Amar IUPAC nomenklatura neorganskih jedinjenja je sistematsko imenovanje hemijskih jedinjenja kako je preporueno od strane International Union of Pure and Applied Chemistry. Ime treba da sadri informacije kako o sastavu tako i o strukturi jedinjenja. Sva neorganska jedinjenja se mogu podijeliti na: Hidride, Okside, Kiseline (i njihove derivate), Baze, i Soli Osobine svih ovih jedinjenja su u vezi sa elektronegativnou elemenata koji ih izgrauju i tipovima hemijskih veza koje se meu njima uspostavljaju. Hidridi:Hidridi su sva binarna jedinjenja hidrogena sa drugim elementima. U zavisnosti od elektronegativnosti elemenata mogu nastati tri razliita tipa hidrida: Jonski ili hidridi slini solima, Kovalentni ili molekulski hidridi, i Hidridi metalnog karaktera Kovalentni hidridi:

Hidridi u kojima hidrogen ima oksidacioni broj -1 Grade ih elementi vrlo niske elektronegativnosti (alkalni i zemnoalkalni metali) Svi, osim Be i Mg, reaguju sa hidrogenom pri zagrijavanju: 2 Na(s) + H2(g) 2 NaH(s) Ca(s) + H2(g) CaH2(s) vrste kristalne supstance, visoke take topljenja, sa jonskom kristalnom reetkom. Sa vodom reaguju veoma burno: LiH(s) + H2O(l) LiOH(aq) + H2(g) Kovalentni hidridi:

Grade ih elementi visoke elektronegativnosti (elementi p-bloka) CH4, NH3, H2O, HF. Zovu se i isparljivi hidridi U njima vodonik ima oksidacioni broj +1 Stabilnost ovih hidrida opada u svim grupama PSE sa porastom rednog broja, jer kovalentna veza sa vodonikom slabi. Razliito se ponaaju sa vodom: Elementi IVA grupe ne reaguju sa vodom. Od elemenata VA grupe reaguje samo NH3: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH(aq) Hidridi elementata VIA i VIIA grupe u reakciji sa vodom daju kiseline: H2S(g) + H2O(l) H3O+(aq) + HS(aq) HCl(g) + H2O(l) H3O+(aq) + Cl(aq)Hidridi metalnog karaktera:Svi su vrste supstance, slini su metalima iz kojih nastaju. Veina njih je nestehiometrijskog sastava i sadre viak hidrogena koji ispunjava upljine u kristalu metala, pa se nazivaju i intersticijalni hidridiOksidi:Kisik reaguje sa gotovo svim elementima bilo direktnom interakcijom ili indirektnim putem dajui okside, a ponekad perokside ili superokside. Oksidi mogu imati razliita svojstva i razliite strukture. Zbog toga se oksidi mogu klasifikovati na: bazne, kisele, neutralne, amfoterne, perokside, superokside, ozonide, i sloene okside. Oksidi imaju meusobno veoma razliite hemijske i fizike osobine, koje zavise od elektronegativnosti elementa koji se jedini sa kisikom: od skoro nereaktivnih vrstih supstancija sa veoma visokim temperaturama topljenja (npr. oksid volframa), preko umjereno reaktivnih tenosti (npr. voda), do veoma reaktivnih gasova (npr. azot suboksid). Bazni oksidi:Iskljuivo oksidi metala, a karakterie ih jonski i kovalentni tip veze (MgO, CaO, Na2O, Fe2O3) Reaguju sa vodom i grade baze: Na2O + H2O 2Na+ + 2OH- Reaguju sa kiselinama i grade soli:Na2O + 2H+Cl- 2Na+Cl- + H2OKiseli oksidi:Oksidi nemetala ili oksidi nekih metala (sa viim oksidacionim brojem) i preteno kovalentnim karakterom veze (CO2, SO3, N2O5, Cl2O7, P4O10, Mn2O7, CrO3). Reaguju sa vodom i grade kiseline SO3 + H2O H+ + HSO4- Reaguju sa bazama i grade soli SO3 + Na+OH- NaH+SO4 Neutralni oksidi:Zovu se i indiferentni oksidi . Ne reaguju sa vodom, kiselinama i bazama. Amfoterni oksidi:Oksidi koji se mogu rastvoriti i u kiselinama i u bazama, odnosno mogu da neutraliu i kiseline i baze (PbO, ZnO, SnO, BeO, Al2O3, As2O3, Sb2O3, MnO2) .Reaguju sa vodom i grade komponente koje se ponaaju i kao kiseline, i kao baze. Peroksidi: Oksidi koje grade Na, K, Ba i drugi. Peroksidi sadre jon O22- (-O-O-) jon. Oksidacioni broj kiseonika u jonu O22- je -1. Primjeri peroksida su BaO2, Na2O2. Sa kiselinama grade vodonik-peroksid H2O2.Superoksidi: Jonska jedinjenja koja mogu da grade samo veliki joni (K+, Rb+, Cs+) sa kiseonikom: KO2, RbO2. Oni sadre superoksidni jon O2. To su jaka oksidaciona sredstva. Mogu da oksiduju vodu.Ozonidi sadrze O3 jon, to su cvrsta jonska jedinjenja.Sloeni oksidi sastoje se iz 2 jedenostavna oksida istog elementa u kojima dati element ima razlicite oksidacione brojeve. Oksidacijom metala sa kisikom : 2 Cu (s) + O2 (g) 2 CuO (s) Sjedinjavanjem nemetala sa kisikom S (s) + O2 (g) SO2 (g) Razlaganjem hidroksida Cu(OH)2 (aq) CuO (s) + H2O (g) Razlaganjem kiselina H2CO3 (aq) CO2 (g) + H2O (l)

Podjele kiselina :Prema tome da li sadre kiseonik ili ne: Kiseonine (HNO3, H2SO4, H2CO3, ...) Nekiseonine (HCl, HBr, H2S, ...) 2. Prema broju atoma vodonika u molekulu: Monoprotonske (HNO3, HCl, HBr,...) Dvoprotonske (H2SO4, H2CO3, H2S, ...) Poliprotonske (H3PO4, H3BO3, H3AsO4, ...) 3. Prema jaini: Vrlo jake Ka>103 (HClO4, HI,...) Jake 10-2