Funkcija Centralne Banke

7/25/2019 Funkcija Centralne Banke

1/28

UVOD

Centralna banka je jedna od najvanijih finansijskih institucija u okviru finansijskogsistema i finansijskog trita u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Stabilnost cena, odnosnostabilnost kupovne moi nacionalne valute predstavlja jedan od glavni zadatak centralne

banke, pored toga Ona obavlja i vei broj funkcija koje doprinose ostvarivanju kako makro,tako i mikro ekonomskih ciljeva.

a makronivou, centralna banka je odgovorna za sprovo!enje monetarne, kreditne idevizne politike to ima zna"ajne implikacje na optu privrednu ravnoteu.

a mikro nivou, ona vri kontrolu i daje podrku funkcionisanju veeg brojafinansijskih institucija koje "ine finansijski sistem.

Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanovamonetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijskudisciplinu i za obavljanje drugih poslova odre!enih zakonom.

Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoinstrumenata monetarno#kreditnog regulisanja, u koje spadaju$

#eskontna stopa,##obavezna rezerva,#utvr!ivanje minimalne rezerve likvidnosti,#kupovina i prodaja hartija od vrednosti,#u"ee u deviznim transakcijama,

#ograni"enje plasmana, i sli"no.%

Ona je prema svom obeleju emisiona banka ili banka banaka. Opta ekonomskadejstva koja poti"u iz njenog funkcionisanja se odraavaju na sve segmente ekonomije jednezemlje. &rava na nju prenosi prava i ovlaenja u domenu vo!enja emisione, kreditno #monetarne, devizne politike i regulisanja nov"ane mase, "ime joj je omogueno sprovo!enjeadekvatne kontrole. adzor od strane centralne banke omoguava stabilnost, sigurnost iefikasnost bankarskog poslovanja.

Narodna banka Srbije predstavlja centralnu banku na naim prostorima.Ona svoju ulogu centralne banke ostvaruje putem praenja, kontrole i korigovanja poslovnihaktivnosti poslovnih banaka i drugih finansijskih, nebankarskih institucija. ajvaniji stratekicilj arodne banke Srbije u delu njene kontrolne funkcije je obezbe!ivanje finansijskizdravog i stabilnog bankarskog sistema, sposobnog da zatiti interese deponenata banaka i daservisira potrebe gra!ana i privrede zemlje.

1 https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B5%D0%BD

%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0

1


2/28

1. CENTRALNE BANKE ISTORIJAT

1.1. CENTRALNE BANKE U SVETU

'rete"u centralnih banaka su "esto predstavljale klirinke kue. One su neretko imaleulogu zajmodavca u krajnjoj istanci i osiguravale su depozite za svoje "lanice. ( periodimakrize one su funkcionisale kao jedna banka, to jest izdavale su sertifikate o vlasnitvu ili

pripadnosti klirinkoj kui i na taj na"in se povoljan kreditni status dobrih banaka irio i naloe banke "lanice klirinke kue. )ako!e u periodima krize objavljivani su samo agregatni

podaci na nivou klirinke kue a ne na nivou pojedina"nih banaka to je imalo dodatanstabilizirajui efekat*.

+majui u vidu da je razvoj centarlnog bankarstva u zemljama apadne -vrope zapo"eo preindustrijske revolucije moe se zaklju"iti da je visok nivo razvijenosti bankarstva bio jedan od

vanih uslova za ekonomski uspon ovih zemalja. Sa osnivanjem prvih centralnih banakapovezuje se i poetak razvoja modernog bankarstva u svetu3.

'rva centralna banka u svetu formirana je %/. godine u 0vedskoj pod nazivom 1iksbank.Osnovana je od strane parlamenata i nalazila se pod kontrolom drave, mada je bila uklju"enau odre!ene komercijalne posolve.

&ruga po redu formirana %23. godine je u 4ondonu 5ank of -ngland 6 jedna odnajpoznatijih centralnih banaka. 7ormirana je kao privatna komercijalna banka u formiakcionarskog drutva,sa privilegijom izdavanja bnknota 8nov"anice u sistemu zlatnogvaenja9, koja je imala zadatak da kupuje dravne hartije od vrednosti koje su u velikom broju

bile emitovane %2:. godine3.

-vropska centralna banka 8-uropean Central bank 6 -C59 je po"ela da funkcionie %

juna %22/. ajedno sa nacionalnim centralnim bankama zemalja "lanica -vropske unije "ine-vropski sistem centralnih banka 8the -uropean S;tem of Central 5naks 6 -SC59, koji jeimao zadatak da upravlja operacijama oko uvo!enja zajedni"ke valute eura i da nadzire "itav

proces.

2 Dr. EriD., Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2007., str. 172

! "o#a$ B. D&a$i-'ikola ". (piri - )o$etar$e i "a#$e *$a$si+e

, +zvor$


3/28

%2%:. 6 7ederal 1eserve S;stem 6 Sistem 7ederalnih 1ezervi 87-&9 6 radi koncentracijebankarskih rezervi i sre!ivanja emisija novca osnovano je %* federalnih rezervnih banaka u %*distrihta koje su pokrivale celokupnu teritoriju S=&. Sve nacionalne banke su bile dune dase u>lane u taj sistem. 7ederalne rezervne banke su kao banke banaka

U poetku je veina centralnih banaka bila u privatnom vlasnitvu , a nakon ++svetskog rata one u najveem broju slu"ajeva postaju dravno vlasnitvo, i dok su bile u

privatnom vlasnitvu, naj"ee su akcionari imali pravo samo na limitirani iznos dividendi.

)ako na primer, akcionari 5anke -ngleske imali su pravo na dividendu u iznosu do %*? odkapitala banke, a akcionari 7-a ?. +ako je osnivanje centralnih banaka bilo povezano sapotrebom finansiranja drave, ova funkcija je bila mnogo druga"ija od dananjih oblikafinansiranja budetskih deficita. aime, tada su centralne banke u stvari imale ulogu

posrednika izme!u vlade i privatnih investitora.

1.2. OSNIVANJE NARODNE BANKE SRBIJE

@odine %//3. zaivela je institucija pod imenom Privilegovana narodna banka KraljevineSrbije. 5anka je organizovana po ugledu na 5elgijsku narodnu banku, koja je u to vremevaila kao obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije.7ormirani su$ bor akcionara, @lavni odbor, (pravni odbor, adzorni odbor i -skontniodbor i ustanovljene funkcije guvernera 8prvi guverner je bio =leksa Spasi, do tada ministar

bez portfelja9 i vice#guvernera.

akon 'rvog svetskog rata i ujedinjenja dela Aunih Slovena, 'rivilegovana narodna bankaBraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od *. janura %2*. godine, u arodnu bankuBraljevine Srba, Drvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na celoj teriroriji

Braljevine. +ako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje5anke se odvijalo pod stalnom kontrolom drave.

5 http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/10/10_8/index.html

!


4/28

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE

2..1. KARAKTERISTIKE

@lavna monetarna institucija i osnovni stoer bankarskog sistema svake zemlje jestecentralna banka. ( raznim zemljama ta banka nosi razli"ite nazive kao to su$

#narodna#emisiona#dravna#rezervna#ili jednostavno 5anka -ngleske, 5anka Aapana...

!esto se naziva i bankom banaka" jer kod nje poslovne banke dr#e svoje depozite i njoj seesto obraaju za odobravanje kredita.

Bao osnovne karakteristike centralne u odnosu na poslovne banke, mogu se navesti sledee$#emisija nov"anica i kovanog novca i kontrola formiranja depozitnog novca.

#regulisanje potencijala poslovnih banaka i usmeravanje njihove kreditne politike

#nadzor nad ukupnim poslovanjem banaka i drugih finansijskih organizacija

#garant likvidnosti bankarskog sistema, tj. uloga poslednjeg uto"ita Elender of last resortF

#velika uloga dravnih organa u upravljanju,

#neprofitna institucija,

#nepostojanje direktnih kreditnih odnosa sa domaim nebankarskim sektorom

#ne postoji konkrentski odnos centralne i poslovnih banaka

adaci i funkcije centralne banke u veini zemalja regulisani su zakonom o centralnojbanci 8u Srbiji akonom o arodnoj banci Srbije9, a odnosi centralne banke saposlovnimbankama definisani su, po pravilu, zakonima o bankarskom poslovanju pojedinihzemalja 8u Srbiji akonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama9

2.2. STATUS I VLASNIKI UDEO

Stepen institucionalne samostalnosti centralne banke u odnosu na dravnu vlast, u principu,treba da bude dovoljno visok kako bi ona mogla da samostalno sprovodi osnovne smernicemonetarne politike. =utonomija centralne banke se utvr!uje na bazi analize zakonodavstvakojim je regulisan mehanizam odlu"ivanja u najzna"ajnijim pitanjima koja se ti"u

6 ro. Dr.rol+ "o#i. Ba$karst#o $a$a k$+iga Beograd 1330

,


5/28

funkcionisanja banke kao vrhovne monetarne vlasti, odnosno u domenu kreditno # monetarnepolitike.Bako se samostalnost centralne banke meri stepenom slobode odlu"ivanja u monetarno#kreditnoj politici, centralne banke se prema ovom kriterijumu mogu podeliti u dve osnovnekategorije$

#zavisne i#nezvisne centralne bankeG.

avisne centralne banke imaju mali stepen samostalnosti. jihove odluke su u velikojmeri pod uticajem drave, odnosno vlade u zemlji u kojoj su osnovane. aj"ee su, ovakvecentralne banke, instrument nadlenih ministarstava 8Hinistarstva za finansije ili Hinistarstvaza ekonomiju9, stoga one predstavljaju mehanizam za izvrenje vladine politike.

ezavisne centralne banke nemaju apsolutnu slobodu odlu"ivanja o najvanijimsegmentima monetarno # kreditne politike, samo imaju vei stepen samostalnosti u okviru

dravnih struktura.

ezavisnost centralne banke je pretpostavka njene efikasnosti i zavisi od niza faktora$

%. ezavisnost centralne banke od dravnih organa, koja se ogleda kroz ekonomsku 8priizboru instrumenata monetarnog regulisanja9 i politi"ku nezavisnost 8pri utvr!ivanjumonetarnih agregata9I

2. Nezavisnost lanova organa centralne banke (guverner, odbor guvernera i savet);!. 'ravni status banke je relativan tako!e, banka je nezavisnija ukoliko je proceduralno

tee menjati njene ingerencije.8

( pogledu vlasnitva centralna banka moe da bude$

#u potpunosti dravna banka,

#privatna i

#meovitog oblika svojine.

&o %2:. godine veina banaka bila je privatna 8osim 0vedske, 1usije, 7inske, 5ugarske9,kada je vei broj centralnih banaka nacionalizovan 8&anska, Banada, ovi eland, 5olivija i@vatemala9, da bi dobio na zamahu nakon %23J. godine 8-ngleska, 7rancuska, ema"ka,Dolandija, Kehoslova"ka, Augoslavija, Ha!arska, 1umunija9.

Centralna banka je obi"no konstituisana kao akcionarsko drutvo, "iji kapital po pravilupripada dravi. Kak i kada drava raspolae samo delom kapitala ili se kao akcionari centralne

4 Doc. dr IvaniM. , Osnovi finansija, Univerzite t Singidunum, Beograd, 2006., str.

8 Prof. dr Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. , str. 112

5


6/28

banke pojavljuju poslovne banke ili druge finansijske organizacije, postoji veoma "vrsta vezaizme!u drave i centralne banke.

Heovito vlasnitvo opstalo je u nizu zemalja 80panija, Aapan, Lenecuela, 'akistan9. 'rimeraradi u 5elgiji polovina kapitala pripada dravi, a u Aapanu udeo javnog vlasnitva iznosi JJ?.

'reteno privatno vlasnitvo nad centralnom bankom je veoma retko 8@r"ka, +talija, Auno#afri "ka 1epublika, 'ortugal, Kile9.

3. ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE

6


7/28

Organizacija centralne banke zavisi od politi"kog i administrativnog ustrojstva zemlje, kao iod razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijskog sistema zemlje. Osnovni modeliorganizacije centralne banke$

#jedinstvena centralna banka,

#sloeni sistem centralne banke,

#supranacionalna centralna banka

3.1. JEDINSTVENA CENTRALNA BANKA

Aedinstvena centralna banka predstavlja naj"ei koncept, to zna"i Fjedna drava#jednacentralna bankaM. &rugim re"ima monetarna vlast je koncentrisana u jednom pravnom

subjektu. Ovako jedinstvena banka moe radi efikasnijeg izvravanja zadatka da uspostaviogranke u zemlji i u inostranstvu.

Aedinstvenu centralnu banku imaju$ ema"ka, 7rancuska, -ngleska, Aapan, =ustrija i Srbija.

3.2. SLOENI SISTEM CENTRALNE BANKE

Bada se govori o sloenom sistemu centralne banke, misli se na to da postoji viebanaka preko kojih centralna banka obavlja svoje funkcije, a naj"ee jedna od banaka ima

ulogu koordinatora aktivnosti, pri "emu je bitno da se odluke donose brzo i izvravajuefikasno i pored sloenosti ovakvog sistema. Ovako je koncipiran Sistem federalnih rezerviS=a 87-&9.

3.3. SUPRANACIONALNA CENTRALNA BANKA

Organizuje se u slu"aju postojanja monetarne unije vie zemalja, koja predstavlja visok stepenekonomske integrisanosti podru"ja. a ovaj na"in drave se odri"u svog monetarnogsuvereniteta, imaju jedinstvenu valutu, uskla!uju kreditno#monetarnu i deviznu politiku,formiraju zajedni"ke devizne rezerve i centralnu banku.

'o pravilu, ovakva banka ima ogranke u zemljama "lanicama unije. 'rimer je -vropskamonetarna unija i njena jedinstvena centralna banka i jedinstvena valuta # evro.

-vropska centralna banka i evropski sistem centralnih banaka$

-vropski sistem centralnih banaka "ine -vropska centralna banka 8 -uropean Central 5ank#-C5 9 i centralne banke drava "lanica.

Bada se govori o glavnoj centralnoj banci u okviru -vropske (nije misli se na -vropskucentralnu banku koja, kao i veina centralnih banaka, predstavlja Ebanku banakaF zemljama

4


8/28

"lanica -vropske unije2. -C5 sa seditem u 7rankfurtu u ema"koj, po"ela je da funkcioniejuna %22/. godine, sa osnovnim ciljem da odrava cenovnu stabilnost, a time i da podri optuekonomsku politiku -(. -C5 odlu"uje o na"inu predstavljanja -vropskog sistema centralnih

banaka u oblasti me!unarodne saradnje.

4. FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

&efinisanje centralne banke, odnosno isticanje njenih razlika u odnosu na poslovnobankarstvo, glasi$

,,'osao centralne banke, kao razli"it od posla komercijalne banke, je da kontroliekomercijalne banke na takav na"in da promovie generalnu politiku drave.

3 BaraS., StakiB. Me unarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beogra d, 2008., str. 86

8


9/28

( ovom implicitno postoje tri fundamentalne ta"ke$

#prvo, centralna banka ne egzistira da maksimizira profit za njene vlasnike, kao to to"ini komercijalna bankaI

#drugo, ona mora da raspolae odre!enim sredstvima za kontrolisanje komercijalnihbanakaI i

#tree, ona je podre!ena draviM%.

7unkcije centralne banke se odre!uju striktno zakonskom regulativom, posebnim zakonom ocentralnoj banci, jer se pridaje veliki zna"aj efikasnom i racionalnom funkcionisanju ovefinansijske institucije. Centralne banake u razvijenim trinim privredama danas predstavljajudravne ili kvazi # dravne institucije, koje su preokupirane postizanjem odre!enih ciljeva, za"itavu privredu, kao to je odravanje likvidnosti makrosistema, spre"avanje masovnog

bankrotstva banaka, visoke stope nezaposlenosti, a ne maksimiziranje profita. )reba imati uvidu da ona nije profitna institucija iako raspolae sopstvenim izvorima prihoda, ve je njenaosnovna $unkcija uspostavljanje i odr#avanje monetarne i privredne stabilnosti nacionalne

privrede%

Osnovne funkcije centralne banke su$

%. -misiona funkcija

*. 7unkcija monetarnog regulisanja

:. (loga bankara drave

3. 1egulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema

J. Bontrolna funkcija

. Spoljno # ekonomska funkcija

G.Organizovanje funkcije platnog prometa u zemlji%

4.1. EMISIONA FUNKCIJA

-misiona funkcija centralne banke podrazumeva emisiju novca 8papirnog ikovanog9preko specijalizovanih institucija ili organa 8avod za tampanje nov"anica9. 'ristupemisiji novca zna"i da na osnovu monetarne politike treba odrediti objektivnu merulikvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju finansijskih transakcija. Ona emituje

primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama, ili od njih kupuje nedospelapotraivanja. 'rimarnom emisijom, banke pomou odgovarajuih instrumenata monetarnog

10 Dr uki .,Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir , aak, 2006., str.9.

3


10/28

regulisanja, bre dolaze do neophodnog novca za tzv. sekundarnu emisiju. Sa druge strane,novac u savremenim uslovima ima ulogu potraivanja nebankarskih subjekata od bankarskogsistema, tako da ulogu u tom mehanizmu imaju kako centralna banka posredstvom primarneemisije, tako i poslovne banke obavljajui sekundarnu emisiju. +pak, centralna banka u tomeima odlu"ujuu ulogu obzirom da emituje primarni novac koji slui kao osnova za sekundarnuemisiju poslovnih banaka. a taj na"in ona odrava potrebnu koli"inu novca u opticaju iregulie visinu kamatnih stopa na finansijskom tritu. )ako!e, donosi odluku o putanju uopticaj i povla"enju nov"anica i kovanog novca, utvr!uje apoene i njihova obeleja.

4.2. FUNKCIJA MONETARNOG REGULISANJA

Honetarna politika je politika koju vodi centralna banka, s namerom da uti"e namonetarne i realne agregate, kamatne stope i devizni kurs, a sve u cilju postizanja krajnjihciljeva makroekonomske politike 8stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost iuravnoteen platni bilans9, pri "emu se akcenat stavlja na stabilnost cena.

avisno od na"ina delovanja istrumenti monetarnog regulisanja mogu se podeliti u dve grupe$

#direktne instrumente, koji omoguavaju neposredno postizanje ciljeva tj. dovo!enjemonetarnih i kreditnih agregata na eljeni nivo. aj"ee korieni istrumenti iz ove grupe suregulisanje kamatnih stopa i kreditni limit,

#indirektni istrumenti deluju kroz odnos izme!u nov"ane mase i primarnog novca.

4.3. ULOGA BANKARA DRAVE

Ova funkcija se odnosi na usluge koje centralna banka prua dravi, "ime ona deluje kaobankar drave. &akle, funkcija bankara drave obuhvata sledee usluge koje centralna bankaprua dravi$

# &eponovanje sredstava koja pripadaju dravi i pozajmljivanje nov"anih sredstava

draviI# Slui kao fiskalni posrednik 8agent9 i jemac draveI# 'rua izvrnoj vlasti stru "na miljanja o monetarnim i finansijskim poslovimaI# Lri plaanja sa ra"una koji drava kod nje poseduje, na osnovu naloga same drave.

+zme!u centralne banke i drave, odnosno vlade postoji tesna veza. ( toj funkciji secentralna banka pojavljuje kao blagajnik, konsultant i kreditor drave. ( centralnim

bankama najveeg broja drava otvoreni su ra"uni vlade i njenih ministarstava, preko

10


11/28

kojih se vri priliv budetskih prihoda i izmirenje rashoda budeta%%. Bada je re" o odnosudrave i centralne banke u pogledu kori enja kredita, situacija u zemljama sa razvijenomtrinom privredom se bitno razlikuje. ( nekim od tih zemalja je dozvoljeno da dravakoristi kratkoro "ne pozajmice kod centralne banke u toku fiskalne godine, ali samo ugranicama utvr!enim zakonom o centralnoj banci.

4.4. REGULISANJE LIKVIDNOSTI BANKARSKOG I

PRIVREDNOG SISTEMA

Sa ireg makroekonomskog aspekta likvidnost se javlja kao osnovni faktor poslovanjaekonomskih subjekata, pa otuda solventnost i likvidnost postaju osnovna obelejaekonomskog sistema u kojem deluju ekonomske zakonitosti. 4ikvidnost bankarskog sistemase javlja kao osnovna determinanta normalne cirkulacije finansijskih sredstava kao sastavnog

dela privrednih tokova i kao osnovni preduslov uspenosti banaka na poslovima pribavljanja iupotrebe nov"anih sredstava. aime, radi se o obezbe!ivanju likvidnosti makroekonomskogsistema u uslovima rastue privrede, to se realizuje snabdevanjem poslovnih banaka

potrebnim kvantumima novca i kredita preko kreditiranja poslovnih banaka. )ime centralnebanke spre"avaju masovno bankrotstvo banaka, zbog "ega se i javljaju kao Fzajmodavci ukrajnjoj instanciM 8Fposlednje uto"iteM9. Ovo sa druge strane zna"i da su centralne bankesposobne i spremne da odobre zajmove bankama u vreme krize, kada druge banke ne mogu,ili nisu spremne da to u"ine.

4.5. KONTROLNA FUNKCIJA

Ova funkcija se vri putem praenja, kontrole i korigovanja poslovne aktivnosti poslovnihbanaka i drugih finansijskih, nebankarskih institucija. =kcenat se stavlja na to da centralnabanka ide na o"uvanje stabilnosti pojedina"nih banaka, obzirom da su one najzna"ajnijifinansijski intermedijatori, tako da sve negativnosti u njihovom poslovanju imaju uticaja nanajiru javnost. 1azlog vie za po ja"ani nadzor proizilazi iz moi poslovnih banaka da vrero"nu transformaciju sredstava. Hoe se zaklju"iti da je pomenuti nadzor od strane centralne

banke u funkciji stabilnosti, sigurnosti i efikasnosti bankarskog poslovanja, a u kontekstu

optimizacije konfliktnih ciljeva poslovne politike banaka. Osim toga nadzor ima ulogu uobuzdavanju banaka sklonih agresivnoj kreditnoj politici, kao i pronalaenju na"ina zaanaliti"ku procenu rizika u bankarskom poslovanju. adzor nad poslovnim bankamacentralna banka vri neposredno ili zajedno sa drugim nadlenim organima 8ministarstvofinasija, bankarsk im komisijama, slubama kontrole nov"anog opticaja9%*.11 BaraS., StakiB., Hadi M., IvaniM., ''Poslovno bankarstvo'' , Univerzitet Singidunum, Beograd,2005., str. 29.

12BaraS., StakiB., Hadi M., IvaniM., Praktikum za bankarstvo, Univerzi tet Singidunum, Beograd, 2005.,str. 13

11


12/28

( savremenim uslovima egzistiraju : modela strukture nadzora finansijskog sektora%:.

#'rvi model se zasniva na principu specijalizacije regulatornog tela, "ije kompetencijesu razdvojene grani"nim linijama bavljenja odre!enim operacijama unutar finansijskogsektora 6 bankarski sektor, sektor hartija od vrednosti i sektor osiguravajuih kompanija. 1e"

je o tzv. sektorskom pristupu. Ovaj model je zastupljen kod sledeih zemalja$ @r"ka, 0panija,7rancuska i 'ortugalija.

#&rugi model se zasniva na potpunoj konsolidaciji odgovornosti u pogledu nadzoraunutar finansijskog sektora u jedinstveno nadzorno telo 8agenciju9. ( literaturi ovaj pristup senaziva Eumbrella supervision approachF, odnosno Ekiobran pristup nadzoruF.Ovaj model jerelativno novijeg datuma i zastupljen je kod sledeih zemalja$ =ustrija, 5elgija, ema"ka,&anska, +rska, 0vedska i Lelika 5ritanija.

#)rei model predstavlja neku vrstu kombinacije prethodna dva. ( njemu se insistira

na konsolidaciji odgovornosti u pogledu nadzora, prema ciljevima nadzora koji se ele postii unutar finansijskog sektora. Lrenje nadzora dele gira se na dva tela. Aedno se fokusira nazatitu stabilnosti finansijskih ins titucija, a drugo na potrebne radnje i poslove kojima seobezbe!uje transparentnost operacija. 5itno je istai da bi ovaj model trebalo tretirati zajednosa sektorskim pristupom, ukoliko je u konkretnoj zemlji prisutno postojanje posebnog tela zanadzor osiguravajuih kompanija. Ovaj model je zastupljen samo kod dve zemlje stare "lanice-( 6 +talije i Dolandije.

4.. SPOLJNO!EKONOMSKA FUNKCIJA

Centralna banka regulie pla anja i kreditiranje prema inostranstvu i upravlja spoljnimdugovima i deviznim rezervama zemlje, a posebno vodi ra"una o deviznom kursu valute injenoj stabilnosti. Centralna banka priprema i realizuje me!unarodne ugovore i uspostavljasaradnju sa centralnim bankama drugih zemalja, kao i sa me!unarodnim finansijskimorganizacijama.

4.". ORGANIZOVANJE FUNKCIJE PLATNOG PROMETA

Centralne banke igraju vanu ulogu i u unutranjem platnom prometu. ( ranijem periodu ova

funkcija se svodila na izdavanje nov"anica i kovanog novca kojim se vrilo gotovinskoplaanje. He!utim, u dananjim uslovima daleko najvei deo me!usobnih plaanja privrednihsubjekata kao i plaanja sektora stanovnitva vri se bezgotovinski.

1! Dr. uki .,Centralna banka i finansijski sistem, Letopapir , aak, 2006., str. 316.

12


13/28

5. NARODNA BANKA SRBIJE

arodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvr!enih akonom oarodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna arodnoj skuptini1epublike Srbije.

'oloaj, organizacija, ovlaenja i funkcije arodne banke Srbije, kao i odnos arodne bankeSrbije prema organima 1epublike Srbije i me!unarodnim organizacijama i institucijama,ure!eni su (stavom 1epublike Srbije 8ESlubeni glasnik 1SM, br. 2/N*9 i akonom o

arodnoj banci Srbije 8ESlubeni glasnik 1SM, br. G*N*:, JJN*3, /JN*J 6 dr.zakon,33N*%, GN*%*, %N*%* i %3N*%J9.

1!


14/28

Osnovni cilj arodne banke Srbije je postizanje i o"uvanje cenovne stabilnosti. 'ored toga, nedovodei u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, arodna banka Srbije doprinosio"uvanju i ja"anju stabilnosti finansijskog sistema.

5.1. FUNKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE

arodna banka Srbije ima sledee funkcije$

# utvr!uje i sprovodi monetarnu i deviznu politikuI# upravlja deviznim rezervamaI# utvr!uje i sprovodi, u okviru svoje nadlenosti, aktivnosti i mere radi o"uvanja i

ja"anja stabilnosti finansijskog sistemaI

# izdaje nov"anice i kovani novac i upravlja tokovima gotovineI# ure!uje, kontrolie i unapre!uje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i

sa inostranstvom, u skladu sa zakonomI# izdaje i oduzima dozvole za rad i vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja

banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ure!uju bankeI# izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, odnosno ovlaenja za

obavljanje pojedinih poslova iz te delatnosti, vri nadzor nad obavljanjem te delatnostii obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ure!uje osiguranjeI

# izdaje i oduzima dozvole za rad i dozvole za upravljanje drutvima za upravljanje

dobrovoljnim penzijskim fondovima, vri nadzor nad ovom delatnou i obavlja drugeposlove, u skladu sa zakonom kojim se ure!uju dobrovoljni penzijski fondoviI# izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, vri nadzor nad

obavljanjem ovih poslova i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim seure!uje lizingI

# izdaje i oduzima platnim institucijama dozvole za pruanje platnih usluga, ainstitucijama elektronskog novca dozvole za izdavanje elektronskog novca, vrinadzor nad pruanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, a obavlja idruge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ure!uju platne uslugeI

# obavlja poslove zatite prava i interesa korisnika usluga koje pruaju banke, davaoci

finansijskog lizinga, drutva za osiguranje, drutva za upravljanje dobrovoljnimpenzijskim fondovima, pruaoci platnih usluga i izdavaoci elektronskog novca, uskladu sa zakonomI

# utvr!uje ispunjenost uslova za pokretanje postupaka restrukturiranja banaka, odnosno"lanova bankarske grupe i sprovodi ove postupke, odlu"uje o instrumentima i meramakoje e se preduzeti u restrukturiranju i obavlja druge poslove u vezi srestrukturiranjem banaka, u skladu sa zakonom kojim se ure!uju bankeI

# izdaje i oduzima operatorima platnog sistema dozvole za rad ovog sistema, vri nadzornad njihovim poslovanjem i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se

ure!uju platne uslugeI

1,


15/28

# obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvr!ene poslove za 1epubliku Srbiju neugroavajui pri tome svoju samostalnost i nezavisnostI

# obavlja i druge poslove iz svoje nadlenosti, u skladu sa zakonom.

5.2. ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE

Organi arodne banke Srbije su$# +zvrni odbor,# guverner i# Savet guvernera.

5.2.1.Izvrni odbor "ine guverner, direktor (prave za nadzor nad finansijskiminstitucijama i viceguverneri arodne banke Srbije.

#+zvrni odbor, pored ostalog, utvr!uje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radio"uvanja i ja"anja stabilnosti finansijskog sistema.+zvrni odbor utvr!uje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje arodna bankaSrbije primenjuje u sprovo!enju monetarne politike.

'ored navedenog, +zvrni odbor na predlog (prave za nadzor nad finansijskim institucijama8(prava za nadzor9 donosi propise arodne banke Srbije u oblasti kontrolne i nadzornefunkcije, u skladu sa zakonima kojima se ure!uje obavljanje tih funkcija.

+zvrni odbor na predlog (prave za nadzor reenjem odlu"uje$

#o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankamaI#o davanju i oduzimanju drutvima za osiguranje dozvola za obavljanje delatnostiosiguranjaI#o davanju i oduzimanju dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizingaI#o davanju i oduzimanju drutvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovimadozvola za rad i dozvola za upravljanje tim fondovimaI#o ispunjenosti uslova za pokretanje ste"ajnog postupka, odnosno postupka likvidacijenad gore navedenim finansijskim institucijamaI#o davanju i oduzimanju platnim institucijama dozvola za pruanje platnih usluga,#o davanju i oduzimanju institucijama elektronskog novca dozvola za izdavanje ovognovca.

+zvrni odbor donosi i propise i druge opte i pojedina"ne akte u oblasti restrukturiranjabanaka u skladu sa zakonom kojim se ure!uju banke.

+zvrni odbor donosi odluke na sednicama, veinom glasova svih "lanova. ( slu"ajuizjedna"enog broja glasova, odlu"uje glas guvernera.

15


16/28

arodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koji zastupa i predstavlja arodnu bankuSrbije.

5.2.2. Guverner rukovodi poslovanjem arodne banke Srbije i organizuje njen radI

sprovodi odluke +zvrnog odbora i SavetaI donosi propise, opte i pojedina"ne akte iznadlenosti arodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u nadlenost +zvrnog odbora iSavetaI predlae propise, opte i pojedina"ne akte koje donose +zvrni odbor i Savet, akoakonom nije druk"ije ure!enoI ure!uje unutranju organizaciju arodne banke Srbije isistematizaciju radnih mesta u arodnoj banci Srbije, kao i radne odnose zaposlenih u

arodnoj banci SrbijeI imenuje i razreava zaposlene koji rukovode organizacionimjedinicama u arodnoj banci Srbije i obavlja druge poslove utvr!ene akonom o arodnojbanci Srbije i drugim zakonima na na"in koji nije u suprotnosti s osnovnim ciljevima.

5.2.3. Savet guvernera "ine pet "lanova, uklju"ujui i predsednika, koje bira

arodna skuptina na predlog odbora arodne skuptine nadlenog za poslove finansija.Klanovi Saveta biraju se na pet godina, s pravom ponovnog izbora.

Savet donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja "lanova.

'oslovi arodne banke Srbije utvr!eni zakonom i drugim propisom obavljaju se u osnovnimorganizacionim jedinicama, (pravi za nadzor, avodu za izradu nov"anica i kovanog novca 6

)op"ider i filijalama arodne banke Srbije%3.

1, http://www.$s.rs/i$ter$et/7irili7a/10/i$de.ht9l

16


17/28

rga$i;a7io$a strktra 'B

Izvor: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.html

14
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_5.html


18/28

. KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE

.1. POJAM KONTROLNE FUNKCIJE NBS

akon prestanka postojanja S1 Augoslavije, u Srbiji je preuzet sa biveg saveznog nivoamodel regulisanja i nadzora finansijskog sektora od strane tri entiteta. adzor poslovnog

bankarstva vrila je 5S, trita hartija od vrednosti # Bomisija za hartije od vrednosti, aosiguravajuih drutava # Hinistarstvo finansija 1epublike Srbije. 'rema usvojenom akonuo arodnoj banci Srbije iz jula *:. godine, 5S vri nadzor nad poslovanjem banaka,obavljanjem delatnosti osiguranja, drutvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima. ( svojoj organizacionoj strukturi 5S ima i centar za zatitu korisnikafinansijskih usluga i kontrolu trita nad obavljanjem tih usluga.

Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad" vri kontrolu boniteta i zakonitostiposlovanja banaka i drugih $inansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu sazakonom kojim se ure&uje poslovanje banaka i drugih $inansijskih organizacija% N'S donosipropise kojima se utvr&uju standardi opreznog bankarskog poslovanja%()Pri vrenju kontroleNarodna banka Srbije ima prav o uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka idrugih $inansijskih organizacija" kao i pravnih lica koja su sa bankom" odnosno drugom

$inansijskom organizacijom koja je predmet kontrole povezana imovinskim" upravljakim iliposlovnim odnosima% N'S propisuje bli#e uslove i na in vrenja kontrolne $unkcije" u skladu

s ovim i dr ugim zakonom*.

arodna banka Srbije sara!uje sa stranim institucijama nadlenim za kontrolu poslovanjabanaka i domaim organima i institucijama nadlenim za nadzor u o blasti finansijskogposlovanja, u cilju unapre!enja kontrolne funkcije arodne banke Srbije. arodna bankaSrbije moe da razmenjuje podatke pribavljene u oba vljanju kontrolne funkcije sa stranim idomaim organima i institucijama .

.2. UE#$E U BANCI

5ez saglasnosti 5S ne moe se stei direktno ili indirektno vlasnitvo u banci ili pravo glasau upravljanju bankom vee od J?, za razliku od dosadanjeg bankarskog reima kada je ovasaglasnost bila neophodna za u "ee preko %J? i to samo za direktno vlasnitvo.

4ice koje je steklo akcije, nezavisno od svoje volje 8nasle!e, pravno sledbenitvo i dr.9 dunoje da 5S u propisanom roku od : dana podnese zahtev za davanje saglasnosti ili da ste"eneakcije otu!i.

15 Zakon o NBS (IV. Kontrolna funkcija NBS, Slubeni glasnik RS, br. 72/2003), lan 64.

18


19/28

( slu"aju da je na nedozvoljen na"in, bez saglasnosti 5S ste"eno u"ee u banci, arodnabanka Srbije je ovlaena da naloi prodaju akcija, zabrani posredno ili neposrednoostvarivanje glasa"kog prava u banci kao i uticaj na upravljanje bankom ili na poslovnu

politiku banke, a krajnja mera je poni tenje vlasnitva u banci.

a ovaj na"in poja"an je nadzor nad vlasni"kom strukturom banaka, "ime se smanjujemogunost negativnog uticaja akcionara na poslovanje banaka. Aednom datu saglasnost 5Smoe ukinuti. 4ica koja su dobila sa glasnost najmanje jednom godinje dostavljaju podatke oispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti.

.3. KONTOLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA

BANAKA

arodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitostiposlovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu saakonom o bankama.

=ko se utvrdi da je banka postupila suprotno propisima i merama monetarne politike i nana"in koji ugroava njihov bonitet, 5S e izdati nalog banci da otkloni utvr!enunepravilnost i, istovremeno primenie odgovarajue mere. 5S primenie mere i prema

bankama za koje se kontrolom utvrdi da su postupile suprotno propisima ili na na"in kojiugroava njihov bonitet, iako su pre okon"anja kontole otklonili utvr!enu nepravilnost.Bontrolom boniteta se utvr!uje naro"ito$ adekvatnost poslovne politike bankeI pridravanje

postupka za odobravanje kredita I da li banka utvr!uje bonitet zajmoprimaocaI da li su krediti

obezbe!eni jemstvomI da li banka preduzima mere naplate dospelih kreditaI na"in obavljanjaunutranje kontrole rada bankeI da li se prilikom odobravanja kredita pristupa izradi fizibilitistudijaI da li banka vri kontolu boniteta pravnih subjekata gde postoje osniva" ili akcionarIutvr!uje racionalnost organizacije banke%.

Centralna banka obavezuje banku da preventivno sprovode jednu ili vie aktivnosti, i to da$

#svoje poslove uskladi sa propisima,#povea iznos osniva"kog kapitala, sredstava i posebne rezerve za obezbe!enjegubitka,

#obustavi davanja kredita u odre!enom vremenu,#otpie potraivanja kada se za to steknu uslovi,#obustavi pripis kamata na aktivi odre!enog stepena naplativosti,#otkloni i druge nepravilnosti preduzimanjem odre!enih aktivnosti.

Here koje preduzima 5S prema bankama kod kojih su na!ene nepravilnosti uposlovanju mogu biti$

#obustavljanja davanja kredita za likvidnost,

16 BaraS., StakiB., Hadi M., IvaniM., ''Poslovno bankarstvo'' , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005., str.53

13


20/28

#zabrana kupovine i prodaje hartija od vrednosti,#obustava plaanja sa iro#ra "una, osim za plaanja po osnovu tednih uloga i tekuihra"una gra!ana,#ograni"enje obima plasmana,#obustavljanje ili ograni"enje plaanja u inostranstvu, osim za plaanja dospeliminostranim kreditima i konvencijskim obavezama,#ograni"enje zaduenja u inostranstvu.

5anka koja podatke obra!uje ili poslovne knjige i drugu dokumentaciju vodi u elektronskomobliku, duna je da ovlaenim licima, na njihov zahtev, prui neophodnu tehni"ku podrku ukontroli tih knjiga, odnosno te dokumentacije. Ona imenuje svog predstavnika koji e ovlaenim licima pruiti svu neophodnu pomo da nesmetano vre kontrolu.&ata je mogunost 5S da reenjem o privremenoj meri banci zabrani preduzimanjeradnji "iji je cilj otu!enje imovine predvi!ene u okviru korektivnih i prinudnih mera i naloie joj da preduzme jednu ili vie aktivnosti za otkl anjanje utvr!enih nepravilnosti.

.4. REVIZORSKI IZVE#TAJI

Obavljanje revizije finansijskih izvetaja za banke detaljnije je regulisano sledeim propisima$

#akonom o ra"unovodstvu i reviziji,

#akonom o bankama, i

#Odlukom o spoljnoj reviziji banaka.

arodna banka Srbije utvr!uje i objavljuje listu spoljnih revizora koji mogu vriti revizijufinansijskih izvetaja banke. 1adi stavljanja na listu, preduzee za reviziju arodnoj banci

podnosi zahtev uz dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost navedenih kriterijuma. Spoljnirevizor koji je na listi ne moe u istoj godini obavljati reviziju finansijskih izvetaja banke i

pruati joj konsulta ntske usluge, niti moe obavljati reviziju za poslovnu godinu u kojoj joj je

pruao ove usluge . )aj spoljni revizor ne moe obavljati ni reviziju finansijskih izvetajabanke za poslovnu godinu u kojoj je njegov zaposleni bio privremeno angaovan u toj banci,ili je u banc i privremeno angaovan u vreme obavljanja revizije.

+zvetaj spoljnog revizora o obavljenoj reviziji godinjih finansijskih izvetaja bankesa"injava se u skladu sa akonom o ra"unovodstvu i reviziji, He!unarodnim standardimarevizije i Odlukom o spoljnoj reviziji banaka.+zvetaj o reviziji sadri$ izvetaj i miljenje spoljnog revizora, pismo o pre zentacijifinansijskih izvetaja banke i analize i priloge. Spoljni revizor daje miljenje o tome da lifinansijski izvetaji koji su bili predmet revizije po svim materijalno zna"ajnim pitanjimaistinito i objektivno, u skladu s He!unarodnim ra"unovodstvenim standardima 8H1S9 i

He!unarodnim standardima finansijskog izvetavanja 8HS7+9, prikazuju finansijski poloajbanke, njene rezultate poslovanja i nov"ane tokove. (z izvetaj o reviziji, spoljni

20


21/28

revizor daje i miljenje o efikasnosti funkcionisanja unutranje revizije, sistemu upravljanjarizicima i sistemu unutranjih kontrola.

5anka je duna da arodnoj banci Srbije izvetaj o reviziji dostavi zajedno s pismomrukovodstvu banke najkasnije u roku od %* dana posle zavretka poslovne godine na koju se

izvetaj o reviziji odnosi. 5anka je tako!e duna da, najkasnije u roku od deset dana od danadostavljanja izvetaja o reviziji, na svojoj +nternet prezentaciji objavi kompletan izvetajspoljnog revizora i da ga zadri na toj prezentaciji do objavljivanja izvetaja za narednu

poslovnu godinu. =ko arodna banka Srbije odbije da prihvati kompletan izvetaj spoljnogrevizora, ne e prihvatiti izvetaj o toj reviziji i zahtevae da drugi spoljni revizor ponovoobavi reviziju o troku banke. 5anka je duna da na svojoj +nternet prezentaciji odbijeniizveta j zameni novim izvetajem, koji je drugi spoljni revizor sa"inio na osnovu ponovoobavljene revizije.

.5. KOREKTIVNE I PRINUDNE MERE

( zavisnosti od$

#teine utvr !enih nepravilnosti,

#pokazanost spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone nepravilnosti i

#stepena ugroavanja finansijske discipline i nesmet anog funkcionisanja

bankarskog sistema

5S prema poslovnoj banci preduzima sledee mere$

'ismena opomena 6 zbog uo"ene manje nepravilnosti koja neposredno ne uti"e na finansijskostanje banke direktoru banke se upuuje pismena opomena u kojoj se navodi do kog datuma

je banka duna da obavesti 5S o pred uzetim aktivnostima na otklanjanju uo"enihslabosti.

alogodavno pismo 6 zbog uo"avanja nepostojanja ili nepostupanja u skladu sa standardimasavesnog bankarskog poslovanja, a koja mogu dovesti do ugroavanja finansijskog stanja

banke upravnom odboru, nadzornom odboru i direktoru se upuuje pismo koje, pored ostalog,

sadri$ ukazivanje na radnju ili ne"injenje koje ugroava poslovanje banke i dokaz o tome,zahtev za preduzimanje aktivnosti u cilju otklanjanja uo"enih nepravilnosti, rokovi za njegovosprovo!enje i na"in izvetavanja 5S.

alog za otklanjanje uo"enih nepravilnosti 6 ukoliko se nakon upu ivanja nalogodavnogpisma ne dostavi plan aktivnosti, ukoliko on ne bude odobren, ili se ne potuje zadati rok ilido!e do pogoranja finansijskog poloaja banke poslovnoj banci se nalae da u roku neduem od godinu dana sprovede aktivnosti poput$ uskla!ivanja poslovanja sa propisima,

poveanja nov"anog dela osniva"kog kapitala, iznos kapitala prilagodi zahtevu minimum /?ukupnog iznosa rizi"ne bilansne aktive vanbilasnih stavki, poveanja iznosa rezerve...

(vo!enje prinudne uprave 6 reenje o uvo!enju prinudne uprave donosi guverner 5Sukoliko se kapital smanji ispod 3? od ukupnog iznosa rizi"ne bilansne aktive i vanbilansnih

21


22/28

stavki, ili ako banka u roku ne izvri nalog 5S ili do!e do pogoranja finansijskog poloajabanke. 1eenje se donosi ukoliko se proceni da bi na"in rukovo!enja i upravljanja bankommogao doprineti poboljanju finansijskog poloaja i otklanjanja nepravilnosti. ( tom slu"aju

5S imenuje dva prinudna upravnika, rok u kojem se imenuje prinudna uprava i utvr!ujenaknada za ova lica na teret banke. 1eenjem se funkcije upravnog odbora, nadzornog odb

ora i direktora prenose na prinudne upravnike.

Oduzimanje dozvole za rad 6 ako, i pored preduzetih mera, banka ili druga finansijskaorganizacija ne izvre nalog 5S, ili s e ne pridravaju mera koje su prema njima izre"ene, iliu roku od %/ dana od dana dostavljanja reenja o uzricanju mera ponove istu nepravilnost,

5S e pristupiti naplati svih svojih potraivanja od te banke ili druge finansijskeorganizacije i donee reenje o oduzimanju dozvole za rad banke ili druge finansijskeorganizacije, te pokrenuti postupak njenog ste"aja, odnosno likvidacije. @uverner 5S je tajkoji donosi reenje o oduzimanj u dozvole za rad banci.

ezavisno od preduzetih mera, arodna banka Srbije moe izrei nov"anu kaznu banci, "ija

je maksimalna visina poveana sa sadanjih %? na J? propisanog nov"anog dela kapital, kaoi "lanu upravnog i izvrnog odbora banke 8od % do %* z arada tog lica9.

.. KONTROLA BANKARSKE GRUPE NA

KONSOLIDOVANOJ OSNOVI

Bontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi 5S vri posredno i neposredno, uskladu sa me!unarodnim standardima i principima 5azelskog komiteta za superviziju banaka,

na osnovu zaklju"enog sporazuma o saradnji, odnosno na osnovu uspostavljene razmeneinformacija.

'osredna kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi vri se na osnovukonsolidovanih finansijskih izvetaja i druge dokum entacije o poslovanju bankarske grupekoja se, u skladu sa akonom i ovom odlukom, dostavlja 5S, kao i na osnovu drugih

podataka o poslovanju bankarske grupe kojima 5S raspolae, a neposredna kontrola 6uvidom u poslovne knjige i drugu dokumen taciju banke i "lanova bankarske grupe.

5ankarska grupa predstavlja grupu drutava koju "ine isklju"ivo lica u finansijskom sektoru iu kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvieg mati "nog drutva ili svojstvo zavisnog

drutva. Ona je duna da se pridrava limita propisanih za banku koji se odnose na pokazateljadekvatnosti kapitala, na veliku izloenost, na ulaganja u druga pravna lica i osnovnasredstva, kao i na ukupnu otvorenu deviznu poziciju. 'okazatelj adekvatnosti kapitala

bankarske grupe izra"unava se na na"in propisan odlukom kojom se ure!uje adekvatnostkapitala banke i ne moe biti nii od %*?, odnosno od nivoa koji odredi 5S.

Struktura bankarske grupe mora biti transparentna kako bi omoguila adekvatnuunutranju i spoljnu reviziju, kao i nasmetano vrenje kontrolne funkcije centralne banke.

ajvie mati"no drutvo bankarske grupe, odnosno banka odgovorni su zakontinuirano identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika u poslovanju bankarske grupe,kao i za upravljanje tim rizicima. Briterijumi, na"ini i postupci identifikovanja,

22


23/28

ajvie mati"no drutvo bankarske grupe "iju kontrolu na konsolidovanoj osnovi vriarodna banka Srbije, priprema i arodnoj banci Srbije podnosi konsolidovane finansijskeizvetaje te grupe, koji se sa "injavaju u skladu s Ha!unarodnim ra"unovodstvenimstandardima, odnosno Ha!unarodnim standardima finansijskog izvetavanja 8+,S-+S./9.

'od konsolidovanim finansijskim izvetajima se, u smislu ove odluke, podrazumevajukonsolidovani bilans stanja i bilans uspeha.

(koliko organizaciona struktura bankarske grupe ne omoguava vrenje kontole nakonsolidovanoj osnovi, 5S moe naloiti bankarskoj grupi da prilagodi svoju strukturu ilinaloiti banci da istupi iz takve gru pe.

.". KVARTALNI IZVE#TAJI U FUNKCIJI OBJAVLJIVANJA

REZULTA TA KONTROLNE FUNKCIJE NBS

Sektor za kontrolu poslovanja banaka arodne banke Srbije, u elji da iza !e u susretpotrebama domaih i stranih subjekata za sagledavanjem finansijskih aktivnosti i rezultata uoblasti kontrole banaka, kao i finansijskog poloaja i strukture bankarskog sektora, objavljujekvartalne izvetaje bankarskog sektora u Srbiji. Sveobuhvatno prikazani kvartalni izvetaji

bankarskog sektora u Srbiji prestavljaju svojevrsno tuma"enje skupa kvartalnih izvetaja kojesu banke dune da dostave 5S. 'ored kvartalnih izvetaja banke su u obavezi da

blagovremeno dostavljaju i dnevne, dekadne, mese"ne i godinje izvetaje. Cilj ovakvogoblika sprovo!enja posredne kontrole banaka od strane 5S jeste da se umanji svako

izlaganje rizicima koji su van propisanih okvira, iz kojih bi mogli proistei negativni efekti nabankarsko poslovanje, spre"e budui masovni krahovi banaka i da se o"uva poverenje gra!anau bankarski sektor i finansijskog sistema u celini.

5anke dostavljaju izme!u ostalog sledee kvartalne izvetaje$

Obrazac O'# osnovni podaci o banci, koji u sebi sadri podatke poput poslovnog imena isedita banke, adresu, telefone sedita, in ternet, e#mail i S+7) adresu, mati"ni broj, brojiro# ra "una, ime i prezime predsednika +zvrnog odbora, njegov telefon, telefaks i e#mail adresu. 'ored toga tu su sadrani imena "lanova (pravnog i +zvrnog odbora. ( drugomdelu O' obraza c daje uvid u podatke o organizacionim oblicima banke i podatke o njenim

zaposlenima 8broj zaposlenih u toj banci, njihovu starosnu i kvalifikacionu strukturu9.

'regled najveih akcionara banke 8=BC# =9 sa stanjem na odre!eni dan, gde se prikazuje%J najveih akcionara banke prema visini u"e a u upravlja"kim

akcijama banke, to dalje omogu ava uvid u poreklo kapitala 8domae ili strano9. a osnovuovih izvetaja banaka, 5S je dolazi do podataka o strukturi bankarskog sektora, brojuzaposlenih u bankarskom sektoru i vlasni"koj strukturi banaka.

2!


24/28

2,


25/28

ZAKLJUAK

5ankarstvo, kao deo finansijskog sistema, je poslovna aktivnost od opteg drutvenogzna"aja, i zasniva se na poverenju, sigurnom i pouzdanom na"inu poslovanja, u skladu sa

posebnim odgovornostima prema proveriocima i prema drutvu u celini. 'overenje ubankarski sektor se obezbe!uje o"uvanjem likvidnosti i finansijske stabilnosti svakepojedina"ne banke i bankarskog sektora u celini, i upravo to omoguavaju centralne banke i5azelski komitet za nadzor nad bankama.

Broz istoriju bankarskog poslovanja pokazalo se da je neophodno uspostaviti sistemkontrole nad bankama. =dekvatan nadzor nad poslovanjem banaka je klju"an elemento"uvanja stabilnosti u nacionalnim finansijskim sistemima i u me!unarodnom bankarskom

poslovanju, posebno u periodima svetskih finansijskih kriza. adzor nad poslovanjem banakaobavljaju centralne banke. ( Srbiji, funkciju nadzora nad bankama obavlja arodna bankaSrbije.

Bapital banke predstavlja izvor sredstava # rasta banke, prua sigurnost banci u pogledu, nesamo postojeih, ve i buduih, neidentifikovanih rizika, predstavlja zatitu interesa

poverilaca, deponenata banke i omoguava stvaranje poverenja u banku i "itav bankarskisektor i finansijski sistem. 5S kontorolie pokazatelj adekvatnosti kapitala u cilju nadzora

boniteta i zakonitosti poslovanja banaka u Srbiji.

Hoe se zaklju"iti da se zna"aj centralne banke kroz istoriju poveavao i da danas beznjih nema postavljenog temelja za uspeno funkcionisanje ekonomije svake zemlje, iako sestepen nezavisnosti centralne banke veoma razlikuje po zemljama.

( radu se opisuju kontrolne funckije 5S. arodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole zarad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i preduzima druge mere u skladu sazakonom kojim se ure!uje njihovo poslovanje. 5S donosi propise kojima se utvr!ujustandardi opreznog bankarskog poslovanja. 'ri vrenju kontrole, kroz revizorske izvetaje,ona ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka i drugih finansijskihorganizacija, kao i pravnih lica koja su sa bankom, odnosno drugom finansijskomorganizacijom koja je predmet kontrole povezana imovinskim, upravlja"kim ili poslovnimodnosima. (z njenu saglasnosti se moe stei direktno ili indirektno vlasnitvo u banci ili

pravo glasa u upravljanju bankom vee od J?. Bontolom boniteta i zakonitosti poslovanjabanaka, 5S utvr!uje da li je banka postupila u skladu sa propisima i merama monetarnepolitike na na"in koji ne ugroava njihov bonitet. Bvartalni izvetaji su u funkciji objavljivanja rezultata kontrolne funkcije 5S. Sektor za kontrolu poslovanja banaka arodnebanke Srbije, u elji da iza!e u susret potrebama domaih i stranih subjekata zasagledavanjem finansijskih aktivnosti i rezultata u oblasti kontrole banaka, kao i finansijskog

poloaja i strukture bankarskog sektora, objavljuje kvartalne izvetaje bankarskog sektora u

Srbiji.

25


26/28

LITERATURA%

5ara S., Staki 5., Dadi H., +vani H., PP'oslovno bankarstvoPP , (niverzitet Singidunum, 5eograd, *J.

5ara S., Staki 5., Dadi H., +vani H., PP'raktikum za bankarstvoPP, (niverzitet Singidunum, 5eograd, *J.

5ara S., Staki 5., EHe!unarodne finansijeF, (niverzitet Singidunum, 5eogra d, */.

Quki Q., PPCentralna banka i finansijski sistemPP, 4itopapir, Ka"ak, *.

Quki Q., 5jelica L., 1isti R., PP5ankarstvoPP, -konomski fakultet, 5eograd, *.

-ri &., E7inansijska trita i instrumenti # drugo izmenjeno izdanjeF, 5eograd, Kigoja, *G. godina

irovi H., F5ankarstvoM, au"no drutvo Srbije, 5eograd, *G.

'rof. &r Dadi H., F5ankarstvoM, (niverzitet Singidunum, 5eograd, *G.

Hishkin S. 7., FHonetarna ekonomija, bankarstvo i f inansijska tritaM, &ata status, 5eograd, *.

Staki 5., FHe !unarodne finansijske institucijeM, (niverzitet Sing idunum, 5eograd, *%*.

1ose S. '., Dudgins C. S., 5ankarski menadment i f inansijske usluge, &ata status, 5eograd, *J.

Rivkovi =., Boetinac @., PPHonetarna ekonomijaPP, -konomski fakultet, 5eograd, *:.

5abi 5., PPadzor nad bankarstvom u zakonodavstvu -( i S1APP, PP'ravo i privredaPP, br. J#/N*%, 5eograd,

*%.

(?@'> @B A"C>:

http://www.slglas$ik.7o9/

https://sr.wikipedia.org/sr

http://www.$s.rs/i$ter$et/lati$i7a/i$de.ht9l

26


27/28

SADRAJ%

CD......................................................................................................................1

1. E@'=AF'@ BA'=>"A.......................................................................2

1.1. E@'=AF'@ BA' D@...........................................................................,

!. =HA'>IAE>"A E@'=AF'@ BA' 'A=D'@ BA'"@............................................................15

5.2.1.>;#r&$i odor.........................................................................................15

5.2.2. H#er$er.............................................................................................. 165.2.!. a#et g#er$era...................................................................................16

6. > FCA'"A BA'AI= >IC@(A">............................................................................. 20

6.5.


28/28

6.4.

Funkcija Centralne Banke

Documents

Transcript of Funkcija Centralne Banke