Download - Govor Mrznje u Medijima Konacna

7/31/2019 Govor Mrznje u Medijima Konacna

1/124


2/124


3/124

GOVOR MRNJE U MEDIJI MA

CENZURANovi Sad, 2009


4/124


5/124

SADRAJ

Petar AtanackoviGOVOR MRNJE U MEDIJIMA: UVOD......................................................................7

Hanna BlankRATNA PROPAGANDA: MEDIJI KAO INSTRUMENT MANIPULACIJE........................10

Transkript tribina:GOVOR MRNJE U MEDIJIMA: RATOVI 1990-ih.....................................................17GOVOR MRNJE U MEDIJIMA: SRBIJA POSLE 5. OKTOBRA....................................40


6/124


7/124


8/124

8

upozorenje na koji nain govor mrnje u sredstvima javnih komunikacija moepredstavlja uvod u oruane sukobe i sa njima povezane ratne zloine, etnika ienjai genocidne poduhvate. Permanentnom ovinis kom propagandom, pods canjemstrahova i predrasuda, pospeivanjem verske, nacionalne i rasne iskljuivos krozratno-hukake propagandne ak vnos , populacija Srbije, Hrvatske i BiH poetkom1990-ih je dovedena u stanje potpune neuraunljivos . U takvoj situaciji sve je bilo mogue i svaki zloin imao je svoje opravdanje, bilo da je re o ubistvima,silovanjima, proterivanjima civilnog stanovnitva ili organizovanju koncentracionihlogora. ak i onaj najstraniji meu ratnim zloinima genocid nalazio je svojeopravdanje i logino mesto u okviru ireg koncepta t.j. celine. Utoliko treba istaida genocid u Srebrenici 1995. godine ne bi bilo mogue ni realizova ni opravdabez propagandnih ak vnos koje su mu prethodile. Pods canje starih strahova,etnike i verske iskljuivos , neprestane istorijske i verske reference (podseanje naturski jaram, na bedem hrianske Evrope, pozivanje na osvetu za bedu iz vremenaOtomanske vlas itd.), zajedno sa irenjem rasizma, pre svega olienom u tezi opotrebi da Muslimani, kao ljudi nie vrste, prosto nestanu i tako oslobode ivotniprostor za Srbe, na kraju je rezul ralo genocidom. Ovaj ratni zloin bez presedanane bi bilo mogue realizova i opravda t.j. podvrgnu normalizaciji bez mesecimai godinama intenzivno izvoene propagande, zasnovane na govoru mrnje. U tomsmislu treba istai glavnu karakteris ku govora mrnje, a to je injenica da govormrnje ne predstavlja iskljuivo verbalnu ak vnost, ve mu je imanentno delovanjena prak noj realizaciji verbalnog momenta.

Primeri iz vremena ratnih sukoba u bivoj Jugoslaviji devedese h predstavljajunajoigledniju manifestaciju govora mrnje i njegovog u caja na drutvo. Meu m,svakodnevni primeri irenja govora mrnje, pods canja na obraun ili opravdavanja

kon ikta sa razlii m drutvenim grupama, diskriminacije na osnovu etnike, verske,seksualne, starosne ili neke druge karakteris ke, prisutni su gotovo svakodnevnou javnom govoru srpskog drutva i danas, 14 godina od okonanja ratnih sukoba.Poslednji u nizu sluajeva kampanja pro v Helsinkog odbora za ljudska prava i SonjeBiserko u septembru 2008. godine 2 , kao i ovinis ki ispad biveg ministra VelimiraIlia u vezi proslave Dana dravnos u februaru 2009. godine samo potvruju gornjutezu. Dakle, oigledno je da pojedini delovi javnos jo uvek nisu izvukli neophodne

2 Izvetaj o ovom sluaju objavljen je u publikaciji Govor mrnje u Srbiji. Napadi na Sonju Biserko kaoklasian primer govora mrnje prema braniteljkama ljudskih prava, Newsle er No.1, u izdanju YUCOM-a


9/124

9

zakljuke na osnovu iskustva ratova 1990-ih, ili, to moe bi znaajnije, nisu elelida ih izvuku...

Projekat Govor mrnje u medijima pokrenut je sa ciljem istraivanja fenomena govoramrnje i njegovog mesta u javnom diskursu, pre svega u medijima, kao drutvenomfaktoru od najveeg u caja na raspoloenje i ponaanje javnos . Kroz seriju tribinaodranih tokom prve polovine decembra 2008. godine u Omladinskom centru CK13,kao i kroz individualni istraivaki rad, grupa autora, novinara, lingvista i istoriarapokuala je da de nie pojam govora mrnje, da analizira njegove manifestacije utoku 1990-ih godina, kao i da sagleda njegove pojavne oblike na medijskoj sceninakon demokratskih promena u Srbiji 2000. godine.

Osnovna ideja projekta, koji od samog poetka nije posedovao velike pretenzije,bila je da se pokua de nisa i osvetli ovaj problem iz ugla razlii h strunjaka, alipre svega novinara i publicista, kao glavnih aktera medijske scene i, u mnogome,kreatora raspoloenja javnos . Metodi javnog dijaloga data je prednost u odnosuna metodu individualnih i/ili grupnih istraivanja i utoliko osnovu ove publikacije ipredstavljaju transkrip dve javne tribine.

Namera autora ovde izne h izlaganja i ogleda, kao i namera urednitva, nije bila dase ovom publikacijom zaokrui ova tema ili stavi taka na njeno istraivanje. Materijalkoji ovom prilikom donosi publikacija treba i razume na taj nain dakle, kao prilogistraivanju fenomena govora mrnje. Iz tog razloga publikacija i ne moe predstavljaokonanje analize i istraivanja, ve upravo nagovetaj njihovog stvarnog zaetka.


10/124

10

Hanna Blank

RATNA PROPAGANDA: MEDIJI KAO INSTRUMENT MANIPULACIJE

Uvod

Mediji igraju kljunu ulogu u periodima kon ikata i ratova. Mediji sami nemogu proizves ratove, ali njihova sistematska manipulacija igra znaajnu ulogu uplanovima ratnih lidera. U cajni mediji se koriste da bi se stekla podrka javnos ilibarem javno tolerisanje poli ke koja, u najboljem sluaju, predstavlja pretnju miru i javnoj bezbednos . Ova podrka ili tolerancija ne moe bi osigurana ukoliko javnostne prihva stav da oruani sukob nee predstavlja preveliku cenu za ostvarenjenacionalnih ciljeva pri emu su mediji predstavljali su nskog pribavljaa ovakvogpristanka 1.

Takoe, upotreba medija kao sredstva pri saka i represije ne predstavlja nitanovo. Kon nuiranu tradiciju autoritarnos u medijima objanjavaju rei Konstan naGeberta: kada prevodite sa renika komunizma na renik demokra je, morateizmeni irenik i grama ku ... ukoliko elite da prevedete neto sa renika komunizmana renik nacionalizma, treba samo da promenite renik. Grama ka ostaje ista. ...to je ukljuenje pro v iskljuenja i nasilje kao legi man nain ostvarenja prethodnoideolokih, a sada nacionalnih ciljeva2. Opravdanje autoritarne vladavine se sprovodikroz manipulaciju strahovima ljudi. Reimi u Jugoslaviji su sistematski razvijalistrah od poli kog procesa, zato to su znali da to due budu spreavali mase odpar cipiranja u civilnom ivotu, mogu nastavi sa voenjem nekih svojih poli ka3.

Metodi i principi ratne propagande u medijima

injenica je da javnost ne eli kon ikte ili ratove. Ali ova opta pozicija javnosmoe bi izmenjena razlii m mehanizmima. Prvi je da se javnost ubedi da jedinukrivicu za kon ikt i/ili rat snosi druga strana, da je rat nametnut od strane neprijateljai da se mora prihva . Kon ikt ili rat nije naprosto na izbor, negomi moramo da sebranimo od njih , da suprotstavimo na nesebini i dobar ciljnjihovim sebinim i loim

1 Thompson 1999, p. 291f 2 Thompson 1999, p. 293 (K Gebert)3 Thompson 1999, p. 294 (Blagojevic, S and Demirovic, H: Erewhon 1994 Amsterdam)


11/124

11

razlozima i ciljevima. Takva je bila situacija u Srbiji i drugim bivim jugoslovenskimrepublikama u toku 1990-ih godina. Sa jedne strane poli ari su is cali svoju volju zamirom, ali na drugoj strani i dalje su tvrdili da su bili naterani na rat, da je prvi napaddoao od strane neprijatelja, da su morali da se brane, da su postupali u skladu sameunarodnim pravom itd... 4

Zahvaljujui ovoj logici, uvek je postojala jasna slika u srpskim medijima, zatoto srpska strana nikada ne napada; ona odgovara na neprijateljske provokacije,napade, zloine ili genocid5. U medijima srpske snage su uvek predstavljane kaonenaoruani branioci vekovnih ognjita ili ee skraeno navoeni kao braniociili paralelno kao oslobodioci gradova i sela. U toku prva dva meseca opsade medijinisu spominjali da je Sarajevo bombardovano od strane srpskih snaga. Upravosuprotno prema reporterki Radi oki muslimanske vlas su drale Sarajevo uopsadi iznutra, tako da su Srbi bili u poziciji da brane svoja vekovna ognjita i vekovnabrda oko Sarajeva6 .

Poseban primer koji bi potkrepio ovu tezu moe se nai u vreme sukoba sa NATOpaktom 1999. godine. Na principu okrivljavanja drugog, drugog koji je sve zapoeoargumentacija zapadne vojne alijanse je sledila istu logiku: zato to neprijatelj prezirei potcenjuje nau snagu, mi ne moemo vie bi samo posmatrai, ve smo primoranida demonstriramo nau snagu 7. Na is nain zapadna propaganda je tvrdila da jeJugoslavija provocirala NATO i na kraju isprovocirala vojnu intervenciju. Francuskenovine Le Soir su 18. januara 1999. godine pisale da Jugoslavija provocira NATO saneverovatnim cinizmom i pitale se koliko e dugo najvei vojni savez opravdavasvoju uzdranost i posmatraku ulogu8.

Obino postoji velik procep izmeu zvaninih i nezvaninih ratnih ciljeva. U sluajurata sa NATO t.j. tzv. intervencije, zvanini ciljevi bili su ouvanje mul etnikog

karaktera Kosova, prevencija nasilja nad manjinama, implementacija demokratskogsistema i ruenje srpske vlade. Nakon rata bilo je oigledno da veina zvaninih ciljevanije ostvarena. Ali, nezvanini ekonomski i geopoli ki ciljevi bili su ostvareni, iakonikada pre rata nisu bili spomenu . Nakon sukoba NATO je stekao znaajniji u cajna jugoistoku Evrope, otvarajui baze u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu. Plan iznet

4 Morelli, 2004, p. 155 Thompson 1999, p. 906 Thompson 1999, p. 907 Morelli 2004, p. 298 Morelli 2004, p. 30


12/124


13/124

13

rata 15. Ratna propaganda esto je koris la rasis ku retoriku da bi inkriminisalaneprijatelja, to je bilo pino i za srpsku i za hrvatsku stranu u balkanskom ratu.Upotreba jezika takoe igra vanu ulogu u medijima tokom ratnih sukoba. Na primer,epitet povampireni je predstavljao jedan od omiljenijih u srpskoj ratnoj propagandi.Na primer, Radovan Karadi, ratni lider bosanskih Srba, opisivao je rat u Hrvatskojkao borbu pro v povampirene fais ke sves (N Malcolm (1994): Bosnia. A ShortHistory. London, 228)16.

Ovaj propagandni metod predstavlja rat kao kon ikt izmeu varvarstva (neprijatelj)i civilizacije (mi). I u tu svrhu potrebno je potvrivanje da neprijatelj svojomslobodnom voljom i sistematski ini okrutnos , dok se na naoj strani dogaajugreke i to iskljuivo sluajno t.j. bez namere17. Na taj nain ekstremni oblicikriminalnog ponaanja, koji bez sumnje predstavljaju deo svakog rata, postajuekskluzivni atribut neprijateljske armije. Ovakva armija onda se opisuje kao vojskakoja se sastoji od beskrupuloznih i anarhinih zveri18.

Kljunu ulogu u ratnoj propagandi predstavlja blokada informacija t.j. kontrola,cenzura i prilagoavanje informacija za javnost. Radi konstantne podrke populacijeratnim naporima, potrebno je adap ra izvesne informacije i interpretacije podataka.Raspon metoda se pros re od proste dezinformacije do ispravljanja informacija, odopisivanja sopstvenih gubitaka u sukobu kao zanemarljivih, a gubitaka neprijateljakao ogromnih, do prostog isputanja nega vnih i neeljenih ves . Kako bilo, medijskoizvetavanje karakterie manjak odgovarajuih detalja, nepostojanje balansiranogpredstavljanja vanih informacija, komentari zasnovani na predrasudama, oigledangovor mrnje i peglanje kontroverznih dogaaja19.

Na primer, NATO pakt je pokuavao da opravda bombardovanja u toku sukoba sa

Jugoslavijom, izmeu ostalih stvari, i tvrdnjom da je na ovaj nain uniten ogromanbroj tenkova Vojske Jugoslavije. Izvetaj Pentagona iz juna 1999. godine je procenioda realan broj unitenih tenkova ne prelazi 14 (a ne 120, kako je ranije tvreno) 20.Dalje, britanski RAF je priznao 2000. godine da je samo 40% municije, koja je bilaizbaena nad jugoslovenskom teritorijom, stvarno i pogodila svoje ciljeve. Sa druge

15 Zimmermann, W. In: Thompson 1999, p. 32816 Thompson 1999, p. 2317 Morelli 2004, S. 5918 Morelli 2004, S. 6119 Thompson 1999, p. 20020 Morelli 2004, S. 93


14/124

14

strane, jugoslovenski mediji su neprestano objavljivali fotogra ju trojice amerikihvojnika, uhvaenih poetkom ratnog sukoba. Oigledno je namera bila da se javnostubedi da je uhvaeno mnogo vie od trojice vojnika. Pred kraj sukoba jedan odistaknu h jugoslovenskih generala tvrdio je da su NATO snage izgubile na dese neaviona, helikoptera i bespilotnih letelica, kao i sto ne krstareih raketa 21. Dakle,na obe sukobljene strane ovakvi povi informacija imali su za cilj da osnae moralsopstvenih trupa i da ubede sopstvene populacije u opravdanost kon ikta.

U sluaju izvetavanja stranih medija o pojedinim dogaajima, kada izvetajinisu mogli bi prepravljani ili ignorisani, srpska dravna televizija RTS je, na primer,primenjivala razliite tak ke da umanji eventualnu propagandnu tetu. Pobijanjestranih izvetaja, kvarenje efekta prie paljivom pripremom i prezentacijom,premetanjem na kraj informa vnog programa ili slanje paralelnih izvetaja o istomdogaaju da bi se umanjila snaga auten ne informacije, samo su neki od metodakoji su upotrebljavani da bi se nega vne informacije odstranile iz ves 22.

Takoe, uobiajenu praksu predstavljale su instrukcije medijima i novinskimagencijama. Na primer, 1999. godine srpsko ministarstvo informisanja je izdalokonkretna uputstva kako da se izvetava o razlii m stvarima: na primer, akcije vojskei policije morale su bi predstavljene kao odbrambene ak vnos , dok su NATOsnage morale bi opisivane kao agresori23. Slian kod ispravnih naziva i terminabio je postavljen i na hrvatskom HTV-u 1991. godine. Istovetni termini koje je koris oRTS 1999. godine, hrvatska televizija je primenjivala kada je izvetavala o srpskimsnagama koje su bile ak vne u razlii m delovima Hrvatske24.

Ratovi i kon ik esto imaju religijski karakter t.j. dobijaju i odreenu verskudimenziju. U kon iktu izmeu Srba i Albanaca, verska oseanja su takoe bila

zloupotrebljavana radi kreiranja mi-oni dihotomije. Na primer, srpska propaganda jeesto referisala na sukob krsta i polumeseca. Pravoslavno hrianstvo, kao jedna odosnova srpskog iden teta, dobilo je naroito na znaaju kada je trebalo ujedini srpskupopulaciju pro v NATO pakta25. I ovako i onako postojala je velika umeanost crkve iverskih organizacija u rat. Na primer, pojedini biskupi iz zapadne Evrope podrali su

21 Morelli 2004, S. 9422 Thompson 1999, p. 9223 Thompson 1999, p. 11724 Thompson 1999, p. 15925 Morelli 2004, S. 117


15/124

15

intervenciju NATO pakta u Jugoslaviji, dok su na drugoj strani ruska i grka pravoslavnacrkva podravale njihovu srpsku pravoslavnu brau26. Ali, u pogledu verskih mo vatreba spomenu injenicu da e oni bi (zlo)upotrebljeni u toku ratnog sukoba samoukoliko slue svojoj osnovnoj svrsi t.j. ukoliko uvruju propagandne pozicije27.

Ratna praksa pokazuje da se novinari vrlo esto mogu nai u poziciji da buduproglaeni za izdajnike. Ukoliko samo obavljaju svoj posao, pokuavajui da sasluajuargumente obe strane i da nakon toga formiraju sopstveno miljenje ili da makarposumnjaju u zvaninu verziju dogaaja, sto mogu doi u situaciju da se posmatrajukao saradnici neprijatelja 28. Veina novinara u zapadnim zemljama tokom 1999.godine imala je mogunost izbora izmeu prostog prenosa informacija koje sudobijali na dnevnim konferencijama za tampu NATO portparola Dejmija eja ili dapreispitaju te informacije i da ih kri ki komentariu. Nekolicina novinara koja nijeodabrala laki put morala je da se suoi sa verbalnim napadima i prigovorima da suan zapadnjaci, an demokrate pa ak i sledbenici Miloevia29.

Na is nain albanski intelektualci sa Kosova, koji su kri kovali zloine i drugekriminalne akte prema nealbanskom stanovnitvu, nalo se pod udarom kri kazvanine novinske agencije kosovskih Albanaca, koja je u to vreme bila bliska UK30.Francuski nedeljnikL Evenement od 29. aprila 1999. godine, pod naslovom SaradniciMiloevia objavio je fotogra je i imena francuskih intelektualaca, pisaca i pevaa kojisu bili skep ni ili kri ni spram intervencije NATO. ta vie, ovaj magazin je napadaodruge medije, koji su davali prostora inkriminisanim osobama 31. Takoe u Hrvatskoji Srbiji, novinari su se u sluaju kri kovanja odluka vlade suoavali sa ogromnimpri skom, kako od strane vlade, tako i do strane drugih novinara. Diskreditovanjenovinara kao dezorjen sanih ili nepatriota postala je uobiajena praksa u dravnim

medijima.Iz tog razloga znaajnu ulogu na javnoj sceni igrali su nezavisni mediji. U toku ratovau 1990-im godinama, u nekim delovima Srbije, uglavnom u Beogradu, postojalesu nezavisne medijske produkcije, koje su donosile stavove opozicionih stranaka iotvoreno kri kovale poli ku Miloevievog reima. U takve medije spadali su magazin

26 Morelli 2004, S. 11827 Morelli 2004, S. 11928 Morelli 2004, S. 12429 Morelli 2004, S. 12531 Morelli 2004, S. 126


16/124

16

Vreme, TV Studio B i Radio B92. Meu m, podruje u caja ovih medija bilo je dostaogranieno, a svaki pokuaj irenja u caja bio je sabo ran ili direktno zaustavljan.Reim je pri tome koris o najrazlii je metode: manipulacije sa porezima i trokovimaza nezavisne publikacije i emitere, onemoguavanje distribucije tampanih medijavan Beograda, stalni pri sak dravnih medija na nezavisne izvetae, kao i stvaranjeatmosfere zike ugroenos , u kojoj su bili mogui i deavali se ziki napadi nanovinare, pa ak i ubistva32. Meu m, nezavisni mediji, uprkos svim ogranienjima,pri scima i napadima, uspeli su da opstanu i odigrali su veliku ulogu u ruenjuMiloevieve propagande i njegovog poli kog reima.

Bibliogra ja:

Morelli, A. (2004). Die Prinzipien der Kriegspropaganda. Klampen Dietrich.

Thompson, M. (1999). Forging War: The Media in Serbia, Croa a, Bosnia, andHercegovina. University Of Luton Press.

32 Thompson 1999, p. 140


17/124

17

Transkript tribine:

GOVOR MRNJE U MEDIJIMA: RATOVI 1990-ih

08. 12. 2008Omladinski centar CK13

Uesnici:Milo Pankov (magistar knjievnos , Novi Sad)

Senka Gavranov (magistarka lingvis ke, Novi Sad)Dinko Gruhonji (novinar, predsednik NDNV, Novi Sad)

Moderator:Zoran Petakov (istoriar, Novi Sad)


18/124

18

Zoran Petakov: Dobro doli na prvu od dve tribine u okviru projekta Govor mrnjeu medijima. Projekat je realizovan od strane Alterna vne Kulturne Organizacije i uokviru njega emo pokua da pokrenemo neke teme i pokuamo da odgovorimona nekoliko pitanja jer poznato je kakav je bio u caj medija na raspad Jugoslavije.Drugo pitanje koje emo pokua da pokrenemo jeste ta se desilo nakon tzv.demokratskih promena 2000. godine. Da li se uloga medija u drutvu promenilaili su oni zadrali svoju ulogu ali su promenili retoriku. Veeras e nam u tomepomoi Dinko Gruhonji predsednik NDNV, novinar BETE, gospodin Milo Pankov,magistar lingvis ke i Senka Gavranov magistarka engleskog jezika. Moje ime jeZoran Petakov.

Miloe, si se dosta dugo vremena bavio i bavi se jo uvek tom temom. Panajpre prvo da de niemo taj pojam koji se toliko upotrebljava u kolokvijalnomgovoru Govor mrnje . ta je to? ta on podrazumeva? Zato i kako je sve poelo?Izvoli.

Milo Pankov: Hvala. Ja bih na poetku rekao nekoliko rei o nekim osnovnimstvarima kao to su uloga masovnih medija u modernom drutvu, a za m bi seosvrnuo na neke terminoloke stvari. ta je sam govor mrnje, kako je on de nisan,kako se koris , kako se proiruje putem masovnih medija.

Uloga masovnih medija u modernom drutvu

Masovni mediji esto se pogreno povezuju samo sa fenomenom zabave, pa se kaotakvi smatraju marginalnim u ivotu veine ljudi. Meu m, masovne komunikacijesu deo ukupnih drutvenih ak vnos . Jedna od njihovih osnovnih uloga jeste

informisanje, ali i da svojim angamanom zauzmu kri ki stav prema temama idogaajima od javnog znaaja i me u u na kreiranje javnos , odnosno javnogmnjenja. Ne samo zato to u u na nae stavove, ve i zbog toga to predstavljajuinstrumente pristupa razlii m oblas ma ljudskog znanja. U ranijim teorijamakomunikacije mediji su oznaeni kao posrednik u prenosu poruke/ves , meu msa porastom u caja elektronskih medija i razvojem informacionih tehnologija kojeomoguuju gledaocima da budu trenutni svedoci nekog dogaaja koji se deava nadrugom delu sveta poeo je da raste njihov u caja na oblikovanje sadraja poruke

koju prenose. Ova pojava navela je Meklauna na zakljuaka da je u drutvu budunos


19/124

19

dolo do preoblikovanja komunikacionog lanca tako da medij postaje poruka . U caji vlasnitvo nad sredstvima informisanja postaju tako kljuni instrumen poli kei nansijske moi zbog mogunos medija da u u na kreiranje javnos i saopteverziju stvarnos na veoma ubedljiv i suges van nain.

S druge strane, neke od savremenih teorija javnos (Jirgena Habermasa, ije idejepodrava od domaa sociolokinja Zorica Tomi) is u da upravo irenje masovnihmedija i masovne zabave ini da javna sfera postaje obina varka. Javno mnjenjese ne formira na osnovu otvorene diskusije nego putem manipulacije i kontrole. Pomiljenju Bodrijara pojava masovnih medija, pogotovu elektronskih promenila jesamu prirodu naih ivota, jer ne samo da predstavlja svet, ve i de nie kakav je svetu kojem ivimo. On smatra da se u doba u kojem su masovni mediji sveprisutni stvaranova realnost hiperrealnost, u kome se prepliu ljudsko ponaanje i medijske slike.Nove oblas medijskog prostora dovele su i do prekompozicije u sferama javnog iprivatnog ivota. Pojava novih medijskih tehnologija, poput interneta na primerdoprinosi demokra zaciji medija i injenici da vae miljenje ili iskustvo predstavljenoposredstvom nekog foruma moe bi dostupno milionima irom planete, ali u istovreme roena je televizijska publika koja veruje da je legi mna stvar da svaki, pai najin mniji deo neijeg ivota bude dostupan medijskoj publici, posredstvomtelevizijskih kamera, kao to je i ostvareno u ou programu Veliki brat .

Poli ki diskurs i medijski diskurs

Kao jedna od metoda za prouavanja upotrebe jezika osnovana je analiza diskursa,disciplina koja prouava upotrebu irih jezikih jedinica u odreenom kontekstu.Jedna od njenih najirih oblas primene upravo se odnosi na jezik medija i govor

medija, kao i na razliite drutvene sfere upotrebe jezika, poput poli ke. Savremeniteore ari medijskog diskursa naroito su se bavili sadrajima medijske poruke uodnosu na drutveni kontekst i drutvena znaenja. Na osnovu socio-kogni vnogmodela Teuna Van Dijka dovoenjem ves u drutveni kontekst, na nivoima jezikihmikro-struktura pokazuje se ostvarivanje drutvenih odnosa i procesa. PristupNormana Ferklafa je po mnogo emu slian Van Dijkovom, s tom razlikom to onpokuava u svoj model da inkorporira elemente intertekstualne analize, utvrivanjemporekla i znaenja razlii h govornih (diskursnih) anrova unutar medijskog uzorka.

On postavlja tri podruja analize medijskih tekstova sa ciljem razumevanja odnosa


20/124

20

izmeu komunikacionog procesa i socio-kulturnog okruenja. To su problemi :

- reprezentacije (naina na koji je svet ili dogaaj predstavlja)- iden teta (na koji nain su predstavljeni iden te uesnika u novinskom tekstu)- odnosa (analiza odnosa u komunikacionom lancu medija : odnosi medijpublika,

poli ar-publika i slino).

Povezanost poli kog diskursa sa medijima ostvaruje se zahvaljujui injenici dase osvajanje i ouvanje drutvene moi, u novije vreme, e kasno obavlja uz pomomedija. Pristup i kontrola medijima govorniku prua mogunost da plasira svojeporuke istovremeno pred milionskim auditorijumom. Otuda i sam sadraj i nain

oblikovanja poli kog govora stoji u sve tenjoj vezi sa izborom medija i medijskoganra, kao svojim direktnim komunikacionim kanalom.

Preplitanje govora uesnika u medijskom tekstu ili emisiji veoma je znaajnoprilikom analize ukupne medijske poruke. Potrebno je razgranii ta je stav samogmedija, odnosno govor novinara, a ta su delovi drugog govora (posebno poli koggovora) koji mediji prenose u direktnoj ili indirektnoj formi.

Govor mrnje

Govor mrnje postao je u novije vreme veoma izlizan i seman ki neodreentermin. Veoma esto se pozivaju na to da su postali njegove rtve upravo osobe ipoli ki krugovi koji su ga najee koris li, uspevajui prilino veto da rela vizujunjegovo znaenje. Ono to je osnovno znaenje govora mrnje kao termina (hatespeech) o emu je u domaoj literaturi najvie govorio i pisao Ranko Bugarski jeste javno e ke ranje, diskvali kacija i satanizacija odreene drutvene grupe, koja estomoe da bude (naroito u ratnim uslovima) i najava mogue zike likvidacije. Ovakoodreen, govor mrnje jeste sredstvo kojim se u mobilizatorske svrhe slui jezik poli keorijen sane na uutkivanje ili odstranjivanje oponenata, esto u fazi pripreme za ratili u toku samog rata, kada govoru mrnje pripada vodea uloga orkestriranja ratneretorike. Neki od njegovih uzora svakako bi se mogli nai u rasis koj propagandiTreeg Rajha, ali nama je svakako najblii i najoigledniji primer medijsko raspirivanjemrnje koje je prethodilo ratu na prostoru bive Jugoslavije. Struktura govora mrnjepodrazumeva dve suprotstavljene grupe aktera, pri emu je govorno lice, bilo da jeu pitanju poli ar, novinar, urednik, ili neka druga javna linost, nosilac odreenogiden teta i predstavnik grupe MI (koju zastupa on i njegovi istomiljenici), a onaj


21/124


22/124

22

Ja nemam nita pro v Kineza, ali je injenica da sa njihovim dolaskom nai radniciostaju bez posla.

Etnicizam u jeziku je bio rela vno esta pojava u medijima za vreme trajanja ratovana prostoru bive Jugoslavije. Rut Vodak de nie ovakav p diskursa kao blai vid jezike agresije od rasis kog govora, navodei kao primer odnos Srba i Hrvata, ijisu dravni mediji esto razmenjivali teke optube, ali se ona nije mogla nazvarasis kom propagandom upravo zbog zajednikog jezika i porekla, koji nije iao uprilog tezama o biolokim superiornos ma jednih u odnosu na druge.

Kao posebnu jeziku strategiju desniarskih par ja i njima naklonjenih medija, Polilton u analizi poli kog diskursa, navodi implikature koje sa formalnog stanovita nesadre nega vnu poruku. Informacije, meu m, koje upuuju, recimo na nacionalnupripadnost aktera dogaaja, manipuliu sveu publike koja se moe doves uzabludu da je neki incident nacionalno mo visan.

Kinezi pretukli e ri oveka u Beogradu (Kurir , 2006. godina)

Kada su ameriki mediji u pitanju naroito su esta meta manipulacije dogaaji iz 11.septembra i sve vladine akcije koje su esto dovodile do krenja ljudskih prava skrivajuise iza borbe pro v terorizma, praene an islamskim stavovima, ili proglaavanjemsopstvenih poli kih pro vnika posrednim pomagaima terorista. Veoma je vanozapaanje Van Dijka da je, pri tom, manipulacija javnim mnjenjem e kasnija ako susvi kljuni mediji pod kontrolom manipulatora, dok se demokra zacijom medijskogprostora za manipulaciju znatno suava prostor.

Kao uputstvo za izbegavanje diskriminatorskog jezika naveo bih smernice koje

preporuuje Dubravka Vali-Nedeljkovi u svomPrak kumu novinarstva koji moe bii uputstvo itaocima/gledaocima za prepoznavanje govora mrnje. U njemu se navodii Kodeks neseksis ke upotrebe jezika Svenke Savi, kao i save za nediskriminatorskoizvetavanje u odnosu na rasu :

Spominjite neiju rasu samo ako je jako bitno

Izbegava rei koje pripadnici odreene rase smatraju uvredljivim (melez,

obojen...)

Ne nagaa o kulturnom poreklu osobe


23/124

23

U zborniku koji je deo meunarodnog istraivakog projekta Sppining out of controll( U Srbiji pod imenom In ma javnos ) objavljene su studije odnosa medija premasukobljenim stranama u svim kon ik ma na prostoru bive Jugoslavije. Ono to je bioposebno obiman istraivaki zahvat jeste usmerenost na to potpuniji jeziki korpus,u kome su analizirana izvetavanja vie medija (na primer iz Srbije i Hrvatske) i nasvakom od njih nain prikazivanja sopstvene i suparnike strane u ratu. Jedna odpolaznih hipoteza u ovom zborniku bila je injenica da probueni agresivni nabojkoji je postao jezik dravne propagande esto prerasta u spiralu nasilja, te da i samipoli ari na kraju postaju zatvorenici sopstvenog diskursa.

U delu projekta u kome sam uestvovao kao jedan od autora, a koji se odnosina sukob izmeu bive jugoslovenske federacije i Slovenije na putu ove republikeka osamostaljenju, vaan metodoloki korak bio je upravo razgraniavanje govoranovinara od govora drugih lica u ves ma i usredsreivanje na analizu jezika samogmedija kao jednog od indikatora medijske poli ke. Na osnovu analize prikazivanjaaktera sukoba u televizijskim ves ma Televizije Ljubljana i TV Beograd uoeni supoetni stadijumi govora mrnje odnosno irenja stereo pa prema pripadnicimadrugog naroda sa kojima smo jo uvek tada bili, kao i decenijama pre toga, u istojdravi. Kao deo medijske strategije priprema za rat neposredno pre vojne intervencijezapoeto je sistematsko prenoenje odgovornos za pojedine dogaaje sa pojedinihpoli ara na itav narod i dravu i razvijanje nega vnog stava prema njima (Slovenijai Slovenci).

U drugoj studiji sluaja kojom sam se bavio a odnosi se naMasakr na Markalama ,na delu su u potpunos primenjeni mehanizmi ratne propagande, kojima se zajednosa vojnim formacijama, i itavi narodi proglaavaju neprijateljskim, uz brojne primereirenja etnikih stereo pa. U isto vreme uspostavlja se jedinstvo izmeu medijske

publike, samog medija i naroda iji se interesi propagiraju, zajedno sa njihovimpoli kim liderima i vojnim jedinicama koje takvu poli ku sprovode u delo.U treem analiziranom kon iktu promenjen se odnos prema vojnom i poli kom

rukovodstvu Republike Srpske Krajine, kao jednoj od grupa aktera u sukobu, do togvremena podranog, kao dela srpske strane , uporedo sa poli kom medija koja vie nedaje bezrezervnu podrku nastavku rata, dok se stav medija prema suprotstavljenojstrani (Oni) i dalje zasniva na irenju neprijateljstva prema njihovim vojnim jedinicama,narodu i poli kim liderima koji ih predvode.

Naje kasnije mo vaciono sredstvo koje su, tom prilikom, koris li mediji odnosi


24/124

24

se na povezivanje poli kih predstavnika druge strane sa zloinakim simbolima,pokre ma i idejama iz perioda Drugog svetskog rata, ekstremis kim i teroris kimorganizacijama, manipuliui na taj nain ukorenjenim strahovima zasnovanim naistorijskom pamenju stanovnitva.

Kada je u pitanju dananje vreme moja koleginica e vam rei neto o tome koji sumogui izvori za irenje govora mrnje. Znai jako je vano zna da li postoji odreenikodeks, recimo novinarski, koji e spreava novinara odnosno savetova ih kako dato ne koriste, da li je to zakonom sankcionisano i da li neki vii zakonski ak pruajuodreenu inspiraciju za takav govor. Ja vam se zahvaljujem.

Zoran Petakov: Hvala Miloe na iscrpnom prikazu. Dinko, Mi koji imamo dovoljnogodina da se seamo poetka 90ih i izvetavanja domaih medija o tome kakopoinje rat u ex-Yu seamo se dnevnikovih dodataka koji su trajali sa ma i u kojimasu vrlo eksplicitno bili prikazivani leevi, ljudi koji bee iz svojih kua itd. Mi smoto gledali sa strane kao konzumen , meu m, ono zbog ega si interesantansagovornik je to si sve to vreme bio ak vni novinar i poznaje te ljude i svevreme si situaciju, da tako kaem gledao iznutra. Pa bih voleo da nam malo pribliitaj proces koji se odvijao na medijskom prostoru Srbije i novinarima koji su u njemuuestvovali. De ni vno je da lustracija nije sprovedena, ni e bi sprovedena ni je to sad mogue uini ali o tome se sada u .

Dinko Gruhonji: Hvala. Dobro vee svima. Ja sam bio isto i suvie mali da bi se bavionovinarstvom tamo krajem 80ih i samim poetkom 90ih ali kao pasionirani ljubiteljmedija i u to vreme sam znao da u bi novinar. Sad me Milo svojim istraivanjimapodstakao odnosno osveio mi neka seanja kad si govorio o slovenakom ratu.

Priprema za taj rat je poela davno ranije, ja sam tad bio u vojsci, ono kad suSlovenci napus li legendarnu sednicu saveza komunista tad su jo bili okrivljeni dasu austrijski konjuari, separa s itd. I tad su ljudi u Srbiji, ne znam da li se togaseate, zaista je bilo dole sluajeva u Srbiji da su bacali friidere i ve maine krozbalkon i prozore u znak protesta, naravno marke Gorenje. Tako da i to smo preiveli.Preiveli smo i to to si rekao za pripremu rata u Hrvatskoj, perjanica je naravnobila televizija Novi Sad dananji tzv. Javni servis Vojvodine. Pa sve do trenutaka,iz 1995. godine, toga se seam kao da je jue bilo, i znam da je u Hrvatskoj u toku

operacija Oluja, a 4 avgusta, dakle kad je poela operacija na prvom programu RTS


25/124

25

ide Ruski cirkus. Znai nita se ne deava, tad su kolone traktora jo uvek stajale nagranicama Sloba (Slobodan Miloevi) ih nije jo pus o u Srbiju zato to nije doneoodluku da li e ih usmeri ka Kosovu ili e ih pus u Vojvodinu. Kad sam spomenuoVukovar, to me je podse lo na jedan dogaaj koji se nedavno desio. Naime, veerasse otvara izloba, fes val o ljudskim pravima Vivisekt. Tema je diktatorski reimi, iizmeu ostalog organizatori izlobe su traili iz arhive Dnevnika , novosadskog lista,fotogra je. Poto Dnevnik ima jako bogatu arhivu fotogra ja iz svih h gibanja 80ih,90ih godina i to ne samo na prostoru ex-Yu ve i na prostoru itave bive istoneEvrope. I otkrili su da jednostavno nema fotogra ja, nestale su, odnosno nisu nestalenego su unitene. Unitene su ne zato to je to neko namerno uradio, ve zato to je neko bio aljkav. I zato to neko nije bio svestan da je to kulturno-istorijska graa itako da sada jedna od najboga ji novinskih arhiva fotogra ja u Srbiji vie ne postoji.Ne postoje ni nega vi i oni su uniteni zbog aljkavos i neadekvatnog uvanja. Onoto je jo uvek neproverena pria da je unitena video arhiva, dobar deo video arhivetelevizije Novi Sad. I to je oigledno unitavano po nalogu odozgo zato to je unitavantzv. kompromitujui materijal sa vukovarskog i slavonskog, sremskog ra ta 1991. i1992. godine. Poto tu ima vrlo zanimljivih lica i vrlo zanimljivog dokaznog materijalakoji bi svakako mogao da poslui kao graa specijalnom tuilatu za ratne zloine.Pretpostavljam da ste imali prilike da ujete ili moda i da itate jednu analizu medijakoja se zove Rat je poeo na Maksimiru to je ona uvena utakmica Dinamo-CrvenaZvezda. Tad sam bio u vojsci u Zagrebu tad smo sreom imali zabranu izlaska tako danisam iao na taj derbi. Tad su se potukli navijai izmeu sebe, igrai izmeu sebe itukli su igrai policiju bio je op haos, nije se znalo ko je koga tukao. Nakon toga,bilo je interesentno kako su iz Beogradskog studija izvetavali Marko Markovi a izZagrebakog studija, jedan od dotadanjih mojih idola, kad su sportski komentatori

u pitanju, Boris Mu . Tu vam je ve bilo potpuno jasno da su se oni ve stavili nastranu Tumanovog odnosno Miloevievog reima i da nedvosmisleno optuujuiskljuivo drugu stranu za to to se deavalo. Postoje takoe i vredni lmovi LazaraLalia koji je naalost netragom nestao, odnosno ne netragom. Nego je to jo jedandokaz kako se sa ljudima od formata postupa u ovoj dravi. Lazar Lali je urednoskupljao Dnevnike RTS odnosno tadanje RTV Beograda i od toga su napravljeni

lmovi koji se zovu Godina prva , Godina druga i Godina trea. Gde zapravoimate bez ikakvih komentara, samo iseke Dnevnika i pra te genezu raspada i genezu

mrnje i genezu zloina ako hoete. Tako da se sve to za onako koga to zanima moe


26/124

26

pronai. Ja to volim studen ma da pokaem poto i tada od 1989. do 1991. godinepa do samog poetka rata kljuna re naravno bila, pogaate Kosovo. I onda onimene pitaju: Profesore Vi se alite sa nama ovo je neto to je svee ovo nije iz 1989godine.. Ja im kaem: Ne to je Dnevnik iz 1989. godine. Dakle, godine kada je iformalno ukinuta autonomija Kosova i kada je policija upadala u Rilindiju, Pri nskilist. Jedino se razlikuju policijske uniforme, a komentari i sve ostalo nita se ne razlikujei tad je to bila sveta srpska re Kosovo. Mi moemo da priamo ta god hoemo, ja jesam Jugo nostalniar, ali u medijskom smislu ne mogu da kaem da su mediji u eksJugoslaviji bili slobodni kad nisu. Oni su bili pod jasnom ideolokom matricom kada je poli ka u pitanju. Kada je kultura i ostale oblas imali su mogunos i to su i radilida prave vrlo vredne medijske proizvode vrlo vredne dokumentarne lmove, vrlovredne igrane lmove dok u samoj informa vnoj sferi apsolutno je postojala cenzura, jasna cenzura SKJ. I kada imate takvu vrstu drila ili treninga tokom 45 godina koliko je trajao komunis ki reim onda je savreno jasno da ako se bavite informa vomako se bavite unutranjom poli kom, pre svega da vama vie ne treba cenzor vi veposedujete ip za autocenzuru upravljate se prema onome ko je na vlas .

Zoran Petakov: Da li sa m ima veze i to da je vie od 35 hiljada ljudi koji su ostalibez posla samo u Vojvodini onog trenutka kad je Miloevi doao na vlast. Jer tu subili i ljudi koji su bili struni u svom poslu u radu u medijima njih su prosto pois liiz svih medija. To se ne sme zaboravi

Dinko Gruhonji: Naalost su u pravu, ali sa druge strane to je jedna manjinanovinara. Znai jedna ba ubedljiva manjina novinara koji su imali hrabros da seusude na takav korak i suprotstave se nacionalis kom ludilu to su oigledno bili ne

samo vrhunski intelektualci nego i vrhunski profesionalci kako se to kae i ljudi koji jednostavno imaju ast i obraz i nisu hteli na to da pristanu. Jer mislim da i ko jeimao i malo pame shva o je ta se deava. Ne zato to sam ja predsednik NDNVali mi smo prvo nezavisno udruenje novinara na prostoru itave eks Jugoslavije.Formirano 90te godine i formirali su ga upravo ljudi od kojih su neki ovde u publicikoji nisu hteli da pristanu na tu vrstu diktature i cenzure. Ovi ostali su oigledno polilinijom manjeg otpora, ili su poli ambicijom da e se konano skloni najbolji pada e oni lovi u mutnom i posta izvetai pod lemom, u uniformi . Bilo je tu i

kojekakvih iznenaenja od ljudi za koje smo mislili da su asni i es da odlino rade


27/124

27

svoj posao da su se pretvorili u neku vrstu monstruma i ratnih hukaa. Ovi ostali subili manje ili vie nikogovii koji su kroz rat oigledno kao i u svim ostalim sferamaivota jednostavno ugledali priliku da preuzmu urednike funkcije

Zoran Petakov: Jo par stvari koje nisi spomenuo. Ti si bio i jo uvek si, dopisnikBETE, u to vreme agencije koja nije dravna. Znamo svi itali smo o tome kakvisu sve pri sci bili od pretnji do zatvaranja tzv. slobodnih medija, odnosno medijakoji nisu bili na liniji tadanjeg reima, do ubistva pojedinih novinara koja jouvek nisu rasvetljenja. Uvek je postojala sprega izmeu h ljudi i opozicije koja je samo koris la poli ki momenat da se iskae kao oponent reimu. Ali u nekimsluajevima su ljudi ostajali potpuno sami neza eni, bilo koga ko bi podigao glaskad se to desi. Pre nekoliko dana je bilo deset godinina od gaenja Nae Borbe i sitad rekao, i ja mogu da se sloim sa tobom da je to bio jedan od najdemokratskijihda tako kaemo najslobodnijih medija u to vreme, ali je injenica da je on ugaeni da se posle toga nije skoro nita desilo. Niko nije mnogo protestovao zbog toga.Pitanje je kako se ovek osea kad radi neki posao koji voli, a na kraju ga svi ostaveda se bori sam.

Dinko Gruhonji: Pa ja sam rekao na toj tribini da Naa Borba po mom miljenjubila ubedljivo najbolji dnevni list koji smo mi imali ikada, dakle u istoriji srpskogtampanog novinarstva. Ne znam koliko se seate h novina ali to su bile novinekojih se ne bi posramile ni puno vee drave sa izgraenim demokratskim sistemom.Jo jedan detalj jedna mala digresija da probamo da povuemo paralelu izmeu togvremena i ovoga sada. Ono to sam ja zaboravio a to su me podse li na toj tribini je da je Naa Borba imala neto to se zove nagrada za toleranciju i prve godine

je nagradu za toleranciju dobio pokojni Aleksandar Tima. Druge godine je nagraduza toleranciju dobio studentski protest 96. / 97. godine i tree godine je nagraduza toleranciju, sad dobro sluajte u Beogradu dobila Unija albanskih studenata izPri ne. To sad zvui kao neverovatan podatak jel moete sad da zamislite u ovommomentu krajem 2008. godine u Srbiji da neka dnevna novina dodeli nagradu Unijihrvatskih studenata ili bilo kome ko ima veze sa dravama u regionu. Ja naalost nemogu i to je ono to je rekla gospoa La nka Perovi sama injenica da jeNaa Borba uguena i ovo to si rekao da ni tada nije bilo, a ni sad nema ideje kako da se

ona obnovi znai da naalost ne postoji u drutvu potreba za takvom. Uprkos mom


28/124

28

op mizmu da su stvari sada nakon h osam godina tzv. demokratskih promena umedijskom smislu ak puno gore nego to su bile. Dodue nemamu vie tu vrstupoli ke represije kao to smo imali u vreme Vuievog zakona o informisanju, aliimamo Aleksandra Vuia na svim medijima. Nemamo vie tu vrstu poli kog pri skakao to smo imali tokom 90-ih godine, ali imamo so s cirani ekonomski pri sak koji je vrlo jednostavan za objasni . Dakle, u Srbiji postoji ngirano trite koje zapravonije trite. To je trite ekvivalentno onome to se u istoriji ekonomije nazivaprvobitna akumulacija kapitala sa akcentom na monopole. Znai mi smo trenutnou toj fazi ekonomskog razvoja. Imamo monopol da li gospodina Mikovia, kad jeveleprodajni lanac u pitanju ili gospodina Babia, kad su lekovi u pitanju ali gde godse okrenete imate monopol. I sad, tzv. veliki mediji kao to su B92, Pink, kao to subeogradske dnevne novine pokuavaju da ive na trinim osnovama, a poto jenemogue da se ivi na trinim osnovama ako nemate trite onda se suoavate saproblemom da ukoliko piete o poreklu para Miroslava Mikovia ili Miodraga Babiau vaim medijima nema oglasa. I onda se mi pitamo to u Srbiji nema istraivakognovinarstva. Vrlo jednostavno zato to Veran Ma nee pus novinara, da radiistraivaki lanak jer e osta bez nekoliko sa reklama i oglasa od strane kompanijeDelta ili kompanije Hemofarm. Tokom 90-ih godina. imali smo medije zbog kojih smobili u tom smislu fenomen, dakle mi jesmo fenomen za izuavanje i po govoru mrnjede ni vno ali smo fenomen i po tome to smo imali i Nau Borbu i B92 iNezavisni iVreme . Nezavisni vie ne postoji,Vreme ne itam od 99. godine sem povremeno zatoto sam se razoarao. B92 se silom prilika transformisao u televizuju koja je postalakomercijalna, Naa Borba vie ne postoji. Ali to jesu bili es primeri novinarstva to jesu bili hrabri ljudi koji su se bavili u najteim vremenima izvetavanjem o najgorimmoguim stvarima. Pazite Vreme je 95. godine kada je itava Srbija glumila ludilo i da

ne zna ta se deava u Srebrenici, Vreme j e to imalo na naslovnoj strani. Znai tekstovii reportae Dade Vujasinovi su bili objavljivani sad pazite uDugi za koju se ne moerei ba da je bila neto prograanski, liberalno orijen sana ali je putala reportae.To su bile ratne reportae Dade Vujasinovi koje se danas koriste u procesima predHakim tribunalom. Imate njene reportae i na sajtu www.dadavujasinovic.com, to je njena sestra sve skupljala i objavila. Dakle, da je devojka, pisala sve ovo to smo mikasnije kao otkrivali kao korpioni, sad mi od jednom 2006. godine saznajemo da sukorpioni uvali na u za Goran Hadia i za ekipu u Slavoniji pa to je Dada pisala jo

92. godine. Sve bilo apsolutno jasno. To jesu es primeri i ini mi se da toga sada


29/124

29

nema. Sada imamo tzv. medijski pluralizam tzv. ngirani medijski pluralizam koji naneki nain zapravo lii na ono to je trend u svetu. Znai svi mi kod kue manje vieimamo kablovske televizije gde vam se desi da prealtate onih sedamdeset kanala ida ne naete nita, apsolutno nita. Znai da nalazite samo varijacije na istu temu neraunajui Discovery ili Na onal Geographic tako neke zanimljive i non pro t kanale. Etako i u Srbiji danas, sve super, podeljene frekvencije, cveta demokra ja imate milionmedija, a u stvari ne moete nita da objavite. Ja sam bio u jesen 2006. godine suoensa najgorom cenzurom u svojoj novinarskoj karijeri. Referendum o Ustavu Srbije nijebilo nijednog medija, naalost, priznajem i potpisujem koji nije imao dil sa vladomda ne talasa. Ni jednog ja sam morao da u svojoj ma noj kui pravim gerilskeakcije, da pravim talove sa urednicima za koje znam da su normalni da putamo veskoje su pro vne ustavu iza ponoi kad urednici legnu da spavaju. Ja sam to doiveo2006. godine, a nisam to doiveo za vreme reima Slobodana Miloevia. Danaskad pogledam ukoriene primerke Nezavisnog od 97. do 99. godine pomislim dabi nas danas streljali trideset puta za ono to smo tad objavljivali. Kakve su to bilesprdnje ko je sve pisao za taj Nezavisni od Indire Vlasi do Esada Koana i sve ljudipravovernih imena. Toga danas nema, danas postoji ngiranje medijskog pluralizmato je posledica izostanka lustracije, to je posledica opteg drutvenog trenda da sesve baci pod tepih jer potpisali smo deklaraciju o pomirenju i sve je dobro imamo inaprednjake i svetlu budunost.

Zoran Petakov: Hvala Dinko. Mislim da nisi mogao bolji lagvort da nam da odovog Ustava obzirom da Senka ima da kae neto ba na tu temu.

Senka Gavranov: Umesto o govora o medijima ja sam reila da poemo od jednog

dokumenta koji isto ima veze sa javnim govorom a pri tom je pravno kons tu van zadravu. Uradiu jednu analizu, ne bi trebalo da bude puno bolno sa puno grama ke aliisto da vidite ta se deava i kakvi su to slojevi ispod odreenih povrinskih jezikihstruktura. Preiemo preko preambule Ustava i preko prvog lana Ustava. Samosam htela da kaem za govor mrnje da lan 49. Ustava iz 2006. godine pod nazivomZabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje kae: Zabranjeno je i kanjivosvako izazivanje i pods canje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosmrnje i netrpeljivos . Znai da zapam mo zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje

i pods canje rasne, nama je u ovom sluaju bitna nacionalna mrnja zato se vraamo


30/124

30

na preambulu Ustava. U preambuli Ustava se kae Polazei od dravne tradicijesrpskog naroda i ravnopravnos svih graana i e kih zajednica u Srbiji i onda ideonaj uveni deo sa Kosovom polazei i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohijasastavni deo teritorije Srbije da ima poloaj su nske autonomije u okviru suverenedrave Srbije i da iz takvog poloaja Pokrajina Kosovo i Metohija slede ustavneobaveze svih dravnih organa da zastupaju i te dravne interese Srbije na Kosovui Metohiji u svim unutranjim spoljnim i poli kim odnosima. Graani Srbije donoseUstav Republike Srbije. Imajui u vidu da lan 49. zabranjuje bilo kakvo izazivanje ipods canje nacionalne i verske neravnopravnos i netrpeljivos , ja neu da kaemda preambula i prvi lan Ustava to rade, oni to ne izazivaju nacionalnu netrpeljivost.Medju m, ustavopisci u preambuli Ustava dozvoljavaju da odreene vrste govorakoji diferenciraju graane Srbije po nacionalnoj pripadnos , postoje zato to jesam donosilac ovog pravno-utemeljujueg akta Ustavom napravio razliku izmeudve grupe ljudi. To izgleda ovako u preambuli Ustava u kome se kae: polazeiod dravne tradicije srpskog naroda, to je znai jedan princip od kojeg se polazi,princip jedan to je tradicija. Drugi princip je ravnopravnost svih graana i etnikihzajednica. Trei princip je Kosovo i on nas u ovom uopte ne zanima. Ono to naszanima je ta nama kau ustavotvorci dravna tradicija srpskog naroda, za koju neznamo ta je jer nije de nisana ve se verovatno oslanja na nekakav kon nuitet, jasad mogu samo da zamislim ta je. Nisam uradila istraivanje,ali eventualno moguda zamislim da je to neto to ima veze sa 1918. godinom ili sa Nemanjiima. To bibila neka dravna tradicija srpskog naroda, moramo da pogaamo jer to u Ustavunije eksplicitno de nisano. Druga stvar, drugi princip je ravnopravnost svih graanai e kih zajednica ja ne znam da li su ustavotvorci ovako hteli da formuliu, da li jeovo silno moje lingvis ko cepidlaenje ali ravnopravnost svih graana i etnikih

zajednica u Srbiji naprosto nije sadrano u dravnoj tradiciji prema ovakvoj jezikojformulaciji. U redu, moe i tako priznajemo svoje greke. 1918. godine nisu postojaleideje ravnopravnos svih etnikih zajednica, ne znam kako drugaije da protumaim,a ovaj dokument ne sme da bude ovoliko otvoren za tumaenja. Meu m, dolazimodo prvog lana Ustava u kome se kae: Republika Srbija je drava srpskog narodai svih grana koji u njoj ive. ta ovo znai da srpski narod nije u ukljuen u svimgraanima i obrnuto. Ovo obrnuto jo moe ovek i da razume nisu svi graani Srbi,dodue ne znam zato bi to bilo vano. Meu m, srpski narod mora bi deo graana.

Ono to je ovde trebalo da se stavi u Ustav ako smo ve naveli srpski narod, a ne znam


31/124


32/124

32

u Ustavu onda sami sebi skaete u stomak, i pri tom ste drutveno neodgovorni jeraljete oprene signale. Podela stanovnika Srbije na srpski narod i graane nije govormrnje jo jednom govorim, preambula i prvi lan Ustava nisu govor mrnje, ali su onitaj pogled na svet, na drutvo, na dravu i implicitno dozvoljavaju razvijanje govoramrnje kroz recikliranje podela ljudi prema nacionalnoj pripadnos . Toliko za sad.

Zoran Petakov: Hvala Senka. eleo bih da postavim jo jedno pitaje jer znamda si se i me bavila a sad si se i dotakla toga u jednom trenutku. Kada se recimo uSrbiji sukobe dve grupe mladia, pa je neko pretuen neko je uboden noem.Ondase u ves ma pojavi da su se u sukobu dve grupe mladia u kojem je koriteno hladnooruje povreeno dvoje ljudi. Meu m kada se sukobe negde gde je izmeanostanovnitvo onda se uopte nisu sukobile dve grupe mladia nego su se sukobilinpr. Srbi i Maari. Znai to to si prime la primeujemo svaki dan u odreenimmedijima. Kako to moe da deluje, to si poela da pria pa bi voleo da nastavi otome, na nekog ko svaki dan slua takve stvari ili bolje rei konzumira.

Senka Gavranov: lanovi Ustava koji se u spreavanja diskriminacije su veomadobri. Meu m, ako imate preambulu i prvi lan od kojeg polazite i de niete svojudravu na jedan nain naprosto mi deluje licemerno da ste posle tvrdili neto drugo. Ato se e diskurzivne prakse i izvetavanja medija kad doe do sukoba na nacionalnoj,rasnoj osnovi, zbog neijeg seksualnog opredeljenja i ostalog tu postoji, par stvarii par strategija koje su ve prouavane u drugim medijima. Jedna od strategija jemanipulacija ak va i pasiva i ukoliko uzmimo primer: Amerikanci su bombardovaliIrak ako hoemo da kaemo u medijskom diskursu i ako elimo da iznesemo tanuvest rei emo: Amerikanci su bombardovali Irak. Tu se zna ko je vrio odreeni

akt ko preuzima odgovornost za to to je uraeno: subjekat reenice, odnosnoAmerikanci. Ako hoemo da izbegnemo imenovanje aktera, subjekta, odgovornihosoba ili grupa, rei emo: Irak je bombardovan. Naprosto prebacimo reenicuu pasiv. Ako hoemo potpuno da izbriemo bilo kakvu odgovornost iskoris emobezlinu formu, glagol bezlini i rei emo: Bombardovanje Iraka se desilo. To eteu i za ratove na prostorima bive Jugoslavije gde e se rei: Desio se rat. Rat sene desi, postoje akteri postoje rtve. To je manipulacija ak vom i pasivom ili kad je upitanju nominalizacija. Od glagola bombardova npr .Amerikanci su bombardovali...,

napravi se imenica bombardovanje (Iraka) gerundiv, ustvari glagolska imenica. ta


33/124

33

mi saznamo iz ovakve konstrukcije? Da se bombradovanje desilo. Dobili smo deoinformacije. Da bi se ovakvo, u su ni pristrasno, a nikako objek vno izvetavanjeizbeglo, naprosto mora da se kae kae se ko je uradio ta. Stane se iza svoje rei isvog dela. Morate da budete za neto odgovorni ljudi se ne pretuku sami kao to bi seiz izvetavanja medija nekad dalo zakljui . Jo jedan primer u seksis kom govoru,zamislite da mu pretue enu, ona lei onesveena, on zove hitnu pomo i ne kaeJa sam pretukao enu ve Moja ena je pretuena. Znai izbegne odgovornost,pa i kaznu za ono to je uradio.

Zoran Petakov: Hvala Senka. Naravno sad su na redu vaa pitanja ukoliko ihima. Izvolite.

Pitanje 1 (Branislava Kos ): Vra mo se govoru mrnje. Ovde smo uli sjajnaizlaganja ali ja bih jako velela da se vra mo temi. Pa krenemo recimo od primerakoje smo uli veeras. Problem govora mrnje je to je strano lepljiv i to to stvarakontekst govora mrnje. ta je ovde problem? Prvo, mediji postoje na tritu, rekostei sami, odnosno neophodna su neka sredstva. U diktatorskim reimima obezbeujeih svojim kanalima sam reim a u navodno demokratskim drutvima nansiraju se natritu. Dinko, zato su mediji 95. godine mogli da piu to to smo pisali, sve te godine?Zato to su dobijali pare iz inostranstva to je tako jednostavno. Danas nemamo vie

h para pa mora Big Brother, Trijumf i sve ostalo da bude na B92. Zato je govormrnje ovde bitan? ta je on uradio raspadu Jugoslavije? Uradio je jednu kljunustvar, 89. godine tanije krajem 89. godine istraivanje javnog mnjenja uraena nateritoriji cele ex-Yu, validan uzorak u svim Republikama i Pokrajinama, pokazivao je79% graana te tadanje SFRJ je bio za opstanak u toj dravi. Nacionalna distanca je

bila na marginama osim prema Albancima i Romima i to ne u svim sredinama. Znai,nauka bi rekla ovde ne moe da doe do nacionalnog sukoba, etnikog sukoba, nemoe da doe. Ista stvar je vaila i u Bosni. Je li dolo do krvavog rata u Bosni? Jeste.Kako se desilo da su za godinu dana is graani te iste SFRJ krenuli da se ubijaju.To je sad problem. To je pitanje govora mrnje. Kako je govor mrnje postao takomoan? Kako su mediji mogli za godinu dana potpuno da preokrenu javno mnjenje?Kako su to mediji uradili? Dinko je rekao jedan deo toga. ta je problem sa naimgovorom sada u medijima? Ako je u drutvu govor mrnje doputen, a doputen je,

onda je doputen i u medijima. Ajde sad da budemo jasni; govor mrnje Ustavom nije


34/124

34

doputen, postoje tri zakona koji reguliu medije u naoj zemlji: Zakon o radio difuziji,Zakon o telekomunikacijama i Zakon o javnom informisanju. Svi izriito zabranjujugovor mrnje, ali ima jedno veliko ALI. Svi zabranjuju govor mrnje ali nema sankcijeza to. Govor mrnje, kad se pojavi na jednoj strani izaziva govor mrnje i na drugimstranama, da kaemo u mnoini. Medijski sistem Srbije isto kao i Hrvatske i drugihdelova koji su nastali iz bive Jugoslavije takoe je nastajao u ratnim uslovima kaoposledicu toga imamo da govor koji u svim zemljama od kako uopte postoje zemlje,drave uobiajeno i normalno da u vreme ratnih kon ikata neprijatelj postaje onajkoji je naa suprotnost i svojim graanima moramo da objasnimo da je asno, da jepoteno, da je bitno, da je obavezujue da se borimo pro v neprijatelja. Neprijatelj jeuvek olienje zla u svim ratovima u svim zemljama bitno je da njihovo javno mnjenjeda pone da percipira neprijatelja kao olienje zla. U SFRJ se 89. i 90. godine desiloda govor mrnje u svim sadanjim zasebnim dravama, nekada republikama imaosamo jedan cilj, a to je da s gma zacijom makar i kroz izmiljanje novih terminaonu drugu stranu okarakterie ne samo kao neprijatelja ve kao olienje zla. Pa suza Hrvate Srbi bili koljai, a za Srbe Hrva su bili koljai i ako su uz potpuno istumuziku kretali jedni na druge. Znate ona pesma koja se u Srbiji peva kao Marirala,marirala kralja Petra garda u Hrvatskoj je u isto vreme pevana kao u boj u boj zanarod svoj na potpuno istu melodiju. Cilj medija odnosno govora mrnje bio i sad jeokarakterisa drugu stranu kao zlo kao neto pro v ega ovek treba da ima otporiako je astan treba pro v toga da se bori. Govor mrnje je uvek signal, a vrlo esto je i okida za pravo na injenja zla drugoj strani. Problem govora mrnje uvek je is .Onoga ko je suprotan od nas onoga ko je ONI bez obzira da li je druge vere, nacije ilisamo mislio drugaije govorom mrnje okarakteriemo kao zlo. Pro v koga ova naastrana treba da se bori svim sredstvima. To je govor koji je jo uvek prisutan ovde jer

u naem poli kom govoru ali na alost generalno u naem javnom govoru jo uvekpostoji taj relikt ratnog javnog govora, a to je da je svaki neistomiljenik istovremenoneprijatelj, a prema tome on nije ljudsko bie on nije vredan ovek.

Dinko Gruhonji: Ti se sea sigurno, a ja kao Bosanac to i znam da je jedan odprvih ciljeva bive JNA u BiH bilo zauzimanje repe tora. Ponoviu oni su prvo zauzelirepe tore pa su se desile posle toga i Prijedor i Sarajevo i Srebrenica. U mojoj BanjaLuci u kojoj smo tada gledali, do tad gledali iz isto geografskih razloga, TV Sarajevo

1 i 2 i TV Zagreb 1 i 2, zato to nam je Zagreb blie od Beograda. Od jednom smo


35/124

35

dobili TV Beograd u jesen 91. godine. Ja isto nisam sklon da krivim medije, mediji suzapravo tu bili samo no ili eki u rukama poli ara. Zato su oni ba zauzeli repe tor?Neki dan sam uo podatak iz istraivanja da ljudi u Srbiji danas televizuju gledaju uproseku neto manje od 5 sa dnevno. Meni je to zastraujui podatak to je horor.Tako da je televizija postala i tada je bila instant za va ivot. U tradiciji autoritarnihreima i u tradiciji naroda koji su izloeni takvim reimima TV ima is autoritet kaoto ima vlast. Jer oni percipiraju TV kao neosporni autoritet preko koga vam se obraapredsednik drave. A kao to je poznato u tradicijama ovih naroda drava je majka. Amajku se ima slua , pa samim m TV se ima slua . Pa e te i danas u kad prianeki priprost ovek neku neverovatnu priu a vi ga pitate odakle to zna on e rei :Reklo je na televiziji. Pazite to bezlino to itekako ima veze. E zato su oni zbog togreklo je na televiziji osvojili prvo repe tore da bi ovo sve posle toga bilo mogue uBiH u Hrvatskoj itd.

Krivina odgovornost za novinare to je pitanje koje smo mi isto kao udruenje iposle 5 oktobra postavljali kao neku vrstu lakmus papira i probnog balona. Osnovnastvar recimo niko pred Hakim tribunalom sem Florens Artman koja e na prolee daodgovara ali iz nekih drugih razloga, niko pred Hakim tribunalom nije optuen odnovinara sa prostora bive Jugoslavije. Ja sam sa ljudima iz tribunala priao i oni kauda je bilo pokuaja da se saini optunica pro v perjanica ratne propagande kakvih je naalost bilo dosta. Meu m, tu je trik, po njihovom pravnikom razmiljanju,zapravo u tome to mora da se dokae njihova krivina odgovornost. Sad plas noda pokaem direktnu vezu izmee Milijane Bale one legendarne scene kad dolazida pravi reportau iznad Dubrovnika izmeu toga to je ona izgovorila i konkretnertve granate koju je taj vojnik ispalio. Eto to je ta pravna zakoljica kada su novinariu pitanju. Za razliku od bive Jugoslavije, tribunal za Ruandu je osudio dvojicu

novinara. Tamo je bila izvesna radio stanica koja je otvoreno pozivala na genocid,oni su otvoreno, ovi nai su se kao neto uvijali, ali ovi su otvoreno ubijte ih kaobubavabe, ne ubijajte ih pukama nego koris te maete znai otvorena uputstvaza ubistvo i oni nisu imali problema da podignu optunicu pro v te dvojice idiota.Nisu imali problem zato to je dokaza bilo na pretek i mogli su da povuku tu paraleluizmeu onoga to su ovi govorili na radiju i onoga to je bila konkretna akcija naterenu a to je rezul ralo sa blizu milion ubijenih.

to se e govora mrnje i ovoga to kae moram prizna o da se u nesama ne

slaem sa tobom. To je kao ono kad Peru Lukovia opuuju, to je bila divna scena u


36/124

36

koli za demokra ju Helsinkohg odbora za ljudska prava Pera je doao verovali ili neda dri predavanmje mladim studen ma o govoru mrnje. I krene Pera u epopejusve po spisku konkretna imena i majku i oca, ova deca koja imaju 17, 18 godinaoni gledaju i ne mogu da veruju. Oni ne znaju ko je Pera Lukovi ne znaju genezuuopte o sluaju i zavri Pera predavanje i ree: Ajmo sad ko ima pitanja?. Oni takopokunjeni, tek jedan tako deko s dljivo die ruku izvinite gospodine Lukoviu ada li je to sad to ste vi koris li govor mrnje kae Pera: Nije, e meni da jeto govor mrnje, jo napadne deka. Pera je zapravo neka vrsta megafona onogato svi mi mislimo. Ja ivim u drutvu gde mi je komija ispod mene bivi novinarTVNS dobro pozna huka, on ivi u mojoj zgradi ispod mene uiva u penzionerskimdanima, komija iznad mene bivi o cir Uikog korpusa o kojem neu da troim reita je uradio. Dakle, ja ivim u sendviu izmeu potpukovnika i ratnog hukaa i sadda ne upotrebljavam govor mrnje pa ja ga ne bih upotrebljavao da su oni krivinoodgovarali ili moralno odgovarali ali kao ovek ja moram da upoterebljavam takavgovor. I uvek se se m i iskoris m to kao zgodan argument za odbranu od toga, recimokad su Tomasa Mana pitali o nacis ma on bi psovao. Zato? Kad su ga pitali zatopsujete gospodine Tomase Mane kad ste vi otac moderne nemaeke knjievnos ,nemakog jezika on kae zato to stoka i bagra drugi jezik ne razume. To to ovodrutvo nije bilo dovoljno jako da izvri lustraciju, barem lustraciju u pravosuu,danas jedemo plodove toga. Mi ivimo u drutvu u kojem je savreno normalnozva Mladena Obradovia iz Obraza ili Firera i to u bioskopu Rex i zovu mene dauestvujem tu kao da budem druga strana. Kome druga strana? Pa MUP Srbije ovakavkakva jeste njih okarakterisao kao klero fais ke i neo nacis ke organizacije. Nijesloboda govora da fais ma pravo da govore. Fais su neprijatelji demokra je kojizasluuju pendrek . A ne da ga dovodite na medije i da se onda mene optuuje kako

ja koris m govor mrnje prema bitangama. Pa koris u ga uvek. To to Komrakov nijelustriran, krivino nije odgovarao da sad budem maksimalno pate an za svu onuneja koju su pobili to nije moja krivica, ali poto ja to znam poto sam bio svedokvremena kao graanin imam pravo da barem kaem javno ko je taj ovek i da pri tomne budem optuen za govor mrnje. Hvala.

Senka Gavranov: Govor mrnje morate bi jako jasni to je upereno pro v grupa ilipojedinaca koji pripadaju grupi koja je recimo razliita po rasi, etnicitetu, seksualnoj

orijentaciji, po polu, po godinama ili koja pripada drugoj lingvis koj grupi. Ja na


37/124

37

primer nikog ne bih ni uvredila, ja ne verujem da bi nekome mogla da kaem da jekrava ili konj ili neto slino naprosto ne mogu ali to je i dalje uvreda to nije govormrnje. Zato to je ono ega se ja bojim banalizacija govora mrnje to je druga strana.Ja vas razumem ali vi moete ovde da se pozivate na kulturu, potovanje jedni drugih,na kurtoaziju, na e ku, na bilo ta drugo ali ne moete na govor mrnje u sluajuDinka Gruhonjia . Ja se slaem da se ne koriste rune rei da se ne koriste uvrede.Ali ne smete uvredu nazva govorom mrnje jer ste je trivijalizovali.

Branislava Kos : Jezike analize govora mrnje pokazuju zaista da ima kod nasdosta meanja s gmi koje imaju, koje su na privatnoj osnovi i ostalo sa govorommrnje. Ali nai zakoni koji se u medija vrlo su precizni u tom de nisanju govoramrnje. Ponavljam ono to je kod nas problem i to Dinko sa pravom kae to je nesamo da nije bilo lustracije ve prosto naa javnost nije bila spremna da uradi analizudelovanja medija na jedan krajnje transparentan nain. Ovo opravdanje koje je rekaoDinko potpuno potujem ali sa druge strane neko e verovatno ima hrabros unekom momentu da postavi pitanje. Da li zaista Pera Lukovi u ime svega onogaime nas je sve zajedno zaduio u nekom drugom vremenu ima neogranieno pravovreanja svi onih koji mu u datom momentu dou pod ruku. Ali to nije tema ovetribine.

Dinko Gruhonji: Pera Lukovi je pisao anr tokom 90ih, Pera Lukovi je oduvektakav. Sad neu da budem ovde advokat Pere Lukovia, ali ono to hou da kaem jeda je Miodrag Popov u post peto oktobarskoj Srbiji dobio sluaj pro v Pere Lukoviana sudu. Taj is Miodrag Popov to je doao u uniformi to je izvetavao sa onimlemom. I sad Pera doe i kae pa ljudi moji da li ste vi normalni, na sebi svojstven

nain, pa taj je ovek bio ratni huka. To je jauk, arlauk koji je on imao hrabros daumesto mene izgovori. I ovaj ga tui za uvredu i klevetu i dobije i nikom nita. Nesamo nikom nita nego Pera Lukovi posle 5 oktobra vie nije mogao nigde u Srbijida objavljuje. Niko nije hteo da objavljuje Perine tekstove. Znai objavljivao u Feralu,objavljivao u BiH Danima i evo sad ima e-novine. Tako da opet se vraam priu okonepravde, a Pera je uvek tako pisao. I ona orava ku ja ako se sea u Vremenu, asea se to je bila so ra tako se zove taj knjievni anr. Znai, neka vrsta teke sa re ukojoj je delio uloge tadanjim poli arima i sprdao se sa njima na jedan jako zabavan

nain i Feral mu je izdao knjigu koja se zove Godine raspada koja moe da slui kao


38/124

38

neka vrsta zanimljive istorije ovih prostora. On je oduvek tako pisao, ak bi mogao i sapozicije knjievnog anra da ga branim i da kaem da to nije mrnja.

Milo Pankov: Evo i ja bih hteo da odgovorim na deo pitanja koji se e te uvenedileme kako su narodi od jednom postali rtve govora mrnje. Jedan deo mogistraivanja se naravno odnosio i na to ja nisam detaljnije o tome govorio u uvodnomizlaganju. Ali ako emo ve o tome govori postoji precizna hronologija koji subili stepeni u razvijanju h stereo pa. U prvobitnoj fazi kada se bavimo analizomodreenih aktera i radnji u sukobu kad polazimo od nekih neutralnih novinarskihformi, normalno je rei da su vojne formacije izvrile neke operacije ili da je netouraeno i da su dve vojske konkretno na bojnom polju u nekoj akciji to je jednasituacija potpuno neutralna i to nije neto to je nenormalno. Dakle, postoje i takvinaini ratnog izvetavanja. Meu m, ono to su prvi znaci govora mrnje kada poneda se koris umesto konkretnik linos ,evo kad je u pitanju slovenaki rat Kuan ilislovenako rukovodstvo itd., slovenci su takvi oni nas ne vole oni hoe da se ocepe, paza m pone polako da se koris itava Slovenija je takva. Na suprotnoj strani imamotakoe fenomen balkanizama. Dakle u zapadnim medijima uopte u zapadnomdiskursu postoji taj fenomen orijentalizma, kako ga je nazvao Said, a koji takoeprimenjivan na prostorima bive Jugoslavije kada se napravio stereo p Balkana ibalkanizma gde su stanovnici Srbije i navodno primi vnijih republika postali rtvetakvog stereo pa. Primi vni ljudi koji nisu dovoljno dobri za Evropu koji nisu doraslievropskom drutvu i to je neto to je primenjivala recimo slovenaka televizija.Dotle se s glo u desetodnevnom ratu koji je veoma kratko trajao i zavrio se tako dasu se domai poli ari i sa slovenake i sa srpske strane ponaali kao da ele sve dazaborave. Podeljene su teritorije podeljena je vojska i dalje su svi ili svojim putem.

Dalje faze su primenjivane u BiH i Hrvatskoj na taj nain to su od odgovornos itavihnaroda i drava poele da se prave odreene metafore. Tu ve bili muslimani negosu bili mudahedini, recimo nisu vie bili Srbi ve su bili etnici itd. Da se vra m naovu socio-kogni vnu teoriju Van Dika jedno moje zapaanje koje se dosta oslanja nanjegove teorijske postavke jeste da je mo vacija za taj govor mrnje upravo ukorenjenistrahovi i istorijsko pamenje stanovnitva. Namerno su birani pojedini izrazi i pojedinimo vi koji su ostali u nekom istorijskom pamenju iz vremena Drugog svetskog ratanpr. koji su mogli da se iskoriste u pojedinom momentu i da ponovo pokrenu te stare

strahove i da poseju meu ljudima mrnju. Naravno poto je izvrena odgovarajua


39/124

39

medijska vojna i druga priprema.

Zoran Petakov: Dobro mislim da se vie niko ne javlja za pitanja ili konstataciju?Ne. Dobro. Hvala vam to se bili. Sledee nedelje u isto vreme na istom mestu sebavimo takoe govorom mrnje ali ovaj put posle 5 oktobra 2000. godine na kojinain se govor mrnje i dalje koris u naim medijima posle tzv. demokra zacijedrutva i pobede tzv. demokratskih snaga na izborima 2000. godine.


40/124

40

Transkript tribine:GOVOR MRNJE U MEDIJIMA: SRBIJA POSLE 5. OKTOBRA

16. 12. 2008Omladinski centar CK13

Uesnici:Teo l Pani (novinar asopisaVreme , Beograd)

Tomislav Markovi (zamenik glavnog urednika web magazinae-novine , Beograd)Petar Atanackovi (istoriar, Novi Sad)

Moderator:Milo Perovi (sociolog, Novi Sad)


41/124

41

Milo Perovi: Dobro vee i dobrodoli na drugu tribinu u vezi govora mrnje kojuorganizuje Omladinski Centar CK 13. Ovoga puta su sa nama Teo l Pani, novinari kolumnista nedeljnika Vreme , Tomislav Markovi, takoe novinar i zamenikurednika e-novina i gospodin Pavel Domonji je bio spreen da doe, pa e ga ovajput zameni Petar Atanackovi, istoriar i takoe saradnik e novina . Dakle, proliput smo de nisali pojam govora mrnje i priano je o govoru mrnje u medijimau doba ratova u eks Jugoslaviji i nekakav zakljuak je bio da je, da smo tada moglida vidimo dras an primer kako ono to poinje u javnom govoru na kraju prelaziu dela sa nesagledivim posledicama. Dakle, danas, poto smo obradili taj periodnae blie istorije ovoga puta emo pria o govoru mrnje u medijima nakon 2000.godine i takozvanih demokratskih promena u srpskom drutvu. Prvo pitanje sakojim bih ja poeo i koje bih postavio gospodinu Paniu, je, dakle, ta se promenilou javnom govoru nakon 2000. godine, poto ini se da je forma promenjena ali ne isu na, ponekad se ak ini da je situacija jo gora nego devedese h i da je danaspuno opasnije kri ki nastupa spram nacionalis ke ideologije i njenih medijskihagitatora. Dakle, ta se i da li se neto bitno promenilo u javnom govoru nakon2000. godine.

Teo l Pani: Pa bilo bi dosta teko odgovori na to pitanje nekako jednoznanonekim pros m da ili ne, pa to onda obrazloi u nekoliko reenica. Meni se ini dasu tu stvari dosta komplikovanije. Dakle, s jedne strane svakako da je period posle5. oktobra obeleen daleko veom slobodom javnog govora i nekakvim izraenijimmedijskim pluralizmom i me da su recimo pale, uslovno reeno, neke tvravedotadanje, je li, najtvrih medija reimskih koji su postojali i koji su kontaminirali javni prostor i to izgleda kao neka forma uspeha. I to je neto to je moda u neko

prvo vreme nakon 5. oktobra funkcionisalo. Meu m, pokazalo se brzo da zapravoimperija uzvraa udarac dosta uspeno. Uzvraa ga na nekoliko naina. Jedan od naina je pojava ovih potpuno trovakih, kvazipoli kih tabloida koji su zapravo premreiliprostor. Ti ako pogleda u devedese m godinama h tabloida prak no nije bilo. Svisu oni fenomen dvehiljadite. Uzmi Kurir, Nacional , onaj sad pokojni Press , mislim svete varijante, kako se zvao onaj, Centar , mislim sva ta uda, sve je to zapravo nastalo utom post petooktobarskom periodu, ak veina toga u periodu posle smr , odnosnoubistva Zorana inia. Dakle, to je nain na koji ono to je ranije ireno pre svega

preko RTS iliPoli ke i tako dalje se sada preselilo u tabloide, a preselilo se na drugi


42/124

42

nain i na internet, ali o tome emo kasnije, je li. I mislim da je u tom smislu taj nekigovor mrnje zapravo dobio, ja to kaem on se preselio u taj udesni svet privatluka idobio ak dodatni zamah i dobio jednu formu koja je do te mere usmerena ka onimnajniim ins nk ma mase, da je u tom smislu daleko e kasniji i prodorniji od onogato je bio ranije. U tom smislu mi se ini da je uinjen neki korak unazad. Naravno,neko bi sad mogao rei, ali to je jedna nus pojava slobode. Ima i u tome nekeis ne. Ali, ova vrsta slobode je sloboda bez suvislih pravila. Kao kad ne bi razlikovaofudbalsku utakmicu koja se bazira na izvesnim pravilima koja se moraju potovau interesu svih strana, je li, kad bi to recimo poistove o sa me da dou neka 22klipana na livadu pa krenu da se biju. I sad kae, dobro, pa to je mislim legi mno,doli ljudi da se biju i imaju pravo na to. Pa dobro, nemaju! Mislim, ako elimo daivimo u suvislo ureenoj drutvenoj zajednici, onda zapravo nemaju. Dakle, morajuda postoje neka elementarna pravila igre, ne u smislu da se sad neko igra velikogcenzora, nego u tom smislu da se zna ta su stvari koje prosto e ki i civilizacijski nijedoputeno ini drugim ljudima. I to je ono gde je zapravo srpska medijska scenapala. Dakle, ona je pala na toj taki da je jedan infan lni izgovor za sve pa ljudi takoele ili svako ima pravo na svoje miljenje, pa ne znam, neko je za genocide, nekopro v, pa su to sad dva ravnopravna miljenja, pa emo mi sad da razgovaramo otome i tome slino. Znai ta vrsta pseudo debatnog nihilis kog pristupa u kojem susve vrednos izjednaene to zapravo nije nita drugo nego zapravo ukidanje svakemogunos da nekakve vrednos uopte postoje u drutvu, to je ono to je za menegeneralna slika nakon 5. oktobra. Dakle, ako smo do 5. oktobra imali jedan centarmoi koji je bio uasan, pa smo mogli lepo da ga mrzimo, je li, ovaj i koji je dik rao,dominirao, cenzurisao, koji je usmeravao jedan dobar deo medijske scene na svojnain, nakon 5. oktobra dolo je do njegove decentralizacije i njegovog seljenja u

takozvani privatni sector gde je on mnogo manje ranjiv jer on nema jednu glavu i nema jednog odreenog, jasno ksiranog neprijatelja kao to si imao u vremeMiloevia i on zapravo moe da se iri na sve strane. Naravno, da se razumemopokazuje se i da ta vrsta govora uvek ima dovoljno konzumenata, to takoe nije zazanemarivanje ovaj put.

Milo Perovi: Da, upravo delom ovih odgovora je dat dobar lagvort za sledeepitanje koje u postavi gospodinu Atanackoviu, a to je upravo to o emu je Teo l

malopre priao da je nakon 2000. na delu eksplozija te takozvane poli ke ute


43/124

43

tampe u kojoj moemo nai neke od najdras nijih primera govora mrnje. Kojedrutvene snage po tvom miljenju stoje iza ove vrste medija i koliki je njihov u cajna kreiranje javnog mnenja?

Petar Atanackovi: To je sad teko pitanje koje snage stoje iza toga. Teo l je rekaoda je posle 2000. dolo do pojave preseljenja iz dravne u privatnu sferu. Znai to vienisu dravni mediji, u pitanju su privatni mediji i onda se naravno postavlja pitanjeporekla kapitala koji je uloen u medije. Kurir, Glas Javnos , Press, Pravda i takodaljeznai postavlja se pitanje njihovog naina rada. A njihov nain rada je dalekood ne samo profesionalne e ke, ne samo od profesionalnog novinarskog kodeksa,nego od bilo kakve e ke. Oni su prvi, ini mi se, uveli sistem naruivanja tekstova,pisanja tekstova po porudbini, da se dakle pla medijima, oni napiu i objave tekst,povedu kampanju, zavisno od toga koliko novca se inves ra u poduhvat. Moemosamo da nagaamo ko stoji iza toga. To su neke parastrukture koje su naroito doizraaja dole u periodu prve i druge vlade Vojislava Kotunice, mada njihov zaetakimamo u vreme vlas Zorana inia. Uostalom, ovakvi mediji su igrali znaajnuulogu u kampanjama pro v samog inia, za koje znamo kako se se okonale dakle, ubistvom.

to se e same ute tampe, ona ne predstavlja novost u Srbiji is nu govorei, nije je bilo u ovakvom obliku dugo vremena, pa i decenija. Is na, postojalo je izmeu dvasvetska rata neto slino ovome, tabloidi kao to su bili Beogradski dnevnik i Balkan .Ako se svi vra mo par godina unazad se emo se da je pre par godina egzis rao jedan istoimeni list tabloidnih tendencija. Ja sam imao prilike da prelistavam te starebrojeve Balkana iz 35., 36.37. i da ih poredim sa ovim dananjim tabloidima i inimi se da je neko od njihovih urednika ili nansijera stvarno itao neto od te stare

ute tampe. Mada, sasvim je mogue i da nije po sredi taj sluaj, ve, kako je rekaoToma malopre kada smo razgovarali, da imamo na delu ponavljanje jedne te istematrice. Dakle, u toku tridese h godina tabloidi su pisali vrlo slino dananjim. Na jednak nain su vodili kampanje pro v poli ara i irili govor mrnje, sa tom razlikomto je u tadanjim tabloidima dominirala neka an semitska tema ka. to je, ini mise nekako i bilo logino, s obzirom na porast znaaja an semi zma nakon trijumfanacizma u Nemakoj. Tako su i tadanje jugoslovenske novine, konkretno Balkan ,neprestano donosile napise o tome ko je kriv za propast, na primer, naih obuara,

kako Jevreji sabo raju nau privredu i sve u tom duhu. Ako posmatramo stvari na taj


44/124

44

nain, irenje govora mrnje naprosto ne predstavlja novost. Ono to zabrinjava jesteda je u odnosu na Balkan iz 38. prolo sedamdeset godina, a da se i dalje koristeis obrasci, da se pie na is nain, gotovo is jezik se koris , to je injenica kojazabrinjava. Naravno, javno mnenje je takvo kakvo jeste, podaci govore da u Srbijiima 3-5% nepismenih, meu m, ta istraivanja nepismenos i popisi nikada neanaliziraju koji procenat od ovih 95% pismenih predstavljaju stvarno funkcionalnopismeni ljudi, oni koji razumeju kontekst proitanog. Upravo taj drutveni kontekstdelovanja medija, opta zaostalost i polupismenost, predstavljaju po mom miljenjuglavni problem, jer u takvim okolnos ma spomenute parastrukture imaju idealneuslove za delovanje.

Milo Perovi: Da, kad si ve pomenuo ovaj kampanje kao jedan oblik govoramrnje kojim se slue tabloidi, upravo nedavno smo mogli svedoi jednoj takvojkampanji koja je pokrenuta pro v Helsinkog Odbora u Srbiji, tj., preciznije pro vnjene predsednice Sonje Biserko koja je bila izloena ba najoi jem primerugovora mrnje koji je najveim delom po cao upravo iz h tabloida. Povod za tenapade je bio godinji izvetaj Helsinkog Odbora o stanju ljudskih prava u Srbiji za2007. godinu i ovo pitanje bi bilo upueno gospodinu Markoviu: ta je, po vaemmiljenju, bio povod za ove napade i iz kojih krugova oni dolaze i koja je njihovametodologija? Ako moete to da analizirate.

Tomislav Markovi: Pa zapravo taj izvetaj HO je stajao mesecima na sajtu HO i nikose me nije bavio, sve do onog trenutka dok Slobodanu Antoniu zvanom Ruho nijeponestalo tema, ili je imao neke dublje razloge da pokrene tu kampanju. On je inaepoznat po tome to svako malo pronalazi neprijatelje koje treba istrebi na svakom

koraku. Meni su bile zanimljive prethodne kampanje koje je on radio pro v Peanika ,proglasivi sve sluaoce Peanika sektom. To je onako dosta zanimljiv izbor rei.On je tvrdio kako se sluaoci Peanika petkom okupljaju da sluaju Peanik . To jeisto dosta bizarna stvar, poto koliko ja znam, okupljanje to je kad se vie ljudi skupina jednom mestu, a Peanik se slua na radiju, ne puta se preko razglasa na TrguRepublike...

Teo l Pani: ...za sada..


45/124

45

Tomislav Markovi: za sada, ali postoji indicija da e se to promeni . I zanimljiv je taj izbor rei sekta, znai ne kae se sekta nego mala verska zajednica. On jepokuao tom odrednicom da njih nega vno legi mie, da njih proglasi nekom vrstomneprijatelja koje naravno treba istrebi . Em su poli ki neprijatelji koji se okupljajuoko jedne emisije i njegovi poli ki neistomiljenici s jedne strane, a s druge stranenisu samo to, nego su i sekta, dakle neka paralelna verska, poluverska organizacijasa kojom zna se kako se treba obrauna . Jo jedna zanimljiva stvar je, on je zapripadnike druge Srbije upotrebio re zombi i to je pokuaj da se ljudi sa kojimaon ne deli isto miljenje proglase za neku vrstu ne ljudi, zapravo za neto drugo,za neto to nije ljudsko I da ih se tako stavi izvan poli kog poretka. To je netoslino kao to su nacis radili u svojoj an semitskoj propaganda tridese h godina.Oni su tako Jevreje proglaavali za razne vrste ivuljki, a ivuljke treba istrebljiva .Ta retorika je vrlo esta kod nae ekstremne desnice. Neto slino je upotrebio EmirKusturica ini mi se, iji je primer takoe zanimljiv. On je ljude nazvao mievima naonom uvenom mi ngu Kosovo je Srbija, a mievi, je li, nisu ljudi nego tetoine,mieve treba istrebljiva . Tako da je ta vrsta retorike vrlo za njih zanimljiva. E sad ovaposlednja pria oko Sonje Biserko i HO za ljudska prava, to se onako ponavlja svakomalo tu postoji lajt mo v naeg medijskog ivota. Slobodan Antoni je zapravo uGlasu javnos objavio jedan tekst gde je tvrdio kako Sonja Biserko i HO za ljudskaprava proganjaju nau inteligenciju, nau nacionalnu, kulturnu i svaku drugu elitu,kako su oni neprijatelji, kako to rade po nalogu svojih nansijera i nalogodavaca izinostranstva, kako su oni pro vni srpskim interesima i sve u tom s lu i onda je to biookida. Sutra dan javili su se iz brojnih medija paVeernje Novos , tabloidi i drugi,pa su onda zvali te nacionalne uglednike da oni kau ta misle o tome. Pa su oniopalili iz svih oruja po Sonji Biserko. A zanimljiv je taj izbor nacionalnih uglednika i

zanimljiv je zapravo razlog ta pie u tom izvetaju HO za ljudska prava, o emu se tuzapravo radi, zato su se oni toliko nalju li. Oni su se nalju li zato to Sonja Biserko iekipa koja je to radila, taj izvetaj, njih ci ra. Dakle, oni su samo ci rali ljude, objavilisu ta su oni rekli, priajui o irenju nacionalizma koji je i dalje jak u Srbiji i kojiprosto onako deluje poprilino nezaustavljivo i koji je neka vrsta prepreke na naemputu u evropske integracije. Oni su pobesneli zato to ih neko ci ra. Znai niko nijelagao nita, niko se ne slui m tehnikama lai kao to to radi Slobodan Antoni i tommontaom, izvlaenjem iz konteksta, pa sad, bude neto potpuno drugaije od onoga

to su ljudi rekli. E to je sad ilo do, onako, dras nih razmera, pa je recimo Dule Savi


46/124

46

u jednom sportskom urnalu ili Sportu, tako negde, izaao je naslov izvuen iz njegoveizjave koji kae Hoe da me ubiju. Znai Sonja Biserko kao da ima nekakvu jedinicuza specijalne operacije. Zapravo potpuno su zamenjene uloge. Oni su uradili sve dasebe vik mizuju i da sebe prikau kao rtve iako su oni zapravo dobitnici i pro teriitavog procesa devedese h godina. Meu njima, osim tog Duleta Savia, koji je sadveliki patriota, lan upravnog odbora javnog servisa i drugih ins tucija koji je ratproveo hrabro borei se za neto u Parizu, koliko se seam. Drugi najzanimljiviji sluaju celoj toj prii je Vasilije Kres , akademik, koji je jedan od pisaca Memoranduma,koji je ovek koji je skovao onu uvenu sintagmu genocidni narod i Hrvate proglasioza genocidni narod i on je jedan od ovih velikih kartografa Velike Srbije i cele te priekoja je zapravo pokrenula itavu mrnju, pokrenula ratove. Mislim, tu njihovu priu jeMiloevi koji je bio jedan komunis ki aparatik do tada, preuzeo kao svoju i onda jegurao kraoz devedesete godine. Do neko vreme ozbiljno, posle su se oni razoaravaliredom u njega, jer eto nije hteo da ratuje do kraja, pa su bili velika opozicija, odMa je Bekovia preko Dobrice osia i drugih. Dakle, ljudi su bili besni jer suci rani i sad tu nije kraj, poto je tu prozvan Pravni Fakultet kao leglo an hakoglobija, onda je Pravni Fakultet drugog dana objavio veliki oglas gde se brani od hoptubi u Poli ci i Veernjim Novos ma , sad navodei sve dobre stvari koje se radena Pravnom Fakultetu, i sve je to, je li, tano, ali na Pravnom fakultetu predaju i Kostaavoki i Oliver An i mnogi drugi, i na Pravnom fakultetu je organizovana onauvena tribina Is na o Srebrenici, koja je zapravo iz drugog puta uspela, iz prvogputa, nisu uspeli prvi put da je odre, jer je to trebalo da bude slavlje nekakvo valjdaoslobaanja Srebrenice, valjda nekakva godinjica, oni smatraju da tamo genocidenije poinjen i Srebrenica je po njima osloboena od civila vrlo e kasno, a na tojtribini Is na o Srebrenici izmeu ostalih govorila je i Ljiljana Bulatovi koja je priala

jednu ovako groznu i morbidnu priu o tome kako se njihova groblja sada nalaze nasrpskoj zemlji i kako Muslimani treba da izmeste ta svoja groblja na svoju zemlju, jerto je plodno srpsko zemljite koje treba da se obrauje. Sad ne mogu tu nekakvekos da im smetaju, mislim nee lepo salata da nie verovatno, to im uasno smeta.To je jedan od najmorbidnijih stvari koje sam uo sa te strane. E sad tu se ne zavravaova hajka na Sonju Biserko. Tu su bile reakcije po ovim drugim medijima, tu je Teo lneto pisao, mi smo neto pisali u e-novinama i po nekim drugim medijima su sepojavile reakcije pro v te hajke, ali to je sve rezul ralo onom etnjom, u to vreme su

i dalje etali ovi za tnici i branitelji Radovana Karadia koji se svakog dana okupljaju


47/124

47

na Trgu Republike i protestuju pro v njegovog hapenja, to su ljudi koji podravajugenocid oigledno i koji podravaju Radovana Karadia i njegove ratne operacije.E onda su oni malo zastali ispred HO za ljudska prava, malo su tu urlali neke svojeparole i zalepili su kukas krst. To je isto zanimljivo. Znai ljudi koji podravaju jednufais ku ideologiju zalepe vam kukas krast proglaavajui vas faistom. I na kraju,kao kruna svega su dva nepoznata oveka saekala Sonju Biserko ispred njenog stana,ona je zvala neke svoje prijatelje koji su se tu brzo pojavili pa se tu nita nije desilo, alimoglo je dakle da doe do nekog zikog obrauna.

Teo l Pani: Adresa njenog stana je objavljena, to je vano, znai kako su je onidoekali ispred stana.

Tomislav Markovi: Adresa njenog stana je objavljena u medijima. Znai tu je upitanju hajka koja zaista ide na, ono, to sam nedavno napisao o Slobodanu Antoniu kud on okom Obrazovci skokom, kud on slovom, ovi drugi olovom. To je zapravonjegova osnovna intencija, a on sve vreme sebe predstavlja kao ugroenog i to je,po meni, dosta zanimljiv obrt. Njihova elja, mislim stvari su se naravno promenile,devedese h godina verovatno bi se svata desilo , kad je objavljen onaj uveni teksto uruviji on je ubijen posle toga. Danas se to ne deava, nego vas samo malo takozaplae, malo vas napadnu, ali stvari uopte nisu bezazlene. U nekim malo drugaijimokolnos ma, kada bi se stvari malo radikalizovale, tu bi verovatno dolo i do zikihrtava. To oni zapravo ele samo to Slobodan Antoni glumi nog gospodina, panee to da kae m reima.

Teo l Pani: Ja bih samo ovaj, ako mi dozvoljava...Zapravo sam shva o da nisam

odgovorio na drugi deo tvog pitanja, pa pre nego to mi postavi novo, samo dadopunim, znai na neki nain se i nadovezujui na ovo to si sada rekao. Poto jetaj tvoj drugi deo pitanja bio zapravo da li je bilo opasnije tada govori , pisa pro vnacionalizma, ili sada. Zapravo se razlikuju struktura straha odnosno struktura, smeriz kojeg dolazi potencijalna opasnost. Moe se rei da si se devedese h godina presvega imao razloga boja drave, dravne represije, znai to je ono, UDBA, vojne,paravojne, policijske, parapolicijske strukture, ratno, kriminalno, ma jako, to je sveu jedno uvezano klupko, je li, i mi smo, na kraju krajeva, ja kao ovek iz medija to

dobro svedoim, znai, imao si primere naih ubijenih kolega poput Dade Vujasinovi


48/124

48

i Slavka uruvije i tu nema ta da se pria. Znai, to je bio jedan strah, pre svega, oddrave i tog represivnog aparata. Nakon 5. oktobra taj strah od drave je neuporedivomanji, to se mora prizna . To je realno tako. Hvala bogu. Pa ako to nismo osvojili,onda zaista nita ne bismo osvojili, ali s druge strane, postoji taj strah od drutva akotako mogu da kaem. Naravno, od jednog dela drutva, od tog dela koji naginje tomekstremno desnom ponaanju i koji je danas daleko kuraniji u tom ponaanju negoranije. Zato je to tako? S jedne strane, je to tako zato to je sam Miloeviev reimimao neku nacionalis ku ekipu, pa onda iskaziva javno neki nacionalizam nekako je znailo bi reimski ovek po defaultu, to se jednom delu h desniara recimonije dopadalo, nisu se ba toliko pronalazili u tome. Ti dakle ima jednu situaciju koja,formalno vlas u Srbiji nakon 5. oktobra sve su redom proevropske, demokratske,ovakve, onakve. To hrani svakog nezadovoljnika bilo ime u svom ivotu i u ovomdrutvu da sebe proglasi, je li, velikim pro vnikom sistema sa velikim S, tako to eza sve da optui, je li, izdajnike, strane plaenike, nesrbe, ovakve, onakve, je li, i tona neki nain stvara jednu strukturu nekog besnog, isfrustriranog sveta, a to ne trebapotcenjiva , jer takav svet je u svim istorijskim primerima bio, na kraju krajeva, onajnajpogodniji za raanje nekakvog fais kog pokreta i svega toga, i vi kad vidite temlade ljude nabijene gnevom, mrnjom, beskrajno agresivne, pri tome beskrajno,moram rei, beskrajno nepismene i beskrajno velike neznalice, a beskrajno agresivnei samouverene vi zapravo vidite ljude koji su proizvod, s jedne strane proizvodMiloevieve epohe, ali sa druge strane, koji su se tako poli ki formirali u tompostpetooktobarskom