Sociologija nauke

download Sociologija  nauke

of 57

  • date post

    01-Feb-2016
  • Category

    Documents

  • view

    72
  • download

    3

Embed Size (px)

description

Sociologija nauke. Predmet, metod i jezik sociologije nauke. Opšta sociologija – predmet Predmet sociologije nauke: Razvoj nauke, struktura i odnosi u nauci i među naukama Odnos i uticaj društva na nauku Uticaj nauke na društvo, prirodu i čoveka Metod: analitičko – sintetički - PowerPoint PPT Presentation

Transcript of Sociologija nauke

  • Opta sociologija predmetPredmet sociologije nauke:Razvoj nauke, struktura i odnosi u nauci i meu naukamaOdnos i uticaj drutva na naukuUticaj nauke na drutvo, prirodu i oveka

    Metod: analitiko sintetikiOsnovne kategorije:

  • Nauka sistem objektivnog, jasnog, proverljivog i praktino korisnog saznanja o prirodi, oveku i drutvuCilj nauke je istina potreba da se sagledaju i objasne prirodne i drutvene sileNajvii cilj nauke otkrie naunog zakona (zakonitosti razvoja pojava, poretka i strukture u prirodi i drutvu)Zakon objektivan, nuan, opti, trajan ili ogranien osnos meu elementima, delovima, pojavama i tvorevinama u prirodi i drutvu

  • Zakon odreuje veze, ponaanje i tokove unutar pojava, procesa i odnosa u prirodi i drutvuUzrok posledicaOpti zakon pokriva irok spektar uzroka i posledicaDijalektiki zakon (jedinstvo i borba suprotnosti; prelazak kvantiteta u kvalitet i obrnuto; negacija negacije)Matematiki zakoni red i poredak meu pojavama

  • Logiki zakoni u misaonom procesu (pojam, sud, zakljuak; premisa, varijable)Socioloki zakoni:Potrebe pokretai drutvenog razvojaDrutvene grupe odreuju karakter drutvaMo poluga raspodele uloga, poloaja, bogatstva, dinamike i mobilnosti u drutvuTehnologija i tehnika uslovljava drutveni razvojPosebni zakoni - oblik ispoljavanja optih zakona u odreenom prostoru i vremenu

  • Nauna teorija skup optih teorijskih postavki i stavova, smisleno i logiki povezanih pomou kojih se objanjava neka injenica, pojava, stanje, podaciNauna teorija je put od otkria do objanjenja naunuh zakona:Otkrie uoavanje da se neto daava, da je prisutno, da se ponavlja, napreduje, iriNauno razumevanje odgovara na pitanje ta se desilo i kako se desilo (namera, svrha, cilj delanja, pokretaa, pravila.....)

  • 3. Nauno objanjenje poznavanje strukture, uzroka, geneze, funkcija, formi i osobina neke pojave. Nauno objanjenje odgovara na pitanje zato se neto deava tako u kontinuitetu (dan-no; zato se ledi tenost? ta uslovljava ekonomski rast? zato se siromatvo iri?)

  • Faze naunog istraivanja:Odreenje teme istraivanjaPredmet i cilj istraivanjaHipotetiki okvirPrikupljanje naune graeNauni opis pojave koja se istraujeNauno objanjenje i proveravanjeUkljuivanje rezultata u naunu teoriju i sistem nauke

  • Prema optosti:OptePosebne PojedinanePrema podruju istraivanja:PrirodneTehnikeMedicinske DrutveneHumanistike

  • Sociologija nauke 20-tih i 30-tih godina XX vekaSSSR nauka o nauci (naukovedenije)Razvoj SSSR-a kriza ZapadaPlanski razvoj nauke u SSSR-u (prirodne, tehnike, medicinske nauke)Nikolaj Buharin (politiar i naunik):asopis Socijalistika rekonstrukcija i naukaNauka pomae razvoj planske privredePlansko ukljuivanje nauke u opti tok razvoja drutva

  • Boris Hesen (1883-1939)Delo: Drutveni koreni Njutnovih principaUticaj nauke na kretanja u drutvu i promene shvatanja znaaja naukeKao vaan naunik prihvaen i na Zapadu

    Don Bernel britanski teoretiarDelo Drutvena funkcija naukeDrutveni preduslovi razvoja naukeKapitalizam krizaSocijalizam - razvoj

  • Podela naunih ustanova:Univerzitetsko-akademskeDravni organiPrivredne organizacijeFunkcije nauke:Psiholoka (nauna radoznalost)Racionalna (razumevanje spoljnjeg sveta)Drutveni cilj (ovekovo blagostanje)Prema Bernelovom miljenju, nauka u Britaniji 30-tih godina nije ispunjavala nijednu od ovih funkcija

  • Sociologija nauke od 30-tih do 50-tih godina XX vekaRobert Merton (1910-2003)Nauka, tehnika i drutvo u Engleskoj 17. veka (doktorska disertacija)Funkcionalizam u sociologiji naukeUloga religije u razvoju nauke i tehnike (protestantizam)Odnos teorije i empirije u sociologiji

  • Stanislav OsovskiNauka o nauci deloDva stanovita nauke:Epistemoloko nauka kao nain saznanja svetaAntropoloko nauka kao deo ljudske kulture

  • Rezime:Potreba za sociologijom naukeFunkcija naukeDrutveni uslovi za razvoj nauke (ekonomski, politiki, kulturni.....)Veza sociologije nauke sa istorijom naukeProuavanje uticaja prirodnih nauka i tehnikePlanski razvoj naukeRazvoj sociologije nauke u zemljama koje su ve imale elemente naune organizacije

  • ta je uslovilo pojaan interes za nauku?Pojava atomskog oruja (menhetn program prva atomska bomba) 6. avgust 1945. Hiroima i NagasakiIndustrijalizacija i tehnoloki razvojPoveanje izdvajanja za nauku iz dravnog budetaSSSR kosmika istraivanja (1957. prvi vetaki satelit u zemljinoj orbiti)

  • Evropa pokuava da razvije institucije za podsticaj razvoju nauke (OECD evropska organizacija za saradnju i razvoj)UNESKO briga za razvoj nerazvijenih zemaljaRobert MertonNauka i drutveni napredak(1942.); Sociologija nauke(1952.)Vrednosno normativne osnove nauke nauka proiruje potvreno znanje

  • Vrednosti norme: univerzalizam, komunizam, nezainteresovanost, organizovani skepticizamOrganizacija nauke i nauni sistemOsnov su akademske, iste, temeljne prirodne naukeUloga genija ili genijalnog naunika za razvoj naukePriznanje naunicima za njihova delaMerton ne prihvata podele na sitne discipline (mikrosocioloki pristup u podeli sociologije)

  • Instrumentalizam, statistiko prouavanje nauke naukometrijaPreciznost, merenje, kvantitativno predstavljanje rezultata naunog radaDerek Prajs (1922-1983)- pokree pitanje unutranjih odnosa u nauciStatistiko-matematiko prouavanje veliine i zakona razvoja nauke (merenje koliine radova, broja naunika, izdvajanja materijanih sredstava za mnauku)

  • Sociologija nauke od 60-tih do 80-tih godina XX vekaEmpirizam i instrumentalizam beanje od ideologije i okretanje znaaju prirodnih naukaMarksistiki pristup upravljanje nauno istraivakim razvojem70-tih i 80-tih godina pojavljuje se veliki broj naunih instituta, naunika, velika izdvajanja za naukuUspon sociologije nauke u socijalistikim zemljama (osim Jugoslavije i Albanije)

  • Izbegavanje konflikta nauke i politike, kao i nauke i ideologije (nauna ideologija)Posebni teorijski pogledi na razvoj naukeTomas Kun (1922-1996)Struktura naunih revolucija (1962., 1970)Veliki uticaj na irenje sociologije naukeNjegovi uenici su Lakato i FajerabendCelovit teorijsko metodoloki pristupNauka prolazi kroz razliite faze u kojima se nauna zajednica razliito ponaa

  • Nauna zajednica razlikuje se po veliini i sastavuNauna paradigma (obrazac, okvir, skup elemenata koje nauna zajednica prihvata kao polazne)Paradigma naune delatnostiZrela nauka prevladava podele na kole i pravce, grana se na naune disciplineNormalna nauka, je reavanje zagonetki, daje prioritet paradigmi, otkriva nepravilnosti u nauci, podstie nova nauna otkria

  • Kriza nauke promena naune paradigme (nauna revolucija)Kunova univerzalna paradigmaPostoje i opte, teorijske i pojmovne paradigmeta je opta paradigma za sociologiju?

  • Karl Poper (1902-1994)Objektivno znanje, Logika naunog izraza,Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Beda istoricizmaProblem empirizma i logikih postulataUticaj prirodnih naukaKritika istoricizma istorijsko predvianje kao cilj naukeSituaciona analizaMetodoloki individualizam

  • Verifikacija hipoteze i falcifikatPri kraju ivota je kritikovao veinu svojih stavovaKarl Manhajm (1893-1947)Ideologija i utopijaKritiko prouavanje ideologijeTotalni pojam ideologije:Egzistencijalno uslovljena znanjaGnoseoloke konsekvence sociologije znanja

  • Nauka izmeu utopije i ideologijeDa li je mogue racionalno saznanje u drutvenoj praksi iji su koreni iracionalniNauka ne samo teorijska, akademska pobuda za saznanjem, ve traganje za izlazom iz krize graanskog drutvaNe reavati krizu putem revolucije, ve postepenom saglasnou subjekataPotrebno stvoriti jednu novu idejno-teorijsku sintezu naunog znanja o savremenom drutvu

  • misao ne treba da sadri ni manje ni vie nego to sadri stvarnost u ijem elementu se ona nalazi (K.Manhajm)Teorija saznanja (sociologija saznanja) to nije drutveno iskrivljena, lana misao o drutvenim pojavama, procesima, ve nain, struktura i sadraj miljenja koje je drutveno uslovljeno i koje se moe razumeti samo ako se uzme u obzir njegova drutveno istorijska geneza

  • Ideologija drutveno uslovljeno miljenjeDrutveno uslovljena misao povezana s osnovnim kolektivnim ivotnim iskustvom, htenjima i delovanjem nekih drutvenih grupaUlrih Bek (1944 - )Rizino drutvoNauka stvara rizikeNauka i rizik menjaju drutvene odnose i strukture u kom reciprocitetu?

  • Entoni Gidens (1937 -)Posledice modernosti, Odbegli svetModerno drutvo, postmodernizam ili posledice razvoja modernostiKako obuzdati rizike?

  • Nauno znanjePreciznost, tanost, proverljivostIstraivanje, argumenti, dokazivanjeNauni zakon nauna teorijaKritika dimenzija (posebno drutvene nauke)Cilj nauke istinaIzmeu uitopije i stvarnosti (mogunost realnosti, promena i status quo)

  • Zdravoraumsko znanjePoetak objanjenja pojava u prirodi, drutvu i ljudskom miljenjuZdravorazumsko i nauni napredak (instikt, znaaj u otkriima, pobuna protiv novog)Zdravorazumsko i neukostIstrajnost zdravorazumskog saznanja ( sumnja u istinu, teret iskustva, vera u prosto i poznato, lake prilagoavanje starom postupku, nainu, pravilima)

  • Religijsko znanje (saznanje)Obred, kult, magija,Religija kao sistem shvatanja razumevanja uenjaReligijski monopol na znanje, objanjenjeDogma i promena (osuda naunih otkria)Religija i istinaReligija veraVera ideologija(vero)nauka ili (vero)ideologija (verokontrola)

  • FilozofijaPoreklo znanja Mogunosti saznanjaGranice znanja

    Ideologija i znanjePoiva na znanju, istraivanjuSpor sa naukom oko metodaUtopija prizemna (puka) realnost (grube injenice)

  • Proverljivost i dokazivanje tvrdnji i stavovaJednostrana kritika (selektivnost)Izraava miljenje grrupe koju predstavlja (interese socijalnog subjekta)