Izložba - Hleb u Velikom ratu Autor – D imi t r i j e Vujad inov ić

Izveštaj 2014.

Ne pos to j i na s v e tu n i š ta t ak o po z i t i v no k a o š to je h leb

Dos to j evsk i

UVOD

Hleb je nesumnjivo jedno od najvećih naših otkrića!

Bila je to revolucionarna prekretnica u evoluciji, čovek je od

skupljača plodova i nomadskog života počeo da se bavi

zemljoradnjom, da gradi naselja i stvara kulturu.

Hleb je jedina hrana koja čoveka povezuje sa

osnovnim principima života i onostranim svetom.

Obredni hlebovi prate naš život od roñenja do smrti, pa i posle

smrti. Kada su u dalekoj prošlosti naši prapreci počeli da

mese hleb, bio je to rezultat dugotrajnog iskustva, strpljivog

rada i volje. Čim su ga okusili ljudi su shvatili njegov značaj za

preživljavanje. Ali, upravo zbog značaja hleba kao osnovne

hrane, on je postao i simbol života, duhovnosti i odraz kulture.

Jedinstven sakralni status u životu čoveka hleb je dobio i

zahvaljujući svojoj posebnosti. Sastojci hleba su osnova i

simbol trajanja života (seme, so i voda); zatim, kao hrana -

"prvo jelo"; a samo mešanje testa i pečenje poistovećuje se

sa slikom stvaranja sveta.

U tradiciji i religiji mnogih naroda hlebom se

uspostavlja ravnoteža izmeñu čoveka i nevidljivih sila koje

ugrožavaju njegov život ili služi kao magijsko sredstvo za ostvarivanje ljudskih želja. Prva uloga najčešće se

ostvaruje darivanjem hleba, a druga se temelji na mogućnosti da hleb može prenositi odreñena svojstva za koja se

veruje da mogu delovati na onoga ko doñe u dodir sa njim.

Izložba Hleb u Velikom ratu sastojala se od 21 panoa (dizajn – Aleksandar Pedović) sa dokumentarnim

fotografijama i svedočanstvima učesnika i dva LCD ekrana - na jednom je prikazivan dokumentarni film o

engleskoj pekari na frontu, a na drugom panoi sa izložbe Hleb u Velikom ratu održane u Muzeju iz Kampanjonaža

(Francuska). Cilj autora, Dimitrija Vujadinovića, bio je ne samo da prikaže značaj hleba kao hrane već i čudesnost

hleba kao žive riznice kolektivnog pamćenja i svedočanstva o etičkim i simboličkim vrednostima i padovima ljudi i u

najtežim egzistencijalnim uslovima, kakav je rat.

Istoriju ratova uglavnom pišu vojnici i istoričari. Meñutim, nije to baš sve tako kako čitamo u mnogim vojnim

i istorijskim knjigama.

Pripremajući ovu izložbu autor je pregledao više hiljada fotografija i autentičnih zapisa – od Vojnog muzeja

u Beogradu do Imperijalnog ratnog muzeja (IWM) iz Londona. Tema istraživanja bila je – hleb u Velim ratu! Ova

tema nepravedno je ostala marginalizovana.

„Vojska maršira na svom želucu“, rekao je Napoleon. Neosporna je uloga vojnika u rovovskim bitkama, ali

u stvarnosti rat nije dobijen na frontu. Ratna prekretnica dogodila se onoga trenutka kada su Sjedinjene Američke

Države prestale da šalju žito silama Osovine i opredelile se za pomoć silama Atante!, Nestašica hleba na frontu i u

pozadini odlučila je pobednika. Predsednik SAD Vilson je posle rata izjavio da je to bila „Pobeda pomoću pšenice“!

U Prvom svetskom ratu prvi put su civili postali legitimni ratni ciljevi. Rat se nije vodio samo oružjem u

bitkama, već i izazivanjem nestašice hleba i hrane u gradovima daleko od linija frontova. Patnje civilnog

stanovništva nisu bile mnogo manje od stradanja vojnika u rovovima. U svim gradovima zaraćenih strana, od Beča,

Pariza, Londona i Berlina do Moskve i Praga, žene su satima čekale u redovima da bi dobile sledovanje - skromno

parče hleba.

Pravo junaštvo u Velikom ratu nije se odvijalo samo meñu vojnicima. Ništa manje hrabre i odlučne nisu

bile ni žene koje su ostale kod kuće. One su „zaboravljene“ velike junakinje koje su strpljivo čekale u dugim

redovima za parče hleba, obrañivale zemlju, čuvale decu i kuću. Zahvaljujući njima održan je dom u koji su se

vratili oni srećnici koji nisu poginuli u bitkama. Bez njihove velike požrtvovanosti „normalan“ život teško bi se mogao

nastaviti posle rata.

Jedan od svetskih dogañaja tokom Prvog svetskog rata desio se u Rusiji – revolucija. Meñutim, malo je

poznato kako je zaista došlo do pobune. Prvi protesti nastali su u Petrogradu, a podigle su ga žene koje su i do 60

sati nedeljno provodile u redovima za hleb. One su izašle na ulice tražeći - mir, hleb i slobodu! Na njih su pucali

vojnici, a tek kasnije pridružili su im se radnici. Ti masovni februarski protesti u Petrogradu nazvani su – "Hlebnom

pobunom". Ona je dovela do pada cara i bila je uvod u Oktobarsku revoluciju.

Kontekst Velikog rata na ovoj izložbi nije predstavljen „vojnički“ niti istorijski prema frontovima, bitkama,

državama koje su u njemu učestvovale, već jedinstvenim temama u kojima se vide podjednake patnje i surovosti

rata za sve zaraćene narode. Ovom izložbom pokazali smo da su u svakom ratu i pobednici i poraženi - gubitnici.

U tom smislu ova izložba imala je antiratnu poruku!

Posebno su prikazane žrtve i patnje, ali i odlučnost i humanost srpskog naroda. Hleb u srpskoj tradiciji ima

jedinstveno mesto i prati čovekov život, kao hrana i kao simbol običaja - od roñenja do smrti, pa i posle smrti.

Takav odnos prema hlebu nije zaboravljen ni u najtežim uslovima Velikog rata.

Kvalitetu izložbe značajno je doprinela i saradnja sa Muzejom kulture hleba iz Ulma - Museum der

Brotkultur (dr Andrea Fadani), kao i Muzejom iz Kompanjonaža - Musée du Compagnonnage (gospodin Laurent

Bastard).

Autor izložbe posebno se zahvaljuje na podržci gospodinu Simi Matiću, direktoru „Žitovojvodine“ i vlasniku

Izdavačke kuće „Tiski cvet“. Svojim pekarskim umećem uspehu izložbe doprineo je i gospodin Mirko Mitin, pekar i

vlasnik pekare „Tain“ iz Beograda.

Zahvaljujemo se i sponzorima:

Pan

o i

IZLOŽBE

Ku ća Đure Jakši ća, Beograd, Skadarska 34

� 24 . septembar – 08. oktobar

Premijerno, izložba je bila održana u Beogradu u Galeriji Kuće Đure Jakšića, od 24. septembra do 08.

oktobra. Posebno treba istaći da su svi posetioci imali priliku da probaju vojnički hleb - tain koji je sledovao srpskim

vojnicima u Velikom ratu. Hleb je prema originalnom receptu pripremao Mirko Mitin, pekar i vlasnik Pekare "Tain".

Otvaranje izložbe

� Sreda, 24. 09. 2014. u 19,00 časova

Na otvaranju su govorili: autor Dimitrije Vujadinović, autor i muzeolog prof. dr Dragan Bulatović.

Pesme o hlebu recitovao je Nikola Stanković, glumac, a kompoziciju za bariton i klavir – Hleb (D. Filipović, D.

Golemović) izveli su Aleksa Vasić, bariton i Dario Humenjuk, klavir.

D. Vujadinović i D. Bulatović Aleksa Vasić i Dario Humenjuk

Mladi posetioci na otvaranju izložbe D. Vujadinović i Mirko Mitin, pekar

Okrugli sto - Vojni čki hleb

� Sreda, 01. oktobar 2014. u 18,00 časova

Uvodničari su bili: pukovnik prof. dr Branko Tešanović, dr Neñeljko Jokić i autor

B. Tešanović i N. Jokić Svedok istorije Posetioci

Degustacija hleba – taina Fotografisanje za medije

Književno veče – Rat i hleb

� Petak, 03. oktobar 2014. u 18,00 časova

Predstavljanje najnovijeg broja časopisa Buktinja, posvećenog Prvom svetskom ratu

Učesvovali su: pesnici Raša Popov i Adam Puslojić, Vladimir Stanisavljević Šarkamenac, Jasna Đuza, Radomir

Mićunović, Slañana Ristić i književnik Goran Vučković, urednik časopisa Buktinja

Pesnici A. Puslojić

A.P. i V.S. Šarkamenac Posetioci

Okrugli sto - Apotropejska uloga hleba

� Ponedeljak, 06. oktobar 2014. u 18,00 časova

Uvodničari: etnolog dr Vesna Marjanović, arheolog Dragan Jacanović

Monodramu o vojniku Aleksi Zdravkoviću, autorke Ivanke Džunić, izveo je Nikola Stanković, glumac.

N. Stanković D. Jacanović V. Marjanović

P.Plavšić, psiholog D. Jacanović, V. Marjanović „Hleb“ star 6000 godina

Posetioci Autor sa hlebom - tain

1 9 . M l i n a rs k i d an i � V rdn ik , 5 /6 . novem bar 2014 . god i ne Povodom meñunarodnog godišnjeg skupa – Mlinarski dani, mlinarskih i pekarskih kompanija koje posluju u

Srbiji, u holu ispred konferenciske sale u Hotelu Termal u Vrdniku postavljena je izložba Hleb u Velikom ratu. Svi

prisutni imali su mogućnost da se upoznaju sa temom egistencijalnog i simboličkog značaja hleba u Velikom ratu.

Izložba je izvanredno posećena i prihvaćena.

Dani hleba u Pirotu

Galerija Muzeja Ponišavlja

� od 14. do 28. novembra 2014. godine

Svake godine u Pirotu se održavaju “Dani hleba”. Tim povodom obeležena je stogodišnjica od početka Prvog

svetskog rata i u saradnji sa Muzejom Ponišavlja u Galeriji Muzeja otvorena je izložba Hleb u Velikom ratu. Izložbu

je otvorila kustos Maja Panajotović.

M. Panajotović otvara izložbu Postavka

Ulaz u galeriju Postavka

Hleb u Velikom ratu u zgradi Vlade AP Vojvodine

Zgrada Pokrajinske vlade AP Vojvodine

� Novi Sad, od 15. do 18. decembra 2014. godine

Povodom obeležavanja početka Prvog svetskog rata u holu zgrade Vlade AP Vojvodine prikazana je izložba

Hleb u Velikom ratu. Izložbu je otvorio Miroslav Vasin, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za

privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Na otvaranju su govorili prof. dr Đorñe Psodorov i autor. Pesme o

hlebu govorio je glumac Miodrag Petrović.

M. Vasin otvara izložbu D. Kojić, direktor biblioteke i S. Matić, direktor Žitovojvodine

B. Ibrajter, publicista i R. Popov, književnik Razgovor uz degustaciju hleba tain

PRESS

Uspešnost i značaj Izložbe potvrñuje i brojnost medija koji su izveštavali, meñu kojima su: dnevni listovi -

Politika, Blic, Danas, 24 časa, Kurir; agencije - SEEECULT, Beta; elektronski mediji - RTS, RT Vojvodina, TV

Kopernikus, TV Pirot, Radio Beograd 2, Radio 202, kao i brojni portali.

0

10

20

30

40

50

Broj pojavljivanja 8 16 10 29 2

TV Radio Štampa Portali Agencije

Hleb u Velikom ratu - RTS

Biljana Bojković, novinar RTS D. Vujadinović govori za RTS

https://www.youtube.com/watch?v=rAGs3hXEd_s

https://www.youtube.com/watch?v=4V4JlJT0Z1M

https://www.youtube.com/watch?v=0QAeVFW3L5A

ZAKLJU ČAK

Na osnovu broja posetilaca izložbe u raznim mestima, galerijama i muzejima, kao i na osnovu tematski

organizovanih razgovora tim povodom, stručnosti, znanja i kvaliteta učesnika okruglih stolova i posete publike, kao

i na osnovu prisustva u medijima može se zaključiti da je izložba Hleb u Velikom ratu ispunila očekivanja i

organizatora i autora. Gostovanje izložbe u gradovima Srbije nastaviće se i tokom 2015. godine.