Informator-hemija

Хемијски факултет ИНФОРМАТОР за будуће студенте Хемијског факултета Универзитета у Београду Школска 2015/2016. година Издаје: Хемијски факултет Универзитет у Београду Студентски трг 12-16 11158 Београд За издавача: Проф. др Бранимир Јованчићевић, декан Приредили: др Рада Баошић др Милош Милчић др Милан Николић Студенти: Милош Козић Сања Петровић Ана Букач Aцо Радујевић Насловна страна: Стефан Марковић Ацо Радујевић Фотографије музеја Хемијског факултета: Ненад Јелић

ХЕМИЈА - за некога све, за сваког по нешто! (10 разлога за студије хемије)

Хемијска знања и вештине могу свакоме да помогну у животу, а некоме и да обезбеде добро плаћени посао. Постоји много разлога зашто је добра идеја да се студира хемија и нека од њених многобројних дисциплина. Наводимо овде неке од њих!

● Хемија проучава грађу, својства и промене супстанци, као и законе по којима се ове промене дешавају. Све око нас и све у нама сачињено од супстанци и зато хемија заузима почасно место међу природним наукама, а назива се и "централном науком", пошто прожима и повезује науке као што су биологија, физика, геологија или екологија.

● Објашњавајући како ствари, појаве и процеси функционишу, хемија нам помаже да разумемо свет око нас. Примењујући хемијске законе и принципе упознајемо и свет у нама, кроз структуру, састав и хемијске реакције молекула у живим системима, откривајући, рецимо, хемијске основе наслеђивања, или какве се све промене догађају у телу током болести.

● Хемијска знања су практична и изузетно корисна у свакодневном животу. Разумевање основа хемије помаже нам да прочитамо и разумемо етикете производа. Хемија је у срцу гастрономије, тако да се са разлогом каже да би добар хемичар морао да буде, ако се барем мало потруди, и добар кувар.

● Хемијска логика, која је у основи самог живота као, по свему судећи, ретке и драгоцене појаве у универзуму, нам помаже у промишљању, закључивању и у доношењу квалитетних одлука у животу, чинећи да његове мистерије буду мање мистериозне.

● Хемија није досадна, напротив, већ веома забавна. Постоји много интересантних пројеката и једноставних, а ефектних, експеримената које можете и сами да урадите, помоћу свима доступним материјалима из свакодневног живота.

● Хемијска знања и вештине су корисне и приликом избора професије и каријере. Чак и у потрази за послом "из снова" у потпуно различитој области, аналитичке вештине стечене изучавајући "чаробни свет хемије" биће Вам од драгоцене помоћи.

● Хемичари не раде само у научнo-истраживачким организацијама, већ и у јавном и приватном сектору. Професори хемије ће увек бити потребни друштву. Хемичари за заштиту животне средине се све више траже. Уз усавршавање у области права, пословне или јавне политике, хемичари могу да нађу посао и у државној управи.

● Хемија је темељ научног и технолошког развоја човечанства. Лаицима често улива страхопоштовање, пошто може да личи на магију и "ђавоља посла". Међутим, све у хемији има рационално објашњење, подложно тестирању и понављају.

● Као експериментална наука, хемија нам пружа драгоцена практична искуства лабораторијског рада, али се сасвим лако може комбиновати са врхунским технологијама, као и радом на компјутерима.

● Хемија ће, без икакве сумње, и даље играти кључну улогу у будућности. Да би наша цивилизација опстала и даље се развијала, будуће генерације хемичара ће морати да проналазе решења и за проблем глобалног загревања и заштите Земље од загађивања екосфере и од нуклеарног зрачења.

Из историјата Хемијског факултета у Београду

Хемијски факултет, као део Универзитета у Београду, води порекло из Лицеја (Лицеум Књажества сербског), прве више школе у Србији, коју је својим указом основао у Крагујевцу 1838. године кнез Милош Обреновић. Лицеј се 1841. године премешта у Београд, у Конак књегиње Љубице. Од 1853. године и оснивања Природно-техничког одељења почиње изучавање хемије као засебне научне дисциплине. Први професор хемије био је Михаило Рашковић, који је предавао неорганску и органску хемију и хемијску технологију и држао вежбе у лабораторији коју је основао и сместио у подрум Конака.

Лицеј је 1863. године прерастао у Велику школу, са Филозофским, Правним и Техничким факултетом у свом саставу, и преселио се у Капетан-Мишино здање, једну од најпознатијих и најлепших грађевина у Београду, у којој је данас смештен Ректорат Универзитета у Београду и део Филозофског факултета. Професора Рашковића 1872. године наслеђује Сима М. Лозанић, који је као професор хемије радио више од пола века. Као најпознатији научник свога времена, био је не само ректор Велике школе и први ректор Београдског универзитета, већ и председник Српске краљевске академије (данашња Српска академија наука и уметности). Обављао је и низ најзначајнијих државних функција, дајући немерљив допринос не само развоју наставе хемије и научног рада на Универзитету, него и унапређењу привреде, индустрије, културе и науке у Србији. Велика школа је постојала до 1905. године и оснивања Универзитета у Београду са 15 група, од којих је једна била Група за хемију. Хемијска лабораторија је преименована у Хемијски завод Универзитета, који 1924. године постаје Хемијски институт, смештен у засебну зграду подигнуту у задњем делу Капетан-Мишиног здања.

После другог светског рата Природно-математички одсек Филозофског факултета, који је обухватао хемију од 1880. године, постаје Природно-математички факултет. Први професори хемије били су: Миливоје С. Лозанић, Вукић Мићовић (оснивач Београдске хемијске школе) и Ђорђе Стефановић. Од 1961. године, факултет се налази на садашњој адреси, у новој згради на Студентском тргу. Природно-математички факултет је 1970. године подељен на релативно самосталне одсеке. Хемија је била обухваћена Одсеком за хемијске и физичко-хемијске науке, који се састојао од Хемијског и Физичко-хемијског инститита, а Хемијски институт од пет катедри (за неорганску, органску, аналитичку, примењену и хемију природних производа). Као засебна организациона целина Хемијски факултет је формиран крајем осамдесетих година прошлог века. Од некадашње јединствене групе за хемију на Природно-математичком факултету временом су настале четири студијске групе на Хемијском факултету: дипломирани хемичар, дипломирани биохемичар, професор хемије и дипломирани хемичар за животну средину.

У приземљу зграде факултета, од октобра 2002. године, отворен је Музеј хемије, јединствени простор посвећен знаменитим личностима које су оставиле дубок траг у српској хемији и историји данашњег Хемијског факултета. Од оснивања, на Природно-математичком и Хемијском факултету Универзитета у Београду је дипломирало више од 3100 студената. Факултет је дао више од 150 специјалиста, 400 магистра и 300 доктора хемијских и биохемијских наука.

Музеј хемије

Збирка великана српске хемије (музеј хемије) отворена је 21. октобра 2002. године поводом 130 година од доласка Симе Лозанића на Катедру хемије Велике школе. Стална поставка збирке носи назив: Сима Лозанић и великани српске хемије. Поставка је посвећена знаменитим личностима које су оставиле дубок траг у српској хемији:

• Михаилу Рашковићу, првом српском хемичару, • Сими Лозанићу, највећем српском хемичару, • Марку Леку, оснивачу Српског хемијског друштва, • Милораду Јовичићу, првом сараднику Симе Лозанића, • Вукићу Мићовићу, оснивачу Београдске хемијске школе, и њиховим бројним

наследницима.

Сачувано благо - оригинална документа и опрема прве хемијске лабораторије на Лицеју и Великој школи јесте драгоцено сведочанство о развоју хемије у Србији. Оно истовремено сведочи о томе да су се, упркос свим пустошењима, трагови прошлости сачували од заборава, да ће се надаље брижљиво чувати од неумитног хода времена под окриљем Хемијског факултета. Документа (неколико стотина) и фотографије (око стотину) налазе се на стубовима, а посуђе, прибор и апарати у стакленим витринама и на полицама. У орманима се налазе књиге из 19. века, уџбеници, преписака наших хемичара, фотографије и документа. На највећем броју стубова (10) налазе се фотографије и документа која се односе на живот и рад Симе Лозанића (1847-1935):

• Школовање у гимназији, Великој школи, Цириху и Берлину (извештаји државног питомца С. Лозанића о студијама).

• Избор за професора Велике школе (1872) и рад на Великој школи, опрема лабораторије, ректор Велике школе.

• Председник Универзитетског одбора за устројство Универзитета, први ректор Београдског универзитета и рад на Универзитету.

• Универзитетски уџбеници (органска хемија, неорганска хемија, хемијска технологија, практикуми из хемије).

• Рад на унапређењу наставе хемије у средњој школи и средњошколски уџбеници. • Научни радови (органска хемија, електрохемија, аналитичка хемија, теоријскa

хемија). • Рад у примењеној хемији (анализе пијаћих вода, минералних вода, минерала,

вегетациони огледи). • Стручни радови (анализе руда, угљева, лажног новца, пољопривредних производа,

вина, предмета за војне потребе и др). • Друштвене функције: министар привреде (1894-1895, 1897-1899), посланик у

Лондону (1900-1902), учешће у ратовима (1876-78, 1885, Први светски рат). • Признања, прослава педесетогодишњице рада (1922) и одлазак.

Два стуба посвећена су првом српском хемичару Михаилу Рашковићу (1827-1872): избор за професора хемије и хемијске технологије, рукопис предавања из хемије и металургије на Лицеју и Великој школи, распоред предавања, опрема лабораторије, анализе урађене за различита министарства (руда, лажног новца и др), рецензије за Друштво српске словесности и Српско учено друштво, комесар за ковање првог српског новца у Бечу (1868). Два стуба садрже документа која се односе на живот и рад Марка Лека (1853-1932): рад у Гимназији, професорски испит, рад у Државној хемијској лабораторији, научни и стручни радови, рад на Великој школи, програм предавања, опрема лабораторије, избор за ректора Велике школе, оснивање Српског хемијског друштва и Записници Српског хемијског друштва. Један стуб садржи документа која се односе на живот и рад Милорада Јовичића (1868-1937), првог асистента Симе Лозанића: школовање, рад на Унивезитету, научни радови, чланство у ЈАЗУ. Један стуб посвећен је Вукићу Мићовићу (1896-1981): учешће у Првом светском рату, асистент Симе Лозанића и Миливоја Лозанића, школовање, ректор Универзитета, научни и стручни радови. У орманима се налази оставштина следећих хемичара: Симе Лозанића, Миливоја Лозанића, Михаила Рашковића, Милорада Јовичића, Вукића Мићовића, Ђорђа Стефановића, Михаила Михаиловића и Миленка Ћелапа. Оснивач Збирке је проф. др Снежана Бојовић, а аутори поставке су Снежана Бојовић и Адела Магдић, виши кустос Музеја науке и технике у Београду. Од 2008. године за Збирку великана српске хемије задужене су др Снежана Бојовић и др Јасминка Королија. Збирка припада Заједници научно-техничких музеја Србије чији је матични музеј Музеј науке и технике. Радно време Збирке: радним данима од 12 до 15 часова, а суботом и недељом само за групне посете. Све посете се унапред најављују!

Kontakt: [email protected]

Фотографије из Музеја Хемијског факултета

Библиотека Хемијског факултета Сматра се да је Библиотека Хемијског факултета настала 1869. године, када је купљено првих седам књига и уведено у Књигу инвентара, иако се на књиге из хемије наилазило и раније, јер се на Лицеју још 1839. године предавала хемија, док је 1853. основана Катедра за хемију и хемијску технологију. Прве књиге су биле из аналитичке хемије, металургије и технологије, а касније из органске и неорганске хемије. Библиотека у својим фондовима данас има преко 100 000 библиотечких јединица. Од тога је највећи број страних серијских публикација, уџбеничка и приручна литература из хемије за потребе наставе. Осим ове, билиотека поседује и одређен број енциклопедија, речника и зборника. Најстарија серијска публикација је Annalen der Chemie (Liebigs Annalen der Chemie), Weinheim (1832.година), Bruno Kerl, Metalurgische Probirkunst, Leipzig (1866.година). Библиотека чува по један примерак дипломских, специјалистичких, завршних и мастер радова, магистарских теза и докторских дисертација. Поред тога, библиотека поседује и ауторски каталог серијских и монографских публикација, докторских и магистарских теза, специјалистичких, мастер и дипломских радова, топографски каталог серијских публикација и предметни каталог монографских публикација и мастер радова. Фондови Библиотеке су смештени у две просторије и у ормарићима у ходницима Факултета, и заузимају 1205 полица и 1364,84 m. Корисници библиотеке су, како студенти, наставници и запослени Хемијског факултета, тако и студенти и наставници других Факултета и Института из земље, ученици основних и средњих школа, запослени у привреди и сви остали грађани. Библиотека има веома развијену међубиблиотечку сарадњу са свим библиотекама у земљи, а и са појединим библиотекама из земаља у окружењу, као што су "Јозеф Штефан" из Љубљане, Библиотечно-информацијски центар Факултета кемијског инжењерства и технологије Загреб, Црногорска академија наука, Средишња кемијска књижница Кемијски одсјек Природословно-математичкoг факултета Свеучилишта у Загребу, Институт Руђер Бошковић Загреб. Библиотека је део Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку страних серијских публикација (КОБСОН), тако да је корисницима Библиотеке доступно преко 35 000 наслова, односно 22 издавача и сервиса. Библиотека је у систему академске мреже библиотека Универзитета у Београду и путем ње има приступ глобалној рачунарској мрежи - Интернету. Путем Интернета Библиотека остварује сарадњу са Народном библиотеком Србије, која је надлежна за примену законских прописа и са Универзитетском библиотеком "Светозар Марковић", која је надлежна за примену стручних библиотекарских стандарда у раду Библиотеке. Библиотека је уписана у Регистар библиотека Привредног суда у Београду, број пријаве 06-218/31 од 11.04.1997.године, а њен рад је регулисан Правилником о пословању Библиотеке. Да би Библиотека испунила свој задатак, њено стручно особље се перманентно едукује на семинарима и радионицама, које организује Друштво библиотекара Србије, Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека . Библиотека активно учествује у образовању и васпитавању студената Хемијског факултета ! Библиотека има 80 читаоничких места. У Библиотеци раде четири библиотечка радника. Радно време Библиотеке је целодневно, пет дана у недељи.

телефон: 011/32-82-583

Упис студената на основне и интегрисане

академске студије

Пут студирања на Хемијском факултету

Први циклус Основне академске студије

(4 године – 240 ЕСПБ) Хемија

Биохемија

Хемија за животну средину

Први и други циклус

Интегрисане академске студије

(5 година – 300 ЕСПБ)

Настава хемије

Други циклус

Мастер академске студије

(1 година – 60 ЕСПБ)

Хемија

Биохемија

Хемија за животну средину

Трећи циклус Докторске академске студије

(3 године – 180 ЕСПБ)

Хемија

Биохемија

Упис на прву годину студија

Хемијски факултет уписује у прву годину акредитованих основних академских и интегрисаних академских студија укупно 170 студената који се финансирају из буџета Републике Србије и 15 самофинансирајућих студената, и то на следеће студијске програме: Хемија (75+5), Биохемија (45+5), Настава хемије (25+0) и Хемија животне средину (25+5). Школарина за самофинансирајуће студенте износи 90.000,00 динара. Школарина за студенте стране држављане износи 2.500,00 € у динарској противвредности.

Право уписа у прву годину основних студија имају лица која су завршила средње образовање у четворогодишњем трајању и положила пријемни испит. Редослед пријављених кандидата утврђује се на основу општег успеха постигнутог током средњег образовања и резултата на пријемном испиту. Кандидат може да оствари највише 100 поена: успех у средњој школи носи највише 40 поена (збир просечних оцена у сва четири разреда средње школе множи се са два), док се резултат на пријемном испиту бодује од 0 до 60 поена. Кандидати који конкуришу за упис на студијске програме Хемија, Хемија животне средине и Настава хемије полажу пријемни испит из хемије, који носи 60 поена. За упис на студијски програм Биохемија кандидати полажу пријемне испите из хемије и биологије, при чему оба пријемна испита носе по 30 поена. Кандидати који су као ученици трећег или четвртог разреда средње школе имали запажен успех на Републичком такмичењу, односно на међународном такмичењу из хемије или биологије, су ослобођени полагања пријемног испита. Овим кандидатима се пријемни испит из тог предмета вреднује са максималним бројем бодова. Пријављивање на конкурс је могуће лично или електронски уз достављање потребних докумената поштом. Датуми и сатница свих активности у вези уписа биће објављени на интернет презентацији.

Уплатa накнадe за пријаву на конкурс

Попунити уплатницу на следећи начин: Сврха уплате: Пријава на конкурс за упис на студије, бр. [уписати број] Прималац: Хемијски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 12-16, Београд Износ: 5.000,00 дин. Рачун примаоца: 840-1817666-82 Позив на број: 750

Уплата може да се изврши у било којој банци или пошти.

Кандидати који су као ученици трећег или четвртог разреда средње школе имали запажен успех на Републичком такмичењу које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, или на међународним такмичењима, ослобођени су полагања пријемног испита. Листа ових кандидата се објављује на Интернет презентацији Хемијског факултета пре почетка пријављивања. Ови кандидати треба да уплате 2.500,00 дин. као накнаду за пријаву на конкурс.

Потребна документа

Осим уплаћене надокнаде, за пријаву на конкурс за упис на студије потребна су следећа документа:

– За држављане Републике Србије: важећа лична карта. За држављане других земаља (рачунајући и Босну и Херцеговину / Републику Српску, Црну Гору, Хрватску): важећи пасош. – Оригинали: Четири сведочанства из средње школе и диплома о стеченом средњем образовању. – Фотокопије сведочанстава и дипломе из средње школе.

Кандидати који су на основу постигнутог успеха на такмичењима ослобођени полагања пријемног испита треба да припреме и диплому са такмичења и једну њену фотокопију.

Верификација

Уплатницу и остала потребна документа треба доставити Хемијском факултету на проверу, после чега ће пријава бити потврђена, као и учешће на конкурсу. Верификација се може извести на два начина:

Лично – у Студентскуој служби Хемијског факултета (Београд, Студентски трг 12-16, приземље, соба број 327). У овом случају фотокопије сведочанстава и дипломе из средње школе не морају да буду оверене! Оригинали се предају на увид и одмах потом враћају кандидатима, a Факултет задржава копије.

Поштом – за држављане Републике Србије са новом (биометријском) личном картом са чипом је потребан и извод из личне карте, док је за оне са старом личном картом, или новом без чипа, потребна фотокопија личне карте (обе стране!). За држављане неке друге земље, потребна је фотокопија пасоша - стране на којој се налази фотографија и лични подаци. У случају да се верификација изводи слањем потребних докумената преко поште, фотокопије сведочанстава и дипломе из средње школе морају бити оверене! Неопходно је да се у коверат ставе следећа документа: извод (или фотокопија) личне карте (односно пасоша), оверене копије сва четири сведочанства из средње школе и дипломе о положеном матурском испиту, и уплатница за накнаду за пријаву на конкурс. Ако је кандидат због успеха на такмичењима ослобођен полагања пријемног испита, неопходно је да се пошаље и фотокопија дипломе са такмичења. Наведена документа треба послати на следећу адресу: Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, 11000 Београд, ПАК 105305, са назнаком: Конкурс за упис на студије - пријава бр. [уписати број]. Датум и време до када пошиљка мора да стигне на Факултет ће бити објављен на интернет презентацији Хемијског факултета. Пошиљка мора да стигне до наведеног датума, јер ће у супротном пријава бити одбачена! Препорука је да се документа шаљу препоручено - са повратницом, или преко курирске службе.

Уколико до назначеног датума и времена, на један или други начин, варификација не буде изведена, пријава ће бити одбачена!

За све додатне информације на располагању је Студентској служба Хемијског факултета на телефон 011 / 333 66 78.

За сваки студијски програм, Факултет утврђује јединствену ранг листу пријављених кандидата, на основу укупног броја поена стеченим према наведеним критеријумима. За упис на терет буџета кандидат мора да има најмање 51 поен и да се налази на коначној листи до броја одобреног за упис студената на терет буџета, односно најмање 30 поена за упис у статусу самофинансирајућег студента и да се налази на коначној листи до броја одобреног за упис самофинаснирајућих студената. Уколико се кандидат који је остварио

право уписа не упише у предвиђеном року, Факултет ће уписати наредног кандидата према редоследу на коначној ранг листи. Уколико после завршетка уписа остане слободних места, Факултет организује накнадни уписни рок, за кандидате који су полагали пријемни испит из хемије, или хемије и биологије, на Медицинском, Фармацеутском, Стоматолошком, Технолошко-металуршком или Ветеринарском факултету, уз потврду тог факултета о полагању пријемног испита.

Литература за пријемни испит из хемије Градиво на пријемном испиту је градиво хемије за гимназију природно-математичког смера, а обрађено је у следећим уџбеницима:

1. Општа хемија (за Ι разред, општег и природно-математичког смера гимназије, медицинске и пољопривредне школе), Р. Хорват и М. Ракочевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

2. Неорганска хемија (за ΙΙ разред, општег и природно-математичког смера гимназије), Р. Хорват, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

3. Хемија (за ΙΙΙ разред, општег и природно-математичког смера гимназије, медицинске и пољопривредне школе), А. Стојиљковић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

4. Хемија (за IV разред, општег и природно-математичког смера гимназије) Ј. Петровић и С. Велимировић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

• За припрему пријемног испита из хемије, ученици могу да користе и књиге других издавача које су препоручене за општи или природно-математички смер гимназије.

Литература за пријемни испит из биологије

На пријемном испиту је градиво биологије за гимназију природно-математичког смера, а обрађено је у следећим уџбеницима:

1. Биологија (за I разред гимназије и пољопривредне школе) од Б. Татић , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

2. Биологија (за II разред гимназије природно-математичког смера и пољопривредне школе) од М. Крунић и И. Савић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

3. Биологија (за III разред опште гимназије и гимназије природно-математичког смера) од В. Петровић, М. Пашић, Љ. Ћулафић, Г. Цвијић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

4. Биологија (за IV разред гимназије природно-математичког смера) од Д. Маринковић, И. Савић, Б. Ћурчић, В. Терзија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

• За припрему пријемног испита из биологије, ученици могу да користе и књиге других издавача које су препоручене за општи или природно-математички смер гимназије.

Студијски програми

Студијски програм Хемија Развој хемије уопште, а пре свега хемијске индустрије, један је од најзначајнијих предуслова за развој сваког друштва. Због тога је од велике важности школовање стручњака из ове области, способних да самосталним и савременим приступом допринесу интезивном развоју ове гране. Испред осталих, студијски програм основних академских студија Хемија је конципиран тако да створи стручњака спремног да одговори овом циљу. Наиме, баланс између теоријског и практичног знања које се стиче из различитих области хемије, али и опште знање из сродних фундаменталних наука, обезбеђују дипломираном хемичару широко хемијско знање, које му пружа веома разноврсне могућности запошљавања. Циљеви студијског програма Крајњи циљ студијског програма основних академских студија Хемија јесте стварање стручњака са високим нивоом фундаменталног и примењеног знања из различитих области хемије, као и развијеном способношћу за "хемијски начин мишљења", што подразумева спремност за уочавање, разумевање и ефикасно решавање комплексних хемијских проблема са којима ће се неминовно сретати током рада у оквиру фундаментално-истраживачких, иновационих и развојних пројеката, као и у лабораторијама за истраживање и развој, контролу квалитета, стандардизацију, праћење процеса, итд. Исход студија Завршавањем студија на студијском програму основних академских студија Хемија стичу се фундаментална и практична знања из различитих области хемије, која омогућавају разумевање хемијских процеса и оспособљавају за активно учешће у научно-истраживачком раду у области фундаменталних и примењених истраживања. Током студија, студенти бивају детаљно упознати са механизмима хемијских реакција и овладавају модерним техникама синтезе, савременим инструменталним методама, као и применом рачунарских метода у анализи података. Студент који заврши студије на програму основних академских студија Хемија је оспособљен за креативан и самосталан рад у хемијским лабораторијама различитих профила и намена (истраживање и развој, контрола квалитета, стандардизација, праћење процеса, итд). Поред тога, свршени студент је квалификован за учешће у фундаментално-истраживачким и развојним пројектима и задацима.

Студијски програм Биохемија Биохемија је фундаментална научна дисциплина која изучава/објашњава структуру и активност живих бића на молекулском нивоу. Биохемија има велики утицај на развој других природних наука, као и на развој медицине, пољопривреде, науке о исхрани, наука које се баве заштитом животне средине и многих других области. Сазнања из биохемије налазе примену у биомедицини, исхрани, а у новије време и у биотехнолошкој индустрији. Сврха овог студијског програма је да образује стручњаке специфичног, биохемијског профила, да их оспособи за решавање проблема и омогући им овладавање основним аналитичким и лабораторијским вештинама како би били способни да се успешно запосле или да наставе образовање у области биохемије и сродним областима као што су хемија, биотехнологија, микробиологија, генетика, биофизика, молекуларна биологија, имунологија, физиологија, биохемија биљака, неуронауке, медицинска и клиничка биохемија, фармакологија, токсикологија, наука о храни и друго. Циљеви студијског програма Примарни циљ студијског програма је стварање стручњака који ће бити препознат/признат од стране свих европских институција и пружање могућности студентима да нађу одговарајуће запослење или да аутоматски наставе даље школовање (уколико имају одговарајуће оцене) у оквиру мастер програма из биохемије или сродних дисциплина на домаћим или на неком од европских универзитета. Исход студија Студенти ће стећи потребна предзнања из хемијских и биолошких дисциплина, имаће широко познавање фундаменталне биохемије као и основна знања из специјалних биохемијских примењених дисциплина. Стећи ће представе о раду најсавременијих инструмената који се користе у биохемијским лабораторијама и биће у потпуности фамилијарни са основним биохемијским техникама и методама. Студенти ће бити у стању да реше техничке проблеме у лабораторији, као и да примене рачунарске методе у анализи података. Биће у стању да се баве истраживањем под руководством ментора у области биохемије и сродних дисциплина. Студенти ће бити у стању да изводе стандардне биохемијске лабораторијске процедуре и да користе основне лабораторијске инструменте. Поседоваће основна знања из биоинформатике. Студенти ће бити у стању да безбедно раде са биолошким материјалом.

Студијски програм Хемија животне средине Даљи технолошки напредак губи свој смисао ако га прати нарушавање квалитета животне средине, и нарушавање природних екохемијских равнотежа. Едукација на свим нивоима је предуслов свих активности. На универзитетском нивоу едукација треба да послужи стварању стручњака који ће се отворено ставити у службу борбе за очување природе. Општа је процена да у Србији садашњи број стручњака из области животне средине није довољан да би се бројни нагомилани проблеми решили. Поред нарушавања стратосферског озонског омотача, загревања атмосфере као последице прекомерне емисије угљен диоксида и прекомерне употребе тзв. дуготрајних органских загађујућих супстанци, као највећих светских екохемијских проблема, Србија има и велики број специфичних проблема. Улога хемичара у њиховом решавању може се сматрати базичном. Циљеви студијског програма Циљ овог студијског програма јесте стварање стручњака који ће у потпуности моћи да разуме природну суштину животне средине и природу бројних створених проблема у њој. Такав стручњак биће у могућности да разликује нативне од антропогених облика у животној средини, што представља предуслов за очување природе и спречавање започетих процеса нарушавања екохемијскиох равнотежа на земљи. Студент мора бити оспособљен да идентификује изворе загађивања, да разуме хемијску природу процеса загађивања и загађујућих супстанци, трансформационе путеве, начине миграције, и оно што је свакако најважније, да буде оспособљен да предложи начин за уклањање загађујућих супстанци из животне средине. Отуда су планом овог студијског програма предвиђени курсеви који обухватају изучавање супстрата, односно нативних екохемијских система, с једне стране, и изучавање потенцијалних загађујућих супстанци, с друге стране. Исход студија Студент се оспособљава за послове на контроли хемикалија и загађујућих супстанци у животној средини. Добија основна знања из методологије аналитичких приступа припреме узорака и обраде резултата. Поред тога кроз практичан рад упознаје се са савременим аналитичким методама за одређивање загађујућих супстанци. Крајњи исход је оспособљеност студента за учетвовање у тимовима који се баве спречавањем загађивања у индустријским процесима.

Студијски програм Настава хемије Студијски програм Настава хемије задовољава захтеве важећег Закона о основама система образовања и васпитања и садржи потребне елементе које Закон прописује за обављање образовно-васпитног рада: студије у трајању од 300 ЕПСБ (у складу с важећим Законом о високом образовању) и образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина од најмање 30 бодова, и шест бодова школске праксе. Овим студијским програмом припремају се професори хемије за основне и средње школе. Кроз основне академске студије оспособљавају се за реализацију свих програма хемије као општеобразовног предмета, као и посебних програма хемије у средњим стручним школама. Студијски програм је усаглашен и са Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године коју је Влада РС усвојила 2012.године, према којој се петогодишње интегрисане студије препоручују као најбољи начин за развој професионалних компетенција наставника. Циљеви студијског програма Формирање знања из области опште, неорганске, аналитичке, физичке хемије, органске, примењене хемије, биохемије, као основе за планирање и обраду садржаја наведених области у настави хемије у основној школи и средњим школама; формирање вештине експерименталног рада у лабораторији и способности планирања огледа, оспособљавање за организовање и извођење часа према задатим циљевима и на задатом садржају, као и за критички процену сопствене праксе и предузимање активности за унапређивање процеса наставе/учења хемије; разумевање педагошке улоге праћења и процењивања ученичких постигнућа, оспособљавање за избор одговарајућег начина за праћење и вредновање ученичких постигнућа.

Исход студија Студент разуме циљеве учења хемије на одређеном нивоу образовања; разуме садржаје неопходне да би ученике водио у процесу сазнавања према циљевима дефинисаним за одређени ниво образовања; располаже вештинама експерименталног рада и оспособљен је да према циљевима учења изабере/осмисли, постави и демонстрира огледе, оспособљен је да прати сазнајне промене ученика и процењује њихов напредак, да бира одговарајући начин и инструменте за процењивање знања и вештина ученика, да организује и изведе проверавање, и да ученицима даје одговарајуће повратне информације.

Наставни планови за основне и интегрисане академске студије*

*Наставни план Број часова по предметима у семестру је означен као: предавања + теоријске вежбе + лабораторијске вежбе или као: (активна настава + самостални рад)

Студијски програм Хемија

Р. бр. Шифра Назив предмета ЕСПБ Фонд часова

Прва година – зимски семестар

1. 001А1 Математика 9 4+4+0

2. 011А1 Физика 9 4+2+3

3. 101А1 Општа хемија 8 5+2+0

4. 101Е1 Практикум из опште хемије 4 0+0+4

Прва година – летњи семестар

5. 031А1 Енглески језик 3 3+0+0

6. 111H1 Основи примене рачунара у хемији 2 0+2+0

7. 102А1 Неорганска хемија 1 6 4+2+0

8. 102Е1 Практикум из неорганске хемије 1 4 0+0+4

9. 301H1 Аналитичка хемија 1 5 2+1+0

10. 301L1 Практикум из аналитичке хемије 1 6 0+0+8

11.

002A1 012А1 042P1 051S1 131A1

Изборни предмет 1: Одабрана поглавља математике Одабрана поглавља физике Психологија Екологија Основи геометријске кристалографије

4 3+0+0

Друга година – зимски семестар

12. 021А1 Физичка хемија 1 7 4+0+3


14. 519H1 Хемија животне средине 3 3+0+0

Друга година – летњи семестар



17.

043P1 121A1 233A1 311A1 408A1

Изборни предмет 2: Педагогија Основи координационе хемије Номенклатура у хемији Обрада резултата мерења Увод у биохемију

4 3+0+0

Друга година – оба семестра

18. 200А1 Органска хемија 12 4+1+0

19. 200Е1 Практикум из органске хемије 8 0+0+4

Трећа година – зимски семестар

20. 232H1 Стереохемија 5 2+1+0

21. 237H1 Хемија хетероцикличних једињења 4 2+0+2

22. 221А1 Структурне инструменталне методе 9 4+5+0

23. 231H1 Теорија хемијске везе 5 2+2+0

24. 411А1 Хемија природних производа 7 3+0+3

Трећа година – летњи семестар

25. 103H1 Неорганска хемија 2 10 4+0+6

26. 211H1 Органске синтезе 1 7 2+0+4

27. 501А1 Индустријска хемија 7 3+0+3

28

132А1 234А1 312А1 431В1

Изборни предмет 3: Хемија биоелемената Примењена органска хемија Методе одвајања Примењена биокатализа

6 4+0+0

Четврта година – зимски семестар

29. 112H1 Рачунарска хемија 7 4+3+0

30. 212H1 Органске синтезе 2 9 2+0+7

31. 409H1 Биохемија 6 3+0+3

32.

055Н1 133Н1 235Н1

238Р1 313Н1

314Н1 315Н1 316Н1

Изборни предмет 4: Хемија макромолекула Механизми неорганских реакција Основи молекулског моделовања и хемијска информатика Школски огледи у настави хемије 1 Савремене инструменталне методе у аналитичкој хемији Анализа реалних узорака Анализа хране Аналитичка хемија у форензици

8 4+0+4

Четврта година – летњи семестар

33. 321H1 Изборни предмет Д 4 3+0+0

34.

149А1 236А1

249А1 349А1 549А1

Изборни предмет 5: Одабране области неорганске хемије Основи супрамолекулске хемије и нанохемије Одабране области органске хемије Одабране области аналитичке хемије Одабране области примењене хемије

10 4+0+6

35. Z10H1 Завршни рад 16 0+16

Студијски програм Биохемија




2. 019B1 Основи физике 2 2+0+0

3. 061В1 Биологија ћелије 7 5+0+2





7. 102В1 Неорганска хемија 3 3+0+0

8. 102D1 Практикум из неорганске хемије 3 0+0+3

9. 201В1 Органска хемија 1 11 4+3+4

10. 301В1 Аналитичка хемија 1 6 2+0+4

11. 002A1 042P1 051S1 131A1 408A1

Изборни предмет 1: Одабрана поглавља математике Психологија Екологија Основи геометријске кристалографије Увод у биохемију

4 3+0+0


12. 029В1 Физичка хемија 8 4+0+3

13. 202В1 Органска хемија 2 10 5+1+4

14. 401В1 Биохемија протеина и нуклеинских киселина 12 4+0+7


15. 062В1 Основи молекуларне биологије 6 2+0+3

16. 302В1 Аналитичка хемија 2 8 2+1+4

17. 411В1 Хемија природних производа 12 4+0+7

18.

043P1 121А1 233А1 311А1 405В1

Изборни предмет 2: Педагогија Основи координационе хемије Номенклатура у хемији Обрада резултата мерења Израчунавања у биохемији и молекуларној биологији

4 3+0+0


19. 221К1 Структурне инструменталне методе 7 4+2+0

20. 402В1 Биохемија метаболизма 6 4+0+2

21. 404В1 Експериментална биохемија 10 3+0+7

22. 431В1 Ензимологија 7 2+1+4


23. 063В1 Физиологија 6 4+0+2

24. 064В1 Молекулска генетика 6 4+2+0

25. 412В1 Микробиологија са микробиолошком хемијом

7 3+0+4

26. 403В1 Регулација биохемијских процеса 5 2+0+2

27.

132А1 203В1 234А1 312А1 431В1

Изборни предмет 3: Хемија биоелемената Виши курс органске хемије Примењена органска хемија Методе одвајања Примењена биокатализа

6 4+0+0


28. 421В1 Имунохемија 7 2+0+4

29. 422В1 Патобиохемија 8 4+0+4

30. 413В1 Основи биотехнологије 8 3+0+5

31.

434В1 414В1

423В1

Изборни предмет 4: Биохемија хране и исхране Протеински терапеутици са основама биоинформатике Токсиколошка биохемија

7 3+0+4


32.

434В1 414В1 423В1

Изборни предмет 5: Инструменталне методе у биохемији Биотехнолошка и индустријска биохемија Методе у клиничкој хемији

8 2+0+6

33.

141В1 241В1 341В1 435В1

Изборни предмет 6: Бионеорганска хемија Биоорганска хемија Биоаналитичка хемија Огледи у настави биохемије

6 4+0+2

34. Z10B1 Завршни рад 16 0+16

Студијски програм Хемија животне

средине




2. 011А1 Физика 9 4+2+3





6. 051S1 Екологија 4 3+0+0

7. 102S1 Неорганска хемија 6 5+1+0

8. 102T1 Практикум из неорганске хемије 4 0+0+4

9. 301А1 Аналитичка хемија 1 4 2+1+0

10. 301Е1 Практикум из аналитичке хемије 1 5 0+0+6

11.

002А1 012А1 042Р1 131А1 408А1

Изборни предмет 1: Одабрана поглавља математике Одабрана поглавља физике Психологија Основи геометријске кристалографије Увод у биохемију

4 3+0+0


12. 021S1 Физичка хемија 1 7 4+0+3

13. 052S1 Метеорологија 2 2+0+0

14. 302А1 Аналитичка хемија 2 10 2+1+6


15. 022S1 Физичка хемија 2 7 3+0+3

16. 303А1 Инструментална аналитичка хемија 8 3+0+5

17. 511S1 Осн. хем. атмосфере и загађ. супст. у ваздуху 6 3+0+3





20. 203S1 Виши курс органске хемије 4 3+0+0

21. 221А1 Структурне инструменталне методе 9 4+5+0


23. 512S1 Геохемија и загађујуће супстанце у земљишту

8 3+0+4


24. 409А1 Биохемија 7 3+0+3

25. 501S1 Индустријска хемија – најбоље расп. технике 8 5+0+3

26. 515S1 Хемодинамика загађујућих супстанци 7 3+0+4

27.

521S1 522S1

Изборни предмет 2: Неорганске загађујуће супстанце Органске загађујуће супстанце

10 3+0+0


28. 415B1 Биотехнологије у животној средини 7 3+0+4

29. 513S1 Хемија вода и отпадних вода 10 4+0+6

30. 514S1 Загађивачи хране 9 4+0+5


31.

311A1 053S1 054S1

Изборни предмет 3: Обрада резултата мерења Моделовање загађења у атмосфери Управљање квалитетом и законска регулатива

4 3+0+0

32.

523S1 524S1

Изборни предмет 4: Биоиндикатори Природни ресурси

10 3+0+5

33.

149А1 236А1

249А1 349А1 549А1


10 4+0+6

34. Z10S1 Завршни рад 10 0+10

Интегрисане академске студије

Настава хемије




2. 011А1 Физика 9 4+2+3





6. 042P1 Психологија 4 3+0+0

7. 102А1 Неорганска хемија 1 6 4+3+0

8. 102E1 Практикум из неорганске хемије 1 4 0+0+4

9. 301A1 Аналитичка хемија 1 4 2+1+0

10. 301E1 Практикум из аналитичке хемије 1 5 0+0+6

11.

002А1 012А1 051S1 131А1

Изборни предмет 1: Одабрана поглавља математике Одабрана поглавља физике Екологија Основи геометријске кристалографије

4 3+0+0



13. 302A1 Аналитичка хемија 2 10 2+1+6



15. 043Р1 Педагогија 4 3+0+0

16. 303А1 Инструментална аналитичка хемија 8 3+0+5

17.

121А1 233А1 311А1 408А1

Изборни предмет 2: Основи координационе хемије Номенклатура у хемији Обрада резултата мерења Увод у биохемију

4 3+0+0





20. 103Р1 Неорганска хемија 2 6 3+0+3

21. 203Р1 Виши курс органске хемије 10 4+1+5

22. 221К1 Структурне инструменталне методе 7 4+2+0



24. 041Р1 Филозофија природних наука 4 3+0+0

25. 409А1 Биохемија 7 3+0+3

26. 501А1 Индустријска хемија 7 3+0+3

27. 601Р1 Методика наставе опште и неорганске

хемије 6 2+4+0

28.

132А1 234А1 312А1

Изборни предмет 3: Хемија биоелемената Примењена органска хемија Методе одвајања

6 4+0+0


29. 238Р1 Школски огледи у настави хемије 1 8 2+0+6

30. 519Р1 Хемија животне средине 6 2+0+3

31. 602Р1 Методика наставе органске хемије 8 2+4+0

32.

055Н1 133Н1 235Н1

313Н1

314Н1 315Н1

Изборни предмет 4: Хемија макромолекула Механизми неорганских реакција Основи молекулског моделовања и хемијска информатика Савремене инструменталне методе у аналитичкој хемији Анализа реалних узорака Анализа хране

8 4+0+4


33. 239Р1 Школски огледи у настави хемије 2 8 2+0+6

34. 605Р1 Школска пракса 8 0+6

35. 611Р1 Историја хемије 4 3+0+0

36.

149А1 236А1

249А1 349А1 549А1


10 4+0+6

Пета година – зимски семестар

37. 653Р1 Методика наставе хемије 1 9 4+4+0

38. 656Р1 Школска пракса и истраживачки рад 10 9+5

39.

153H1 151H1 152H1 255H1 256H1 251H1 252H1 253H1 254H1

351H1 352H1 353H1

460H1 751H1 551H1

Изборни предмет А: Координациона хемија Хемија чврстог стања Бионеорганска хемија Синтезе комплексних органских молекула Савремене структурне методе Биоорганска хемија Физичка органска хемија Конформациона анализа Одабране области супрамолекулске хемије и нанохемије Одабране методе инструменталне анализе Хроматографске методе Статистичка обрада резултата у аналитичкој хемији Токсиколошка хемија Зелена хемија Органска геохемија и нафтне загађујуће супстанце

9 4+2+3

40.

661P1 662P1 663P1

Изборни предмет Б: Информационо-комуникационе технологије Инклузивни приступ Евалуација у образовању

7 4+0+2

Пета година – летњи семестар

41. 654Р1 Методика наставе хемије 2 9 4+4+0

42. Z50P1 Дипломски рад 19 0+16

Студентске организације

Студентски парламент Хемијског факултета

Студентски парламент је oрган факултета са правима, oбавезама и положајем кoје oдређују Закoн o висoкoм oбразoвању, Статут Универзитета и Статут Хемијског факултета у Београду. Кроз рад Парламента и његових организационих јединица заступају се интереси студената у органима управљања факултета. Такође, Студентски парламент организује научно-наставне делатности студената, културне манифестације, хуманитарне и едукативне пројекте, спортске активности, стручну и научну размену студената, издаје студентске часописе и новине. Активности Парламента подразумевају и све друге видове сарадње са другим факултетима и Универзитетима, као и друге активности од интереса за студенте Хемијског факултета.

Студентским парламентом управља председник кога бирају чланови Парламента. Председнику у раду помажу подпредседник и секретар које председник сам именује. Парламент је подељен на секције, којима руководе председници секција. Посланике у Студентском парламенту чини најмање 20, а највише 30 чланова, сви из реда студената основних, дипломских и последипломских студија Хемијског факултета. Чланови парламента бирају студента-продекана, који заступа мишљење, предлоге и захтеве студената пред органима Хемијског факултета и Универзитета у Београду, а тичу се подизање квалитета образовног процеса, организације и начина извођења наставе.

кoнтакт: [email protected], student_ [email protected]

Центар за научно-истраживачки рад

Центар за научно-истраживачки рад је организација при Студентском парламенту која за циљ има окупљање и организовано укључивање студената у научно-истраживачки рад на Хемијском факултету. Задаци Центра су, између осталог, афирмисање рада Центра, правовремено информисање истраживачке јавности факултета о могућностима за унапређење истраживачког рада, као и подстицање развоја научног подмлатка на Хемијском факултету. Центар организује, по правилу једном у годину дана, студентски мини-Конгрес на коме се представљају студентски радови урађени у току школске године. Центар организује и пријем студентских радова за учешће на Конгресу студената природно-математичких наука.

Последњих неколико школских година, Центар за научно-истраживачки рад организује Нулте курсеве. Нулти курсеви су курсеви намењени студентима Хемијског факултета или студентима на чијим се факултетима као један од испита положе хемија. Циљ нултих курсева је да помогну у савладавању градива које се обрађује на предавањима. Замишљени су као додатна настава која није обавезна и држе је стручни студенти старијих година Хемијског факултета у опуштенијој атмосфери, те студенти слободно могу да питају све што им није јасно. Нулти курсеви су ту како би помогли у полагању колоквијума и испита на што лакши начин. Наравно, нулти курсеви су бесплатни. Наши студенти су успешно организовали Нулте куреве из опште хемије, аналитичке хемије 2 за студенте Хемијског факултета, Нулти курс органске хемије за студенте Биолошког факултета и Нулти курс основа хемије за студенте Физичког факултета. контакт: [email protected]

facebook страница: Центар за НИРС, волонтери Хемијски факултет

"Професори и асистенти нису страшни, увек одговоре на питања које имам, али некад мислим да је срамота што нешто не знам. У таквим ситуацијама јако је добродошло да питаш неког ко је скоро кроз то прошао - као, на пример, старије колеге. Похађање Нултог курса ми је помогло на више начина и у више сфера. Прво, увек сам добила објашњење за неки задатак који нисам знала да урадим. Тако сам увек сазнавала нешто више од онога што нам каже професор. Упознала сам и доста колега и колегиница које сам само сретала на предавањима, а нисам имала прилике да разговарам са њима. Такође, од изузетног значаја су и савети које сам од старијих колега чула. Велики број студената које сам

виђала на Нултим курсевима положио је Општу хемију у јануарском и фебруарском испитном року, што није безначајно". Слађана Савић, студент "Нулти курс из опште хемије ми је веома помогао око решавања задатака, али и око разумевања теорије. Као некоме ко је дошао из гимназије друштвено-језичког смера, било ми је готово немогуће да сама ухватим корак са градивом, јер рачунске вежбе и консултације за то нису довољни, али са редовним похађањем нултих курсева, без проблема сам положила испит у јануару. Сви студенти који су долазили на Нулте курсеве, положили су испит у јануару или фебруару, што показује колико су ови курсеви корисни. Препоручујем их свима, без обзира на ниво знања хемије, јер старије колеге предавачи улажу огроман труд како би разјаснили сваку недоумицу и дају много других корисних информација". Тамара Туцаковић, студент

"На нултим курсевима из Аналитичке хемије 2 предвиђеним за студијски програм Професор хемије и Хемичар за животну средину савладала сам принцип решавања задатака који су до тада представљали велики проблем, као и све оно што сам пропустила на Аналитичкој хемији 1. Претходно испредаван теоријски део обнављали смо на терминима нултих курсева што је додатно олакшало полагање улазних колоквијума на лабораторијским вежбама, као и сам експериментални рад. Вредело је пар сати недељно издвојити за овај курс! Хвала Милошу и Маји на стрпљењу, труду и раду са нама, као и предметном професору, Ради Баошић, која је све то омогућила".

Марија Пиваљевић, студент "Ове школске године похађала сам Нулти курс из Аналитичке хемије 2 за студијски програм Професор хемије и Хемичар за животну средину. Мислим да су нулти курсеви идеалан начин за утврђивање већ стеченог знања као и за додатно појашњење пропуштеног градива из хемије али и додатно информисање. Сваки студент би требао да издвоји пар сати како би отишао на Нулти курс. Посебну захвалност дугујем Милошу и Маји који су имали велико стрпљење за нас и који су за нас били ту у сваком тренутку. Хвала !". Светлана Новинић, студент

Спортска секција Хемијског факултета

Студенти Хемијског факултета током школске године могу да буду чланови спортске секције Хемијског факултета. У последње две године студенти нашег Факултета су се ангажовали око спорта више него до сада. Студентима су на располагању недељни термини за спортску салу и месечни термини за употребу базена. Желели бисмо да наредне генерације негују спортски дух, уживају у дружењу и тимском раду и да остварују што боље резултате. Најбитније је да спорт не буде обавеза него нешто што ће опуштати, испуњавати и користити да што квалитетније проведете време.

"Само играјте. Забавите се. Уживајте у игри"- Мајкл Џордан.

"Битни су термини, јер пре свега постоји дружење са старијим колегама од којих можемо да сазнамо нешто ново, шта нас чека даље. С друге стране, учи се и немамо времена, па ово дође као издувни вентил. Свакако је битно бавити се спортом, победити или изгубити. Важно је учествовати. Представљање Факултета у спорту или било чему другоме треба да буде част свакоме од нас." Богдан Марковић, студент.

"Спорт је за свакога од нас индивидуална ствар. Доказана је и чињеница да спорт поспешује здравље човека и симбол је здравог живота. Нема бољег осећаја него да будете део неког тима. Уз све то верује се да ослобађање вишка енергије кроз спорт утиче на побољшање концентрације и боље резултате у учењу." Ана Букач, студент.

"Мислим да је добро бавити се спортом, јер је неопходан за здрав живот. Поред свих лоших намирница које уносимо, то је једини вентил где можемо избацити или подстакнути избацивање лоших материја. Да не спомињем колико је спорт битан за плућа и мишиће." Бојан Лазић, студент.

Волонтерски центар

Волонтерски центар је организација при Студентском парламенту која има за циљ окупљање и организовање студената Хемијског факултета на различитим догађајима на факултету, или у чијој организацији учествује факултет, а где је неопходна подршка студената. Волонтирањем студенти стичу додатне ЕСПБ, као и нова искуства и пријатељства. ЕСПБ добијени волонтирањем нису кумулативни са ЕСПБ који се стичу у оквиру уписаног студијског програма. Студенти могу да волонтирају у студентској служби, магацину стакла, на пријемним испитима, Априлским данима просветних радника, такмичењима из хемије за ученике основних и средњих школа, у истраживачким лабораторијама, током Ноћи музеја, на акцијама добровољних давања крви на факултету и слично. Пријаве за волонтирање се подносе на почетку сваке школске године и током исте. За ангажовање и организовање студената одговорни су изабрани координатори волонтерског центра, чланови Студентског парламента, који имају обавезу да равноправно ангажују пријављене студенте са свих студијских програма.

кoнтакт: [email protected] facebook страница: Центар за НИРС, волонтери Хемијски факултет

”Ја волонтирам зато што знам из искуства (волонтирао сам претходне четири године, невезано за факултет) да је дружење екстра, стално упознајеш нове људе, стичеш нова искуства и борим се против људи који причају да је волонтирање рад за џабе. Посебно волим онај део волонтирања када ја нешто треба да кажем или се ја нешто питам. Поени ми нису битни нити било каква награда за моју добру вољу. Ајнштајн је рекао: ¨Немој да будеш најбољи, већ буди од користи¨. Све у свему, Хемијски факултет је у потпуности испунио моја очекивања и ја сам одушевљен.” Предраг Ристић, студент.

“Волонтирала сам неколико пута, чак и на Ноћи музеја. То је било ново и занимљиво искуство за мене. Допало ми се дружење међу волонтерима као и упознавање нових људи заинтересованих за хемију. Показујући занимљиве огледе, чини ми се да сам заинтересовала доста малишана за овакав предмет. Иако је било напорно радити на Ноћи музеја, јер се ради буквално цео дан, исплатило се због осећаја да сам Тата-Мата за хемију ☺.” Катарина Пантовић, студент.

“Само сам једном волонтирао, а планирам свакако и даље да волонтирам. Два су главна мотива, први је "буџење" CV-ja, а други је упознавање људи и дружење (уз то да овај други често зна бити много кориснији од првог ☺).” Ђорђе Тимотијевић, студент.

“Волонтирањем на Фестивалу науке, допало ми се колико су најмлађа деца била заинтересована. Сјајано је када схватиш да су те разумели и да им се допало. Заправо, диван је осећај када им објашњаваш како нешто функционише, а да те не гледају као да су на часу у школи, него се смеше и учествују у разговору. А када ти старији, студенти и одрасли поставе питање које је доста компликованије и теже, то је прилика да покажеш озбиљније знање и способност да то знање пренесеш даље. Волонтирала сам и на такмичењу за ученике основних школа. Симпатичан је осећај када те деца посматрају као неку страшну учитељицу у белом мантилу. Када су нам дали да погледамо тестове и оценимо практичан део мало сам сагледала студирање и “са оне стране стола”. Подсетило ме је на то колико сам напредовала, докле сам стигла и шта све планирам још да урадим. На пример: девојчици која је седми разред подједнако су се тресле руке док је сипала воду у епрувете као и мени на првим вежбама у првој години!. Заиста сам се осећала сјајно да сам можда барем мало допринела могућности да та деца још више заволе хемију, а можда једног дана постану и наше колеге.”¨ Јелена Лазић, студент.

"На волонтирању пре свега упознаш нове колеге, стекнеш нове контакте. Конкретно, ја сам на такмичењима већ волонтирала, тако да нешто ново нисам могла да видим, као што би можда видела волонтирањем за Ноћи музеја, aли свакако да је лепо проведено време, поготово сада када ти бодови нису важни за буџет. Сада се само људи, којима је заиста стало до волонтирања пријављују, што атмосферу чини много лепшом. Мада кад се сетим, заправо доста је лепа интеракција како међу колегама, тако и са можда будућим колегама, као и са професорима. Милица Спасојевић, студент.

"Пре факултета, у средњој школи, сам учествовао у различитим пројектима помагајући у њиховој реализацији. Волим да волонтирам и зато сам одлучио да се пријавим у Волонтерски центар Хемијског факултета. Моје прво волонтирање је било дежурање на такмичењу из хемије, што је било сјајно искуство. И у будућности ћу увек волонтирати када будем имао слободног времена." Стефан Ивановић, студент.

"На волонтирању је стварно супер. Увек неко ново искуство. Упознајемо нове људе и увек се фино дружимо. Мени је било најзанимљивије да радим на Ноћи музеја због експеримената које смо показивали и због деце којој је све то било још занимљивије." Јелена Миљојковић, студент.

Часопис Позитрон Часопис Позитрон је гласило студената Хемијског факултета, са првенственим циљем да својим садржајима упути читаоце на акције студената, рад Студентског парламента, културна дешавања и студентски живот уопште. Поред информативних, у Позитрону ћете пронаћи и едукативне текстове везане за област природних наука, актуелности у свету хемије, али и разне друге занимљивости. Позитрон је намењен студентима, наставницима, као и свим љубитељима хемије које желимо да упознамо са науком али и дешавањима на Хемијском факултету. Овај часопис је бесплатан и лако доступан на сајту Хемијског факултета, одакле га можете преузети у pdf формату. Такође можете погледати и нашу њеб страницу: https://sites.google.com/site/pozitronhf/. Својим идејама можете да допринесете изгледу и квалитету часописа, стога шаљите нам ваше радове и предлоге тема о којима желите да сазнате нешто више. Придружите нам се, јер је Позитрон намењен управо вама. Радо ћемо одговорити на ваша питања и дати додатна појашњења путем електронске поште. Свака похвала, сугестија или критика је добродошла. Уверени смо да ће часопис заживети и да ће тако дуго остати, и стога ћемо учинити све да не изневеримо ваше поверење.

Главни и одговорни уредник, Ивана Антонијевић Заменик уредника, Милош Козић

контакт: [email protected]

Савез студената Хемијског факултета

Савез студената Хемијског факултета је део Савеза студената Београда, као најстарије и кровне организација за мрежу Савеза студената факултета Универзитета у Београду, Универзитета уметности, високих школа и студентских домова, на пољу заступања интереса и потреба студената у академској и широј друштвеној јавности.

Савез студената се залаже се за препознавање студената као развојне компоненте и покретачке снаге друштва, афирмисање идеје студентског организовања и исказивања потенцијала студената, као и стварање ефикасног, одрживог и младим људима доступног система високо-школског образовања. Савез подстиче и координира активности својих чланова на остваривању заједничких циљева и задатака, у складу са Уставом и законом о друштвеним организацијама. У оквиру својих програмских активности Савез сарађује са свим удружењима, организацијама и заједницама које се придржавају Устава и закона и имају сличне програмске циљеве.

Члан Савеза студената може да постане сваки студент Хемијског факултета, уписом у евиденцију и потписивањем приступнице.


Отворене лабораторије

Отворене лабораторије су акција студената Хемијског факултета која има за циљ унапређење знања и вештина ученика основних и средњих школа у Србији и промоцију хемије у школама. Акција се изводи суботом, у периоду од октобра до јуна месеца и садржи три дела: посета музеју хемије, рад у лабораторији и демонстрационе огледе.

• У оквиру првог дела - посете музеју хемије, ученици се информишу о историји хемије у Србији и великанима српске хемије.

• У оквиру другог дела - рада у лабораторији, ученици имају могућност рада са основним лабораторијским прибором и инструментима.

• У оквиру трећег дела - демонстрационих огледа, струденти изводе огледе кроз које се хемија приказује на занимљив начин.


Изводи из Закона о високом образoвању Републике Србије

XI. СТУДЕНТИ

Члан 86. (Права и обавезе студената) Студент високошколске установе има права и обавезе утврђене овим законом и општим актом високошколске установе.

Студент има право: 1) на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; 2) на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије; 3) на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са законом; 4) на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; 5) на повластице које произлазе из статуса студента; 6) на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; 7) на образовање на језику националне мањине, у складу са законом; 8) на различитост и заштиту од дискриминације; 9) да бира и да буде биран у студентски парламент и друге органе високошколске установе. Студент је дужан да: 1) испуњава наставне и предиспитне обавезе; 2) поштује опште акте установе; 3) поштује права запослених и других студената у високошколској установи; 4) учествује у доношењу одлука у складу са законом. Студент има право на жалбу у складу са статутом високошколске установе уколико високошколска установа прекрши неку од обавеза из става 2. тач. 1)-3) овог члана.

Члан 87. (Правила студија) При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма. Студијским програмом се прописује који су предмети обавезни за одређену годину студирања. Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова. Студент који се сâм финансира опредељује се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ бодова. Студент који се сам финансира плаћа део школарине обрачунат према предметима за које се определио. Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са студијским програмом. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет. Студијским програмом може се условити опредељивање студента за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијским програмом.

Члан 88. (Статус студента) Студент који у текућој школској години оствари 60 ЕСПБ бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета. Рангирање студената обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.

Студент који не оствари 60 ЕСПБ бодова у наредној школској години наставља студије у статусу студента који се сам финансира. Студент који се финансира из буџета може у том статусу да има уписан само један студијски програм на истом нивоу студија.

Члан 90. (Испити) Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, односно практично. Испит се полаже у седишту високошколске установе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад. Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години, на једном од језика на којима се настава изводила. Општим актом високошколске установе уређује се начин на који се обезбеђује јавност полагања испита.

Члан 92. (Мировање права и обавеза студента) Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају теже болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота, одржавања трудноће и у другим случајевима предвиђеним општим актом високошколске установе. Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року, у складу са општим актом високошколске установе.

Члан 93. (Дисциплинска одговорност студента) Студент одговара за повреду обавезе која је у време извршења била утврђена општим актом самосталне високошколске установе. За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења са студија на високошколској установи. Дисциплински поступак не може се покренути по истеку три месеца од дана сазнања за повреду обавезе и учиниоца, а најкасније шест месеци од дана када је повреда учињена. Општим актом самосталне високошколске установе утврђују се лакше и теже повреде обавеза студената, дисциплински органи и дисциплински поступак за утврђивање одговорности студента.

Члан 94. (Престанак статуса студента) Статус студента престаје у случају: 1) исписивања са студија; 2) завршетка студија; 3) неуписивања школске године; 4) кад не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма; 5) изрицања дисциплинске мере искључења са студија на високошколској установи. Студенту се на лични захтев може продужити рок за завршетак студија, у складу са општим актом високошколске установе.

Примери питања са ранијих пријемних

испита

HEMIJA 1. Koliko protona i elektrona ima Са2+ , ако је Z(Ca)=20 ?

а) 20 и 22 b) 20 и 18 c) 40 и 20 d) 18 и 20 e) 20 и 20

2. Napisati formulu i odrediti oksidacioni broj sumpora u sumpornoj (sulfatnoj) kiselini. Formula kiseline:___________ Oksidacioni broj sumpora:___________

3. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2NO (g) + O2 (g) → 2NO2 (g) ako se zapremina reakcionog suda poveća dva puta? Brzina hemijske reakcije se:____________

4. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi?

a) Al2O3, MgO, CO2 b) ZnO, Al2O3, PbO c) PbO, CaO, SO d) Al2O3, ZnO, Na2O e) PbO, N2O, Al2O3

5. Napisati jednačinu hemijske reakcije izmeñu kalijum-hidroksida i fosforne kiseline pri čemu se dobija neutralna (normalna) so. 6. Izračunati рН и рОН u rastvoru koji u 100cm3 sadrži 0,063 grama azotne kiseline.

7. Na osnovu datih vrednosti za konstantu kiselosti, Ka

Ka (HCN) = 7,9x10-9 Ka (HClO) = 5x10-5 Ka (CH3COOH) = 1,8x10-5 Ka (HNO2) = 4x10-4 Ka (HF) = 6,6x10-4

Odrediti koja je kiselina najjača u vodenom rastvoru? a) HCN b) HClO v) CH3COOH g) HNO2 d) HF

8. Izračunati masu kalijum-sulfata i masu vode koje su potrebne za pripremanje 150 grama 20% rastvora ove soli.

9. U reakciji izmeñu kalijum-permanganata i hlorovodonične kiseline nastaju mangan(II)-hlorid, kalijum-

hlorid, hlor i voda. Koliko je molova kalijum-permanganata učestvovalo u reakciji ako se izdvojilo 44,8 cm3 gasa (normalni uslovi) ?

10. Napisati nazive jedinjenja čije su formule navedene i strukturne formule jedinjenja čiji su nazivi dati. Naziv: Formula: butanal 2,2,4-trimetilpentan (CH3)2CHCH2CH=CH2 CH3CH2COOH

11. Završiti sledeće jednačine reakcija.

a)CH3CH2CH2COCl + CH3CH2OH → b) + HNO3 + Н2SO4 →

12. Napisati jednačinu reakcije dehidratacije 2-propanola u kiseloj sredini.

13. Koja od navedenih aminokiselima sadrći baznu grupu u bočnom nizu? a) Lizin b) Alanin v) Valin g) Glicin d) Asparaginska kiselina

14. Masne kiseline i glicerol se u mastima i uljima povezuju: a) Estarskom vezom b) Anhidridnom vezom v) Amidnom vezom g) Acetalnom vezom d) Vodoničnom vezom.

15. Koje tvrñenje nije tačno? a) u molekulu maltoze glukozne

jedinice su povezane α(1→4)

glikozidnom vezom. b) D- galaktoza je aldoheksoza

v) Saharoza je redukujući disaharid g) Celuloza je polisaharid d) Amilopektin ima račvastu strukturu

16. Na linijama upišite brojeve kojima su označeni odgovarajući nazivi elemenata.

17. На цртама напишите формуле једињења која настају спајањем следећих јона: Joni Formula

Na+ i O2─

Al 3+ i S2─

18. Zaokružiti u koju stranu će se „pomerati ravnoteža“ ukoliko se u ravnotežnom sistemu N2 (g) + O2 (g) 2NO (g) ∆ H = +180,75 kJ

19. Izračunajte masu natrijum-hlorida i masu vode potrebne za pravlјenјe 600 g 5% rastvora? 20. Koliko iznose pH i pOH rastvora koji u 100 cm3 sadrži 0,001 mol azotne kiseline?

3517E 1. alkalni

4020E 2. zemnoalkalni

2010E 3. halogeni

5626E 4. plemeniti

5. prelazni

a) poveća temperatura ULEVO UDESNO b) smanji koncentracija kiseonika ULEVO UDESNO

21. Zaokružite slovo ispred niza formula kiselih oksida. a) CO, N2O3, SO2 b) NO, NO2, CO2 c) N2O5, SO3, P2O5 d) Al2O3, CuO, ZnO

22. Odgovorite sa DA ili NE.

23. Zaokružite slovo ispred formule jedinјenјa koje sadrži ISKLјUČIVO KOVALENTNU VEZU.

a) NH4Cl b) Na2O c) NН2OН d) NaOH 24. Odredite koeficijente u sledećoj jednačini hemijske reakcije:

2 4 2 4 3 4 2 4 2HNO KMnO H SO HNO MnSO K SO H O+ + → + + +

25. Dovršite jednačinu hemijske reakcije:

Fe2O3 + H2 → FeO + ________ 26. Dovršite jednačine hemijskih reakcija.

FeBr3+ Br2

27. Zaokružite slovo ispred formule jedinjenja čijom oksidacijom može nastati aldehid.

a) CH3CH2OH b) CH3CHOHCH3 c) CH3OCH3 d) (CH3)2C=O Napišite strukturnu formulu tog aldehida. _________________________________ 28. Zaokružite slovo ispred tačnog odgovora. Tolensov reagens daje pozitivnu reakciju sa svim: a) monosaharidima b) amino-kiselinama c) disaharidima d) polisaharidima e) proteinima

Crveni fosfor je stabilnija alotropska modifikacija od belog fosfora. DA NE Ugljenik (II)-oksid je gas bez boje i mirisa. DA NE Formula jodoforma je CH3I. DA NE Vodonik ne postoji kao H̄ jon. DA NE

CH3CH2CH2OHtoCH2SO4/

29. Zaokružite slovo ispred formule amina čiji molekuli meñusobno grade vodonične veze. a) (CH3CH2)2NCH3

b) (CH3CH2)3N c) (CH3)3N d) (CH3CH2)2NH e) (CH3)2NCH2CH3

30. Zaokružite slovo ispred formule kiseline koja ulazi u sastav triacilglicerola prirodnih masti. a) CH3COOH

b) CH3(CH2)16COOH

c) HCOOH d) CH3CH2COOH

31. Ako je redni broj nekog elementa 46, a njegov maseni broj 106 on ima:

a) 46 protona i 60 neutrona b) 46 protona i 60 elektrona c) 46 neutrona i 60 protona d) 46 elektrona i 60 protona e) 46 protona i 46 neutrona

32. Koje od navedenih jedinjenja ima samo jonski tip veze? a) PH3 b) CaCl2 c) H2SO4 d) N2 e) Na2CO3

33. Zaokružiti u koju stranu će se "pomerati ravnoteža" ukoliko se u ravnotežnom sistemu:

N2 (g) + O2 (g) → 2NO (g) ∆ H = +180,75 kJ a) poveća temperatura ulevo udesno b) smanji koncentracija kiseonika ulevo udesno

34. Izračunati masu natrijum-hlorida i masu vode koje su potrebne za pravljenje 250 grama 10 % rastvora. 35. U kom nizu se nalaze konjugovane baze sledećih kiselina: H2O, CH3COOH, H2SO4, NH4

+? a) OH–, CH3, SO4

2–, NH2– b) OH–, CH3CO, SO4

2–, NH3 c) OH–, CH3COO–, SO4

2–, NH3 d) OH–, CH3COO–, HSO4–, NH3

e) OH–, CH3COO–, HSO4–, NH2

– 36. Koliko iznose pH i pOH rastvora koji u 100 cm3 sadrži 0,001 mol azotne kiseline? 37. Koji od navedenih oksida može da reaguje i sa natrijum-hidroksidom i sa hlorovodoničnom kiselinom?

a) CaO b) SO3 c) Al2O3 d) K2O e) N2O

38. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinom nastaju bakar(II)-nitrat, azot(II)-oksid i voda. Izračunati zapreminu (u dm3) azot(II)-oksida (normalni uslovi) koji nastaje u reakciji 1,905 grama bakra sa razblaženom azotnom kiselinom? 39. Napisati jednačinu reakcije izmeñu magnezijum-hidroksida i fosforne kiseline pri čemu postaje neutralna (normalna) so. 40. Završiti sledeće jednačine reakcija:

a) CH3CH=CH2 + HBr → b) C6H5OH + NaOH →

41. Završiti sledeće jednačine reakcija: CH3CH2CH2CH(OH)CH3 + [O]→

CH3CHO + CH3OH H + (CH3CHO + 2CH3OH →

42. Napisati jednačinu reakcije izmeñu 1-propanola i etanske kiseline, u kiseloj sredini.

43. Koje od navedenih jedinjenja ne reaguje sa Tolensovim reagensom?

a) laktoza b) glukoza c) manoza d) saharoza e) maltoza 44. Koja od navedenih kiselina ulazi u sastav triacilglicerola prirodnih masti? a) HCOOH b) CH3CH(NH2)COOH c) CH3CH(OH)COOH d) CH3COOH e)CH3(CH2)16COOH 45. Aminokiseline su u peptidima i proteinima povezane: a) estarskom vezom b) anhidridnom vezom c) amidnom vezom d) vodoničnom vezom e) acetalnom vezom 46. Zaokružite DA ili NE. а) NaOH је baza. DА NЕ б) MgO је окsid. DА NЕ в) KHSO4 је кisela so DА NЕ г) HCl je аmfolit DА NЕ

47. Формирајте парове „хемијски појам-хемијскa oзнака“: A – molekul sumpor(VI)-oksida 1 2Ca2+ B – formulska jedinka bakar(II)-hlorida 2 N2 G – molekul azota 3 CuCl2 D – dva jona kalcijuma 4 SO3

_________ _________ _________ _________

48. Neki element ima tri izotopa čiji su maseni brojevi 16, 17 i 18. Redni broj elementa je 8. Broj neutrona u jezgru izračunava se iz izraza:____________________.

a) Prvi izotop ima: ______p+ i ______n. b) Drugi izotop ima:______e− i ______n.. v) Treći izotop ima:______ e− i ______ p+.

49. Zaokružite DA ili NE. a) Elektronegativnost atoma A iznosi 2,1 i za 0,9 je manja od

elektronegativnosti atoma B. Atom A lakše otpušta elektrone. DA NE

b) Hemijska veza ostvarena zajedničkim elektronskim parom ravnomerno rasporeñenim izmeñu sjedinjenih atoma je polarna kovalentna veza.

DA NE

v) Jednake zapremine različitih gasova pod istim uslovima (p,T) sadrže jednak broj molekula.

DA NE

g) Elektroliti koji u vodenom rastvoru potpuno disosuju na jone su slabi elektroliti.

DA NE

50. Formirajte parove „kiselina – konjugovana baza“: A – H2O 1 – HSO4

− B – CH3COOH 2 – Cl− V – H2SO4 3 – CH3COO− G – HCl 4 – OH−

________ _________ _________ _________ 51. Zaokružite slova ispred tačnih iskaza. Sredina je kisela ako je:

A [H3O+] = 10-4 moldm-3

B pH = 3 V [OH−] = 10-7 moldm-3 G pOH = 5

52. U kom smeru će se “pomerati ravnoteža” sistema N2O4(g) � 2NO2(g) ∆Ho = 58,0 kJ ako se: a) u reakcioni sud doda još N2O4 ______________________ b) iz reakcionog suda ukloni deo NO2 ______________________ v) poveća ukupni pritisak ______________________ g) snizi temperatura ______________________

53. Izračunajte masu natrijum-hlorida i masu vode potrebne za pravljenje 600 g 5% rastvora?

54. Odredite koeficijente i navedite koja je supstanca oksidaciono, a koja redukciono sredstvo u

sledećoj jednačini hemijske reakcije:

2 4 2 4 3 4 2 4 2HNO KMnO H SO HNO MnSO K SO H O+ + → + + +

Oksidaciono sredstvo je ____________ ; redukciono sredstvo je ____________ . 55. Reakcija laboratorijskog dobijanja kiseonika se može prikazati sledećom jednačinom:

2KClO3(s) → 2KCl(s) + 3O2(g). Koliko grama O2 se dobija iz 22,50 g KClO3? 56. Povežite strukturne monomerne jedinice sa odgovarajućim prirodnim proizvodima: A – aminokiseline 1 – trigliceridi B – monosaharidi 2 – nukleinske kiseline V – više masne kiseline 3 – proteini G – purinske i pirimidinske baze 4 – šećeri

_________ _________ _________ _________ 57. Nacrtajte strukturne formule sledećih jedinjenja: a) 4-metil-2-penten b) para-hidroksibenzoeva kiselina

v) 5-amino-2-heksanon

g) heksanal

58. Dovršite jednačine hemijskih reakcija.

a)

b)

v)

g)

59. Zaokružite DA ili NE.

a) Oksidacijom primarnih alkohola dobijaju se ketoni. DA NE b) Propanol je rastvoran u vodi. DA NE v) Alkini su zasićeni ugljovodonici. DA NE g) Pri zagrevanju u prisustvu mineralnih kiselina, alkoholi

gube molekul vode i grade alkene. DA NE

60. Upišite nazive jedinjenja čiji ostaci se nalaze u predstavljenom molekulu.

O

O

O

O

O

O

HC

H2C

H2C

←

←

←

↑

61. Na linijama upišite brojeve kojima su označeni odgovarajući nazivi elemenata. 62. Izračunajte koja masa kiseonika sadrži jednak broj molekula kao 12 g ozona. 63. Zaokružite DA ili NE. a) Magnezijum je bolje redukciono sredstvo od natrijuma. DA NE b) Vodeni rastvor natrijum-hlorida je neutralan. DA NE v) Fluor je element sa najvećim koeficijentom elektronegativnosti. DA NE g) Boksit je oksidna ruda aluminijuma. DA NE

64. Zaokružite slovo ispred izraza kojim je označen najkiseliji rastvor. A pH = 3 B [H+] = 10-7 mol/dm3 V pH = 14 G pOH = 13 D [OH─] = 1 mol/dm3

3517E halkogeni

4020E zemnoalkalni

2010E halogeni

5626E plemeniti

prelazni

65. Odredite koeficijente u navednim jednačinama hemijskih reakcija. SnO2(s) + Al (s) → Sn(s) + Al2O3(g) Cu(s) + HNO3 (aq) � Cu(NO3)2(aq) + NO(g) + H2O(l)

66. Zakružite slovo ispred naziva jedinjenja čiji vodeni rastvor pokazuje baznu reakciju. A natrijum-acetat B amonijum-nitrat V kalijum-hlorid G natrijum-hidrogen-sulfat D kalijum-nitrat

67. Izračunajte koliko molova vodonika nastaje u reakciji 20 cm3 hlorovodonične (hloridne) kiseline, koncentracije 2 mol/dm3, sa dovoljnom količinom cinka. 68. Za reakciju predstavljenu sledećom jednačinom: S(s) + O2(g) → SO2(g) ∆Hr= ─281 kJ/mol

a) napišite izraz za brzinu reakcije b) odredite koliko se energije oslobaña ako sagori 8 g sumpora.

69. Dovršite jednačine hemijskih reakcija.

FeBr3+ Br2

70. Zaokružite slovo ispred formule amina čiji molekuli meñusobno grade vodonične veze. A (CH3CH2)2NCH3

B (CH3CH2)3N V (CH3)3N G (CH3CH2)2NH D (CH3)2NCH2CH3

71. Napišite racionalnu strukturnu formulu i naziv krajnjeg proizvoda reakcije butanala i etil-

magnezijum-bromida.

CH3CH2CH2OHtoCH2SO4/

72. Dovršite strukturne formule zadatih jedinjenja.

β-D-glukopiranoza

O

HHH

OHOH

H OH

OH

maltoza

O

HH

H

OHOH

H OH

OH

O

OHH

HOH

H OH

H

OH

73. Dopunite rečenicu tako da predstavlja tačan iskaz. Nukleotid adenozin-monofosfat, koji se skraćeno obeležava _______________ , potpunom hidrolizom daje ___________________, ____________________ i _______________________. 74. Formule sledećih jedinjenja poreñajte u niz prema rastućoj rastvorljivosti u vodi.

propanska kiselina glicerol propan

<<<< <<<<

75. Izračunajte u kom su odnosu količine oleinske i stearinske kiseline u triacil-glicerolu ako se hidrolizom 88,6 g ovog estra dobija 9,2 g glicerola.

BIOLOGIJA

1. Kada želimo da započnemo proizvodnju bukovače, moramo da nabavimo supstrat i: A) haustorije B) kleistotecije C) micelijum D) apotecije

2. Bakterije mogu da proñu kroz ćelijsku membranu: A) pinocitozom B) fagocitozom C) olakšanom difuzijom D) aktivnim transportom

3. Koju od funkcija ne mogu da obavljaju proteini u ćeliji? A) katalitičku b) transportnu c) skladišnu d) strukturnu

4. Ako je za dobijanje biogasa potreban supstrat, tečno i čvrsto stajsko ñubrivo i anareobna sredina, onda znamo da grupa mikroorganizama koje su uključene u ovaj proces pripada:

A) cijanobakterijama B) metanogenim arheama C) termoacidofilnim arheama D) ekstremno halofilnim arheama

5. Ćelijske organele, ribozomi, nisu prisutni u: A) hloroplastima B) mitohondrijama C) goldžijevom aparatu D) prokariotskoj ćeliji

6. Trikladide su dobile naziv prema izgledu: A) creva B) tela C) mišića D) ganglije

7. Šta od navedenog je karakteristično samo za oligohete: A) kutikula B) celom C) samar D) metanefridije

8. Kojoj od navedenih uloga ekstremiteti kod raka ne doprinose? A) disanju B) razmnožavanju C) filtriranju D) izlučivanju

9. U kom smeru se dešava protok protona pri sintezi molekula ATP u mitohondrijama? A) iz matriksa u meñumembranski prostor B) iz meñumembranskog prostora u citoplazmu C) iz citoplazme u meñumembranski prostor D) iz meñumembranskog prostora u matriks

10. Koliko molekula acetil-CoA može da se proizvede pri β-oksidaciji iz stearinske kiseline: A) 3 B) 6 C) 9 D) 18

11. Kalvinov ciklus je drugi naziv za: A) reakcije u toku fotosinteze koje su nezavisne od svetlosti B) reakcije u toku fotosinteze koje su zavisne od svetlosti C) reakcije koje se odvijaju tokom celokupnog procesa fotosinteze D) reakcije koje se odvijaju tokom procesa β-oksidacije masti

12. Koje od navedenih jedinjenja nije proizvod Krebsovog ciklusa? A) FADH2 B) acetil-CoA C) CO2 D) NADH+ + H+

13. U toku spermatogeneze od dve spermatogonije posle druge mejotičke deobe nastaju: A) 4 primarne spermatocite sa diploidnim brojem hromozoma B) 8 primarnih spermatocita sa diploidnim brojem hromozoma

C) 8 spermatida sa haploidnim brojem hromozoma D) 4 spermatide sa haploidnim brojem hromozoma

14. Jedna od navedenih teorija nije teorija o starenju: A) teorija produžavanja krajeva hromozoma B) teorija nagomilavanja mutacija

C) teorija slobodnih radikala D) teorija „genskog sata“

15. Na osnovu datog segmenta molekula DNK sintetisana je iRNK. Zaokruži slovo ispred tačnog redosleda nukleotida na novosintetisanoj RNK. Lanac na osnovu koga se vrši transkripcija:

A-T-G-C-A-A-T-G-T-C-A-T-T-C-G-G-A-C T-A-C-G-T-T-A-C-A-G-T-A-A-G-C-C-T-G

Redosled nukleotida na RNK transkriptu je: A) A-U-C-C-G-T-C-G-A-G-A-U-U-C-G-G-A-C B) A-U-G-C-A-A-U-G-U-C-A-U-U-C-G-G-A-C C) A-U-G-C-A-A-G-G-A-T-A-U-U-C-C-G-A-U D) A-U-G-C-A-U-A-A-U-G-A-U-U-C-G-G-A-C

16. Ukoliko u epruvetu staviš DNK miša, iRNK zeca, ribozome hidre i tRNK čoveka i sve to postaviš u optimalne eksperimentalne uslove za translaciju, koji imitiraju uslove u ćelijskoj citoplazmi, dobićeš polipeptidni lanac:

A) miša B) zeca C) hidre D) čoveka

17. Najveći doprinos genetičkim varijacijama unutar populacije se dešava u toku: A) mejoze B) mitoze C) veštačke selekcije D) prirodne selekcije

18. Koji odnos se ne javlja meñu lišajskim komponentama? A) saprobnost B) mutualistička simbioza C) oštri parazitizam D) umereni parazitizam

19. Tokom oogeneze nastaju: A) 2 gameta i 2 polarna tela B) 4 gameta sa haploidnim brojem hromozoma C) 1 gamet i 3 polarna tela D) 4 gameta sa diploidnim brojem hromozoma

20. Ćelije dupljara koje sadrže mešak ispunjen tečnošću i spiralnom strukturom su: A) ćelije sa kragnom B) žarne ćelije C) nervne ćelije D) mišićne ćelije

21. Dihotomo grananje se ne javlja kod: A) rinije B) prečice C) rastavića D) kuksonije

22. Zajednica koju gradi koren odreñenih biljaka i hife nekih gljiva omogućava biljkama: A) bolju apsorpciju vode B) snabdevanje azotnim solima C) bolje usvajanje ugljen-dioksida D) usvajanje kalijuma iz zemljišta

23. Uracil je komplementaran: A) adeninu B) citozinu C) timinu D) guaninu

24. Šta od navedenog ne pripada grupi: A) riblja krljušt B) kandže guštera C) perje ptica D) nokti primata

25. Polni sistem je kod većine riba sa koštanim skeletom skoro potpuno odvojen od urinarnog. Izuzeci su:

A) štitonoše B) plućašice C) mnogoperke D) zrakoperke

26. Šta od navedenog važi za slepulje: A) žive u plićaku B) slatkovodne su C) hermafroditi su D) imaju larvu

27. Na koji način se stvara razlika u koncentraciji vodonikovih jona u hloroplastima tokom fotosinteze? A) protone kroz tilakoidnu membranu pumpaju jedinjenja ugrañena u membranu. B) protoni za prolazak kroz tilakoidnu membranu koriste energiju ATP-a. C) svetlost prouzrokuje prolazak protona kroz tilakoidnu membranu. D) svetlost oksidiše vodu u stromi, što dovodi do prolaska protona kroz membranu.

28. Smer prve mitotičke deobe zigota zavisi od: A) rasporeda ribozoma u jajnoj ćeliji B) položaja centriole jajne ćelije C) broja mitohondrija spermatozoida D) mesta ulaska spermatozoida

29. Riba oslić se oslobaña viška soli: A) pomoću sonih žlezda u očima B) aktivnim transportom preko škrga C) pomoću dugačke henlejeve petlje D) aktivnim transportom preko sluzi.

30. U toku trudnoće kada je majka Rh-, a beba Rh+, može doći do teških oštećenja ploda zato što: A) majčin imunski sistem stvara antigene protiv plodovih antitela. B) majčin imunski sistem stvara antitela protiv plodovih antigena. C) plodov imunski sistem stvara antigene protiv majčinih antitela. D) plodov imunski sistem stvara antitela protiv majčinih antigena.

31. Uloga induzijuma je: A) zaštita protalijuma B) zaštita anteridija C) zaštita sorusa D) nema zaštitnu ulogu

32. Transkripcija počinje nizom povezivanja i aktiviranja odreñenih molekula proteina i delova DNK: a) regulatorni proteini; b) aktivator transkri pcije; v) promotor; g) rnk polimeraza; d) mesto početka trans-kripcije. Zaokruži slovo ispred tačnog redosleda ovog niza.

A) v–a–b–g–d B) v–b–d–g–a C) b–v–a–d–g D) b–a–g–d–v

33. Koji od navednih uslova otežavaju fosilizaciju organizama? A) taloženje slojeva mulja i peska B) stvrdnjavanje četinarske smole C) zamrzavanje u polarnom ledu D) izlaganje promenama vlažnosti

34. Introdukovana vrsta u srbiji je: A) štir B) pančićeva omorika C) ambrozija D) moravski vodeni orašak

35. Rezervna materija silikatnih algi je: A) skrob B) hrizolaminarin C) dijatomin D) silicijum-dioksid

36. Uobličavanje kože kičmenjaka nastaje procesom: A) diferencijacije B) primarne indukcije C) sekundarne indukcije D) tercijarne indukcije

37. Rodoslovno stablo pokazuje koji članovi jedne porodice su Rh+, a koji Rh–. Alel koji odreñuje fenotipsku osobinu Rh+ je dominantan u odnosu na Rh– alel. Koji su mogući genotipovi za osobe obeležene kao I, II i III?

I II III A) Rh+ Rh+ Rh+ Rh+ Rh+ Rh- B) Rh+ Rh+ Rh+ Rh- Rh+ Rh+ C) Rh+ Rh+ Rh+ Rh- Rh+ Rh- D) Rh+ Rh- Rh+ Rh- Rh+ Rh+

38. Posedovanje plašta, spoljašnje krečnjačke ljušture i stopala, karakteristike su: A) annelida B) mollusca C) cnidaria D) echinodermata

39. Nervatura lista kod monokotila je: A) mrežasta B) paralelna C) perasta D) zvezdasta

40. Gastrovaskularna duplja je duplja: A) porifera B) cnidaria C) gastropoda D) echinodermata

41. Limitiraju ći faktor koji uslovljava opstanak organizama je faktor čiji je intenzitet delovanja: A) najdalji od optimuma B) u minimumu C) u maksimumu D) najbliži optimumu

42. Preci današnjih kopnenih biljaka su: A) bryophyta B) lycopodiophyta C) charophyta D) rhyniophyta

43. Svaka nasledna osobina koja svojim nosiocima omogućava da ostave veći broj potomaka nego oni koji tu osobinu nemaju naziva se:

A) protok gena B) mutacija C) koevolucija D) adaptacija

44. Faktori evolucionih promena su: A) mutacije, genetička slučajnost i genetička ravnoteža B) mutacije, selekcija, varijabilnost i adaptacije C) mutacije, selekcija, adaptabilnost i genetička slučajnost D) mutacije, selekcija, protok gena i genetička slučajnost

45. Prema položaju u biljci, tvorna tkiva mogu biti: A) interkalarna i lateralna B) apikalna i lateralna C) vršna, lateralna, umetnuta i traumatična D) apikalna i interkalarna

46. Izvorni deo prirode, posebnog sastava i odlika biljnih i životinjskih zajednica, namenjenih održavanju genetskog fonda je:

A) rezervat prirode B) specijalni rezervat prirode C) predeo izuzetnih odlika D) park prirode

47. Očuvanje vrsta van njihovih prirodnih staništa naziva se: A) in situ zaštita B) ex situ zaštita C) reintrodukcija D) introdukcija

48. Ekološke sukcesije su:

A) serije postupnih smenjivanja zajednica tokom vremena B) serije postupnih smenjivanja ekosistema u prostoru C) postepeno nestajanje biocenoza D) način prostorne organizacije biocenoza

49. Faza spavanja tokom koje sanjamo naziva se: A) REM faza B) ne-REM faza C) ushodna faza D) nishodna faza

50. Metamorfozu kod vodozemaca uzrokuje hormon: A) pankreatin B) estrogen C) prolaktin D) tiroksin

51. Motorna ploča je: A) sinapsa izmeñu vlakna motoneurona i mišićne ćelije B) presinaptička ćelija koja oslobaña neurotransmiter C) mišićna ćelija D) prostor izmeñu presinaptičke i postsinaptičke ćelije

52. Ako genotip aa daje za 20% manje potomaka od ostalih, njegova adaptivna vrednost je: A) 0.2 B) 0.8 C) 0.1 D) 0.4

53. Monosinaptički refleks je tip refleksne reakcije posredovan: A) jednim neuronom B) senzitivnim i motornim neuronom spojenim jednom sinapsom C) jednim presinaptičkim neuronom koji uspostavlja sinapse sa većim brojem postsinaptičkih neurona D) većim brojem presinaptičkih neurona koji uspostavljaju sinapse sa jednim postsinaptičkim

54. Kako se nazivaju ćelijske organele u kojima su spakovani neurotransmiteri? A) mitohondrije B) endoplazmin retikulum C) lizozomi D) vezikule

55. Do mešanja oksidovane i redukovane krvi ne dolazi kod sledećih ki čmenjaka: A) riba, ptica i sisara B) vodozemaca, ptica i sisara C) gmizavaca, ptica i sisara D) riba, vodozemaca i gmizavaca

56. Tetanusna kontrakcija se javlja: A) pri velikom intenzitetu stimulacije motornog nerva skeletnog mišića B) pri visokoj frekvenciji stimulacije motornog nerva skeletnog mišića C) pri velikom zamoru mišića D) pri snažnom istezanju tetive mišića

57. Epimorfoza je: A) potpuno razviće mrmoljka B) tip regeneracije tkiva kod životinja C) razviće izraštaja kod biljaka D) odbacivanje tkiva

58. Provodni snopići u korenu su poreñani: A) naizmenično B) na zajedničkom radijusu C) bez odredjenog reda D) nisu poreñani

59. Zaokruži odgovor koji potpuno definiše oble crve: A) dvoslojni, bilteralno simetrični, pseudocelomatni organizmi B) dvoslojni, bilteralno simetrični, nesegmentisani organizmi C) troslojni, bilteralno simetrični, pseudocelomatni organizmi D) troslojni, bilteralno simetrični, celomatni organizmi

60. Procesom difuzije efikasnu razmenu gasova kod životinja omogućavaju: A) razlika u koncentraciji sa obe strane debele membrane i mala površina preko koje se obavlja difuzija. B) jednaka koncentracija sa obe strane debele membrane i velika površina preko koje se obavlja difuzija. C) razlika u koncentraciji sa obe strane tanke membrane i velika površina preko koje se obavlja difuzija. D) jednaka koncentracija sa obe strane tanke membrane i velika površina preko koje se obavlja difuzija.

61. Plod šljive je: A) orašica B) koštunica C) bobica D) mešak

62. Regulacija stalne telesne temperature kod ptica i sisara je biološki proces regulisan: a) negativnom povratnom spregom b) pozitivnom povratnom spregom c) aktivnim transportom d) pasivnim transportom

63. Potencijal membrane detektuje se: a) samo na nervnim ćelijama b) samo na nervnim, mišićnim i žlezdanim ćelijama c) samo na čulnim ćelijama d) na svim živim ćelijama

64. Osetljivost čulnih receptora na jačinu stimulusa definiše se: a) pražnim stimulusom b) aktivnim stimulusom c) elektrohemijskim gradijentom d) membranskim potencijalom

65. Mesta duž nervnog vlakna koja su obavijena mijelinom nazivaju se: a) internodusi b) nodusi c) inicijalni segmenti d) sinapse

66. Brzina provoñenja akcionog potencijala na jednom nervnom vlaknu: a) konstantna je celom dužinom nervnog vlakna b) opada sa udaljavanjem od inicijalnog segmenta c) konstantna je kod mijelinizovanih vlakana, a opada kod nemijelinizovanih vlakana d) konstantna je duž aksona, a opada duž dendrita

67. Izvorni deo prirode, posebnog sastava i odlika biljnih i životinjskih zajednica, namenjenih održavanju genetskog fonda je:

a) rezervat prirode b) specijalni rezervat prirode c) predeo izuzetnih odlika d) park prirode

68. Koji se neurotransmiter oslobaña na nervno-mišićnoj sinapsi? a) acetil-holin b) noradrenalin c) adrenalin d) serotonin

69. Sporofit četinara obrazuje: a) mikrospore b) mikro- i mega-spore c) ne obrazuje spore d) megaspore

70. Kako se nazivaju ćelijske organele u kojima su spakovani neurotransmiteri? a) mitohondrije b) endoplazmin retikulum c) lizozomi d) vezikule

71. Od kog proteina su pretežno sačinjeni tanki filamenti miofibrila? a) sinapsina b) aktina c) miozina d) pepsina

72. U kom tipu klime ne postoji ni sušni ni polusušni period? a) mediteranska b) humidna umereno-kontinentalna c) semiaridna umereno-kontinentalna d) kontinentalna

73. Konverzija amonijumovih soli u nitrite i nitrate vr ši se u procesu: a) azotofiksacije b) ditrifikacije c) denitrifikacije d) amonifikacije

74. Pšenica i kukuruz pripadaju familiji: a) šaševa b) trava c) glavočika d) orhideja

75. Ahenija je plod kod: a) maslačka i suncokreta b) pšenice i kukuruza c) božura i kukuruza d) pšenice i božura

Dodatne informacije

Univerzitet u Beogradu-Hemijski fakultet

Dekan : Prof. dr Branimir Jovančićević kontakt: [email protected]

Prodekan za nastavu: Prof. dr Rada Baošić kontakt: [email protected]

Prodekan za nauku: Prof. dr Maja Gruden-Pavlović kontakt: [email protected]

Prodekan za finansije: Prof. dr Goran Roglić kontakt: [email protected]

Student prodekan : Аco Radujević kontakt: [email protected]

Studentska služba: Radomir Anñelković kontakt: [email protected]

Korisni Web linkovi http://www.mpn.gov.rs/ Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

http://www.sanu.ac.rs/ Srpska akademija nauka i umetnosti

http://www.bg.ac.rs/ Rektorat Beogradskog univerziteta

http://www.chem.bg.ac.rs/ Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu

http://www.shd.org.rs/ Srpsko hemijsko društvo

http://www.unilib.bg.ac.rs/ Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

http://www.cpn.rs/ Centar za promociju nauke

http://www.bds.org.rs/ Biohemijsko društvo Srbije

http://www.ssb.org.rs/ Savez studenata Beograda

http://www.sc.rs/sc/index.php Ustanova studentski centar Beograd

http://www.skc.org.rs/ Studentski kulturni centar Beograd

http://www.studpol.rs/ Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata

http://www.domomladine.org/ Dom omladine Beograd

http://www.dksg.rs Dom kulture Studentski grad

http://www.gsp.rs/naslovna.htm JKP Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd"

http://www.scnovibeograd.co.rs/ Sportski centar "11. april" Novi Beograd

http://www.kst.org.rs/ Klub studenata tehnike (najstariji studentski klub na Balkanu)

http://www.infostud.com/ Grupa korisnih sajtova

http://www.studentskizivot.com/ Zakorači u svet studentskih informacija

http://www.beograd.rs/ Grad Beograd

http://www.sllistbeograd.rs/ Službeni list Grada Beograda

http://www.bg-info.org/ Beograd na dlanu

http://www.studiob.rs/ RTV Studio B

http://www.bgb.rs/ Biblioteka grada Beograda

http://www.narodnopozoriste.rs/ Narodno pozorište u Beogradu

http://www.narodnimuzej.rs/ Narodni muzej

http://www.mgb.org.rs/ Muzej grada Beograda

http://www.narodnopozoriste.rs/ Narodno pozorište u Beogradu

http://etnografskimuzej.rs/ Etnografski muzej u Beogradu

http://www.pedagoskimuzej.org.rs/ Pedagoški muzej

http://www.tob.rs/ Turisti čka organizacija Beograda

http://www.bas.rs/ Autobuska stanica Beograd

http://www.planplus.rs/ Putovanja bez lutanja

http://www.posta.rs/ JP PTT saobraćaja "Srbija"

http://www.kinoteka.org.rs/ Jugoslovenka kinoteka

http://www.sajam.co.rs/ Beogradski sajam

http://www.adaciganlija.rs/ Beogradsko more

Informator-hemija

Documents

Transcript of Informator-hemija