Govor Mrznje u Medijima Konacna

download Govor Mrznje u Medijima Konacna

of 124

  • date post

    04-Apr-2018
  • Category

    Documents

  • view

    242
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of Govor Mrznje u Medijima Konacna

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    1/124

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    2/124

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    3/124

    GOVOR MRNJE U MEDIJI MA

    CENZURANovi Sad, 2009

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    4/124

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    5/124

    SADRAJ

    Petar AtanackoviGOVOR MRNJE U MEDIJIMA: UVOD......................................................................7

    Hanna BlankRATNA PROPAGANDA: MEDIJI KAO INSTRUMENT MANIPULACIJE........................10

    Transkript tribina:GOVOR MRNJE U MEDIJIMA: RATOVI 1990-ih.....................................................17GOVOR MRNJE U MEDIJIMA: SRBIJA POSLE 5. OKTOBRA....................................40

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    6/124

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    7/124

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    8/124

    8

    upozorenje na koji nain govor mrnje u sredstvima javnih komunikacija moepredstavlja uvod u oruane sukobe i sa njima povezane ratne zloine, etnika ienjai genocidne poduhvate. Permanentnom ovinis kom propagandom, pods canjemstrahova i predrasuda, pospeivanjem verske, nacionalne i rasne iskljuivos krozratno-hukake propagandne ak vnos , populacija Srbije, Hrvatske i BiH poetkom1990-ih je dovedena u stanje potpune neuraunljivos . U takvoj situaciji sve je bilo mogue i svaki zloin imao je svoje opravdanje, bilo da je re o ubistvima,silovanjima, proterivanjima civilnog stanovnitva ili organizovanju koncentracionihlogora. ak i onaj najstraniji meu ratnim zloinima genocid nalazio je svojeopravdanje i logino mesto u okviru ireg koncepta t.j. celine. Utoliko treba istaida genocid u Srebrenici 1995. godine ne bi bilo mogue ni realizova ni opravdabez propagandnih ak vnos koje su mu prethodile. Pods canje starih strahova,etnike i verske iskljuivos , neprestane istorijske i verske reference (podseanje naturski jaram, na bedem hrianske Evrope, pozivanje na osvetu za bedu iz vremenaOtomanske vlas itd.), zajedno sa irenjem rasizma, pre svega olienom u tezi opotrebi da Muslimani, kao ljudi nie vrste, prosto nestanu i tako oslobode ivotniprostor za Srbe, na kraju je rezul ralo genocidom. Ovaj ratni zloin bez presedanane bi bilo mogue realizova i opravda t.j. podvrgnu normalizaciji bez mesecimai godinama intenzivno izvoene propagande, zasnovane na govoru mrnje. U tomsmislu treba istai glavnu karakteris ku govora mrnje, a to je injenica da govormrnje ne predstavlja iskljuivo verbalnu ak vnost, ve mu je imanentno delovanjena prak noj realizaciji verbalnog momenta.

    Primeri iz vremena ratnih sukoba u bivoj Jugoslaviji devedese h predstavljajunajoigledniju manifestaciju govora mrnje i njegovog u caja na drutvo. Meu m,svakodnevni primeri irenja govora mrnje, pods canja na obraun ili opravdavanja

    kon ikta sa razlii m drutvenim grupama, diskriminacije na osnovu etnike, verske,seksualne, starosne ili neke druge karakteris ke, prisutni su gotovo svakodnevnou javnom govoru srpskog drutva i danas, 14 godina od okonanja ratnih sukoba.Poslednji u nizu sluajeva kampanja pro v Helsinkog odbora za ljudska prava i SonjeBiserko u septembru 2008. godine 2 , kao i ovinis ki ispad biveg ministra VelimiraIlia u vezi proslave Dana dravnos u februaru 2009. godine samo potvruju gornjutezu. Dakle, oigledno je da pojedini delovi javnos jo uvek nisu izvukli neophodne

    2 Izvetaj o ovom sluaju objavljen je u publikaciji Govor mrnje u Srbiji. Napadi na Sonju Biserko kaoklasian primer govora mrnje prema braniteljkama ljudskih prava, Newsle er No.1, u izdanju YUCOM-a

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    9/124

    9

    zakljuke na osnovu iskustva ratova 1990-ih, ili, to moe bi znaajnije, nisu elelida ih izvuku...

    Projekat Govor mrnje u medijima pokrenut je sa ciljem istraivanja fenomena govoramrnje i njegovog mesta u javnom diskursu, pre svega u medijima, kao drutvenomfaktoru od najveeg u caja na raspoloenje i ponaanje javnos . Kroz seriju tribinaodranih tokom prve polovine decembra 2008. godine u Omladinskom centru CK13,kao i kroz individualni istraivaki rad, grupa autora, novinara, lingvista i istoriarapokuala je da de nie pojam govora mrnje, da analizira njegove manifestacije utoku 1990-ih godina, kao i da sagleda njegove pojavne oblike na medijskoj sceninakon demokratskih promena u Srbiji 2000. godine.

    Osnovna ideja projekta, koji od samog poetka nije posedovao velike pretenzije,bila je da se pokua de nisa i osvetli ovaj problem iz ugla razlii h strunjaka, alipre svega novinara i publicista, kao glavnih aktera medijske scene i, u mnogome,kreatora raspoloenja javnos . Metodi javnog dijaloga data je prednost u odnosuna metodu individualnih i/ili grupnih istraivanja i utoliko osnovu ove publikacije ipredstavljaju transkrip dve javne tribine.

    Namera autora ovde izne h izlaganja i ogleda, kao i namera urednitva, nije bila dase ovom publikacijom zaokrui ova tema ili stavi taka na njeno istraivanje. Materijalkoji ovom prilikom donosi publikacija treba i razume na taj nain dakle, kao prilogistraivanju fenomena govora mrnje. Iz tog razloga publikacija i ne moe predstavljaokonanje analize i istraivanja, ve upravo nagovetaj njihovog stvarnog zaetka.

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    10/124

    10

    Hanna Blank

    RATNA PROPAGANDA: MEDIJI KAO INSTRUMENT MANIPULACIJE

    Uvod

    Mediji igraju kljunu ulogu u periodima kon ikata i ratova. Mediji sami nemogu proizves ratove, ali njihova sistematska manipulacija igra znaajnu ulogu uplanovima ratnih lidera. U cajni mediji se koriste da bi se stekla podrka javnos ilibarem javno tolerisanje poli ke koja, u najboljem sluaju, predstavlja pretnju miru i javnoj bezbednos . Ova podrka ili tolerancija ne moe bi osigurana ukoliko javnostne prihva stav da oruani sukob nee predstavlja preveliku cenu za ostvarenjenacionalnih ciljeva pri emu su mediji predstavljali su nskog pribavljaa ovakvogpristanka 1.

    Takoe, upotreba medija kao sredstva pri saka i represije ne predstavlja nitanovo. Kon nuiranu tradiciju autoritarnos u medijima objanjavaju rei Konstan naGeberta: kada prevodite sa renika komunizma na renik demokra je, morateizmeni irenik i grama ku ... ukoliko elite da prevedete neto sa renika komunizmana renik nacionalizma, treba samo da promenite renik. Grama ka ostaje ista. ...to je ukljuenje pro v iskljuenja i nasilje kao legi man nain ostvarenja prethodnoideolokih, a sada nacionalnih ciljeva2. Opravdanje autoritarne vladavine se sprovodikroz manipulaciju strahovima ljudi. Reimi u Jugoslaviji su sistematski razvijalistrah od poli kog procesa, zato to su znali da to due budu spreavali mase odpar cipiranja u civilnom ivotu, mogu nastavi sa voenjem nekih svojih poli ka3.

    Metodi i principi ratne propagande u medijima

    injenica je da javnost ne eli kon ikte ili ratove. Ali ova opta pozicija javnosmoe bi izmenjena razlii m mehanizmima. Prvi je da se javnost ubedi da jedinukrivicu za kon ikt i/ili rat snosi druga strana, da je rat nametnut od strane neprijateljai da se mora prihva . Kon ikt ili rat nije naprosto na izbor, negomi moramo da sebranimo od njih , da suprotstavimo na nesebini i dobar ciljnjihovim sebinim i loim

    1 Thompson 1999, p. 291f 2 Thompson 1999, p. 293 (K Gebert)3 Thompson 1999, p. 294 (Blagojevic, S and Demirovic, H: Erewhon 1994 Amsterdam)

  • 7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

    11/124

    11

    razlozima i ciljevima. Takva je bila situacija u Srbiji i drugim bivim jugoslovenskimrepublikama u toku 1990-ih godina. Sa jedne strane poli ari su is cali svoju volju zamirom, ali na drugoj strani i dalje su tvrdili da su bili naterani na rat, da je prvi napaddoao od strane neprijatelja, da su morali da se brane, da su postupali u skladu sameunarodnim pravom itd... 4

    Zahvaljujui ovoj logici, uvek je postojala jasna slika u srpskim medijima, zatoto srpska strana nikada ne napada; ona odgovara na neprijateljske provokacije,napade, zloine ili genocid5. U medijima srpske snage su uvek predstavljane kaonenaoruani branioci vekovnih ognjita ili ee skraeno navoeni kao braniociili paralelno kao oslobodioci gradova i sela. U toku prva dva meseca opsade medijinisu spominjali da je Sarajevo bombardovano od strane srpskih snaga. Upravosuprotno prema reporterki Radi oki muslimanske vlas su drale Sarajevo uopsadi iznutra, tako da su Srbi bili u poziciji da brane svoja vekovna ognjita i vekovnabrda oko Sarajeva6 .

    Poseban primer koji bi potkrepio ovu tezu moe se nai u vreme sukoba sa NATOpaktom 1999. godine. Na principu okrivljavanja drugog, drugog koji je sve zapoeoargumentacija zapadne vojne alijanse je sledila istu logiku: zato to neprijatelj prezirei potcenjuje nau snagu, mi ne moemo vie bi samo posmatrai, ve smo primoranida demonstriramo nau snagu 7. Na is nain zapadna propaganda je tvrdila da jeJugoslavija provocirala NATO i na kraju isprovocirala vojnu intervenciju. Francuskenovine Le Soir su 18. januara 1999. godine pisale da Jugoslavija provocira NATO saneverovatnim cinizmom i pitale se koliko e dugo najvei vojni savez opravdavasvoju uzdranost i posmatraku ulogu8.

    Obino postoji velik procep izmeu zvaninih i nezvaninih ratnih ciljeva. U sluajurata sa NATO t.j. tzv. intervencije, zvanini ciljevi bili su ouvanje mul etnikog

    karaktera Kosova, prevencija nasilja nad manjinama, implementacija demokratskogsistema i ruenje srpske vlade. Nakon rata bilo je oigledno da veina zvaninih ciljevanije ostvarena. Ali, nezvanini ekonomski i geopoli ki ciljevi bili su ostvareni, iakonikada pre rata nisu bili spomenu . Nakon sukoba NATO je stekao znaajniji u cajna jugoistoku Evrope, otvarajui baze u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu. Plan iznet

    4 Morelli, 2004, p. 155 Thompson 1999, p. 906 Tho