Filozofija Nauke 2 2

download Filozofija Nauke 2 2

of 33

  • date post

    06-Nov-2015
  • Category

    Documents

  • view

    62
  • download

    2

Embed Size (px)

description

bla

Transcript of Filozofija Nauke 2 2

Aleksandar Koare Smisao i znacaj njutnovske sintezeNa samom pocetku Koare iznosi neke Njutnove zasluge koje su opstepoznate: zamisao o razlaganju svetlosti i prvu naucnu teoriju o bojama spectra, treba da zahvalimo dubini njegovog filozofskog uma za formulisanje osnovnih zakona kretanja i delovanja, i za jasno shvatanje metoda i znacaja naucnog istrazivanja, uspeo da dokaze identicnost Zemljine i nebeske gravitacije, i da otkrije zakon privlacenja koje povezuje (bar donedavno) atome i zvezde. Veliki znacaj njegove teorije jeste ukidanje sveta culnih kvaliteta i opazanja, svakodnevnog sveta aproksimativnog, i njegovo zamenjivanje (arhimedovskim) svetom preciznossti, stroge determinisanosti. revolucija!- Sto se tice ove revolucije neki su isticali ulogu iskustva i eksperimentisanja u novoj nauci, borbu protiv knjiskog znanja, novu veru savremenog coveka u samog sebe, u svoju sposobnost. Drugi su podvlacili prakticni stav modernog oveka koji napusta vita contemplativa i okrece se ka vita activa. Sto se tice iskustva i eksperimentisanja Koare je uveren da uspon i jacanje eksperimentalne nauke nije izvor nego rezultat nove, teorijske, metafizicke koncepcije prirode. Dve crte koje karakterisu revoluciju, koje se medjusobno povezane i dopunjuju se: a) Unistenje Kosmosa, i prema tome, iscezavanje iz nauke, bar u principu ako ne uvek i u stvarnosti.b) Geometrizacija prostora, uvodjenje prostora-dimenzije, homogene i apstraktne, iz euklidovske geometrije, namesto neprekidne, konkretne i diferencirane celina mesta iz pregalilejske fizike i astronomije. (bezmalo ekvivalentno sa geometrizacijom, matematizacijom nauke)Iscezavanje Kosmosa znaci da se svet nauke vise ne poima kao jedna konacna i hijerarhijski uredjena celina, dakle kvalitativno i ontoloski diferencirana, nego kao jedna otvorena, neodredjena Vasiona, koja nije ujedinjena svojom imanentnom strukturom nego istovetnoscu zakona i osnovnih elemenata. Ovo shvatanje ne podrazumeva podvajanje izmedju sveta neba i zemlje, svi sastavni delovi Vasione nalaze se na istom ontoloskom nivou (fizika i astronomija postaju ujedinjene usled svoje zajednicke zavisnosti od geometrije). Svi formalin i finalni uzroci uklonjeni su iz sveta nauke i zamenjeni dejstvujucim, pa cak i materijalnim uzrocima. Dakle, postoje samo apstraktna tela koja se krecu u jednom apstraktnom prostoru, zakoni postojanja i kretanja nove nauke su pravi i vazeci. (Svet kvaliteta zamenjen je svetom kvantiteta! Ili svet postajanja i menjanja zamenjen je svetom postojanja.) nauka je morala da redefinise osnovne pojmove (materija, kretanje) Koare sada posvecuje malo paznje pojmu kretanja. Tu se jednim cisto matematickim pojmom zamenjuje jedan fizicki pojam, obrnuto od pregalilejskog i prekartezijanskog shvatanja, po kome je kretanje bila neka vrsta postajanja, nek proces promene sto utice na tela koja su mu podlozna, nasuprot mirovanju koje nije bilo proces. Nova koncepcija kao neku vrstu postojanja, tj. ne kao proces nego kao status, stanje isto tako trajno i neunistivo kao i mirovanje, i koje ne utice na tela koja su mu podlozna. Kretanje i mirovanje su postavljeni na isti ontoloski nivo i ne mogu se vise razliovati. (oni jesu suprotni, ali njihova suprotnost je cista korelacija.) prvi Njutnov zakon: svako telo tezi da.ovde se radi o kretanju geometrijskih tela u apstraktnom prostoru. Kretanje nista ne menja na telima koja su mu podlozna. I sama matematika mora biti preobrazena-matematicki entiteti moraju biti, u izvesnom smislu, priblizeni fizici, potcinjeni kretanju. *ne znam koliko je ovaj deo za kretanje bitan, ali to je to* U sledecem delu govori o dve struje koje su se pojavile. Jedna je tezila matematizaciji i platonskom deterministickom bicu (Paskal, Hajgens) a druga je bila pod uticajem atomizma Leukipa i Demokrita (Bojl, Huk..)-korpuskularna filozofija. Bojl je smatrao da unutrasnja realnost bica nije matematicka struktura, nego korpuskularna. U objasnjenju Vasione moramo poceti od materije korpuskularno shvacene smatrao je Bojl. Njutn nam pruza sintezu dvaju gledista. Za njega je svet sacinjen od korpuskula koje su povezane matematikom. Tako je Njutnov svet sacinjen od tri elementa: 1) materije, beskrajnog broja cestica, nepromenljivih i neidenticnih; 2) kretanja, relacije koja ne utice na cestice u njihovoj sustini, nego ih prenosi po beskrajnom prostoru; 3) prostora, same te homogene praznine. Svakako postoji i privlacenje koje povezuje i odrzava (Koare ovde kaze da ono nije element sveta kao ovi nabrojani nego da je to ili neka natculna sila, Bozje delovanje ili neka matematicka struktura koja postavlja zakon sintakse u bozansku knjigu Prirode.) uvodjenje praznog prostora sa njegovim korelatom-privlacenjem, (uprkos stahovitim posledicama postojanje nicega, dejstvo na daljinu) Njutn uspeva da objasni diskontinuitet materije i kontinuitet prostora. Atomska struktura pruzala je cvrstu osnovu za primenu matematicke dinamike na prirodu. Ona je relacijama koje izrazava prostor obezbedjivala njihove fundamenta. Svet je, dakle, shvacen kao prazan prostor u cijim se nekim delovima nalaze atomi (ne haoticno razbacani) povezani jednim veoma prostim matematickim zakonom spajanja i integracije-zakonom privlacenja, po kome je svak od njih u vezi sa svima ostalima i sjedinjen sa njima! Njegov zakon gravitacije koji vazi i na nebu i na zemlji je jedini koji je Bog mogao da prihvati kao zakon stvaranja. I sam Njutn je bio zacudjen Kako se ovo desava, kako tela prelaze prazan prostor itd. Silu gravitacije, i sam Njutn je ovo tvrdio, ne treba shvatiti kao neko svojstvo tela, jer mu je bilo cudno i za Boga a kamoli za materiju da deluje na daljinu, nego kao matematicku silu! Nije hteo da govori kako je to jedno svojstvo koje treba objasniti ali on nije znao kako. Medjutim, neki njegovi ucenici su ovu silu shvatali upravo kao svojstvo tela. Njutn sam nije priznavao delovanje na daljinu. Mah je rekao da je gravitacija cinjenica kao i sve druge i da je, stoga, treba shvatiti kao sve druge cinjenice ili svojstva tela. Koare kaze da je cesto bilo receno da je Njutn bio spoj eksperimentalnog i matematickog genija. On povezuje matematiku i iskustvo, matematicki obradjuje fenomene, odnosno, podatke dobijene eksperimentima ili (u asstronomiji) podatke dobijene posmatranjem. Koare smatra da je ovaj opis nepotpun. U Njutnovoj mislli krije se misticizam, religija i duboka intuicija granica cistog mehanickog tumacenja prirode. Kao sto je vec receno traganje za finalnim i ostalim uzrocima bilo je izbaceno iz nauke, ali ni sam Njutn nije razumeo kako se to desavalo. Volter je rekao casovnik zahteva casovnicara. Onda nije cudo sto je Njutnova nauka (iako nije ukljucivala Boga i Aristotelove uzroke) kod mnogih Njutnovih naslednika (osim kod Laplasa) trazila osnonac u religiji. Opet se doslo do toga da je Bog stvorio svet i da ga konstantno odrzava. Kod Laplasa ne nalazimo pretpostavku Boga jer je rekao da mu nije potrebna ta hipoteza. *sad ide jedan deo koji nije toliko bitan, al pisacu* Kako onda nesklad vlada u ljudskom svetu ako sklad vlada medju planetama itd.? Odgovor nalazimo u tome sto covek svojim glupim i pokusajima pokusava da se mesa u zakone prirode i da ih menja zakonima koje je sam stvorio. Resenje je bilo da se vratimo prirodi i postupamo prema njenim zakonima! Treba da otkrijemo prirodu coveka i zakone delovanja i ponasanja, mada se ispostavilo da je to mnogo teze negoo otkriti zakone prirode. Ovo se radilo zbog Njutnovog uticaja i njegovog modela analize i rekonstrukcije. Tu navodi primer Loka, zatim neku atomisticku sociologiju koja je drustvo svodila na skup ljudskih atoma koji se medjusobno privlace i odbijaju. Koare kaze da Njutn nimalo nije odgovoran za te nakaradnosti :D ali Njutn (i moderna nauka) jeste odgovoran za: srusenje prepreka izmedju zemlje i neba, zamenila je svet kvaliteta svetom kvantiteta (opredmecene geometrije). Ali u tom svetu nije bilo mesta za coveka . taj svet nauke se udaljio od sveta zivota. Ta dva sveta jesu ujedinjena praxis-om, ali sto se tice teorije, udaljenji su ponorom. *I najblolje za kraj, moram da citiram* dva sveta: to ce reci dve istine, ili uopste nikakva istina. U tome je tragedija savremenog duha koji je resio zagonetku Vasione, ali samo da bi je zamenio jednom drugom: zagonetkom sebe samoga. Hempel 4. Kriterijumi potvrdjivanja i prihvatljivostiKao i u ranijim poglavljima Hempelove knjige, receno je da se ne moze dati konacan dokaz za neku hipotezu, vec samo manje ili vise uverljivo svedocanstvo. Koliko je neka hipoteza potvrdjena datim svedocanstvom zavisi od razlicitih svojstava tog svedocanstva. Jedan od najvaznijih faktora je obim i karakter svedocanstva, shodno tome, snaga koju ono pruza. 4.1 Kvantitet, raznovrsnost i preciznost potvrdjujuceg svedocanstvaU odsustvu nepovoljnih svedocanstava obicno se smatra da se potvrdjenost jedne hipoteze povecava sa brojem povoljnih slucajeva. (daje primer kroz cello poglavlje sa Snelovim zakonom, ja neam pojma ste je to, ali moze se skontati sta je poenta! Plus daje jos dva primera!!!) ako vec raspolazemo sa hiljadama potvrjujucih slucajeva, dodavanje jos jednog povoljnog otkrica tek ce neznatno uvecati stepen potvrdjenosti. Ova opaska se mora bolje objasniti. Ako su raniji slucajevi dobijeni putem istog tipa provere, a novo otkrice pomocu razlicitog tipa provere, potvrdjenost hipoteze moze znacajno biti uvecana, jer ona ne zavisi samo od kolicine povoljnih pokazatelja vec i od njihove raznovrsnosti: sto je veca raznovrsnost, to je snaznija podrska koja otud sledi. Mozemo se na ovom mestu podsetiti da je Zemelvajs mogao da ukase na znatnu raznovrsnost cinjenica koje su pruzale podrsku njegovoj konacnoj hipotezi. Naucne teorije cesto su podrzane empirijskim otkkricima zapanjujuce raznolikosti. Njutnova teorija gravitacije i kretanja implicira, na primer, zakone slobodnog pada, jednostavnog klatna, obrtanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, orbita kometa i vestackih satelita, uzajamnog obrtanja dvojnih zvezda, pli