Istorijat nege kose

Od početka civilizacije ljudi su uvek pridavali mnogo pažnje kosi. Održavanje i

sređivanje kose nije samo način ulepšavanja, već je često korišćeno za iskazivanje ličnosti,

religije ili socijalnog statusa. Prvi pronađeni dokazi o nezi kose su primitivni češljevi

napravljeni od osušenih ribljih kostiju koji datiraju iz drevnog Egipta (4000 godina p.n.e.).

Egipćani su mešali vodu i limunov sok da bi napravili šampon i koristili su životinjske

masti i biljna ulja kao balzam za kosu. Sumere je uvek odlikovala crna kosa. U prvom

periodu muškarci su brijali glavu i bradu, dok su žene svoju dugu kosu nosile vezanu u

punđu. Sumerske žene iz redova plemstva bojile su kosu zlatnim bojama i u kosu su

stavljale male fišeke sa aromatičnim mirisima da bi lepo mirisale. 1800 godine p.n.e.

Vavilonci su posipali kosu zlatnim prahom. Takođe, prvi su počeli da koriste kanu. Kana

se dobija iz biljke Lawsonia Inermis sušenjem i usitnjavanjem lišća grma. Na kosu se

nanosi pomešana sa vodom u obliku paste i ostavlja se da deluje nekoliko sati. Boja koja se

dobija varira od narandžaste do tamnocrveno-braon. Verovalo se da kana ima magične i

lekovite osobine, te je korišćena i u mnogim ritualima. Asirski robovi su uvijali kosu

kraljeva i ostalih plemića zagrejanim gvozdenim šipkama. Kineska kultura je sređivanju

kose pridavala veliki značaj. Oni su koristili kedar za pranje kose jer su verovali da

stimuliše njen rast. Ukrasi i boje su se prvi put pojavili 35 godine p.n.e. kada je Kleopatra

nosila biserima ukrašenu šnalu od slonovače, a rimske prostitutke su bile primorane da

svoju kosu boje u plavo. Stari Egipćani su redovno prali kosu i perike. To su radili sa

mešavinom vode i citrusnih sokova. Limunska kiselina rastvara masna ulja i ostavlja folikul

začepljen i tako ga ostavlja suvim. Kao regenerator su koristili bademovo ulje. Oni su

koristili i preparate protiv ćelavosti koje su pravili od masti različitih životinja: koza,

lavova, krokodila, zmija i mačaka. Kosu su ojačavali raznim uljima: bademovim,

ruzmarinovim ili ricinusovim. U 1. veku n.e. pridavalo se mnogo pažnje boji kose. U Rimu,

kao znak prestiža i socijalnog statusa, žene su bojile kosu u crno bojama napravljenim od

kuvanih oraha i praziluka. Saksonci su jurišali na svoje protivnike sa kosom obojenom u

nijanse plave, zelene i narandžaste. Evropske žene su 1300. godine negovale svoju kosu

mrtvim gušterima skuvanim u maslinovom ulju. Još jedan primer korišćenja kose za

prikazivanje socijalnog statusa je u rimsko-galskom periodu, gde su plemeniti Gali puštali

dugu kosu radi pokazivanja svoje uzvišenosti. Kada su pokoreni od strane Rimljana, Julije

Cezar je naredio da se svaki galski plemić ošiša kao znak poniženja.

U ranom srednjem veku žene su obično imale kosu dugu do kolena ili ispod, najčešće

upletenu u dve duge pletenice sa strane ili zavezane u punđu. Medicinska škola u Salernu,

južni Napulj, je bila najvažnija škola medicine u Evropi u srednjem veku. Na katedri za

medicinu bila je Trotula di Ruggiero koja je napisala “De Ornatu Mulierum“, knjigu

kozmetičkih recepata o nezi kose. Jedan od recepata za posvetlenje kose bio je pravljenje

mešavine prženjem zelembaća bez glave i repa u ulju, dodavanje hrastovih žirova,

spaljivanje dobijene smeše i, na kraju, dodavanje sirćeta sa imalinom i nanošenje preparata

na kosu. (1)

Tokom prvih godina 20og veka ženska kosa je bila relativno duga i talasasta, a

kasnije je počela da se nosi i kratka kosa. Žene su i dalje želele kovrdžavu kosu. Rešenje za

ovo je pronašao nemac Karl Nesler koji je 1906. patentirao sistem koji se sastojao od grupe

valjaka u kojima bi se kosa uvijala i kovrdžala, povezanih na mašinu koja ih je grejala. U

prvom koraku je primenjivan NaOH i kosa se grejala nekoliko sati, dok je ceo prosec

uvijanja kose trajao 6 sati. Nesler je prvi put svoj metod primenio na Katarini Lajbl kojoj je

dva puta spalio kosu i skalp, a potom ju je oženio.

Struktura kose

Pre nego što započnemo sa bilo kakvom vrstom prirodne preparacije kose, moramo

poznavati strukturu vlasi.

Vlas raste iz folikule – malene, tanke cevčice ispod površine

vlasišta. Folikul kose se opisuje kao ulegnuće epidermisa

(površinskog sloja kože) ispod dermisa. Proksimalni deo

folikula ima proširenja u obliku luka, koji se naziva bulba, a

koji je šupalj na svojoj bazi te obuhvata dermalnu papilu.

Dermalna papila je mala koncentracija živih ćelija u bazi

folikule, čijim umnožavanjem nastaje vlas. Kiseonik iz krvi

“hrani“ te ćelije. Dermalna papila takođe sadrži androgene

prijemnike kojima se pripisuje bitna uloga kod pojave

hormonskih/genetski uslovljene ćelavosti. Sam folikul ima dva sloja, dermalni sloj

(fibrozno tkivo) i epitalni sloj. U svaki folikul na dermalnom sloju se umeću mišići –

podizači dlaka. Ovi mišići takođe pomažu u izlučivanju loja iz lojnih žlezda.

Vlas se sastoji iz kutikule (površinski sloj), fibrilnog sloja (korteks) i srži (medula).

Kutikula u zavisnosti od strukture i poroznosti može

sadržati 5 do 10 slojeva koji su građeni od širokih,

pljosnatih ćelija keratina. Ćelije pokrivaju telo vlasi pri

čemu je slobodni deo keratina okrenut prema vrhu vlasi.

Kod zdrave kose ćelije su slepljene amorfnim keratinskim

vezivom i tesno pripijene jedna uz drugu. Postoje dve vrste

keratina koje izgrađuju kutikulu - keratin dvodimenzionalne

mrežate strukture čini široke pljosnate ćelije, dok amorfni

čini vezivo. Keratinske ćelije su otpornije od keratinskog

veziva na mehaničke i hemijske uticaje. Da bi preparat aktivno delovao na kosu, treba

prodreti u unutrašnji vlaknasti deo (korteks) i otvoriti kutikulu, te se ona pod uticajem

preparata menja. Korteks se nalazi ispod kutikule. To je unutrašnji sloj, koji zauzima 75 do

90% tela vlasi. Ćelije korteksa imaju prečnik od 3 do 6 µm i dužine su oko 100 µm. Glavne

komponente korteksa su makrofibrili. Makrofibrili su čvrste, cilindrične stukture prečnika

0,1- 0,4 µm između kojih se nalaze intermakrofibrilni matriks i granule melanina. (3) Taj

fibrilni sloj je najvažniji jer pokazuje vlaknastu strukturu unutrašnjosti vlasi i utiče na

jačinu, gipkost, smer rasta, elastičnost, teksturu i kvalitet kose. Ako je korteks oštećen, vlas

je porozna i gubi čvrstoću i elastičnost te lako puca. Medula je središnji sloj tela vlasi. To

je kanal koji se proteže kroz celu dužinu vlasi i nalazi se tačno u njenom centru.

Naizmenično je ispunjen sunđerastom supstancijom i mehurićima vazduha. Jačinu vlasi

određuje sumpor iz cisteina jer se njegove hemijske veze najteže raskidaju. Keratin je

povezan lancima amino kiselina. Zato kažemo da su oštećena hemijskim preparatima teža

od mehaničkih jer ona deluju i na unutrašnju strukturu vlasi, tako što utiču na strukturu

amino kiselina keratina pri čemu dolazi do promene strukture vlasi i ona postaje oštećena.

Rast folikula kose je ponavljajući ciklus, koji se

sastoji iz 3 faze: anagena faza ( faza rasta), katagena

faza i telogena faza. Anagena faza predstavlja

period rasta kose kada se folikularne ćelije

umnožavaju i keratinizuju. Traje od 2 do 6 godina i

smatra se da se u datom trenutku oko 85% vlasi u

anagenoj fazi. Jedna vlas može narasti oko 10 cm u

godini, a kroz svoj životni vek retko koja vlas može

narasti duže od 1m. Katagena ( involutivna) faza se

nastavlja na anagenu pri čemu folikul kose involuira i migrira bliže površini kože, što traje

1 do 2 sedmice. U tom periodu donji deo folikula kose se odvaja od dermalne papile te se

skuplja na

svoje normalne dužine. U telogenoj fazi nakon što se dermalna papila odvojila

od folikula kose sledi period mirovanja koji traje približno 5 do 6 sedmica. U to vreme

mirovanja kosa ne ispada već ostaje pričvršćena za folikul sve dok je nova vlas ne izgura.

Smatra se da se oko 10 do 15% vlasi u datom trenutku nalazi u telogenoj fazi.

Završetkom telogene faze započinje ponovo anagena faza. Dermalna papila i donji deo

folikula se spajaju te se počinju formirati nove vlasi koje će izgurati stare. Upravo iz tog

razloga, kada koristimo preparate za rast kose najpre uočavamo opadanje kose što je znak da

je počela da raste nova kosa. Prosečno kosa raste brzinom od 0,33 mm/dan. Normalnim

ispadanjem kose smatra se opadanje do 100 vlasi dnevno. Tek ukoliko je taj broj veći možemo

govoriti o prekomernom ispadanju kose. Što se pak gustine kose tiče, normalna gustina je oko

220 vlasi po cm2 vlasišta.

Prirodni preparati za negu kose na bazi sapuna

Šta su sapuni?

Sapuni su anjonske, površinski aktivne materije. U hemijskom smislu, to su soli viših masnih

kiselina i metalnih jona. Nastaju saponifikacijom, odnosno neutralizacijom kiseline (trigliceridi) i

baze (najčešće NaOH). Oba se lako rastvaraju u vodi. Pre XVIII veka kada je uveden

ekonomičan proces za dobijanje NaOH, kao baza upotrebljavani su K2CO3 koji se nalazio u

pepelu dobijenom sagorevanjem drveta i drugi karbonati koji su se javljali kao produkti

sagorevanja algi i drugih kopnenih biljaka. Prilikom upotrebe ovih baza sapuni su bili grubi na

dodir, veoma su se lako mrvili i imali su poprilično neprijatan miris. Natrijumovi sapuni su

čvrsti, a kalijumovi su tečni. Soli aluminijuma, olova, kalcijuma i magnezijuma (takođe sapuni)

su u vodi nerastvorni. (5)

Kao sredstva za pranje koristimo natrijumove i kalijumove sapune. To nisu čista jedinjenja jedne

masne kiseline, nego smeše kiselina ( stearinska, palmitinska, oleinska, laurinska i dr.),

Postepeno su uvođene i druge sirovine, poput kokosove masti i palminih koštica, koje su sapune

činile penušavijim i boljim, jer su mogli da peru i u „tvrdoj vodi“ (pijaca voda sadrži određenu

količinu Ca2+

i Mg2+

).

Ukoliko se doda nedovoljna kolicina hidroksida ili višak masnoće, dobijaju se tzv, premašćeni

sapuni. U tako dobijenom sapunu ima 2-10% nesaponifikovanih masti. To je loše za pranje

rublja, ali je izuzetno dobro za pranje kože (mala količina lipida formira tanak zaštitni sloj na

koži i štiti je od isušivanja). pH sapua se kreće od 10 do 10,6. (4)

Kako sapuni peru?

Sapuni se sastoje od hidrofobnog repa i

hidrofilne glave. Zahvaljujuči ovoj osobini

sapuni mogu da interaguju i sa polarnim i sa

nepolarnim supstancama. Oni peru tako što

svojim hidrofobnim repovima interaguju sa

nepolarnom supstancom na površini kože i kose

(odnosno rublja, u zavisnosti od namene), dok

su polarni delovi okrenuti ka spoja i interaguju

sa molekulima vode. Ovako se formiraju micele

i čijem središtu su zarobljene nepolarne

(„masne“) komponente. (7)

Kako se prave domaći sapuni?

Sapuni u kućnoj radinosti se prave od pristupačnih materijala. Prvi korak je odabir masnoća.

Sapun najviše peni ako su masne kiseline od kojih je napravljen kratke i zasićene. Zbog toga

sapuni pravljeni od kokosove masti bolje peru od onih pravljenih od npr. od sojinog ulja.

U Srbiji su na raspolaganju različite sirovine, to mogu biti masti, ulja Jedna od njih jeste i

kokosova mast (čvrsta faza) ili kokosovo ulje (tečna faza). Da li je mast ili ulje zavisi samo od

temperature. Za sapun se može izabrati i palmina mast, međutim, ako se pravi sapun od ulja onda

je bolje koristiti jeftinija ulja kao što su suncokretovo i kukuruzno. (4)

Pre samog procesa pravljenja, treba izabrati polazni

materijal i u zavisnosti od toga koji smo materijal odabrali,

preračunati potrebnu količinu NaOH (odnosno odrediti

saponifikacioni broj - broj mg NaOH potrebnih za

neutralizaciju 1g masti). Visokokoncentrovani rastvori koji

se prodaju u supermarketima namenjeni su otpušavanju

cevi i ne koriste se za pravljenje sapuna jer sadrže mnoge

štetne supstance u tragovima. Rastvor NaOH je neophodno

praviti u destilovanoj vodi (u česmanskoj void se nalaze joni koji bi mogli reagovati sa

hidroksidom i masnim kiselinama). Hidroksid se lagano dodaje u vodu, ne obrnuto, jer se NaOH

tada mnogo teže rastvara. Sam hidroksid je masan na dodir (ne treba ga dirati golim rukama, jer

može doći do egzotermne reakcije sa vodom na koži) i rastvor postaje viskozniji po potpunom

rastvaranju. (4)

Domaći sapuni se prave hladnim procesom. Ovaj proces se zove hladnim, ne zato što je smesa sa

kojom radimo hladna, već zato što ne dovodimo dodatnu toplotu spolja kako bismo smesu

zagrevali. Reakcija masnih kiselina i NaOH je egzotermna i kao takva obezbeđuje dovoljno

toplote. (6)

Dole opisani postupak je preuzet sa bloga (4)

1. Izračunati potrebnu količinu hidroksida i masti

2. Izmeriti odvojeno masnu fazu i hidroksid

3. Rastvoriti hidroksid i sačekati da se ohladi na 40-45

4. Masnu fazu zagrejete na približno istoj temperaturi

5. U masnu fazu uronite štapni mikser

6. Dodamo celokupnu masu rastvora NaOH

7. Mešati najmanjom brzinom

8. Izvući štapni mikser i odložiti ga

9. Masu izliti u pripremljeni kalup (mafini, sitni kolači itd.)

10. Prekrije se tankom folijom i ušuška se

11. Nakon 24 h sapun se izvadi

12. Zatim se sapun iseče na kriške i ostavi da stoji kako bi se osušio (8 nedelja)

13. Saponifikacija je gotova kada pH 1% rastvora sapuna u sveže prokuvanoj dejonizovanoj vodi

spadne ispod 9,5.

Po završetku saponifikacije sapun ima strukturu pudinga i presipa se u kalupe (bitno je da ni

jedan deo posuda za pripremanje sapuna ne bude od aluminijuma, usled moguće reakcije na

povišenoj temperature). Ostavlja se u kalupu oko 24h, a potom se vadi iz kalupa i ostavlja da se

suši 4-8 nedelja.

Kvalitetan sapun ima pH od 10 do 10,6. Ukoliko je pH niža to je pokazatelj da saponifikacija

nije izvršena do kraja, a ukoliko je viša znači da je dodat NaOH u višku.

Ukoliko želimo da dodamo sapunu neku dodatnu esenciju u vidu bolje, etraskog ulja, itd.

potrebno ga je ponovo otopiti, dodati zeljenu supstancu i ponovo izliti sapun u kalup. (6)

Sastojci koji se koriste za pravljenje sapuna:

Ulja i masti:

- bademovo ulje, ulje avokada, nevenovo ulje, uljana repica, kakao puter, kokosovo ulje,

ulje semena pamuka, lešnikovo ulje, konopljino ulje, ulje jojobe, orahovo ulje, palmino

ulje (stearinsko), palmino ulje (oleinsko), kikiriki ulje, šafranovo ulje, susamovo ulje,

sojino ulje, suncokretovo ulje, ulje pšeničnih klica, goveđi loj.

Dodatne supstance:

- bademovo ulje, aloe vera, nevenovo ulje, ulje šargarepe, ricinusovo ulje, kakao puter, ulje

noćurke, lešnikovo ulje, ulje semena konoplje, lanolin, lecithin, orahovo ulje, mleko,

propolis, ulje semena bundeve, ulje semena šipka, susamovo ulje, ulje pšeničnih klica,

ulje čajnog drveta.

Mirisi:

- anis, bosiljak, bergamot, seme kima, lovorika, kamilica, cimet, žalfija, korijander,

mirođija, tamjan, geranijum, grejpfrut, kleka , lavanda, limun, lmunova trava, limeta,

vanilla, nana, narandža, bor, ruža, ruzmarin, mandarina, majčina dušica.

Boje:

- cvekla, beta-karoten, neven, hlorofil, cimet, kakao, gavez, kana, koren sladića, mimosa,

paprika, šipak, šafran, alge, kurkuma, orah, pšenične klice, hajdučka trava.

Konzervansi:

- ulje šargarepe, ekstrakt semena grejpfruta, tokoferoli.

Perut

Kod 45% ljudske populacije dolazi do pojave peruti bar jednom u toku života[2]. Na slici

je dat SEM snimak zdrave kože glave i snimak kože osobe koja ima perut.

Gljive roda Malassezia, iako prisutne i na zdravoj koži glave, povezane su sa nastankom

peruti. Mehanizam njihovog delovanja u nastanku peruti nije utvrđen, ali je pokazano da

delotvorni šamponi protiv peruti imaju antifungalno dejstvo[8]. Smanjenje broja intracelularnih

lipida (slobodnih masnih kiselina, holesterola i ceramida) u sloju mrtvih, rožnih ćelija pokožice

takođe karakteriše perut. Ovo utiče na smanjenje delotvornosti epidermalne barijere i

pretpostavlja se da je time omogućeno negativno dejstvo gljiva[9].

Istraživanja različitih etarskih ulja in vitro pokazala su njihovo antifungalno dejstvo na gljivu

Malassezia furfur. Neka od tih ulja su: ulje čajnog drveta, cimeta, ruzmarina, ulja biljaka:

Melaleuca leucadendra, Ocimum kilimandscharicum.[10][11]

U istraživanju izvedenom u Australiji, grupa od 126 ljudi je koristila šampon sa 5% uljem

čajnog drveta ili placebo šampon u toku 4 nedelje. Pokazano je statistički značajno smanjene

peruti u grupi koja je koristila šampon sa uljem čajnog drveta u odnosu na drugu grupu [12].

Lekovito dejstvo

U daljem tekstu navedene su supstance koje se mogu koristiti za pravljenje maski za kosu, kao

regeneratori ili dodavati sapunima za pranje kose. Kroz svojstva dato je objašnjenje upotrebe

navedenih supstanci u preparatima za negu kose.

Đumbir

Đumbir predstavlja rizom biljke Zingiber officinale. Ima brojne pozitivne

efekte kao što su poboljšanje cirkulacije, anti-inflamatorno dejstvo

(đumbirovo ulje), stimulisanje rasta kose, a može se koristiti i radi

kontrole peruti zbog svojih antifungalnih svojstava. (13)

Čaj

Čaj ili Camellia sinensis je biljka koja pripada familiji

Theaceae i najčešće se koristi radi spravljanja napitka čaja

koji predstavlja vodeni ekstrakt delova ove biljke (listova u

najvećem broju slučajeva). Može pozitivno uticati na rast

kose, ali uglavnom kod muškaraca jer se dejstvo ogleda u

inhibiciji dihidrotestosterona, koji je jedan od faktora koji

izazivaju opadanje kose, kofeinom. Kod žena je mehanizam

koji dovodi do opadanja kose složeniji i ne uključuje uvek DHT, pa čaj nema uvek pozitivno

dejstvo. Takođe ima antifungalna svojstva i može pomoći u borbi protiv peruti. (15)

Krastavac

Krastavac, Cucumis sativus L., pripada familiji Cucurbitaceae. Ima

mnoga pozitivna dejstva kao što su antioksidativna, antimikrobna i

antidijabetetska aktivnost. Naročito je značajno dejstvo protiv bakterija i gljiva koje mogu

inficirati kožu glave. (16)

Kamilica

Pojam kamilica obuhvata nekoliko biljnih vrsta iz familije

Asteraceae. Najčešće se koristi Matricaria chamomilla. Ima

potencijalno antiinflamatorno dejstvo, pa može biti blagotvorna za

kožu glave. (14)

Banana-bogata je kalcijumom, prirodnim uljima,

ugljenim hidratima i vitaminima. Daje vlažnost koži

glave, sjaj kosi i kontroliše pojavu peruti. Daje snagu

kosu i povećava njenu izdržljivost. Prisutni vitamini B

kompleksa sprečavaju pucanje vrhova. Maska od banane

je dobra za suvu, bojenu i oštećenu kosu i štiti je od

daljeg oštećenja (17).

Ulje badema-sadrži visok nivo proteina, oko 78% masti, vlakna,

Ca, K, Mg, Mn, Cu. Sadrži male količine omega-3 nezasićenih

esencijalnih masnih kiselina. Vitamin E pruža kosi zaštitu od UV

zraka. Veoma je hranljivo, omekšava i jača kosu. Redovno

masiranje kože glave uljem badema sprečava se opadanje kose

(18).

Acacia conncina (bagrem)-poznato je da deluje na rast

kose tako što deluje na kožu glave na žlezdanom nivou.

Jača koren dlake. Bogat je vitaminom C i D koji utiču

na rasto folikula dlake. Korišćen je u Indiji od davnina

kao blagi šampon. Prirodno je niske pH vrednosti ne

stvara jaku penu. Deluje blago jer ne skida sa kose

prirodna ulja koja joj daju mekoću i sjaj (19).

Arganovo ulje

Kosi vraća mekoću, daje prirodan sjaj, revitalizuje oštećene

krajeve i pospešuje rast kose. Ukoliko se utrlja u koren kose i

ostavi da deluje preko noći oslobodice kožu glave od peruti

jer reguliše lučenje sebuma. U svom sastavu ima vitamin E, i

to 720 mg/kg. (20)

Zizyphus jujube

Jojoba, rasprostranjena je u Evropi, plodovi ove biljke su

jestivi, smatra se da utiče na anksioznost i insomniju

pozitivno, ima antimikrobno dejstvo eteričnog ulja. Seme

jojobe se očisti i osuši, 250 g. Iz tog semena ekstrahujemo

ulje (vodenom parom) i sušimo ga natrijum-sulfatom.

Miševe su podelili u tri grupe i obrijali. I pratili su rast

dlake na 7, 12, 21 dan. Posle 21 dana, miševi su žrtvovani

cervikalnom dislokacijom. Skinuli su dlaku sa leđa i

merili na vagi. Oduzeli su masu dobijene kose od početne mase kose. Debljina kose i folikula je

ocenjena mikroskopskom fotografijom. Primećeno je da rast kose inicira sa svim grupama, osim

kod grupe koja je tretirana hidrokortizonom, nema uticaja. Kod miševa tretiranih sa 0.1 %, 1 % i

10 % jojobinim uljem uočen je rast kose 9. 96 mm i 10. 02 mm. Težina kose je izmerena 53.57

mg/cm2 i 54 mg/cm2 kod miševa koji su tretirani 1 % i 10 % jojoba uljem. Kod kontrolne grupe

izmerena je masa od 50 mg/cm2. Debljina dlake varira od 0 do 5 cm u prvoj grupi, u od 5 do 10

cm u drugoj, i u trećoj od 10 do 15 cm.

Slika 1. Dužina kose u različitim vremenskim intervalima nakon početka tretmana. HC-

hidrokortizon. ZJ-EO- jojoba ulje.

Medicinska glina

Sadrži tragove minerala i provitamina koji obnavljaju ćelije

kože glave. Vezuje nečistoće i mikroorganizme kroz jonsku

razmenu. Negativno naelektrisani joni u ovoj glini privlače

pozitivno naelektrisane jona iz toksina i izvlače ih iz kože.

Samo njeno dejstvo zavisi od sastava, kao i od sastava kože na

koju se aplikuje. (22)

Ulje marule

Sadrži moćne antioksidanse, visoku koncentraciju hranljivih

materija, minerala i esencijalnih masnih kiselina koje štite od

različitih agenasa spoljašnje sredine, smanjuje fotoefekat,

podstiče ćelijsku aktivnost, oporavlja kožu. (23)

Trigonella foenum graecum- Piskavica

Mladi listovi i koren su bogati proteinima,

mineralima i vitaminom C. Osušeni listovi imaju

gorak ukus i karakteristično jak miris. Seme

piskavice bogato je polisaharidima, alkaloidima

(holin i trigonelin), isparljivim uljima. Seme

pomesano sa jogurtom se koristi kao regenerator

za kosu. Kao sredstvo za posticanje rasta kose

koristi se agens koji sadrži alkaloid trigonelin,

dobijen iz semena bilje Trigonella. Da bi

podstakla rast kose Trigonella treba da se uzima biotin 5 mg- 10 mg (u hrani se nalazi) sa

ekstraktom iz semena Trigonella boljke, ginseng 1 g-2 g ( ima ulogu akceleratora) ekstrakt iz

semena kestena 1 g -2 g, 10 mg-20 mg tokoferola. (24)

Emblicа officinalis ( Indijski ogrozd ili ribizla)

Ima visok sadržaj vitamina C koji se smatra veoma dobrim

antioksidantom, zbog čega je ova biljka jako dobra za pravljenje

kozmetičkih projzvoda koji su protiv peruti. Od nje se pravi tonik koji

ima ulogu pored smanjnja peruti i da ojačava koren kose, obogaćuje

rast kose i održava boju vlasi ili sjaj. (25)

Curcuma longa, Curcuma amada

Ove dve biljke pripadaju istoj familiji, familiji đumbira. One

potiču iz Azije i poznate su po tome što se dosta koriste u

kozmetičkoj industriji kao i začini u kuhinji. Štite od dejstva

slobodnih radikala. Preparati napravljenih od ovih bilja u obliku

maske pomažu u smanjnju peruti. (27)

Kokosovo ulje

Kokosovo ulje se sastoji od 90%zasićenih masnih kiselina

(trigliceridi), zatim nezasićene masne kiseline (linoleinska kiselina,

oleinska kiselina, određeni derivati masnih kiselina, polifenola,

vitamina E i K). Na nižim temperaturama se lako steže pa ga često

u kozmetici koriste i kao gel. On spada u proizvode koji su najbolji

za negu kose. On kosi daje sjaj i podstiče zdrav rast kose.

Esencijalni proteini u kokosovom ulju hrane i regenerišu oštećenu

kosu. Različite masne kiseline prisutne u ovom ulju služe kao

veoma dobar agens u 1borbi protiv peruti (zbog sadržaja

antioksidansa). Postoje razna ispitivanja kokosovog ulja u odnosu na ostala ulja (suncokretovog i

neka mineralnog ulja), tu se kokosovo ulje pokazalo kao najbolje zbog najvećeg sadržaja masnih

kiselina. (26)

Ružino ulje

Ružino ulje se dobija iz ružinih latica Rosa damascene i Rosa centifolia

iz porodice Rosacea. Ružino ulje se dobija destilacijom sa vodenom

parom. Koristi se u parfimeriji. Ključna jedinjenja koja doprinose

prepoznatljivom mirisu ruže su: beta-demascenon, beta-demaskon i

beta-ionon i oksid. (25)

Šargarepa

Ulje sjemena šargarepe je bogato beta-karotenom i vitaminima

A i E. Vitamin A poboljšava sjaj kose i smanjuje pojavu suve,

prorjeđene kose. Vitamin E akođe poboljšava sjaj kose i

poboljšava unos kiseonika u folikul dlake. (28)

Reference:

1. http://thehistoryofthehairsworld.com/;

2. Boullion C., Wilkinson J., 2005. The Science of Hair Care, CRC Press;

3. Dawber R., 1996. Hair: Its Structure and Response to Cosmetics Preparations;

4. http://zoranvujcic.com/2013/06/demistifikacija-izrade-domaceg-sapuna-obnavljanje-

znanja-deo-ii.html;

5. Cavitch M. S. 1997. The Soapmaker's Companion-A Comprehensive Guide with

Recipes, Techniques & Know-How, Storey Publishing;

6. Palmer I., 2007. Perfume, Soap and Candle Making, Wow Enterprises Inc.;

7. Letcavage E., 2009. Basic soap making: all the skills and tools you need to get

started, Stackpole Books;

8. Amelia C. Bulme, Glenn S. Bulmer The antifungal action of dandruff shampoos;

9. C. R. Harding, A. E. Moore Dandruff: a condition characterized by decreased levels of

intercellular lipids in scalp stratum corneum and impaired barrier function;

10. S. Weckesser, K. Engel Screening of plant extracts for antimicrobial activity against

bacteria and yeasts with dermatological relevance;

11. Arora Pooja , Nanda Arun, Screening of Plant Essential Oils for Antifungal Activity

against Malassezia furfur;

12. Andrew C. Satchell, Anne Saurajen Treatment of dandruff with 5% tea tree oil

shampoo;

13. Ross, Ivan A. Medicinal Plants of the World, Vol 3. Humana Press, 2005;

14. McKay D.L., Blumber J.B. 2006., A review of the bioactivity and potential health

benefits of chamomile tea (Matricaria recutita L.). Phytotherapy Research, 20: 519–

530;

15. Fischer T.W., Hipler U.C., Elsner P. 2007., Effect of caffeine and testosterone on the

proliferation of human hair follicles in vitro. International Journal of Dermatology,46:

27–35;

16. Pulok K. Mukherjee, Neelesh K. Nema, Niladri Maity, Birendra K. Sarkar. 2013.,

Phytochemical and therapeutic potential of cucumber, Fitoterapia, 84: 227-236;

17. Kumar K.P.S., Bhowmik D., Duraivel S., Umadevi M., 2012, Traditional and

Medicinal uses of banana, Journal of Pharmacognosy and Phytochemistry, 3:51-63;

18. Gediya S. K., Mistry B. R., Patel U. K., Blessy M., Jain H. N., Herbal plants: Used as a

cosmetic,2011, Scholars Research Library, 1:24-32;

19. Natarajan V., Natarajan S., 2009, Antidermatophytic Activity of Acacia concinna,

Global Journal of Pharmacology, 1:6-7;

20. Charrouf Z. and Guillaume D., 2008, Argan oil: occurrence, composition and impact

on human health, European Journal of Lipid Science and Technology, 110: 632 – 636;

21. Yoon J. I., Al-Reza S. M., Kang S. C., 2010., Hair growth promoting effect of

Zizyphus jujuba essential oil, Food and chemical toxicology: an international journal

published for the British Industrial Biological Research Association 48:1350-4;

22. V.N. Gorchakov, G.N. Dragun, Y.P. Kolmogorov, V.A. Smelova, L.I. Tikhonova, Y.V.

Tysjachnova, 2001., The using of SR XRF for estimation of macro- and microelement

contents of biological objects at the clay treatment, Nuclear Instruments and Methods

in Physics Research Section A, 470: 437-440;

23. I. Vermaak, G.P.P. Kamatou, B. Komane-Mofokeng, A.M. Viljoen, K. Beckett, 2011.,

African seed oils of commercial importance — Cosmetic applications, South African

Journal of Botany, 77: 920–933;

24. Lourith N., Kanlayavattanakul M., 2013., Hair loss and herbs for treatment , Jurnal of cosmetic

Dermatology, 12: 210-222;

25. Sharma L., Agarwal G., Kumar A., 2002., Medicinal plants for skin and hair care,

Indian Journal of Tradional Knowledge, 2: 62-68;

26. Rele A. S., Mohile R. B., 2003., Effect of mineral oil, sunflower oil, and coconut oil on

prevention of hair damage, Journal of Cosmetology. Sci., 54: 175-192;

27. Rao A.S., Rajanikanth B., Seshadri R., 1989., Volatile aroma components of Curcuma

amada Roxb, J. Agric. Food Chem. 37: 740–743;

28. Shweta K. Gediya, Rajan B. Mistry, Urvashi K. Patel, M. Blessy and Hitsh N. Jain,

2011., Herbal plants: Used as a cosmetics, Scholar Research Library, 23: 175-178.