanjina, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, Me|unarodnukonvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Evropsku konvencijuza za{titu ljudskih prava i temeljnih sloboda i njen Protokol 12 („Op{tazabrana diskriminacije”), te Okvirnu konvenciju za za{titu prava nacionalnihmanjina. Iako nabrojana u Dodatku Aneksa 6 Dejtonskog mirovnog sporazuma,Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima do danas nije rati-fikovana. Uz niz specifi~nih ljudskih prava, Ustav BiH garantuje i principnediskriminacije.

Klju~ni zakoni koji su usvojeni i na dràvnom i entiteskim nivoima suZakoni o za{titi prava pripadnika nacionalnih manjina.4 Time je pravno iinstitucionalno dràva stvorila uslove koji omogu}uju nacionalnim manjinamada o~uvaju i razvijaju svoj nacionalni, etni~ki, vjerski i kulturni identitet iintegri{u se u {ire dru{tvo.

RADENKO UDOVÎ I]


129

4

Trenutno postoji pet zakona vezanih za nacionalne manjine. To su Zakon o za{titi prava pripadnikanacionalnih manjina Republike Srpske (2004), Zakon o za{titi prava pripadnika nacionalnihmanjina Federacije BiH (2008), Zakon o za{titi prava nacionalnih manjina u BiH (2003),Zakon o za{titi prava pripadnika nacionalnih manjina Tuzlanskog kantona, te Zakon o zabranidiskriminacije BiH.


132/238

Dràvna verzija ovog zakona u svom poglavlju V „Informisanje“, sadrì dva~lana. ^lan 15 propisuje da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na

osnivanje svojih medija. Ovaj stav je ve} doìvio kritiku zato {to je on samodeklarativna izjava, jer pravo na osnivanje medija imaju svi gra|ani i pravnalica.5 Drugi ~lan propisuje obaveze da javni emiteri razli~itih nivoa produciraju,i to ~ak jednom nedjeljno, posebne emisije za pripadnike nacionalnih manjina.Ovo se u praksi ne ostvaruje, te je stvar volje u javnim medijima, na kojina~in, kako i koliko }e imati ovakvih programa.6

Trenutno u BiH na javnim servisima ne postoje programi na bilo kojem jeziku neke od nacionalnih manjina, ali se zato kontinuirano prave kolà ne emisijeza i o nacionalnim manjinama, {to je jeftinije i {iroj publici prihvatljivije.Pojedini privatni RTV mediji su u okviru razli~itih projektnih aktivnosti producirali programe za romsku i slovena~ku manjinu.7 Od ~asopisa zanacionalne manjine, mjese~no i periodi~no, izlaze Jevrejski glas, glasnik Jevrejske zajednice Bosne i Hercegovine, u izdanju dru{tva La Benevolencija, Zora Cankarjeva, slovena~ki almanah u izdanju dru{tva Cankar,Glas Roma, u izdanju Saveza NVO Roma RS. Do marta 2013. izlazio je i ~asopisza promociju romske zajednice Amaro drom, u izdanju Medijskih incijativa.Relativno respektabilno izdanje, kada su manjinske zajednice u pitanju, je bio listêska beseda – 45 brojeva lista iza{lo je od 1997. do 2012.

Iako je romska populacija relativno brojna, u cijeloj zemlji ne postoji nijednaromska radio ili TV stanica, a na javnim servisima ne postoje specijalneemisije na romskom jeziku. Rijetki su programi na jezicima ve}ine kojiozbiljnije govore o romskim problemima. U okviru donatorskih projekata uzadnje dvije godine pokrenuti su ~asopisi za RomeGlas Romai Amaro dromte web portalTo~ak.U domeni edukacije i senzibilizacije javnosti za probleme


130

5 „Pripadnici nacionalnih manjina u BiH imaju pravo na osnivanje radio i televizijskih stanica,izdavanje novina i drugih {tampanih informacija na jezicima manjine kojoj pripadaju“

6 U ~lanu 16 se potom kaè: „Radio i televizijske stanice ~iji su osniva~i BiH, entiteti, kantoni,gradovi i op{tine koji ostvaruju ulogu javne slu`be obavezni su u svojim programskim{emama predvidjeti posebne emisije za pripadnike nacionalnih manjina a mogu osigurati idruge sadràje na jezicima manjina. Radio i televizijske stanice kao javni servisi BiH du`ni

su najmanje jednom nedjeljno osigurati posebnu informativnu emisiju za pripadnikenacionalnih manjina na njihovom jeziku.“7 Media plan institut je u periodu od 2002. do danas evidentirao deset radio stanica koje su uz

podr{ku stranih donatora i vlada mati~nih dràva manjina iz BiH producirali programe zanacionalne manjine.


133/238

Roma, Media plan institut i Medijske inicijative iz Sarajeva, kao organizacijesa respektabilnim iskustvom u medijskom radu sa nacionalnim manjinama,

svojim su programima postali inicijatori i zna~ajnim dijelom izvoriaktivnosti ~iji je cilj ve}e prisustvo ovih sadràja u medijima, kao i usvajanjeakcionih planova8. Izvr{en je niz edukacija za mlade romske NVO aktivisteiz oblasti PR-a i novinarskog izvje{tavanja, sa romskim saradnicima proizveden je veliki broj radioprograma a 2012. godine pokrenut je ~asopis Amaro drom.

Kadrovi, odnosno nedostatak novca, najve}e su prepreke za uspostavljanjeromskog medija. Tako|e, sagovornici u dubinskim intervjuima, istakli sukako bi se uz ve}u podr{ku dràve, edukaciju romskih kadrova i spremnost javnog servisa na saradnju, relativno brzo mogli stvoriti uslovi za pokretanje jedne kvalitetne emisije u koju bi sa novinarske (voditeljske) strane biliuklju~eni Romi. Kao jedan od problema je navedena ~injenica da Romanema na mjestima gdje se odlu~uje. „Primjera radi, na pro{lim izborima zaUpravni odbor u RTV FBiH Rom se kandidovao da bude ~lan. Sve je pro{aoi do{ao na Parlament da se usvoji ali tamo mu nije dozvoljeno. Kad bismoimali ~ovjeka Roma u upravnom odboru on bi sigurno nametnuo odre|enu politiku“.9

Sa ciljem da istraìmo kvalitet postoje}e medijske ponude vezane za manjinei manjinske probleme, uradili smo analizu tokom 2012. godine.Uzorak istraìvanja bio je prilago|en kontekstu i situaciji u kojoj nema medija kojiizlaze ili emituju na jezicima manjina. Metoda analize sadràja je obuhvatiladvije radijske emisije za nacionalne manjine na javnim RTV servisima i tri~asopisa, dva romske zajednice i jednog slovena~ke. Zbog relativno maloguzorka, tokom septembra 2012. (vrijeme kada je odràna predizborna kampanja) pra}eni su imainstreammediji sa ciljem da se vidi kako i koliko izvje{tavajuo problematici koja tretira nacionalne manjine u BiH. Dodatno smo, tokom maja2012., uradili i 25 dubinskih intervjua sa urednicima medija i predstavnicimanacionalnih manjina u BiH. Cilj nam je bio detektovati probleme, ~uti

RADENKO UDOVÎ I]


131

8

Be Romalen - ja~anje romske inkluzije putem edukacijskih i informativnih aktivnosti (2012.Medijske inicijative), Edukacija romskih aktivista za pisanje vijesti i odnose sa javno{}u(2008. Romski informativni centar i Media plan institut), Ja~anje romskih kapaciteta krozinformisanje (2004. Media plan institut)

9 Intervju sa Nedàdom Jusi}em, predsjednikom Euro Rom Tuzla


134/238

razmi{ljanja i iznjedriti prijedloge za {to uspje{niju vezu (saradnju) izme|unacionalnih manjina (njihovih udruènja) imainstreammedija u BiH.

3. Analiza dubinskih intervjua

3.1. Predstavnici udruènja

Tokom intervjua sa predstavnicima manjinskih udruènja razgovarali smona temu legislative u vezi sa informisanjem nacionalnih manjina i eventualnom potrebom da zakon propi{e neke stimulativne odredbe za ostvarivanje ovog prava.

Zakonska rje{enja- Ve}ina intervjuisanih je bila stava da je zakonskonagla{avanje da „i manjine“ imaju prava na medije neki vid potcjenjivanjaove grupacije. Stoga se iskristalisao zaklju~ak da ve}ina traì brisanje tog~lana, a dopunjavanje, odnosno konkretizovanje jasne obaveze javnim emi-terima, na teritorijama gdje ima nacionalnih manjina, kako i koliko pravitispecijalnog programa te uvo|enje sankcija ukoliko se to ne po{tuje.„Deklarativna izjava, odnosno fraza, da manjinski narodi imaju pravo naosnivanje medija je obi~na farsa koja je ide u prilog vlastima u BiH, s ciljemispunjavanja uslova postavljenih od strane Evropske komisije. Naravno, saove vremenske distance, od dana usvajanja Zakona o pravima manjina uBiH, ni{ta se nije ispunilo niti je realizovano, naprotiv, prava manjina su jo{su vi{e ugroèna“.10

Me|utim, dio intervjuisanih je i stava da bi takva zakonska odluka stavilamedije u nezgodan finansijski poloàj te da su potrebne stimulativne mjeredràve kako bi se medijima, pogotovo onim koji nemaju naplatu RTV takse, pomoglo da prave ove emisije, a udruènja nacionalnih manjina da seosposobe za proizvodnju i saradnju na ovim programima. „Problematikamanjina nije interesantna medijima i ne pogoduje ogla{avanju. Da ste vlasnik uspje{ne kompanije, da li biste vi{e voljeli da se va{ proizvod reklamira uz program ispunjen oskudno odjevenim, estradno-elegantnim damamasklonim folk muzici ili uz teme o te{kom ìvotu Roma ili u Ustavu BiH


132

10 Intervju sa Dèminom Zejnullahu, Zajednica Albanaca u BiH


135/238


136/238


137/238

3.2. Urednici medija

Me|u 15 medija, ~iji su predstavnici intervjuisani, samo dva imaju specijalne programe za nacionalne manjine, dok nijedna novina ne posjeduje takvurubriku. To su RTRS, koji ima i radijski i televizijski program, i Radio Freeiz Prijedora koji emituje program na slovena~kom jeziku. Zanimljivo je dadrugi entitetski servis, RTV Federacije BiH, nema kontinuirano ovakvihemisija. Posebno je problemati~na ~injenica da nam je urednica dokumen-tarnog programa ove televizije rekla da je zapo~et serijal snimanja emisija onacionalnim manjinama, ali iz nerazumljivih razloga do sada nijedna emisijanije emitovana (zaklju~no sa aprilom, 2013). Na Radiju Federacije BiH postojiemisija Ljudska pravana mjese~noj bazi. Prava nacionalnih manjina su samo jedan njen segment. Me|utim, u prvih {est mjeseci 2012. godine emitovana je samo jedna emisija sa temom nacionalnih manjina, i to Roma, na na~in dasu u studiju bili predstavnici me|unarodne organizacije Care International,sa jednim romskim saradnikom, koji su predstavili svoj projekat i ukazali na brojne problema Roma u BiH. Ina~e, postoje}i programi na javnim servisimase proizvode od sredstava obavezne RTV takse, dok je na Radiju Free rije~o specijalnom programu za ~iju je proizvodnju i emitovanje od slovena~kevlade donaciju dobilo Udruènje Slovenaca iz Prijedora.

Predstavnici privatnih medija ne razmi{ljaju o pokretanju emisija i rubrikaza nacionalne manjine jer su ti programi nekomercijalni i namijenjeni zaizuzetno malu grupu ljudi. Neki odbijaju i bilo kakav vid ovakve pozitivne programske diskriminacije, koja je, kako kaù, nu`na jedino za javneservise. No, svi ispitani smatraju da je klju~na stvar kroz redovne programe pokriti de{avanja koja se ti~u nacionalnih manjina.

„Televizija Republike Srpske ima emisijuU fokusu, u kojoj se o nacionalnimmanjinama govori svakih 14 dana. Prete~a emisijeU fokusu je specijalizovanaemisija Bona homo, koja je tretirala isklju~ivo pitanja nacionalnih manjina,i tako|e je emitovana dvosedmi~no. U dogovoru sa predstavnicima Savezai Savjeta nacionalnih manjina Republike Srpske ili pojedina~nog udruènjanacionalnih manjina usagla{avamo teme za koje smatramo da mogu zain-teresovati i ciljnu grupu nacionalnih manjina i {iru grupu gledalaca na{eg programa“.13

RADENKO UDOVÎ I]


135

13 Intervju sa Natalijom Trivi}, direktoricom Programa televizije RTRS-a.


138/238

Direktorica programa RTRS-a smatra da ovaj javni servis ispunjava obavezeu vezi sa sadràjima o nacionalnim manjinama, i misli da nikakvo striktno

definisanje kako i koliko pokrivati manjine ne}e dati efekat. Po njenom, to je potrebno u~initi kroz interne akte javnih medija i stav profesije i njenihnovinarskih udruènja da su ova pitanja klju~na za demokratiju i novinarski profesionalizam. „Privid nametanja obaveze moè biti kontraproduktivankod gledalaca. Nerijetko sa odbojno{}u gledaju na emisije koje smatrajuisforsiranim u medijima. Gledaocima trebamo dati do znanja da emisijuradimo zbog novinarske, i ljudske, gra|anske, procjene da takva emisijauistinu ima svoje mjesto u programu, a ne da je prouzrokovana nametanjemili sterilnom formom prepisanom iz nekog kodeksa Evropske unije“.14

Dodatno obrazovanje- Razli~ita istraìvanja Media plan instituta15 u zadnjih10 godina su pokazala da rukovode}i kadar medija u BiH ima prili~noraznolike stavove prema sticanju znanja za svoje novinare. Dio urednikasmatra da se novinarstvo u~i jedino u praksi, kroz razli~ite situacije i zadatkekoji se pred njih postavljaju. Dio, pak, smatra da je novinarima potrebnacjeloìvotna edukacija i da je nu`no svakom novinaru godi{nje obezbijediti par dana sticanja specijalisti~kih znanja, pod uslovom da su program i pre-dava~i kvalitetni. Ve}ina urednika iz Federacije BiH smatra da novinarima

nije potrebna posebna edukacija vezana za izvje{tavanje o nacionalnimmanjinama, dok mediji iz Republike Srpske pokazuju prema tome mnogove}i interes. Od Nata{e Te{anovi}, direktorice ATV Banja Luka, dobili smo prijedlog da takva edukacija mora biti uklju~ena u ve}i medijski projekat zanacionalne manjine, u smislu da ATV radi produkciju i emitovanje takvih programa, a da stru~na organizacija za edukaciju novinara osposobi njihovenovinare za pravljenje takvih programa.

Saradnja sa nezavisnim produkcijama- Nakon rata u BiH biljeì se veliki broj projekata, prije svega podrànih od stranih donatora, koji u okviru nizaaktivnosti imaju i medijsku produkciju. Naj~e{}e je rije~ o produkciji tzv.nekomercijalnih tema koje nisu dovoljno zastupljenje u medijima. Rezultatovakvog vida produkcije je mogu}a trilateralna korist – organizacija (pro-dukcijska ku}a) dobija mogu}nost da za solidne novce ne{to proizvede,medij koji emituje dobija besplatno program, a javnost na raspolaganju imaemisiju o va`nom dru{tvenom problemu koji je zanemaren zbog nekomerci-


136

14 Ibid.15 Davor Marko, Jasmina Korda, Mirjana Popovi}, Radenko Udovi~i}, Multikulturalizam u bh.

MedijimaMedia plan institut, 2010; Radenko Udovi~i},Urednici o tretiranju multiklulturalizma,analiza dubinskih itervjua, Media plan institut , 2010.


139/238

jalnosti. Problematika nacionalnih manjina je svakako jedna od takvih tema.Gotovo svi intervjuisani urednici odgovorili su kako bi emtiovali takve programe

na svojim medijima, ukoliko su profesionalno ura|eni, sa izuzetkom glavneurednice Free radija, koja je rekla da bi oni kao komercijalni medij takve programe emitovali samo ako bi im to bilo pla}eno. Predstavnici nekolikoTV stanica su istakli da u slu~aju da su ti programi na jeziku manjina insistirajuna subtitle prevodu kako bi program bio razumljiv i ve}inskoj populaciji.

Inkluzija Roma -Ve}ina intervjuisanih smatra da je klju~na stvar krozredovni program informisati o pozitivnim primjerima u vezi sa romskom populacijom. Dio ispitanih smatra da i sami Romi nose odgovornost {to

takvih programa nema i da ve} sada ima dovoljno obrazovanih pojedinacakoji bi se mogli uklju~iti u stvaranje takvih programa. Ve}ina, uklju~uju}i~ak i predstavnike javnih servisa, o~ekuje da novce za takve programe dobijeod dràve ili stranih donatora, i ovo ne vidi kao isklju~ivo svoj programskinedostatak. Nagla{eno je da se o~ekuje aktivniji pristup predstavnika romskihorganizacija, ali na kvalitetniji komunikacijski na~in nego do sada, sa izvodivim prijedlozima koje bi potom mediji mogli dalje isprofilisati. No, ve}ina pred-stavnika medija smatra da oni nisu najodgovorniji za sporu inkluziiju Roma,iako svojim izvje{tavanjem mogu pomo}i. „Ne moè se sva odgovornost za

‚senzibiliziranje javnosti‘ svesti isklju~ivo na medije. Kada je rije~ o Romima,na ovim prostorima, naàlost, postoji duboko ukorijenjena diskriminacija itome smo svjedoci svakodnevno. Ta diskriminacija dolazi iz same srì dru{tva,iz porodice kao osnovne }elije dru{tva, i to je ono {to je najve}i problem“.16

4. Analiza medija i programa za i o nacionalnim manjinama

Analizirali smo pet medija - tri ~asopisa nacionalnih manjina i dvije radioemisije na javnim servisima koje su koncipirane kao programi za nacionalnemanjine. Analiza je u ve}oj mjeri ra|ena u aktuelnom vremenu, u periodu od januara do jula 2012. godine, ali su dva ~asopisa analizirana i retroaktivnokako bi se oja~ao uzorak, jer produkcija manjinskih medija u BiH nijesna`na. Zapaànja koja slijede su sublimacija mnogo obimnije i detaljnijestudije koja je objavljena na internetu u februaru 2013. godine.17

RADENKO UDOVÎ I]


137

16 Intervju sa Dinom Bajramovi}em, urednikom Slobodne Bosne17 Nacionalni izvje{taj za BiH - Mediji i nacionalne manjine u BiH: VOLJA SAMO NA

PAPIRU - http://manjine.ba/?p=7514


140/238

4.1. Glas Roma

âsopis, koji izlazi od po~etka 2011. godine, do februara 2012. imao jemjese~nu dinamiku a nakon toga su, zbog problema sa finansijama,zaklju~no sa augustom 2012., iza{la samo dva broja. Monitorisano je sedam brojeva (august 2011 - februar 2012). Do novembra, kako pi{e u impresumu, bila je rije~ o zajedni~kom projektu Udruènja Roma Gradi{ka, Udruènjaèna Romkinja „Romska mladost“ i Udruènja èna Romkinja „TempireRomano“, uz finansijsku podr{ku Otvorenog dru{tva. Nakon toga izdava~ je Savez NVO Roma Republike Srpske, a donator je [vajcarska agencija zarazvoj i saradnju (SDC). Tira` se kretao od 1.000 do 1.200 primjeraka. List je besplatan i distribui{e se putem romskih udruènja.

List prati zbivanja u Bosni i Hercegovini u kojima u~estvuju Romi ili se ti~u problema romske populacije. S obzirom da da su projektni lideri izRepublike Srpske, gdje je i sjedi{te redakcije (Gradi{ka), znatno ve}i brojtekstova je iz tog dijela zemlje. Sadràjem dominiraju izvje{taji o projektnimakcijama samih aktera projekta, ali i drugih romskih organizacija. List jeujedno i promotor kulturnih osobenosti Roma.

Tematika - U sedam analiziranih brojeva objavljeno je 156, uglavnomnovinarskih objava, {to u prosjeku iznosi 22 teksta po broju. Ako ovu statistikura{~lanimo, 133 objave su se odnosile isklju~ivo na romsku manjinu, devetna druge nacionalne manjine, a 14 se ticalo tema koje tretiraju ukupnidru{tveno-politi~ki ̀ ivot u zemlji bez isklju~ivog fokusa na nacionalne manjine. Najve}i broj objava je obra|ivao teme kulture (17%). Tu su spadali tekstovikoji su govorili o razli~itim kulturnim doga|ajima za romske praznike (razniansambli, natjecanja, predstave), tekstovi o romskoj tradiciji kao i pjesmeromskih stvaralaca koje su objavljivane na zadnjoj stranici. Na drugommjestu su tekstovi koji tretiraju ljudska i manjinska prava romske populacije(15%). Teme su se uglavnom ticale aktivnosti romskih udruènja u smislu pobolj{anja ravnopravnosti Roma u BiH, edukativnih seminara iz oblastizagovaranja, presude Sejdi}- Finci... Na tre}em mjestu su tekstovi iz politike.Uglavnom je rije~ o odnosu romskih predstavnika i dràvnih, entitetskih ilokalnih institucija i zvani~nika. Dio tekstova iz ove oblasti se ticao ime|usobnih sukobljavanja samih romskih predstavnika i njihovih udruènjau vezi sa izborom na odre|ene koordinatorske funkcije u Ministarstvu zaljudska prava i izbjeglice BiH, ~iji je jedan sektor intenzivno uklju~en uimplementaciju Dekade Roma u BiH. Ipak, procentualno najve}i broj tekstova(38%) spada u rubrikuostalo. U njoj su naj~e{}e bili tekstovi o raznimhumanitarnim akcijama u vezi sa smanjenjem siroma{tva Roma i implementacijom


138


141/238

projekata stambenog zbrinjavanja Roma ili akcijom upoznavanja romske populacije o prevenciji AIDS-a.

Autorstvo- ~asopis ima jednu izuzetno neobi~nu i sa informativne straneneprihvatljivu situaciju – ~ak 82 % tekstova je nepotpisano. Nisu nepotpisanesamo kratke vijesti, ve} ~itavi izvje{taji napisani po svim novinarskim pravilimai formama. To u znatnoj mjeri ru{i povjerenje u ovakve sadràje. U razgovorusa voditeljima projekta saznali smo da je ve}inom rije~ o radovima dva novinara.Analizom ovog ~asopisa se ne moè dobiti odgovor zbog ~ega nema vi{eautora, ali je mogu}e da su izdava~i na ovaj na~in èljeli da se ne uo~i kakonema saradnika iz romske zajednice.

Forme izvje{tavanja- Izvje{taj je dominantna novinarska forma u GlasuRoma (40%). Naj~e{}e je rije~ o terenskim izvje{tajima sa razli~itihdoga|aja koji su, vidljivo je po stilu i strukturi, napisani od strane profesionalnihnovinara. Ve}ina izvje{taja je kombinacija novinarskog narativa i izjavasudionika doga|aja. Dvocifren je i procenatvijesti(32%) kao i kategorijeostalo, u koju smo svrstavali razne eseje i enciklopedijske tekstove o istorijiRoma. Tokom monitoringa zabiljeèna su i ~etiri teksta koji su imali elementeistraìva~kog novinarstva. Rije~ je uglavnom o preuzetim tekstovima sa portalaùrnal.info.

Fotografije- Glas Roma karakteri{e veliki broj fotografija. U sedam moni-torisanih brojeva objavljeno ih je 187. Fotografije su na~e{}e oslikavale samdoga|aj ili njegove aktere (skupovi, govornici i sagovornici, porodice i pojedinci o kojima se izvje{tava), odnosno situacije koje trebaju da ilustruju problem. Bez fotografije je bilo 17 objava, naj~e{}e kratkih vijesti.

Izvori – u 65 posto tekstova kori{ten je jedan izvor. Razlog tome je veliki broj faktografskih formi, a zabiljeèn je i zna~ajan broj eseja koji izraàvajuvlastita zapaànja autora ili se baziraju na saznanjima navedenim u nekojknjizi ili uop{te nenavo|enju izvora. Takvi primjeri u zna~ajnoj mjerinaru{avaju vjerodostojnost teksta odnosno medija. Jedan od takvih problemaimamo u tekstu iz decembra 2011. „Romi poti~u iz pustinske dràveRadàstan“. Ve} na po~etku imamo podatak da u svijetu ìvi od 5 do 13 milionaRoma!? Ovoliki raspon je neprihvatljiv, pogotovo {to je na razli~itimstru~nim skupovima navo|eno da ih ima od 8 do 10 miliona, {to je podatak koji je naveden i u nekim ranijim brojevima ovog ~asopisa. Nabrajaju sezemlje u kojima ìvi najvi{e Roma, pri ~emu Bosna i Hercegovina nije navedenakao zemlja u kojoj ìvi vi{e od 10.000 Roma, {to je ili nemar ili ~injenica daneke institucije ne priznaju podatke kojim raspolaù romske organizacije iz

RADENKO UDOVÎ I]


139


142/238

BiH. Pred kraj teksta opet imamo jedan kontradiktoran podatak, a to je da jeSlova~ka zemlja sa procentualno i broj~ano najvi{e Roma – od 5,4 miliona

stanovnika, 320 hiljada su Romi. To je u suprotnosti sa podacima navedenimna po~etku teksta gdje se kaè da u Rumuniji ìvi najvi{e Roma, a da ih jeu Slova~koj 76.000. No {to je najve}i problem, ovaj tekst nije potpisan aunutar njega nema pozivanja na precizne izvore. Isti problem imamo u tekstuiz novembra 2011. Na listi „Poznati Romi“ su nabrojane brojne poznateli~nosti iz svijeta ali i biv{e Jugoslavije. Tako su na listi Sini{a Mihajlovi} iDejan Savi~evi}, poznati fudbaleri, koji se javno izja{njavaju kao Srbin iCrnogorac. Zanimljivo, ali nedostaje izvor.

Ve}ina izvora, 82%, jesu pojedinci iz romske zajednice, politi~ari, kulturniradnici Relevantnost ovakvih izvora je velika i vrlo informativna. Ono {tonovinar u svom tekstu opi{e ili utvrdi dodatno potcrtaju izvori, uglavnomkroz citate. Depersonalizovani izvori su uglavnom bili razni dokumenti(strategije, zakoni ili imenovani statisti~ki podaci) ili rijetki slu~ajevi kadase pozivalo na knjige ili enciklopedije, uglavnom u tekstovima koji su govorilio romskom jeziku, kulturi ili istoriji.

Tekstovi sa vi{e izvora uglavnom su bili jednoobrazni. Razlog moèmotraìti u koncepciji lista koja nastoji da promovi{e romsku zajednicu, posebnoone koji su vezani za Savez NVO Roma RS-a, koji broji 11 ~lanica i prakti~no okuplja ve}inu Roma u tom entitetu. Tekstovi koji su sadràvalisuprotstavljena stajali{ta su uglavnom preneseni iz drugih medija.Uglavnom su razli~iti stavovi na relaciji predstavnika vlasti i romskihudruènja i pojedinaca, gdje Romi tvrde da se moglo vi{e ili da nije u~injenoonoliko koliko vlasti tvrde. Jedina raznolikost stavova me|u samim Romima je pokazana u broju od februara 2012, kada je objavljeno {est saop{tenja uvezi izbora Hedine Sijer~i} u Radnu grupu za stanovanje pri Ministarstvu zaljudska prava i izbjeglice BiH. Od toga su dva bila suprotnih stajali{ta od ve}ine.

Vijednost sadràja- Pozitivan sadràj ima 44% tekstova. I ovaj podatak jeo~ekivan jer, kao {to smo naglasili, list pored informativne uloge ima i pro-motorsku funkciju romske zajednice, udruènja i aktivista. Naj~e{}a tematika suuspje{no izvedene akcije izgradnje i obnove ku}a za Rome, odrànih kulturnihmanifestacija, pove}anje broja romske djece u {kolama i sli~no. Negativnihsadràja je za ovakvu vrstu ~asopisa relativno mnogo – 31%. Razlog je~injenica da je romska zajednica u BiH, kao i svugdje u Evropi, u zna~ajnojmjeri isklju~ena iz dru{tva, u izuzetno te{koj ekonomskoj situaciji i na udaru brojnih predrasuda. Ovakav dru{tveni poloàj, jasno je, rezultuje i u medijskomsmislu ve}om zastupljeno{}u ovih tema.


140


143/238

Vrijednost uklona - Novinarski uklon je uglavnom neutralan (74%).Biljeìmo 21% pozitivnog novinarskog uklona koji se uglavnom pokazuje u

ne{to pristrasnijem odnosu medija/redakcije (novinara) prema doga|ajima okojima se pi{e. To je uglavnom na indirektan na~in, kroz izuzetno detaljnoili op{irno prezentovanje odre|enih aktivnosti, ~emu uglavnom nema mjestau klasi~nim informativnim medijima. Dakako, rije~ je o listu specijalnenamjene, koji upravo treba da potencira aktivnosti koje nisu dovoljno zastu- pljene umainstreammedijima. Imamo jo{ jedan vid pozitivnog uklona, prijesvega redakcijskog. Broj iz februara na prvih nekoliko stranica donosi nizotvorenih pisama (saop{tenja) romskih lidera koji kritikuju Ministarstvo zaljudska prava i izbjeglice BiH. Su{tina protesta je usmjerena prema navodnoj~injenici da se na razne koordinatorske poslove u Ministarstvu postavljajuosobe koje ne odgovaraju traènim uslovima ili koje nisu iz miljea organizacijakojesu u sastavu Saveza NVO Roma RS-a ili njegovih partnerskih organizacija.

Negativan novinarski stav (uklon) uglavnom su imali tekstovi koji su preuzetisa ùrnal.info. Rije~ je o tekstovima sa vi{e izvora koji su prije svega bilinegativno usmjereni protiv pona{anja vlasti naspram romskih pitanja.Imamo i jednu situciju pozitivnog sadràja, a negativnog uklona. Rije~ je otekstu iz decembarskog broja „Obrazovanje romske djece u RS – U {kolamasve vi{e u~enika“. Tekst, kroz razgovor sa Sa{om Ma{i}em, predsjednikomSaveza NVO Roma RS-a, ukazuje na napredak u RS kada je u pitanjuedukacija romske djece te stambeno i zdravstveno zbrinjavanje Roma.Ma{i} kaè da Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH manipuli{e podacima o pomo}i Romima u BiH navode}i podatak da je izgra|eno 50, ane 254 ku}e, koliko tvrde. No ono {to je jasan negativan novinarski uklonoslikava se u selekciji informacija. Na dvije kartice teksta izdvaja se tri putaMa{i}ev stav da je dru{tveni poloàj Roma u Republici Srpskoj bolji nego uFederaciji BiH. To je na neki na~in pohvala vlastima u RS-u, kritika vlastimau Federaciji BiH, ali i romskim organizacijama u Federaciji BiH, sa kojima je Ma{i} u sva|i, a to s

Informisanje Na Jezicima Manjina Na Zapadnom Balkanu

Documents

Transcript of Informisanje Na Jezicima Manjina Na Zapadnom Balkanu