Goldman - Humanisticke Nauke i Filozofija

download Goldman - Humanisticke Nauke i Filozofija

of 63

  • date post

    08-Jan-2016
  • Category

    Documents

  • view

    98
  • download

    48

Embed Size (px)

description

Lisjen Goldman · Humanističke nauke i filozofija (Beograd: Kultura, 1960.)

Transcript of Goldman - Humanisticke Nauke i Filozofija

  • Naslov originalaL U C IE N G O L D M A N N

    SCIENCES HUMAINES ET PHILOSOPHIE

    Presses universitaires de France, 1952

    Uredmik biblioteke

    VUKO PAVICEVI

    LISJEN GOLDMAN

    HUMANISTIKE NAUKE I FILOZOFIJA

    PREVODILA,

    MIHAILO VIDAKOVI

    PREDGOVOR

    Dr MIHAILO V. POPOVI

    K U L T U R A 1960 B E O G R A D

  • DIJALEKTIKA I SOCIOLOGIJA SAZNANJA KOD LISJENA GOLDMANA

    Svojim raom Humanistike nauke i filozofija francu- ski marksist Lisjen Goldman prvi put se pretstavlja nao] italakoj publici na naem jeziku. Bavei se uglavnom problemima sociOlogije literature i filozofije, Goldman je uinio znaajan napor da ispita ovo inae dosta zanema- reno podruje marksistike sociologije. U tome je pre svega vrednost ovog njegbvog rada i, prema tome, glavni razlog njegovog objavljrvanja na naem jeziku.

    Lisjen Goldman je roen 1913 u Rumuniji, gde je zavrio gimnaziju i pravni fakultet u Bukuretu. Studije je nastavio u Beu, Cirihu i Parizu. Doktorski ispit iz fi- lozofije poloio je na Cirikom univerzitetu i na Sorboni. Od svretka rata ivi stalno u Francuskoj. Godine 1946 stupio je u Nacionalni centar za nauno istraivanje u Pa- rizu, gde je radio do 1959. Sada je rukovodilac jednog se- minara (Sociologija literature i filozofije) u Praktinoj koli za vispke studije pri Sorboni.

    Pored ovog rada i izvesnog broja lanaka u asopi- sima, Golman je objavio jo pet knjiga: La communaute humaine et lunivers chez Kant, 1948 (francuski prevod nemakog originala, tampanog u Cirihu, 1945), Le Dieu cache, Etue sur la vision tragique dans les Pensees de Pasal et dans le theatre de Racine (glavna doktorska di- sertacija na Sorboni, 1955), Correspondance de Martin de Barcos, abbe de Saint-Cyran (opunska disertacija na Sorboni, 1956), Racine (1956) i Recherches dialectiques (1958).

    Spis Humanistike nauke i filozofija je, ustvari, vie skica reenja nekih osnovnih pitanja u oblasti Sociologije saznanja, nego relativno potpuna studija o tim pitanjima.

    V

  • U ovom spisu on je postavio i dao samo delimina ree- nja nekih problema, koja je u razvijenoj formi izloio u drugim radovima, a naroito u glavnoj doktorskoj diser- taciji. A li i pored znatne saetosti i delimino fragmen- tarnog karaktera, rad Humanistike nauke i filozifija ima svoju nesumnjivu vrednost, koja se sastoji pre svega u osta originalnom nastojanju autora da raspravi neka elementarna pitanja socijalne uslovljenosti i znaenja fi- lozofskih, naunih i drugih kulturnih tekovina u Ijud- skom drutvu, polazei pri tome od dijalektikog metoda, od izvesnih Lukaevih shvatanja i delimino od teoriskih stavova nekih savremenih graanskih sociologa.

    U ovom kraem predgovoru zadraemo se uglavnom na dva centralna problema oko kojih se koncentriu, ne- posredno ili posredno, gotovo sva ostala pitanja u ovoj studiji. To su: problem metodoloke primene, u ovoj na- unoj oblasti, kategorije totaiiteta kao osnovne kate- gorije ne samo ijalektikog metoda nego i filozofije uop- te i, drugo, problem odnosa izmeu socijalne uslovlje- nosti i saznajne vrednosti filozofije, nauke i uopte ljud- skog saznanja.

    Odavno je poznato da su celovitost i svestranost po- smatranja i objanjavanja pojava jedan od osnovnih za- hteva ijalektikog metoda. Dijalektika je uvek, manje ili vie, bila protest protiv odreenih jednostranosti u filo- zofiji ili nauci i istovremeno insistiranje da se svestranije prie datom problemu. Drugo je, naravno, pitanje koliko su dijalektiari bili dosledni sami sebi i koliko su to uop- te mogli biti na datom stupnju razvitka saznanja. Bitno je da je totalitet stvari i pojava bio, po pravilu, u sredi- tu njihovih razmatranja.

    Goldman je prihvatio ovu aksiomu dijalektikog me- toda i uinio je polaznom metodolokoro takom svakog istoriskog, odnosno sociolokog prouavanja. Sledlei Lu- kaa, za koga je kategorija totaliteta najbitnija karakteri- stika dijalektike i marksizma uopte i ooio ime se rnark- sizam najvie razlikuje i odvaja od graanske nauke1, Goldman je dijalektiki nastojao da drutvenu pOjavu

    1 G. Lukcs, Ceshichte und Klassenbeivusstsein, Berlin 1923, str. 39 i str. 21, 26, 27.

    VI

    shvati pre svega kao celovitu fiinjenicu (fait total)2. U tom smislu on s pravom kae da empiriski podaci, dobijeni mo- nografijom ili anketom,! imiaju smisla samo ako su obuhva- eni jednim pogledom na celinu problema (str. 28). Sa tog gledita Goldman kritikuje graansku sociologiju'odlnosno one sociologe koji su se izgubili u parcijalnim empiriskim istraivanjima, gubei kontakt sa teorijom koja bi trebalo da omogui ceTovito sagledavanje drutvene stvarnosti.

    Primehjujui kategotiju totaiiteta, on zatim odreuje svaku Ijudsku stvamost kao iatovremeno materijalnu i psihiku , tako da genetiko prouavanje jedne ljudske injenice ukljuuje uvek I .U iatoj meri njenu materijalnu istodju i istoriju ogovarajuih doktrina" (etr. 40). Dru- tvena stvarnost }e uvek sloiena i celoVita, i zato put sa- znanja u drutveniffl haukam* ne moe ii od prostog ka sloenoffl (prema Drugom: pravilu dekartovskog metodab nego bd apstraktnbg ka konkretnom, jednom stalnom ositecijoffl izffleu celine i nlenih 'elova (str. 01).

    Ali. pored ovih i dtfflgih tafinih, dijalektikih stavova, mcgb bi se rei da Ut.ovoih tflshvanju u^oge i znaaja kategorije totalitetat* tor dijalektikom razmatranju po- java ima ko Golmana izvesne preteranosti kao i u po- menutom Lukaevom radu. Celina i jedinstvo toliko su naglaeni da u potcenjene i dosta zanemarene suprotne kategorije: deo i razlika. Isputeno je donekle iz vida da se ivo dijalektiko tkivo Ijudske misii sastoji iz ovih i dru- gih suprotriih kategoriia. koie su musobno ravnopravne, i da se celovitou saznania moe teiti ne putem umanji- vartji fflaSaja Pazlika i delova ili strana pojava koje se ispitujU, aego' na oshovU njihovog uviania, potovanja i trpljivbg jfkbuavanja. Proces integracije naUnog sa- zft'ihji U hjegovom istoriskom razvitku prati, niprimer, nemiriovno komplementaran proces njegove talne dife- rencijaciie. stalnog razvijarija i grananja posebnih naU- riih diiplina.

    O ovome Goldman niie vodio dovblino' rauna. pa je njegova phimena kategorijei feeline" u ijalektikbm me- todu ila donekle na utrb diferenciranja naunog aznanja tamo gde je ono upravo nufto. Tako on u samom poetku

    2 L. Goiaman. Humnnlstike nauke i filozofija, str. 31. ^ Otsada e citati iz ove knjige biti oznaeni u tekstu 'samo brojem stranice u zagradi. . _ ;_, _

    -VII

  • ove svoje studije postavlja kao osnovnu tezu da treba na- pustiti svaku apstraktnu sociologiju" i apstraktnu isto- riju , da bi se dolo do jedne jedinstvene konkretne nauke o ljudskim injenicama", koja moe biti samo istoriska sociologija ili socioloka istorija (str. 5). Kako sam kae, ne rai se o povezivanju reultata sociologije i istorije kao dve nauke, nego o njihovom integrisanju u jednu jedin- stvenu nauku.

    Pre svega, treba rel da Goldman nije dovoljno razra- dio ovu misao, tako da nije jasno kako bi trebalo da izglea ta nova nauka. Drugo, sama teza se ne bi mogla prihvatiti, jer moe biti rei samo o saradnji sociologije i istorije, a ne0 njihovoj sintezi u jedriu ribvu nauku. Sociologijri e, kao opta teoriska nauka o drutvu, ostati uvek najapstraktnija od svih drutvenih nauka, pa i od istorije, koja je u tom smisiu konkretnija, jei' ispituje posebne istoriske dogaaje1 posebna razdoblja istodskog razvitka drutva. Tu se, akle, radi o dva razliita predmeta naunog istraivanja, koji se nalaze na razliitom nivou naune apstrakcije. Zato ne moe biti rei o njihovom slivanju u jedan jedinstvena predmet konkretne nauke o ljudskim injenicama (ta znai, uostaltan izraz konkretna nauka ' kada je svaka nauka manje ili vie apstraktna po svom karakteru jer ispituje optu strukturu i zakonitost odreene vrste po- java?).

    er Luka, koga Goldman smatra najveim filozoiom XX veka3 i koji ga je najvie inspirisao u pravcu ove in- tegralistike primene kategorije totaliteta", bio je jo d- gorozniji u naglaavanju ove kategorije u procesu nau- nog saznanja i u odnosu izmeu nauka. Tako je on 1923 pisao da za marksizam nema u krajnjoj liniji samostalne pravne nauke, nacionalne ekonomije, istorije itd., ve samo jedne jedine, jedinstvene istorisko-dijalektike r naiike o razvoju drutva kao totaliteta.4 :.

    Kada se tako preceni kategorija celine" u drutvenim naukama, onda se gubi potrebna orijentacija za razlikova- nje pojedinih strana drutvenih pojava, za ocenjivanje nji- hovog razliitog znaaja u ivotu drutva kao celine. Tako na pitanje da-li treba dati ,,privilegiju , tj. primarnu ulogu

    L. Goldmann, La communaute humaine et lunivers chez Kant, Paris 1948, str. XII.

    * G. Lukci.es, op. cit., str. 40.

    V III

    ekonomskim faktorima u drutvenom ivotu ljudi, Gold- man odgovara principijelno negativno, tj. takav privilegi- sani status ekonomski faktori po pravilu ne bi trebalo da imaju, jer su ljudska individua, kao i drutvo, celovite injenice u kojima se ne mogu izdvojiti privilegovani slo- jevi (str. 62).5 Povezanost svih strana drutva meusobno ne znai, meutim, da sve te strane imaju isti znaaj za ivot ljudi u dlrutvu. Tvrenje da ekonomika ima pri- marnu ulogu nije u protivrenosti sa tezom da je privredna aktivnost samo jedna od oblasti ili strana celovite ru- tvene stvamosti. Naprotiv, obe teze se dppunjuju u svojoj tanosti.

    Istina, sam Goldman bitno otstupa od svog principi- jelno negativnog odgovora na pitanje da li ekonomski fak- tori imaju primami znaaj, tvrdei da je stvamo, u celo- kupnoj dosadanjoj istoriji, ekonomska aktivnost uvek imala za ogroirinu veinu ljuskog roda kapitalni znaaj, tj. za njihov nain oseanja i miljenja (str. 778). To zato to je ogromna veina bila uvek prinudena da veliki deo svog ivota rai, da bi zadovoljila donekle svoje ma- terijalne potrebe. Meutim, ukoliko je bitno osigurano zadovoljenje ovih potreba i ako Ijudi ekonomskoj aktiv- nosti posveuju jedan relativno mali d