Evolucija Interakcija Između Vrsta

download Evolucija Interakcija Između Vrsta

of 26

  • date post

    28-Feb-2018
  • Category

    Documents

  • view

    228
  • download

    4

Embed Size (px)

Transcript of Evolucija Interakcija Između Vrsta

  • 7/25/2019 Evolucija Interakcija Izmeu Vrsta

    1/26

    Univerzitet u Niu

    Prirodno-matematiki fakultet

    Departman za biologiju i ekologiju

    Predmet: Teorija evolucije

    S!"N#$S%" $#D

    &'(U)"*# "NT$#%)"*# "+!,U &$ST#

    Profeor: Studenti: *ovana Stojanovi. /01Dr *elka !2 )rnobrnja-"ailovi. *elena $iti. //3

    Dunja "li. //4Sanja Nii. /50!arta !iti. /5/

    Ni6 50/72

  • 7/25/2019 Evolucija Interakcija Izmeu Vrsta

    2/26

    Evolucija interakcija izmeu vrsta

    S#D$8#*

    U&'D 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 1

    " S"!9"'+# " #NT"9"'+# 22222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222

    "-/2 !utualizam 2222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 "-52 %omenalizam 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222

    3"-12 #menalizam 22222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 3

    "" %'!PT")"*# 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 4

    """ P#$#+"T"+#! 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 /1

    "& P$D#T'$ST&' 2222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 /3

    +#%(*U;#% 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 57

    ("T$#TU$# 22222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 5animljivu

    zonaciju pokazuju pet vrsta ptica iz roda Dendroica,

    koje se mou na%i u zimzelenim umama istonih delova

    "+A. #ne su slinih dimenzija tela i iako se preklapaju po nainu ishrane, svaka od tih vrsta

    pokazuje tendenciju da se hrani u razliitim zonama drve%a. )rimer ekoloko razdvajanja je

    onaj izmeu dve srodne vrste morskih rai%a &"alanus #alanoidesi Chthamalus stallatus. Farve

    obe vrste se mou na%i du itavo reiona koji je ispitivan, odrasle jedinke Chthamalusa uveksu se nalazile na ornjim, a "alanusana donjim delovima obale. Interspecijsku kompeticiju

    meu ivotinjama, sa slinim ekolokim potrebama, mou da smanje i razlike u vremenu

    aktivnosti jedinki. )rimer su smenjivanje razliitih vrsta u ciklusima dan;no% ili kod nekih

    biljaka dolazi do sezonskih razlika u aktivnosti.

    """ P#$#+"T"+#!

    Naziv interakcije &rta " &rta ""

    2

  • 7/25/2019 Evolucija Interakcija Izmeu Vrsta

    13/26

    Evolucija interakcija izmeu vrsta

    Parazitizam ? -

    !oevolucija izmeu parazita i njihovih doma%ina je antaonistika, to znai da se sa

    pojavom novih karakteristika kod parazita, koje im poboljavaju sposobnost kori%enja

    doma%ina, javljaju odovaraju%i 8odbrambeni

    odovoriG doma%ina. +ko je enetika varijabilnost

    populacija parazita, patoena i njihovih doma%ina

    relativno mala, njihova koevolucija moe imati ciklian

    oblik, meutim ako su im populacije relativno velike, sa

    neprekidnom pojavom mutacija, koevolucija moe da

    traje i veoma duo. *eutim, enetika varijabilnost populacija nekih patoena, kao recimo

    retrovirusa, moe da bude veoma visoka, tako da imuni sistem doma%ina teko uspeva da naadekvatan nain odovori na njih.

  • 7/25/2019 Evolucija Interakcija Izmeu Vrsta

    14/26

    Evolucija interakcija izmeu vrsta

    #vi kuni%i su iz Bvrope uveeni u +ustraliju, brzo su se razmnoili i postali velike tetoine.

    )rirodni doma%in miksoma virusa je vrsta kuni%a $ylvilagus #rasilensis, koji naseljava ato virus evoluira u smeru smanjenja virulentnosti, iako bi individualna selekcija favorizovala

    njeno pove%anje. *eutim ovakvo objanjenje nije odrivo. *eu brojnim faktorima koji mou

    da utiu na virulentnost parazita je i broj jedinki parazitske vrste koji inficira jedno doma%ina.

    +ko doma%ina istovremeno napadne ve%i broj jedinki neko parazita, prirodna selekcija %e meu

    potomstvom tih jedinki favorizovati one sa najve%om virulentno%u, to %e dovesti do smrti

    doma%ina. "a drue strane, ako je doma%ina napao samo jedan parazit, njeovo potomstvo bi%e

    enetiki uniformno i ako meu parazitima postoji enetika varijabilnost u stepenu

    virulentnosti, tada %e oni paraziti koji imaju manju virulentnost, a nemaju kompetitora unutar

    doma%ina biti favorizovani, jer %e im doma%ini samim tim due iveti neo u sliaju onih sa

    velikom virulentno%u. Aakle do smanjenja virulentnosti do%i %e onda kada doma%ina napada

    samo jedna parazitska jedinka.

    3

  • 7/25/2019 Evolucija Interakcija Izmeu Vrsta

    15/26

    Evolucija interakcija izmeu vrsta

    Arui faktor koji utie na smanjenje virulentnosti kod

    parazita je nain njeovo prenoenja izmeu doma%ina.

    )renoenje moe biti vertikalno i Iorizontalno, kod

    vertikalno se paraziti prenose sa roditelja na potomstvo,

    ukoliko se paraziti nau u ametima, mleku ili usled blisko

    kontakta roditelja i potomstva. !od horizontalno prenosa,

    paraziti se prenose sa jedne na druu nesrodnu jedinku putem

    vektora, recimo putem komaraca, ili udisanjem, kopulacijom

    itd. !od parazita koji se prenose vertikalno, doma%in mora da

    preivi njihovu infekciju, jer on predstavlja izvor hrane kako

    za njih tako i za potomstvo, dok kod horizontalno prenoenjato nije sluaj. #vo ukazuje da kod vertikalno prenoenja

    postoji ornja ranica virulentnosti, koja ukoliko se pree

    uroava opstanak samo parazita. )okazalo se i da ako je

    vertikalno prenoenje jedini nain transmisije parazita i ako

    parazit smanjuje adaptivnu vrednost doma%ina, prirodna selekcija potpuno eliminie parazita iz

    populacije doma%ina, osim ako parazit nema neke posebno razvijene karakteristike poput

    naruavanja odnosa polova u populaciji doma%ina.

  • 7/25/2019 Evolucija Interakcija Izmeu Vrsta

    16/26

    Evolucija interakcija izmeu vrsta

    ukrtaju se i kre%u u potrau za druim smokvinim drvetom u iji cvet polau jaja. !od nekih

    vrsta samo jedna enka kolonizira jedno drvo, dok kod druih nekoliko enki polae jaja u isto

    drvo. )anami svaka od ovih vrsta smokvinih osa ima svoju vrstu nematoda koja na njoj

    parazitira. )olno nezrele nematode se uvlae u ose posle njihovo izleanja iz plodova smokava,

    a onda nakon polno sazrevanja nematode izlaze iz tela mrtvih osa, ukrtaju se meusobno i

    polau jaja na istu smokvu kao i enke ose. /ematode koje parazitiraju na osama, kod kojih

    samo jedna enka polae jaja na smokvu, pokazuju tendenciju vertikalno prenoenja, dok one

    koje se hrane na osama, kod kojih ve%i broj enki polae jaja na istu smokvu imaju tendenciju

    horizontalno prenoenja. *erenjem virulentnosti svih vrsta nematoda utvreno je da

    vertikalno prenoenje enetiki srodnih parazita smanjuje njihovu virulentnost. !oevolucija

    parazita i doma%ina moe sude%i po ovom primeru da dovede do njihove priblino istovremene

    specijacije, to je oznaeno kao JarenIolcovo pravilo i ukoliko to jeste sluaj, rezultati tihprocesa moli bi se uoiti analizom filoenetskih stabala parazita i doma%ina.

    +nalizom nizova mitohondrijskih ena, kod 7

    vrsta lodara koji pripadaju familiji Geomyidae i

    njihovim ektoparazitskih vai & &allophaga,

    rekonstruisani su filoenetski odnosi izmeu vrsta

    unutar ove dve rupe oranizama. >animljivo je da su

    ove dve filoenije, sa malim izuzecima

    komplementarne. 'akve filoenije se uzimaju kao

    primer kopecijacije, a uoena odstupanja, kao primeri

    promena doma%ina. !ao test veliine kospecijacije,

    onosno istovremene specijacije, kod ove dve rupe

    kori%en je koeficijent reresije koji se odreuje na

    osnovu procene broja nukleotidnih zamena u razliitim filoenetskim ranama doma%ina i

    parazita. )rocenjen broj nukleotida u svakoj rani je kori%en kao molekulski sat pomo%u koa je

    odreivano vreme pojave svake rane, odnosno vrste. )okazano je da su procesi nukleotidnih

    zamena bri kod parazita u odnosu na doma%ina, to je posledica ve%e broja eneracija kod

    parazita. )okazano je da postoji tendencija da se procesi specijacije, kod vrsta doma%ina i

    njihovih parazita odirava istovremeno.

    0

  • 7/25/2019 Evolucija Interakcija Izmeu Vrsta

    17/26

    Evolucija interakcija izmeu vrsta

    *noi biljni i ivotinjski virusi se ire kroz populacije doma%ina, kako vertikalnom, tako

    i hoizontalnom transmisijom. )rimer ovakvih virusa jesu HT(&-/ D4uman ';cell Feukaemia

    =irus t:pe IE, H"&, Iumani papiloma viru6 Iepatiti 9 i ) virui . )okazano je da u jednoj

    populaciji doma%ina mou da koezistiraju dve razliite linije iste vrste parazita. Recimo u

    populaciji doma%ina moe da opstane virulentni parazit koji se prenosi verikalno ako on

    obezbeuje zatitu protiv virulentnije, ali horizontalno preneene linije iste vrste parazita i

    ovakva situacija bi mola biti prisutna kod endoenih retrovirusa. )a tako kod mieva &us

    musculus domesticus, jedan od dominantih alela Fv'( ena uslovljava zatitu od infekcije

    virulentnijih varijanti isto retrovirusa koji se u populacijama mieva prenosi i horizontalno i

    vertikalno. )oznato je da endoeni retrovirusi izazivaju niz tetnih efekata kod svojih doma%ina,

    odnosno pove%avaju verovatno%u za pojavu mutacija i kancera, to znai da je prethodnopomenuti alel Fv'(ena primer virulentno, vertikalno preneseno aensa koji se odrava u

    koezistenciji sa znatno virulentnijim, vertikalno i horizontalno preneenim linijama, protiv

    kojih obezbeuje zatitu.

    "& P$D#T'$ST