Goldman - Humanisticke Nauke i Filozofija

7/17/2019 Goldman - Humanisticke Nauke i Filozofija

http://slidepdf.com/reader/full/goldman-humanisticke-nauke-i-filozofija 1/63

Na s l o v o r i g i n a l a

L U C I E N G O L D M A N N

SCIENCES HUMAINES ET PHILOSOPHIE

Presses universitaires de France, 1952

Uredmik biblioteke

VUKO PAVICEVIĆ

LISJEN GOLDMAN

HUMANISTIČKE NAUKE I FILOZOFIJA

PREVODILAČ,

MIHAILO VIDAKOVIČ

PREDGOVOR

Dr MIHAILO V. POPOVIČ

©K U L T U R A 1960 B E O G R A D



DIJALEKTIKA I SOCIOLOGIJA SAZNANJAKOD LISJENA GOLDMANA

Svojim rađom Humanističke nauke i filozofija francu-ski marksist Lisjen Goldman prvi put se pretstavlja našo]čitalačkoj publici na našem jeziku. Baveći se uglavnomproblemima sociOlogije literature i filozofije, Goldman jeučinio značajan napor da ispita ovo inače dosta zanema-reno područje marksističke sociologije. U tome je presvega vrednost ovog njegbvog rada i, prema tome, glavni

razlog njegovog objavljrvanja na naŠem jeziku.Lisjen Goldman je rođen 1913 u Rumuniji, gde jezavršio gimnaziju i pravni fakultet u Bukureštu. Studije

je nastavio u Beču, Cirihu i Parizu. Doktorski ispit iz fi-lozofije položio je na Ciriškom univerzitetu i na Sorboni.Od svršetka rata živi stalno u Francuskoj. Godine 1946stupio je u Nacionalni centar za naučno istraživanje u Pa-rizu, gde je radio do 1959. Sada je rukovodilac jednog se-minara (Sociologija literature i filozofije) u Praktičnojškoli za vispke studije pri Sorboni.

Pored ovog rada i izvesnog broja članaka u časopi-sima, Golđman je objavio još pet knjiga: La communaute

humaine et l’univers chez Kant, 1948 (francuski prevodnemačkog originala, štampanog u Cirihu, 1945), Le Dieu cache, Etuđe sur la vision tragique dans les Pensees de Pasćal et dans le theatre de Racine (glavna doktorska di-sertacija na Sorboni, 1955), Correspondance de Martin de Barcos, abbe de Saint-Cyran (đopunska disertacija naSorboni, 1956), Racine (1956) i Recherches dialectiques (1958).

Spis Humanističke nauke i filozofija je, ustvari, višeskica rešenja nekih osnovnih pitanja u oblasti Sociologijesaznanja, nego relativno potpuna studija o tim pitanjima.

V



U ovom spisu on je postavio i dao samo delimična reše-nja nekih problema, koja je u razvijenoj formi izložio udrugim radovima, a naročito u glavnoj doktorskoj diser-taciji. Ali i pored znatne sažetosti i delimično fragmen-tarnog karaktera, rad Humanističke nauke i filozifija imasvoju nesumnjivu vrednost, koja se sastoji pre svega uđosta originalnom nastojanju autora da raspravi nekaelementarna pitanja socijalne uslovljenosti i značenja fi-

lozofskih, naučnih i drugih kulturnih tekovina u Ijud-skom društvu, polazeći pri tome od dijalektičkog metoda,od izvesnih Lukačevih shvatanja i delimično od teoriskihstavova nekih savremenih građanskih sociologa.

U ovom kraćem predgovoru zadržaćemo se uglavnomna dva centralna problema oko kojih se koncentrišu, ne-posredno ili posredno, gotovo sva ostala pitanja u ovojstudiji. To su: problem metodološke primene, u ovoj na-učnoj oblasti, kategorije „totaiiteta“ kao osnovne kate-gorije ne samo đijalektičkog metoda nego i filozofije uop-šte i, drugo, problem odnosa između socijalne uslovlje-nosti i saznajne vrednosti filozofije, nauke i uopšte ljud-

skog saznanja.Odavno je poznato da su celovitost i svestranost po-

smatranja i objašnjavanja pojava jedan od osnovnih za-hteva đijalektičkog metoda. Dijalektika je uvek, manje iliviše, bila protest protiv određenih jednostranosti u filo-zofiji ili nauci i istovremeno insistiranje da se svestranijepriđe datom problemu. Drugo je, naravno, pitanje kolikosu dijalektičari bili dosledni sami sebi i koliko su to uop-šte mogli biti na datom stupnju razvitka saznanja. Bitno

je da je total itet stvari i pojava bio, po pravilu, u sredi-štu njihovih razmatranja.

Goldman je prihvatio ovu aksiomu dijalektičkog me-toda i učinio je polaznom metodološkoro tačkom svakogistoriskog, odnosno socioloŠkog proučavanja. Sledleći Lu-kača, za koga je kategorija totaliteta najbitnija karakteri-stika dijalektike i marksizma uopšte i ooio čime se rnark-sizam najviše razlikuje i odvaja od građanske nauke1,Goldman je dijalektički nastojao da društvenu pOjavu

1 G. Lukšcs, Ces h ich t e und K la ssenbe ivuss t se in , Berlin 1923, str. 39 i str. 21, 26, 27.

VI

shvati pre svega kao „celovitu fiinjenicu“ (fait total)2. U tomsmislu on s pravom kaže da empiriski podaci, dobijeni mo-nografijom i li anketom,! imiaju smisla samo ako su obuhva-ćeni jednim pogledom na celinu problema (str. 28). Sa toggledišta Goldman kritikuje građansku sociologiju'odlnosnoone sociologe koji su se izgubili u parcijalnim empiriskimistraživanjima, gubeći kontakt sa teorijom koja bi trebaloda omogući ceTovito sagledavanje društvene stvarnosti.

Primehjujući kategotiju totaiiteta, on zatim određuje„svaku Ijudsku stvamost kao i a t o v r emeno materijalnu ipsihičku“, tako da „genetičko proučavanje jedne ljudskečinjenice uključuje uvek I .Uiatoj meri njenu materijalnuistodju i istoriju ođgovarajućih doktrina" (etr. 40). Dru-štvena stvarnost }e uvek sloiena i celoVita, i zato put sa-znanja u društveniffl haukam* ne može ići od prostog kasloženoffl (prema Drugom: pravilu dekartovskog metodabnego bd apstraktnbg ’ ka konkretnom, jednom stalnom osćitecijoffl izffleđu celine i nlenih 'đelova (str. 01).

Ali. pored ovih i dtfflgih tafinih, dijalektičkih stavova,mcg’b bi se reći da Ut.ovoih »»tflsšhvanju u^oge i značaja

kategorije „total itetat* tor dijalektičkom razmatranju pojava ima kođ Golđmana izvesne preteranosti kao i u po-menutom Lukačevom radu. Celina i jedinstvo toliko sunaglašeni da šu potcenjene i dosta zanemarene suprotnekategorije: deo i razlika. Ispušteno je donekle iz vida dase živo dijalektičko tkivo Ijudske misii sastoji iz ovih i dru-gih suprotriih kategoriia. koie su m°đusobno ravnopravne, i da se celovitošću saznania može težiti ne putem umanji-vartji žfflaSaja Pazlika i delova ili strana pojava koje seispitujU, aego' na oshovU njihovog uviđania, poštovanja ištrpljivbg jfkbučavanja. Proces integracije naUčnog sa-zft'ihji U hjegovom istoriskom razvitku prati, niprimer,

nemiriovno komplementaran proces njegove štalne dife-rencijaciie. stalnog razvijarija i grananja posebnih naUč-riih dišćiplina.

O ovome Goldman niie vodio dovblino' računa. pa jenjegova phimena kategorijei „feeline" u đijalektičkbm me-todu išla donekle na uštrb diferenciranja naučnog šaznanjatamo gde je ono upravo nužfto. Tako on u samom početku

2 L. Goiaman. Humn n l s t i č k e n a u k e i f i l o z of i j a , str. 31. ^ Otsada će citati iz ove knjige biti označeni u tekstu 'samo b rojem stranice u zagradi. . •_ ;_, _• • •

-VII



ove svoje studije postavlja kao osnovnu tezu da treba na-pustiti svaku „apstraktnu sociologiju" i „apstraktnu isto-riju “ , da bi se došlo do jedne jedinstvene „konkretne naukeo ljudskim činjenicama", koja može biti samo istoriska sociologija ili sociološka istorija ( str. 5). Kako sam kaže,ne rađi se o povezivanju režultata sociologije i istorije kaodve nauke, nego o njihovom integrisanju u jednu jedin-stvenu nauku.

Pre svega, treba rećl da Goldman nije dovoljno razra-dio ovu misao, tako da nije jasno kako bi trebalo da izgleđata nova nauka. Drugo, sama teza se ne bi mogla prihvatiti, jer može biti reči samo o saradnji sociologije i istorije, a ne0 njihovoj sintezi u jedriu ribvu nauku. Sociologijri će, kaoopšta teoriska nauka o društvu, ostati uvek najapstraktnijaod svih društvenih nauka, pa i od istorije, koja je u tomsmisiu konkretnija, jei' ispituje posebne istoriske događaje1 posebna razdoblja istodskog razvitka društva. Tu se,đakle, radi o dva različita predmeta naučnog istraživanja,koji se nalaze na različitom nivou naučne apstrakcije. Zatone može biti reči o njihovom slivanju u jedan jedinstvena

predmet „konkretne nauke o ljudskim činjenicama“ (štaznači, uostaltan izraz „konkretna nauka“ ' kada je svakanauka manje ili više apstraktna po svom karakteru jerispituje opštu strukturu i zakonitost određene vrste po-

java?).Đerđ Lukač, koga Goldman smatra najvećim filozoiom

XX veka3 i koji ga j e najviše inspirisao u pravcu ove in-tegralističke primene kategorije „totaliteta", bio je još d-gorozniji u naglašavanju ove kategorije u procesu nauč-nog saznanja i u odnosu između nauka. Tako je on 1923pisao da za marksizam nema u krajnjoj liniji samostalnepravne nauke, nacionalne ekonomije, istorije itd., već samo

jedne jedine, jedinstvene — istorisko-dijalektičke —r naiikeo razvoju društva kao totaliteta.4 :.

Kada se tako preceni kategorija „celine" u društvenimnaukama, onda se gubi potrebna orijentacija za razlikova-nje pojedinih strana društvenih pojava, za ocenjivanje nji-hovog različitog značaja u životu društva kao celine. Takona pitanje da-li treba dati , ,privilegiju“, tj. primarnu ulogu

’ L. Goldmann, L a c ommu n a u t e h uma i n e e t l ’ u n i v e r s c h e z K a n t , Paris 1948, str. XII.

* G. Lukci.es, op. cit., str. 40.

VIII

ekonomskim faktorima u društvenom životu ljudi, Gold-man odgovara princ ipi jelno negativno, tj. takav privilegi-sani status ekonomski faktori po pravilu ne bi trebalo daimaju, jer su „ljudska individua, kao i društvo, celovitečinjenice u kojima se ne mogu izdvojiti privilegovani slo- je vi “ (str. 62).5 Povezanost svih strana društva međusobnone znači, međutim, da sve te strane imaju isti značaj zaživot ljudi u dlruštvu. Tvrđenje da ekonomika ima pri-

marnu ulogu nije u protivrečnosti sa tezom da je privrednaaktivnost samo jedna od oblasti ili strana celovite đru-štvene stvamosti. Naprotiv, obe teze se dppunjuju u svojojtačnosti.

Istina, sam Goldman bitno otstupa od svog pr incip i- jelno negativnog odgovora na pitanje da li ekonomski fak-tori imaju primami značaj, tvrdeći da je stvamo, u celo-kupnoj dosadašnjoj istoriji, ekonomska aktivnost uvekimala za ogroirinu većinu ljuđskog roda kapitalni značaj,tj. za njihov način osećanja i mišljenja (str. 77—8). Tozato što je ogromna većina bila uvek prinudena da velikideo svog života rađi, da bi zadovoljila donekle svoje ma-

terijalne potrebe. Međutim, ukoliko je bitno osiguranozadovoljenje ovih potreba i ako Ijudi ekonomskoj aktiv-nosti posvećuju jedan relativno mali deo svoje celokupnedelatnosti, onda će, smatra Goldman, ova dblast liudskeaktivnosti vrlo malo uticati na misao i druge društvenedelatnosti ljudi (str. 62). Drugim rečima, u komuriizmu,sa slabljenjem neposredne fizičke zavisnosti čoveka odprocesa materijalne proizvođnje, sa znatnim skraćivanjemradnog vremena i postepenim iščezavanjem suprotnostiizmeđu manuelnog i intelektualnog rada, smanjiće seznatno uticaj iekonomske aktivriosti na formiranje čovekovemisli i društvene svesti uopšte. To je utoliko tačno što ćebiti smanjen udeo materijalne delatnosti u celokupnoj čo-vekovoj aktivnosti, tako da će verovatno u toj situacijidrugi društverii faktori i odnosi imati značajnijeg udelanego sada u formiranju psihologije čoveka, koji neće znatiza materijalnu oskudicu. Ali-.to ne znači da će materijalnaproizvodnja prestati da igra primarnu ulogu u životu ko-

* N i j e nekorisno potsetiti da je i savremeni francuski sociolog 2orž Gurvič odbacio teoriju đominantnih faktora u društvu poia- n l upravo od isto tako shvaćene „totalne đruštvene pojave" (C t O. Gurvitch, L a vo ca t t o n a c t u e l l e d e l a so d o l o g i e , Paris 1957).

IX



munističkog društva. Naprotiv, takav položaj i odgOvara- jući način života ljudi U budućem društvu biće omogućenitek na osnovu vrlo visokog nivoa materijalne proizvodnje.Dakle, stepen razvoja ekonomske aktivnosti zadržaće idaije primarni karakter, samo će se njen uticaj na čove-kovu svest i njegov mentalitet manifestovati na jedandrukčiji način.

Koncepciju totaliteta kao osnovne filozofske kate-

gorije i shvatanje principa svestrahosti kao fundamental-nog postulata dijalektičkog metoda Goldmari je primenioi u jednom drugom slučaju, koji je veoma značajan, zaodređivanje karaktera društvenih i humanističkih riauka,odriosrio za njihovo suštinsko razlikovanje od prirodnihnauka. Goldman, naime, zastupa tezu da se istorija i dru-štvene nauke uopšte razlikuju od prirodnih po tome što,dok ove proučavaju činjenice ,,na planu spoljašnjosti, unjihovoj opipljivoj realnošti", dotle istorija (odnosno so-ciOlogija) ide za tim da pre svega razume značenje ljudskihakcija upravo kao svesnih delatnosti (str. 14). A razumetiznačenje jedridg ljudskog dela znači u prvom redu uklopiti

ga u odgovarajuću celiriu. Ovo uklapanje, kako ga Gbld-man izlaže u svojoj doktorskoj disertaciji, vrši se na trinivoa. Najpretreba razumeti strukturu značenja (la struc-ture signifičative) jednog teksta nekog dela na taj načinšto će se bn uklopiti u celinu pogleda na svet, koji zastupapisac toga dela. Sledeća etapa razumevanja je uklapanjepogleda na svet pisca u celinu intelektualnog i afektivnogživota društvene grupe (klase) kojoj pisac pripada. Najzad,treća i završna etapa raztimevanja, objektivnog, socijalnogznačerija jednog dela ili rijegovog pisca sastoji se u uklju-čivanju švesti i psihičkdg živdta grupe u celinu ekonom-skog i socijalnog života te grUpe.6

Ovaj zanimljiv i u suštirii tačan postupak Golđman jeprimeriio u švojoj ddKtdrskoj disertaciji pbjašnjavajući is-toriški, odridšnd šocidldški „tragićnu. vikiju sveta", koja jedošla do izražaja u Paskaloviria Misiirha .! Rasinovim tra-gedijairia, Tragedije ovog žriačajnog francuskog dramskogpisca, po Golđmanovom mišljenju, tako malo objašnjivenjegovim životom, postaju shvatljive kada ih đovedemo uvezu sa celinom mišli grupe jansenista i, jdš šire, uklopimo

' li^ Go ld iaann La-Z3ieu: cšchćj iPar is. 1855; 3tr: 110—111.

u socijalnu i ekonomsku situaciju klase pod Lujorii XIV,koju Golđman naziva „službeničko pleriistvo" (noblesse đerobe), za razliku od plemstva mača i dvorskog plemstva.7

Goldmanov osnovni stav da „ljudske činjenice imajiiuvek strukturu koja nešto znači" (la structure significa-tive) i koju treba istovremeno razumeti i objasniti genetič-kim ispitivanjerii8 ne može biti objafinjen samo metodskimpostupkom uključivanja delova u odgovarajuću celinu.

Saina reč ,,zriačenje“ ima vifie značenja. Ogden i Ričarđsdaju, naprimer, 16 različit ih shvatanja reči ),značenje“ .9

Jedno od mogućih značoija ove reči upotrebljavamo kadaza neku stvar ili pojavu kažemo da nefito znači na osnovutoga što smo.odredili njeno mesto. u odgovarajućem si-stemu, odnosno njen položaj kao dela U datoj celini. Me-đutim, najčešće značenje reči „mačenje" vezano je za je-zik, odnosno još šire za syaki.ljudski postupak koji možeda nešto izražava, označava ili pokazuje.

S tog stanovišta možemo reći da svako ljudsko pona-šanje ima određeno Zriačenje u tom smišlu što ono izražava

neki psihički sadržaj, izvesnu misao, osećairije ili htenje.Upravo, to je uglavnom smisao u kome je reč ,,značenje“postala jedna od glavnih kategorija u psihologističkOttipravcu u savremenoj nemačkoj sociologiji, čiji je glavnipretstavnik Maks Veber i čiji je koren u Diltajevom shva-tariju „duhovnih nauka“ (Geisteswissenschafteri) i njiho-vom bitnom odvajanju od prirodlnih nauka. Kao što je po-znato, Diltaj je ovu distinkciju odredio tako što bismo,navodno, u prirodnim naukama pojave samo objašnjavali, dok bi se osnovni postupak „duhovnih nauka“ sastojao urazumevanju psihičkog života ljudi. Maks Veber je uglav-

nom prihvatio ovaj stav (nećemo ulaziti ovde u neke razlikekoje za-naše ižlaganje riisu bitne), određujući sociologijukao nauku koja ide za tim da razume sodjalno ponašanje

7 Op. cit. str. 17. — Videti objašnjen je „Službeničkog plemstva“ na str. 41 ove knjige. ,

‘ Ovaj stav je opšta hipoteza njegove doktorske disertacije (op. cit., str. 97) i istovremeno jedan od osnovnih stayova Gold- manove „sociologije duha“. >

* C. O gde jr and J. Richards, T be. M em i M o f . Mem i & g , London 1952, str. 186-87.



ljudi, tj. imutrašnji, subjektivni smisao, subjektivno zna-čenje njihovih postupaka u društvu.10

U ovoj koncepciji društvenih nauka, koju je Goldman jednim delom prihvatio11, ima svakako bar jedan deoistine, koji se sastoji u činjenici da društvene pojave bitnokarakteriše komponenta svesti, svesne ljudske akcije i dase u tome one suštinski razlikuju od prirodnih pojava.Goldman naročito ističe dla je saznanje istoriskog i soci-

jalnog života ,,osvešćavanje“ (une prise de oonscience) čo-veka kao subjekta akcije i da je „fundamentalna episte-mološka greška“ svoditi, po ugledu na fizičko-hemiskenauke, ljudsku zajednicu na jeđan objekat ispitivanja(str. 60).

Ali u ovoj subjektivno-psihologističkoj orijentaciji sa-držana je jedna bitno pogrešna komponenta, koju izgleđaGoldman nije dovoljno uočio ili se bar nije od nje đovoljnoogradio. Štaviše, neka njegova shvatanja pokazuju da jeon nju donekle i usvojio. Radi se, naime, o tendenciji dase, prilikom radikalnog razgraničavanja prirodnih od dru-štvenih nauka, iz domena ovih drugih isključi ili gotovo

sasvim eliminiše postojanje društvenih zakona. Suprotnostizmeđu prirodnih i društvenih nauka shvaćena je uglav-nom kao suprotnost između postojanja zakona u oblastiprirode i njihovog nepostojanja u sferi društvene stvar-nosti. Suštinu ove savremene orijentacije u sociologiji ifilozofiji uopšte dobro je istakao savremeni francuski so-ciolog Rejmon Aron, koji je inače ova shvatanja MaksaVebera i drugih nemačkih sodologa i filozofa uneo u znat-noj meri u savremenu francusku sociologiju. Društvenečinjenice, piše Aron, zadržavaju privilegiju psihičkih do- gađaja; one su predmet razumevanja, one se ne daju upo-rediti s prirodnim pojavama koje treba sakupiti na osnovu

pravilnosti (tj. zakona) ili rekonstruisati, one se moguuporediti s ljudskim delima ili aktima koje treba inter-

10 M. Weber, Gesamme l t e Au f sU t z e zu r W i s s e n s ch a f t s l e h r e , Tubingen 1925, III Abt., I Teil, str. 1. — Veber ovde upotrebljava izraz „smisao" (Sinn) pri čemu u njegovoj upotrebi nema bitne razlike između ovog termina i reči „značenje" (Bedeutung, signi- fication), kako smo je gore ođredili,

11 Ka.da se, naprimer, uporedi Goldmanova opšta hipoteza unjegovoj doktorskoj disertaciji (vidi fusnotu 8) sa gore, nepotpunoiznetim, Veberovim određivanjem predmeta sociologije, Sličnost je vrlo velika.

x n

pretirati na način kao što se to čini s jednim literamimili fi lozofskim tekstom.12

Goldman je u izvesnoj meri usvojio ovo shvatanje da je cilj dlruštvenih nauka da razumeju Značenje društvenihčinjenica približno na način kao što se filozofska iliknjiževna dela razumeju putem intefpretacije njihovogunutrašnjeg misaonog sadržaja, dOdajući ovome ge-netičko objašnjenje istoriške dimenzije društvenih či-njenica (čega ima i kod Maksa Vebera), kao i zahtev dau razumevanju i objašnjenju značenja društvenih pojavatreba poći od klasnih pozicija društvene grupe, sa kojomsu ove pojave povezane kao Sa Svojom realnom socijalnomcelinom.13 Goldman, istina, govori o zakonima u društvu. Treća glava ovog njegovog rada nosi naslov „Veliki zakoriistrukture“. Ali, zanimljivo je da u toku izlaganja uopštene upotrebljava vviše termin ,,zakon“, niti formuliše uobliku zakona nijedan od tri „velika zakona strukture",kako ih je nazvao u ftaslovu. O „ekonomskom determini-zmu“, „istoriSkOj funkdji društvenih klasa" i o „mogućojsvesti“ On govori kao o ,,tri ve'lika elementa strukture dru-

štvenog života", kao o „društvenim faktorima", ili kao o„ključnim pojavama za razumevanje društvenog života“itd. To, po našem mišljenju, nije sasvim slučajno. Teoriskapozadlina Ovakvog stava prema društvenim zakonima možese najbolje videti u shvatanju „trećeg velikog zakona dru-štvene strukture", tj. u određivanju „moguće svesti" ili„maksimurna moguće svesti" jeđne društvene klase.

Treba odmah reći da je pojam „rrioguće svesti“ ostaonedovoljno određen i prilično nrijasan u ovom Golđmano-vom radu. Sta treba shvatiti pod tim pojmom? Iz primerakoji se navode izgleda dri pod ovim izrazom treba razumetimaksimalnu granicu svesti;!(db koje jedna klasa u svom

istoriskom razvitku mpže da dođe. Sto prelpži tu grariicu,prelazi i „maksimum moguće svesti“ te klase. Ali, postav-lja se pitanje zašto je ta sVest samo moguća a ne i stvama,tj. realna na najvišem stepenu razvitka ie klp.se, zašto nju

” R. Aron, I n t r o d u c t i o n d l a p h i l o s o p h i e d e Vh i s t oi r e , Paris 1937, str. 75.

18 Pri tome Go ldm an, naročito insistira na o b j e k t i v n om zna- čenju ljudskih aktivnosti, tj. ria značenju koje one imaju za dato društvo, za razliku od subjektivnog značerija, tj. onog koje ove aktivnosti mogu imati za sam subjekt.

XIII



samo kao mogućnost, koja se nikad ne ostvaruje dokraja,suprotstavljati „stvarnoj svesti“ klase?

Ovu nejasnost Goldman razrešava u svojoj doktorskojdisertaciji. Tu on manje upotrebljava izraz „maksimummoguće svesti“, uviđajući verovatno i sam njegovu ne-preciznost u radu Humanističke nauke i filozofija. Ovde onviše primenjuje termin „pogled na svet“ (vision du monde)kao „glavni konkretni asp&kt kolektivne svesti".14Pri tome

se „maksimum moguće svesti“ jedne društvene grupeizjednačava s „integralnom koherentnošću“ pogleda nasvet, koji su razvili filozofi ili pisci koji objektivno pri-padaju toj grupi.l5Ali, s tim ograničenjem da se integralnaili savršena koherentnost jednog pogleda na svet nikađ,ili gotovo nikad, ne realizuje dokraja u stvarnom pogleduna svet ovog ili onog filozofa, a još više je ona udaljenaodl stvame svesti socijalne grupe u celini, koja je mnogonekoherentnija i nesistematičnija. Tako, ustvari, dolazimodo toga da Goldmanov izraz „maksimum moguće svesti"kao „maksimum koherentnosti“ jednog pogleda na svetoznačava pojam koji je po svojoj funkciji uglavnom iden-

tičan „idealnom tipu“ u Veberovom smislu te reči. Kaošto za Vebera, naprimer, „idealni tip“ homo oeconomicus-akao isključivo racionalna konstrukcija naučnika služi samotome da se razume realno ekonomsko ponašanje Ijudi,koje nikad nije savršeno, racionalno i lišeno drugih ne-ekonomskih primesa tako i kod Goldlmana „maksimummoguće svesti“ ili potpuno koherentan „pogled na svet“

jedne klase pretstavlja, uglavnom, jedan „idealni tip “(mada ga tako ne zove), tj. jednu racionalnu, idealno za-mišljenu konstrukciju, istoričara, kojomseoni koriste da bi bolje opisali i razumeli suštinu stvarnihpogleda na svet ovog tili oj pg filozo fa il i pisca, koji su

normalno „nesavršeni11. mahje i l i ; više nekoherentni, po-mešani i s priinesama drugih p ^ ^ a na svet itđ. Pogledlna svet nije empiriska činjenica (da'ta), nije empiriskastvarnost, kaže sam Goldman, nego pojmovna shematiza-cija, jedan radni po jmovni instrument, neophodan da se ra-zumeju neposredni izra^i, mi^li individua.16 U tom smisluon određuje „tragičari pogled h i ' svet“ ,’ koji je dfošao do

l* L. Goldmann, L k i t i eu cacJiS' štr. 25.

15 Op. cit., str. 27. v ,,16 Op. cit., str. 24 i 33.

X IV

izražaja u Paskalovim Mislima i itasinovim tragedijama,kao „pojmovni instrument kojim ćemo se služiti ža razu-mevanje dela“; Paskala i Rasina.17

Tako je „moguća svest“ klase, jedan od triju „velikihzakona socijalne strukture“, postala, ustvari, pre svega ra-cionalni instrument u naučnom proučavariju stvame dru-štvene svesti. Ona je, ustvari, to donekle i u radu Hurrutni- stičke nauke i filozofija, ali se tu još meša njena subjek-

tivno shvaćena funkcija kao „glavnog instrumenta naučnemisli u humaništ ičkim naukama“ (str. 86) s njenim materi- jalističkim sadržajem, označavajući pri tome objektivno po-stojeću granicu u razvitku svesti jedne klase. Otuda neja-snost pojma „moguće svesti“ u ovom radiu i njegovaunutrašnja kolebanja.

Drugi glavni prbblem ove Goldmanove studije — odnossocijalne uslovljenosti i objektivne vrednOsti (istinitosti)saznanja u društvenim i humanističkim naukama — ppčivana pretpostavci da u ovim naukama, za razliku od prirod-nih, postoji mnogo tešnja veza, ili, kako kaže Goldman,„pareijalna identičnost između subjekta i objekta sazna-

nja“ (str. 17). Drugim rečima, društveni život ja vlja se ovdei kao objekat naučnog istražiyanja i istovremeno on utiče,preko unapred usvojenih staVova, đlruštvenih i klasnihpredubeđenja, interesa, želja itd., na ličnost naučnika,odnosno na tok njegovih misli, na rezultate njegovog na-učnog ispitivanja. Zbog delovanja ovih specifičnih ideolo-ških faktora problem objektivnosti saznanja u društvenimnaukama ne može se švesti samo na pitanje logičkih i gno-seoloških uslova kojih se treba pridržavati da bi jednosaznanje bilo istinito, Uplitanje ideoloških faktora u aktiv-nost ovih nauka komplikuje na taj način problem njihoveobjektivnosti. Ovaj vrlo kompleksni problem Goldman

raspravlja prilazeći mu sa dvevražličite strane: prvo, kakosocijalna angažovanost naučriika, uopšte socijalna praksau kojoj on učestvuje, utiče na teorisku misao i postupakistraživanja u oblasti dlruštvenih i humariističikih nauka;drugo, kako ova teoriska misao i konkretni rezultati ispi-tivanja mogu da deluju na društvenu praksu.

Sto se tiče odgovora na prvo pitanje, aiitor praVi bitnurazliku (u formi hipotetičkog stava, koji treba tek dokazatiempiriski) između pogleda na svet i iđečlogije. Dok prvi,

17 Op. cit., str. 31.

XV



raspolažući izvesnim totalnim karakterom, pripada pro-gresivnim klasama, čiji se ideal odnosi još na celinu ljud-ske zajednice, dbtle su ideologije, budući da su parcijalnaiskrivljena svest o društvenoj stvarnosti, svojstvene kla-sama u opadanju (str. 75). Ali, za Goldmana ni revolucio-nami pogledi na svet nisu bez ikakvih ,,ograničenja“.Izvesni aspekti stvamosti, vidljivi iz reakcioname perspek-tive koja je gotovo uvek ogranioenija i uža, nisu to izperspektive progresivne klase, Najtipičniji slučaj u tomsmislu je, po Goldmanovoj pretpostavci, Paskalova kritikadekartovskog raeionalizma i vere u univerzalnu matema-tiku, kritika koja je bila neshvatljiva iz perspektive trećegstaleža u XV II veku (str. 36).

U sam problem načina na koji društveno-političkapraksa utiče na fomiiranje haučne misli u društvenim na-ukama Goldman se u ovoj knjizi nije podrobnije upuštao.Pri tome je karakterističnb đa on rezultat ovog uticaja po-smatra uglavnom kap negativan, bilo da društvena praksadeluje u pravcu đir^ktnp šuprotnom od naučne objektiv-nosti, bilo da grupne odrtosno klasne predrasude ne omo-

gućuju ili, štaviše spreč&vaju određen pravac naučnogistraživanja. IspitivaČ, ((^Pldnian, najčešće prilazi či-njenicama sa implicitniin I nesvesnim kategorijama i pred-ubeđenjima koja mu žatvaraju unapred put objektivnomrazumevanju ovih fiinjenicai (»tr. 22).

Ceo problem se, dakle, pofitaylja gotovo isključivo takokao da treba samo postati svestan klasnih predubeđenja,koja uvek deluju negativno ili ograničavajuće na naučnumisao, i njih kritički odbaciti u što je moguće većoj meri.Goldman je utolikb u pravu što je dosledna kritičnost, pai prema idejnim pretpostavkama revolucionarnih klasa(što ne mora značiti njihovo odbacivanje nego samo kri- tičko usvajanje), osnovni vslov svake naučne objektivnosti, posebno u društvenim i humanističkim naukama. Aliutoliko om odlaa uiizvešnu jednostranost što ne dozvoljavadovoljno, niti proučava objektivnu mogućnost dla se u izve-snim situacijama društveno-politička praksa javlja kao pozit ivan potsticaj za ,razvoj društveno-naučne misli.Istina, on u principu dopušta tu mogućnost, praveći bitnurazliku na pomenutom mestu između pogleda na svet iideologije, što bi značilo da praksa revolucionarne klasepozitivno potstiče formiranje istinitog pogleda na svet.

XV I

Ali ta misao ostala je samo najavljena i nedovoljno raz-rađena.

Proučavajući ovaj problem gotovo isključivo u per-spektivi negativnog ograničavanja naučne aktivnosti odstrane socijalne prakse, Goldman se uglavnom trudi dapokaže kako se može prevazići klasno-idleoločka ograniče-nost jedne socijalne doktrine. ■Postoji l i neki objektivnikriterijum za utvrđivanje koja je od doktrina manje ideo-loški ograničena, odnosno naučno objektivnija, istinitija?

Goldman s pravom smatra da takav kriterijum postoji ida se on sastoji u sposobnosti istinitije doktrine da shvatidrugu, ideološki ograničenijp, kao socijalnu pojavu, dapokaže njenu infrastruktuaru i otkrije, imanentnom kriti-kom, njene nedoslednoeti i granioe (str. 32).

Na ovo j linij i otstranjivanja klasnih ograničenosti ide-oloških stavova Goldman u principu postavlja i posebnorazmatra ulogu naučnika kao pojedinačne ličnosti. Madakaže da je to čiato teoriski problem, on dozvoljava mo-gućnost da je u izvesnim izuzetnim uslovima individuau stanju, u oblasti naučne misli, da dospe do stepena sa-znanja koji prevazilazi realnu svest svih društvenih klasa

u vremenu u kome ona živi (str. 36—37).Pored nastojanja d)a se nadu neki principi i kriterijumi

koji bi naučnoj misli omogućili da se štp više oslobodisocijalne vezanosti za drtištvenu stvamost, koja jo j, gotovouvek, postavlja samo granice na putu njehe naučne objek-tivnosti, u ovom Goldmanovom radu dolazi do izražaja isuprotna tendencija. Sledeći Lukača, on upravo naglašavaovu socijalnu vezanost, tvrdeći da je liemoguće ukinuti„duboke socijalne uticaje“ na naučnu misao. U tom smisluon s pravom kaže da postaje neophodlna jedna sociološkastudija samih društvenih nauka i, još posebnije uzev, ma-terijalistiČko i dijalektičko ispitivanje samog dijalektičkog

materijalizma (str. 26)18,18 Goldmanovo insistiranje na socijalnoj uslovljenosti ljudske

misli došio je naročito do izražaja u njegovoj doktorskoj disertaciji. Ono ovde izrasta gotovo do srazmera neke vrste pragmatistič- kog naglašavanja"{Sbdređoiosti teoretske misli praksi. U oshovi svake filozofske ili socijaine doktrine nalazi se, navodno, jedno praktično „verovanje" (koje ne mora biti religiozno), jedno aktivno „klađenje" u istimtost jedne polazne praktične hipoteze, tako da u tom smislu nema bitne razlike između augustinovske i marksi- stičke epistemologije (7). Sve njih povezuje polaženje od akta ,,verovanja“ („Credo ut inteliigam“), tj. primat praktičnog „verovanja“ nad racionalnim dokazivanjem (Le D ieu cache, str. 97—105).

XVII



Svakako da ovo osciliranje u Golđmanovom raduizmeđu naglašavanja socijalne vezanosti naučne misli zapostojeću društvenu stvamost i nemogućnosti da se onadokraja od nje odvoji, s jedne strane, i njegove težnje dlanaučniku upravo kao pojedinačnoj ličnosti prida sposob-nost da, makar u izuzetnim uslovima, prevaziđe granicurealne svesti svih postojećih klasa datog vremena, s drugestrane — to osciliranje ima, nesumnjivo, velikirn delomsvoju osnovu u stvarnosti, u postojanju niza slučajeva kada

je naučnik gotovo ,,razapet“ između zahteva za naučnomobjektivnošću i ideoloških obzira, više ili manje svesnih,prema određenoj društveno-političkoj praksi, koja ometaili dlirektno onemogućuje naučnu objektivnost. Ali ovoosciliranje u Goldmanovom -radu je istovremeno doneklesubjektivno potencirano njegovom jednostranom tenden-cijom da društveni uticaj na naučnu misao posmatrauglavnom kao delovanje koje izaziva njenu ideološku de-formaciju. A, kako naučna misao teži, po svojoj prirodi,potpunoj objektivnosti i istini, to se kao uslov ostvarenjaovog cilja nužno javlja napor da se misao oslobodi u kraj-

njoj liniji svakog socijalnog uticaja, odnosno dla se uzdigneiznad svesti svih postojećih društvenih grupa, koja je uveksocijalno determinisana. Kod Karla Manhajma ovom spo-sobnošću raspolaže inteligencija kao socijalna grupa kojaslobodno lebdi u socijalnom prostoru (,,freischwebendeIntelligenz“), a kod Goldmana je to, u izvesnim slučaje-vima, privilegija nekih pojedinaca.

Što se tiče druge strane drugog osnovnog problemaovbg Goldlmanovog rada (o međusobnom odnosu društvenestvarnosti i naučne misli), tj. pitanja kako i ukoliko dru-štvene nauke mogu da deluju na društvo, na praktičnu

aktivnost ljudi, Goldman rnisli da raspolaže rešenjem kojese iskristalisalo u francuskoj sociološkoj školi i koje semože okvalifikovati. kao „de finitivno stečeno znanje zasvako ozbiljno proučavanje". Reč je, naime, o stavu (zakbji Goldman veruje da se nalazi implirite u Marksovomdelu) dla „naučno proučavanje ljudskih činjenica ne možesanlo sobom da log ičk i zasnuje nijedlan sud vrednosti“ .

Jedina „tehnička“ korist društvenih nauka sastojala bi se,pbyođno, samo u utvrđivianju „hii>otetiČkih imperativa“(odnosa između određenih sredstava i ciljeva) i u tome

XVII I

da se učine svesnim posledice koje proizlaze iz prihva-tanja određenih vrednosti (str. 18).

Mada ne možemo ovde, zbog ograničenosti prostora,ulaziti dlublje u problem t. zv. činjeničkih (ili stvarnosnih)i vrednosnih sudova19 moraćemo, makar nedovoljno, daukažemo na izvesnu jednostranost ovog shvatanja za kojeGoldman smatra da pretstavlja definitivnu tekovinu sa-vremene sociolbgije. Svaikako da postoji izvesna bitna ra-zlika između t. zv. činjeničkih sudova i sudova vrednosti.Prvima se utvrđuje neka činjenica, svojstvo ili odnos, kojipostoje manje ili više nezavisno od subjekta koji ih kon-statuje. U drugim sudovima se izražava pre svega nekistav (ocena) subjekta (bilo da je reč o individualnom iligrupnom subjektu) prema određenim činjenicama ili mo-gućnostima, tendencijama razvoja stvamosti, polazeći pritome od određenih normi i vrednosti kao kriterijuma oce-njivanja. Prirodno je onda što u sudovima vredlnosti, kaošto su, naprimer, moralni sudovi, dolaze mnogo više doizražaja interesi, želje, potrebe, sklonosti subjekta koji iz-riče takav jedan siud.

Ali iz toga što između njih postoji izvesna razlika, neproizlazi da se ove dve vrste suda mogu tako radikalnoodvojiti u mišljenju. Korenito, totalno odvajainje dlate či-njenice od normativnog, onog što jeste od onog što trebada bude, počiva, ustvari, na preteranom i pogrešnom raz-dvajanju neke ,,čisto“ objektivne stvamosti priirode i dru-štva, nezavisne od čoveka, od ,,čisto“ subjektivne čovekovesfeire, njegovih misli, osećanja i htenja, pri čemu se običnonad ovom sferom konstruiše „idealno carstvo apsolutnihvređnosti i normi“ izdhrojeno.od prirodne i društvene stva-mosti i njihovih objekrtivnih zakona. Ustvari ne ipostoji udmštvu takav rascep izrneđu objektivnih tokova i zakonitih

iendencija društvenog razvoja i subjektivnih stavova d!ru-štvenih grupa prema postoječem stanju društva i mogu-ćnostima njegovog daljeg razvitka. Prema tome, ne postojinl provalija bez dna između indikativriih i normativnihNUdiova. Ako ono što treba da bude s gledišta određene soci-

Jnlne grupe, što, đakle, odgovara njenim prihvaćenim nor-

18 O problemu odnosa stvarnosti i vrednosti uopšte čitalacmože detaljnije informisati u radu dr Vuka Pavićevića, Odnos

v r l j o d n o s t i i st v a r n o s t i u n j em ač k o j i d ea l i s t i & k o j a k s i o l o gi j i , „Kul- turu“, Beograd 1958.

XIX



mama, nije podjednako mogueno i ostvarljivo kao što sunormativni stavovi neke druge socijalne grupe, to očiglednopokazuje da stavovi (zahtevi, interesi, žedje) ovih girupanisu podjednako osnovani u samom objektivnom toku soci-

jalne realnosti i njenih zakonitih tendencija razvitka. Pa čaki Vilhelm Vindelband, inicijator radikalnog odvajanja svetanormi od sveta prirodnih zakona, nije mogao ovo podvaja-nje da izvede do potpunog kraja, već je uviđao, na svojnačin, da „same norme prikazuju jednu od mogućnosti koja

je data u prirodno-zakonitom kretanju duševnog života“ .20Upravo na činjenici da objektivnu, društvenu vrednost

i značenje norrni jedne socijalne grupe u datom društve-nom sistemu određuje pre svega td koliko su one zasno-vane na samom objektivnom toku kretanja tog društva,na jednoj realnoj mogućnosti njegovog razvoja, počiva ignoseološka mogućnost da se normativni sudovi, karakte-ristični za đatu grupu, logički zasnuju (makar delimično)na činjeničkim, naučnim sudovima, kojim bi bila izraženapostojeća društvena stvarnost i naročito mogućnost njenograzvoja, sa kojom su u skladu interesi ove grupe. U su-protnom slučaju, ako se normativni stavovi neke grupene bi mogli logički izvesti iz ovih čanjaničkih stavova,odnosno iz objektivno naučne analize date društvene stvar-nosti, to pokazuje da stavovi ove grupe nisu u dovoljnomskladu s dominantnom tendencijom razvoja društvenog si-stema, kome ova grupa pripada. Marks je mogao da izvedeizvesne normativne zaključke o budućoj revolucionamojakciji proletarijata, o tome kakav stav treba da zauzmeradrdčka klasa u budućim revolucijama prema kapitali-stičkom društvenom sistemu upravo zato što je prethodho jednom objektivnom naučnom analizom utvrdio karakterovog sistema i realne mogućnosti njegovog daljeg razvoja,

odnosno dekadencije.Prema tome, ne bi se moglo prihvatiti Goldmanovo

shvatanje (koje nije samo njegovo) da „naučno prouoava-nje ljudskih činjenica ne može samo sobom logički dazasmuje nijedan sud vrednosti“ . Naime, ono je utolikotačno što se ovo logičko zasnivanje ne može izvesti u

20w. Windelband, P r a l u d i e n , Tubingen 1921, II Band, str. 97-98.

XX

pozitivnom smislu za norme i vrednosti onih soeijalnihgrupa čiji su interesi i težnje u suprotmosti s kretanjemdatog društvenog sistema. Ali i tada se može logički po-kazati da ove norme i vrednosti ne odgovaraju ovom objek-tivnom kretanju. U svabom slučaju, sudovi vrednosti so-cijalne grupe čija su stremljenja u skladu s datim razvojemdruštva mogu se logički opravdati na osnovu objektivnonaučnog proučavanja postojeće društvene stvamositi i re-alnih tendencija njenog razvitka. Bez te mogućnosti ni-

jedna socijalno-politička doktrina ne bi mogla pretendo-vati na to da je naučno fundirana.

Na kraju ovog kraćeg predgovora za Goldmanovu stu-diju Humanističke nauke i folozofija potrebno je naglasitida je naš cilj bio da, pre svega, ukažemo na izvesne pro-bleme i osnovna pitanja u ovorn radu, na njihovo teoriskoporeklo, kao i da damo kritičku analizu, makar fragmen-tamo, nekih autorovih stavova koji su, po našem mišljenju,najblaže rečeno sporni. Iz niza uspešnih i tačnih Goldma-novih analiza pomenute su, međutim, sarno neke, dok je,kao i obično, većina ostavljena isključivo čitaocu da samoceni njihovu vrednost. A takvih pozitivnih razmatranjaima dosta u ovom radu.

D r M i h a i l o V . PO POV I C



HUMANISTIČKE NAUKE I FILOZOFIJA



Gospodinu Emilu BREJEU

znak poštovanja i zahvalnosti



U V O D

Započinjući ovaj rad mi sino hteli da mu damo naslov:Uvod u probleme metoda u sociologiji duha. Ali u tokupisanja mi smo zapazili da se on usredsređuje na problemodnosa između humanističkih nauka i filozofije. <

Stvar se uostalom odvijala sama po sebi; / ko je fi-lozofija nešto više od prosto pojmovnog izražavanja razh-čitih pogleda na svet, ako ona i pored svog ideološkog karaktera donosi isto tako i izvesne osnovne istine kojese tiču odnosa čoveka prema drugim Ijudima i Ijudi prema

kosmosu, onda te istine treba da se nalaze i u samoj osnovihumanističkih nauka pa i u njihovim metodima.

Citava filozofija je, pored ostalog, filozofija svesti iduha (a da zbog toga ne mora nužno da bude i idlealistička).Filozofije prirode, od Renesanse do Selinga i Hegela, stalnosu pokušavale da uvedu duh i svest u fizički svet. Alirazvoj fizičko-hemiskih nauka čini se da je dokazao da

je ta pretenzija bila pogrešna. Ovaj razvoj se i obavio nauštrb filozofije prirode koja je morala da uzmiče. Iz ovogistoriskog iskustva rodila se jedna misao koja je važila sve do uspostavljanja novoga poretka u fizičkome svetu,

naime: da je jedan domen saznavanja utoliko osvojen za pozitivnu nauku ukoliko je on oslobođen bilokakvog up li- tanja filozofije.

Scijentizam je pokušao da proširi ovo tvrđenje i nabiološke i humanističke nauke preporučujući mehanističkubiologiju, biheviorističku psihologiju, empirisku istoriju i jednu šozističku* i deskrijitivnu sociolo^ u :T

* Od reči chose (stvar, predmet) izveden pridev, koga bi ne- pogodno bilo drugačije prevesti. — P r im . p r e v.

5



Ako scijentizam ima pravo onda filozofija pretstavlja jednu preživelost ideološke prirode koja nema više nika-kav razlog postojanja i koje se treba osloboditi1.

Ali, nasuprot tome, ako filozofija stvarno donosi istine0 čovekovoj prirodi, onda svaki pokušaj da se ona otstraninužno dovodi do iskrivljavanja u shvatanju ljudskih či-njenica. U ovom slučaju, humanističke nauke moraju bitifilozofske da bi bile naučne.

I tako proučavanje metoda humanističkih nauka po-

stavlja, već na samom planu pozitivne nauke, problemnekorisnosti, ili, naprotiv, aktuelne vrednosti filozofije. No,razume se, on je u drugom planu našeg proučavanja.

: Ali pre no što završimo ovaj uvod smatramo za po-trebno da se zahvalimo g. prof. Emilu Brejeu koji nas je1 potstakao d(a razmišljamo o problemima metoda i bezčijih primedaba ova studija verovatno nikada ne bi nimjgledala dahk. '

: 1 .i i 111' < !;

1 U sekretarijatu jednog Instituta za Psihologiju, čuli smo jednoga dana kao jedan činovnik objaŠnjava jednom mlađom stu- dentu, koji se upravo upisao na ovaj institut, da se i statistika nalazi u programu studija ,;kako bi se izbeglo degenerisanje psihologije u filozofiju". . ........ ............

£

G l a v a I

ISTORISKO MlSLJENJE I NJEGOV PREDMET

Svaka društvena činjenica je istovremeno i istoriskačinjenica, i obratno. Iz toga proizlazi da istorija i socio-logij a proučavaju iste fenomene i da, pošto svaka od njihposmatra te fenomene samo iz jednog stvamog aspekta,to slika koju ona daje mora biti parcijalna. i . apstraktnasve dotle đok se ne dopuni.prilozima dtruge. Ali prelaz odapstraktnog ka konkretnom ne dobija se sabiranjem dvejuparcijalnih slika. Stvarno saznanje ljudskih činjenica nemože se dobiti tako što će se spojiti parcijalni i iskrivljeni rezultati jedne šozističke ili psihologističke sociologije sarezultatima. jedne političke ili sasvim prosto pozitivističkeistorije. Konkretno saznanje nijp zbir već sinteza doka- zanih apstrakcija. U ovom slučaju o kome govorimo, pošto apstrakćije još nisu dokazane, to je nemoguća i njihovasinteza. Ne radi se dakle o spajanju rezultata sociologijei istorije, već o napuštanju svake apstraktne sociologije iapstraktne istorije kako bi se došlo do jedne konkretnenauke o Ijudskim činjenicama, nauke koja će biti samo jedna ištoriska sociologija ili pak sociološka istorija. To

uprayo i jeste teza koju čemo' še potruditi da zastupambu ovoj studiji.

Sociologija može da hućis konkretna samo ako je isto-riska: isto tako i istorija, ako želi da prevaziđe prostoregistrovanje činjenica, mora nužno da postane eksplika-tivna, a to će reći, u manjoj ili većoj meri, sociološka.

Ali i istorija, i istoriska sodologija i filozofija istorijepostavljaju jedan prethodni epistemološki problem. Zaštose čovek interesuje za izvesne jedinstvene i u vremenu

7



lokalizovane činjenice '? Zašto se čovek interesuje za pro-šlost i uopšte za šta se on interesuje u prošlosti?

Na prvi pogled, odlgovor izgleda prost: istorija ima zapredmet u najvećoj meri strogo i precizno saznavanje do-gađaja u njihovoj specifičnosti i osobenosti i to bez ika-kvog obzira na pojedinačni ili kolektivni interes ili prak-tičnu korisnost. Istoričar je jedan naučnik koji istražujeistinu, koja je ovde cilj a ne sredstvo, i zato nije umesno

pitati čemu: adequatio rei et intellectus* jer to je cilj svakenaučne aktivnosti; a što se tiče sredstava, ona su: nepri-strasnost, učenost, kritički duh i požrtvovanost u radu, dai ne govorimo o pronicljivosti i inteligendji koje se podra-zumevaju same po sebi.

Međutim ako na ovu stvar pogleđamo malo izbliže,stvari će nam se pokazati na dlrugi način složene. Poštose u XVI i XVII veku borila protiv teoloških i društvenih uplitanja svake vrste, savremena fizika je sa žarom istaklazahtev za nepristrasnim istraživanjem. Ona je na taj načindoprinela stvaranju jedne scijentističke ideologije koja jeod svakog istraživanja i svakog saznavanja pravila vred-

nost, a sa prezirom gledala na svaki pokušaj da se naučnomišljenje doveđe u vezu sa praktičnom korisnošću i Čo-vekovim potrebama. Ćini se kao da savremeno društvoiskupljuje grehe prošlosti time što teškoće pionira naukeželi da nadoknadi toliko puta izgovaranim obožavanjem ipoštovanjem prema svftna onima koji su nastavljali ilitežili sada da nastave njihov posao. Krajnji rezultat oveiđeologije, naroČito u humanističkim naukama, bio je na-stanak velikog broja čistih erudita koji su provodili svojživot u nagomilavanju jednog maksimuma znanja u jedrtojmaloj, ograničenoj i parćijalnoj oblasti, a koji su smatralisebe za antropologe, istoričare, lingviste, filozofe, itd.

Pa ipak, sve do njegovih preteranih formi, ovaj stav je imao i još uvek ima svoju korisnost i opravdanost. Po-sao naučnog istraživanja iziskuje slobodu i nezavisnćstu odnosu na svako uplitanje sa strane. On isto tako zahtevai takvog istraživača koji neće prosto bdbacivati svaku

1 Po naSem mišljenju , istorija obuhvata proSl e, sada šnj e i b u d u e činjenice. No da bismo izbegli diskusiju koja bi nas isu- više mogla udaljiti od predmeta kojl nas sada zanima, mi se ovoga puta pitamo samo to zašto se čovek uopšte interesuje za prošlost, Odgovor će a f o r t i o r i imatl vrednost i Za istoriske činjenice sadaš- njosti ili budućnosti.

* Poduđarnost stvari i misli. — P r im . p r e v .

8

ideologiju, već takvog koji će uložiti sve napore za koje je sposoban da u svome radu ideologiju podredi realnostičinjenica koje proučava. A to zapravo i jesu one potrebekoje se izražavaju u zahtevu nezainteresovanog istraži-vanja.

A što se tiče valorizacije učenosti kao takve, ona seisto tako pokazuje opravdana, i to u đvostrukom smislu:najpre ukoliko učenost, kao neophodni uslov svakog ozbilj-

nog istraživanja, prirodno, na jedan posredan način, po-staje jedna društvena vrednost, i ukoliko ova valorizacijaučenosti po sebi, zahtev da pisci poznaju temeljno pred-mete o kojima pišu, ima, razume se, korisnog uticaja nanivo naučnog rada; s druge strane, valorizacija učenosti posebi se opravdava i činjenicom da se nikada unapred nemože znati ni naučni a ni praktični interes koji može dapruža jedan skup još nedovoljno ispitanih činjeniea. Nemasumnje da u izvesnim čisto eruditskim istraživanjima na-lazimo rasipanje vremena i energije, ali to su oni neizbežnisporedni troškovi istraživačkog rada, a iskustvo je dokazalodia su zaštita i puna sloboda svakog istraživanja, bez obzira

na praktičnu korisnost koja se već na samom početku po-stavlja, istovremeno i stav koji se najbolje isplati čak i sa gledišta same korisnosti.

Sve ovo međutim ne može da prikrije jednu osnovnu epistemološku stvamost koju je utvrdio Marks još 1846u Tezama o Fojerbahu a koju je nedavno ponovo osvetliopsihološkim i epistemološkim istraživanjima Zan Pjaže.Ljudsko mišljenje uopšte, a i naučno mišljenje, koje jesamo njegov posebni vid, implicite, tesno su povezani sauslovima čovekovog života kao i sa delatnošću koju čovekvrši u okolnom svetu. Naučno mišljenje kao krajnji cilj za istraživača, samo je sredstvo za društvenu grupu i za

čovečanstvo u celini.A sa ove tačke gleđišta, praktična korisnost fizičko-hemiskih nauka je očigledna. One čine temelj celokupnetehnike; one su ne samo sredstvo predviđanja, kao što jeto hteo O. Kont, već isto tako i sredstvo stvaranja, uprav-Ijanja i preobražavanja sveta2. A li sama ova očiglednost

* Uz to treba dodati da su u izvesnim epohama one u zapadnoj Evropi, na primer u X V II i X VI II veku, imale, osim toga, i još jednu drugu funkciju, naime funkciju izgrađ ivanja ideoloških vrednosti, odakle i potiče njihova velika vrednost za filozofiju toga perioda.



postavlja i problem temelja istoriskih riauka. Jer čemumože da služi saznavanje jedinstvenih događaja koji sunepopravivo vezani za jedno određeno vreme i prostor,pogotovo kada se radi o minulim događajima?

Otstranimo odmah mišljenje po kome bi ce osnovnakorisnost istorije sastojala u tome da nam ona đlaje pouke,da ona uči ljude kako treba sada ili u budućnosti da radeda bi ostvarili ciljeve koje su sebi postavili. Očigledno jeđa se tislovi života najčešće menjaju od gore do dole i

da se iz istorije punskih ratova ne može naučiti kako dase danas dobije bitka, a niti iz istorije Francuske ili Engle-ske revolucije — kako rešiti probleme koje postavljaju sa-vremene revolucije. S te tačke gledišta pragmatička vred-nost istoriskih nauka svodi se na nulu, u njima bismomogli da vidimo tipičan primer jeđme čisto eruditske inezaiteresovane nauke.

Cini nam se, međutim, da, ako bismo tako učinili,onda bismo pobrkali nužno nezainteresovani karakter in-điviđualnog istraživanja sa, nasuprot tome, karakteromnužne vezanosti za praksu i život 'svakog sistema saznanjas gledišta njegove društvene funkcije. Ali, ono što ljudi

i društvena grupa traže u istoriji samo su uzgredno sred-stva, to će reći postupci i načirii, Ijudi u istoriji traže na-ročito vrednosti i ciljeve.

Problem ontoloskih i epistemoloških osnova istorijesamo je jedan poseban aspekt opšteg ontološkog problemaodnosa čoveka prema drugim ljudima, koga su neki sa-vremeni filozofi, polazeći od jednog Dekartovog stava,nazvali problem ,,Drugi“, ali koga bi preciznije trebalooznačiti kao problem ,,Mi“. To uostalom i nije jedina prostaigra reČi, već jedna od najvažnijih polaznih tačaka modernefilozofije.

„Ego sum, ego existo“* pisao je Dekart, ističući ono

Ego koje će ostati kao osnova svake racionalističke ili em-pirističke filozofije kroz Lajbnićove monade, senzacije em-pirista, Fihteovog ja, pa čak i kroz strogo odvojene atributekod Spinoze, sve do naših dana kađa u jednoj gramatidza 4 razred možemo da čitamo kako, polazeći od sebe,imamo sledeću afirmaciju: ,,Ja nema množine. Mi, to smo

ja i t i3. U ovoj perspektivi, kada je Ego prva dsnovna data,

* Ja jesam, ja postojim, —. Pr i m . pr ev.® Bruneau et Heulluy, G r amma i r e f r a n c a i s e za , IV razred.

Autori su, međutim, i sami svesni da ovo tvrđenje nema apsolutriu

10

polazna tačka, onda je prirodno da problem odnosa međuljudima, kada se on postavi, postaje problem ,,Drugog“.,,Drugi“ ljudi se nalaze asimilirani u fizičkoj i opipljivojstvamosti. To više nisu ništa drugo do bića koja ja vidimi čujem, isto kao što vidim kamen koji pada i čujem njegovpad. Nećemo se dakle začuddti ako konstatujemo da, akoi postoji neka spoljašnja istorija, pa bila ona racionalističkaili empiristička, onda u okviru ovih dveju perspektiva nepostoji filozofi ja istorije. Jer za njih je prošlost radikalno

i jednostavno prošlost, i ona nema nikakve egzistencijalnevažnosti ni za sadašnjost niti za budućnost.

Dijalektičko mišljenje, naprotiv, počinje jednom mo-žda otrcanom frazom, ali frazom koja je postala skoromanifest, naime proklamacijOm radikalne promene kojase izvršila u filozofskom mišljenju. Na Montenjovo i De-kartovo ego Paskal odgovara: ,,Ja je odvratno“, i od Hegelai Marksa ,,drugi“ ljudi će sve više i više postajati ne samobića koja ja vidim i čujem, već bića sa kojima ja u zajed- nici delom. Ona insu više samo objekat već i subjekat sa-znavanja i delanja ,,Mi“ na taj način postaje osnovnarealnost u odnosu na koju je ,,ja“ sarno hešto posteriorno

i izvedeno. B. Breht, danas jedan od najvećih revolucio-namih pesnika, formulisao je ovaj stav rečima koje, i beznjegove volje, ponovo oživljavaju onu Brinoovu rečenicu,promenivši joj samo naglasak. Kolonijalnom kapitalisti kojiod njega zahteva da se žrtvuje za njegovo preduzeće kojemu prikazuje kao opšte civilizatorsko delo, kuli odgovara:,,Mi i Ja i Ti, to nije jedno te isto“ . A to znači: Mi postojisamo tamo gde postoji autentična zajednica. Međutim, unazovi-zajedničkom preduzeću, radnik traži svoju nadnicu —kapitalista svoj profit. Prelaz od izopačenog položaja ,,Jai Ti“ na autentično i svesno ,,Mi“ jeste pitanje epdstemolo-ških osnova same istorije.

Odavde i treba pooeti ispitivanje problema koji smonačeli. Ontološka osnova istorije jeste odnos čoveka prefnadrugim ljudima, jeste činjenića da pojedinačno ,,Ja“ po-stoji samo na osnovi zajedniče. Ono što mi tražimo u sa-znavanju prošlosti jeste isto ono što tražimo i u saznavanjii

vrednost, jer đodaju: ,,AIi mi može biti istinska množina“. Svi su učenici odgovorili: ,,Mi najviše volimo da pišemo domaće zadatke u ponedeljak uveče“. Dodajmo da primer nije sretno izabran. Pisanje domaćih zadataka nije u sadanjem školskom sistemu neka zajed-nlčka radn ja koja bi zahtevala jednu pravu zajednicu. . .

u



savremenih Ijudi. To su pre svega osnovni stavovi po- jedSnica i ljudskih grupa prema vrednostirm prema za- jednic i i prema kosmosu. Ako poznavanje istorije i pret-stavlja za nas neku praktičnu vrednost, to dolazi otuda štose mi u njoj učimo da upoznamo ljude koji su se u različi- tim uslovima i različitim sredstvima, koja siu najčešće ne-primenljiva na našu epohu, borili za vrednosti i ideje ko]esu bile identične, analogne ili suprotne idejama koje midanas imamo, i što nam to daje svest o tome da proizla-

zimo iz jedne celine koja nas transcendira, koju nastav-ljamo u sadašnjosti i koju će Ijudi koji dolaze posle nas,nastaviti u budućnosti. Istoriska svest i postoji samo zaonaj stav koji je prevazišao individuaiističko ja, ona za-pravo i ješte jedno od glavnih sredstava ostvarivanja togaprevazilaženja. Za racionalizam, prošlost je samo jednazabluda čije saznavanje je korisno u cilju osvetljavanjaprogresa razuma; za empirizam, ona je jedna gomila stvar-nih činjenica koje su, kao takve, izvesne u odnosu na bu-dućnost o kojoj možemo samo da nagađamo; i samo dija-lektički stav može da ostvari sintezu na taj način štoprošlost shvata kao etapu i neophodan i voljan, put ka

zajedničkom delanju Ijudi jedne iste klase u sadaSnjosti, kako bi se ostvarila jedna autentična i univerzalna zajednica u budućnosti.

Ono što Ijudi traže u istoriji jesu transformacije de-latnog subjekta akcije u dijalektičkom odnosu Ljudi-Svet, jesu transformacije Ijudskog društva.

A to znači da predmet istoriskih nauka sačinjavajuIjudske akcije svih prostora i svih vremena ukoliko suone imale ili sada imaju značaja za ili uticaja na egzistenciju i strukturu jedne grupe Ijudi a koje su, implicite, preko ove, imale il i sada imaju značaja :za, i li uticaja na

egzistenciju i strukturu sadašnje ili buduče Ijudske zajednice.Ova definicija obuhvata ne samo takve kolektivne

fenomene kao što su Krstaški ratovi ili Francuska revo-lucija, već isto tako i pojedinačne đogađaje i dela kaošto su život Napoleona, Misli od Paskala, deiovanje svetogDominika, svetoga Franje, ili pak delovanje Graha Babefa.Zato nam se i čini da je ona u stanju da osvetli ona dvaveštačka problema na koja često nailazimo u metodološkimdelima naime:

I. — Problem određivanja istoriskog događaja obzirom nanjegov uticaj ili vređnosti, i

II. — Problem izbora između kolektivnih sila i akcije ve-likih Ijudi u istoriji.

U pogledu izbora istoriskih događaja iz celokupnostistvanrosti, teoretičari protivstavljaju dve teze. Jedni sma-traju da cinjenioe postaju istoriske obzirom na uticaj kojisu izvršile na tok događaja. Takva je na primer bila teza

Eduarda Majera na koju je Maks Veber odgovorio da,pošto svi događaji vrše manji ili veći uticaj jedni na druge,to ne može biti govora ni o izboru jednih dtogađaja kojibi bili istoriski za razliku od drugih koji to ne bi bili.Stoga Veber, oslanjajući se na neokantovsku Hajdelberškuškolu, smatra da jedini kriterij za ovaj izbor može da budesamo važnost događaja obzirom na naše lestvice vrednosti. Jedan događaj, naprimer, može da bude istoriski, bezobzira na to što je on izvršio sasvim mali uticaj na ljudleukoliko on izražava jedan osnovni ljuđski stav prema onimvrednostima koje su još sačuvale jedan značajan odnos savrednostima koje mi i dlanas usvajamo.

Lako se može videti da, ako se usvoji naša definicija,ovaj problem postaje veštački, jer, pošto ljudska zajednicapretstavlja jednu univerzalnu vrednost, koja važi za sveljude, onda sve ono što je imalo ili još uvek ima nekiznačajan uticaj na prirodu ove zajednice, sve ono štoprevazilazi pOjedinca da bi se đotaklo društvenog života(a intelektualni živOt i, osobito, vređnosti čine sastavnideo toga života) jeste istoriski događaj.

Tp je isti onaj kriterijum koji određuje i značaj ve-bkih ljudi za proučavanje istorije. Istorija ima samo jedan

jedini predmet: društveni život u svim njegovim oblicima,

i ona se interesuje za sve ono što je imalo ili još i sadaima nekog značajnog uticaja na zajednicu. To isto važii za život i delo pojeđinaca. Da je rođen pedeset godinaranije, za vlade Luja XV, život mladog oficira Bonapartebi verovatno bio samo od anegdotskog interesa, u onojmeri u kojoj bi mu okolnosti bile ograničile njegov dometi njegovo delo. Isto tako i biografija Rasina ili Kirkegardazanima istoriju samo u jednoj vrlo ograničenoj meri i tona posredan način, naime, osvetljavanjima njihovih dlelakoje bi te biografije eventualno mogle dati. Njihovo delo

13



je, naprotiv, samo po sebi, istoriska činjenica od najvećegznačaja, zbog uticaja koje je imalo u izvesnom momentu,uticaja koji i sada postoji na način mišljenja i osećanja lju-di koji čine određenu društvenu grupu. Isto tako i biogra-fija jednog feudalnog vlastelina iz X ili XI veka može dabude od veoma velikog-interesa za istoričara ukoliko onaiznosi one tipične crte koje omugučuju dla se shvati opštistil života viastelina toga đoba, ili pak jedan naroeto iz-ražen ljudski stav prema izvesnim moralnim iU društvenim

vrednostima. Ona će, naprotiv, ostati samo jedna učena stu-dija, bez ikakvog interesa, ako bude pričala samo neki poje-đdnačni slučaj koji nije ni tipičan ni izrazit, a koji je, osimtoga, izvršio jedan vrlo mali uticaj na život ljudskih grupasvoga vremena.

Prema tome, sve ono što utiče na zajednicu, samimtim jeste i istoriska činjenica, jer đruštveni život je jedinaopšta vredhost koja sjedinjuje ljude svih vremetta i svihprostora. Ono što mi tražimo u istoriskim činjenicama nijetoliko njihova materijalna stvamost koliko njihovo Ijud- sko značenje koje* bŠgledno, ne može biti upoznato bez

onog prvog. Važnost jeđnog tehničkog ili eruditskog prou-čavanja onih vojničkih sredstava i postupaka zahvaljujućikojima su, naprimer, Pridrih II ili Napoleon đobili svojebitke, zavisi od toga koliko nam to proučavanje omogu-ćuje da uvidimo onu Ijudsku i psihičku energiju kojom suovi vladari išli za svojim ciljevima, reperkusije njihovihakcija na ljude njihova vremena, reakcije ovih ljudi, jed-nom reči, da uvidimo sve ono što, prevazilazeći anegdotskiili eruditski detalj, može, kroz taj detalj, da stvori jedanbilo pozitivan il i negativan ljudski odnos (umesto Napoleonmože da piše Neron ili Nikola I) između nas i ljudi pro-šlosti.

To ukazuje i na osnovnu razliku koja postoji izmeđuistorije, koja proučava ljudske postupke, i fizičko-hemi-skih nauka koje proučavaju neživu materiju. Fizičko-he-mfgko nauke proučavaju činjenice jedinb na planu spo-ljašnjosti, u njihovoj opipljivoj realnosti, đok se istoričarnalazi pred svesno izvršenim delima (bez obzira na to dali je ta svest bila ispravna ili pogrešna), i on, pre svega,treba đa istražuje njihovo značenje. Reći da je 79 godineposle Hrista bila erupcija Vezuva i istraživati fizičke uz-roke ove erupcije sasvim je nešto drugo od pokušaja da

14

se rekonstruišu reakcije stanovnika Herkulanuma i Pom-peje pre ove erupcije. Jedan od glavnih zasluga fenome-nologije i, u psihologiji, škole Oblika jeste u tome što nam je ona ukazala na važnost ove svesti kao i na značenja kojaza nju imaju dela i događaji. I, u tome smislu, prouča-vati istoriju, znači pre svega pokušati dla se shvate delaljudi, njihove pokretačke sile, ciljevi kojima su težili, dase shvati ono znaoenje kakvo su za njih, imali njihovi po-stupci i njihova dela.

Međutim, da li je to sve? Ne bismo rekli. Čini nam seda se slabost fenomenologije nalazi upravo u ustaljenommaniru da se ograničava samo na jednu shvatljivu deskrip-ciju činjenica svesti (ili, tačnije, njihovih ,,suština“). Me-đutim, stvami sklop istoriskih činjenica obuhvata, osimznačenja koje je svesno u mišljenju i namerama njihovihaktera, još I jedno objektivno značenje, koje se od onogprvog često znatno razlikuje.

Da li su napoleonovski ratovi bili defanzivni ili ofan-zivni? Da li se tu radilo o tome da se stvori jedna evrop-ska hegemonija, ili prosto o tome đia se odforane tekovine

Revolucije od vlada staroga poretka i, u isto vreme, o tomeda se Engleskoj nametne postojanje jedne nove buržoaskedržave koja bi joj mogla postati eventualni konkurent?Odgovor, razume se, zavisi od rezultata specijalizovanihproučavanja, ali ova proučavanja se u svakom slučajumoraju odvijati na dva plana: A) na planu svesti glavnihaktera, naročito samoga Napoleona, no, isto tako B) i naplanu društvenih, ekonomskih i političkih činilaca koji suove ratove manje ili više učinili neizbežnim, bez obzirana to kakve su bile namere upravljača carstva, i bez obzirana značenje koje su ti ratovi imali za njih.

Isto tako i uspostavljanje, naprimer, visokih zvanja

i plemićkih titula koje su po zamisli imperatora, na manjeili više odgovarajući način, trebale dia zamene stare titulei stvore plemstvo koje bi bilo manje ili više slično starom,nije nikada moglo da izbriše objektivnu i korenitu razlikuizmeđu dlvorskog plemstva koje se vezivalo za monarhijustaroga poretka, i plemstva carstva, objektivno vezanogza tekovine Revolucije (ukidanje vlastelinskih prava, pro-daja nacionalnih dobara, Napoleonov zakon, itd.).

Jeđan istoričar neće moći da shvati društvenu struk-turu carstva ni ako ignoriše subjektivnu nameru njegovih

15



upravljaČa da se izbrišu i poslednji tragovi jakobinskogperioda, da se ponovo uspostavi društveni poredak, plem-stvo, i vrati na zakonitost, a ni ako izgubi iz vida njegovuobjektivnu vezanost za Revoluciju i borbu protiv starogporetka.

Prema torne, đivostruki plan na kome treba prouča-vati istoriske i društvene događaje implicira isto tako idvostruki kriterijum za sudove vrednosti, koji treba dobroda vode računa kako o ljudskoj koherentnosti i stvaralač-

koj snazi pojedinaca tako isto i o odnosu njihove indivi-dualne svesti prema objektivnoj stvarnosti. Ovo posma-tranje postavlja jedan od glavnih problema sociologijeduha, problem ideologija, odveć velik dia bismo ga mogliu potpuno6ti proučiti, ali problem koji zato ništa manjenije u središtu ovoga rada, kao što je on u središtu sva-kog sociološkog proučavanja koje se trudi da obuhvati su-štinske aspekte ljudskog života.

G l a v a I I

METOD U HUMANI§TICKIM N AUKAM A

a) PROBLEM IDEOLOGIJA

b) MATERIJALNE ClNJENICE I DOKTRINE

I tako, s jedne strane, istoriske i društvene naukenisu, kaO što su to fizičko-hemiske nauke, proučavanjeskupa činjenica koje su van ljuđi, proučavanje jedlnogasveta na kome se vrši njihova delatnost. One siu, napro-tiv, proučavanje same te delatnosti, njenog sklopa, težnjikoje su je pokretale i promena koje je pretrpela; i, s drugestrane, pOšto je svest samo jedan stvami ali parcijalni es.pekt ljudske aktivnosti, istoosko proučavanje nemapravo da se ograniči samo na svesne f enomene, već svesnenamere aktera treba da dovede u vezu sa objektivnim značenjem njihovih pdstupaka i njihovih dela.

Iz ovoga proizlaze dva zaključka:a) Pošto je proces naučnog saznavanja i sam jedna

Ijudska činjenica, kako istoriska tako i društvena, to, kadase radi o tome da se prouči ljuđski život, implicira parcijalnu identičnost između subjekta i objekta saznanja.

Zato se problem objektivnosti u društvenim naukama ipostavlja sasvim drugačije negoli u fizici ili hemiji.b) Pošto je ljudsko ponašanje nešto celovito1, to

svi pokušaji da se ,,materijalni“ i ,,duhovni“ aspekti odvoje, mogu, u najboljem slučaju, dla budu samo provizomeapstrakcije koje uvek impliciraju velike opasnosti za sa-znanje. Zbog toge istraživač mora stalno da se trudi danalazi konkretnu i celovitu stvamost, mada je svestan da

1 Samo po sebi se ra^ume da se ovde radi o jeđnoj r e l a t i v n o j celovitosti koja je samo sastavni deo celovitosti Ijudi — priroda.

17



do nje može đopreti samo na jedan parcijalcm i ograničen način, i, zbog toga, da u proučavanje društvenih činjenica uklopi i istoriju teorija ovih činjenica a, s druge strane,da proučavanje činjenica svesti poveže sa njihovom istoriskom lokalizacijom kao i sa njhoivom ekonomskom i dru- štvenom infrastrukturom.

Prodiubljeno proučavanje ova dva osnovna principametoda u društvenim naukama daleko bi prevazišlo okvire

ove studije. Pa ipak ih, mada će to biti samo u grubimcrtama, mi treba da ispitamo.

■ I ' - '

Rođena poslednjih godina XIX veka, posle dela Sen-Simona, Konta i Spensera, koja su bila više program ne-goli konkretna istraživanja, nemarksističlca sociologija jedostigla svoju kulminacionu tačku sa radovima E. Dir-kema, dirkemovaca, i, u Nemačkoj, sa radovima MaksaVebera.

No, čini nam se dla je u mišljenju ovih istraživača bio jedan nedovoljan pojam o objektivnosti, pošto su oni tajpojam dovodili u zavisnost samo od inteligencije, pro-nicljivosti i ličnog poštenja mislioca, ne vođeći računa oidentičnosti subjekta i objekta u društvenim naukama,kao ni o posledicama za prirodu i metode tih nauka kojeiz toga proizlaze. Zasluga je najznačajnijeg učenika MaksaVebera, Đerđa Lukača (koji je kasnije postao marksist) što je ovaj problem jasno postavljen.

Pristupajući sa svoje strane ovome problemu mi ćemopolaziti od tri glavna dela koja su taj problem postavila uX X veku: E. Dirkem: Pravila Sociološkog metoda, MaksVeber: Studije o teoriji nauke i Đ. Lukač; Istorija i klasna svest.

Pre svega možemo konstatovati da su Dirkem i naro-čito njegovi učenici2, pokušavajući da izgrade jednu

2 Zasluga za radikalno razdvajan je datog i normativnog pripada naročito Levi Brilu i njegoyom delu p a i r i o r d l e e t l a s c i e n ce đes maeu rs jer u Les reg l es d e l a ’ m čth ode Socl t> log ique , Dirkem

jdš uvek, tl svom čuvenom izlagartjb d nbrmalnom i „patološkom", smatra da bi se pravila vladanja mogla izvesti iz prostog objektivnog proučavanja činjenica. U celini uzev, njegov i učenici, čini se, nisu ga sledili u ovome.

18

naučnu sociologiju, istakli dva principa (implicite sađr-žana već u Marksovom delu) koji danas znače definitivnutekovinu za svako ozbiljno prouč&vanje:

a) Naučno proučavanje ljudskih činjenica ne možesamo po sebi logički zasnovati nikakav sud vrednosti. Ili,kako je to formulisao Poenkare: premise u indikativu ne-maju logički zaključak u imperativu. „Tehnička" korisnostdruštvenih nauka nalazi se samo u izgrađivahju hipotetič-kih imperativa (odnosi između izvesnih sredstava i izve-snih ciljeva) kao i u činjenici da ljudi postaju svesni po-sledica koje nastaju usled usvajanja izvesnih vrednosti.

b) Istraživač se mora truditi dla postigne jednu ade-kvatnu sliku činjenica, izbegavajući svafeo izobličavanjekoje nastaje usled njegovih ličnih simpatija iii antipatija.

U ove dve tačke, koje uostalom važe za svaku nauku,nema nikakve razlike između stavova Dirkema, MaksaVebera i Đerđa Lukača. Mi ćemo ih smatrati kao usvojenei na njih se nećemo više vraćati u toku ovoga rada.

Međutim, i kada se usvoje ove dve tačke, problem

objektivnosti u društvenim naukama se postavlja u svojnjegovoj širini.Istina, Dirkem je verovao, čini nam se, da je prizna-

vanje ove dve tačke dovoljno da osigura objektivnostistraživača. On zahteva od sociologa dla društvene činjeniceproučava ,,kao stvari“, ,,spolja“, ali se nikada ne pita da.li-

je to epistemološki moguće. Počećemo navođenjem jednogprimera uzetog sa prvih strana njegove sopstvene knjigerDa bi ukazao na opasnost od predubeđenja Dirkem piše:,,Tu imamo onaj isti nedostatak definicije usled koga sečesto govorilo da na demokratiju nailazimo kako na početkutako isto i na kraju istorije. A istina je ovo: primitivna

i današnja demokratija se veoma razlikuju jedna odl druge“(str. 38). Ova primedba je očito uperena protiv marksistič-kih analiza primitivne demokratije u besklasnim društvi-ma. (Protiv analiza koje uostalom nikada nisu ignorisalerazlike o kojima govori Dirkem, ali koje su, imajući za ciljda podvuku istoriski karakter društvenih klasa, stavljallakcenat na zajedničke crte koje važe i za primitivno i zasocijalističko društvo: na demokratiju, otsustvo društve-nih klasa, itd.). Dirkem je možda3 imao pravo u ovoj

* Pišemo ,,možda“ jer se radi samo o jednom problemu ak- centa.

19



određenoj tački ali, samo tri strane pre ovoga, on predlaže,kao primer ,,objektivne“ definicije, sledeću definiciju zl<>-čina: ,,Mi konstatujemo postojanje izvesnog broja dela kojasva imaju tu spojlašnju osobinu da kada se izvrše izazi-vaju od strane društva onu naročitu reakciju koja se zovekazna. Mi od tih dela stvaramo jednu posebnu grupu delasui generis, koje mi stavljaimo u jedlnu opštu rubriku; zlo-činom nazivamo svaki kažnji\d akt i tako definisani zlo-čin je predmet jedne specijalne nauke, kriminologije“(str. 35).

Treba li ovome dodati još i to da ova definicija obu-hvata tako različite stvari kao što su proterivanje trgovacaiz Hrama od strane Isusa Hrista, aktivnost Tome Mincera,Karla Marksa ili Lenjina s jedne strane, i, s druge strane,poslednji hold up* ili gnusno ubistvo, dakle stvari koje sebarem toliko protivstavljaju koliko i primitivna i socijali-stička demokratija. ,

No ipak, ne treba u ovome viđeti individualnu sla-bost dirkemovske analize, jednu ,,kontradikciju“ kao što jeto rekao jedan sociolog kome smo ukazali na ovu činjenicu.

To bi bilo površno. Ove dve tvrdnje su savršeno koherentnes konzervativističkog gledišta na korne je, implicite, izgra-đena čitava Dirkemova sociologija, i koje će nam omo-gućiti da objasnimo mnoge druge crte njegovog dela, ka;oi dela njegovih učenika4. Prirodno je da konzervativi -stička sociologija jasno vidi logičke slabosti jedlne revolu-

* Gangsterski upad u banku. Red.* Neko će nam besumnje staviti primedbu: a) da je za Dir-

kema ova deiinicija zločina samo proyizorna; i b) da je i On sam govorio o zločinima „koji igraju korisnu ulogu u društvu" (str. 70) i znače uslov progresa. Ali, s jedne strane, ni Marks ni Engels kao ni kasniji marksisti nisu nikada pretendovali na to da su oni

iscrpli analizu primitivnog komunizma, a, s druge strane, Dirkem se uvek držao ove definicije zločina i u ovom istom pojmu 'ob ]e izjednačavao dve vrste postupaka bitno ražličite prirođe.

Pomenimo isto tako 1 to da je Dirkem defimsao „normalne* oljiike društvenog života činjenicom ,,da su oni opšti u čitavom opsegu vrste i da se susreću, ako ne kod svih individua, ono barem kod većine njih“ (str. 55), identifikujući tako „normalno" i stvarno, Isto tako on ,,provizorno“ definiše i društvenu činjenicu pomoćU ptinuđe i ljubavi prema „institucijama“. „Institiicije“ ,,na nas vrse prinudu i mi nalazimo svoje đobro u njihovom funkcionisanju i u samoj toj prinudi" (str. XX I). - -

A sve je ovo odraz iste konzervafivističke ideologije koja va - lorizuje postojeći društveni poredak.

20

cionarne argumentacije a da sa svoje sti-ane čini te ište logičke omaške kada se radi o odlbrani rijenih sopstvenihvrednosti. Samo, sa naučne tačke gledišta, ova dva citiranamesta nemaju istu vrednost.

Za Dirkema je uplitanje sudova vrednosti u sociolo-ško istraživanje jedna prosta preživelost kojfi'postoji sfimozahvaljujući mladosti ove nauke u odnosu na rriatematič-ke i fizičko-hemiske nauke. Govoreći o svom osnovnompravilu: dlruštvene činjenice tretirati kao stvari, on piŠe:

,,QnO što ovo pravilo zahteva jeste to da sociolog trebada se postavi u ono stanje duhfi u kome se nalaze fizičari,hemičari i fiziolozi kada se angažuju u još neispitanoj obla-sti svoga naučnog domena... Treba dfikle da i sociologijadostigne ovaj stupan j intelektualne zrelost i" (str. XIV).

Ustvari, mi danas znamo da razlika u uslovima radaizmeđu „fizičara, hemiČara1i:fiziologa,, s jedne strane, isociologa i istoričara s driige, nije u stupnju već u prirođli;u polaznoj tački fizičkog ili hemiskog istraživanja postoji jedna stvama i 'prećutna saglasnost svlh klasa koje sači-njavaju đato društvo u pogledu vređnosti, prirode i ciljaistraživanja. Najadekvatnije i najefikasnije saznanje fi^zičke i hemiske stvamost i, je jedan ideal ko ji danas5 nedolazi u sukob niti sa interesima niti sa Vrednostima bilokoje društvene klase. U tom slučaju, nedostatak objektiv-nosti u radu jednog naučnika nastaje samo usled ličnih mana (slabost sistema, nedostatak pronicljivosti, do kraj-nosti zanesen i sujetan karakter, nedostatak intelektualnogpoštenja).

_U humanističkim naukama, naprotiv, situacija je dru-gačija. Jer ako adekvatno saznanje činjenica ne zasnivalogički važnost sudova vrednosti, sigumo je, naprotiv, daono psihološki pospešuje ili umanjuje tu važnost u svesti

ljudi. Izjednačenje revolucionara sa zločincem je takveprirode dla ono odvraća čitaoca. od revoluciooara, a postojanje jednog društva bez klasa u prošlosti čini prihvatlji-vijim tvrđenje da bi ljuđi mogli izgraditi i jedno i drugodruštvo bez klasa u budućnosti, tačna analiza antagonizamameđu klasama savrićrrienog chništva mogla bi đa hna nepo-voljne posledio? zg konzer^ai vističke ideologije itdl. P r«natome, u svemu onome štocse odnosi na osnovne problemekoji se postavljaju pred društvćne nauke, interesi i vredno-

5 Situacija nije bila ista u X V I pa čak ni u XV II veku.

21



sti društvenih klasa potpuno se razilaze. Na mesto impli-citne ili eksplicitne jednodušnosti sudova vrednosti u po-gledu istraživanja i adekvatnog saznavanja, jednodlušnostikoja se nalazi u osnovi fizičko-hemiskih nauka, mi u dru-štvenim naukama nailazimo na korenite razlike u stavukoji se postavlja na samom početku, pre istraživačkog rada,i te razlike oesto ostaju skrivene i nesvesne. Zato objek-tivnost nije ovde više jednostavni lični problem, ovde seviše ne radi samo o inteligenciji, pronicljivosti, intelektu-

alnom poštenju i drugim kvalitetima i l i ; manama poje-dinca. Ovaj besumnje može da prevaziđe horizont svojeklase i da usvoji gledišta koja o^ovaraju interesima ivrednostima neke druge klase, ako mu ova nova pozicijaomogućuje da bolje shvati činjenice; tm čak može — poštopojedinac nije nužno koherentan — da održava'stare vred-nosti a priznaje one istine koje nisu povoljne njih. Al iovo Su relativno retki izuzeci, i mislilae najčešće sasvimdobronamemo usvaja implicitne kategorije jednog menta-liteta koji mu još na samom startu sprečava shvatanje jed-nog žnačajnog dela stvarnosti; i zbog toga, u bitnim tač-kama, njegova inteligencija, njegova pronicljiyost i nje-

gova intelektualna dobronamernost čine samo to da seistakne i učini prihvaljivijom i primamljivijam jedna izo-pačena i ideološka vizija čin jenica®.

U humanističkim naukama nije dakle dovoljno, kaošto je to mislio Dirkem, primenjivati samo kartezijanskumetodu, da stavljamo pod sumnju već stečene istine i dase potpuno okrenemo činjehicama, jer istraživač najčešćečinjenicama prilazi sa skrivenim i nesvesnim kategorijamai predubeđenjima koja mu već unapred zatvaraju put ka jednom obiektivnom shvatanju.

Kartezijanski Dirkemov optimizam, i mali deo real-nosti koji je za njega imao problem ideologija, izražavali

• Uzećemo jedan primer iz XV II veka, da bismo ga lakše shya- fili 7.bog vremenske udaljenosti: neki pristalica ptolomejevske astro- miie mogao je da pokaže izuzetnu oštroumnost i promcljivost u naporu da svoju hipotezu prilagodi empiriskim čmjemcama, on ie mogao biti primernog intelektualnog poštenja, on ie mogao aa podvuSe nepotpunostj svoje teorije u objašnjenju činjenica, da pn- govori drugim istraživačima da su prećutali neke stvari, da su se žad6voliili aproksitfiaciiama, itd. No sve to nsće njegov rad uci- niti naučnijim doklegod ne odbaci svoju polaznu tačku, hipotezu o nepokretnosti zemlje, i ne prihvati da dođe u sukob i sa interesima iđeologije i sa interesima crkve.

22

su optimističku tradfidju jedne buržoazije koja je bila re-lativno još slabo uzdrmana razvojem jednoga proletarijatak°ji bi joj mogao protivstaviti svoju sopstvenu socijalistie-ku viziju.

Međutim, u to.isto vreme, položaj nemačke buržoazijebio je, do izvesne mere, drugačiji. Njena prošlost: jednaneuspela revoludja, njena sadašnjost: gruba vladavina na-silja, nedostatak revolucionarne i humanističke tradicije,buržoazija koja je već Ugrožena od strane industriskog pro-letarijata, koji se razvio i orgaftizovao. U Nemačkoj daljepostoji i jedna socijalistička partija, starija i moćnija ne-golirona u Francuskoj, partija koja je postala, zahvaljujućihčnom uticaju Marksa i. Engelsa,' svetski centar teoriskogmarksizma. Odjeci dejstva socijalističke misli prodlrli susve do univerzitetskih krugova koji nisu više mogli da sa-čuvaju svoj naivni optimlzam, i koji su morali, barem štose tiče najznačajnijih i najpoštenijih mislilaca, da poveduračuna o novim činjenicama i idejama koje su izjbijale izprotivmčkog tabora. To je ono što, barem većim delom,objašnjava važnost koju je Marksovo delo imalo ža misaoMaksa Vebera čija su konzervativna ubeđenja bila pri-krivena, a, isto tako, to objašnjava i činjehicu da je on — kao_najznačajniji pretstavnik nemačke univeržitetske šo-ciologije — svesno ispitivao nekoliko problema koji za Đir-kema nisu ni postojali7. •

Učenik hajdelberških novokantovaca Rikerta i Vin-delbanda, bliži poznavalac đela Laska kojeg on na višemesta citira i čiji uticaj trpi, Veber je bio svestan činjeniceda ako nauka ne može logički niti đla obesnaži niti dapotvrdi bilokakav sud vrednosti, zbog toga nije manje ne-moguće da se ovi sudovi otstrane iz istraživačkog rada kadase radi o humanističkim naukama. No za njega se ne po-stavlja pitaftje ukidanja svakog predubeđenja i svakogsuda vrednosti već, naprotiv, za ftjega se postavlja pitanjenjihovog svesnog uklapanja u nauku i stvaranje od njihkorisnih instrumenata u tražćftju. objektivne istine.

Da bi došao đo ovoga, Veber 'se oslarija nri stanovištehajdelberškć novokantoVske SkOle. Ražlika između fizičko-

7 Studije Maksa Vebera o jnetođi u istoriskirn i društvenim naukama protezu S6 na petnaest godina u toku kojih je.on progre- sivno izgrađivao i prečišćavao syojii misao', Zbirka pretštavlja jednu pođeblju svesku od 580 strana oktav formata f iz nje ćemo mi, za sada, odabrati samo neke misli koje nas naročito interesuju.

23



hemiskih i istoriskih nauka nije, ili barem nije samo, urazličitosti pređmeta. To je naročito razlika u perspektivi.Prve istražuju opšte zakone; druge pak teže objektivnomobjašnjačkom i razumevajućem proučavanju fizičkih in-divldua kao i istoriskih i društvenih individualnosti. Me- đutim, jeđna istoriska individualnost je jedna stvamost koja nije data već stvamost koja je konstruisana na osnovidatog. Nijedina nauka nikada ne tumači stvamost iscrpno.Ona konstmiše svoj predmet odabiranjem koje zadržava

bitno a odbacuje sporedno. Za fizičko-hemiske nauke bitno je ono što se ponavlja i ono što može da se uklopi u jedansistem opštih zakona. A za humanističke nauke, istoriskaindividualnost se konstruiše odabiranjem onoga što jebitno za nas, to će reći za naše sudove vređnosti. Prematotme, istoriska stvarnost se men ja od epohe do epohe zajedno sa promenama tablica vredndsti. Odabiranje se, ra-zume se, odnosi ne samo na skupove čirijefniča (Francuskarevolucija, Stogodišnji rat, itd.), već, isto tako, i naročito,i na one elemente u ovim skupovima koji su bitni i važniza nas. {U$xios,t vođa, pokreti masa, intelektualne činje-nice itd.). :

Osnovna Veberova misao sastoji se u tome da poštosudovi vređnosti posreduju Samo u odabiranju i konstmi- sanju predmeta, predlmet može dalje objektivno da se prou-čava i nezavisno od sudova vrednosti pošto se elementi kojise otstranjuju mogu zanemariti (poreklo oružja kojim jeubijen Cezar, itd.). Nama se čini da je beskorisno isticatipogrešnost ove iluzije. Odabrani elementi, to se razumesamo po sebi, već unapred determiniraju i rezultat prou-čavanja. Ako vrednosti nisu ,,naše“, ako to nisu vrednostinaše kulture ili našeg društva već te i te društvene klase,onda ono što bi jedria perspektiva eliminisala kao nebitno,možda bi, naproti'v','bilo vrlo značajno za drugu perspek-

tivu. Ositm tcga, Veber stalno govori o nebitnom ili zane-marljivom; no, postoje i takvi elementi stvamosti koji subitni za egzistenciju jedne klase, ali se njihovo, javno, pamakar ono bilo i naučno, proučavanje, protivstavlja inte-resima te klase. Istraživač koji bi želeo da ispituje te ele-mente mčrao bi da se sudari sa snažnim, bilo skrivenimbilo otvoreriim, protivljenjem. !

U ovoj tački se mišljenje Maksa Vebera pokazuje kaoneodrživo. I tal«>, mada suviše štrogi imislilac da bi do-zvolio konfuzna i eklektička rešenja, jer Veber je stalno

24

isticao da je on strogo razgraničavao područje na kome susudovi vrednosti konstruktivni od onoga podruČja sa kogate sudove treba otstraniti8, njegova pozicija bpet nije ništarilanje na pola puta između nepriznavanja društvenog de-terminizma sociološkog tnišljertja kod dirkemovaca i nje-govog potpunog usvajanja kod malrksista.

Kada se 1919 pojavio zađnji Veberov esej o ovomepredmetu, Đerđ Lukač, koji je u riieđuvremenu postaomarksist, već je đelimično napiššd svbje delo posvećeno

naročito uslovima i ’prirddi, saznavanja 1 humartistiČkimnaukama: Istorjja i klasna švešt,

Pristupajudi djisku^iji o oVbj knjizi, ovoj istinSkdj eri-cjklopediji himirihisti^fh2riahka, tni ćemo se, za sada,ograničiti samo'hta prdblem 'koji, riaš' ovdfe interesuje, riaproblem o b j e k t i v r i o s i i . kmjnjih kdnsekvdrićiusvaja društveni determinizam svakog mišljenja, i Čini, odnjega opšti zakon ljudskog saznanja. Po njemu, pošto jesvako mišljenje po prirodi intimno vezano za akciju, milegitimno nemamo čak više ni prava da govorimo o ,,nauci“o drustvu ill o socidlogiji. Saznanje koje jedno biće ima ofamom sebi nije nauka (science) već svest (conscience). Ne posto]i ni korizervativistioka ni dijalektička sociologijaveć postoji klasna svest koja je ili buržoaska ili proleter-ska;, svest koja se izražava na deskripti\rnom 'ili eksplika-tivnom plainu ljudskih Činjenica. To ga međutim he vodi

je^npm uopštenom relatimzmu jer — na Ovo ćemo se jdšvratiti — on dopušta postojanje jedne univerzalne istine ugraničnoj svesti revolucionamog proletarijata koji teži đaukine klase, da se izjeđnači sa čovečanstvom i, naročito,da ukine svaku razliku između subjekta i objekta društve-

8 U svom poslednjem — zaista slavnom eseju o teoriji nauke, Wi ššensc ha ft als, Ber u f (Nauka kao poziv), pominjutfi uzgred švoju

antipacifističku pozićiju, Veber žestoko napada one profesore koji u svoja pređavanja upliću i sudove vrednosti. „Pravi učitelj će se čuvati da sa visine svoje katedre nameće bilo kakav stav, bilo otvoreno, bilo to u vidu sugestije, jer je sugestija, naravno, forma koja najmanje dozvoljava da ’Žinjenice same govorč“ (str. 548),. „Mogu da* dokažem da Še, ana lizirajuć i dela naših istorićarai ce'- lokupno razumevanje činjenica zaustavlja tamo gde čovek ođ nauke ištupli sa svojim sopstvenim vrednosti" (strv.544). Dodajmoovome da nam se poslednje pomenuto ime u ovom eseju koje bi odgovaralo njegovom idealu objektivnog naučriika danas pojavljuje kao simbol. To je ime jednog mladog, tada jedva poznatog, estetičara Đerđa fon Lukača (str. 522).

25



ne delatnosti, one delatnosti od koje je sva misao samo jedan poseban aspekt9. ; >

Lukač se danas oporavio od ovog preteranog idealizmakojeg on sam karakteri&e kao apokaliptieki. Beskorisno jedakle njegovoj tezi protivstavljati primedbe koje je već onsam formulisao. Zapamtimo samo: 1) konstataciju da jesvako istorisko ili sociološko mišljenje podložno društve-nim uticajima, naj£$|će i neprimetnim za pojedinog istra-živača, uticajima o kojima ne može biti govora da se ukinu

već kojih, naprotiv, treba biti svestan, i koje treba uklo-piti u nauĆno istraživanje da bi se izbeglo ili svelo na mi-aipjuni njihovo izopačavajuće delpvanje^ ,i .2) nužnost, kojai^l,pve perspektive postaje očiglddna, jednog sociološkogpiroučavanja samih ;društvenih nauka i, holje rečeno, jed-nog materijalističkog i dijalektičkog proučavanja dijalek-tičkog materijalizma. -

Ako uporedimo nemarksističku sociologiju prvih tri-deset godina našeg stoleća, sočiologiju Dirkema, Mosa i

Vebera, ša ovom današnjoiri, bićemp iznenađeni znatnorppromenom duha.i metoda.

,, jrč tir at i društvene pojave kao stvari.“ G. Gurvič jepokazao da Dirkem — po našem, mišljenju srećno za nje-gpvo dfelp, — riije strogo poštovao ovaj osnovni priricip nje-govog sopstvenog metoda. Mos ga isto tako napušta kadagovori o iracionalnom načinu shvatanja društvenog živo-ta. No iza ovih kolebanja se, ustvari, prikrivao problemideologija i suđova vrednosti.

Dirkemova formula, međutim, nije bila samo praznareč. Isuviše dobar sociolog da bi i sam društvene pojavetretirao ,,spolja“ ,,kao stvari“, njegova formula je izra-

žavala — to se često dešava — jednu tenđenciju koja se ne-prestano morala isticati, u Sjedinjenim Državama kao i uEvropi, sve do rađbva savremene soc-iologije.

Ako se uporede dela dirkemovaca kao i dela MaksaVebera sa večinom savremenih nedijalektičkih radova,razlika bode oči. Pre svega, po opštem metodu, dela kaošto su Osnovrti oblici religioznog kivota od Dirkemai Rad-

* Jedan od eseja ove knjige koji raspravlja o prelazu u soci- jalističko društvo nosi naslov: P r ome n a f u n k c i j e i st o r i s k o g ma t e - r i j a l i zm a . Vidi isto tako i K. Marks, Te ze o Fo j er b a h u .

26

ničktt klasa, i nivoi života od Halbvaksa, Esej o daru odMosa, Zakletva od M. Davia, Protestantska etika i kapitalizam od Vebera, sva su bogata kako konkretnim empi-riskim materijalom, tako i opštim eksplikativnim teorija-ma. „Ako se neka grupa društvenih istraživača sastane",piše u jednom članku iz zbirke članaka o savremenoj ame-ričkoj sociologiji, r- kojoj je veoma naklonjen, — g. NilsAnderson, „vrlo retko se điskutuje o društvenim teori.iama,dok je sa metodologijom, naptotiv, drugi slučaj... Oni koji

su najviše obuzeti aktuelnim problemima istraživanja iz-gleda kao da se naimarije zanimaju teoriskim analizama. To, pak, rie žnači dia se teorija u savremenoj sociologijizanemaruje. Ona, čini se, pre .pobuđuje interes drugih so-ciologa koji su se pomalo udaljili od istraživanja "10. To jesituacija koja ništa manje ne[kflrakteriše i reprezentativneevropske radove. Da bismo seUto uverili doVoljno je samoda se pročitaju dela g. Gurviča, L. fon Vizea, ili pak da seprelistaju članci velikrh teorisltih časopisa11. Mi ćemo seđocniie ponovo vratiti nš ovo. r

Sto se tiče konkretnog istraživanja, tu se, u odnosuna klasični period, izvršio jedan duboki preobražaj meto-

da. Otkrivena su nova sređlstva, a rieka druga sredstva do-šla su u prvi plan. Ankete, monografije, statistike, mikro-sociologija, sociometrija, itd., su metođi koji imaju naro-čito tu zajedničku crtu što zaista ostvaruju onaj dirkemov-ski ideal da se društvene pojave tretiraju spolja „kao stva-ri“ analogno stvarima fizičkih nauka. Međutim, da li su iobaveštenja koja nam ti metodi daju o stvarima objektiv-nija? To nam se čini spomo, jer, u većini slučajeva, prista-lice ovih metoda, koje bismo mogli okupiti pod zajednič-kim imenom deskriptivnih, imaju, još pre nego što suzapočeli svoj rad, već implicite usvojenu poziciju u pnlog postojećeg društvenog poretka, koga posmatraju kao pri-rodan i normalan i za koji, čini im se, čak ne postoji po-treba ni đia se popravi.

Ali nikakva anketa. nikakva monografija niti istraži-vanje, čiju korisnost, s druge strane, nikako ne treba ospo-

10 S oz i al e W e l t ,časopis koji u ime Zaiednice Instituta za dru- štvena-istraživanja Nemačke izđaje institut za Društvena istraži- vanja u Dortmunđu, I ,1 3 april 1950 str. 71.

11 Postoje očevidno izuzeci, naročito u Francuskoj g. Davi, poslednji dirkemovac, čije se glavno delo L a f o i j u r e e (Zakletva) pojavilo 1922, i radovi g. g; Le Bra i G. Fridmana.

2?



ravati, sve đok ne bude uklopljeno u jednu analižu celine i dok ne obuhvati jedan duži istoriski period, neće moći jasno da pokaže činiooe preobražaja i obnavljanja jednogadruštva, naročito žbog toga što se delovanje ovih činilacanagomilava često za vreme dugih perioda a da se njihovospoljašnje izražavanje ne može tako lako ustanoviti. Dru-štvena činjenica je jedna celovita činjenica. A monogratsKekortstatadje i rezultati jedne ankete, isto kao i međuna-rodni ugovori, važe samo rebus sic stantibus*; samo, ovde

se radi o „stvarima" koje su suštinske za sociologa. Jedna anketa među francuskim seljaciim ili zanatli-

jama predgrađa Sent-Antosin o kraljevstvu, 1789, ili jednadruga anketa među ruskim seljadma o budućnosti Ku-sije, januara 1917, dala bi sasvim drugačije rezultate odrezultata analogne ankete kbja bi se izvršila dvanaest me-sed kasnije. Međutim, nagla promena u ova dva slućajabila je rezultat jednog vekovnog procesa koji bi se veio-vatno potkrao svakoj spoljašnjoj monografiji, monografijione vrste koju većina sociologa danas toliko hvali. Jer či-njenice koje registruje monografija ili anketa dobijaju svojvrednosni značaj samo imutar jedne vižije oeline koja Umeda ih ispituje i iz njih izvuče onaj ljudski sadržaj kojise u njima krije.

Treba međutim ići dlalje. I sami pbdaci kao takvi za-vise od švesnog ili implicitnog -pogleda istraživača. Nepostoje sirove činjenice. Nijedna anketa i nijedna mono-grafija nikada nije integralna. Ona postavlja stvamosti sarno izvesna pitanja i odabira činjenice samo na svetlosti ovih pitanja. Sta više, u slici koju ona konstruiše, pripisanavažnost različitim Činjenicama koje ona usvoji da regi-struje srazmema je onoj važnosti koju pretstavljaju tiproblemi za istraživača ili ispitivača. Na taj način uvekimamo jedno unapred usvojeno gledište, jedan skup pred-ubeđenja koji ođlučuju:

a) O pitanjima koja će se postaviti i pitanjima kojase heće postaviti stvamosti:

b) 0 važnosti koja se pridaje različitim čihiocima kojima se interesujemo.

Međutim, svuda se ovde radi najčešće 6 prikrivenimfaktorima koji unapred izbpačavaju mnoge tobož bbjek-tivne radove.

* Pod takvim okolnostima. — P r im . p r e v.

28

Dodajmb još da mikrosociologija uopšte, a sociome-trija posebno, koje mogu biti ogramčeno ali neosporno ko-risne12, pod uslovom da se uklope u jednu vizi ju celine, postaju izobličujuće čim pokušaju — a to je najčešći slu-čaj — da odnose između pojedinaca koji sačinjavaju jednuposebnu zajedinicu (školski razred, fabrika, selo) posmatrajunezavisno od osnovnih društvenih grupa — društvenihklasa i nacija — i nezavisno od antagonizama, ravnoteža ilisarađnje među ovima.

Do sada smo samo uopšteno govorili o implicitnimpredubeđenjiima u savremenoj sociologiji. Ali stvan sepogoršavaju čim počnemo da posmatramo neke kohkretneslučajeve.

Tako g. Anderson, u članku kojeg simo već čitirali,pcnmalo patetično hvali savremene američke socibloge:,,I pored mnogobrojnih oblika društvenog istraživanja“,piše on, ,,i mnogostrukog i različitog korišćenja informa-cija dobivenih pomoću ovog istraživafija,; većina istraži-vača se rukovodi poštenim (sauber) namerama. Oni su po-stali merodavni savetnici akcionarskih društava, političkih

partija, dobrotvomih udruženja ili javnih ustanova(str. 68)“. Ne bismo mogli zamisliti čistije i izričnije pri-znanje društvene zasnovanosti jednog takvog istraživanja.Samo se onda sa izvesnim nespokojstvom pitamo šta je saaktivnošću onih drugih sociologa čije preokupacije nisu,,p>oštene“.

S đruge strane, g. R. Kenig, profesor sociologije nauniverzitetima u Cirihu i Kelnu, koji defimše sociologijukao „ jedan sastavni deo procesa društvene autodomesti-kacije čovečanštva“ 13, za koga je glavni problem sociolo-gije prilagođavanje pojedinaca postojećem društvu a neproblem kriza i progresa u istoriji i kbji zastupa shvatanje„neprestane revolucije" kako bi se ,,neutralisala“ stvamarevolucija (str. 92), piše da: ,,Na jedan sasvim prost načinmože danas da se kaže dla su „10 tačaka“ „Komunističkogmanifesta“ ne samo u suštini ostvarene već da je savre- niena soeijalha politika ostvarila mnogo veću bezbeđnost

la Možemo navesti kao primer deskriptivnih istraživanja vr* šenih sa dubokim smislom za istorisku sociologiju radove prof. T. Gajgera iz Arhusa (Danska).

.*• Rene Kdnig. Sozio lOg ie heu te , Regio-Verlag, Zurich, str. 121.

29



rada nego što je to Marks mogao i sanjati. Ova rečenicamožda ne važi toliko (nicht so sehr) za Sovjetski Savez, alisigurno važi za napredne zapadne demokratije“ (str. 39).

Dodajemo samo da se u „10 tačaka" nalazi i ukidanjeprava nasleđa i nacionalizacija zemljišta i da je 1949, da-tum kada se pojavila ova rečenica, jedan veliki deo radnikau Francuskoj, Italiji i Nemačkoj jedva uspevao pristojnoda se hrani.

G. W. Mice je u jednom velikom nemačkom sociolo-škom časopisu objavio članak pod naslovom: „Omladina iproletarijat", u kome on objašnjava da položaj proleteranije rezultat ekonomske situacije već jedne bolesne psi-hičke neuravnoteženosti. Navodimo nasumice nekoliko re-dova ovoga članka kpji nam izgledaju dovoljno rečiti samipo sebi14: ,

„Položaj proletera nije ništa drugo do jedan problemponašanja, naime, problem negativnog psihičkog pona-šanja, srodan problemu za koji se uopšte smatra kao ti-pičan za jednu fazu razvoja mladićstva, punu neprestanihnegacija" (str. 48). „Moglo bi se dakle s pravom zaključiti

da samo siromaštvo he čini od čoveka proletera već prenačin na koji se reaguje na to siromaštvo“ (str. 49). ,,Do-kaz“ da je dovoljno imati samo jedno zdravo psihičko po-našanje da bi se izašlo iz proleterijata nalazi se izmeđuostalog i u „društvenom uspinjanju porodica u Nemačkojkoje traje već nekoliko desetina godina. A to što mi još idanas nalazimo kao talog kod svakog naroda jeste onajnasledni proletarijat za koji se, pored organizacija dru-štvene pomoći, interesuju još samo eugenetičari, to suustvari degenerisane porodice iz kojih se regrutuju skit-nice, zločinci, pijanice i asccijalni tipovi“ (str. 40). I najzad,pozivajući se na Tumlirca, g. Mice navodi kao dokaz mo-gućnosti društvenog uspinjanja pomoću pozitivnog psi-hičkog ponašanja činjenicu da je „proleterska svest stranazdravim i lepim devojkama donjih slojeva. Jer se svakamlada devojka nada da će da se i društveno uzdigne za-hvaljujući već i svojim fizičkim preimućstvima" (str. 48).

Mogli bismo tako terati nadugačko. Ali bolje će bitida se vratimo na problem koji mas interesuje.

14 So zi a l e We l t , godiria l, sveska 2, januar 1950, str. 35—51.

Ako se jednom prizna bilo svesno ili nesvesno delo-vanje sudova vrednosti na; naučne teorije, ondia se postav-lja problem kriterijuma istine. Da li sociologija saznanjanužno mora doći da relativizma? Nisu li ideologije pod-

jedlnako vre4ne bar kada se radi o istraživanju istine, i nemože li se desiti to da jednu ideologiju pretpostavljamodrugoj samo na osnovu individualnih razloga?

^ Najveći sociolozi saznanja su se opirali ovakvom za-ključku. Već ismo pomenuli odgovore Dirkema i Veberakoji sU nam izgledali nedovoljni. Đerđ Lukač se, 1918,pozivao na jednu graničnu stvamost koja mu se tada uči-nila bliska pa čak i aktuelna, na moguću svest15 revolu-cionamog proletarijata koji teži da ukine klase i da seizjednači sa celokUpnim društvom, a u takvoj situaciji se iistraživač izjednačuje sa opštom ljuđskom svešću, i povrhtoga, sa subjektom i objektom društvenih nauka, što biustvari značilo ostvarenje Hegelovog apsolutnog duha.Mi danas znamo (a i Lukač to zna) da ova granična stvar-nost ne samo da nije postojala nego je skoro bila apoka-

liptična. U svakom slučaju ona za nas irna, najviše, vrednost jednog idealnog pojma a nikako vrednost praktične stvar-nosti.

Karl Manhajm je docnij'e uprostio ovaj problem stav-ljajući namesto Lukačeve pozicije jedan istinski pledoaje

pro domo. Namesto granične svesti revolucionarnog prole-tarijata on je otkrio jednu aktuelnu grupu koja bi uživala

jedan poseban, povlašćen položaj koji bi jo j omogućavaoadekvatno saznavanje stvamosti, jednu ,,FreischwebendeIntelligenz", izraz koji je teško prevesti, koji bi se mogaoprevesti skoro kao „nevezana inteligencija". Konkretno,ova pozicija Hoće da ištihp učini privilegijom jednog iz-

vesnog broja diplomiranih i stručnih sociologa. I nije Čudošto je njegovo delo tako povoljno primljeno i sto su nekiu njemu viđeli ,,tvorca“ sociologije znanja...

Ustvari, ne vidi se zašto bi intelektualci, ukoliko ioni u svojim delima ne izražavaju samo mišljenje drugihgrupa već i njihov sopstveni društveni karakter intelektu-

“ M i ćemo u sledećem poglavlju lmafi prilike đa se ponovo vratimo na pojam mogu ega kao na osnovni pojam humanistićkih nauka (objektivna mogućnost kod Vebera, moguća svest kod Marksa i Lukača).

III

31

l žb t i li j b t išt d bil hiji Burbona gleđlao prosto mogućeg saveznika ili nepri



alaca, žbog toga imali manje posebno stanovište od bilokoje druge profesionalne grupe, advokata, sveštenika,obućara, itd. Kao i ovi, i intelektualci pripadaju jednojdruštvenoj klasi, jednoj naciji, itd., i imaju opšte, posebnei pojedinačne ekonomske interese.

Čini nam se da Manhajmovo delo manje pretstavljaheku važnu etapu u sociologiji znanja (ono vredno što unjemu ima bilo je već u Lukačevoj knjizi: Istorija i klasna svest), a više sjajnu potvrdu oanovnih teza ove sdciologije.

Izgleda nam da se odgovor na tako konstatovanu ne-ddvbljnost rešenja koja su dali Dirkem, Veber, Lukac 1Manhajm nalazi u sintezi dve grupe posmatranja:

1) S tačke gledišta njihovog delovanja na naučnomišljenje, različite perspektive i ideologije se ne postav- Ijaju na isti 'plan. Neki sudovi vređnosti omogućavajubolje shvatanje stvarnosti negoli neki drugi. Prvi korak uciiju doznavanja koja od dveju antagonističkih soćiologijaima veću naučnu vrednost treba da bude u tome dia sezapitamo koja od njih dve omogučgva da se druga shvati kao društveni i Ijuđski fenomen, da se ispolji njena infrastruktura i iznesu na videlo, jednom imanentnom kriti-

kom, njene nedoslednosti i ograničerlja.Da bismo ilustrovali ovaj kriterijum, navešćemo jeđan

primer koga je već u jednoj drugoj perspektivi pomenuog. Gurvič16, naime,,primer Sen Simonove i Marksove ipisli.Postojanje uticaja prvog na drugog je neospomo. Engels je na to yeć upozorio; nama se čini da je ta sto4postmanjebliska nego što je to mislio g. Gurvič. Sen Simon je s iz-vanredhom pronicljivoŠću istakao istoriski značaj klasneborbe između buržoazije i feudalnog sistema, one klasneborbe k°j% ddrainira istorijom J^rancuske ,o4 X II veka.On je video stvarni savez kbji jg poštoj^o između trećegstaleža i monarhije do Luja X IV kao i obrt u monarhi-stičkoj poUtici koja se, počev od ovoga kralja, sve više iviše oslanjala na plemstvo kako bi stvorila protivtežu tre-ćem staležu, čija je snaga neprestano jačala. Mogućnostda se dođe do jedne, ma u grubim crtama, tačne analizeovih fenomena, bila je prirodna kod jednog misUoca koji je pisad — svesno uostalom — iz perspektive trećeg staleža,industrijalaca i trgovaca, i koji je u restauriranoj monar-

“ G. Gurvitch, L a vo ca t i o n a c t u e l l e d e l a So ci o l o g i e (str. 569-581).

hiji Burbona gleđlao prosto mogućeg saveznika ili neprijatelja. Međutim, upravo zbog te perspektive, Sen Simonnikada nije mogao da uvidi ni shvati mogućnost jednogantagonizma između proletarijata i buržoazije. Saglasnost,pa čak i identičnost interesa ovih dveju klasa pretstavljapo njemu jedan implicitni postulat, jednu očiglednu istinu0 kojoj ne treba ni diskutovati ni dokazivati je. On na-zire jasno izvestan broj problema koji stoje pred radnič-kom klasom: bedu, nezaposlenost, itd. Ali on za njih vidi

samo jedno rešenje: uzimanje političke vlasti od straneindustrijalaoa. -Marks, nasuprot tome, u borbi između proletarijata i

buržoazije vidi ključ savremenog društvenog života, i, uisto vreme, veliku nadu čovečahstva, snagu koja treba daostvari socijalizam.

I koja je sad od ove dve pozicije, ograničavajući sestrogo na naučni plan, bolja za razumevanje stvamosti?Čini nam se da ako se opredelimo za Marksovu pozicijumožemo istaći jedan značajan argumenat. U njegovojperspektivi, sensimonistička iđeOlogija shvata se kao dru-štvena činjenica, shvata se njena infrastruktura, njene

granice i, Šta više, i sam marksizam se shvata kao prole-terska ideologija. Za Sen Simona, naprotiv, kako su in-teresi proletarijata i industrijalaca identični, svaki pokušajispitivanja moguće suprotnosti između ova dva sloja možeda bude samo demagogija, delo buntovmka, itd).

Isto tako između sociologije- koju mi preporučujemo1velikog broja radova Savreniene ,,objektivne“ sociologije,razlika je potpuno ista. Mi vrlo dobro shvatamo infra-strukturu ove sociologije, parcijalnu ali ipak efektivnukorisnost njenih konkretnih istraživanja, sve uže ograni-čavanje njenih mogućnosti da shvati društveni život poduticajem zaoštravanja klasne borbe koja dovođi u pitanje

i samu egzistenciju buržoaskog sveta. „Objektivni" soeio-lozi, nasuprot tome, danas još manje nego ikada mogu dashvate marksističko mišljenje kao ljudsku i društvenučinjenicu i da ozbiljno diskutuju, na svetlosti konkretnihčinjenica, o njegovoj istinitosti, pogrešnosti ili o njegovojparcijalnoj ograničenosti. Oni se zadovoljavaju time damarksizmu, na jedan uopšten i apstraktan način, zamerajunjegov ,,eshatološki“ ili pak „jednostrani" i „uski“ karak-ter. Marksova i Engelsova inisao se iskrivljuje i tako stvara

jedan imaginami protivnik koga je lako tući ili se pak ide

33

dotle da se sugeriše kako Marks da je poznavao ovu ili dl d l k ij “ ( i t i k ) t j l išk



dotle da se sugeriše kako Marks, da je poznavao ovu ilionu<einjenicu, nikada ne bi bio marksist. Ovih primera imana pretek a navešćemo sarno neke od njih.

G. Sorokin, sasvim ozbiljno, piše da Engels „identifi-kuje društvenu klasu sa; monofunkcionalnim grupama“ 17i tako on njega stavlja u,;red onih mislilaca za koje ;dru-štvena klasa jeste „jedna profesionalna, rasna, lingvistička,itd, društvena grupa“18. Sto se tiče Marksa, mi saznajemo,,da on nikada nije dovoljno jasno precizirao pojam dru-

štvene klase“. Među ,,mark.sistima“, g, Sorokin se naro-čito zadržava na Buharinu. On navodi njego.vu definiciju:„Društvena klasa je jedna zajednica lica koja igraju istuulogu u proizvodnji i (podlvukli mi — L. G.) koja imajuiste produkcione odnose sa drugim licima koja učestvujuu procesu proizvodnje“19i protivstavlja joj jednu primedbukoja je u najmanju ruku čudna; „Nije sasvim ispravno",kaže g, Sorokin, „tvrditi da sva lica koja JgFaju istu uloguu procesu proizvodnje imaju isti dohodak i slične ostalekulturne i društwno-psihološke karakteristike“20. Treba ktome još dodlati da bi, ako je Buharin u jednom trenutkutako mislio, bio nepotreban drugi deo njegove rečenice i

da se on tu nalazi lipreoo'zhog toga da bi se izbegla defi-nicija koja bi se shvatila suviše usko kao i da bi se izbegloi odjtoć široko proširivanje, baš onim „uloga u proizvod-nj i“ ? G. Gurvič pretvara razliku u pogledu naglašavanja ipreokupacija, koja besumnje postoji, između spisa mladogaMarksa \ .Marksa u doba mjegove zrelosti, u fundamen-talnu suprotnost, vezuje njegove spise iz mladosti za Pru-dona i Sen Simona i protivstavlja ih tobožnjem dogma-tizmu drugog perioda, sve to-na jednom potpuno apstraktenom i dogmatskom planu, bez i najmanjeg pozivanja nainfrastrukturu marksističke misli i na društvene činjenicekoje Marks teži da objasni, i u odnosu na koje bi i tre-

bejp, či-m nam se, pokazati njegov ,,dlogmatizam“. G. Mo-reh%mwmj hč oslanjajući;se ni: na kakav argumenat, kaže

. 17 Pitirim Sorokin, Qu ’e s t -ce qu ’ un e c la sse soc ia l e (Sta je todruštvena klasa), Cah i e r s i r i t e r n a t i o n a u x d e so c i ol o g i e, II, knj. 2, 1947. str. 66-

” Loc. cit., str. 66.: i; “ U francuskom prevodu Btthdfinovog dela nalazi se zapetanamesto i , ■ ali smisao nije izmenjen i kontekst pokazuje da i pored hjegovog opštepoznatog mehanicizma Buharin nikada nijeizjednačavao ove dve stvari. ,

20 Loc., cit., str. 70-71.

dla ,,nad-selekcija“, (sociometriska) postaje analogna viškuvrednosti koga je posmatrao Marks... Izmenjena slika fe~nomena profita u ekonomskim relacijama odražava izme-njenu sliku odabiranja na međusobnom i međugrupnomplanu. Đruštvena revolucija, posmatrana kao okončanjeborbe klasa, pretstavlja jednu zabludu^ sociološke interpre-tacije... Bilo bi v eom»; zanimijivo ispitati kako bi ov$jnqyj, sspekt, pr<totow;da ga je (Marks) imao u vidu, preo-braa<>mjegovu •fcotf iti društvene revolucije. Izgleda;da bi

on u svakam slučaju (podvuiidi, mi L. G.) revolurionarnuakciju dodelio ne samo velikim društvenim jedlinicama, većisto r)tako i manjim, dništvenim atpipitpa, tra*.> prvobitnimcentrima privlačenja i odbijanja koji su sposobni da re-voluciju učine stvarno uspešnom i trajnom“ 21. Isto tako,pri kraju studije^ g. Gurvića o Mariksu, mi čitamp da„Marks, da bi održao tako plodno i jako iznijansirano sta-novjšte fvoje prve sociologije, morao bi (podvukli mi —,L, G.) još jače razviti svoj sociološki relativizam22. Ori ,bimorao priznati da su odnosi između spratova lli siojevadrmtvene atvarnosti, kbje je/on razlikovao, bik i samdrpot^pimb I^dbienljivi, i da se njihova hijerartoja, kao đina^

mička sil%menjahja, neprestano preobrtala prema tipovimađrpštvq?(-‘; Samd bi on „mogao izbeći zamku „ekonom-skog det€amunizma“ u koju je konqčno i pao“23.

iDmesto kritike njegovog mišljenjai g. g. Marenp «% Gtuvič prebacpju Marksu prosto to. štp nije imao njihovosopstveno stanovište; koje je on ,*u svakom slučaju“ ,,mo-rao“ da usvoji... samo da nije bio Marks! v ;

:Prema tome, mogućnost da se među različitim pogle-dima. na avet odabere onaj koji ima oblik najšireg sh?ata-nja i čije su granice najmanje uske, pretstavlja već jedanznačajan korak u pravcu adekvatnog saznavanja istine. ^eostajedpak manje tačno da čqk i ova p>erspektiva, u prjnr,

cipu,>- a najčešće i .stvai;no — krije ihre vrste ograničenpsti}a) Gne ,koje,nastaju zbog toga Štp izvesni asp^thstvar*nosti, viđl jiv ii iz reakcionarne perspeti#ver Jmja’ je.f ,skorouvek ograničenija i uža, nisu takvi u. perspektive klase

3 L. Moreno,, L a me t h o d e so c i ome t n q u e , en so c i ol p g i e (Soci- ometfiška metoda ,;U; šociolog iji), Cah ie r s in t e rna t i p ndus t de soc io * log ie . knj. II, 194?,' str. 95—96. ' r ff

33 Dodajmo, da bi se razumeo smisao ove rečniće, da g. GurviČ svoje sopstverio atanovište označava kao sociološki nadrelativizam.

33 G. Gurvitqh, loc. cit., str. 602.



kbja se uzdiže. Najtipičniji slučaj koji poznajemo jestepaskalovska kritika kartežijanskog racionalizma i pouzda-vanja u univerzalnu matematiku, kritika neshvatljiva uXVII vekii iz perspektive trećeg staleža;

b) one ograničenosti koje odvajaju čak moguću svestu rtajširoj perspektivi odgovaranja istine stvarnosti i koje,pošto Su implicithe i nesvesne za pojedinog mislioca, moguda se ispolje samo postepeno, kasnijhh razvojem istorije.

Nema li bilo kakvog sredstva da se prevaziđu ove ogra-

ničenosti? Mi verujemo đa treba, na kraju ovog para-grafa, uzeti u obzir jedan faktor čija važnbst u istraži-vačkom ralU nije zanemarljivct a koga su sdćiolozi znanja,uopšte, zai&bŠtaVili: taj faktor jeste pojedinac.

Nč grupa intelektualaća kao takva, Manhajmova „Fre-ischwebehde Intelligenz“, već prosto pojedinac, bio on in-telekthalac, rađnik, zanatlija iliburžuj. A inože li pojedinacda prevaziđe čak i granice moguće svesti grupe čija^ per-spektiva je najšira i najiznijansiranija? Pravo da kažemo,o tome ne znamo ništa. Taj problem je čisto teoriski. Mind njega nikad nismo haišli u toku našeg konkretnbg istra-živačkog rada, a ako bi takvi pojedinci i postojali, njihovomišljenje bi moralo ostati nerazumljivo i bez uticaja;

jedva đa bi ih neM drugi mislilac mogao otkriti kao pre-teče jednog gledišta koje je tek docnije postalo duhovna idruštvbna stvarnost. Taj slučaj bismo imali kada bi neMpisać hvalio centralističku državu ti X veku, ili, neM drugi,koji bi video uticaj ekonomskog života na religiozni životu XV ili X VI veku, ili ?pak mislilac koji bi još u X VII vekupredviđab borbu klasa između proletarijata i buržoazije.

Ali, za sada, mi želimo da govorimo o jednom feno-meku kbji je ha drugačiji način važan za istbriju i razvojhumanističMh nauka. Postoji mogućnost da pojedihac akoostvari neke uslove, u svakom slučaju izuzetne, postigneu dbmenu naučnog mišljenja jedno saznanje koje prekora-čuje pbstbjeću svešt svih društvenih Maša koje postoje utrehUtku kada on živi, i to: a) ako ostvari sintezu ohih ele-menata istine koji bmogućuju da se vide perspektive višerazUčitih klasa; i b) ako zadrži elemente shvatanja koje je još ranijb izrazib ova j ili onaj mislilac, ali koji sU poslenapuštem pMd Uticajem društvenih, ekonomsMh ili pbli-tičkih preobražaja.

No pre nego što analiziramo ovu mogucnost recimoodmah da ona više vredi ža naučno mišljenje hego li za

filozofska ili literarna dela, u kojima svaM pbkušaj sin-teze suprotnih pogledla na svet dovodi do jednog nedo-statka koherencije i eklekticizma. Covek od nauke, na-protiv, treba do maksimuma da shvati stvarnost; to je

jedini legitimni kriterijum po kome se sudi vrednost nje-govog dela. Ako međutim, da bi dotle došao, treba da usta-novi jedan totalitet Ćinjenica čiju ukupnost ne može dashvati nijedan postpjeći pogledl na svet, onda njegovo delopostavlja pred filozofe problem kojeg će op|. verovatno

docmje rešiti kada istoriski razvoj bude stvorio* povoljnedruštvene uslove za to rešenje.

Pre dve godine mi smo povodom odnosa ppjedinca iMase pisali: » I kada se odbaci shvatanje da su mišljenje isvest metafizičM entiteti, odtvojeni sem toga od ličnog idruštvenog života, nije time manje očigledno da je slobođamislioca i pisca đrugačije velika, njegove vpze šd društve-nim životom drugačije posredovane i složene, unUtrašnjalogika njegovog dela drugačije autonomna nego što bi toikaida želeb da dopusti jedan mbhanicističM i apsi^aktrti so-ciologizam... Ima besumnje mnogo načina da mišljenje

jednog pbjedinca buđe pod uticajem sredirte sa kojom je

on bio vi neposrednom kontaktu; ovaj utieaj međutim možeda buđe mnogostran: adaptacija, all isto tako i reakcijaođbijanja ili revolta,’ ili pak sinteza iđeja koje se nalaze U

jednoj sredini sa idejama koje dolaze sa drugih strana, itd.„Uticaj sredine može isto tako biti i osujećen pa čak

i prevaziđen pod uticajem vremenski i prostomo Uđalje-nih ideologija. Bilo kako mu drago, ovde se radi o jednoihsloženom fenomenu kojega je rtemoguće svesti na jednumehaničku šemu“24.

VeliM reprezentativni pisci su oni koji, na jedan ma-nje ili više koherentan način, izražavaju onaj pogled nasvet koji odgovara maksimumu moguće svesti jedne Mase;

to naročito važi za filozofe, pisce i umetnike. Za čovekaođ nauke situacija je ponekad drugačija. Njegov suštinskizadatak je da postigne najšire i najadekvatnije saznanjestvamosti. Ali, upravo relativna nezavisnost pojedinca uodnosu na grupu, o kojoj smo već govorili, omogućuje muda u izvesnim slučajeviima koriguje granice jednoga po-gleda pomoću adekvatnih saznanja koja su suprotna tonie

’* Videti Ls Goldmann, Ma t i r i a l i sm e d i a l e c t i q u e e t h i s t o i r e d e ia l i t t e r a t u r e (Dijalektički materijalizan) i istorija književnosti), R e vu e đ e m i t a p h . e t đe mo r a l e , 7—9, 1956;

p&gledu ali savršeno kompatibilria sa jedttiiii dioigim posto- prirPdria dispozicija, druga priroda, da’ se pdslužimo Pa-



p g p j g p jećim pogledom neke druge klase, il i pak da prdširi granicepostojeće svesti klase određene epdhe pomoću opštih mo- gućnosti te klase u eelokupnosti istoriskog perioda. Stav-ljeri svojorii 'egzist’enćijoiri u^šfjedište jeđnog pošdbnog do-mena celokupndg života grupe, domena teoriskog mišlje-rija, sriiešten na osu istraživdrija iStine kao najviše mo-ralriri vrednosti, nailazeći u svoirrie radlu na najrazličitijeteorije 6d kbjlh švaka sridlrži jeda'r i manji ili veći deo istine,

a '^¥-'3ecriaK)čitd;' «đlik uju' ''t in»; 'đM'. razotkrivaju šlabostiprotivničkih teorija, pojedinac može u izvesnim slučaje-vima, besumrijeJzuzetmm, da lzvrši i vari aktućlnih gra-nića grupe kojoj pnpada jedan zn&Čajan. korak u pravcuobjektivne istirie. ■- . V u ^. Al i, da bi dospeo dotle, pojedinae iriOra da zadovolji

jedan skup uslova od kojih ćemo, ukratko, nabrojati, onehoji SU, na.ri.rvi pogled, najočigIedn|j'i.:

]L0., On ne 'rićba da smatra da su teŠjsfpće istraživanjau humanistipkim naukama, iako su v;dikćjl;pri svem tomistpga reda kao i teškoće. fizičko-hemi&ili riavika, i-da seradi samo o pronicljivosti i dobroj volji. On mora- biti

svestan činjenipe da pored teškoća koje. su zajeAfiičke svim pay,kama ovde se nailazi i na specifično, rfe^o |e koje pro- jzlaze iz uplivisanja borbe klasa na svest ljudi uopšte, i nanjegmp posehn°- Uplivisanja, koja on nejpre treba danastojl da otbrije ng svim mestima gde može sumnjatida ona postoje. ,;:r . 2°. On ne sme prezati da đpđei U sukeb sa najdubljeukorenjenim predrasudama, sa najbolje učvršćenim auto-ritetima, sa naizgled najočiglednijim istinama, a naročito on he sme da se plaši ni bilo kakve ortodoksije ni bilokakve jeresi, tih dveju opasnosti od kojihi;jri» jed«a^ veUka isto toliko koliko i druga,: ..*■.>■ š •. š 3°. On-ne sme da mistt da je, pošto jo delovanje grupenamjegovo sopstveno mišljenje kao i nacmišljenje drugih permaHentno t i kontinuakno, dovoljna saario jedna pret-hodna i jpdinstvena metodska sumB^a^ koja bi se prostoodnosila kako na stečene p>ojmove tako i na svesna pred-ubeđenja. Njegov prvi zadatak treba da bude jedna strogai naročito permanentna i kontinualna kritika njegovih sop-štveriih. .tekuitata i ribsMpaka njegpvdg JSdpstvendg' mišlje-nja,-dakte takriv tertički stav koji treba da postane jedna

p p j , g p , pskalovim rečima. ;

Protiv skrivenih predubeđenja ne postoji efikasnooružje koje bi ih ukinulo jeđnom zauvek; radi se tu o

jednoj teškoj borbi koju neprestano treba obnavljati, borbikoja u dvoj tački čini važnim osnovne elemente dijalek-tičke metode u humanističkim naukama.

4°. Da bi razumeo i procenio sve pćzieije, kako nje-govu sopstvenu tako isto i pozicije dlrugih, on mora da ih

đovede u vezu kako sa njihovom društvenom infrastrukturom, da bi razumeo njihovo značenje, isto tako i sa činje- njenicđma koje one teže đa objasne ili dpišu, kakd bi izvu-kao onaj deo istine koji može u njima da se nalazi.

Dodaimo, da kada on, u skladu sa svojiih mogućno-stima, bude ostvario ove zadatke, da ne govoririio o onimakoji šu zajedtnički Svim naučriim radovima uojište (tačnost,ođbacivanje švih ličnih obzira itd.), kada on bude opro-bao svoj kritiČki duh na švdjoj sopstvenoj poziciji,'poku-ššVajući da je Kdfiguje na sVim oniiri mestima gde1munjegdva refieksija ili kritike protivnika budu otkrile sla-bosti ili izobličavanja, kada on sairi bude stekao utisak da

je uspeo đa svoje mišljenje uklopi u konkretni đruštveniživot, onda će se on nalaziti u opštem položaju ooveka odnauke, čoveka koji je našao skup aproksimativnih istina ikoji ooekuje da drUj*i istraživači dođu posle njega i na-stave i prevazjđu njegovo delo. , ’

, Pdsle ovih razmatranja mi'ćemo šhvatiti važridst kojupretstai^&'osvetljavShje fepomena iđeologije za izgrađi-varije jearie riaučne metode u istoriskim i društvemm nau-karria. Još nam ostaje da istaknemo neke elemente kojikoristituišu ovu metodu i omogućavaju nam da se borimoprotiv izobličavanja kojg Solaze risled delovanja skriveriihpređubeđenja.

' IV

Posle ove šematske gfeice problema objektivnosti uhumanističkim, istoriskim i društvenim naukama, mi :dlo-lazimo do drugog velikog metodskog principa, do principacelovitog karaktera ljudske aktivnosti i neraskidljive po-vezanosti koja. postdji između istorije ekonomskih i đru-štvenih činjenlcai i-: ištd?ije; ideja.

39

Ovaj princip koji je aksiom za dijalektičko mišljenjej rija filozofije je za dijalektičkog mislioca jedan elemenat



Ovaj princip, koji je aksiom za dijalektičko mišljenjejnajčešće se potpuno ignoriše od strane nemarksističkenauke. Dijalektička metoda je uvek genetička i, pošto jesvaka ljudska stvamost u isto vreme i materijalna i psi-hička, to genetičko proučavanje jedne ljudlske činjeniceuključuje uvek u istoj meri njenu materijalnu istoriju iistoriju doktrina koje se na nju odnose. Ništa čudnije odneprestano ponavljane teme od strane protivnika mark-sizma koji prebacuju zanemarivanje ideja i duhovnog ži-

vota jednoj metodi čija je jedna od osnovnih teza da jedovoljno samo ozbiljno proučiti Ijudsku stvamost pa da seuvek dođe do mišljenja ako se polazi od njenog materi-

jalnog aspekta, a do društvenih i ekonomskih činjenica akose polazi od istorije ideja.

Dovoljno je uostalom samo poihenuti nacrt većineklasičnih dela marksizma. U Kapitalu jedan veliki deotrebalo je da čine posthumni spisi koj.e je objavio Kauckipod naslovom Teorija o višku vrednosti (na francuskom:Istorija ekonomskih doktrina), a jedna dobra trećina Aku- mulacije kapitala Roze Luksemburg posvećena je istorijiteorija 0 akumulaciji; u Državi i Revoluciji od Lenjina,

analiza strukture države je neodvojiva od istorije revo-lucionalnih teorija o dlržavi a, na isti način, u Istoriji i klasnoj svesti od Lukača, analiza činjenica i istorija ekonom-skih, društvenih i filozofskih doktrina nerazmrsivo su po-vezane.

Nama će besumnje staviti primedbu da ijma dosta i ne-maksističkih dela koja daju izvesno mesto istoriji ideja,ali, kao što to primećuje Lukač, najče^će između njih idlijalektičldh dela postoji jedna osnovna razlika. U nedi-

jalektičkim radovima, poglpvlja koja se posvećuju teorijama kada se rađi o delipia iz sociologije ili istorije, i,obratno, poglavlja koja se posvećuju društvenom stanju,

istoriskoj epohi, kada se radi o istoriji ideja ili književno-sti i umetnosti, pretstavljaju stvarna tela, nešto pridođato,inspirisano najčešće brigom oko erudicije ili opšteg infor-misanja. Za dijalektičkog mislioca, naprotiv, doktrine činesastavni deo Same dlruštvene činjenice i one mogu od njebiti Odvojene samo provizornom apstrakcijom; njihovhproučavanje je jedan neophodni elemenat aktuelnog prou-čavanja problema isto onako kao što i đrhštvena i isto-riska stvarnost čine jedan od najvažnijih elemenata kadase radi o razuimevanju duhovnog života; jeđhe epohe. Isto-

rija filozofije je za dijalektičkog mislioca jedan elemenati jedan aspekt filozofije istorije, istorija jedlnog problema jedan je od aspekata samog tog problema i istorije u ce-lini, a oružje kritike, kako je to rekao Marks, samo je je-dah korak ka kritici oružjem.

Odaberimo nasumce nekoliko primera. Kako da seshvati kredit ili porodica nezavisno od njihove geneze,i kako ođvojiti tu gehezu od evolucije teorija o zakonitostiinteresa, o grešnosti zelenašenja, & braku i porodičnom ži-

votu? S druge strane, neka nam bude dozvoljeno da uzme-mo dva primera iz ovog našeg sopstvenog istraživanja.

Jasno je da će se bolje razumeti f ilo zofije Kanta i li Paskalaako se one dovedu u vezu sa njihovim društvenim infra-strukturama, ali isto tako nije mahje jasno ni to da će sei same te infrastrukture razumeti bolje ako se dovedu uvezu, između ostalog, i sa mišlju ova dva filozofa. A, s drugestrane, i jedna i druga če se bolje razuimeti ako se pro-tivstave, s jeđlne štrahe, individuaiističkim doktrinama koje su im prethodile i njihovim infrastrukturama i, s drugestrkne, različitim interpretacijama docnijih epoha i *eko~nomskilh i dhištvenim uslovima koji su na njih uplivisali,

i, najčešće, prouzrokovali ih, Kant se bolje razume kadase posmatra kao filozof tragičnog položaja u kom© se na-lazila nemačka buržoazija XV II I veka kada je žudela zarevolucijom koju nije bila u stanju da i^vrši, a naročitokađa se protivstavi interpretaciji X IX v., naime onomešto smo mi nazvali „novokantovski nesporazum“ gđe jekroz ukidanje stvari po sebj i najvišeg dobra bilo izraženomišljenje jednog sloja koji, sve irizjašnjavajući se za Kanta,nije više težio ni za kakvim društvenim preobražajima25.

Isto tako i Paskalove Misli (kao i RasinOve tragedlije)teško mogu da se razumeju van društvene strukture Fran-cuske X^TI veka, van tragičnog položaja jednoga službe-ničkog plemstva* rastrgnutog između svog buržoaskog po-rekla i svojih buržoaskih veza s jedne strane, i, s drugestrane, svoje tađašrtje vezanosti za monarhiju koja je po-čela da se odvaja od trećeg staleža, rastrgnutog dakle iz-

” Videtl u vezi ovoga L. Goldmaim, L a c o mm u n a n t e h u m a i n e t t l u n v ber s c h ez K a n t (L j u d s k a z a j ed n i c a i s v et k o d K a n t a ) (P. U. F.).

* Noblesse 'đe robe — plemstvo koje se sticalo posedovanjem izvesnih službi. — Red . / ; : ,

rneđu svoje misli i svoje naklonosti; van postojanja jedne viđelo jednu novu dimenziju ljudskih činjenica. Gtvorilo



jattsfehističke struje koja je bila radikalni ideološki Lzrazpogleda na svet ovoga službeničkog plemstva, i proganja-rlja ove struje odl strane Grkve i monarhije. S druge strane,autentično znaoenje paskalovske misli se naročito obja-šnjava kada joj se protivstave racionalističke interpretacije jedne revolu.cioname buržoazije (Kondorse, Voltor, deobaljudi na one koji nose aimajlije i one koji se kockaju) X VII Ivćka, umerena ; interpretacija Vinea koji propovedaublažavdnje Paskalovih ,,preterivanja“ a zatim interpreta-cija Kuzena koji u Paskalu vidi jednog genijalnog ali opa-snog i anarhističkog skeptika, obe izraz jedne buržoazijeko-ja je čvrsto uspostavila vlast, neprijateljske prema svimkrajnostima i, najzad, iracionaiistiaja interpretapjja Sesto-va, u XX veku, oštra suppotnost racionalističkoj interpre-tačiji kao što je i buržoazija u opadianju suprotnost revo-lucionamoj bdržoaziji. ; _

Isto takb možemo razumeti i zašto u Francuskoj ni-kada<nije bilo PaskaJovih učenika26. Buržoazija u toku ovetri etape (uzlazne, na vlasti i u opadanju) nikada pije moglada usvoji genijalnog mislioca jedne klase i jedp© ideologije

koje bi iščezle sa starim režimbm. • , .Plbdiibst i važnbst bvoga principa može da se ilu-štruje saimb konkretnim hhalizama koje prevazilaze okvirove studije. Mi ćemb se Zadovoljiti saaho time da skiciramo

jeđah šematski crtež razvoja sbdolog ije U< tbku poslednjih' ' '* ’’ ■v-'i i '1 ! I i,v- •*

f U posibdnjoj trećiriif X IX vekari ’db 1930 soelologija jeđoživela zhatan pblet; Bfbjna kbnkretna istraživanjq po-buđila šu teida’ riafdU' U -jfedan skoro neograničeni razVOj.Veliki: radovi đirkeinovkca u Francuskoj, socibtogija sa-zftanja u'Nentačkoj sa Sfelerom i K. Manhajmom, sociolo-^ja MaksanVebera,'kojima treba dodati istoriskfe i eko-

nomske studije duboko preobražene i postaknute sociolo-gijom (dovoljno je samb potsetiti na Matijea)* Mark Bloha,H. Pirena, Lamprehta, Zbmbarta, Troelča)-, izneli su na

" Francuski jezik čak riem a ni reči poput đekartovac, liege- lovac, spinozist, kojom bi se označali Paska lovi učenici: ~;,Paska- lisaht pžnačavš natičhika kojl proučaVa Faska la ns iisfrafaj'ftći pri tom njegbve Ideje. I obratnb, nema reči ža'istraživača> Koj:i !;pro- učava Dekarta a ne usvaja njegovo mišljenje. To je zbog toga što je Dekart izrazio mišljenje 'trećeg staleža; k ojL je i atvor io savremeno francusko društvo.

j j j jše jedno veliko polje istraživanja i shvatanja.'dfuhovnogživota, a neki su nifeliobi išli dotle đa su verovali da je so-ciologija pozvana da: zameni ostale humanističke nauke.f Marksisti su međutitm na ovaj razvoj gledali skeptič-

kim i opreznim okom. J& avderie govorim o kritici izvesnihteorija, o priznavanju ili odbacivanju nekih konkretnihrezultata ovih istraživanja. Razlike u mišljenju ove vrstepotiču od normalnog razvoja naučnog života i prirodni surezultat slobode mišljenja i kritike koja je neophodna -na- pretku mišljenja i saznanja. Rezervisanost marksista jenaročito pogađala budućpost univerzitetske sociologije injene ograničenosti u shvatanju ljudskih činjenica. Va-žnost đlništvene dimenzije u proučavanju ovih ljudskih či-njenica, važnost koju su otkrili buržoaski ideolozi počet-koim X IX :veha a koja je univerzitetska nauka počela konkretno ' da koristi fp svoje svrhe tokom, prve trećine X Xveka, Marks je takođe iznfeo na videlo, i, šta više, i on senjome konkretn© koristio u svoiim amdlzafma, sa jednomiz'vsmrednom pronicljivošću još i840—185b, samo on je istotako pokazap i društvenu udovljanost famih društvenih

i istoriskihi nauka kao i nemogućnost da se prekorače izve.-sne granioe u- razumeyanju ljudski]h; činjenica ako se "rieprekorače i okviri kapitalističkog društva i ako ‘se objek-.tivno ne služi — svesno ili hesvesno — sajmite tiria istraživa-njem, interesima proleterijata, , v ; . , • ' -

Ustvari; veliki polet pqmarksističke sociologije odgo-varao je jednoj određenoj i ograničenoj epohi u istorijizapadne buržoazije. epohi, za kbjU su tako različiti teore-tičari kao što su Zombart, Hilferding. i Lejj jin osfetiji po-trebu: da je nažovU jednim spfecijalnim ' (N&jvišistadijum kapitalizma, Fjnansiski kapitalizam, Imperijali-žam), a koju ćemo mi ovde okarakterisati ša 3 crte:

a) Nedovoljnost indivjđualizma i ppzicfja slobođnekonkurencije za rešenje ekohomsltih, poJ.itiČkih i društve-nih problema postala je bčiglfedha i zahame buržoaske mi-slioce. Ekfmbihske i literarhfe robinzohijadfe koje su takbđivno misao jbŠ $te6etkoiri ;X lX !;y€kja,bile su krajem istog veka preVazićfehe ne' šamo dibktrinar-skim sištenuma već isto tako, i harbčitb,' s'tvoreriim preobra-žajima ekonomije društva. To je na ekonomskom planubila'epoha" fihanšiskbg kapttala; karte|h i trhstovat'ria dru-štvenom planu: epoha. pb|iti.Skbg;i ši^ikalnbg,orgahi^>yar

.43

nja radničke klase, a na političkom planu to je bila epohaizrabljivanja zemljine kugle od strane velikih sila U li-

Ali pesimizam ovih mislilaca ostaje u drugom planu,to je samo jedan misleni pesimizam a nikako jedlno aktu-



izrabljivanja zemljine kugle od strane velikih sila. U literaturi od Balzaka do Zole: Gorio, Gopsek, Rastinjak iNisenžan su zamenjeni berzom, rudnikom, zemljom, veli-kim magazinom, itd. U humanističkim naukama: sociolo-gija, nauka o grupama, nadmeće se sa individualnom psi-hologijom;

b) Uprkos preobražaja, zapađna buržoazija se još uveknalazi na čelu jednog snažnog i vitalnog društvenog po-retka koji još nije ušao u fazu opadanja. Njena vladiavina

je čvrsto uspostavljena, socijalističke pretnje su teoriskei daleke, politika radničkih partija i sindikata je reformi-stička (i pored njene prividno revolucioname ideologije),saradnja klasa u Zapadnoj EVropi stvarnost. Zato ideologijaburžoaske klase, delimično, i ima još izvestan realan sadr-žaj, jednu stvarnu društvenu funkciju, jer ona obezbeđujerazvoj; proizvodnih snaga civilizacije u jednom društve-nom poretku koji je sposoban za živdt (mada nepravedan izasnovan na eksploataciji čoveka oovekom). Prema tome,kao i svaka druga klasa koja još vrši aiitentičnu đruštvenufunkciju, ona može da razume neke suštiriske aspektestvamosti;

c) Treba međutim, da bismo bili tačni, đodati da suideologija buržoazije, njene vrednosti kao i njen pojamporetka u pdtpunosti postali konzervativni (kao i sam bur-žoasifi poredak) i toalitativno drugačiji od optimističkevere jedhe revoludonarne buržoazije koja je bila svesna dasvojim delovanjem obezbeđuje kretanje čovečanstvanapred.

OptimistiČke ideologije revolucioname i postrevolu-doname buržoazije: Kondorsea, Sen Simona, Lesinga iKanta zamenili su veliki pesimistički misliod počev odSopenhauera, koji je samo nagovestio imperijalizam, do

Burkharta i T. Mana, koji ga izražavaju, i Spenglera, kojiveć pagoveštava fazu njegovog opadanja. Poslednja imenasu sva nemačka ili pripadaju nemačkom jeziku. Ustvari,Nemadca nfteđp drugim velikim zapadnim zeipljama^pret-stavlja najmanje uravnoteženo društvo, najlomnije i, im-plicite, najosetljivije prema pretnjama budućnosti27.

*T Dovoljno je sairio da se setimo Odjeka koji je medu ne- mačkim intelektualcima imala čuvena BurkhartOva izreka, nago- veštavajući ,,#u štraSriih simplifikatora".

44

to je samo jedan misleni pesimizam a nikako jedlno aktu elno i doživljeno očajanje. Kirkegard je još uvek samo je-dan izolovani i rđavo shvaćeni zanesenjak; đocnije Kafkaumire nejasan i nepoznat. I tek će faza opadanja buržoazijeod njih retrospektivno da stvori velikog mislioca i velikogpisca, onako kako se to i danas na njih gleda. Na filozof-skom planif, krajem X IX veka, jedan tako reprezentativnimislilac kao što je Herman Koen, još veruje da od samo-ga Kanta brarii živi dtih kantovske misli ukidajući idleju

najvišeg dobra, jer, kako on saan kaže: ,,mi ttemamo potrebeza boljim svetom od ovoga"28.

Ovaj skup činjenica objašnjava kako mogućnosti takoisto i granioe univerzitetske sociologije u toku proučava-nog perioda. Ona nam je dala iZvestan broj konkretnihstudija koje ostaju definitivna tekovina za društvene nau-ke, mada se objašnjenje društvenih činjenica svuda su-dara sa jednom nesavlađljivom granicom, a to je: svesnaili nesvesria tendencija da se izbegne svako objašnjenjepomoću borbe Jdasa i — pošto je poznata veza izmeđumarksizma i istoriskog materijalizma — manje snažna ten-dencija da se potceni značaj ekonomskih činilaca za razu-

mevanje ljudskih činjenica. Maks Veber, naprimer, kojiobjašrijava odnos između protestantskog mentaliteta i ka-pitalizma, dozvoljava sasvim prirodno da je upravo pro-testantski mentalitet određujući faktor, mada se činjenice,koje je on divno izložio, isto tako dlobro objašnjavaju isuprotnom hipotezom, i to njome mnogo verovatnije, nai-me hipotezom jedne celovite Ijudske stvamosti , koja se izfaždva na svim planovima društvenog života. Dirkemov-ci, izuzev dve knjige Halbvaksa, u svojim objašnjenjimagotovo nikada ne koriste postojanje društvenih klasa, i ve-rovatno ih je ova tendencija izbegavanja ovoga problemai naterala da jedan ve liki broj radova posvete proučavanju

primitivnih društava u kojima još nije bila izvršena kla-sna diferencijacija. Uostalam, istim uzrocima treba vero-vatno pripisati i mali broj obaveštenja koja je ta hrpastudija o totemističkim dNlštvima dala o njihovom na-činu proizvodnje kao i o njihovom ekonomskom životu.Pa ipak, i pored ovih granića, studije Maksa Vebera, Dirke-

” H. Cohen, Ka n t s B e g r f l n d u n g d e r E t h i k , (Kantovo zasnivanje etike), str. 313. Ciho „mi“ označava do koje mere se sigurno govori u ime celokujihe druStvene klase.

45

ma, Mosa, Halbvaksa, Levi Brila, Davia i Fokonea pret-stavljaju znatan doprinos razumevanju društvenog života

prinudom‘skoja „istovremeno postaje i uzrok njihovog in-finitezimalnog ponavljanja tako da se najzad istoriska i



stavljaju znatan doprinos razumevanju društvenog životai besumnje sa lcan tradicijom konkretnih istraživanja trebapovezati i studije nekih istraživača koji danas nastavljajunjihovo delo. Dovoljno je spomenuti samo g. Le Braa i Kl.Levi-Strausa u Francuskoj.

Nije manje istina ni to da ni Maks Veber a niti dirke-mizam nisu imali svoje nastavljače (ovaj poslednji sveviše i; više se održava samo u čisto etnografskim istra-živanjima). Postoji između sociologije iz doba 1890—1930 i

ove kpju g. Gurvie, u jednom kolektivnopa delu kojim jeon rukovodio, naziva sociologija XX veka jedan funđamen-talhi zasek koji nam se čini kao paralelan filozofskom za-seku koji postoji između velikog perioda univerzitetskogracionalizma i savremenog egzistencijalizma, kao i zasekukoji postoji u literaturi između poslednjih velikih pisacaburžoazije: Zida, T. Mana, g. Marten di' Gar# i velikog-pisca naših dana F. Kafke, i, naročito, -paralelah ekonom-skom i društvenom prelazu zapadnoevropske buržoazijeiz imperijalističke faze u fazu opadanja, Sem nekolikpspecijalista koji nastavljaju staru tradiciju konki\etnih istra-živanja, savremena sociologija sve više i više gubi vezu

sa stvamošću. . . .Mi smo već govorili o nedovoljnosti novih deakrjptiv-

nih metoda u savremenoj sociologiji kao i o podvajanjukoje postoji izmedu teoriskog mišljenja i konkretnog istra-živanja. Zajednički einilac :prividno različitih pa čak i su-protnih tendencija jeste potpuno odbaeivanje svakog isto - riskog elementa u proučavanju Ijudskih činjenica. Otudna leoriskom planu postoji jedna tendencija, koja sve više;i više dolazi do izražaja, d'a se sociologija zameni nekomvrstom društvene pseudo-psihologije koja izobličava činje-ni®e tim više što otstranjuje svakj istoriski ifdruštveni fak-tor iz psihičkog života pojediunca i, nasuprot tdme, poku-

šava da od ovog života pojedinaca stvori objašnjavalačkiključ' globalnih fenomena. U jednom več citiranom delug. Kenig to kaže otvareno; pošto je objasnio da se danas;ina isti plan“ mogu svesti Tard i Dirkem, i pošto je name-sto razlike između individualnih i kolektivnih pretstavastavio jednu ,.društvenu psihologiju" i )#mnogo prostijurazliku između čisto individualnih sadržaja svesti i sadr--

<Sb&ajemo da se -naročitO•ovi ';^ IM iijL J„bdiikuju jzveshbm

finitezimalnog ponavljanja tako da se najzad istoriska idnuštvena stvamost pojavljuje kao moralni odnos speci-fične prirode“ (str. 23). I tako se za g. Keniga istoriskai društvena stvarnosjt svodi na neodređeno ponavljanje psi-hičkih procesa i individualnih morala. Ništa onda čudnognema .ni u tome kada on, jasno određujući svoju metodu,nastavi; *Na isti način se i problem krize čupa iz njegovog opšteg istorisko-filozofskog konteksta (geschichtsphilosop-hisch)“ (podvukli mi — Z.G.), on se konkretizuje i svodi

(wird iiberbunden) ,,na individualne fenomene i na tačnoocrtane individualne situacije. Odlučujući infinitezimalna koji ćemo mi naići na kraju našeg izlaganja biće feno-men adaptacije (odnosno ■fenomen veštačke adaptacije i line-adaptacije)“ (str. 23). , :

Redovi koje smo naveli nisu međutim neko inđividu-alno preterivanje. G. Kenig definiše prosto, na jedan na-ročito jasan i otvoren način, metodu tako poznatih &ocioi-loga kao što su fon Vize u Nemačkoj ili Moreno u Sjeđi-njenim Državama.

Foii Vize, sem toga, ima tu zaslugu da je pionir na

ovome planti. On je, što se njega tiče, još odavno otstranioob soeiolb|ije svaki kOnkretni sadržaj ljudskog života. So-ciolpgija se za njega svodi na prbučavanje psihološkog pri-bližavanja i udaljavanja između individua, i mi ga vrlodobro razumemo kada on veliki broj prikaza savremenihdela (inače vrlo blagoriaklonih) počinje konstatacijom da

je on ,tu istu stvar rekao već pre trideset il i četrdleset

Moreno je u Sjedinjenim Državama stvorio sociometri- ju koja u osnovi pretstavlja jedan napor da se na istim,antiistoriskim, osnovima, kao kod fon Vizea, razvije jednamanje v iše: „kvantitativna" riauka (scijentizam uvek gajisujeverje prema ,,kvantitativnom“ i prema ,,metrijama“).ž3

” Mi, razume ne bismo hteli da negiraimb vairkjst svakog mereipa kao ni svake kvantitativne promene, već.li <?ćeiri<3 siamo da kritikujemo izvestan fetišizam mere kakav s(e happriier pokazuje u

jednoj sociološkoj studij i o ,,social-scientist“ (o „naučniku. društve- nih nauka“) u Sjedinjenim Pržavama, u kojoj autori, prouČava- jući pokretačke snage ponašan ja amGričkih sociologa, pišu: ,,Mi ovde ne uzimamo u obzir lične motive, kao što su ljubav prema istini ili glad za saznanjem zato Što u toj materiji nema valjanih

Moreno veruje da je u njoj našao jednu vrstu univer-l l k k ji bi ći d d li dik ti

proučavanja društvene psihologije koja svesno odbacujek k k t li lj d kih či j i jih



zalnog leka koji bi mu omogućio da podvali revandikativ-nim pokretima radnika i reši skoro sve društvene proble-me. U jedlnom od svojih članaka, on piše: „Istraživači kojiprimenjuju sociodramatske postupke treba da organizujupreventivne, didaktičke i terapeutske mitinge u grupi ukojoj oni Žive i rade; da organizuju, kada se to od njihzatraži, mitinge iste vrste svuda gde se postavljaju sličniproblemi, da prodirU u grupe koje su izložene urgentnim

i hroničnim društvenim teškoćama, da se umešaju u mi-tinge koje organizuju štrajkači, u pobune raznih vrsta, upohtičke skupove i manifestacije itd. "30

„TeŠkoća na koju je naišao marksizam može dla se re-zimira jednom rečenicom: to ie njegovo nepoznavanje au-tonomne socio-dinamičke strukture savremenog društva"(str. 76). „Sociametrisko eksperimentisanje teži da pretvoriu jeđan novi poredak stari društveni poredak“ (str. 51).„Kao i odojče, i čovečanstvo će da sazreva samo postepeno;i Samo utoliko ukoliko jedna sociometriska svest bude po-stepeno preudesila naše društvene institucije, čovečanstvoće naći takvu dlruštvenu strukturu koja će biti sposobna da

posluži kao okvir jednog univgrzalnog društya“ (str. 74).I tako, mi u ovom velikom savremenom poletu mikro-sociologije možemo da konstatujemo upravo suprotnu pojavu od one koja je karakterisala sodologiju iz doba 1880—1930. Tada je postojala tendencija da se individualna psi-hologija zameni proučavanjem društvenih grupa; danas mividimo kako se sociologija ponovo vraća, a, kod izvesnihistraživača, gotbvo identifikuje sa individualnom psiholo-gijom, u meri u kojoj ova posmatra čoveka u ođnosu sabližnjima. Uostalom i ne radi se o tome da se osporavasvaka korisnost istraživanja „nauke o odnosima" kojurazvijaju fon Vize i njegovi učenici, pa čak ni korisnost

nekih sociometriskih studija. Ali to su, u najboljem slučaju,podataka i što im danas praktično nije moguće odrediti, čak ni približno jedno mesto u utvrđenoj skali nacionalne raspodele." L es s ci e n ces d e l& p o l l t i q u e a u x E t a t s - V n i s ( Po l i t i č k e n a u k e u S j e - đ i n j e n i r n D r ž a vam a ), Colin, 1951, str. 266. Stiiđija R. Merton i D. Lefrier: Le „spc ia l s ien t i s t " en A m r iq ue . („Naučriik đruštvenih nauka“ u Americi).

*” Ć a h t er s i n t e r n a t i o n aU x d e so c i ol o g i e, knj. IV, 1949. L. Mo- reno, So d ome t r i e e t ma r x i sme , str. 73. Na đrugom mestu istoga članka g. Moreno govori o ,,dva Marksa: čoveku od nauke koji je naslućivao šPcioriietriju i o političaru" (str. 66).

svaku konkretnu analizu ljudskih činjenica u njihovomsadržaju i u njihovoj istoriskoj stvarnosti i koja, upravozbog toga, postaju ideološka i izopačujuća čim počnu dase pretstavljaju kao ,,sociologije“ ili kao „nauke o dru-štvenom životu“ .

S druge strane, mikrosociologija nije jedini način dlase stvori vanistoriska ,,sociologija“ . G. Gurvič je u Fran-cuskoj razvio jednu ,,hiperempirističku-nađ-relativističku“sociologiju koja priznaje korisnost makrosocioloških delaali se uzdržava od toga da izgradi jednu objektivnu i kon-kretnu hijerarhiju grupacija, neophodnu za jednu stvarnui konkretnu analizu struktura društvenog života31. On od-

S1 Istina, on ponekad kao da u principu priznaje nužnost jedne hijerarhi je; tako, kada na stranai 270 svoga dela L a Vo ca t i o n ac t ue l l e de la soc io logie , piše: „Jedinstvo globalnog društva u odnosu na mnoštvo posebnih grupa koje se međusobno bore, razgra- ničavaju, uzajamno drže u šahu, ili pak koje se slažu, uzajamno prožimaju ili, najzad, unutar sebe stvaraju čvrste skupine, potvr- đuje se priznatom prevlašću nacije nad njenim delovima, i izra- žava u p r ome n l j i v o j h i j e r a r h i j i g r u p a c i j a čija relativna stabiliza- cija Ćini globainu društvenu strukturu... Specifična hijerarhija grupacija može da posluži kao najobjektivniji kriterijum za prouča-

vanje globalnih društvenih tipova.“ Ali ako se posle ovih njegovih sopstvenih indikacija pozovemo na delo u kojem je on prišao proučavanju ove hijerarhije, mi odmah na početku poglavlja koje je posvećeno ovom problemu čitamo da: „beskrajna složenost i bogatstvo aspekata i sadržaja svakog globalnog društva... ne dozvo- ljavaju da se uspostave sociološki tipovl a da se kao znak raspo- znavanja ne uzme jedna posebna društvena aktivnost... Klasifika- cija tipova globalnih društava daće dakle sasvim različite rezultate već prema tome da li se oni ispituju prema njihovim utica-

jima na ekonomske, religiske, moralne i pravne fenomene, itd.“ (G. Gurvitch E l emen t s d e So d o l o g i e j u r i d i q u e (Osn o v i p r a v n e so - c i o l o g i j e ) Aubier, 1940, str. 210). „Vodeći računa o bitno pragma- tičkom karakteru svake klasifikacije tipova celovitih društvenih fenomena, klasifikacije koja poprima mnogobrojne varijante već prema cilju za kojim se ide, mi ćemo se ograničiti samo na to da

istaknemo nekoliko šematskih tipova globalriih društava s obzirom na proučavanja pravnih fenomena (ibid. str. 211)“. Pod ovim uslovima „najobjektivniji kriterijum", koji varira već prema dru- štvima a naročito prema perspektivama, ne čini nam se osobito podoban da pokaže strukturu istoriske i društvene stvarnosti. 2 e- leći da izmiri jednu visoko sistematsku f o r m u sa jednim „hiper- relativističkim" s a d r ž a j em , g. Gurvič postaje krajnje osetljiv na slabosti raznih socioloških teorija koje on kritikuje, ali kada razvija svoju sopstvenu misao, on se izlaže ppasnosti da spoji slabosti sistema (apstrakciju) sa relativizmom (nedostatkom strukture) ne zadržavajući njihova moguća uzajamna švojstva: sintetički i struk- turirani pogled i bliskost neposrednoj stvarnosti.

49

bacuje ne samo istoriski materijalizam već kadla se pomened l M k V b ži d l k ki i ti M

ne više iz- ugla filozofije istorije već iz ugla. ,,adaptiranja“(kapitalističkom društvu razume se) To je dakle socio



delo Maksa Vebera, on uživa da lakonski primeti: „Mnogobuke niokošta“32. On nabraja 15 nehijerarhizovanih krite-rijuma za klasifikaciju grupacija i 3 oblika socijalizacije,i apstraktno diskutuje o svim mnogobrojnim sociološkimteorijama (prebacujući im, često s punim pravom, njihov jednostrani karakter), a da nikada ni jednu od njih nedovodi u vezu sa njihovom istoriskom i društvenom infra-strukturom.

Razume se samo po sebi da čitav konkretni sadržajiščezava u ovoj pomrčini ,,nadrelativističke“ apstrakcije.Psihologizmu i relativizmu se pridlružuju ideološke

deformacije u sadržaju istraživanja. Navešćemo jedan na-ročito tipičan slučaj. U jednom članku koji je posvećenproučavanju inđlustriske populacije33 g. Brepol, jedan odnajpoznatijih sociologa nove generacije u Nemačkoj, pošto je uz mnogo nastojanja podvukao nužnost objektivnog pro-učavanja bez predrasuda (voraussetzungslos) itd., prikazujenamesto zaključka nacrt takvog proučavanja, nacrt koji sedeli na četiri paragrafa: strukture (Gebilde), norme, oblicii vrednosti. Prvi paragraf predviđa sledeće: „porodica, po-

jedinac, gens (die Sippe), proizvodna zajednica, opština,religiska grupa, velike jedinioe: narod i stanovništvo“.

U svome nacrtu stuđije, ,,objektivne“ i bez predrasu-da, o industriskoj populaciji, g. Brepol je prosto „izosta-vio“ društvenu klasu.

I tako, psihologističke i mikrosociološke teorije, nad-relativizam, ideološka izobličavanja i deskriptivne metodesve dospevaju dotle da u istom smislu izobličavaju ljuđ-sku stvamost, skrivajući njen istoriski karakter i pretva-rajući istinske probleme, probleme zakona evolucije i zna-čenja pojedinačnih činjenica u pros lorno-vremenskoj ce-

lini, u opisivanje jednog detalja bez njegovog konteksta,Unutar jedne celine koja se prećutnp shvata kao kruta isposobna (u najboljem slučaju) samo za neprimetne pro-mene. Ui, kao što je rekao g. Kenig, „fenomen se čupa iznjegovog istoriskog konteksta“ i proučava ,,infinitezimal“

“ G. Gurvitch, L a vo ca t i o n a c t u e l l e d e l a So c i ol o g i e , str. 40.

“ ,Wi'Brepohl, Industrielle Volkskunde. Soz ia le We l t , (V. Bre- pol, Industriska etnologija, Dr uštven i sve t ), godina II, sveska 2,

januar 1951, str. 123.

50

(kapitalističkom društvu, razume se). To je, dakle, socio-logija koja ne želi više da razumeva već da „pripi-tomljava".

Suvišno je i reći da se mi ovde nalazimo pred reper-kusijama činjenice da je kapitalističko društvo ;zapadneEvrope ušlo u fazu opadanja. Mi ćemo sebi dozvoliti da ci-tiramo još neke ocene o savremenoj sociologiji koje dajunjeni sopstveni pretstavnici u SAD, ocene u kojima je ele-

menat autokritike moguć upravo zbog toga što je kapitalirzam SAD još živ i čak na svome vrhuncu, sve i podnosećireperkusije celokupnog položaja svetskog kapitalizma.

U kolektivnoj knjizi koja se zove SoCiolćgijd XX veka prvi članak kojeg piše g. Hatington Klems nosi naslov: ,,So-ciologija i dlruštvene nauke“. Mi tu doznajemo da: „Sociorlogija je bila i danas ostaje deskriptivna nauka; ona nedaje objašnjenje, i s logičke tačke gledišta svi njeni iskazisu istoga znač^ja tako da jedni ne mogu služiti kao osno-va drugima. To je nauka koja se neposredno zasoiva načinjenicama koje su razbacane i koje nisu sjedinjene pri-menom jedne opšte hipoteze, i, kao što je to nekada zapazio

Aristotel, ove činjenice bi se isto tako dobro mogle j druga-čije primeniti. I tek kada u sociologiju budu uvedene hi?poteze koje se mogu verifikovati, ona će tek onda postatieksplikativna nauka, a njene činjenice i iskazi tek ondaće da se uklope u jednu celinu. A sve dok se tq neiostvairi,specifični zadatak sociologije će se svoditi nacije“ 34. U jednom drugom članku iste knjige, g. Borokinraspravlja o Društveno-kultumoj dinamici i evolucionizmu, i konstatuje koreniti zasek između sociologije X IX i so-ciologije XX veka. Prva je predtvođena idealom linearneevolucije (tako g. Sorokin naziva ideju progresa); ovu,,dogmu“ g. Sorokin je otkrio svuda u humanističkim nau-

kama pa i u arheologiji i preistoriji, u obliku „standardi-zovanih faza paleolita i neolita, doba bakra, doba bronze,

84 So c i ol o g i e au X X s išc l e (So c l o l o g i j a X X ve ka ) (P. U. F.), str.14. Prvi konkretni „sociološki zakon“ pomenut u ovoij knjizi, na strani 23, glasi ovako: „Broj lica koja prelaze neko rastojanje upravno je srazmeran broju položaja koje ona očekuju da će naići udaljujući se od njihove polazne tačke, a obrnuto srazmeran broju prepreka koje mogu da iskrsnu u njihovom traženju-“ Drugi zakon se pojavlju je na strani 135 i on utvrđu je smanjenje -nupci- jaliteta za vreme perioda ekonomskih depresi ja.

51

đoba gvožđa i đoba mašine“35. Srećom, sociologija se u X X g. Bardžes navodi ,,ideografsku“ metodu „koja proučava



g g jveku oslobodila teorije napredovanja „koje su se pokazaleslabo produktivne“ i „istraživači su počeli da obraćaju svojupažnju ria druge vićDove društveno-kulturnih preobražajai, pre svega, i uglavnom, na njihova postojana i ponovljivasvojstva: sile, procese, odlnose i jednoobraznosti“36. Vršećismotru sociologa koji su stavili sebi u zadatak da istaknusuštinske crte društvenog života, mi doznajemo da ih imai takvih koji su išli đotle da traže „promenljive konstanie

(pddvukli mi — Z.G.), kao što su gustina i veličina popu-laci je"37.

Sto se tiče statistike i monografije, pustimo da o tomegovori g, E. W. Bardžes, koji u već citiranom delu ras-pravlja o metodiama istraživanja u sociologiji. „Kakva jeu sociološkom istraživanju vrednost ovih dveju osnovnihmetpda: metode statistike i monografije?“ To je pitanjekoje on1postavlja da se prouči. Pošto je nabrojao teškoćesa kojima se sukobljavaju ove metode, doenajemo da suneki istraživači „otvoreno ili prećutno priznali da oveteškoće ne mogu savladati i pošli su u istraživanje onihdomena na kojima one ne izbija ju“38, a to su oni istraži-vSči kfe»ji izgrađuju „ljudsku ekologiju“ i „koji su vrlo malozainteresovani problemima komunikačije i civilizacije“.„DrUgo rešenje” usvojili su oni koji su u „nizu deskripiiv-nih studija pružili dtasta konkretnog, zanimljivog i ubedlji-vbg inaterijala, ali nismo sigumi da bi i neki drugi po-smatrač doneo isti izveštaj ili došao do istog zaključka"39.Drugi sd, hajzad, priznali da ,.ako je ličnu jednačinu istra-zivaca bilb teško potisnuti iz fizičkih i bioloških nauka, bilo je: skoro nemoguće njome ovladati u društvenim nau-kfihSa"*®.

Osim ,,nomotetičke“ metode idealnih tipova, koju on

vezuje naročito za sociologe klasične epohe „Simela, Te-nisa Dirkema, Marsela Mosa, Maksa Vebera i mnoge drugefrancuske i američke sociologe naredne generacije“41,

“ L»Cc. cit. str. 103.sa Loc. cit., str. 108.

• 37 Loc. cit., str. 109. r LOc. cit., str. 22.

88 LoC. cit., str. 23.' ' 40 Loc. cit., str. 24.

11 Loc. cit., str. 30.

52

g ,, g „ j ppojedinačne slučajeve u svemu onome što je lir.njima' in-dividlualizovano i potpuno"42, metodu koju su u sociologijuuveli Tomas i Znanjecki; ,,samo“, piše on, „ovi nisu pot-puno postigli svoj cilj... Njihova konceptualna šema nijepotpuno niti čak u svom većem đelu izvedena iz podatakakoje su oni sakupili, a, s druge strane, njihovi podaei nisuna precizan i ubedljiv način potvrdlili njihove pbjmove injihove hipoteze“43.

Najzad, pošto je konstatovao da „statističke metbđespecijalno adaptirane sociološkim zahtevima nisu još stalena noge“,44 g. Bardžes ukazuje na delo koje bi bilo uspelo,,da izloži osnovne ekonomske, društvene i političke trans-formacije američkog društva od 1910—1929“45, Recent So -cial Trends (Nova društvena strujanja).

Ne bi se moglo bolje potvrditi ono što smo već reklina prethodlnim stranama. Empirisko istraživanje (monogra-fije, statistike, ankete, itd.), zavisi od jednoga sistema ce-line i odgovara samo na ona pitanja koja mu postafipo*-ciolog. Ono ne određuje ni značaj različitih faktora drtt-

štvenog života. Ogromna većina istraživanja ove vrste,među onima koje smo mogli Čitati u časopisima nemačkogili francuskog jezika (kao i u prikazima radova na engle-skom jeziku koje smo tu mogli naći), su tako izvedenada zatvaraju pristup razumevanju velikih društvenih i feto-riskih procesa, i, u većini slučajeva, usretsređuju interesčitalaca na opšte probleme interindividualne psihologije:na problem društvene distance, integradje, osećanja bdrgovornosti, itd. U većini bilo teoriskih, bilo empiriskih stu<-dija savremene sociologije, čitava konkretna društvena iistoriska stvarnost teži potpuno da iščezne. Još 1923 Lukač je pisao: „Monografska metoda je najbolji način da se

zamrači vidik pred problemom".Buržoaska misao u opadanju je nespojiva sa onim so*-

dološkim teorijama koje ma i najmanje proniču u ljud-sku stvamost. Istraživači koji dopiru do stvarnosti, pa bilioni i konzervativfci, ostaju bez odijeka. Društvehb prizha-nje, na moralnom planu, dobijaju filozofije očajanja, asna

42 Loc. cit., str. 29.“ Loc. cit., str. 28.** Loc. Cit., str. 33—34.** Loc. cit., str. 35.

53

lifi'učnom ,,formalne“ teorije, istraživači „konstanti" i „nađ-relativištički hiper-empirizam“ Iza naučne namere nije

a) time što je Nemačka bila zemlja u kojoj je kapita-lizam dostigao svoj vrhunac i približavao se toj,ekonom-



relativištički hiper empirizam . Iza naučne namere nijeteško nasiutiti povlačenje i priznanje nemoći. Zato je važno još jednom potsetiti da, u domenu humanističkih nauka,želja da se razume stvamost zahteva od istraživača odva-žrtost da prekine sa svesnim ili nesvesnim predrasudamai da uvek ima na umu da se nauka ne stvara iz perspek-tiverte i te posebne grupe, ni sa spoljašnje i tobož objek-tivne pozicije koja pretstavlja večnost osnovnih struktura

đanašnjeg društva, već iz perspektive slobode i ljudske zajednice, iz perspektive čoveka i čovečanstva.Ako pak sada pređemo na proučavanje marksističke

sociologije, reći ćemo odmah da jedva možemo ukazati nanekoliko šematskih putokaza, jer istorija marksizma za-hteva ogroman rađ na dokumentaciji i sintezi. Pa ipak ječudnovato što se, koliko mi znamo, niko nije latio ovogaposla niti ga bar poduzeo u njegovoj celini46. Citava hrpaspecijalnih problema mogla bi da se objasni pomoću tak-vog proučavanja. Cini nam se, naprimer, da je očigleđnođa u diskusiji između Lenjina i Roze Luksemburg Lenjinnajčešće odražava rusko iskustvo, dok Roza Luksemburg,

razvija svoje teorije u svetlosti nemačkog iskustva. AkoLenjin insistira na značaju revolucioname partije u revo-luciji dok Roza Luksemburg nema poverenja u partiju ividi bitni činilac u spontanosti masa, ovo razmimoilaženjese izvanredno objašnjava ako se setimo da je u Rusijiu to doba bila jedna organizovana revolucionama partija,dok je u Nemačkoj jedina socijalistička partija bila refor-mistička, kao i ako se setimo da seRoza Luksemburg osla-njala na radikalizaciju nekih proleterskih slojeva da bi seborila protiv rukovodstva te partije. Isto tako se bolje ra-zumeju i kritike Roze Luksemburg, iz 1918, agrame re-forme u Rusiji ako se setimo da jć u Nemačkoj, zemlji in-

đustrijalizovanoj, seljačko pitanje bilo od mnogo manjevažriosti negoli u Rusiji. I najzad, čuvena kontroverza okoakumulacije kapitala u kojoj je Roza Luksemburg zastu-pala mišljenje o postojanju jedne ekonomske granice urazvoju kapitalizma, granice koju su negirali ruski teo-retičari, takođe se objašnjava na dva načina, i to:

** Ima, međutim, značajnih studija o marksističkim teorijama države kod Lenjina i o teorijama akumulacije kod Roze Luksem- burg.

lizam dostigao svoj vrhunac i približavao se toj,ekonom skoj granici, dok je on u Rusiji jed*va započeo svoj razvoj; i

b) time što su poli tičke granice kapitalističkog razvojabile vrlo blizu u Rusiji, a vrlo udaljene u Nemačkoj.

Sem ova dva posebna primera, mi ćemo se zadovoljititim da istaknemo samo dve činjenice koje nam se činenaročito važne.

Dijalektička misao naglašava oeloviti karakter dru-štvenog života. Ona potvrđuje nemogućnost razdvajanjamaterijalne od duhovne strane društvenog života. Pa ipak,ako pogledamo istoriju marksističke misli, uvek nailazimona diskusije između idealističkih, mehanicističkih i orto-doksnih struja. No ako i ostavimo po strani pozicije kojesvesno ili nesvesno napuštaju marksizam (Bemštajn, DeMan, itd.), ne ostaje ništa manje istina da i unutar onogašto bi se moglo nazvati ortodoksijom stalno postoje oscila-cije između struja koje stavljaju akcenat na delatnost ljudi,na njihove mogućnosti preobražavanja sveta ili. obratno, nadruštvenu inerciju, na otpor sredine, na'materijalne snage,Ali i ove oscilacije, koje nisu nastale slučajno, opet izra-žavaju samo društvene preobražaje i promene u uslovimadelatnosti radničkog pokreta. Sva velika marksistička delakoja stavljaju akcenat na čovekove snage, na njegove mo-gućnošti da svojom dielatnošću preobrazi društvo i svet,nastala su u velikim revolucionarnim epohama, oko godine1848, 1871, 1905, u Rusiji, i 1917. Dovolino je spomenutisamo filozofske spise mladoga Marksa (1841—46), njegovubrošuru o građanskom ratu u Francuskoj (1871), Državu i revoluciju od Lenjina (1917), Juniusbroschure od RozeLuksemburg (1916), i Istoriju i klasnu svest od Đerđa Lu-kača (1917—22). I obratno, epohe stabilizacije vladajućihklasa, epohe u kojima se rađnički pokret morao braniti odmoćnog, katkad pretećeg protivnika, koji čvrsto stbji navlasti, proizvode, naravno, takvu socijalističku literaturukoja stavlja akcenat na „materijalni" elemenat stvarnosti,na prepreke koje treba savladati, na malu efikasnost sve-sti i Ijudske deiatnosti. Priznajemo da smo bili začuđenikada smo, čitajući članak g. Gurviča o mladom Marksu,(članak koji otkriva suprotnost tamo gde mi vidimo samorazliku u akcentu između spisa mladoga Marksa i Marksaiz drugog perioda njegdvog života), videli đa su za g. Gur-viča jedina ,,istoriska“ objašnjenja ove razlike „polemika

sa Pruđonom" i „intelektualna sredina" u koju ga je po-stavilo produbljeno proučavanje klasične političke eko

persa i Sartra, a onda otkriće Kafke i Kirkergarda, jesui i k ji bj š j j l ij k k i d



stavilo „produbljeno proučavanje klasične političke eko-nomije i specijalno Rikadra“. Nade koje su se probudileRevolucijom 1848 kao i promena situacije koja je nastalaposle poraza proleterskog pokreta tokom ove revolucije,čini nam se, i pored svega, da imaju sasvim drugi značaj47.

I na kraju, da završimo ove primedbe čiji šematskikarakter nikada ne zaboravljamo, moramo još napomenutida, u jednoj važnoj stvari, činjenica da se izučavao naro-

čito ekonomski aspekt društvenog života a da se zaposta-vilo proučavanje ideologija povukla je za sobom, čini namse, jednu značajnu grešku u procenjivanju. Radi se, naime,o teoriji finansiskog kapitala i imperijalizma. Studdje Hil-ferdinga i Lenjina bile su značajne na ekonomskom planu.Ali nama se čini da je upravo činjenica što se ograničavalona ekonomski aspekt stvamosti i navela mislioce radničkogpokreta da i u evropskom imperijalizmu iz doba 1900—1915vide „poslednju etapu kapitalizma". Ali jedna analiza ideo-loškog života ove epohe bi verovatno omogućila da se boljevidi štvamost i upravo vitalnost koju je kapitalizam za-padne Evrope p>osedovao još do 1925, 1930, pa čak i đo

1939. kada je počeo istinski period opadanja. Prelaz naideološkom planu od Ničea i Bergsona na Hajdegera, Jas-

47 G. Gurvitch, L a voca t i o n ac t ue l l e đe la Soc io log ie , str. 600-1. Druga, ne manje čudna stvar je kada kaže: „Samo su Georgije Ple- hanov, Ed. Bernštajn, i, delimično, Buharin, najzad usvojili ovo gledište“ (aktivistički humanizam mlađoga Marksa, koga je pre- uzeo Engels). S jedne strane, g. Gurvič zaboravlja Lenjina, Rozu Luksembrug, i na filozofskom planu naročito, Đerđa Lukača, koji je 1917-18, b e z p o ^ n a va n j a još neobjavljenih rukopisa mlađoga Marksa, našao njihov sadržaj, đa i ne govorimo o A. Lefevru, D i j a l e k t i i k i m a t e r i j a l i z a m ; K. Koršu, Ma r k s i z am i f i l o z o f i j a (K. Korsch, Marxismus unđ Philosophie) i mnogim drugim delima manje važnosti. S druge strane, delo koje on citira od Buharina uvek

je od .strane marksista smatrano kao mehanističko, kao đelo koje potcenjuje značaj svesti i Ijudske delatnosti. Lukač je o njemu, još 1925, u jednom prikazu iz kojeg ćemo dozvoliti sebi da izvu- čenio nekoliko redova, rekao: „Buharinov cilj da napiše priručnik za popularizaciju obavezuje na blagu kritiku njegovih zaključaka u pogledu detalja, naročito kada se radi o perifernim domenima. Ovaj cilj, kao i teškoća da se u Rusiji nabave dela za kojima se oseća potreba, opravdavaju, naprimer, činjenicu đa kada govori o umetnosti, Iiteraturi i filozofiji, on se gotovo jedino poziva na đela iz druge ruke i najčešće ne vodi računa o najnaprednijoj literaturi. Ooasnost koja iz toga proizlazi je, međutim, uvećana činjenicom što, pokušavajući đa napiše jednu lako razumljivu knjigu, B... suv iše nag in je up roš avan ju sam ih p r ob lem a . . . " I posle

56

simptomi koji objašnjavaju evoluciju ekonomskog i dru-štvenog života, mada se i njihovo značenje može razumetisamo kroz ovaj život.

Dođajmo najzadl da se danas i razvoj marksističke fi-lozofije i sociologije, barem u Evropi, pokazuje kao ogra-ničen jednim skupom ekonomskih i društvenih faktora.Konkretni aspekt koji danas dobija borba između prole-

tarijata i buržoazije, teškoće sa kojima se revolucionarnipokret sukobljava od 1925—26 (epohe kada je kapitalističkirežim prebrodio krizu 1917—18), značaj koji je u SSSRdobio vojnički problem kao i problem odnosa sa kapitali-stičkim zemljama, uticaj SSSR na ideološki život evrop-skog radničkog pokreta, sve je to kod proletarijata razvilo

jedan duh krute discipline, krajnje nepovoljan za istraži-vanje i za intelektualni život. Zbog toga je, sem velikihklasičnih dela marksizma od pre 1920, broj analiza i novih,stvarno značajnih dela krajnje mali i često potiče od van-lagerskih (non enrćgimentes) istraživača ili mislilaca koji,kao Đ. Lukač i Varga, dospevaju dotle da se odriču svojih

sopstvenih dela.

kritika određenih tačaka, Lukač nastavlja: „Ali mi se nećemo zaustaviti na detaljima jer mnogo važnija od svih nedostataka dubine j ovih dev ijac ija jeste činjenica da se B... u nekim bitnim tačkama (nicht unwesentliche) odvaja od tradicionalne istine istoriskog materijalizma nemajući za to objektivnog razloga, a da nije pre- vazišao, pa čak ni dostigao nivo svojih prethodnika... Koncepcija B... dospeva dotle da se, na jedan obespokojavajući način, podudara sa buižoaskim materijalizmom (kontemplativnim, da upotrebimo Marksov izraz). Da i ne govorimo o Marksu i Engelsu, za Buharina kao da nije postojala ni kritika ove doktrine od strane Meringa i Plehanova, kao ni stroga oštra razlika između njene nesposobnosti da shvati istoriju i specifično istoriskog karaktera dijalektičkog materijalizma. U svojim filozofskim posmatranjima B... prećutno eliminiše, čak i ne pobijajući ih* sve elemente koji u marksističkoj metodi proizilaze iz nemačke klasične filozofije. I tako teorija B... koja se mnogo pođudara sa buržoaskim materijalizmom koji je inspirisan fizičko-hemiskim naukama prip&da tipu „nauke" (u francuskom smislu reči) i ponekad (zuweilen) u svojim konkretnim primenama na društvo i istoriju prikriva suštinu marksističke metode: č i n j e n i c u d a se s v i f e n omen i e ko n om i j e i „so ci o l o g i j e “ svode na I ju d sk e i d r uštvene odn ose“ . Đ . Lukač, Prikaz Buharinove knjige: Teorija istoriskog materijalizma u A r c h i v f i i r G es ch . d e s So d a l i sm u s u n d d er A r b ei t e r b e w e g u n g , (Arhiv za ist. socijalizma i radničkog pokreta), t. II, Leipzig, 1925, str. 217—218.

67

Ova kriza đrustvene svesti koja, iako različite prirodejipak postoji i s jedne i s đruge strane barikade, stvorila je

Pitati da li društvene nauke treba da budu dijalektičkelli ne znaci prosto pitati da li one treba da razumeju ili



p p j j g j jedlnu koliko paradoksalnu toliko i žalosnu situaciju kojanam se čini dovoljno ilustrovana činjenicom da, izmeđuostalih, jedna tako važna društvena činjenica kao što jefašizam nije još ozbiljno analizirana ni od strane marksi-stičke sociologije niti pak od strane nedijalektičkih socio-loga, i to pored dvanaest godina režima nacional-socijali-sta u Nemačkoj, i pored rata, i pored aktuelnosti koju ovaj

problem i danas pretstavlja.Nadamo se da su rasmatranja koja su prethodila do-

voljno istakla razliku između metoda fizičko-hemiskih na-uka i metoda društvenih i humanističkih nauka. Dodajmosamo da, posmatrano iz aspekta najopštijih odnosa izmeđuteorije i akcije, ova dva domena naučnog istraživanja po-novo se približavaju, jer ako fizičko-hemiske nauke moguda budiu nezavisne od švakog posebnog suda vređnosti,to je zbog toga što je ovđe realizovana jednodušnost, upogledu nedphbđnosti da se uvećaju moći čovekove nadprirodom. Pošto je saglasnost među sudovima vrednosti na

ovome planu stvarnost, to je i jedinstvo misli i akcije stvar-no, i nikada nije otvoreno doveđeno u pitanje. Jasno je zasve da'fizičko-hemiske i prirodne nauke, čak i nezaintere-sovane, služe ovladavanju i preobražavanju sveta.

U đruštvenim naukama, naprotiv, činjenica da zna-čajne društvene grupe imaju interes da zadrže postojećiporedak i spreče svaki društveni preobražaj đeluje na samuprirodu istoriske i sociološke rnisli. Zahtevajući društveminauku koja bi bila slobodna od svake predrasude, utvrđu- jući svesno i otvoreno istOriski i prolazni karakter datogdruštvenog poretka, izražavajući želju da se društveni ži-

vot potčini svesti i delanju čoveka, da se ovome delanjudadu intelektualni instrumenti u cilju realizovanja univer-zalnih ljudlskih vrednosti, ljudi prosto i u ovom domenupokušavaju da ostvare takav odnos mislioca prema celo-kupnosti društvenog života koji bi bio lišen stranih upli-tanja, koji bi bio isto tako objektivan kao i onaj koji većstvamo postoji u domenu prirodnih nauka, a koji bi semogao označiti samo jednim jedinim imenom: jedinstvomisli i akcije.

58

lli ne, znaci prosto pitati da li one treba da razumeju iliizobličavaju i prikrivaju stvarnost: to je, i pored druga-cijeg i naizgled čak suprotnog aspekta, ista ona borba kojusu u XV II veku vodili fiziče.ri protiv posebnih interesasila vezanih za prošlost i crkvu, borba protiv posebnihideologija, za jedno slobodno, objektivno i humanističkosaznanje.

onoliko delova na koliko je to moguće i potrebno kakobismo je što bolje rešili“, pravilo, koje, do izvesne mere,



G l a v a I I I

OSNOVNI ZAKONI STRUKTURE

1) EKONOMSKI DETERMINIZAM 2) ISTORISKA FUNKCIJA DRUSTVENIH KLASA

3) MOGUĆA SVEST

Saznavanje istoriskog i društvenog života jeste jeđnoosvešćavanje subjekta akcije, ljudske zajednice. Scijenti-stičko izobličavanje ne počinje samo onda kada se poku-šava dla se na proučavanje ove zajednice primene metode

koje se pozajmljuju iz fizičko-bemiskih nauka, nego seono nalazi već u činjenici što se ova zajednica posmatrakao jedan predmet proučavanja. I ostale posledice scijen-tizma proizlaze, manje ili više, iz ove osnovne epistemo-loške zablude.

To, međutim, ne znači da u domenu bumanističkihnauka treba poricati svaku objektivnost. Jer, tu postoji nesamo istinita nauka, već isto tako i istinita ili lažna svest, a napor da se i na planu sociologije i istorije ostvari ade- q uatio rei1et intellectus zahteva isto toliko kritičkog duhai strogosti koliko je to potrebno i u fizičko-hemiskim nau-kama. Samo su uslovi u kojima se kreće ova strogost i ovaj

kritički duh različiti, naročito po tome što ovde istinska svest ne može u isto vreme biti i parcijalna svest, kao i potome što je nadmoćnost kategorije totaliteta nosilac nauč-nog principa u saznanju društvenog života2. Drugo pra-vilo kartezijanske metodte: „svaku teškoću podeliti... na

1 Pod uslovom da se reč ,,res“ ne tumači ni kao ,,objekat“ ni kao ,,stvar“ već kao s t v a r n o s t u najširem smislu reči.

* Ovo: iz međ u osta l og , za t o što svesn i zah va t (razvijanje jednoga toka i s t i n i t i h ili pog rešn ih m is l i ) menja već i samim sobom a ne samo svojim ,,tehničkim“ aplikacijama strukturu društva.

60

j j , p , j , ,važi u matematici i fizičko-hemiskim naukama, pokazujese kao beskorisno u humanističkim naukama, gde napre-dak saznanja.ne ide od prostog ka složenom, već od ap-straktnog ka konkretnom, jednim neprestanim oscilova-njem između celine i njenih delova.

Pošto Smo se već u prethodnom poglavlju približiliosnovnim uslovima istoriske misli, problemu ideoloških

izopačavanja kao i problemu jedinstva između mišljenjai drUgih vidova ljudbke aktivnosti, mi ćemo sađa pokušatida u opštim i šematskim crtama skiciramo tri osnovna ele-menta strukture društvenog života: naročiti zriačaj eko-nomskog života, preovlađujuću istorisku funkciju društve-nih klasa i pojam moguće svesti.

I

Bilo je, izgleda, marksista koji su utvrđivali „jedin-stveni", ,,isključivi“ značaj ekonomskih faktora ili, barem,materijalnih faktora za celokupnost društvenog života.Pravo govoreći, mi nikada nismo ni naišli na njih, ali miisto tako odmah moramo dodati kako smo daleko od togadla smo proučili celokupnu marksističku literaturu. Zna-čajni pisci, među onima koje mi poznajemo a koji su pri-davali najveću važnost ekonomskim i društvenim fakto-rima, H. Piren i Maks Veber na primer, često su bili tuđipa i neprijateljski raspoloženi prema marksizmu. Izvesnimarksisti, „mehanicisti", kao što su Lafarg i N. Buharin,besumnje su potcenjivali značaj, intelektualnih faktora,ali oni su ređi, i već po pojavi njihovih dela pojavljivalasu se odmah, iz samog marksističkog tabora, i reagovanja

na njih3. Mi, naprotiv, poznajemo veliki broj đela koja po-bijaju izvestan imaginarni marksizam i koja, svaki put, na-suprot ovome, utvrđuju važnost ideoloških faktora, važnostkoju nijedan ozbiljan mislilac nikada ne bi negirao.

* Videti već citiran Lukačev prikaz Buha rinove knjige. Pomenimo Još i to da je jeđart poduži paragraf poznatog Pleha- novljevog priručnika, Osn o vn a pi t a n j a ma r k s i zma , posvećen kri- lici dvaju mislilaca koji su p r e c e n j i v a l i , prvi, značaj ekonomskih faktora, a drugi, značaj borbe klasa: to su bili Espinas i Eletero- pulos (Eleutheropulos), profesori u Parizu i Cirihu.

61

Ovo je koliko razumljiva, toliko i paradoksalna situa-cija, i u njoj će nam biti dozvoljeno da ne nastavljamo

skog roda ekonomska aktivnost bila uvek od kapitalnog značaja za način osećanja i mišljenja. Još ostaju vladajuće



cija, i u njoj će nam biti dozvoljeno da ne nastavljamo jednu steriinu polemikU, već da odmah pređemo na sampredlmet.

Đa li u životu ljudi postoji ne samo ,,jedinstveni“,„odlućujući“ itd. značaj, već i bilokakva privilegija eko-nomskih faktora? U načelu: NE; uštvari, i u istoriji, onak-voj kakva se ona do naših dana odvijala: DA, i to upravozbog toga što su kako ljudska individua tako i društvo

celovite činjenice u kojima se ne mogu izdvojiti privile-govani slojevi. Covek je jedno živo i svesno biće koje jesmešteno u jedan svet ekonomske, društvene, političke, in-telektualne, religiozne, itd. stvarnosti. On trpi globalnodelovanje ovoga sveta i, sa svoje strane, reaguje na njega. To je upravo ono što mi nazivamo dijalektički ođnos.I, upravo zbog toga što u svesti individue — sem retkih izu-zetaka — ne postoje neprobojne pregrade koje ne bi bileizložene uticajima ostaloga dela njegove ličnosti, ona ćeuvek sačinjavati jedno, manje ili više koherentno jedin-stvo4.’ A to je upravoi dovoljno da se objasni i potvrdi prei-mućstvo đelovanja ekonomskih faktora kako u prošloj,

tako i u savremenoj istoriji', Jer ljudi su tako sačinjeni da,da bi mogli voleti, misliti ili verovati, oni moraju da žive,da se hrane i đa se odevaju. Ovi pak domeni ljudske aktiv-nosti mogu, nema sumnje, da imaju veoma malog uticajana ljuđsku misao i ostale aktivnosti, ali šamo pod uslovom đa zadovoljenje potreba kojima one odgovaraju bude ši- roko osigurano i da Ijudi tim potrebama posvećuju relativno mali deo svoje celokupne aktivnosti. Međutim, bilonam to po volji ili ne, za ogromnu većinu ljudi to još nijebio slučaj. Narod, ugnjetene klase ili članovi primitivnihzajeđnica, uvek su živeli u nuždi, primorani da najveći deosvoga vremena posvete radu i — u savremenom svetu —

izloženi nesigumosti i stalnom strahu od budućnosti. Po- jedlinačni izuzeci besumnje postoje, ali oni su krajnje retkii, sem ako ne želimo da u objašnjenje istorije uvodimočudo, treba iskreno priznati da je za ogromnu većinu ljud-

‘ Pošto je potpuna koherencija, razume se samo po sebi, isto toliko izuzetna koliko i totalna otsutnpst koherencije. A li postojanje: a) nekih osoba koje dobijaju na državnoj lutriji; i b) nekih osoba koje često igraju a n i k a d a ne dobijaju, ni malo ne obesnažuje Valjanost konstatacije da oni koji redovno igraju na državnoj lutriji gube velifci deo svoga novca.

62

j j j j j jklase: ali i one su uvek jedan poveći deo vremena i svojeaktivnosti posvećivale' organizovanju svoga ekonomskogživota i odbrani svojih privilegija. S druge strane, razumese samo po sebi da otsustvo ekonomskih briga (i to upravou jedinom svetu u kome to otsustvo znači privilegiju, u sve-tu u kojem zahvaljujući bedi masa, bogatstvo povlači zasobom i stvarnu vlast nad) ljudima) stvara takvu jednu

vrstu života koji će, sem izuzetaka, snažno uticati na morali mišljenje onih koji se nalaze u ovom položaju.Dovoljno je, kao primer, imati na umu dvorsko plem-

stvo za vlade Luja XIV, klasu koja nije učestvovala u pro-izvodnji, a čiji su prihodi dolazili delom od zemlje i feu-dalnih privilegija, delom od plata za manje-više fiktivnefunkcije, od kraljevih darova i kraljevskih penzija. Nje-gov način mišljenja će, naravno, biti pod uticajem ovevrste života u kome preovlađuje potrošnja a rad takorećii ne postoji. Dvorsko plemstvo će, uopšte uzev, biti ili epi-kurejski ili, ponekad, mistički raspoloženo. A to će rećida će se njegov moralni život, koji je ili oarijentisan na

uživanja ili pak ogađen njima, naravno, organizovati uodnosu prema njima a ne, na primer, u ođnosu prema radui dužnosti. S druge strane, što se tiče odnosa između po-lova, moral plemstva (koji se, između ostalog, izražavao iu Molijerovim komedijama) biće mnogo slobodniji i na-predniji nego što je to slučaj kođ ostalih klasa gde eko-nomska čovekova aktivnost, njegovo isključivo raspolaga-nje prihodima i materijalnim sredstvima, zasnivaju nje-govu suprematiju i njegove privilegije.

Na dvoru, gde ni ljudi ni žene nisu radili, gde je, dabi se zadobila kraljeva milost ili milost velikaša, kao i eko-nomske i društvene prednosti koje se Uz to podrazumevaju,

žena često bila uticajnija i važnija negoli čovek, stvorilase tako situacija čije reperkusije na način rasuđivanja i mi-šljenja o bračnom i vanbračnom životu nije teško zamisliti.

Da li je ovo istoriski materijalizam? Nama bi se mogloprimetiti dla je upravo otsustvo ekonomske aktivnosti plem-stva, po našem opisu, ođlučujući faktor za objašnjenje nje-govog načina mišljenja. Ova primedba, kao primedba upe-rena protiv istoriskog materijalizma, ipak nam se ne činiosnovana. Jer izraz ,,ekonomski“ treba uzeti u njegovomnajširem smislu kada on žnači način dobavljanja prihoda

63

putem rada, sile, izrabljivanja, uživanja izvesnih privi-legija, itd. Struktura naše analize je, u svakom slučaju, u

l ti M k t d j d d

stvo pretvorilo u kolonat. Crkva je mogla da odbbrava ifavorizuje ovaj pokret ali ona, sama po sebi, mogla mu jeisto toliko malo osigurati uspeh koliko je to ona mogla i u



saglasnosti sa euvenom Marksovom tvrdnjom da ,,dru-štveno biće odlređuje svest“, tvrdnjom u kojoj, po našemmišljenju, rečima „društveno biće“ treba dati njihovo naj-šire značenje, pod uslovom, razume se, da ono ne budemutno i da mu se uvek sačuva jedna odlređena strukturasaobrazna istoriskoj stvarnosti mesta i epohe.

A što se tiče čisto ideoloških faktora, u užem smislu

reči, niko ne može ozbiljno da negira njihov značaj. U slu-čaju kojeg smo pomenuli, verovatno je da su ekortomski interesi francuskog plemstva morali orijentisati ovo plem-stVo ka jednom učestvovanju u ekonomskom životu, kaošto je to bilo i u Engleskoj. Međutim, svi napori Rišeljeau tome pravcu, ostali su uzaludni i došli su u sukob sapredrasudama jedne klase koja je mislila da se ponižavaako se meša u trgovinu i industriju. Samo, ako su ovepredrasude mogle ostati tako snažne i tako žive, to se opet,sa svoje strane, po našem mišljenju, objašnjava đugim ižilavim karakterom koji je u Francuskoj imala borba iz-među trećeg štaleža i plemstva, kao i kraljevskom politi-

kom koja je, počev od XV II veka, osiguravala široke eko-nomske mogućnosti egzistencije plemstvu koje je sve višepostajalo dekorativno i parazitsko.

Drugi čuveni primer jeste primer prelaza iz antičkogu feudalni svet. I pored ogromne složenosti jedlnoga pro-oesa koji se proteže kroz više vekova, sociolog ne moŽea da ne istakne dve bitne transformacije:

A) Prelaz poljoprivrednih radnika iz ropstva u ko-lonat i

B) Pretvaranje kolona u kmetove.Prvo je nastalo uglavnom zbog slabljenja rimske voj-

ničke moći usled čega je presahnuo izvor jevtinih robova,tle koje je pothranjivalo robovsku privredu. Ova činjenica je primorala rimske posednike koji nisu više mogli da natrgu, po dosta niskoj ceni kupe odrasle robove, da oslobodeone koje su već posedovali, to će reći da iim daju izvesnaprava, naime, jedan sopstveni pekulijum, zadržavajući ihipak vezane za zemlju. U pozadini ovog ograničenog „oslo-bođenja“ bila je, u velikoj meri, i briga da se robovima dlamogućnost da osnuju svoju porodicu, da imaju i podižudecu kako bi nadoknadili oskudicu tržišta. I tako se rop-

64

isto toliko malo osigurati uspeh koliko je to ona mogla i u južnim državama pre Secesionističkog rata5.

Kolon, međutim, još nije kmet. Razlika između njihdvojice nalazi se upravo u postojanju jedne centralne, iz-vršne i sudske Vlasti kojoj je sopstvenik još bio obavezanda se pokorava. A šta je prouzrokovalo iščezavanje cen-tralne vlasti? Td je očigledno opadanje novčane privrede ipovratak na naturalnu privredu. Država, koja je usled

nedostatka novca morala od svojih slUŽbenika zahtevatida se sami isplaćuju na svojim mestima, nije ove moglasprečiti dla se militarizuju (oni su morali biti naoružani dabi primorali seljake da plaćaju rentu i izvršavaju kuluke)kao i da postanu nezavisni od centralne vlasti (oya, opet,usled nedostatka novca, nije više ni mogla da održava sop-stvenu armiju), niti pak da koncentrišu izvršnu i sudskuvlast u njihovim rukama, i da njihove službe učine na-slednim. Samo, koji su to bili odlučujući faktori prelaza sadelimjčno novčane na naturalnu privredu u V II I veku?Ako Firen ima pravo, ondja naročitu važnost treba pripi-sati, pdbedi Arabljana iz Severne Afrike, i ođbijanju'osva- jača da tolenše razmenu proizvoda između muslimana ihrišćana u oblasti Sredozemlja. jSvo nas dakle, ako je ovahipoteza opravdana (ona' je u najmanju ruku verovatna,što nam omiogućava da je uzmemo kao osnovu za jednumetodološku analizu), kako smo ponovo došli do ideološkihfaktora. Međutim, u visokom stepenu je verovatno da bi jedlno istraživanje koje bi išlo dalje za razlozima i uzro-cima ovog ukorenjenog neprijateljstva između Arabljanai hrišćana (koje će morati da oslabi posle Krstaških rato-va), ponovo našlo one ekopomske i društvene faktore kojisu^ga stvoriU i održavaji tpkopa mnogih godina. Oni pakkoji su se navikli na osnovne materijalističke analize, naićiće u svemu ovome na poznatu Šemu6. Postoje, besumnje,lične nijanse svakog istoričara, ali dijalektički materija-lizam kao takav ipak, nihada nije poricao uticaj ideolo-ških faktora. On je ppostp suzbijao svaki pokušaj đa se

Dodajmo da se.l iza Iđeološke strukture Secesionističkog rata iftp tako nalazila potreba industrijalizovanih država Severa da se, osigura slobodna radna snaga i unutrašnje tržište.

* Mi pretpostavljamo da su hipoteze pravilne,* što nema l o g i č k u važnost.

65

ovi faktori odvoje od ostalog konkretnog društvenog živo-ta i da im se pripisuje neka autonomna i imanentna evo-

učvršćivalo upomu legendu da je Kant tu izjavu napisaoa da nikada nije čitao Fihteove spise7. . ; ; ;



lucija u odnosu na ono što se obično naziva infrastruk-turama.

Ovo nas opet navodi na dva problema koja još trebada dbtaknemo: 1) problem ,,uticaja“ ; i 2) probldln" „rela-tivne nezavisnosti“ različitih intelektualnih domena.

1) Dobro je da se ovde, jednom zasvagda, kaže da uticaji svake vrste objašnjavaju vrlp malo, da ne kažeimo ni-šta, u isforiji duha i to zbog dve očigledne stvamosti: izbora i izobličavanja. Ili, da preciziramo:

U bilo kom istoriskom trenutku svaki pisac ili misli-lae, pa čak i svaka dlruštvena grupa, nalazi oko sebe zna-tan broj ideja, religiskih, moralnih, političldh itd. pozicija,fcoje isto tako sačinjavaju moguće uticaje, i među kojimaori bira samo jedan, ili jedan mali broj sistema čiji uticajće on stvarno da pretrpi. Problem koji se postavlja predistoričara i sociologa nije dakle u doznavanju da li je Kantbio pod uticajem Hjuma, Paskal pod uticajem Montenjai Dekarta, a treći staiež u Francuskoj, pre Revolucije, pod

utićajem engleSkih poiitičkih misiilaca, vefc u doznavanjuzašto su oni bili. uprauo pod tim uticajem, i to u toj odre- đenoj epohi njihove istorije ili njihova života.

S druge strane, delatnost, individualnog i društvenogsubjekta se obavija ne samo u odabiranju jednoga mišije-nja u kome on prepoznaje sebe, već isto tako i u transfor-macijama koje on tom mišijenju nameće. Kada mi govo-rimo o uticaju Aristoteia na tomizam, Hjuma na Kantaiii pak Montenja na Paskaia, onaa skoro đa se nikada neraoli o stvarnom i istoriskom Aristoteiu, Hjumu iii Mon-tenju, ni o onome što su oni stvarno napisad, videli i mi-

siiii, već o mišijenju Aristoteia, Hjuma i iViontenja onakvottikakvbg su ga ćitali i razumeii sveti Tom^ Kant i Paskal,a to je iz osndva druga stvar. I mi sanfi' 'smo analizirali

jedan slučaj ove vrste ukazujući na duboku modifikacijukoju su novokantovći riametnuli Kantovom nlišljenju (i odčega se Kant unapred branio U svojoj izjavi protiv Fihtea,koji se pozivao na njega). No ni Fihte ni novokantovci rii-kada nisu razumeli ovu ipak jasnu izjayu, što je kod njih

66

Dakle, upravo u ekonomskoj, društvenoj i psihičkojstrukturi grupe koja trpi uticaj fcreba tražiti osnovne uzroketoga uticaja, a to znači dla tek materijalističke analize trebada objasne uticaje a ne da u objašnjenju uticaji zamenjujudelovamje ekonomskih i društvenih faktora. Uzmiitto kaoprimer dva važna momenta iz delovanja antičke.kulture nazapadnu misao: penetradju aristotelovske misli u X II I

vekujti humanizam RenesanseiDuboki preobražaj hrišćanske filozofije u X II I veku,prelaz od avgustinizma na tomizam, obično se objašnjavaprevođenjem i prodiranjem u Evropu Aristotelovih spisa,kao i uticajem koji su oni izvršili na duh hrišćanskih misli-laca. No ovo objašnjenje nam izgleda nedovoljno' poštonam ono ne kazuje ni:

1) Zašto su ovi spisi bili prevođeni upravo u ovovreme; ni r

2) Zašfco su oni, i pored početnih opiranja, tako brzodobili; takav značaj u hrišćanskoj filozofiji.

Stvari se, naprotiv, potanko rasvetljavaju kadla uzmemo

u obzir otte duboke društvbrie prebbfažaje koje je pretrpilaEvropa krajem XII i pbčetkom X II I veka, fiije su glavnecrte: razvoj gradova, relativno mali delokrug novčane pri-vrede, i kraljevska vlast. Avgustinizam je bio filozofija sa-vršeno prilagođena naturalnoj prlvredi, u kojoj nije biloni centralne vlasti a ni radikaine podvojeriosti između

7 Sam Fihte je to prvi put potvrdlo u jednom pismu Jakobiju. Kikert je to isto ponovio: »Ovom prilikom meni je stalo do toga da primetim da u čelini OKdopfavam ono što Je rekao Medikus u pogledu Kantove izjave protiv Wlssenschaftslehre, avgusta 1799. Gotovo da je sigurno da Kant nikada nije ni proučio celoga Fihtea. Kad a je imao skoro .74 godine on je pisao Tiftrunku (5

eprila 1798) da on „sada poznaje Wlssenschaftslehre samo na osnovu prikaza u A l l j g em . L i t t e r a t u r z e i t u n g " i niko neće prihvatiti da ju je on i posle čitao. Njegova „izjava" nema dakle tiikakve naučne vrednosti i treba, s ljudske tačke gledišta, žaliti što se on

javno izrazio protiv Fihtea upravo u vreme prepirke oko ateizma. Ovo se besumnje može o p r a v d a t i njegovim poodmaklim godinama, ali ako; se neki kantovci i šad& služe Kantovim autoritetpm protiv Fihtea, oslanjajući se na ovu izjavu, to treba najpdlučnije odbiti“. (Rikert: Prepirka o ateizmu i kaptovskoj filozofiji, u K r i t i z i sm u s - u , zbirka neokantovskih studija,,keju je izdao F. Miro (Myrho), Ber- lin, 3L925. izđ. Ko lf Heise, sts, A .i sami smo to lično slušali na

jednom tečaju prof. Medikiisa posvećenom Kantu.

67

svetovne i đuhovne vlasti. Porast gradova i jačanje cen-tralne vlasti učinili su ovu fiiozofiju potpuno neadekvat-notn nastaloj stvamosti i stvorili potrebu za jednim mi-

Razume se samo po sebi da će, kađla se neki osnovnielementi jednoga pogleda jednom izdvoje na odgovaraju-ćim planovima prava religije ili umetnosti doći bnda na



ot asta oj st a ost st o pot ebu a jedšljenjem koje bi đavalo ograničeno ali stvamo mesto sve-tovnoj vlasti, svetovnom životu, a, implicite, i razumu.Napredak kraljevstva je upravo i stvorio uslove za trijumffilozofije Aleksandlrovog učitelja nad aristokratskom filorzofijom avgustinoviskog platonizma8. (S preteranoim pro-izvoljnošou, moglo bi se reći da je avgustinizam filozofijaKanose isto kao što tomizarn otvara put ka Anjaniju.)

Isto tako i humanizam Renesanse, kao i ogroman zna-čaj koji je đobila grčka kultura za misao zapađne Evrope,objašnjava se činjenicom što se buržoasko društvo, kojese više ne orijentiše ka onozemaljskom već prema oovekui zemlji, oslobodilO iz okrilja starog feudalnog društva išto je ono u spisima i delima grčko-latinske antike našlotakvu kulturu i umetnost koja je isto tako bila orijenti-sana prema zemlji a naročito prema čoveku. Humanisti suu spisima Platona i Cicerona otkrivali svoje sopstvene te-žnje i svoj sopstveni mentalitet, oni su počeli govoriti grčkii latinski očekujući da im razvoj buržoaskog društva omo-gući da isto to govore i na svom narodnom jeziku. A ako je, s druge strane, antika tako dtugo za Nemačku imalatoliko životni značaj (dovoljno je samo setiti se Getea, He-gela, Helderlina i Ničea), to je upravo zbog toga što slabostburžoazije, slab razvoj kapitalizma i otsustvo jedne bur-žoaske revolucije nisu dtozvoljavali nemačkim misliocimada napuste antiku i govore svojim sopstvenim jezikom kaošto siu to činili ideolozi trećeg staleža u Francuskoj ili uEngleskoj. Krajem X IX veka, antika u Nemačkoj, kaoi svuda, samo još u jačoj meri, postaje jedan skup školskihi univerzitetskih znanja.

2) Ako govorimo o odnosima izmeđti ideologija i infra-

struktura, mi nemamo pravo da ćutke pr,eđemo preko rela-tivne nezavisnosti prvih.

* Đođajmo još da se najradikalniji aspekt aristotelizma, ave- rpižam, izgleda ražvio upravo u onim predelima gde je trgpvina bila najrazvijenija: u Padovi koja je bila univerzitet Venecije, i u Flandriji. A sigurno nije to slbćajno da su đva velika imena rađikalizma (averoističkog ili pSfitiisističkog) fakulteta Umetnosti u Parizu, u X II I veku, bi la Siže dfe B r a b a n (Siger de Brabant) i David de D i n a n (Dinant).

68

ćim planovima prava, religije ili umetnosti, doći bnda, naprimer, pravnici, teolozi, slikari ili umetnici jeđne epohekdji će težiti da ih sve više razvijti, do njihovih kmjnjihkonsekvenci, kao i da ih izraže u koherentnižn celinama. Tako besumnje postoji uticaj pravnika na pravo i teologana religisku misao, i bilo bi apsurdno đlovoditi u'Vezu s v e

đetgljie jednog pravnog sistema sa mfrastrukturom ilidrugith ideološkim podiučjima.9 Takav jedan Odnos be- sumiij#^oilOji za sadržaj osnovnih normi, ha primer: ža pojam pravne svojine u kapitalističkom društvu, za posebne oblike suvlasništva nad zemljom između kmeta i gospodara u feudalnom dlruštvu. Ali, kada Ovi propisi jednom postanu stvamost, onđa su sudije, zakonodavci i pravnid ti koji će, u velikoj nieri, odlučivati o oblicima njihovog konkretnog primenjivanja na hiljade stvamih ili mogućih. okolnosti, koje' predviđaju tekstovi ili obićaji. Razuone se da istoričar u svome tadu haora da pravi razliku lzit»#đu ova đvfi redafaktora, razliku koja zavisi od konkretnog slučaja i neđlopušta nikakvd opste pravilo. IzliSrio je 1 govoriti da ovoisto tako važi za pravo kao i za umetnost, za religiju kaoi za filozofiju i sve ostale aspekte, duhovnog života. Do-daijmo samo da između koherentnih izraza koji u različi-tim domenima odgOvairaju izvesnim epohama relativneravnoteže, postoje, i to najčeiće, i oblici prelaza za čijerazumevanje treba uzeti u obzir kako implicitnu potrebuza koherencijom stare ideologije, isto tako i suprotno de-lovanje onih društvenih snaga koje lome okvire ove ko-herencije, kako bi postepend stvorile elemente novogapogleda.

Nađamo še da će ovo izlgganje, čijeg smo šeimatsKOgkaraktera mi svesniji ndgo'lfe;o, imati barem toliku kori-

snost da istakne nedovoljnost kako čisto spoljašnje i empi-riske istorije, tako isto i jedhe formalne i apstraktne so-ciologije, kao i hitnu ^dlrebu sinteze . inđiviđualnibčinjenica i eksplikativne apđ^logije, sinteže koja jedinomože da nas približi stvampm razumevanju Ijudskih Ći-njenica.

* Mada je ponekad takvo dovođenje u vezu moguće. Ali to je samo jedan poseban sluča j a nikako Opšte pravi lo.

69

Fošto nemamo nameru da ovde iznosimo celokupnoi l j i t i k t ij li t ć d ž ti

II darda života koji postoje ižmeđu siromaštva i bogatstva.Napoiminjemo još i to da između potrošnje radnika jednogmalog grada i potrošnje radnika jedlnog velikog industri-



izlaganje istoriskog materijalizma, to se nećemo zadržavatina analizi čuvene radne šeme (koja nikada i nizakoga ni-jebila niti dogma niti univerzalni zakon, već prosto šemati-zaeija najčešće strukture) koja se odnpsi na uzajamnodelovanje različitih cJomena društvenog života: proizvodnasredstva, odnosi proizvodnje, politički i duhovni život, ra-zvoj proizvodnih snaga. Čitaoci će o ovome naći obilatu

diskusiju u svim klasičniini delima i priručnicima istoriskogmaterijalizma. Mi ćemo se, naprotiv, zaustaviti na dvetačke koje nam izgledaju naročito važne: na pojmu dru- štvenih klasa i na pojmu moguće svesti. .

Đirkemovci su uopšte u svpjim, istraživanjima,izbegliproMem klasa. Jedini među njima kpih mu je pristuoio,g. Halbvaks, ograničio se na neke probleme svesti klaseseljaka i naročito radničke klase i pokazao, upravo svojomižuzetnbnv pronicljivpšću, imutrašnje granioe dftrkemovskemetode. -,".■,•;•'■■■

Dva prva poglavlja (đaleko najvaŽBija) njegovog deiapostavljaju problem klasne svesti i jasno vide da je pva

svest vezana za ulogu njemh članova u proizvodnji: HaJb-vaks takođe dospeva do dosta razvijene analize alijenacijepa čak i do ideje moguće svesti. Nažalost, posle ovog izvan-rednog teoriskog iuVoda, Halbvaks, sasvim dirkemovski.traži spoljašnje i efektivne manifestaciie klasne svesti i,naročito, skoro sasvim opšte manifestacije (napuštajući nataj način ponovo pojam moguće svesti kojeg je on. međ%-tim, nazreo): To ga ie dlpvelo dotle da proučavanju dru-štvenih klasa pristupi sa strane potrošnje, koja je besumnjevažna, ali, i pored, svega, spoljašnja, i da načipj od svojestudije jedno interesantno delo, ali delo koje je đaleko odtoga da nas približi suštinskim aspektima problema dru-

štvenih klasa.Mužm je u jednom značajnom, mada niiansiranomi opreznom članku, osudio zablude svjh pokušaja da seklase proučavaju kroz potrošnju. Potrošnja nikađa neomogućava da se pokažu specifične crte različitih klasa kojesačinjavaju jedno društvo a još manje njihovi interesi,njihova strulctura i njihovi uzajamni odnosi: ona namestorelativno jasnog. razâničenja jednog pgraničenog brojaklasa — stavlja iiifinitezimalne prelaze mnogobrojnih stan-

skog centra mogu postojati jače izražene razlike ; riegoliizmeđu radnika i malih činovnika jednog istogagrada, na-ročito kada se radi o osnovnim kategorijama potrošnje(hrani, stanovanju, odevanju, itd.).

Pa ipak, Halbvaksovo đelo nije zbog toga mšta manjebilo i jedan od najozbiljnijih napora univerzitetske socio-logije da se priđe problemu društvenih klasa, i treba pri-

znati dla je, naročito u prvim poglavljima, Halbvaks dostigao maksimum razumevanja koje mu je omogućavala njegova metoda. A što se tioe savreniene. sbćiblogije, miviđimo kako se ona račva u trostruku tendenđiju da utopirazlike među društvenim klasama i proučkćanje njihpvihuzajamnih ođnosa u ôh^fl beîDrojriih razlika'i’šujirotnosti među drugim društvenim' grupama, da negira istorisku ulogu klasa1® i db dfsifiriiše društvene klase čisto spblja-šnjim osobinama koje onemogućavaju bilokakvo razumć- vanje fenoiriena. ,v ' •'" . '

Govoreći 0 „tipovima grupacija", g. Gurrič 'nigde nenalazi prednoet, specijalni karakter ili naročitu važnost

koja bi se mogla pripisati klasama.11 On jedva uzgred po-rriinje da su „pddbla društva na klase i borba ovih klasa, sasvim njihovim iđeološkim, psihološkim, kulturnirii, politič-kim itd. reperkusijama, postali kod Markštt i markštšta (podvukli mi — Z.G.) ključ univerzalnog objašnjavanja ce-lokupnog društvenog života i svih istoriskih dbgađaja“ .12Sam g. Gurvič je mnogb nij'ansirao: „Sadlašnja globalnadruštva", piše on, ,,šu složena ođ gotovo beskrajnog mno-štva posebnih grupacija: porodice, koriiune, opštine, okruzi,pokrajine, javne službe, države, sekte, kongregacije, verskiredovi, manaštiri, parohije, crkve, radnički i poslodavački

: 18 Mi smo već pomenuli tipižan primer Clahka g. Breooia.r : Istina je da među 15 kriterija koje je usvojio g. Gurv ič zaklgsifikovanje grupacija nalazimo samo j ed a n jed i n i koji bi mogao izgledati da ističe đruŠtyene klase. Postavljene između „glpbalnih đru8tava“ i „mono i mUltifunkcionEtlnih grupacija“ one za njega pretstavljaju „suprafunkcionalne" grupacije. Nažalost, osim činje- nice što nas ovaj kriterijum ništa ne obaveštava o društvenoj i istoriskoj funkciji klasa, on njima čak nije ni 'specifičan jer važii za „etničke grupacije i nacionalne manjine". (L a vo ca t i o n a c t u el l e de l a soc io lop i e , st r . 29S).

18 Loc. cit., str. 275.-

sindikati sa njihovim federacijama i bonfederacijama, po-trošačke prodajne i proizvođačke zadlruge sindikati inici

G. Gurvič misli da je ovo „jedna od najrazrađenijihanaliza" među onima koje su skoro nastale s namerom da



trošačke, prodajne i proizvođačke zadlruge, sindikati inici- jative, blagajne društvenog osiguranja, društvene klase,profesije, prodzvođači, potrošači, korisnici, političke partije,naučna i dobrotvoma društva, sportske i turištičke ekipei takd dalje u beskraj... Sve ove grupe sle ukrštaju i razgra-ničavaju, sjeđinjuju i protivstavljaju, organizuju i poštajuneorganizovane, čaš formiraju masivne blokove, a čas ,se

rasipaju. Tok društvenog života, posmatran iz makrosocio-loškog aspekta nije ništa manje složen od toka društvenogživota posmatranog iz mikrosociolOŠkdg aspekta i karakte-riše se jecjpiin nerazmrsivim nrnoŠt^iri*.18

A što se tiče „opšte šeme klas ifikovfpja11 grupacija,g. Gurvič nam predlaže jednu koja se zaspiya na „15 kri-terijuma razlikovsmja od kojih se većipa uzajamno ukršta"a koj i su, po nama, svi perifemi14. . :

I nećemo se više čudfiti ako pristalice ovakvih i sličnihpozicija kao i većina savremenih nemarksi^tičkih sociologadefinišu društvene klase pomoću crta koje više prikrivajunegoli što objašnjavaju njihovu društvenu i istorisku funk-ciju. Pomenućemo, ilustracije radi, definicije g.g. Sorokinai Gurviča.

Za g. Sorokina, klase su grupe kojg su 1) formalno:otvorene preima svakom, ustvari: poluzatvorene; 2) za-snovane na solidarnosti; 3) „normalne“ ; 4) u suprotnostiprema izvesnim drugim grupama (društveniim klasama) isteopšte prirode X; 5) delimično organizovape, ali naročitokvazi organizovane; 6) delimično svesne a delimično ne-svesne svoga sopstvenog jedinstva i svoje egzistencije; 7)karakteristične za zapadlno društvo XV Il i, X IX i XX veka;8) one čine multifunkcionalne grupe sjedinjene dveima mo-

nofunkcionalnim vezama: profesijom i položajem, obe shva-, ćene u njihovom najširem smislu, i jednom vezom koja sezasniva na stratifikaciji i dlruštvenoj podeli, a to će reći napostojanju jednoga skupa prava i dužnosti koji se suštin-ski protivstavliaju oštro razlikovaid^^aviima i dužriosti-ma nekih drugih grupa — đruštvenib klasa — iste opšte p ri-rode15.

13 Loc. cit., str. 272-273.11 Loc. cit., str. 293. i13 P. Sorokin, Sta je to društvena kiasa, Cah i e r s i n t e r . d e

soc io log ie , II, 1947, str. 78. Pošto je dao ovu definiciju, g. Sorokin

72

analiza među onima koje su skoro nastale s namerom darasvetle „pojam društvene klase“ . On ipak nalazi da i po-red toga što „znači korak napred“, ova definicija je jošuvek isuvišer spiritualistička da bi obuhvatila klasu kao„celoviti društveni fenomen", i predlaže nam drugu defi-niciju koja se zasniva ne više na 8, već na 11 kriterijuma,naime: „Društvena klasa je za nas jedna grupacija: 1) su-

prafunkcionalna; 2) brojno velika; 3) stalna; 4) na otstoja-nju; 5) stvama; 6) otvorena; 6) neorganizovana ali struk-turirana (sem kađa je u nastajanju); 8) divlja; 9) normalnootporna prema globalnoj penetraciji (sem ako je na vlasti);10) društveno nezdružljiva sa drugim klasama; 11) kojau oidnosuprema svojim članovima raspolaže samo uslovnomstegom".16

Očigledno je da kako spiritualizam g. Sorokina, istotako i nađrelativizam g. Gurviča idu k tpme da tknanjeulogu klasa u đruštvenom životu i istoriji.

Međutim, poređenje ovih dveju definicija je karakte-ristično. Povećavajući od 8 na 11 broj kriterija g. Soroki-

na17. g. Gurvič je prosto ukinuo dva jedino značajna kri-terijuma koji su ,se tamo nalazili, mada u definiciji g. So-rokina izraženi na jedan netačan način, i utopljeni međudruge, pod brojevima 8 i 6. Ista situacija je i sa pojmomproizvodnje (g. Sorokin je bez razloga pisao — profesija)

tumači, jednu za drugom, svih 8 nabfojanih tačaka. Njegov ko- mentar tačke 3 naročito je zanimljiv: „Preplitanje ovih različitih veza za svaku klasu je ,,prirodno“ ili „normalno". Izvesno sirbma- štvo obično prati manuelni rad (pa bio on kvalififcovan ili rie) kao i relativno lišavan je privile gija (formalno i stvarno), izvestan :stupanj bogatstva i jedan privilegovani status, (formalno i stvarno) ponekad idu ruku pod ruku sa stvaralačkim intelektualriim radom“. (Loc. cit., str. 79).

Ako je za g. :Sorokina „normalno" činjenična konstatacija, onda je naročito naivno verovati đa „intelefctualni stvaraoci uživaju izvestan stupanj bogatstva i jeđan priVilegovani status (forrpaino i stvarrio)". Istorija nas pre uči suprotno. A ako je pak. naorotiv, „norihalno" nešto „desderata", onda opet ništa manje nije zanimljiVo da se dozna kako je to izvesno siromaštvo „n>ormalna“ za manuelni rad. .. ,

13 G. Gurvitch, L a vo ca t i o n a c t u e l l e d e l a So c i o l og i e (P. u. F.).str. 345. ■

1T Razume se samo po sebi da mi ovde prosto upoređujemodve teorije a da rie želimo time đa tvrdimo da je g. Sorokin u dvomeimao nekog uticaja na g. Gurviča.

73

i klasrie svesti (stvame ili moguće, to je distinkcija kojanedostaje g. Sorokinu).' Halbvaks Sorokin Gurvič — što više napredujemO U

Još od kraja antike pa do naših dana18društvene klase sačinjavaju infrastrukture pogleda na svet.< Preciziraćemo, mada ćettio time istrčati ispred ka-



Halbvaks, Sorokin, Gurvič, — što više napredujemO Uvremenu to sve više ideologija prodire u defiriiciju i una-pred prikriva stvarnost. Za Halbvaksa su još funkcija uproižvodlnji i svest bili osnovni elementi za' razumevanje jedne društvene klase. Kod Sorokina. oni su pomešani sadrugim oznakama koje su sasvim periferrie ili čak neposto- jeće (kao što je oznaka broj 7). Kod Gurviča, oni su potpuno

uMnuti i zamenjeni sa 11 sasvim perifemih crta. Ovajnapredak ne zahteva nikakvog komentara.Kao pristalica istoriskog materijalizma, mi u postoja-

nju društvenih klasa i u sldopu njihovih odnosa (borba,ravnoteža, saraćinja, već prema zemlji i istoriskoj epohi)vidimo ključni fenomen za razumevanje kako prošle, takoi sžfclašnje društvene štvarribsti, i td rie iž nćkih dogmatskihrrizloga verovarija ili unapred stvoreriih idleja, već prostozato što su nam riaš sdpstveni istraživački rad kao i studijeiz kojih smo se riiogli obaveštavati, gotovo uvek pokazivaliižvanredni značaj ove društvene grupe u ddnosu na sveostale.

Ali ako je problem đefinicije društvenih klasa kraj-nje težak i složen, ipak je očigledno dla je jedna takva de-finicija od interesa sairio utoliko ukoliko ona može dopri-neti tome da nam se objasni ona važnost koju treba da imanjeno zasnivattje u strukturi samog društvenog živote.A to je zahtev kojeg nisu ispuriile rii citirane definicijeniti pak većina drugih definicija na koje nailazimo u sa-vremenoj sociologiji.

Materijalističke študije su pokazaib da pri definisa-nju društvene klase u svakom slučaju treba voditi računa0 dva faktora koji zavise jedan ođ drugog, mada nisu strogo

identični, o funkciji u proizvodnji i o društveriim relacijama sa drugim klasama. Ne želeći da prekidamo dugudiskusiju oko ovoga problema, a još manje da dajemo nekuvisokopamu definiciju, tteka nam se dozvoli da ovdle samoistaknemo treći elemenat, koji takođe, velikim delom, za-visi od oria druga dva, ali čije riam i samo poniinjanje iz-gleda kao da baea naročito svetlo na značaj klasa u životudruštva. To je faktor koji je empiriski nastao tokom našihsopstvenih istraŽivanja u sofijpjpgtji Jdgha„:

n

Preciziraćemo, mada ćettio time istrčati ispred kasnijeg izlaganja ovoga poglavlja. To znači: ,

a) da svaki put kada se radilo o tome da se nađe infrastruktura jedne filozofije> jedne književne il i umetnič- ke stmjepmi smo dospevali ne do jedne generacije, ili rva- cije, ili crkve, do jedne profesije ili bUokakve druge dru- štvene gmpe, već do jedne društvene klase i njenih rela- cijasadmštvom;

b) da maksimum moguće svesti jedne dmštvene kla.se sačinjava jedan psihološki koherentan pogled na svet koji može da se izrazi na religioznom, književnom ili umet- ničkom planu.19

Ovakva jedna konstatacija može besumnje da budeprosta koincidencija sve dok rie bude; skoro opšte objsf*šnjeria i empiriski dokazaria. Mi smo rj oš -d^^k>Primetićemo,; međutim, da su klase jedine grupe čije sulestvice vređriošM spedfične zato što ispaka od njvh leži za drugačijim idealom celokupne društvene organizacije, tako da čak i saradnje klasa mogu da budusamo provizomoi privremeno sredstvo u cilju postizanja bitno drugačijihciljeva. Društvene klase mogu privremeno da se slažu naplanu političkog života, da bi na primer savladale zajedrničkog neprijatelja, a međutim svaka od njih teži za dru-gim idealom čoveka i društvene organizacije.

Đodaćemo još, u svojstvu tiipoteze, da bi se moždamogla ustanoviti razlika između ideologije i pogleda na svet upravo po parcijalnom i, samim tim, izobličujućem ka-rakteru prvih, i celovitom karakteru drugih; ovo bi dozvo-lilđ da se, bar u društvu srednjeg veka i u modernom dru-štvU, pogled na svet, vežu za dmštvene klase ukoliko one

Mi u .našoj hipotezi fikši ramorw ii rgranicu prosto zato gto

nikada nisiho dćvoijho proučili antiku"đa- msiho znali da li 'je 'T h antičkim društvima dtdacijai ga '< W b I ttačke gledišta, bila slična ili drugačija. ■c < v, : ,. ; 1# Po seb i se razume da između klasa postoje još i prelaznifenomeni koji se takođe odražavaju na ideološkom planu. Vidi na prhner čuvene lienjinove analiž# ,h1rhdničkoj aristhkratiji i njenim odnosima prema 'z^omtisfičlUi]r4deoi(«iji. Ali, upravo kao što radnička aristokratija' ne; ptetštavlja jednu klasu, isto tako ni reformizam, ma koliko on bio važan kao ideološki fenomen, ne pretstavlja jedan pogled na svet. Postoji isto tako i reformištička poiitifca i sociolo^ja, ali ne i! refornnstička etifca, estetika i epl- stemologija.

75

još imaju iđeal koji se odnosi na celinu ljudske zajednice,a ideologije — za sve ostale društvene grupe i đruštveneklase u ’ opadanju kada one, bez mnogo vere i poverenja,

plemići, koji su bili verni kralju a, zbog klasnog interesa,neprijateljskL raspoloženi prema vlastelinima. Samo, kao štoćemo uskoro videti, ova harmonija između mojiarMje i nje-



p j , g p j ,samo brane stečene privilegije i pozicije:''

’što se tiče empiriske potvrde naše teze, to je oči-gledno stvar konkretnog istraživanja koje prelazi okvirove naše knjige. Pomenućemo ipak, pošto g. SoroMn tvrdiida su društvene Mase karakteristične za evropsko društvosamo od X VII I veka, šematski rezultat neMh radova g. Be-nišua kao i naših sopstvenih, o intelektualnom živOtu XV IIveka u Francuskoj. : t

Najpre nam se čind da ako je XV II vek pretstavljaoistovremeno i vrhunac kraljevške vlasti i jedan od vrhovaknjiževnog i filozofskog stvaralaštva u Francuiskoj, onda tedve činjenice nalaze svojc objašnjenje u stvarnojrravnotežidruštvenih Masa, ravnoteži koja je, s jeđne štrane, omogu--ćaVala veoma veliku slobođu kretanja kraljevskoj vlašti,a, s druge strane, činila neaktuelnim razmišljanja o nepo-sređhbm preobražaju društva, favorizujiići tafco čisto teo-risko i literamo ižražavanje pogleda na svet različitih Ma-sa. I upravo zato što 'su prafctične preokupacije hile da-leko, što je društvo pretstavljalo jeđnu stvarnu ravnotežurazličitih društvenih klasa koje, mada su se prbtivstavljale,ipak su, za trenutak, imale sVaka svoje određeno mesto udruštvu, pogledi na svet (visions du monde) su i bili, višenego ikada, „pogledi" u pravom smišlu reči; i zato što senije osećala još objektivna Mtnost akcija, oni su i moglibiti izražavani sa tafcvom preriznošću na planu mišljenjai imaginacije.'

PokušajmO d)a šematsM izložiimo veae ižmeđu razli-čitih klasa, razrrih pogleda na svet koji odgovaraju timklasama i njihOvih glavnih izraza na planu filožofije i li-terature. Francuska monarhija se vekovima razvijala stvar-pom- saradnjom (rpada ne uvek slobodnom. i dobrovoljnom)između trećeg staleža-i toaljevsfam koja su se zajedno bo-rili protiy feudalnog plemstva. Moglo d i se u grubim cr-tama reći da je tffeći stalež u toj šafadnji shabdeVab kraljanbvoem koji mu je omogućavao da održava anpiju i pobedivlasteline. Ova situacija je, između ostalog, od prodaje slu-Žbi stvorila jedan izvanredan kriterijum ođabiranja zaib^titbVanje činbtoriifca. Ovo šlUžbe su želeti i kU|>o-vati ih saaiio orii koji su raspolagali novceriil obogaćeiri ue-

j j j jnih funkcionera prostoga poreMa — les gens de rofce išče-znuće onoga dana kada bude došao kraj i savezu izmeđukraljevstva i trećeg staleža, za vreme Luja XIV. Od Mon-tenja dk> Paskala primećuje se znatna evolucija službenič-kog plemstva. I Por-Roajalova Logika će prigovoriti pr-vorne da se ,,uplašio“ da ga funkrija savetMka u Parla-mentu „malo ne unizi“ o čemu svedoči ,,da se on (tj. Mon-

tenj — Red.), sasvim nepotrebno postarao da nas na dvamesta svoje knjige obavesti kako je imao jednog pažaj koji je kao službenik bio tako malo potreban u kući jednog; ple-mića s rentom od šest hiljada livara, a rnje našao zapotrebno da nam kaže da je isto tako imao pisara kad jebio savetnik Parlamenta u Bordou.“ „Ipak ima izgleda danam on (tj. Montenj — Red.) ne bi tajio ovu pojedinostiz svog života da je bio U mogućnosti da navede koji šlučajda je neki maršal Francuske već bio savetnik Parlamentau Bordou.*20 " •■» “'i ' ' :

Za vreme detinjstva Luja X IV đešio se jedan dbgađajkbji označava preokret U istoriji Francuske: Fronda. Ovajustanak je, u jedan mah, mogao izgleđati opasan zato što

je proisticao iz trenutnog saveza posledrijih snaga prošlo-sti: pobune knezova, i prvih pokreta velike revolućionamesnage budućnosti: trećeg staleža. Ovim : činiocima trebadodati i pokret parlaimenta i pravnika (geris de robe) kojisu lmali iluziju da će moći stati na čelo ustanka i odigratiulogu arbitra između narodla i knezova. Opasnost, među-tim, nije bila stvama ■jer je koalicija bila isuviše dispa-ratna. I upravo zbog ovih suprotnosti monarhija će uskoropostati odlučujući faktbr ravnoteže, i, kao takva, moćnijanego ikada. Pa ipak su se njen položaj a sa njime i njenapolitika ižmenili. Ona nije više saveznik jedne klase protivđruge već — za kratko vreme — ona postaje spoljašnja silakoja se postavlja lzvan i iznad Masa. To se između ostalogizražava i u jednoj spoljašnjoj ćinjenici: u protfrieni kra-]jeVške rezidenrije. Kralj trećeg staleža nigde Mje bio ši-gufnijf od rijegove lepe vile u Parizu. Ali Fronda mu jeđala do znanja đla je stv&fttbm savezu došao kraj. I kraljSunce odlazi da stanuje u Versaj koji je na jednakom

20 L a l o g i g u e o n Va r t d e p e n se r , IHe Partie, chap. XIX.

rastojanju između neplemićskih vila i vlastelinskih sela. Treba isto tako teći, jednom zauvek, da stvaranje Versaj-skog dvora s& rtjegovim sjajem i etikecijom nije bila jedno^

sima Molijera21. Pomenimo samo najglavnije: Tvrdica ješatira na buržuja kao takvog čija je osnovna mana, s gledi-šta dvorskog plemstva, bila da gotmila novac, da od njegat j d ilj bi t d t ši T tif j ti



stavna 'ifeulttkrna ćinjenica, a još rnanje neki kapris LujaXIV; to je bila pre svega jedna politička mera genija, slič-na onoj meri prodavanja službi. Ona mera je omogućavalastvaranje kadra činovnika poreklom iz trećeg staleža, a ova je omogućavala da se vlastelini drže dlaleko od njihovezemlje gde su oni ponovo mogli da postanti žarišta opozi-cije, kao i da se širokitti frnansiskiirt pfeimućstvima vežu

ža ličnost kralja i interese monarhije, ubrzavajući takopreobražavanje plemstva mača u plemstvo dvora.

I tako u Francuskoj, u doba Luja XIV, vidimo najma-nje pet klasa koje se izražavaju na jilozofskom i literar- nom planu; i to: velike vlasteline, dvorsko plemstvo, prav-nike. imućni treći stalež i prosti narod zanatlija i seljaka.

VeliM vlastelini i vojvode koji su dublje nego ostalideo plemstva osetili nastali preobražaj upravo zato što jestvarna vlast koju su imali njihovi preci a koju su oniizgubiji, bila veća, nisu mogli biti zadpvpljni niti su se pakmogli pomiriti sa buržoaskim dlruštvoin kpje Je nastajalo.

Ono je njima izgledalo kao jedan svet egoizma i sitnihajnfeicija. Ova blizina konkretne stvarnosti koja ih je pre-plavljivala, ovo ,,ne“, prema kome je stajalo ,,da“ filozofaX V II I veka koji će biti sasvim blisM društvenoj stvarnostikoju će napadati, zahtevajući neposredni preobražaj, spu-tavalo je velike vlasteline X V II veka, kao što će to istpsputavati i pisce trećeg staleža u X V II I veku, da se izrazekreacijom jednog Ikonceptualnog ili imaginarnog sveta.Stvarnost je odveć blizu, i, za vlasteline, u isti mah pđvećppdovpljna i odveć moćna da bi je mogli razuimeti izvanneposredne diatosti, događaja Ui psiholpgije. To i jestedruštvena pozadina Memoara yojvode Sen Stmona ili pak

Maksima La Rošfukoa. •' Mi smo već analizirali položaj dvorskog plemstva. Nje -

ga karakteriše: život neprekidnog uživanja, slobodnijegseksualnog morala nego u svim ostalirti Masama, jednakostžene-.i čoveka, prihvatanje monarhiskog društva u: komesvaka Masa ima svoje mesto, pod nslovom da plemstvo odr-žava svoje, koje mu izgleda dtominantno. Epikurejstvo oveMase izražava se, na filozofskom planu, u delu Gasendija;a celokupnost njegovog pogleda, na planu literature, u spi-

stvara jedan cilj po sebi, umesto da ga troši. Tartif je satirana paroha koji, sa svojim hrišćanskim zahtevima, prodlireu život svetovnjaka i koji, za plemića sa divora, može dabude samo opasni i samoživi licemer. Mizantrop pretstav-Ija jansenizam, viđen iz perspektive Ijudi sa dvora. Stro-gost i zahtevanje apsolutnog kod jansenista, kao i njihovopovlačenje u ,,pustinju“ Por Roajal de Šan, možda su i lepi

i grandiozni ali su, u svakom slučaju, preterani i lišenizdravoga razuma, odnosno razumevanja stvarnoga životasa njegovim zahtevima. Don Zuan, četvrta komedija ka-raktera, je satira na nekoliko luckastih glava koje su nadvoru podigle ateizam i epikurejstvo u otvoreni i agresivnisistem. S druge strane, u ovome komadlu se oseća (vidi. na-primer scenu gde Don 2uan spasava život Don Karlosu iotkriva se Elvirinoj braći koja ga traže da bi osvetili svojučast) da je stav Molijera prema svome junaku bitno dru-gačiji od onoga koji je on imao prema Harpagonu, Tartifu,pa i Alcestu. Vidimo isto tako i sa koliko lakoće su u ovuperspektivu stavljćrju i ostali Molijerovi komadi: Amfitri-

on, Skola žena, Skola muževa, Građanin plemić, Žorž Danden itd. >

Dodajmo još da ova analiza baca izVesno svetlo i nadruštvenu infrastrukturu kazuistike u Francuskoj, u XV IIveku. Malo je verovatno dla su sami jezuiti bili raskalašniljudi. Pa zašto su oni onda usvojili kazuistiku koja je takomalo hrisćanska da ju je Paskal oštro napao u Provincijal- cima? Nećemo li se isuviše zatrčatijako iznesemo hipotezuo tome šta je bilo jedino sredstvo đa se sačuva njihov uti-caj na vlasteline dvora? Pred nemogućnošću da preobrazenjihoV život i njihov mentalitet, koji su bili rezultat uslovanjihove egzistoncije, nije bilo drugo nego, ako se želelaočuvati njihova privrženost, da se slovo hrišćansMh pravilapodesi njihovom duhu i njihovom načinu života.

No pored dvofskih vlastelina ocrtavala se i jedna dru-ga Masa: pravmci, u večini neplemićskog poreMa; zy^čeirioih službeničko plemstvo (plemstvo plašta). Kao ljudi pro-stoga porekla, a koji, nasuprot, dvorškom plemstvu, vrše

21 U vezi MDlijercVih komedija vidi P. Beniciiou, Mo ra l e s d u g rand s ie c le , Gallimard. .

stvame društvene funkcije, oni su na to plemstvo gledalis prezirom koji je bio pomešan sa zavišću na njihov raskoši privi legovani društveni položaj. A živeći ne samo u Pa-i ć i ćiji š i j i ki

stoji i jedna mistička struja Berila, Kondrena itd. koja jearistokratske prirode i pretstavlja prirodnu dopunu epi-kurejstva dvorskog plemstva).



rizu već pre svega u provinćiji, pomešani sa njenim svaki-dašnjim životom i poslovima, sa prostim svetom, često i usrodstvu sa njim, racionalistički indiviđualizam deluje nanjih kao neosporna primamljivost (neki od njih će postatičuVeni matematičari) aii, s druge strane, pošto je njihovaslužba bila najznačajniji elemenat njihove sreće, oni subili isuviše vezani za monarhističku državu dla bi mogli

usvojiti racionalizam do njegovih krajnjih konsekvenci.I tako će se, upravo u ovoj klasi, u Francuskoj, razviti onatragična vizija u kojoj se čovek pojavljuje pocepan izmeđudva protivrečna zahteva koja svet ne može da pomiri'; to je centralna ideja Paskalovih Misli i Rasinovih tragedija.Covek je i mali i velik. Velik po svojoj svesti, po svojojtežnji za totalnošću i apsolutnim, a mali po nedovoljnostisvojih snaga kojima bi realizovao ovu težnju. On je jedna,,trska“ ali „ jedna misleća trska“ . Jedina moguća veličinačovekova jeste ođbijanje kompromisa a, implicite, i odbi- janje sveta, i klađenje na postojanje jednoga boga i jednevečnosti koji nimalo nisu izvesni. Deus absconđitus, skri-

vem Bog je onaj na koga se, usled nesavršenosti ljudi, pai samog Por Roajala, poziva Paskal. „Por Roajal se plaši...Ad tuum Domine Jesu tribunal appello".*

Izlišno* je dodati da j e versiki organizam fcoji je izra-žavao krajnje konsekvence ove ideologije bio Por Roajalčije se ogdrčeno proganjanje objašnjava, između ostalog,i krajnjom osetljiVbšću monarhističke države prema jed-njoj ideologiji koja se drznula da utiče na njene činovnikei da ih odvoje od nje.

Treći stalež, klasa koja nastupa, klasa koja sve višei v iše stiče stvamu moć, radikalno protivstavlj ena plem-

stvu, prirodno da je optimistička, individiialistiČka i, naro-čito, racionalistička. Njegove ^u najviše vrednosti pojedi-nac i njegov razum, njegova volja i slava. Mentalitet ovogastaleža se izražava u delima Dekarta i KOrneja a verskiorganizam koji rnu, delimičrio, odgovara jeste „Orato-rium“** (kažemo samo delimično jer u „Oratoriumu" po-

* N a tvoj se sud pozivam, Gospode Isuse. ~ P r im . p r ev .

*• Sveštenički red osnovan početkom X V II veka : — Ređ.

I najzad, mali ljuđi govore kroz Lafontenove basne,isuviše brojne da bismo ih ovde nabrajali, ali od kojih jesvaka napisana iz perspektive malih ljudi: tu su seljaci,magarac, jagnje, pacov, konji, itd). Za Basne Lafontena čo-Yek više nije trska koja mtsli već „trska koja se sayija ine lomi“, po priči Hrast i trska.

Ova šema, koju ćemo mi razviti na drugom mestu, alikoja nam izgleda već toliko rečita, p>okazuje prvorazrednuvažnost koju u X V II veku u Francuskoj pretstavljaju dru-štvpnei klase u pogledp našeg poznavanja ondašnjeg Hterar-nog i duhovnog života. No očigledno je da je to stvar kon-kretnih lstraživanja da u pojedinostima dokažu njenu va-

ljanost kao i to da vide u kojoj bi meri druga, slična obja-šnjenja mogia da važe za.razne zemlje i epohe.

Na kraju ovoga paragrafa dodaćemo samp još jeđnuprimedbu. Po našem mišljenju, društvenu klasu određuje:a) funkcija u proizvpdnji; b) odnosi sa članovima drugihklasa; i c) moguća svest, koja pretstavlja određen pocled

na svet. ;U konkretnom istraživanju, međutim, postoje jedan ili

dva od ovih faktora koji se lakše primećuju u shvatanju'naprvi pogled. U analiziranbm slučaju, naprimer, teško bibilo, kadl bi se polazilo samo od činilaca infrastrukture, od-rediti da Ji je službeničko plemstvo (plemstvo plašta) bilo jedna društvena klasa ili ne. I upravo postojanje jednogspecifičnog mišljenja koje je svoj najradikalniji izraz našlou jansenizmu i naročito u Mislima od Paskala i delu Ra-sina, :definitivno su nas opredelili za potvrdan odgovbr,S druge strane, upravo zbog otsustva jednog takvog speci-

fičnog pogledla u XVI veku, mi smo se i kolebali da pravni-ke još u to vreme smatramo za društvenu Jdasu.I obratno, ako smo rekli da Lafontenove Basne izra-

žavaju pogled na svet malih ljudi, seljaka i zanatlija, ana-bza infrastrukture bi nam pokazala da u toj masi postojebarem dve razhčite klase: seljaci i gradske zanatlije, klasekoje se još utapaju na ideološkom planu (mi znamo još odHegela, Marksa i Pjažea da osvešćavanje, kako pojedincatako i grupa, dolazi obično samo posle delanja).

81

Ovde, kao i svudia, nema za istraživanje nikakvogopšteg i univerzalnog pravila, sem ako to nije pravilo dase uvek treba prilagođavati konkretnoj stvamosti objekta

Nasuprot tome, ovaj pojam dobija fundamentalni zna-čaj u soeiologiji Maksa Vebera, mada on katkada brkaideje koje bi čini nam se, trebalo razlikovati i posebnoprečistiti Postoji najpre ideja idealnog tipa“ Veber je do



koji se proučava.

i i i

Mi dolazimo sađa do najva^nijeg, ali isto tako i naj-delikatnijeg paragrafa ovoga dela: onoga koji tretira mo-

guću svest.Pristalice pozitivističkih i deskriptivnih metOda — u

najboljem slučaju, tj. onda kada se 6ni'the vezuju sarno zainstitucije i spoljašnje pdnašahje — dožvbljavdju samo sveštkao stvamu svest, onu koja postoji u sadašnjosti. A akoveć i čine ustupak time što priznaju jednu ne-fizičku stvar-nost, oni zahtevaju da ta stvarnost ima bar osnoVne kvali-tete materijalnog sveta. I tako je to onda jedan drugačiji ali sličan domen koji se dodaje fizičko-hemiskim naukama.

Čini nam se, međutim, da ovaj ustupak nije dovoljani'da treba dopustiti jednu kvalitativriu razliku između ovadva domena ljudskog saznanja. Ako čovek nije mašinaveć jedkio živo i svesno biće, ako u kosmosu treba dozvolititri kvalitativno različita načina egzistericije, inertni, živii svesni, onda moramo imati i kvahtativne razlike izmeđumetođa koje se odnose na fizičko-hemiske, biološke i hu-manističke nauke. Razume se po sebi da jedna kvalitativrut razlika ne implicira i jednu metafizičku razliku i da onane isključuje ni genezu jedne od ovih stvamosti iz druge,niti pak prelazne oblike.

Ostavljajući, za momenat, po strani probleme metodei biologiji pa i psihologiji, nama se čini da je osnovnipojam u istoriskim i društvenim naukama pojam moguće

svesti, koga ćemo pokušati da analiziramo počev odl radovaMaksa Vebera i marksista.

Q dirkemovskoj literaturi mi smo taj pojam — jedvadodimut, — sreli jedan jedini put u Halbvaksovom. deluRadničke klase i n ivoi života kada je, govoreći o svestd kojuradnička klasa ima o svome jedinstvu Halbvaks ispitivaomogućnost da ta svest bude ne jedna stvamost, već jednamogućnost. No još je teško znati da li je on ovu mogućnost jasno razlikovao od jedne fizičke mogućnosti.

82

prečistiti. Postoji najpre ideja „idealnog tipa“. Veber je do-bro zapazio da se ljudlska stvarnost može razumeti samoako se pođe od konstrukcija koje on zove ,,idealnima“ ikoje, mada nisu stvarhe, ipak su u tesnoj vezi sa stvarno-šću. Tal«> su za Vebera „idealni tipovi“ kapitalizam, homo oeconomicus i protestantizam. Sa idealnim tipom se, iz-gleda, s druge strane, povezuje „objektivha mogućnost“

koja ispituje posledice koje bi imala činjenica da se jedanđogađaj odigrao ili ne (nasuprot objektivnoj stvamosti).Na primer imaginarna konstrukcija istoriskog razvojaonakvog kakav bi se desio da su Persijanci dlobili medi-ske ratove. Treba još u jednu od ove dve kategorije sta-viti i pretpostavku da je jedan glavnokomandujući pozna-vao sve objektivne okolnosti bitke (što ustvari on nije po-znavao)22. Ne verujemo da bismo kod Vebera mogli naći

jeđnu tačnu i eksplicitnu distinkciju između idealnog tipa,objektivne mogućnosti i maksimuma moguće svesti. ;

A što se tiče izbora i strukture ovih pojmova, Veberse ižgleda zadovoljava samo jedlnim psihološkim odgovo-rom. Naucnik njih zamišlja proizvoljno i samo njihovaplodotvomost u istraživanju omogućava da se iždvoje dobriod rđavih. Jedino za izvesne „idealne tipove“ (racionalhetipove) on nam je'pružio jednu dublju analizu. Iđealnitipovi •kao što su homo oeconomicus, kapitalizam i prote-stantizam, konstruisani su zamišljajući ljude koji na jedan

potpuno racionalan način dtelaju u odabiranju svojih sred-stava, koje mi zbog toga možemo u potpunosti razumeU i koji nam pomažu da razumemo složeniju i zapetljanijukonkretnu stvamost. Na suprotnoj granici nalazi se pot-puno iracionalni čovek, budala, od koga se više ne možekonstruisati idealni tip zato što se on više ne može razumeti već samo objasniti.

Polazeći ođ ovih analiza čini nam se da treba: a) raz-likovati tri metodološka instrumenta koji su možda poizvesnim stranama Srodni ali ipak različiti; i b) postavitine više pragmatički, već epistemološki problem uslova nji-hovogvaženja. '

28 To je maksihium moguće svesti koji Veber razmatra samo kod pojedinačne svesti.

83

U celokupnosti analiza Maksa Vebera mi smatramo dase mogu razlikovati najmanje tr i različita naučna instru-menta: a) statičke šematizacije; b) istoriske šematizacijei razlika koja iz toga proizlazi između odlučujućih i mogu-

jedan radonalan način, ide za svojim ekonomskim intere-som, Marks je pokazao da ova najopštija šematizacija kojusu ekonomisti videli naročito iz perspektive pojedinca, pret-postavlja kada se prevedie u ukupan ekonomski poredak



i razlika koja iz toga proizlazi između odlučujućih i mogu-ćih faktora u ođnosu na događaj koji se proučava; i c) po-

jam moguće svesti.Ispitajmo najpre šematizacije. One se odnose na stvar-

nost, i kao takve, žajedničke su svirn domenima naučne misli. Najviše ih treba razlikovati tri tipa: formalne i ak -siomatske šematizacije: geometrija, logika i fnatematika,

zatim stvarrve šematizacije koje se svakodnevno ostvarujuU laboratoriji pri svakom eksF>erimentu iz fizike ili hemije — i najzad mentalne šematizacije svojštvene empiriskimneeksperimentalnim naukama: istorija, sociologija, ekono-mija, itd. Sve one imaju isti cilj: proučavati stvamost oslo-bođenu slučajnih faktora, u kojoj deluju samo oni ele-menti koji se smatraju bitnim, dok su svi drugi faktoriotstranjeni, ili pak učinjeni ili pretpostavljeni kao kon-stantni. Geometriski kvadrat apstrahuje nepreciznosti isku-stvenog kvadrata, logička šematizacija — nepreciznostistvarnog mišljenja, fizičar u laboratoriji veštački čini kon-stantnim sve faktore sem onih čije promene on želi da

proučava, a sociolog govor i o ,,feudalizmu“ i li „kapitalizmu"praveći apstrakciju od heterogenih faktora koji uvek po-stoje u konkretnoj stvarnosti. Ove šematizacije su dobreili loše već prema tome da li one ističu bitne faktore ukonstituciji stvarnosti koja se proučava ili se, naprotiv,vežuju rza sporedne faktore, što često dovodi do jedneozbiljne pogreške, kao što je ona koja nastaje kadla se spa- jaju heterogene pa čak i suprotne činjenice i tako prikrivaistinska struktura stvamosti umesto da se osvetljava.

S druge strane, ako Maks Veber ima pravo (mi joŠnemamo konačno mišljenje o ovonie), i ako svaka dobrašematizacija u humanističkim naukama implicira i delimič-

no racionalno ponašanje (racionalizaciju ne ciljeva, ali ba-rem tehnika) to bi dokazalo, nasuprot izvesnim savremenimfilozofima, da je racionalno ponašanje jedan od konstitu-tivnih faktora Ijudske prirode. >

Na kraju ove analize hteli bismo da damo jedan pri-mer dobre i jedan primer rđave Šematizacije u humanistiž-kim naukama. U klasičnoj političkoj ekonomiji polazi se,na jedan manje ili više svestan način. od najopštije šema-tizacije Homo oeconomicus, čoveka koji uvek i svuda, na

84

postavlja, kada se prevedie u ukupan ekonomski poredak,postojanje proizvodnje za tržište i eliminisanje teškoća pre-laza s jedne grane proizvodnje na drugu kao i razlika u bo-gatstvu: ona će se onda zvati prosto društvo proizvođdča roba. Ako mi sad ovoj šematizaci ji dtodamo jedan novifaktor, diferencijaciju između radnika koji nemaju da pro-daju ništa drugo osim svoje radne snage, i kapitalista koji

poseduju sredlstva za proizvodnju, mi ćemo dobiti jednu ma-nje opštu ekonomsku šematizaciju kapitalističkog društva, i, ako ovoj šematizaciji (koju je Marks đo detalja proučiou Kapitalu, dodavši joj samo, u III tomu, razlike tehničkognivoa različitih grana proizvodnje) mi dodamb jedlan novifaktor kako bismo se jbš više približili konkretnoj stvar-nosti, nama se ukazuje veliki broj mogućnosti odl kojih bi-smo želeli ovde da analiziramo dve bd omh na koje se naj-čeŠĆe liailazi. U opštu šemu kapitalištičkog društva sastav-Ijenu od kapitalista i radnika, mbgli bismo uvesti i razlikuizpieđu vlasnika sredstava za proizvodnju i onih koji ih

upotrebljavaju (što se obično netačno haziVa kapitalisti ipredluzimači) kao i ppdelu ukupnog dohotka klase kapita-lista na interes i profit, ili bi se pak, naprotiv, dvema kla-sama koje sačinjhvaju kapitalističko društvo mogla dodatii jedna treća klasa koja radi svojim sopstvenim sredstvimaza proizvodnju (srednje klase, seljaci i zanatlije).

Međutim, ova dva razvijanja šematizacije, ma koliko jedno i drugo polazilo od konkretne stvamosti, nemajuipak istu naučnu vređnost. Razlika između kapitalista i pre-duzimača nije od odlučujuće ekpnomske važnosti. Sto ćeprosečni udeo ovih dveju grupa u višku vrednosti bitipolovina ili, naprotiv, eetvrtina ili tri četvrtine, to neće

nužrjo imatvodlueujuće i kvalitaUvne posledice zs razvojekonomijei Ta razlika je, uostalpm, u ekonomskom po-gledu istpga reda kao i razlika između rentijera (vlasnikazemljišta), industrijalaca trgovaca itd. gde je deoba na-pravljena na osnovu podele viška vrednosti među razli-čitim grupama kapitalista. Samo, ako razlika između „ka-pitalista" i „preduzimača“ ima samo ograničenu naučnuvažnost, ona, -naprotiv, ima veliki ideološki značaj poštofi£ba teši da pr ikri je:suprotnpst. ižtneđvi radnika $ kapita-

85

lišta kako bi je zamenila jeđnoim veštačkom suprotnošćukoja teži da u isti red stavi radnike i ,,predluzimače“ i takoih protivstavi vlasnicima dobara ili novca (izlišno je i go-voriti da ovi poslednji često mogu biti i obični i mali ren-

kao što je za razumevanje društvene stvamosti bitno dase ne utopi i pomeša delovanje suštinske društvene grupe,klase, u beskrajnu raznolikost i mnoštvo delovanja drugihgrupa, pa čak i kosmičkih faktora, isto tako je bitno da se



voriti da ovi poslednji često mogu biti i obični i mali rentijeri ili mali akcionari). Naprotiv, uvođenje u šemii sop-stvenika koji sami rade svojim sopstvenim sredstvima pri-bližava ovu šemu konkretnoj stvamosti i ima znatnu na-učnu važnost, jer nam omogućava da bolje razumemo eko-nomski i društveni razvoj kapitalističkog društva u celini.

Jedna je, dakle. dbbra, a druga rđava šema i to iz odre-

đenih razloga, haime zbog toga što jedna prikriva dok dru-ga razotkriva stvamu podelu kapitalističkog društva nadruštvene klase, kao 1 uzajamne odnose među njima.

U osnovi razlike između dobrih i rđavih šema kao iu osnovi svakog naučnog mišljenja postoji samo jedan kri-terijum istine: odgovaranje mišijenja objektivnoj stvar-nosti.

Ovo u istoj meri važi kako za dinamičku šematizadjuistoriskog razvoja tako i za razliku između onih faktorakoji imaju kauzalnu vrednost od akcidetalnih i mogućihfaktora.

No od šematižadje koje su zajedničke svim naukama

treba razlikovati pojam moguće svesti koji nam se činikao glavni instrumenat naučnog mišljenja u humanističkim naukama. Mi ćemo ostaviti po strani njegove ontolOškeosnove u čovekovoj prirođi kao biću koje dela preobra-žavajući svet i društvo, kao i njegovo mesto u individual-noj psihologiji.

Saznanje'se u sociologiji nalazi na dvostarukom planu:nc planu subjekta ko ji saznaje i na planu objekta koga on proiičava, jer su čak i spoljašnji postupd — postupci svesnih bića koja, sa manje ili više slobode, presuđuju i oda-biraju svoj sopstveni način delovanja. Ali, đok fizičar trebada ima u vidu saino dva nivoa saznanja, prvo idealttu nor-

mu: odgovarattje mišljenja stvarima, a onda i nivo stvar-nih saznanja njegovog vreinena čija vrednost zavisi od nji -hove udaljenosti od stvari, dđtle istočar, i, naročito so-ciolog, tnoraju da imaju u vidu barem još jedan faktca?koji se nalazi između jedhog i drugog: maksimum moguće svesti klasa koje čine društvo koje oni attaliziraju.

Stvama svest je rezultat mnogobrojnih prepreka i ćte-vijacija koje različiti faktori empiriske stvamosti protiv-stavljaju i nameću ostvarivanju ove moguće svesti. Ali

86

g p , p , ji moguća svest jedne klase odvoji od stvarne svesti izve-snog momenta istorije, koja je rezultat ograničavanja i de-vijacija koje klasnoj svesti nameću delovanja raznih dru-štvenih grupa i prirodnih i kosmičkih činilaca.

Čovek se definiše svojim mogućnostima, svojom te-žnjom prema zajednid sa drugitti ljudima i težnjom prema

ravnoteži ša prirodom. Autentična zajednica i univerzalnaistina izražavaju ove mogućnosti za Veoma dug istoriski

period, a „klasa za sebe“ (nasuprot klasi po sebi) i maksi-mum moguće svesti izražšvaju mogućnosti na planu mi-šljenja i delovanja u datoj društvenoj strukturi. Nekolikoprimera će ilustrovati kapitalnu važnost ovoga pojma uražličitim domenima društvenog života i istraživanja.

U društveiioj i političkoj akciji očigledno je đla se sa-vezi između društvenih klasa mogu da stvore samo naosnovu minimuma programa koji odgovara maksimumu moguće svesti najrrmnje napredne klase. Kada je Lenjin

1917 g., na negodovanje većine zapadnih socijalista hvaliopodelu zemlje seljacima, što je izgledalo suprotno svakomsodjttlističkom programu, on je prosto imao u vidu činje-nicu đa ruski proletarijat, da bi uspeo u revoluciji, trebadla sklopi savez sa siromašnim seljaštvom i poljoprivred-nim nadničarima, i da poljoprivredna kolektivizacija pre- koračuje moguću svest seljaka u jednom nesocijalističkomdruštvu; isto kao što i nacionalizam proletarijata koloni- jalnih naroda, privremeno napuštanje njegovih specifič-nih zahteva uslovljavaju saradnju sa buržoazijom ovihzemalja u borbi za nezavisnost; zahtev za pravnom jedna-košću u doba Francuske revoludje. pretstavljao je mafcsi-

mum moguće svesti za buržoaziju, a shvatanje činjenicada je pravna jedttakost Čisto forimalna i da ničim ne ga-rantuje ekonomsku jeđnakost premašilo je moguću svestrevolucioname buržoazije.

Ako sad pređemo na đlomen naučne misli, potsetićemona jedan čuveni primer, na primer Ekonomske tablice koju je napisao Kenej , koja je bija apsolutno nerazumljiva bur-žosalrim. ekonoinistiirka do trvog svetskog r%ta. A to nijebilo slučajno.

87

Fiziokrati su uvek zađavali muke istoričarima ekono-skih doktrina. Kao pristalice prirodnog poretka, slobodnetrgovine i mnogih drugih ideja i prividno buržoaskih za-hteva, oni su uvek zastupali dve ideje koje su se njimači il lik id k lik k iji k i i

naukama dala njihovu osnovnu čvrstinu", naime, „pismo,novac i Ekonomska tablica“. Međutim, kada je osnivač li-beralne ekonomije Adam Smit, koji je bio neposređni uče-nik Keneja, objavio Bogatstvo nacija, nije ostalo ni naj-



činile toliko evidentne koliko su kasnijim ekonomistimaizgledale apsurdne, pa čak i protivrečne, naime: a) idejuisključive produktivnosti poljoprivrede a sterilnosti trgo-vine i industrije; i b) ideju nužnosti da porez plaćaju je-dino zemljišni vlasnici.

Ustvari, njihova doktrina postaje savršeno koherentna

i fazumljiva ako se stavimo ne samo u perspektivu trećegstaleža i u perspektivu njime ugroženog kraljevstva. Pot-staknut od mislilaca trećeg staleža, a shvatajući istovre-meno kako opasnost od revolucije tako i nedovoljnost jednepolitike ugušivanja, a naročito činjenicu da kraljevska moćžavisi od ravnoteže među klasama, Kenej, koji je bio ge-nijalni.mislilac, je shvatio da jedi'na mogućnost da se spasemonarhija jeste uevršćivanje plemstva kako bi se napra-Vila protivteža trećem staležu. Kao obavešteni ekonomiston je konstatovao da industrija i trgovina proizvode samoradničke plate i kapitalističke profite dok je poljoprivreda,osim toga, proizvodila i zemljišnu rentu koja bi mpgla či-niti ekonomsku bazu jedne ojačane aristokratije. Otuda ipbtice savršeno koherentni program da se kapitali ukioneiz trgovine i industrije a da se orijentišu ka kapitalisanjupoljoprivrede i, istovremeno, da se opasni treći stalež oslo-bodi svih nameta, a optereti njima jedino plemstvo i zem-ljišni posednici koji bi izvlačili sve koristi iz povećanjazemljišne rente.

Ovo istraživanje mogućnosti usklađivanja ekonomskihinteresa različitih društvenih klasa, kako bi se izbegla re-volueija i učvrstila monarhija, dovelo je Keneja23 ne samodo stvaranja ekonamske nauke već i do brzog formulišanja

genijalne šematizacije ekonomskih odnosa izmedu društve- nih klasa koju on naziva Ekonomska tablica, Fiziokrati subili savršeno svesni. važnosti ovoga otkrića. Lnj XV je,čini še, štampao ovo delo o svom sopstvenom trošku. Mi-reibo ga naziva jednim od tri otkrića „koja su političkim

!S Kenej, osnivač fiziokratije, bio je lični lekar Luja XV, koji je o svome trošku štampao E k o n oms k u t a b l l c u. Kenej se ekonomi- jom počeo baviti u 62 godini.

88

j j g j j jmanjeg traga cidl Tablice. Problem ekonomskih odnoša ucelini između društvenih klasa prevazilazio je mogućusvest liberalne buržoazije. Ustvari, Tablicu su uvek igno-risali glavni pretstavnici ove ekonomije sve do poslednjihgodina. G. Velers je još 1910 branio jednu tezu, bdi 1380strana velike osminke, o fiziokratskom pokretu, u kojoj je

on samo 10 stranica posvetio Tablici, nikako ne primeću- jući njenu važnost, a najrašireniji priručnik istorije eko-nomskih doktrina s početka ovoga veka, priručnik g. g.Žida i Rista, saopštava nam da je Ekonomska tablica iza-zvala kod savremenika neverovatno divljenje koje danaszasmejava24, kao i đia izlaganje g. 2iđa „daje samo jednunepotpuhu sliku ukrštanja i reperkusija prihoda čije pre-plitanje su uživali đa prate fiziokrati s dečačkom radošću.I oni su uobražavali da u tome vide samu stvamost. Njih

je opija la činjenica da uvek ponovo nalaze tačan računnjihovih milijardi". (str. 23).

Međutim, Tablica je, u tome trenutku, već odavno bila

vraćena u ekonomsku teoriju. Onaj koji je prvi put ponovorazumeo njen značaj bio je Karl Marks. Osim analiza uTeorijama o višku vrednosti, gde je, govoreći o Tablici, pisao da „nikada politička ekonomija nije imala tako ge-nijalnu ideju“ (t. I, str. 115), jer Smit je prosto sledio fi-ziokrate i sa malo više strogosti popisao i specifikovao de-love inventara, ne uspevši da celini da onu tačnost izlaganjai tumačenja koju je, i pored pogrešnih hipoteza, pbkazaoKenej u Ekonomskoj tablici" (str. 115), Marks je njoj po-svetio i najveći deo II knjige Kapitala, unoseći ipak jeđnuznačajnu izmenu. On osnovne klase Kenejeva vremena,vlasnike zemlje i sterilne klase, plemstvo i treći stalež, za-

menjuje osnovnim klasama svoga vremena, klasama rad-nika i kapitalista.

Potonja sudbina Tablice, koja će se u marksistiekojliteraturi zvati Seme reprodukcije, nije manje interesantna.

** Gide et Rist H i s t o i r e d e s d o c t r i n e s ’ e c on om i q u e s . 2id prosto s izvesnim čuđenjem beleži stav prof. Anri Denija koji izjavljuje ,,da je on veoma blizu toga da deli divljenje Miraboa", Ali, Deni

je pročitao' Marksaiu eeiiriil

Marks, koji j'e kao i Kenej pisao iz perspektive jedne re-volucije, odmah je razumeo značaj njegove genijalne ideje.Ali, kada je izašla druga knjiga Kapitala, kapitalizam je biostabilizovan i u perspektivi nije bilo nikakve revolucije. I u

k i tičkb t b h i E l ik ij

U filozofiji u pravom smislu reči, md smo na drugommestu pokušali da pokažemo do koje je mere nemogućnostrazumevanja jeđinstva misli i akcija, bića i norme, proizla-zila iz granica moguče svesti nemačke buržoazije u izve-



marksističkbm taboru — naravho osim Engelsa — niko nijerazumeo zrtačaj ovih šema. Jeđari marksistički kritičar ćese čak pitati zašto je Engels objavio ove račune koji sulišeni interesa. I prvi koji će razuirieti njihov značaj biće Tugian-Baranovski, u Rusiji, 1894, gedanaest godina pre1905. A on će ih razumeti iz perspektive ruske buržoaske

revolucije kao potvrdu mogućnosti beskrajnog razvoja ka-pitalizma. To će biti ona interpretacija koju će im, sa svojestrane dati reformistički marksizam zapadne Evrope saHilferdingom, Kauckim, itd., a takođe i, na ekonomskom planu, ruski marksizam sa Lenjinom, Buharinom, itd., kojisu priznavali samo pol itičke granice u razvoju kapitalizma. Jedino što je, 1913, uoči Prvog svetskog rata, Roza Luksem-burg mislila da se u njima može naći i ekonomska granicakapitalizma. Otada se u marksističkoj literaturi nastaviladliskusija na stotine i hiljade strana, i ukoliko se problemrevolucije sve više postavljao pred savremenu buržoaziju,to su se i reprezentativni mislioci, kao što su Šumpeter

i Kejns ponovo latili (uostalom na jedan maglovit i kon-fuzan riačiri) problema Kenejeve Ekonomske tablice.

Dakle, bilo da se radi o detinjariji ili delu genija, mividirrio do koje mere društveni uslovi i moguća svest od'-govarajućih klasa deluju na način čitanja i interpretiranja

jednoga teksta od nekoliko strana, koji je ipak jedhosta-van i ne pretstavlja nikakvu naročitu teškoću.

I na kraju, da završimo ovaj paragraf, navešćemo ne-koliko primera iz istorije društvene i filozofske misli. Većsmo rekli da u Sen Simonovom delu ima dve, između osta-lih, relativno značajne zablude: a) on nikada nije video

mogućnost stvarnog sukoba između proletarijata i buržoa-zije i b) on je verovao u mogućnost trajnog saveza izmeđuBurbona i trećeg staleža (industrijalaca po njegovim re-čima). Cini nam se da je za istoričara veoma važno da ovedve zablude ne stavi na isti plan. Prva zabluda je rezultatgranica moguće svesti trećeg staleža u početku X IX veka,a dtuga ima uzroke druge prirode, i nju bi mogao da iz-begne jeđan buržoaski mislilac iste epohe.

96

g g jsnom periodu njene istorije. Iz istih razloga Volter i nemože da razume Paskala, novokantovci Kanta itd. Mi ćemose u sledećem poglavlju ponovo vratiti na značaj pojmamaksimuma moguće svesti u istoriji filozofije i literature.

činjehice tretira kao fizičke činjenice, da polazi od njihovogspoljašnjeg aspekta i da se zadlovoljava uspostavljanjemmeđu njima manje više veštačkih odnosa i, U krajnjojinstanci, odnosa koji su analogni fizičkim opisima i za-k i



G l a v a I V

IZRAZ I FORMA

Kadla se radi o razumevanju objektivnog značenja isto-riskih događaja i, posebno, filozofskih, literamih ili umet-ničkih đela, onda se u literaturi X IX i XX veka ističu višepozicija koje bismo po terminologiji Laska mogli svrstatiu dve velike grupe: pozicije analitičke logike (empirizam,racionalizam), i pozicije eimanatističke logike (romantičkaiii Hegelovska istorija, Spenglerova dela, itd.).

Za analitičku logiku jedina objektivna stvarnost jeste

izolovana činjenica koju empirizam prihvata kao takvu,dok racionalistička istorija sudi na svetlosti univerzalnihvrednosti uma. Ali kako u jednom tako isto i u drugomslučaju ostaje se na planu spoljašnjeg ponašanja jeđne iliviše indlividua, bilo da se radi o proučavanju jedne bitke,ekonomskog delovanja jedne grupe, jedne struje ili pak jednog literarnog ili umetničkog dela. I upravo polazeći odovih konkretnih činjenica koje su date izolovano, istoričarmože dalje da konstruiše sekvence, pa čak i da uspostavizakone ili uzročna objašnjenja. Isto tako, baš zbog togada bi ostao u analitičkoj logici koju su hajdelberški novo-kantovci toliko uzdizali, kao i da bi izbegao svaki emanati-

zam, Maks Veber je i pribegao svom idlealnom tipu racio-nalnog ponašanja, koji mu je omogućio da razume ljudskeakcije a da ipak ništa ne prida njihovom čulnom aspektu.No niko neće poricati znatnu korisnost analitičke istorijekoja je svojim kultom konkretnih činjenica doprinela tomeda se osvetli najveći deo onih činjenica koje se danasznaju i koriste u istoriji i društvenim naukama.

Ali zbog toga nije manje istina i ono što će joj prista-lice emanatističke istorije stalno prebacivati: da ljudske

92

konima. >Emanatistička istOrija, nasuprot tome, implicira dve

ideje koje xni želimo odvojeno da ispitujemo. Prva je da sevećina ljudskih manifestacija može da razume samo kaoizraz jedne dublje stvamosti koju emanatisti najčešće shva-taju kao supraindividualnu (duh naroda — Volksgeist —

kod romantičara, objektivni duh kod Hegela, razne antičke,arapske i faustovske duše kod Spenglera).Mi priznajemo znatan doprinos koji je ovaj način

posmatranja istorije dao razumevanju brojnih istoriskihdogađaja i naročito razumevanju kulturnih manifestacijadruštvenog života, religije, prava, umetnosti, filozofije itd.Međutim, nije manje istina ni ono što će pristalice anali-tičke istorije uvek prebacivati emanatističkim istoričarima:nef samo izvestan diletantizam, ono u čemu oni besurpnječesto frhaju pravo, već isto tako, i osobito, spekulativni, imotafizicM karakter većine njihovih supraindividualniUsyesti’ (duh naroda, objektivni duh, duša civilizacije, 'itcU),

No iako snažan svojim pozitivnim doprinosom razu-mevanju istprije, kao i svojim opravdanim kritikama kojeUpućuje protivničkoj poziciji, svaki od ovih stavova namipak izgleđa nedovoljan da bude opšta osnova humanistič-kih nauka. A postoji l i među njinia neka mogućnost sinteze?Nama se čini da je dijalektički materijalizam upravo tasinteza jer on s jedne strane negira svaki metafizički ispekulativni entitet, a, s druge strane, on duhovni životposmatra kao izraz dublje i šire ljudske stvamosti. Kako je takva jedna sinteza moguća?

Za dijalektički materijalizam nema supraindividualnesvesti. Kolektivna svest, klasna svest na primer, samo je

skup individualnih svesti i njihovih tendencija, onakvih kakve one rezultiraju iz uzajamnog uticanja Ijudi jednih nadruge,injihovihdelovanjanaprirodu.

Međutim, mi ovde prilazimo drugoj centralnoj iđejiemanatističke konćepcije, ide ji koju dijalektički materijali-zam potpuno usvaja i kojpm se on, na jedan radikalan na-čin, protivstavlja svakoj ahalitičkoj misli. On ne shiatra đa je skup ihdividualnih svesti jedan aritmetički žbh- auto-nomnih i nezavisnih jedinica već, oa{>rotiv, ša Paskalom,

93

Kantom, Hegelom i Marksom, on smatra da se svaki ele-menat može razumeti samo skupom njegovih relacija sadrugim elementima, što će reći sa celinom, kroz delovanjekoje vrši na tu celinu, i uticaje koje od nje trpi.

Međutim, ako govorimo o izrazu jedne kolektivne saesti, treba predtuprediti jedan nesporazuim. Jedno delo jpšnikako nije takav jedan izraz prostom činjenicom što onomože da se razume samo ako se pođe od odnosa njegovog



j j j jMeđutim, o tome smo već govorili, u današnjem dru-

štvu, barem od antike naovamo, prirdda ovoga skupa re-lacija između individtua i ostalog društva je takva da seneprekidno konstituiše izvesna psihička struktura koja je uvelikoj meri zajednička jedinkama koje čine jednu i istudruštvenu klasu, psihička struktura koja teži izvesnoj ko-herentnoj perspektivi, izvesnom maksimumu svesti o sebii kosmosu, ali koja tako implicira i manje više oštre gra-nice u saznavanju i razumevanju same sebe, društvenogasveta i kosmosa. I globalno i statistički to znači da dru-štvene klase čine infrastrukturu pogleda na svet i teže nje-govom koherentnom izrazu u različitim domenima životai duha.

Superiornost istoriskog materijalizma vidimo u tomešto on može da intelektualne i umetničke pojave proučavapb po spoljašnjosti već po njihovom saćtžaju, kap izraz jedne kolektivne svesti, a da zbog toga ne mora da pribe-

gava metajizičkim i spekulativnim hipotezama kao ŠtO suduh jednoga naroda ili duša jeđne civilizacije.Svaka pojava je delo svoga ihdividualnog tvorca i iz-

ražava njegovo hlišljenje i njegov način osečanja, ali ovi načini mišljehja i osečdnja nisu, neki nezđvišni entiteti u odnosu na akcije i ponašanjg tdrugih Ijudi. Oni i mogu da

postoje i da se rđzumeju samo u njihovim intraindividuai- nim odnosima koji im i daju njihov sadržaj i bogatstvo. Ovo je znao još Paskal kada je pisaO: ,,Svi delovi svetaimaju takav odnos i takvu povezanost jednoga sa drugimđ)a mislim da je nemoguće poznavati jedan bez poznavanjadrugog i bez celine... Smatram da je nemoguće poznavanje

delova bez poznavanja celine kao ni poznavanje celine bezpoznavanja delova“ (Misli, str. 17, Fr. 72, izd. Braunšvig),kao i Kant, koji je verovao da je otvorio jedan još nepo-znati put „postavljajući dva nova principa od velike va-žnosti metafizičko sazrianje", od kojih prv i glasi da„nikakva promena se u supstancijama ne može proizvestiosim u meri u kojoj su one u međusobnoj povezanosti. Uza-

jarppa zpvktppst supstancija dakle određuje uzajamnu pro-menu njihovog stanja“.

94

autora prema sveukupnosti društvenog života. Đvo važi za

svaki elemenat ljudskog sveta pa i f izičkog sveta, važi kakoza najoriginalnije isto tako i za najekscentričnije delp, pačak, u krajnjoj liniji, i za delo umobolnika. Jedno pona- šanje ili spis postaje izraz kolektivne svesti samo utoliko ukoliko struktura koju izražava nije neka posebna struk-

tura njegovog autora već struktura koja je zajednička ra- zličitim članovima koji sačinjavaju društvenu grupu. <

I upravo sada mi želimo da istaknemo važnost jednogapojma koji je Lukač koristio 1905 i 1917, a koji je izglediadanas napustio: pojam ,,forme“. Ako je svako osećanje,svako mišljenje, i, u krajnjoj liniji, svako ljudsko pona-šanje izraz, onda unutar skupa izraza treba izdvojiti po-sebnu i povlašćenu grupu form i koje čine koherentne iadekvatne izraze jednoga pogleda na svet na planu pona- šanja, poimanja ili imaginacije. Postoje dakle forme u ži-votu, u roišljenju i u uroetnosti, i njihovo proučavanje sa-činjava jedan od važnih zadataka istoričara uopšte, a naj-važniji zadatak istoričara filozofije, književnosti i umetno-sti i, naročito, sociologa duha.. ■ '

Pogledi na svet su dlruštvene činjenice. a velika filo-zofska i 'umetnička dela pretstavljaju koherentne i ade-kvatne izraze ovih pogleda na svet; ona su kao takva indi- vidualni i u isto vreme društveni izraz% jer je njihov sa-držaj određen maksimumom moguće svesti grupe, običnodruštvene klase, a njihova forma sadržajem za koji pisaeil i mislilac nalazi adekvatni izraz1.

Dodajmo još, da bismo zaključili ovaj paragraf, ćKveprimedbe čija važnost sigumo neće izmaći čitaocima madaih ovde ne možemo dalje razvijati:

1) Sociologija dluha može da proučava poglede na svetna dva različita plana, na planu stvame svesti grupe kao

1 Lukač je jednom definisao formu ,,kao najkraći put ka vrhu“.

Treba međutim razlikovati dva smisla koja u ovom paragrafu ima reč „forma“; po prvome, forma je ko f t e r e n t n i i a d e k va t n i izraz jednog ppgleda na svet, nasuprot eklekticizma, a po drugoroe, forma je sredstvo adekvatnog ili neadekvatnog izraza sad rža ja kojeg izražava.

95

što su to naprimer činili takvi istraživači kao što su Veberi Grethojsen, ili na pianu njihovog koherentnog, izuzetnogizraza (koji manje ili više odgovara maksimumu moguće svesti) u! velikim delima filozofije i umetnosti, ili pak uživotu nefcih izuzetnih individualnosti Ova dva plana se

i čak, sa mnogo razlika, u avgustinizmu Srednjega veka kojiće kasnije kod Galileja i Dekarta postati jedno od glavnihsredstava izraza trećeg staleža koji se protivstavljao ari-stokratiji; isto tako i tragični pogled na svet koji se ponovonalazi kod Kanta i kod Paskala izražava u prvom slučaju



životu nefcih izuzetnih individualnosti. Ova dva plana sedoprinjuju i uzajamno potpomažu. No i pored, na prvi po-gledp suprotnog izgleda, treba ipak reći da je ovo drugočesto lakše ostvariti negoli ono prvo upravo zbog toga štopogledi na svet tu naiaze jedan čdstiji i određeniji izraz,dok tproučavanje razvoja jednog novog pogleda na svet u

stvamoj svesti grupe pretstavlja jedan mnogo teži rad zbogmnogobrojnih prelaznih formi i ogromne složenosti prepli-tftnja kao i uzajamnih uticaja koji konstituišu društveniživot.

Nasuprot tome, samo po sebi se razume da proučavanjevelikih filozofskih i književnih dela zahteva jedan krajnjerazvijen analizatorski rad, jer, u krajnjoj liniji, treba po-kušati da se pošav od v izije celine izdvoji ne samo sadržajveć i spoljašnja forma đela. To je rad koga su se ljudidosada vrld malo laćali ali koji nam izgleda da sačinjava

jedan od glavnih zadataka književne kritike i analize sti-lova. Uzmimo samo jedan primer2. Ako uzmemo dve re-

prezentativiie rečenice dvojice filozofa XVII veka, oči-gledno je da ravnoteža i savršeni šklad dva takta Cogito ergo sum ili dva takta „Mislim, dakie, jesam“, divno iz-ražavaju optimizam iravtnotežu kartezijanske filozo fije; dokvertikalno uspihjanje prvog elementa i nagli pad svršetkau Večnid tišina beskrajnih prostora plaši me, koncentrišui izražavaju samu suštinu tragične vizije; isto tako, para-doks, kao sredstvo stila, skoro je neizbežan za jednog ve-likog pisca filozofa tragične vizije koji polazi od osnovneideje da je čovek u isto vreme i veliki i mali, to će reći dase jedan i isti subjekat može definisati samo pomoću dvanaizgled protivrečna atributa.

2) S druge strane, očigledno je da je broj mogućihpogleđa na svet mnogo manji od položaja u kojima su senalazile ili će se nalaziti različite društvene klase tokomistorije. Skoro dta je svaki od velikih pogleda na svet kojemj pozpajemo izražavao različite, pa čak, u innogo, šluča- jeva, i protivrečne ekonomske >i društvene položaje. Do-voljno je da se setimo aristokratskog platonizma u Grčkoj

* Delimično nam ga je sugerirao g. prof. Spoeri (Spoerri).

nalazi kod Kanta i kod Paskala izražava, u prvom slučaju,ideologiju jedne od najradikalnijih frakcija nemačke bur-žoazije X V II I veka, a, u drugom slučaju, tragični pogledna svet službenog plemstva (plemstva plašta) u FrancuskojXV II veka. Ovo, između ostalog, objašnjava i obnove, aliu isto vreme postavlja i jedan od najtežih problema za

svaku sociologiju duha, naime problem jedne tipologije pogleda na svet, pogleda koji su, to se samo po sebi ra-zume, po broju ograničeni, ali za koje je teško reći da lisu oni, svi, već našli jedan izraz u intelektualnoj i umet-ničkoj istoriji epoha koje poznajemo.

Mi međutim možemo unapred znati da će ova tipolo-gija, od koje smo mi još daleko3, zahtevati manje više slo-žene analize jer se već sada pokazuje neophodnost razliko-vahja više različitih stupnjeva. Individualizam, naprimer,pretstavlja jednu opštu osnovu na kojoj se dalje diferen-ciraju tako različite pozicije kao što su stoicizam, epikurej-stvo i skepticizam4, a, na jednom još uzdignutijem nivou,

treba razlikovati antički stoicizam pesimističke nianse, istoicizam optimistički i pun vere u čoveka, XV I i X V IIveka.

No kako bilo da bilo, ova tipologija, koja bi bila kapi-talna etapa u razvoju istorije i sociologije duha, izgledanam da je zasada još daleko od toga da bude ostvarena iličak uopšte ostvarljiva, jer ona zahteva duge i konkretneprethodne radove. Ali zbog toga nije manje važno da seona ne gubi iz vida tokom parcijalnih istraživanja5.

* Pokušaji Điltaja ili Jaspersa izgledaju nam potpuno nedo-voljni.

* To je ona zajednička osnova koja, na primer, objašnjava mogućnost njihova spajanja u delu jednog te istog čoveka koju Montenj ipak nikada nije mogao poreći.

5 Vidi o ovome: L. Goldmann, Ma t e r i a l i sme d i a l e c t i q u e e t h is t . de la ph i l o sct ph ie , Rev . ph i l o soph i que de F ran ce et de l ’ e t r an - ger , 1948, br. 4—8 i L. Goldmann, Ma t i r i a l i sm e d i a l e ct i q u e et h i s t . d e l a Ut t e r a t u r e , Rev . d e M i t a p h . e t Mo r a l e , 1950, br. 7—9.

97

Prelaz sa prve pozicije na drugu dešava se u svakomslučaju posle redakcije poslednjeg Provincijalca, dakle,između marta 1657 i avgusta 1662, datuma, Paskalovesmrti2.



DODATAK

Još na početku ove studije mi smo napisali da ljudske„činjenice" nikada ne govore same sobom i da se njihovoznačenje dobija samo onda kada su pitanja koja imt sepostavljaju inspirisana jednom filozofskom teorijom celine.Da bismo ilustrovali ovu tvrdnju, dozvolićemo sebi da ovde,na jedan sasvim sumaran način1, skiciramo primer jednogskupa korelacija između Paskalovih i Rasinovih spisas jedne strane, i verskih, društvenih i političkih događajaiste epohe,«s-druge strane. korelaciju koju smo mi primetiliprilikom jednog istraživanja iz istorije filozofije koje je

još u toku. Ovaj rezultat je bio tim više neočekivan štonaša teoriska pozicija nikako nije tražila i nikako nijemogla da predviđa jednu tako blisku i tako tesnu korela-ciju. Mi se ovde nalazimo pred jedhim izuzetnim i privile-govanim slučajem, jer je korelacija između društvenogživota i njegovog izraza u delima pisaca i fiiozofa običnomnogo složenija i posredovanija. Proučavanje paskalovskemisli nas upućuje da stvamo razlikujemo barem dva pe-rioda u spisima ovoga mislioca: prvi, koji se karakterišerazdvajanjem oblasti saznanja obzirom na to da li onopotiče iz čulnog iskustva, od razuma ili od autoriteta, idrugi, kojeg mi nazivamo tragičnim a koji se, između osta-

log, karakteriše utvrđivanjima istine suprotnosti, nedo-voljnosti svakog ljudskog saznanja, primata etike i kla- đenja.

1 Za detaljnije proučavanje M l s t i i rasinovskog pOzorišta, dozvoljavamo sebi da ukažemo na jedno delo koje se sada pri- prema pod naslovom: DEUS ABSCONDITUS, L a v i s i o n t r a g i q u e dans la pensee jan s in i s t e et dans le s c r i t s de Pasca l e t de Rac ine (D e u s a b sco n d i t u s T r a g i č n a v i z i j a u j a n sen i s t i č k o j m i s l i i u sp i - s ima Pa s ka l a i Ras ina ) , koje će se uskoro pojaviti.

98

S druge strane, baš se u martu 1657 u Francuskoj ičulo za bulu Aleksandra VII, kojom se izričito osuđujeAvgustin. Isto tako je marta 1657 i Skupština sveštenstvapiimila ovu bulu i ponovila zahtev za potpisivanje formu-lara*. Ovi događaji su učinili neizbežnim proganjanja, anaročito su kod kaluđera i pustinjaka Por Roajala srušiii

svaku nadu da će se otsada moći pozivati na bilo kakavzemaljski autoritet. Nalazeći se, kako to kaže jedan frag-ment iz XIX Provincijalca „između boga i pape“, njima jeostalo samo „obraćanje Bogu“, tragedija.

I mada srno još na početku našeg istraživanja mi pri-metili ovu poduđamost između ove evolucije u Paskalo-voj misli i spoljašnjih događaja, mi joj ipak nismo prida-vali neku naročitu važnost, budući da je taj odnos vero-vatno svestan i u svakom slučaju lako razumljiv. Ali njenznačaj izgleda da se povećao kada nam je proučavanje Ra-sinovih komada otkrilo da umesto da bude izolovana, ova

podudamost se nalazi u jednom mnogo širem skupu ana-lognih korelacija koje su ovoga puta bile vrlo velikim delompotsvesne i nehotične. Hronologija Rasinovih trageđijai drajna se ustvari pravi na sledeći način: pošto je svojedSetinjstvo i depaštvo proveo u sredinama jansenista iz ma-lih škola i koleža Bove, Rasin 1661 ođlazi za Uzes, rešen daučini jedno od onih dela koje u očima morala jansenističkemisli; zaslužuje najveću osudu: on ustvari hoće da bez ika-kvog verskog poziva, samo zahvaljujući protekciji svogastriea, dobije crkvenu benefipiju. I sada možemo da razu-memo negodovanje njegove tetke, kaluđerice Por Roajala,

a vrlo verovatno i negođovanje njegovih starih učitelja;* Istina je da bi jedan tekst koji se odriosi na godinu 1655,

čuveni En t r e t i e n d e Pa sca l a ve c Mon s i e u r d e Sa ci (R t t z g cVor Pa s - k a l a sa Gosp o d i n om d e Sa $ i em ), pd Fontena (Fpntaine), mogao da dovede u pitanje ovu hronologiju. Samo, pošto se pojavio posle Paskalove smrti, to se moglo sašvim lako đesiti da ga je on pre- gleđao i posle 1657, ili ga je pak Fonten redigovao posle čitanja

* Propisi o veri i „svetiin tajnama“. — Ovde se misli na akt usmeren protiv jansenista i njihovog učenja. — Red.

99

možda bismo čak imali pravo da pretpostavimo (naročitopošto nam je poznata njegova potonja evolucija) da ni nje-gova sopstvena savest nije bila potpuno spokojna.

Očekivana beneficija se, međutim, pokazala spora iteško; osvojiva, pa Rasin okušava svoju sreću na jednom

Dorrta pravde, povoljno rešenje za protestante, preobraća-nje Tirena, vrlo velika aktivnost u cilju spajanja dvejucrkava, itdl To je bila politika koja je izgleda donela svogaploda jer su neprekidni društveni meteži za vlađe LujaXIV, u toku nekoliko godina, bili prestali.



dlrugom području, na području literature, pišući izmeđuostalog, dva komada: Tebaidu (1666) i Aleksandra (1665)koji nisu tragedije i ni po čemu ne odražavaju jansenističkumisao ili moral.

Međutim, 1665, u jebu proganjanja jansenizma, Nikol,

koji je odgovarao Demareu de Sen-Sorlenu, najpre objav-ljuje Zanesenjake a zatim Vizionare u kojima on, izmeđuostalog, prebacuje ovome da je nekada pisao pozorišne ko-made i da je bio javni trovač. Malo je verovatno da jeNikol, u jeku defanzivne borbe protiv progonitelja PorRoajala, hteo na sebe dla navuče i jednog novog neprija-telja, napadajući, posredno, Rasina. No bilo kako bilo, tekse ovaj, kome savest mora da nije bila sasvim mirna, osetiopogođen i odgovara jednim krajnje sarkastičnim pismomkoje i objavi, a zatim jednim drugim pisnnom koje je me-đutim ođustao da objavi.

I baš 1667 godine ise i pojavljuje Andromaha, prvarasinOvska tragedija, a za njom dolaze Britahikus i Bere- nisa; to šu tri komada radlikalnog odbijanja sveta i života,čiji heroji, Andromaha Juna, Titus i Berenisa pri kraju(posle svog ,,preobraćanja“) u potpunosti ovaploćavaju mo-ral i pogled na svet Por Roajala; to su tri komada obraćanjaBogu. Rasin je, napisavši ih, stvorio jedan novi književnirod u svetskoj literaturi: tragediju bez krivioe, tragedijuodbijanja.

, A li gle, posle Berenise u rasinovsko pozorište dolaze4 komada u kojima junak pokušava da živi u svetu a, utri od njih, i sam svet počinje da dobija pozitivne crte.Prvi, Bajazit, koji se prvi put davao 1672, može d,a še sma-tra kao komad kompromisa u pravom smislu j-pči.

Međutim, upravo je 1669 Mir crkve privr^mfOrio uspo-stavio jedan kompromis, jedan modus vivendi između jan-senista i kraljevske vlasti i privremeno obustavio pppgarnjanja, a sem toga su godine 1668—70 karakteristične 1 po jednoj opštoj politici unutrašnjeg pomirenja: ukidanje

1Q0

XIV, u toku nekoliko godina, bili prestali.Godine 1673, Rasin objavljuje Mitridata, svoj prvi či-

sto istoriski komad, pošto nacionalna misija' junaka, zajed-nička borba protiv Rimljana, čini tu Mitridata čbvečnimi rešava probleme i lične sukobe u komadu. Al i upravo 1672Luj X IV preduzima svoj prvi ratni pohod, Holandski rat,

za čiju pripremu je verovatno i trebalo preduzeti sve onemere unutrašnjeg pomirenja 1669 i koji će uskoro postatirat protiv Impetrije,

Godine 1674 Rasin je objavio Ifigeniju> koja za pred-met ima teškoću na koju je naišao i žrtve koje je iziskivaorat Grka protiv Troje, rat koga su bogovi ipak uspešnookončali i bez žrtvovanja Ifigenije. Ali na kraju komadaponovo se javlja Erifil, tragična ličnost.

Međutim, u političkoj i društvenoj stvamosti, rat sesukobio Sa znatnitti i nepredviđenim teškoćama koje sunastale usled ogorčenog otpora Viljettia' Oranskog (koji se

nije kolebao da otvori brane i poplavi svoju sopstvenu ze-mlju) kao i usled udruživanja Holanđana sa zemljama Im-perije i Špandma. Godine 1677, Rasin se vraća tragedijisa Fedrom, koja ima istu temu kao i Mitridat: pošto severovalo da je krelj poginuo, kraljeva žena, koja voli nje-govog sina, smatrala je dla mu to može reći, ali vest je bilanetačna, i kralj se vratio. Samo ovoga puta svet više nemapozitivne vrednosti, put kralja je bez veće važnosti a sukobisu tragični i nerešivi. Dođajmo još da je ovo manje spe-cifično jansenistička tragedija i da je bliža grčkoj tragediji.

Međutim, u zemlji raste nezadovoljstvo zbog rata koji

se produžava i traži nove žrtve. Godine 1675 ponovo sepodižu bune i odmah dostižu vrhunac svoje jačine obuhva-tajući veliki deo francuskog zapada: Bretanju, Mans iBordo.

Tridesetog maja 1676, Luj X IV pravi prvu brešu uMir crkve odlukom protiv Anrija Amola, biskupa Anžer-skog, odlukom koja je ponovo postavila problemi formu-lara.

Zna se da je posle Fedre Rasin ćutao sve do 1689 i1691, u kojim godinama je on dovršio dva komada o pri-sutnom Bogu i pobedi dobra nad zlim u svetu.

Međutim, g. g. Šarlie i Orsibal su već primeliti3 da sekrajem 1688 odigrala engleska revolucija i stari kralj Ja-

1666-1670

1665-1666

Nikol objavljuje protiv Dema- rea d Sen Sorlena: V i z i o n a r e . Rasin smatra da se cilialo na njega i vrši protivnapad pomoću



krajem 1688 odigrala engleska revolucija i stari kralj Ja-kov II se sa svojom p>orodicom i svojim dvprom sklonio uFrancusku u Sen-2ermen-an-Lej.

I tako dolazimo do sledeće tablice:

1657-1662

Period u kome Paskal piše fragmente koji će konstituisati M i s l i a koji su u svetskoj filozofiji prvi koherentpi i?raz tra-

gične vizije.

1656

Kon s t a t a c i j a Aleksandra VII koja potvrđuje osudu Jansenina a koja je postala poznata u Prancuskoj marta 1657.

1657

Ovu koflstituciju usvaja Skup- ština sveštenstva koja ponavlja zahtev potpisnika formulara.

1663-1665 ;

Rasin piše T e b a i d u i A l e k s a n -

d r a .

1655-1661

Rasin živi u sredini jansenista iz malih škola i koleža Bove i tu dobija svoje vaspitanje.

1661-1662 ili 3

Rasin u Uzesu se nada da, po- moću protekcije svoga strica Skonena, glavnog vikara, dobije crkvenu beneficiju. Nade su se

pokazale uzaludne.

a No sve i ako dpzvolimo postojanje neke veze između A t a l l j e i Engldske revolucije, mi je ne interpretiramo na isti naćin kao g. g. Sarlije i Orsibal.

102

Rasin piše tri tragedije odbijanja kompromisa, života i sveta, krajnji izraz jansenističkog morala : A n d r o m a h u (1667), Bri- t a n i k u s a (1669) i Be r e n i s u (1670).

1671-72

Rasin piše Ba j a z i t a , komad kompromisa.

1672-73

Rasin piše M i t r i d a t a , prvi istoriski koihad u kojem rat protiv Rimljana pretvara divljaka u čoveka i omogućava rešavanje svih ličnih problema.

1673-74

Rasin piše I f i g e n i j u , drugi istoriski komad. Predmgt: rat koji

je naišao na teškoće traži ogromne žrtve. Bogovi* se najzađ ipak mire i osiguravajvl pobeđu. U drugom planu akcije ponovo se javlja Erifil, tragična ličnost.

1675-77

Rasin piše Fe d r u . Povratak na tragediju. Ponovo uzimanje teme M i t r i d a t a samo sa jednog tragičnog stanovišta. Istorija vi- še ne postoji. Sukobi su nerešivi. Nikakav kompromis nije moguć.

dva pisma od kojih objavljuje samo prvo.

23 oktobra 1668

Preobraćanje Tirena.

1669Mir crkve. Kompromis ižrheđu

jansenista i viasti. Opšta poii- tika pomirenja, ukidanje Doma pravde, povoljno rešenje za protestante. Veliki napori u cilju pomirenja crkava. Odobrena su prikazivanja T a r t i f a .

1672-73

Početak Holandskog ••ata. Prv i veliki ratni pohod Luja XIV. Viljem Oranski otvara brane i poplavljuje zemlju.

1673-74

Rat se sukobio sa nepredviđe- nim teškoćama i postaje sve teži.

Savez između Imperatora,* Spanjje, Vojvode od Lorena i Holanđana. Odmetanje Engle- ske.

1675

Posle mira koji je trajao od 1669—70, ponovo izbijaju narod- ni ustanci u Bretanji, Mansu i Bordou. Napetost se povećava, u Parizu se mnogo govori o isti- nitoj ili lažnoj priči o nekom gajtandžiji koji se ubio sa svojom đecom da bi izbegao pla - ćanje poreza. (Pisma g-đe de Se- vinje, od 31 jula 1675), itd.

* Leopold I (1640—1705), imperator Rimsko-germanskog carstva. — Red.

103

1676

30 maj, antijansenistička od- luka protiv Anrija Arnola, koja ponovo postavlja problem pot- pisa formulara.



; ! 1088-89

Es te r .

1689-91

A t a l i j a . Komadi o prisutnom Bogu i o svetskoj pobedi dobra nad zlim.

Kraj 1688

Engleska revolucija.

Ma kakav da.Je domet i značaj ovih kprelacija kojeoemo mi još produhljavati na drugom mestu, one nam iz-gleda postavljaju takve probleme koje nemamo prava dazapostavimo. Već sada izgleda važno da konstatujemo dase filozofski i literami izraz tragedije odbijanja, koja je jedna od najvažnijih prekretnica u istoriji zapadne kul-ture, pojavljuje u Francuskoj između 1657 i 1670, a to ćereći u toku onih trinaest godina koje toliko tesno koincidi-

raju sa velikim proganjanjem jansenista i zahtevom zapotpis formulara, da čak možemo proširiti ovu konstata-ciju i na tragediju X V II veka u celini, pošto je Fedra na-pisana posle odluke od 30 maja 1676 godine.

SADR2AJStr.

D r M i h a i l o V . P op o v i : Dijalektika i sociologija saznanja kodLisjena Goldmana _ _ _ _ _ _ _ _ v

H uma n i s t i č k e n a u k e i f i l o z of i j a

Uvod — — _ — — — — — — — — 5

G l a v a I

Istorisko mišljenje i njegov predmet _ _ _ _ _ 7

G l a v a I I

Metod u humanističkim naukama 17

G l a v a I I I

Osnovni zakon strukture — — — — — _ _ _ e o

G l a va I V

Izraz i forma — — — — — — — — — — — 92

Dodatak — — — — — — — — — — — — 98

Goldman - Humanisticke Nauke i Filozofija

Documents

Transcript of Goldman - Humanisticke Nauke i Filozofija