broj149

TRe]i pRogRam

BR. 149, Zima 2011.

i 2011

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih naTre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: avala na frekvenciji97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, ov~arna 90,1 MHz, Donji milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz,Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh(Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, maljen 107,9 MHz.

sadr`aj

SAVREMENA EKA FILOZOFIJA

9 MIROSLAV PETRIEKNadoknaditi ubistvo

20 LADISLAV HEJDANEKSmisao sveta i istorije

32 ERAZIM KOHAKNa ivici moderne

56 FILIP KARFIKPosmrtni ivot i besmrtnost prema Janu Patoki

75 PAVEL KOUBAta je interpretacija?

85 JAKUB APEKFenomenologija i dualizam: problem delovanja

STUDIJE I OgLEDI

101 DRAgAN PROLEBlanoova estetika bivstvovanja mimo sveta

121 ALEKSANDAR DOBRIJEVIStruktura etikog kontraktualizma i problem moralnog statusa

152 MARK LOONCSvakidanje ja u Dekartovoj filozofiji

173 VLADIMIR KOLARIKemp u delu gajta gazdanova

DOSIJE KARL MIT

193 PETAR BOJANISkribomanije: o eni, o arhivu Karl mit i tajne njegovog rukopisa

208 etvrto (drugo) sasluanje Karla mita214 Dva pisma Emila Siorana Karlu mitu

HRONIKAFestivali223 Dejan Petrovi: Simfonija kolektivne radosti (VI filmski festival

Slobodna zona)232 Dejan Petrovi: XVI festival autorskog filma240 Milan Milojkovi: gitar art festival XII Meunarodni festival

gitareKnjige246 Alpar Loonc: Feminizam u znaku postajanja (knjiga Adriane

Zaharijevi Postajanje enom)Izlobe253 Desika Morgan: O Sajmonu Fudivari257 Metju S. Vitkovski: O izlobama Manje je vie i Da? Arte povera

Istorijske godine

4

CONTAMPORARY CZECH PHILOSOPHY9 MIROSLAV PETEK: Substitute for Murder20 LADISLAV HEJDNEK: The Sens of the World and the History32 ERAZIM KOHK: The Edge of Modernity56 FILIP KARFK: Life after Death and Immortality in Work of Jan Patoka75 PAVEL KOUBA: What is Interpretation?85 JAKUB APEK: Phenomenology and Dualism: The Problem of Action

STUDIES AND ARTICLES101 DRAgAN PROLE: Blanchots Aesthetics of Being Beyond the World121 ALEKSANDAR DOBRIJEVI: The Structure of Ethical Contractualism and the

Problem of Moral Status152 MARK LOONC: The Everyday I in the Philosophy of Ren Descartes 173 VLADIMIR KOLARI: Camp in the Work of gaito gazdanov

DOSSIER CARL SCHMITT193 PETAR BOJANI: Scribomania: on the woman, on the archive Carl Schmitt

and the secrets of his handwritings 208 The Fo urth (Se cond) In ter ro ga tion of Carl Schmitt at Nu rem berg214 Two Letters from Emil Cioran to Carl Schmitt

CHRONICLE

Festivals223 DEJAN PETROVI: Symphony of Collective Joy232 DEJAN PETROVI: XVI Festival of Auteur Film240 MILAN MILOJKOVI: guitar Art Festival XII International guitar Festival

Books246 ALPAR LOONC: Feminism in the Sign of Becoming

Exibitions253 JESSICA MORgAN: Simon Fujiwara257 MATTHEW S. WITKOVSKy: Less is More and Che fare? Arte PoveraThe

Historic years

5TRe]i pRogRama quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts of the Radio Belgrade 3.

No. 149, Winter 2011

CONTENTS

savremena eka filozofijaizbor i prevod: tijana milosavljeviajetinac

9MI RO SLAV PE TRI EK

NA DOK NA DI TI UBI STVO*

U ovo me tek stu autor pa nju usme ra va ne ka pi ta nji ma ka ko je u de tek tiv skom ro -ma nu do lo do zlo i na, ta je do nje ga do ve lo i ka ko se ubi ci ulo u trag, ve ta jepri mo ra lo pri vat nog de tek ti va da stu pi u ak ci ju, tj. da ra di svoj po sao? Ako se pro -blem po sta vi na taj na in, on da bi upra vo pri vat ni de tek tiv bio ote lo tvo re nje od no -sa obi nog gra a ni na pre ma za ko nu. Tu na la zi mo ne to po put nu no sti u smi slupri nu de, ali pri nu de po seb nog ti pa: to ni je ni sve sno oba vlja nje ja sno for mu li sa nedu no sti, kad je zlo in ve stvar po li ci je, ni ti je u pi ta nju ika kva sud bin ska nu nostko joj se ne mo e odo le ti. Re je o pri nu di ko ja je bli e onoj si tu a ci ji kad ose a mo dasmo pri nu e ni da is pu ni mo da to obe a nje ili vra ti mo dug; ali, u slu a ju pri vat nogde tek ti va (1) ni je mo gu e go vo ri ti o ne ka kvom eks pli cit no da tom obe a nju ili uti -ca ju du ga i (2) pri me ri obe a nja i du ga su ta kvi da u nji ma ta pri nu da oi gled no ima(ve) so ci ja li zo va nu for mu. Pre ci zno pi ta nje na ko je se u ovom tek stu od go va ra je -ste: ta je no si lac te so ci ja li zo va ne for me pri nu de?Klju ne re i: de tek tiv, ro man, zlo in, du nost, dru tvo, ra ci o na li za ci ja.

What are you get ting for it all?Twenty-fi ve dol lars a dany and the ex pen ses (...)

And for that amo unt of mo ney youre wil ling to get your self in Dutch with half the law en for ce ment of this co un try?I dont li ke it, I said. But what the hell am I to do?

(Raymond Chen dler, The Big Sle ep)

Vra ti mo se jo jed nom li ku pri vat nog de tek ti va, da pri pre gle du po je di na -nih me sta na po lju pra va, za ko na i prav de ne bi smo iz gu bi li iz vi da ono toov de e li mo de talj no da pre i spi ta mo, na i me, idi om bi ti is pra van, to do ju -sti ce, ge recht zu sein.

Trei programBroj 149, ZIMA 2011

AUTOR: , , 1951-UDK: 17.025/.026

821.09-312.4:179.7

(Prevod)

* Iz vor: Mi ro slav Petek, Napravovn vrady, u: Mi ro slav Petek, Majesttzkona: Raymond Chan dler a pozdn de kon struk ce, He rr mann & synov, Pra ha 2000,5265. Ap strakt i klju ne re i su deo re dak cij ske opre me tek sta.

To vra a nje je ne iz be no jer je do ovog tre nut ka ne to ve o ma va noosta lo go to vo po stra ni; po treb no je pro na i ne ka kav, bi lo ka kav od go vor nasa svim jed no stav no pi ta nje: ta za pra vo pri mo ra va pri vat nog de tek ti va dara di svoj po sao, ta ga na kra ju uvek pri mo ra da de lu je, mo da i pro tiv sop -stve ne vo lje ili bar upr kos svom ot po ru, da se upli e u od nos sa kli jen tom,slu a jem, po li ci jom, da se iz no va iz la e oma lo va a va nju, opa sno sti ma, ko -na no, i smrt nim opa sno sti ma u ko rum pi ra nom San Fran ci sku ili Los An -e le su? To pi ta nje uop te ni je ne pri me re no (na ro i to s ob zi rom na de tek tiv -ske ro ma ne ta ko zva ne ame ri ke hard bo i led school), jer je oi gled no (i to jepo ja va ko joj e mo se iz no va vra a ti), da se pri vat ni de tek tiv e sto ba vi svo -jim po slom sa mo on da kad ne ma dru gog po sla. Mo da ba to Fi lip Mar lou,u ro ma nu Ma la se stra, ka e otvo re no:

Do sta mi je lju di ko ji do la ze da mi pri a ju svo je pri e. Se dim ov de sa mo za toto ne mam ku da da odem. Ni je mi do po sla. Uop te, ni je mi ni do e ga. (I amfed up with pe o ple tel ling me hi sto ri es. I am just sit ting he re be ca u se I dont ha -ve any pla ce to go. I dont want to work. I dont want anything.)1

Mo da je neo bi no, ali uisti nu se i ni da, na ro i to u pet pa ra kim de tek -tiv skim ro ma ni ma, pi ta nje ka ko je do lo do zlo i na, ta je do nje ga do ve loi ka ko se ubi ci ulo u trag, ni je pri mar no. Pri mar no pi ta nje je: ta je pri mo -ra lo pri vat nog de tek ti va da stu pi u ak ci ju. Mo gu e je ak pret po sta vi ti da uovom ti pu de tek tiv skih ro ma na upra vo na toj za go net ki po i va spe ci fi nafunk ci ja pri vat nog, ni ka ko in sti tu ci o na li zo va nog ak te ra (po li ci je, dr -av nog tu i o ca itd.).

Ni je li to mo da za to to upra vo pri vat ni de tek tiv (pri va te eye i isto vre -me no to ugh guy) na eks pe ri men ta lan na in pred sta vlja ote lo tvo re nje od no -sa obi nog gra a ni na pre ma za ko nu? Za i ta o ce Ke ro la Do na De li ja (Car -roll John Daly), De a je la He me ta (Das hi ell Ham met), Rej mon da en dle ra(Raymond Chan dler), Mi ki ja Spi lej na (Mic key Spil la ne), Dej msa Ma la he -na Kej na (Ja mes Mal la han Cain), Ro sa Mek do nal da (Ros se Mac Do nald),Pi te ra ej ni ja (Pe ter Cheyney), Dej msa He dli ja ej sa (Ja mes Ha dley Cha -se) i dru gih sli nih auto ra (da i ne go vo ri mo o auto ri ma fil mo va iz ka te go -ri je film no ir), to ne iz gle da kao do bar od go vor, ma da ni je sa svim po gre an.

Oi gled no je da se ov de na la zi mo pred sa svim jed no stav nim pi ta njemko je je, me u tim, ve o ma te ko is prav no (ric htig, avec ju stes se, justly) for mu -li sa ti, tim pre to ni je re ni o e mu dru gom do o to me da se iz na e od go va -ra ju a re, le mot ju ste, da bi smo bi li pra ved ni pre ma ono me to se sa mo uka -zu je i ho e da bu de shva e no a da to to se uka zu je ne sup su mi ra mo kaopo se ban pri mer unu tar ne ka kve ve po sto je e op te te o ri je. Otud naj pre

trei program ZIMA 2011.

10

1 Raymond Chan dler, The Lit tle Si ster, Ha mish Ha mil ton, Lon don 1949 i A. A.Knopf, New York 1949, str. 9.

neo d lu na for mu la ci ja: ta pri mo ra va pri vat nog de tek ti va da ra di svoj po sao,ta ga vo di to me da... uko li ko ne ma ta dru go da ra di... itd. Oi gled no je datu na la zi mo ne to po put nu no sti u smi slu pri nu de, ali pri nu de sa svim spe -ci fi nog ti pa: to ni je ni sve sno oba vlja nje ja sno for mu li sa ne du no sti, kad jeto ve stvar po li ci je, ni ti ne ka kva sud bin ska nu nost ko joj se ne mo e odo -le ti; to je pri nu da ko ja je bli e onoj si tu a ci ji kad ose a mo da smo pri nu e nida is pu ni mo obe a nje ko je smo da li, da vra ti mo dug ali, u slu a ju pri vat -nog de tek ti va (1) ni je mo gu e go vo ri ti o ika kvom eks pli cit no da tom obe a -nju ili uti ca ju du ga i (2) pri me ri obe a nja i du ga su ta kvi da u nji ma ta pri -nu da oi gled no ima (ve) so ci ja li zo va nu for mu. Ta ko bi pre ci zni je pi ta njetre ba lo da gla si: ta je no si lac te so ci ja li zo va ne for me pri nu de?

Auto ri de tek tiv skih ro ma na da ju na pi ta nje pri nu de, tj. mo ti va ci je zarad pri vat nog de tek ti va di rekt no, ali mno go e e in di rekt no raz ne, po -ne kad ak pri li no pa te ti ne od go vo re. Naj po zna ti ji je ve ro vat no en dle rovod go vor iz nje go vog ese ja Pro sto ume e ubi ja nja2, u ko me na la zi mo sle de -e zna me ni te re do ve:

Sve to bi smo mo gli da na zo ve mo ume em sa dr i u se bi ele ment is ku plje nja...Opa kim uli ca ma mo ra ko ra a ti mu ka rac ko ji sam ni je opak, i je ru ke ni suupr lja ne, ni ti se pla i. De tek tiv u ta kvim pri a ma mo ra da bu de upra vo ta kavmu ka rac. On je he roj, on je na pro sto sve... On mo ra bi ti, da upo tre bim sa svimotr ca nu fra zu, o vek od a sti in stink tiv no, ne iz be no, a da o to me ne raz mi -lja i, na ro i to, da o to me ni kad ne go vo ri.3

Osta vim li po stra ni pi ta nje ko tre ba da bu de is ku pljen u de tek tiv skomro ma nu, ili nje go vim po sred stvom, da li dru tvo, i ta o ci, r tva ili ne to sa -svim dru go (a pre sve ga je oi gled no re o prav di pre ma r tvi), on da je unaj ma nju ru ku oi gled no da po me nu to pi ta nje i ov de osta je, do du e, bezod go vo ra, ali je bar sa svim pre ci zno po sta vlje no: i ni ti ne to iz nu no sti je -ste ast in stink tiv no do i vlje na i ne iz be no per for ma tiv na.

Po ku aj mo da pro na e mo dru ga i ji od go vor; mo da bi tre ba lo kaoto to, uosta lom, od go va ra an ru de tek tiv skog ro ma na (ta ko zva nom po sr -nu lom an ru) tra i ti mno go pri zem ni je od go vo re. Go di ne 1945, u Thril -ling De tec ti ve Ma ga zi ne, jed nom od ti pi nih pulp fic tion ma ga zi na ko ji su seraz me ta li pri vla nim na zi vi ma, u pri i Man dat ubi stva, da nas ve sa svimza bo ra vlje nog auto ra V. T. Ba lar da, pro blem o ko jem go vo ri mo pred sta -vljen je na go to vo oi gle dan na in. U pri i je re o uce ni. Pri vat ni de tek tivSem Bojd, ko ji se tu naj pre po ja vlju je sa mo kao po sred nik, po kra den je i ne -do sta je mu ko pi ja va nog do ku men ta ko ji je tre ba lo da po a lje, ali u me u -vre me nu ot kri va ubi stvo: te lo, r tvu na sil nog i na.


11

2 Raymond Chan dler, The Sim ple Art of Mur der, Ha mish Ha mil ton, Lon don 1950.3 Isto, str. 18.

Sem Bojd ni je vo leo smrt, a jo ma nje mu se do pa da lo ubi stvo. U ubi stvu imane eg to zah te va da se stu pi u ak ci ju. Ono i vi ma osta vlja ne ka kav man dat,pri mo ra va ih da ne to ui ne.4

Na kra ju de tek tiv sa zna je da je ubi ca upra vo nje gov po slo da vac, advo -kat Fo ster, a u za vr nom raz go vo ru sa njim svo ju pr vo bit nu sum nju jo viepre ci zi ra:

Mi slio sam da sam ra dio za vas, ka e Bojd po la ko. Ali ni sam ra u nao s ubi -stvom. A ubi stvo je ne to to mo ra bi ti is ku plje no.5

To je za sa da naj pre ci zni ja for mu la ci ja ko ju sam us peo da na em ade lom mo da pred sta vlja i od go vor, uko li ko bi mi po lo za ru kom da je ui -nim eks pli cit nom.

Za ta kav za da tak po treb no je, do du e, de talj no se pri pre mi ti, a isto vre -me no je neo p hod no ra i ri ti poj mov ni in stru men ta ri jum; jo uvek se, na i me,kre e mo na ne do volj no ma pi ra nom te re nu, mo ra mo na nje mu ucr ta ti vi eori jen ti ra; uko li ko se kre e mo u po lju pra va, za ko na i prav de, on da je oi -gled no, na pri mer, da sva koj od ovih re i/poj mo va pri pa da sa svim spe ci fi -na for ma pri nu de (ako je nu nost po ve za na sa pred sta vom pri rod nog za -ko na, pro ble mom zna e nja kao si ste ma ti nog me sta u si ste mu, on da jepri nu da pro blem smi sla: tre ba da de lu jem na od re e ni na in jer to ni jenu no).

Sa da pret po sta vljam, a da pret hod no ni na ko ji na in tu pret po stav kuni sam le gi ti mi sao, da bi do bro po la zi te za da lje ot kri va nje od go vo ra mo gaobi ti An ri Berg son (Hen ri Berg son) i nje gov po ku aj shva ta nja fi lo zof skihpoj mo va pri nu de spo je ne sa du no u ve za nom za so ci jal ni in stinkti vog bi a, po ku aj ko ji je ob ja njen u nje go voj knji zi Dva iz vo ra mo ra la i re -li gi je (1932).

Mo ral nost, u i jem okvi ru je tra di ci o nal no si tu i ra na ova pri nu da,spo je na s poj mom du no sti, da kle i mo ral nog za ko na, je ste, pre ma Berg so -nu ka ko to uosta lom su ge ri e i sam na ziv nje go vog de la he te ro ge na: onauklju u je dva po la ili dva slo ja, me u ko ji ma se, kao me u gra ni ca ma, odi -gra va ce lo ku pan so ci jal ni i vot.

1) Osno vu mo ral no sti, osno vu nje nih in fra in te lek tu al nih gra ni ca, tre -ba tra i ti u sa mom so ci jal nom in stink tu ko jim su opre mlje na sva i va bi abez iz u zet ka i ko ji je mo gu e i ta ti ak i na ni vou e li je: mo ral nost i vi sa -ma za se be i za or ga ni zam kao ce li nu, da je mu i vot nu sna gu i isto vre me noje od or ga ni zma do bi ja; ako je po treb no, spo sob na je da se r tvu je za ce li nu,a ka da bi u tom tre nut ku ima la svest re kla bi da to i ni za se be. Upra vo to in -


12

4 W. T. Bal lard, Mur ders Man da te, Thril ling De tec ti ve Ma ga zi ne, sep tem bar 1945.5 Isto, str. 124.

stink tiv no iz vi ra nje, ko je je pri ro da usa di la u sva ko ljud sko bi e, slu i ou -va nju i vo ta za ko ji je bo lje dru tvo ne go dis per zi ja in di vi du al no sti, to je,pre ma Berg so nu, osno va nu no sti ko joj je iz lo en sva ko ko ose a oba ve zudu no sti. Pri nu du du no sti da kle, mo gu e je ob ja sni ti so ci jal nom ko he -ren ci jom: sva ko od nas pri pa da, na osno vu so ci jal nog in stink ta, dru tvu kaoi se bi sa mom; so ci jal nom po vr i nom svo ga ja (na isti na in bi bi lo mo gu -e re i: svo jim so ci ja li zo va nim te lom), bli zak sam i ko mu ni ci ram sa dru -gi ma, sm sam oni, u smi slu, isti kao oni, spo jen sam s nji ma ve zom so ci jal -ne di sci pli ne ko ja me u svi ma na ma stva ra osnov ni so ci jal ni od nos.

Go vo ri mo li, me u tim, o du no sti, po treb no je iz ra zi ti se pre ci zni je.Obi no na du no sti ne mi sli mo, ni ti mo ra mo da mi sli mo, ve ih pro sto iz -vr a va mo ta ko da ne ku eks pli cit nu pri nu du i ne ose a mo; do volj na je na vi -ka, da kle, do volj no je (uko li ko ne e mo da du no sti ig no ri e mo) pre pu sti tise na vi ci. Na tom ni vou in di vi du al no i so ci jal no se sta pa ju, i ne krug, za tvo -re nu ce li nu upra vo za to je tom pr vom iz vo ru mo ral no sti svoj stve na ten -den ci ja ka za tvo re no sti. Ne mo gu nost raz li ko va nja in di vi du al ne i so ci jal neosno ve du no sti pro iz la zi iz to ga to je po je din ca i ce li nu sko ro bez ostat kapro gu tao za da tak odr a nja i vo ta. Ali, isto vre me no va i i to da je sa mo utom okvi ru mo gu e iden ti fi ko va ti nji ho vu raz li ku: na pri mer, kad po je di nacko ji ostva ru je sop stve nu in di vi du al nost i ni dru ga i je ne go to se oe ku je idru ga i je ne go to bi zah te vao op ti in te res, ka ko god da je for mu li san. Ito ob ja nja va na vi ku ko ja ni je ni ta dru go ne go sub sti tu ci ja in stink ta: na vi -ka je me ha ni zam ko ji o vek stva ra sam a da ne pre ko ra u je gra ni ce pri ro de.Ili ta ko e: for ma na vi ke, do du e, je ste nu nost, ali to je sa mo ra ci o na li za ci -ja kon tin gent nog, da kle, mo ral na oba ve za na toj rav ni (sta ti noj i za tvo re -noj) ni je ni ta dru go ne go nu nost ce li ne, po sma tra na kroz slu aj nost de -lo va. Oba ve za u smi slu obli ga tio ja vlja se kao pri ti sak (smeh, ka ko uka zu jepo zna ta Berg so no va stu di ja, je dan je od nje go vih ma nje na pad nih vi do va),ko ji so ci ja li zo va ni ele men ti i vo ta uza jam no raz vi ja ju da bi odr a li ob lik ce -li ne, a taj pri ti sak upi san je u sva ki ele ment da tim si ste mom na vi ke: Taj me -ha ni zam, i ji sva ki deo pred sta vlja na vi ku, iako je ce li na po put in stink ta, je -ste me ha ni zam ko ji je pri pre mi la sa ma pri ro da.6

Ako, da kle, is klju i vo in te lekt for mu li e mo ral ne im pe ra ti ve i ako se o -vek nji ma, kao to se oe ku je, ra ci o nal no ru ko vo di, on da je ipak nji ho vaoba ve za ko ja pro is ti e iz sa me ra ci o nal no sti neo bja nji va (kao, na pri mer,ra zu mom ob ja nje no po to va nje mo ral nog za ko na, lo gi ka nu nost da seru ko vo di te pra vi li ma dru tve nog i vo ta i sl.). Ono i me se mo e ob ja sni tinji ho va nu nost, to to zah te va ju, da bi ih se pri dr a va lo, ono tre ba za toto tre ba, ko je se ma ni fe stu je upra vo ta mo gde se pre pu ta mo na vi ci, upra -


13

6 Hen ri Berg son, Les de ux so ur ces de la mo ra le et de la re li gion, P.U.F, Pa ris 1967,str. 196.

vo su so ci jal ni in stink ti u na ma za pra vo, sva ki im pe ra tiv je ve ra ci o na -li za ci ja, jer sa ma du nost pri pa da naj op ti jim po ja va ma i vo ta.

Da kle sav po sao ra zu ma, uzi ma nje u ob zir raz lo ga, po re e nje mak si ma, ot kri -va nje prin ci pa, ima li su za cilj sa mo to da da ju vi e lo gi ke po na a nju pod vrg -nu tom, ve u smi slu de fi ni ci je, so ci jal nim zah te vi ma: ali upra vo do tog so ci jal -nog zah te va je du no sti sta lo... Za to to ra zum u stva ri funk ci o ni e u i vombi u kao re gu la tor, ko ji tre ba da osi gu ra va lo gi nost pra vi la i prin ci pa, fi lo zo -fi ja je u nje mu vi de la prin cip du no sti. Ali isto ta ko bi smo mo gli da po mi sli -mo, da ma i nom upra vlja vo lan.7

To je, da kle, ukrat ko re e no, in fra in te lek tu al na ra van du no sti (oba -ve ze ili nu no sti), ra van za tvo re ne mo ral no sti. To, me u tim, ni je je di na ra -van jer, pre ma Berg so nu, o vek se na kra ju iz pla na pri ro de is tr gao i pri ro -du pre va rio. To je za to to je u pri ro di ot krio njen skri ve ni iz vor, i vot kaolan vi tal: iza na tu ra na tu ra ta skri va se na tu ra na tu rans.

2) Pro tiv in fra in te lek tu al ne rav ni i ne ka ko na su prot nom po lu na la -zi se, pre ma Berg so nu, nu nost ko ja ne ma oso bi ne pri ti ska, pri nu de, ve pri -vla e nja. Ov de su zna aj na dva mo men ta: ide o tvor na ose a nja i nji ho voote lo tvo re nje u li no sti. A to je ra van su pra in te lek tu al na, ra van pu nemo ral no sti, i ja osno va ni je so ci jal ni in stinkt ve za jed ni ko imi ti ra njeuzo ra: od go va ram na taj iza zov ko ji ote lo vlju je uzor i ko ji me po kre e naimi ti ra nje. To zna i: na toj rav ni ne de lu je in stinkt ve ose aj.

To to ima na umu, Berg son ov de (kao, uosta lom, e sto i na dru gim me -sti ma) ob ja nja va uz po mo ana lo gi je sa mu zi kom i mu zi kim ose a jem:

Ka da slu a mo, i ni nam se da i ne bi smo mo gli da ose a mo ni ta dru go ne goto to nam su ge ri e mu zi ka... Ona u nas ne po sta vlja ose a nja, ve nas po sta -vlja u njih kao e ta e ko ji su uvu e ni na po di jum za igru... ini ci ja to ri mo ral no -sti nas [na sli an nain] uvla e u [svo ju] mu zi ku, da bi smo je iz ra a va li po kre -tom... Sva ka no va mu zi ka bu di no va ose a nja stvo re na tom mu zi kom i u njoj,de fi ni sa na i ogra ni e na vla sti tim, na svoj na in je din stve nim cr ta njem me lo -di je ili sim fo ni je.8

Re je, da kle, o ose a nju ko je u se bi skri va ne ka kvu svo ju i fru i ko jenas pri vla i; ti me to ga na taj na in opa a mo i nji me pri vu e ni ga ostva ru -je mo (po kre nu ti nje go vim pri me rom), mi ga tek for mu li e mo; to je ra vanmo ral no sti otvo re ne du e; ona je otvo re na, jer je stva ra la ka; ona je ta ko -e i pre vla da va nje pu ke pri rod ne osno ve ljud ske eg zi sten ci je (o ve an stvose pod uti ca jem uzo ra, ka ko ji ma ose a da je pri vu e no, uz di e ka no vojsud bi ni). Ja sno je da ono to Berg son ov de evo ci ra je ste stva ra la ki elan i -vo ta sa mog.


14

7 Isto, str. 197.8 Isto, str. 210.

3) Na i vot se, na rav no, od i gra va uvek ne gde iz me u. To zna i da du -nost i sa njom spo je na pri nu da sa dr e u se bi ka ko mo me nat in stink ta, ta -ko i mo me nat ose a nja; tre ba pri me ti ti da se u sva kom ra ci o nal nom im pe -ra ti vu na la zi ne sa mo in stinkt ve i uti caj ue nja, i jim stvo ri te ljem je bi loupra vo ono ide o tvor no ose a nje:

I ka da nas ne za ni ma ju oso be, osta je op ta for mu la ci ja mo ral no sti ko ju da naspri hva ta ci vi li zo va no o ve an stvo, a ta for mu la ci ja ob u hva ta dve stva ri: si -stem na red be, dik ti ran bez li nim so ci jal nim zah te vi ma i skup iza zo va, adre si -ra nih na sa vest sva kog od nas, oso ba ma ko je pred sta vlja ju to naj bo lje ce log o -ve an stva. Du nost ve za na za na red bu sa sto ji se u to me to je u njoj iz vor no iosnov no in fra in te lek tu al no. Ui nak iza zo va za vi si od mo i ose a nja ko je je ne -ka da bi lo iza zva no...: to ose a nje je vi e od pred sta ve, u naj ma nju ru ku za to seu pred sta vu mo e mo ui ve ti sa mo na neo d re e ni na in; ona je su pra in te lek -tu al na. Obe si le ko je de lu ju u raz li i tim obla sti ma du e pro jek tu ju se na ra vanko ja po sre du je, da kle na ra van in te li gen ci je.9

To je vr lo op ti, a na ro i to u dru gom de lu i li ni okvir, ali je ve o ma ja -sno for mu li san; ni je re o to me da li sa Berg so nom mo ra mo da se sa gla si moili ne, ve o to me da sa nje go vim ide ja ma tre ba da lje ra di ti, mo da i iz vanokvi ra nje go ve fi lo zo fi je. Ono to mi se i ni da po seb no do pri no si na em ci -lju je ste, pre sve ga, pr vi deo nje go vih raz mi lja nja, onaj ko ji se od no si na nu -no sti na in fra in te lek tu al noj rav ni. Po sta vlja se, na i me, pi ta nje da li jemo gu e u taj okvir in te gri sa ti i od nos pre ma na sil noj smr ti, pre ma ubi stvu,tj. da li je mo gu e u nje ga in te gri sa ti du nost ona ko ka ko je po sta vlja osnov -ni man dat ubi stva, ko ji zah te va da se ne to pre du zme, da se po pra vestva ri, na ro i to ako se i ni da je to iz vor re ak ci je na na sil nu smrt, ako veni je ose a nje i ju i fru (ili cr te) pri vat ni de tek tiv po ku a va da iz ra ziupra vo svo jim de lo va njem (iako bi to sa ose a njem, ona ko ka ko ga shva taBerg son, ima lo ma lo za jed ni kog). i ni se da se u slu a ju nu no sti, ko jupo ku a va mo da raz u me mo, su sre e mo ka ko sa pri ti skom (so ci jal nim), ta koi sa nu no u (du no u) dru gog ti pa: u igri je si gur no i ose a nje, ali ni ka -ko u smi slu one berg so nov ske mo i pri vla e nja iako, na rav no, s dru gestra ne, kao to smo ve vi de li, ni ov de ne ne do sta je onaj mi me ti ki mo me -nat (li ce ubi je nog uti snu to na li cu i vog).

Ka ko god bi lo, va no je ne to dru go (a to je ta ko e raz log za to sam ov -de ukrat ko uka zi vao na Berg so no vu knji gu): u pr vom de lu Berg so no vihraz mi lja nja, u ko ji ma se on ba vi od no som du no sti i so ci jal nog in stink tako ji je po sre do van in te lek tom, pa nje je vred na re flek si ja o zlo in cu. Berg -son ov de e li da po ka e da so ci jal ni in stinkt pret ho di fak ti kom dru tvu ini je stvo ren tek via fac ti: Ro bin zon iz po zna tog ro ma na Da ni je la De foa i -vi, do du e, sa svim iz van ljud skog dru tva, ali i po red to ga se po na a kao da


15

9 Isto, str. 245.

i vi u dru tvu. I na pu stom ostr vu on je i da lje so ci ja li zo van. Isto vre me no,on je us peo da sa u va ne ke ele men tar ne pro duk te ci vi li za ci je i ni je iz gu bioni mo ral ni kon takt sa dru tvom; ener gi ju za da lji i vot cr pi i da lje iz dru tva,iako je sa njim po ve zan sa mo idej no; iako ne vi di dru tvo oko se be, on ose -a kao da ga ne ko stal no po sma tra; i u sa mo i se po na a kao da i vi me ulju di ma. Berg son za tim uvo di iz ve snog lov ca iz knji ga Ra dja ra Ki plin ga,ko ji je i veo u In di ji usred u me i sva ke ve e ri je pre je la obla io cr nu odo -ru, da u toj sa mo i ne bi iz gu bio po to va nje pre ma sa mom se bi.

Na su prot Ro bin zo nu Kru sou sto ji pri mer zlo in ca, ono to se zo ve gri -a sa ve sti u du i ve li kog zlo in ca, i po no vo je u igri od nos iz me u so ci jal nogi in di vi du al nog ja. i ni se da zlo i nac ose a strah od ka zne i za to se kri je i iz -gla u je tra go ve svog i na. Ako, me u tim, po sma tra mo pa lji vi je, vi de e moda on u stva ri ne e li to li ko da iz beg ne ka znu, ko li ko e li da iz bri e pro lost,da ui ni kao da se zlo in uop te ni je do go dio, i to pre ma prin ci pu: akoni ko ne zna da ne to po sto ji, to je isto kao da i ne po sto ji. Zlo i nac, da kle, ho -e da po ni ti in na taj na in to e one mo gu i ti da ga ljud ska svest ikad sa -zna. Ali on ne mo e svoj in da iz bri e pred sa mim so bom na ta kav na in daga ne zna ni on sam. Upra vo to ga iz go ni iz dru tva u ko me je hteo da se odr -i ka da je ta ko pa lji vo bri sao tra go ve svog zlo i na a to je neo bi na, neo bi -no apo re ti na si tu a ci ja: lju di (dru tvo) tog o ve ka i da lje po tu ju kao onog koje bio, iako on vi e ni je taj o vek; dru tvo ne ko mu ni ci ra sa njim, ve s ne kimdru gim. Me u tim, upra vo zlo i nac zna ko je i za to se me u lju di ma ose ausa mlje ni je ne go na pu stom ostr vu, bu du i da u svo ju sa mo u ne mo e dauve de dru tvo kao po dr ku: on bi po stao deo dru tva ako bi svoj zlo in pri -znao. Bio bi ka njen, ali bi ka njen bio on, bio bi, da kle, opet u dru tvu. Biobi, do du e, po kre ta svo je pre su de, ali upra vo bi ti me od re e ni deo nje go veli no sti iz be gao ka znu (otu da, pre ma Berg so nu, po ti e ina e ne shva tlji vasklo nost zlo in ca da se o svom zlo i nu po ve ri bar naj bli im pri ja te lji ma).

Na pad no je uo lji vo i go to vo zbu nju ju e ka ko pr vi deo ovih raz mi lja -nja sam na vo di na to da bu de pre for mu li san iz po zi ci je pri vat nog de tek ti va.On se na i me, ako na i e na ubi je nog, na r tvu ubi stva, su o a va sa sle de omsi tu a ci jom: zlo i nac je za i sta (so ci jal no) ne vi dljiv. So ci jal no je vi dljiv sa moubi je ni. Ali on je ta ko e mo gao da umre ne sre nim slu a jem, mo glo je to dabu de sa mo u bi stvo ili bi lo ta dru go ne tre ba za bo ra vi ti da je prin cip de tek -tiv skog ro ma na upra vo bri sa nje tra go va zlo i na, da je nje go va sop stve na iide al na gra ni ca to to kla si na de tek tiv ska pri a ozna a va kao a per fect cri -me. Vi dljiv je, da kle, ubi je ni (mr tvo te lo), ali ni je sa svim vi dlji vo ubi stvo, od -no sno, ono uop te ni je vi dlji vo, ne vi di se na si lje te smr ti, ni ti se vi di r tvana sil ne smr ti. Otud se, na pri mer, u ko li pet pa ra kog ro ma na ja vlja la tent -ni, ili sa svim ma ni fest ni kon flikt pri vat nog de tek ti va sa po li ci jom, bi lo da jeona ko rum pi ra na bi lo da ni je, ko ja je sklo na to me da (iza zlo i na) tra i naj -pre pri rod nu smrt. To pr vo.


16

Dru go, i on da ka da je smrt iden ti fi ko va na kao na sil na, kao ubi stvo, sa -ma r tva je i da lje od sut na: sa da je, do du e, za stu pa po li ci ja, ali ni ka ko zbognje sa me kao r tve na sil ne smr ti, ve zbog pra va, kao slu aj me u osta limslu a je vi ma. To, me u tim, zna i da se ta kon kret na r tva ob re la van dru tva:so ci jal na vi dlji vost osta je sa mo mr tvom te lu r tve; r tva sa ma je de-so ci ja -li zo va na, za bo ra vlje na. I te ko ju je uop te na i.

Ba ci te po gled na fo te lju s mag no li ja ma, re kla je. Ni je po gle da la na nju, ta koda sam mo rao da je na em sam. Ne bi ste po ve ro va li ko li ko du go je to tra ja lo.Bi la je to fo te lja s vi so kim na slo nom da bi ono ga ko se ba ka rio kraj va treka mi na ti tio od pro ma je. Fo te lja je bi la okre nu ta na slo nom pre ma me ni. Pri bli a vao sam joj se, sa svimla ga no i to spo ri je. Sta ja la je sko ro di rekt no pre ma zi du. Ali ipak je bi lo ne -shva tlji vo to je ni sam pri me tio ka da sam se vra ao od ba ra. Le ao je u uglu fo -te lje, za ba e ne gla ve. Na sa kou je imao cr ve no-be li ka ran fil, ko ji je iz gle dao ta -ko sve e, kao da mu ga je cve ar ka upra vo pri vr sti la pe na dlom na re ver. Oisu mu bi le po lu o tvo re ne, ka ko ve ta kve oi bi va juHis eyes we re half open as such eyes usu ally are.10

Pri vat ni de tek tiv vra a vi dlji vost r tvi ta ko to za u zi ma nje no me stodok se ubi ca ne pri ve de prav di (da kle, sa svim je ra zu mlji vo da, za raz li ku odpo li ci je, pri vat ni de tek tiv ne mo e ni kad ima ti vi e od jed nog kli jen ta, to jestda se uvek mo e ba vi ti sa mo jed nim je di nim slu a jem, jer je je din stven). Alide tek tiv ko ji sad stu pa u ak ci ju ume sto i na me stu r tve, de li sa tom r tvomi nje nu ne vi dlji vost: on je ta r tva. U ne bro je nim smr to no snim na pa di ma nasvo je te lo on pri ma udar ce na me nje ne ne kom dru gom, na i me r tvi ko ja ute lu de tek ti va odo le va to me da bu de re du ko va na na mr tvo te lo. De tek tiv jekao onaj mr tvi de so ci ja li zo van kao i r tva. Na la zi se van (dru tva), mi mo.Me u tim, upra vo ta po zi ci ja je so ci jal no neo p hod na, ona je ak uslov to gada dru tvo bu de otvo re no za prav du. Jer ubi stvo, na sil na smrt, uvek je sin -gu lar no i za to se ni kad ne mo e raz u me ti sa mo kao je dan slu aj me u mno -gim dru gim. I to za to to ne sme bi ti pret po sta vljen za kon, nor ma, op tepra vi lo, i ji slu aj bi bi lo ubi stvo; ubi stvo je po ri ca nje op to sti ko ja je osno -va prav de (ju sti ci je).

Dru gim re i ma a re e no upra vo iz po zi ci je pri vat nog de tek ti va ko jiza stu pa r tvu: i ta da ka da je ubi ca ot kri ven i pre ma za ko nu ka njen, ubi stvopro ble ma ti zu je sa mu osno vu prav de (ju sti ci je) kao in sti tu ci je tra e nja i na -la e nja pra va; to, me u tim za hva lju ju i pri vat nom de tek ti vu ni u komsmi slu ne uma nju je zna aj prav de.

To da ne sme bi ti pret po sta vljen za kon, nor ma, op te pra vi lo, i ji jeubi stvo bi lo pri mer vr lo je sa e to i ja sno sa dr a no ve u ci ta tu iz tri vi jal nei pet pa ra ke pri e Man dat ubi stva.


17

10 Raymond Chan dler, The Lit tle Si ster, str. 196.

Ali ni sam ra u nao s ubi stvom.But I didnt co unt on mur der.

Ubi stvo tre ba na dok na di ti upra vo kao ne to to ne sme da bu depret po sta vlja no kao slu aj. A upra vo u tom But I didnt co unt on mur der,u tom ne sme da bu de pret po sta vlja no... oda zi va se glas ve li an stva za ko -na, glas star naj ma nje 5000 go di na.

Ne ka bu de. Ali u ka kvom je to od no su sa onom nu no u?Za to po sto ji jed no sta van od go vor, iako ga ni je la ko raz u me ti.Pri vat ni de tek tiv (za raz li ku od po li ci je, ko ja je uvek na me sto i na po -

zva na), sa ubi stvom se sre e uvek kon tin gent nim na i nom: na le e na nje ga,ono mu sto ji na pu tu, iz ne na da ga pre pa da u nje go voj skrom noj kan ce la ri ji(upra vo ta spo sob nost da na le ti je oso bi na ti pi na za psa lu ta li cu).

Pri vat ni de tek tiv je onaj ko je spo so ban da bu de just on the spot; to jest,on je taj ko je spo so ban da taj slu aj ni su sret pre tvo ri u nu nost.

Za to i ka ko? Za to to pri me u je pra vi tre nu tak; a pra vi tre nu tak zna -i: on mo e bi ti pri tom su sre tu (just now) na pra vom me stu, ali i ne mo ra;ako se pak slu aj nost pre tvo ri la u pra vi tre nu tak, on da je i slu a jan su sretsud bin ska nu nost.

Je di na pri nu da du no sti je upra vo u toj sin gu lar no sti tre nut ka: mo e,ali i ne mo ra.

Rej mond en dler to na rav no uspe va da ka e u dve re e ni ce na po et -ku ro ma na:

Ko na no je fi gu ra na vu kla svoj fra jer ski e ir, od vu kla se do zi da i bez re izbri sa la...Ti i na. Sa o bra aj se vra tio u nor ma lu. Kre nuo sam pre ma tim du plim vra ti mai stao pred njih. Sa da se ni su ni po me ri la. It wasnt any of my bu si ness. So I pus -hed them open and loc ked in. Ni je vre de lo za ba da ti nos u te stva ri. Da kle,otvo rio sam ta vra ta i pro vi rio unu tra.1

Sa e kog je zi ka pre ve la Ti ja na Mi lo sa vlje vi a je ti nac

Mi ro slav PetekSub sti tu te for mur derSum maryAnalyzing de tec ti ve no vels, the aut hor re con si ders what the ne ces sity of the re -demp tion for mur der con sists in. He chal len ges the re la tion of the or di nary ci ti zento ward laws and his/her usual, in tu i ti ve idea of ju sti ce. The an swer re li es on whatBerg son calls the so cial in stinct and what, ac cor ding to him, pre ce des the fac tual so -


18

11 Fa re well My Lo vely, str. 168.

ci ety. Not the fe ar of pu nis hment, but rat her the ur ge to re main the mem ber of theso ci ety is what ma kes the cri mi nal de stroying the tra ces of mur der as it has ne verhap pe ned. The cri me ex pels him form so ci ety, but pa ra do xi cally, not re mo ving thetra ces, but exactly the ad mit ting the cri me is the only way to be re-so ci a li zed. Ne -vert he less, whi le the po li ces and the le gal in sti tu ti ons job is fi nis hed by ar re stingand the pe nalty thus by the re-so ci a li za tion of the cri mi nal, the pri va te eyes jobcan not be re du ced on hel ping the po li ce ot her wi se, what wo uld be the po int of thede tec ti ve no vels? The pri va te eye em bo di es the ne ces sity of re demp tion by re-so ci -a li zing the vic tim of the vi o lent de ath ma king her so ci ally vi si ble again. For the po -li ce and le gal in sti tu tion, only the body exists and this is so met hing ge ne ral. Thevery vi o lent act and the vic tim, not as ge ne ral but as so met hing uni que and in di vi -dual, are pro jec ted only on the pri va te eye. Key words: de tec ti ve, de tec ti ve no vels


19

LA DI SLAV HEJ DA NEK

SMI SAO SVE TA I ISTO RI JE*

Isto ri ja bez smi sla ne mo gu a je kao to je bez smi sla ne mo gu i i vot. To ne zna i dasva ki isto rij ski do ga aj, ili ak isto ri ja kao ce li na, kao agre gat raz li i tih isto rij skihdo ga a ja, nu no ima smi sao. Raz li i te i vot ne ak tiv no sti, ili ak i vot kao ce li na,kao slo e nost ovih ak tiv no sti i pro ce sa, ta ko e ne mo ra ju nu no da ima ju smi sao. Uoba slu a ja po sto je su bjek ti ko ji ak tiv no i ve i ko ji su va ni za to to bi lo ko ja svr -ha i bi lo ko ji smi sa o ni do ga aj mo gu bi ti po stig nu ti ili prak ti ko va ni upra vo po sred -stvom njih. Sva ki put, ak tiv no i vot no ili ak tiv no isto rij sko po na a nje (kao i isto rij -sko mi lje nje) po sta je stvar na pret po stav ka smi sla i vo ta i isto ri je. Isto ri ja, ba kaoi i vot, za sno va na je na iz ve snim pro na la sci ma i pred sta vlja u svom vre me nu ne tosa svim no vo. Me u tim, bi lo bi po gre no ovo in ter pre ti ra ti sa mo kao uvo e nje smi -sla u be smi sle ni svet. U ovom ra du po seb no je na gla en zna aj ne-objek tiv nih (ne-da tih) iza zo va na ko je re a gu je i od go va ra o vek ko ji isto rij ski i vi i mi sli. Klju ne re i: isto ri ja, smi sao, svet, ce li na, do ga aj.

Isto ri ar za mo ljen da na pi e tekst o po i ma nju smi sla isto ri je, obra zlo io jesvo je od bi ja nje: Isto ri ja? I smi sao? Ali isto ri ja je ne to to se ni ka da ni jesme lo do go di ti! Aler gi nost na ih (uosta lom, ne sa mo na ih) isto ri a ra napi ta nje o smi slu isto ri je u ve li koj me ri je, naj ve ro vat ni je, i da lje re likt isto rij -skog po zi ti vi zma, ali bi la bi gre ka ka da bi se pri to me za bo ra vi lo na po tre -sna is ku stva ose tlji vi jeg o ve ka XX ve ka, ko ji ne za tva ra oi i ui (a ni sr ce)i ne be i od isto ri je. Fi lo zof ski za da tak ko ji se ni kad ne za vr a va pre sve ga jekri ti ka ana li za na i na mi lje nja, kao i ce log mi sa o nog apa ra ta, ka ko uuim, ta ko i u naj i rim kon tek sti ma. Ta e nam ana li za ot kri ti, od mah napo et ku, od re e ne pro pu ste ko ji su skri ve ni u onom vi e zna nom bon mot,ili pre ma u va is-mot).

20


AUTOR: e, , 1927-UDK BROJEVI: 930.1:124.2

(Prevod)

* Na slov ori gi na la: La di slav Hejdnek, Smysl ve sv t a v djinch, Re fle xe, 16,Pra ha 1996, str. 1-13.

Ako ka e mo da se, bi lo u sva ko dnev nom ma lom i vo tu bi lo u isto rij -skim do ga a nji ma, ne to ni je sme lo do go di ti, to zna i da to ne ka ko is ka -e iz od re e nog kon tek sta na ko ji se is kaz to se ni je sme lo do go di ti ne od -no si. Ako o tom i rem kon tek stu ka e mo ne to sli no, to opet va i sa mo sob zi rom na da lji i dru ga i ji kon tekst. Ako se, me u tim, u svoj ra di kal no stiiz ja sni mo uop te no o ce loj isto ri ji i ka e mo da do nje ni je sme lo da do e,on da to mo e da zna i sa mo da smo jed nu (isto rij sku) ra van za me ni li dru -gom, sa ko je on da pro su u je mo onu ko joj za nas ne do sta je smi sao, a sveto mo da i bez iz ri i tog uka zi va nja na to da je na dru goj rav ni, u tom dru -gom kon tek stu, smi sao mo gu. Po ri ca ti smi sao i smi sa o nost uop te nu nobi zna i lo uklju i ti, za jed no sa svim osta lim, i se be i svo ja pro su i va nja iraz mi lja nja (uklju u ju i i ona ko ja po ri u smi sao uop te) u to to je pro gla -e no za be smi sle no i e mu se ti me bi lo ka kva smi sa o nost ne pri zna je. Na tajna in bi smo se, da kle, tvr de i da je isto ri ja be smi sle na, od no sno da je njensmi sao pra zan (da kle da je be smi sle no i sva ko pro su i va nje isto ri je), po ne lipo put po zna tog Ko rin a ni na la o va. Uko li ko, me u tim, re e nu tvrd njushva ti mo ozbilj no (to zna i ta ko da ona ne po ri e sa mu se be), to bi zna i -lo po ri ca ti isto rij ski smi sao u ko rist ne-isto rij skog, ak van-isto rij skog ilinad-isto rij skog smi sla: smi sao bi on da bio kod ku e mo da je di no u sve -tu mta, ali ne i u sve tu isto ri je. Ukrat ko, ako po ri e mo smi sao od re e nogisto rij skog do ga a ja, ti me jo uvek ne po ri e mo smi sao isto ri je uop te. Aliuko li ko ho e mo da po rek ne mo smi sao ce le isto ri je, a ti me i sa me isto ri no -sti, ti me isto ri ju pro gla a va mo za sa a lje nja do stoj nu de vi ja ci ju i sle pu uli -cu ko ja se eman ci po va la od mit skog sve ta, i ji smi sao osta je ne u pi tan. Da -lja ra di ka li za ci ja vi e ni je mo gu a za to to se de fi ni tiv no okre e pro tivono ga ko smi sao sve ga po ri e i ko ti me ne sa mo da ne u tra li zu je ve di rekt -no pod ri va even tu al no va e nje svog is ka za, od no sno svog shva ta nja.

ta iz to ga pro iz la zi? Kao to pa ra doks Ko rin a ni na ne sta je im iz beg -ne mo od go vor o svim Ko rin a ni ma i osta ne mo, na pri mer, sa mo sa mno -gi ma ili ve i nom, na isti na in tre ba iz be i op te ne ga tiv ne is ka ze o isto ri jiuop te. U isto ri ji e mo uisti nu na i si gur no mno go to ga za sa da je ne va -no ko li ko to ne ma smi sao ili ak to ugro a va i na ru a va smi sao osta lihisto ri ja (i do ga a ja). Oblast isto ri je i isto ri no sti ne mo e se raz u me ti kaone to to po put sku pa (go mi le) svih do ga a ja ima smi sao, jer bi smo on daisto ri ju mo ra li da raz u me mo kao ce li nu. Uko li ko ima mo na umu skup sve -ga to se u isto ri ji ika da do go di lo, to se do ga a i to e se do ga a ti, van sva -ke sum nje je da ne ki isto rij ski do ga a ji ima ju ve i (zna aj ni ji) smi sao od ne -kih dru gih, kao i to da po ne ki do ga aj, i ni se, ne ma ni ka kav smi sao. Bi lobi, da kle, mo gu e re i da se u isto ri ji mo e do ga a ti ne to to ima smi sla, alii ne to to ima ma lo smi sla, ili ga uop te ne ma. Isto ri ja on da ne bi no si lasmi sao kao ne ku sa mo ra zu mlji vu opre mu, ve bi pred sta vlja la te ren na ko -me se mo e, iz u zet no, do ga a ti ne to smi sle no. Tra ga nje za smi slom u isto -


21

ri ji bi on da zna i lo is pi ti va nje i tra ga nje za onim to se stvar no do ga a u njojsa moj (da kle, ne do la zi od ne kud dru gde), a to je upor no tra ga nje za onimsmi sle nim u mo gu no sti i nje go va pri me na. I ka da to for mu li e mo naovaj na in, sa ve li kom opre zno u, zna i da smo do pu sti li ne sa mo mo gu -nost ostva re nog smi sla u isto ri ji ve da, hte li to ili ne, mo ra mo do pu sti ti (ujed nom dru gom, za sa da ne pre ci zi ra nom zna e nju te re i) i smi sao isto ri jei isto ri no sti. On da bi smi sao sa me isto ri je (kao te re na ili pro sto ra) sva ka -ko po i vao na to me da se tek u isto ri ji mo e pri me nji va ti i ostva ri va ti ta kavsmi sao ka kav se ni u kom slu a ju ne mo e pri me nji va ti i ostva ri va ti vanokvi ra isto ri je, to jest ne is to rij ski. Ari sto te lov ski re e no, re je o raz li ko va -nju mo gu no sti smi sla od ostva re nog smi sla. Ali po to je shva ta nje mo -gu no sti tra di ci o nal no op te re e no unu tra njim su ko bi ma i sa nji ma spo je -nim te ko a ma, po ku a e mo da ga u da ljem tek stu iz beg ne mo.

Me to do lo ki se na la zi mo pred dvo stru kim za dat kom: s jed ne stra ne,tre ba lo bi to pre ci zni je ob ja sni ti po jam smi sla i ogra ni i ti ga u od no su nadru ge (bi la bi gru ba gre ka pret po sta vlja ti da je zna e nje re i smi sao ne tosa mo ra zu mlji vo, ili da bi bi lo do volj no ne ko pri bli no zna e nje), isto vre -me no, s dru ge stra ne, po seb no bi se mo ra lo pre ci zi ra ti shva ta nje isto ri je i is -tri no sti (do sa da nja ar gu men ta ci ja je bi la ve o ma i ro ka i ni je se od no si lana isto ri ju i isto ri nost). U oba slu a ja mo ra mo se kri ti ki dis tan ci ra ti odne kih sa mo ra zu mlji vih pred ra su da, spo je nih sa opred me u ju om tra di ci -jom evrop skog mi lje nja. Smi sao ni je mo gu e mi sa o no ob u hva ti ti kaoda tost ko ja se mo e kon sta to va ti kao fac tum. I ka da ka e mo da ne ka kav fac -tum ima ili ne ma smi sla, mo ra mo na gla si ti da smi sao ni je ne to to jemo gu e ima ti kao ne ka kvu oso bi nu, opre mu ili ka rak te ri sti ku. Ni ka kvo, pani naj de talj ni je i naj te melj ni je go mi la nje i nje ni ca ne mo e na i i na smi saokao na ne ku da tu vr stu. Na pro tiv, ni jed na i nje ni ca ne mo e se kon sta to va -na, a da joj ti me ne da mo ne ka kav smi sao, to jest ne pri la zi mo kao pu koji nje ni ci to je sva ka ko pred ra su da, ka ko e mo za klju i ti od re e nazna e nja ko ja ni je mo gu e sa mo kon sta to va ti, to jest ima ti na umu. Tazna e nja za pra vo pred sta vlja ju re zul ta te na eg raz u me va nja (od no sno pre-d ra zu me va nja): to su na e tvo re vi ne, na i iz mi lja ji. Fac tum (i nje ni ca) za -pra vo ve eti mo lo ki zna i ono to je ui nje no, a ni ka ko ono to se do go di -lo, a da ni ko u to me ni je ue stvo vao svo jim i nje njem. Ta mo gde ne mani ka kvog fa ce re i gde ni ko ni je fa ci ens (ona ko ji i ni), ta mo ne ma ni ka kvogfac tu ma. De ce ni ja ma nas fe no me no lo gi ja upo zo ra va (iako sa mno go ne ja -sno a i neo d re e no sti) na to da sve to mi sli mo ili mo e mo mi sli ti, sve tosmo sa zna li ili mo e mo sa zna ti, kao i sve o e mu se ne ka ko mo e mo iz ra -zi ti i po ru i ti to dru go me, ve eo ip so ima ne ka kav smi sao, od no sno ve namne ka kav smi sao da je. Iz to ga sle di da se su prot nost i nje ni ci ko ja ima smi -sao, to jest ne ka kva be smi sle na ili smi sla oslo bo e na i nje ni ca, ne mo e niza mi sli ti, ni sa op ti ti. Ve sa ma te ma ti za ci ja (spo je na sa ime no va njem) pri -


22

da je od re e na zna e nja, a ti me i od re e ni smi sao to me to je te ma ti zo va no.Do sa da je va i lo da ne smi sao uop te ne mo e bi ti te ma ti zo van: ne smi slommo e bi ti le gi tim no ozna e no sa mo ne to to od smi sla od stu pa ili do la zi usu kob sa svo jim kon tek stom (i nje go vim smi slom). Ne smi sao je, da kle, ne -ka kav po se ban smi sao ko ji u sa svim od re e nom, na i me, u sop stve nom kon -tek stu (ko ji ta ko e ima svoj smi sao) ne ma (do volj no ili uop te) smi sla(even tu al no je sa smi slom tog kon tek sta u na pe to sti i su ko bu).

Sve do sa da smo se ci lja no za dr a va li u rav ni sve sti, mi lje nja i raz u me -va nja. Tu po sto ji, me u tim, i dru ga ra van, na i me ra van stvar no sti ko joj zakon sti tu ci ju ni je po treb na ni i ja svest, mi lje nje ili raz u me va nje (for mu li -i mo to za sa da ova ko ri gid no). Gne zdo ko je je sa gra dio par pti ca, ili bra nako ju je na re i ci po sta vi la ko lo ni ja da bro va, ima smi sao iako to ni je vi deo ni -ti osve stio ije dan o vek. Smi sao ov de zna i isto vre me no ne to kao svr hu:gne zdo ni je na sta lo slu aj no ve sa od re e nom svr hom ko ja je bi la ili ni je,ili e bi ti ili ne e, do stig nu ta. Svr ho vi tost sa ka kvom se sre e mo u car stvu i -vih bi a se, do du e, mo ra ne ka ko po tvr di ti; na pro tiv, po je di na ni slu a je vi,ka da se ona ne po tvr di, to jest kad od go va ra ju a svr ha ni je do stig nu ta, nepred sta vlja ju su prot nost svr ho vi to sti, tj. ne-svr ho vi tost, ve pred sta vlja ju iline ka kve iz u zet ke (na pri mer, slu aj no sti) ili su do kaz ne do volj ne, ma lo efi -ka sne svr ho vi to sti (me ra svr ho vi to sti se pak po ka zu je u i vot noj prak si, tojest u nad me ta nju sa dru gim vi do vi ma i i ta vim si ste mi ma svr ho vi to sti). Ikao to po sto je raz ne svr he, uvek e po sto ja ti i ra zni na i ni na ko je je mo -gu e te svr he po sti i. U pri ro di mo e mo po sma tra ti ne iz mer no mno tvonaj ra zno vr sni jih svr ha i svr ho vi tih ak tiv no sti, pri la go a va nja i stva ra nja, i izi nje ni ce da se mno go njih uza jam no otro su ko blja va ju na pro sto ne sle dida se ti me nji ho ve svr ho vi to sti uza jam no ne u tra li u ili ukla nja ju.

Svr ho vi tost je u i vom sve tu neo spor na re al nost ko ju ne tre ba ob ja nja -va ti, ve je tre ba spo zna ti i raz u me ti. Ka da ne ki na u ni ci sa en tu zi ja zmomsvoj stve nim bo ljim ide ja ma sva ku pri rod nu svr ho vi tost tvr do gla vo po ri u iob ja nja va ju je re duk ci o ni sti ki sa sta no vi ta ni ih ni voa (na ro i to na osno -vu efi ci jent ne ka u zal no sti, ko ja ne pri zna je fi nal nu ka u zal nost), on da je reo mi sa o nom lap su su ko ji jed nu me to du za me nju je uni ver zal nom dog mom.Ali ako od pu ke svr ho vi to sti pre e mo na smi sao a obe stva ri mo ra mo do -sled no raz li ko va ti otva ra ju nam se pi ta nja ko ja ne sa mo svo jim po sta vlje -njem ve i od go vo rom, oi gled no iz mi u na u nim pro ve ra ma (ka kve su seu pri rod nim, a ko na no i u dru tve nim na u ka ma raz vi le i ra i ri le). Mo e -mo, na pri mer, po sta vi ti pi ta nje da li je od re e na (kon kret na) svr ho vi tostdo volj no svr ho vi ta. Da li bi ima lo svr he ka da bi na pla ne ti ko ja jo uvek ne -ma ni naj ma nje tra go ve i vo ta, na stao i vot? Ide ja svr ho vi to sti je tu oi gled -no pri me nje na per ne fas, za to to se svr ho vi tost uvek mo ra od no si ti ne sa -mo na ne ka kvu svr hu ve i na ne ka kav su bjekt ko ji je svo jim ak tiv no sti maka toj svr si usme ren. Za ko ga ili za ta bi even tu al no ima lo svr hu to da i vot


23

uop te na sta ne? Na pro tiv, pi ta nje smi sla se tu ne ja vlja kao pi ta nje ko je je izistih raz lo ga po sta vlje no kao be smi sle no, za to to ka ko smo mo gli da od -lu i mo i ka ko smo od lu i li sa da raz mi lja mo o po sma tra nim i nje ni ca ma,ni ka ko o svom raz mi lja nju o i nje ni ca ma (i nji ho vom po sma tra nju). Tvr -di ti da na sta nak i vo ta na na oj pla ne ti (za sa da je di noj o ko joj zna mo da nanjoj po sto ji i vot) ne ma ni ka kav smi sao, oi gled no se ne mo e ni na taoslo ni ti (osim o ne ka kvo na e ras po lo e nje), dok se su prot no tvr e nje sa -svim jed no stav no mo e oslo ni ti na to da e mo u car stvu i vih bi a na ovojpla ne ti na i mno ge smi sa o ne ve za (na pri mer, svr ho vi tost).

Ka ko je on da mo gu e da se svr ho vi tost mo e kon sta to va ti, ali da pi ta -nje o svr ho vi to sti ne ma do volj no smi sla, dok pi ta nje o smi slu svr ho vi to stiima? Na ovo pi ta nje su na svoj na in od go vo ri li jo dav ni gr ki mi sli o ci preSo kra ta (a ka sni je su se na to na raz ne na i ne na do ve zi va li), i to na na inpo sta vlja nja sa mog pi ta nja. Ako po sta vi mo pi ta nje svr he, na a pa nja jeusred sre e na na cilj na ko ji je da ta ak tiv nost usme re na ili pre ma ko me sene ki do ga aj od vi ja (pri e mu obi no osta ju ne ka ko po stra ni i u sen ci su -bjek ti te ak tiv no sti, za to to svr ho vi tost nji ho vog fak ti ci te ta, po ja vlji va nja ipri sut no sti u da tom kon tek stu ni je te ma ti zo va na). Po sta vi mo li, na pro tiv, pi -ta nje o smi slu ne kog do ga a ja ili ak tiv no sti (pod uslo vom da smo u sta njuda na od go va ra ju i na in raz li ku je mo smi sao od pu ke svr he), on da mo e -mo ne sa mo iz vr e nje po je di na nih ak tiv no sti ve i su bjek te kao i ni o ce tihak tiv no sti uklju i ti u to pi ta nje o smi slu. Pi ta nje o smi slu, na i me, ne mo eni ka da bi ti ogra ni e no uka zi va njem na unu tra nju pri ro du i struk tu ru ne -kog izo lo va nog za tvo re nog si ste ma, ve uvek nu no sme ra pre ko gra ni ca togsi ste ma. Iz gle da da je He ra klit bio pr vi ko ji je u svom raz mi lja nju uvr stiopo jam (i shva ta nje) ce li ne u ne raz dvo ji voj po ve za no sti s poj mom (i shva ta -njem) smi sla. Pi ta nje ce li ne kao je din stva ili sje di nje nja je vr lo br zo po us -po sta vlja nju i pro du blji va nju fi lo zof skog mi lje nja po e lo da vi si u va zdu hu,ali se jo du go opi ra lo za do vo lja va ju em poj mov nom re e nju. Na da lji raz -voj fi lo zo fi je pre o vla u ju i uti caj ima li su Par me nid i nje go va ko la, za to tosu ra di ka li zo va li ide ju je din stva sve do eks pli cit nog i na pro stog po ri ca njamno tva. Mra ni He ra klit je ak jo pre Par me ni da (i bez sum nje ne za vi snood nje ga, da kle isto rij ski, ne kroz po le mi ku) raz u meo da pro blem je din stvace li ne mo ra bi ti re en na ta kav na in da je din stvo uklju u je i sa dr i mno -tvo, ta ko, da kle, to ga ne e uki nu ti, li kvi di ra ti. Da nas ve zna mo da taj za -da tak ne ma sa mo to je di no re e nje, ko je (valj da) nu di He ra klit, na i me hi po -sta zu ne ka kve da lje, ak i sa svim iz u zet ne stvar no sti, ne kog da ljeg po seb nogbi a iz van onog tra e nog i sje di nje nog mno tva (a okol nost da je na tajna in bio shva en, i da su ta kvo shva ta nje i ta kva in ter pre ta ci ja do da nasosta li na sna zi, He ra kli tov je lo gos kao i Anak si man drov ns upra vozbog to ga uglav nom ne pri hva en, ali za to i za slu u je na u po seb nu i naj kri -ti ni ju pa nju). Da nas raz u me mo da se even tu al no neo pred me u ju e raz -


24

u me va nje lo go sa du go ni je mo glo i re pri me ni ti upra vo u okvi ru raz vo japoj mov no sti gr kog ti pa, ko ja je, po ev od Par me ni da, iza bra la taj je di niput po ko me se sve do ne dav no kre ta lo ma nje vi e i ta vo evrop sko mi lje nje.Na a lost, po zna to je ve o ma ma lo He ra kli to vih for mu la ci ja na osno vu ko jihbi smo mo gli ube dlji vo da do ka e mo to to pret po sta vlja mo, na i me da se unje go voj kon cep ci ji otva rao dru gi (mo gu i) put ko jim se ve ko vi ma ni je danfi lo zof ni je upu tio, ali ko ji je u na em vre me nu po no vo neo d lo no ak tu e lan.Upra vo za to je da nas to li ko po treb no da raz u me mo onaj smi sao ko ji je sva -ka ko sa mo jed na od mno gih mo gu no sti pre vo e nja gr ke re i lo gos.

Mi lje nje je, za hva lju ju i ogrom nom, svet sko i sto rij skom gr kom pro -na la sku poj mo va i poj mov no sti, u jed nom sme ru se bi otvo ri lo ne slu e nemo gu no sti kri ti kog is pi ti va nja naj ra zno vr sni jih mne nja, kao i na vod nih istvar nih sa zna nja, ali isto vre me no je pred se be, na a lost, po sta vi lo go to vone sa vla di ve pre pre ke u dru gom sme ru. To je po seb no u ve zi sa ge ne zomfilo zof skog mi lje nja, pre ci zni je, s i nje ni com da se fi lo zo fi ja ro di la, to jestus po sta vlja la i raz vi ja la u ne pre gled no osci li ra ju em uza jam nom uti ca juge o me tri je (od no sno ma te ma ti ke). Pod uti ca jem po ste pe no na sta ju e ge o -me tri je, od lu u ju a je fi lo zof ska me to da po sta lo kon stru i sa nje in ten ci o nal -nih pred me ta kao nu ne pret po stav ke da ljeg pre ci znog is pi ti va nja: ako je is -prav no shva en (da kle uhva en) tro u gao kao ide al na rav na sli ka, on da onmo e bi ti is pi ti van ta ko to e bi ti po sta vlje na i iz gra e na i ta va na u ka(mathsis) o tro u glu, od no sno tro u glo vi ma (na i me tri go no lo gi ja, to je uovom smi slu pri me re ni ji ter min od uobi a je nog tri go no me tri ja). Mno goka sni je for mu li san je ak i ve li ki cilj ta kvog na i na is tra i va nja, na i me us po -sta vlja nje naj op ti je sve o bu hvat ne na u ke (ma teh sis uni ver za lis) ko ja bi da -tom me to dom ob u hva ti la sve, to jest sve to po sto ji, uni ver zum. To je biodo du e od li an, ali za mi lje nje gr kog (ta ni je: opred me u ju eg) ti pa na -pro sto neo stva ri vi pro jekt; o nje go vom ne u spe hu bi lo je od lu e no jo na po -et ku, iako je pre po zna va nje nje go ve prin ci pi jel ne ne mo gu no sti no vi jegda tu ma. To no vo pre po zna va nje, ko je ka rak te ri e da na nje post mo der noras po lo e nje, op te re e no je, me u tim, istom gru bom gre kom ko jom seozna a va i ta va do sa da nja evrop ska mi sa o na tra di ci ja i ka da pre o kre evred nu ju e zna e nje. Post mo der no mi lje nje, ko je uka zu je na ne mo gu -nost mi lje nja, re ci mo, smi sla kao mathma (sa Hu ser lom, ka ko je na zna e -no, dru ga i je i ta ni je re e no: kao in ten ci o nal ni pred met, da kle ana log no,ona ko ka ko je u ge o me tri ji mi ljen tro u gao) eo ip so se sa mo na do ve zu je namo der no (i pred-mo der no) mi lje nje, ali ga ne pre va zi la zi. Stvar no post-mo der no mi lje nje bi se mo ra lo pred sta vi ti kao post-gr ko mi lje nje, dru -ga i je re e no: post-opred me u ju e, da kle ko je ne opred me u je to to ni je(stvar no) pred met no.

i ni se da je za ne ke zna aj ne mi sli o ce upra vo to raz log zbog ko jeg e -le da se vra te naj sta ri joj gr koj fi lo zo fi ji. Oni uzi ma ju u ob zir to da je ne gde


25

u tim pr vim po e ci ma do lo do ne is prav ne od lu ke, do za ko ra e nja u po gre -nom sme ru i tra e ras kr e na ko me je do te gre ke do lo. Bi lo bi na iv noka da bi smo pret po sta vi li da je do volj no even tu al no se vra ti ti na to ras kr ei upu ti ti se ba rem u mi sli ma dru gim pu tem. Ne sa mo stvar ni ve ni ne -ki mi lje ni po vra tak ni je mo gu, za to to ne mo e mo do volj no do bro ap -stra ho va ti sve ono to se do sa da u toj isto ri ji mi lje nja od i gra lo. Na pro tiv,sa mo za to to se do go di lo to to se za i sta do go di lo, mo e mo da nas bi ti ta -mo gde je smo i sa mo za hva lju ju i to me mo e mo po sta vi ti pi ta nje ta ko ka -ko ga po sta vlja mo. U to me ni je za sno va na sa mo na a ogra ni e nost (i po redto ga to se si gur no ne mo e sum nja ti u to da smo isto rij ski uvek ne ka koogra ni e ni), ve se tu uvek isto vre me no otva ra i mo gu nost da se sop stve -na ogra ni e nost (u iz ve snoj me ri) pre po zna, a po tom se bi da za da tak da seta ogra ni e nost iz beg ne ili pre va zi e. Ti me do la zi mo do ma u va is-mot po -me nu te na sa mom po et ku. Fi lo zof ko ji bi da nas re kao da ni ka da ni je tre ba -lo da do e do onog pre vi e uskog po ve zi va nja raz vo ja fi lo zo fi je i ge o me tri -je, po ka zao bi gru bi ne do sta tak kri ti no sti svog mi sa o nog pri stu pa, upra voza to to nje go vo pre po zna va nje (pret po sta vi mo, za rad jed no stav no sti, is -prav no) ne bi bi lo mo gu e ka da bi ceo taj do sa da nji put evrop skog mi lje -nja ap stra ho vao, od no sno ka da bi se stvar no vra tio ne gde vi e od dve hi lja -de go di na. Ako ne ki fi lo zof po ku a va da do ka e da to to go vo ri ima smi sla,mo rao bi da bu de kri ti ki sve stan to ga da je taj smi sao nu no po ve zan satim na ta se iz pro lo sti evrop skog mi lje nja na do ve zu je, sa tim ka ko je raz -u meo svo je pret hod ni ke i ka ko je od njih ne to iza brao i pre u zeo, dok je une e mu dru gom ot krio gre ke pa se za to od to ga kri ti ki ogra dio. (U tompo gle du ni si tu a ci ja dru gih stru nja ka ni je dru ga i ja, ali u slu a ju istoriar,na pri mer, tre ba lo bi pa lji vo raz li ko va ti nji hov od nos pre ma pro lo sti uop -te, kao i pre ma ono me to se do go di lo i to je pred met nji ho vog in te re so -va nja i is tra i va nja, od nji ho vog od no sa pre ma sta ri jim i uop te dru gimisto ri a ri ma, od ko jih su ne to na u i li i na i ji se rad i me to du oni na do ve -zu ju. Neo p ho dan kri ti ki od nos pre ma mi lje nju pret hod ni ka i ui te lja sva -ka ko je bez fi lo zof skih pret po stav ki ne mo gu, u naj bo ljem slu a ju ne kri ti -ki (od no sno ne do volj no kri ti ki.)

Ono to va i za fi lo zo fa (i na u ni ka iz od re e ne obla sti, na pri mer isto -ri a ra), va i, na rav no, uop te no. Isto ri nost je omo gu e na ili omo gu a va na(ni ka ko pret hod no za sno va na) slo bod nim i nom, ko jim o vek ili vi e lju diho e da ne to do stig nu, ta ko da se na do ve zu ju na ra ni je slo bod ne od lu ke,tru de i se da ne to do stig nu, bi lo sli no bi lo raz li i to (bi lo ak su prot no).Po zi tiv no i ne ga tiv no na do ve zi va nje tu do bi ja smi sao jer na ne ki shva tasmi sao ono ga to su ve ostva ri li pret hod ni ci (bi lo da je to raz u me va nje pra -e no na im sla ga njem bi lo ne sla ga njem). Bez to ga je ne mo gu e za mi sli tina sta nak i tra ja nje bi lo ko je kul tu re (da kle ni pred-isto rij ske, jo ne-po ve sne,da kle pred-po ve sne). Za to mo ra mo po sta vi ti pi ta nje ta za pra vo isto ri ja i


26

nje na isto ri nost ne sa mo da omo gu a va ju ve i ta ih za sni va. Ta ko po sta -vlje no pi ta nje sa dr i ve na zna ku re e nja: isto rij ski od nos pre ma ono me toje bi lo, to se do go di lo (da kle pre ma pro lo sti) po i va na po ku a ju raz u me -va nja smi sla to ga to je bi lo i to se do go di lo. Sva ka ko ne bi lo ka kvog smi -sla, ve sa mo onog smi sla ko ji se do ga a (od no sno onog ko ji se ve do go dio,na stao, bio). Ne mo e mo da za mi sli mo ka ko bi bi lo mo gu e ka da na po et -ku ne bi po sto jao iz mi ljaj smi sla, da kle gru bo re e no ilu zi ja smi sla. (Taka rak te ri sti ka, na rav no, pri pa da od re e noj tra di ci ji ko ja go vo ri o ilu zi ji svu -da gde ne mo e da re gi stru je ne ka kvu objek tiv nost, ta ko da sve su vi no ba -ca u isti ko pu ke su bjek tiv no sti, da kle ilu zi je.) Isto ri ja bez smi sla je upra vota ko ma lo mo gu a kao i i vot bez svr ho vi to sti (on da to pro sto ni je isto ri ja,ni ti i vot, ve pu ki slu aj ni do ga a ji ko ji bi sa mo spo lja mo gli da pod se a -ju na isto ri ju ili i vot ne ko ga ko o nji ma ne to zna od ne kud dru gde). Da biisto ri ja mo gla da po ne, po tre ban je isto rij ski in, a on je mo gu sa mo ta mogde smi sa o ni isto rij ski in mo e da se na do ve e na ne ka kav smi sa o ni isto -rij ski in ko ji mu pret ho di. Ne gde na sa mom po et ku je, na rav no, mo ra la dapo sto ji smi sa o na isto rij ska pro lost, iz mi lje na za to da bi po sto ja lo ne to nata bi se mo glo na do ve za ti i ta ko ostva ri ti isto ri ju, isto rij ski in. Go vo ri ti oilu zi ji, zna i, pra vi ti sta ru, pra sta ru gre ku, ko ja nam je po zna ta ve kodmno gih pre so kra to va ca; ona se naj o i gled ni je po ka zu je, re ci mo, kod ato mi -sta (pre ma do go vo ru slat ko, pre ma do go vo ru ki se lo, u stvar no sti, me u tim,sa mo ato mi i pra zno Z1. B 125).

Po e tak isto ri je je za to mo gu e raz u me ti na raz ne na i ne. Pa to ka, napri mer, sma tra da je taj neo bi ni rez u ce lo kup nom do ga a nju o ve an -stva, to je na sta nak isto ri je, de lo fi lo zo fi je sta re Gr ke na osno vi tra di ci -je, ili u tra di ci ji sta re sre do zem ne oikmen (gde se ra i ri lo gr ko mi lje nje,nje go ve ko le, li te ra tu ra, nje go va po pu la ri za ci ja, re li gij ska i te o lo ka po le mi -ka, a sa njim i po e zi ja fi lo zof ski od re e na ili bar do tak nu ta) (Po ku aj e kena rod ne fi lo zo fi je, po e tak)1. Od mah po tom Pa to ka pri da je fi lo zo fi ji i po -li ti ku:

Tek sa po li ti kom i fi lo zo fi jom, tim usko po ve za nim iz ra zi ma slo bo de, o vek jepo stao u vla sti tom smi slu isto rij ski, to jest onaj ko ji i vi ne sa mo pri rod no, za -to to to je pro sto ov de, to je mo gu e sa mo kon sta to va ti ve zbog to ga toono skri ve no uvek pra ti ljud ski i vot, na iz gled kao ne stvar na mar gi na li ja, a za -pra vo kao pret po stav ka i ta vog ljud skog i vo ta i po na a nja. Isto ri ja na sta je ta -ko to lju di na ne kom ma lom de lu ze mlje pre sta nu da i ve za i vot i po i nju dai ve da bi iz vo je va li za se be i za svo je lju de pro stor pri zna nja, pro stor slo bo de:to je po li ti ka u iz vor nom zna e nju, i vot iz slo bo de i za nju. Slo bo da je, me u -tim, isto vre me no pro stor mi lje nja, to jest raz u me va nja da slo bo da ni je stvar


27

1 Vi di: Jan Pa to ka, Po kus o e skou nrodn fi lo zo fii a je ho ne zdar u: Ti stu dieo Ma saryko vi. Mlad fron ta, Pra ha 1991, str. 2152.

me u osta lim stva ri ma, da slo bod no bi e sto ji iz me u to ga to je ste i to ga tose ne mo e na zva ti po sto je im, jer tek to o ve ka ot ki da iz me u za vi sno stistva ri, da bi tu me u za vi snost mo gao raz u me ti i po sta vi ti se iz van nje, kao i dabi mo gao raz u me ti i svo je me sto u njoj.2

Skre e mo pa nju da Pa to ka na jed nom me stu iz be ga va naj o snov ni justvar, na i me ka ko od o ve ka ko ji i vi ne is to rij ski i pred i sto rij ski po sta je o -vek ko ji i vi isto rij ski; ume sto to ga on po sta vlja isto rij skog o ve ka pro tivpri rod nih bi a, to jest pro tiv bi a ko ja i ve sa mo pri rod no. Od mah po sleto ga pri stu pa Gr koj i sta roj sre do zem noj oikmen, kao i gr koj fi lo zo fi jii po li ti ci i nji ho vim ostva re nji ma i po sle di ca ma. I fi lo zo fi ja i po li ti ka su ka -rak te ri sti ne po svo joj po ve za no sti sa slo bo dom: Pa to ka, na rav no, go vo ri oslo bo di kao o pret po stav ci, od no sno o ne e mu to pret ho di, ta ko da su i fi -lo zo fi ja i po li ti ka nje ni iz ra zi, ali isto vre me no on vi di smi sao fi lo zo fi je i po -li ti ke u to me to po ku a va ju sop stve nim si la ma da osvo je slo bo du, od no snopro stor slo bo de i da ti me o ve ka ot ki nu od me u za vi sno sti stva ri. Tu jere o i vo tu i mi lje nju iz slo bo de i za nju. Sa ma slo bo da, me u tim, ni jestvar me u dru gim stva ri ma, slo bod no bi e sto ji iz me u ono ga to je ste iono ga to se ne mo e na zva ti po sto je im. Ov de Pa to ka da le ko pre ko ra u -je gr ki ho ri zont. Uko li ko smo re kli da na po et ku isto ri je i nje ne isto ri no -sti mo ra sta ja ti iz mi lje na isto rij ska pro lost, i ni se da mu to ne mo e mopre vi e za me ri ti. Na rav no, jed na stvar je iz mi lja ti na po et ku isto ri je asa svim dru ga iz mi lja ti to na knad no, ka da isto ri ja ve tra je naj ma nje trimi le ni ju ma. Jed no je, me u tim, si gur no: za Pa to ku isto ri ja ima smi sao.

Po sto ji al ter na ti va hi po te zi da isto ri ja po i nje u sta roj Gr koj, na i me hi -po te za da ona po i nje ta mo gde se o vek oslo bo dio svo je ve za no sti za ar he -tip. Do to ga je do lo ka da se u svo joj i vot noj i mi sa o noj ori jen ta ci ji okre -nuo za 180 ste pe ni li cem ka bu du no sti i ka da ne sa mo da je pre stao da sete bu du no sti pla i, ve i ka da je po eo da se na nju osla nja kao na je di no nata se mo e oslo ni ti, ta ni je na ono to tek bu du nost no si. U ne e mu ovahi po te za pod se a na pret hod no po me nu tu: i tu je re o slo bo di, o to me daje o vek ot ki nut od svo je uhva e no sti u stva ri i okol no sti, da se o vek tuoslo ba a u svom od no su pre ma ne e mu to ne mo e mo raz u me ti kao po -sto je e (na i me, u svom osla nja nju na to to tu jo ni je, ali do la zi). Tu, me -u tim, po sto ji jed na ve li ka raz li ka: glav ni na gla sak je na vre me nu, na ori jen -ta ci ji u vre me nu i na pri o ri te tu i su per i or no sti bu du no sti. Otu dapro na la zak an ti-ar he ti pa, i ja je imi ta ci ja sve do iden ti fi ka ci je is klju e na,jer ono to je od lu u ju e ni ka ko ni je od re i se se be i svo je po seb no sti, je din -stve no sti, ve na pro tiv pre u ze ti od go vor nost i tek ti me bi ti svoj. Sma tram,za to, da po e tak isto ri je mo ra mo tra i ti ne u sta roj Gr koj ve u sta rom Izra -e lu. Za si gur no ne ma sum nje da je za Evro pu i evrop sku isto ri ju od lu u ju i


28

2 Ibid.

bio upra vo su sret tih dveju tra di ci ja, ta ko da se ni jed na od njih ne mo e iz -o sta vi ti ni ti sklo ni ti u stra nu. Sve, me u tim, sve do i o to me da su ka ko gr -ki po lis ta ko i gr ka fi lo so fia ima li pa do ve, ta ko te ke da bez Ri ma, a po seb -no bez hri an skog Ri ma, ne bi mo gle du go, a mo da i ni ka da, da seopo ra ve. Naj ve i gr ki fi lo zo fi, Pla ton i Ari sto tel, pro li su kroz ob no vu i ne -ka kvu svo ju re ne san su (mi sa o no us kr snu e) za hva lju ju i hri an skojEvro pi, o zna aj nom arap skom po sre do va nju ne ma sum nje, ali islam ni jeus peo da svo je ta da nja ostva re nja i svoj fi lo zof ski i po li ti ki pri o ri tet odr -i, a ni da nas ne ume ili ne e li da ih oi vi i even tu al no ob no vi. Sma tram daje to usko po ve za no sa tim to se islam ni je do volj no du bo ko i traj no na do -ve zao ni na i dov sko ni na gr ko na sle e (kao i da ni je na u io go to vo ni taiz prav nog mi lje nja sta rog Ri ma, ti me jo ma nje iz evrop skog pro sve ti telj -stva). Tu si gur no po sto ji jo ne ka po prav ka bu du no sti; ne sum nji ve i ne -iz be ne isto rij ske pret po stav ke po sto je. S dru ge stra ne, ceo raz voj islam skogpre po ro da (islam ske re ne san se) ta kvoj po prav ci po sta vlja jed nu pre -pre ku za dru gom.

Oba pri me ra in ter pre ta ci je to ga ta je isto ri ja i gde tre ba vi de ti nje no za -sni va nje, od no sno po e tak, uka zu ju na zna aj ta ko zva nog isto rij skog na do -ve zi va nja. Ni je re se sa mo o na do ve zi va nju na to to se fak ti ki do go di -lo (uosta lom, to to se do go di lo po sta je pro lost, da kle vi e ni je; ka da nebi bi lo tog na do ve zi va nja, pro lost bi po sta la ni ta, istin ski bi pro pa la u ni -ta vi lo), ve i o na do ve zi va nju na to ka ko se do go di lo to to se do go di lo, ka -ko su sa vre me ni ci to shva ti li, ka ko pri sta li ce, s jed ne stra ne, a ka ko nji ho vipro tiv ni ci, s dru ge stra ne, a ako je od ta da pro lo vi e vre me na, on da se pi -ta mo ka ko su taj do ga aj shva ti le ka sni je ge ne ra ci je, sve do da nas. U okvirtog raz u me va nja spa da ju, na rav no, i na me re i pro gra mi ko ji su de lom ra u -na li sa da tom stvar no u i da tim okol no sti ma, ali su i da va li smer i per spek -ti vu ak tiv no sti ma ko je su bi le shva e ne, a i da nas ih tre ba raz u me ti ne sa mokao re ak ci je iza zva ne okol no sti ma, ve kao pla no ve ka ko sa okol no sti maiza i na kraj i ka ko ih pro me ni ti. Onaj ko sve ovo e li da raz u me, ne mo eda osta ne ne za in te re so va ni po sma tra ve mo ra ima ti svo ju kon cep ci ju(ta ni je, svo ja shva ta nja u ma lom i u ve li kom). Isto ri ja u pra vom smi slu ni -je sa mo se ri ja na sta lih do ga a ja i nji ho vih po sle di ca, ve je to i vot tra si ra -nih vi zi ja, stra ho va i na da, kul tur nih, po li ti kih i dru gih kon cep ci ja ra znihni voa, pra e nih ci lje va, ali e sto i ira ci o nal nih ten den ci ja ko je tra e psi ho -lo ki po gled i de i fru ju e ot kri va nje, ko je sa mo od mah stu pa u isto ri ju i po -sta je vi e ili ma nje njen istin ski sa stav ni deo. Smi sao, ko ji je mo da pro lostna met nu la, eo ip so po sta je stvar nost, za to to je ak tu al no pri me nji van, a kaostvar nost po sta je zna aj ni ji ili ma nje zna a jan pre ma to me ka ko e ga lju diraz u me va ti i ka ko e na nje ga re a go va ti. Ta kav smi sao mo e bi ti na po et -ku pot pu no iz mi ljen, ali po tom po sta je ma nje-vi e oba ve zu ju a isto rij skastvar nost. (Ta ko, na pri mer, na ro di u na ci o na li sti kom smi slu do du e je su


29

iz mi ljaj, ali su po sta li isto rij ska stvar nost). Ukrat ko, isto ri ja je pre pu na naj -ra zno vr sni jeg, ve i nom ne do vr e nog smi sla od ko jih su ne ki lo kal ni, dru giuni ver zal ni, ne ki oba ve zu ju i, dru gi mar gi nal ni (a te ka rak te ri sti ke se jo ime nja ju u za vi sno sti od to ga ka ko ovom ili onom smi slu ra ste po pu lar nostili stvar no zna e nje itd.).

Pi ta nje smi sla od re e ne isto rij ske li ni je ili tra di ci je bez sum nje je le gi -tim no; ve ma nje le gi tim ni su sva ka ko po ku a ji na me ta nja ne koj isto ri ji sa -mo jed nog smi sla a sve osta le od ba ci ti kao ne-smi sao. Na rav no i ta kvi ve -ta ki i na sil ni po ku a ji mo gu ui u isto ri ju i po sta ti njen deo. Ali ni u tomslu a ju, me u tim, ne mo e mo go vo ri ti o ne smi slu ili be smi sle no sti, ve sa -mo o smi slu vred nom sa a lje nja ili osu de. Uosta lom, ta ko je i u sva ko dnev -nom i vo tu: kao lju di pra vi mo gre ke ali nam po ne kad ne to i po e za ru -kom. Isto je ta ko i u isto ri ji. I kao to u obi nom i vo tu gre ke do no sepro ble me i je re a va nje bi va mno go te e ne go to bi bi lo ka da bi smo us pe lida gre ku iz beg ne mo, ta ko i is pra vi ti gre ke i po gre ne ten den ci je u isto ri jiko ta vi e na po ra ne go raz u me va nje to ga ka ko gre ku iz be i. Stva ran pro -blem je, me u tim, u ne em dru gom. Po ve zan je sa jed nim me to di kim pi -ta njem ne ka da slav nog en gle skog isto ri a ra Ar nol da Tojn bia, ko je je on po -sta vio nad ozbilj nim pro me na ma i pre vra ti ma dav nih ci vi li za ci ja i kul tu ra:pred ka kvim iza zo vom je sta ja lo ta da nje dru tvo i ka ko je na taj iza zov us -pe lo ili ni je us pe lo da od go vo ri. Od osnov ne je va no sti po tre ba ta kav iza -zov uop te pre po zna ti, za tim ga is prav no in ter pre ti ra ti pa tek on da na nje -ga od go vo ri ti. Fi lo zof ski je va no ne iz jed na a va ti okol no sti ko je je mo gu ekon sta to va ti sa tim iza zo vom. Raz u me va nje iza zo va i raz u me va nje okol no -sti ne sta pa ju se u jed no, ve su pri klju e ni raz li i tim tra di ci ja ma i tra di ci -o nal nim kon tek sti ma bez ko jih ni jed no ni dru go ni je mo gu e. Okol no sti suosim to ga da te, dok iza zo vi ne ma ju ni ka kvu pred met nu stvar nost sve dokni su na ne ki na in shva e ni i uhva e ni. Mo da bi smo mo gli da se po slu i -mo me ta fo rom: okol no sti su tu kao ku li se, ali ne mo gu od lu i va ti o smi sluono ga to se do ga a i o e mu je re. One mo gu s tim da bu du sa mo vi e ilima nje u skla du ili to me pred sta vlja ti pre pre ku (uko li ko uop te ne do zvo lja -va ju da se to do ga a, on da se to pro sto ne do ga a; okol no sti ak mo gu bi tipre pre ka sa mo to me da se smi sao i iza zov oi gled ni je po ja ve). U isto ri ji, sve(ili sko ro sve) na bi tan na in ne ka ko pro la zi kroz ljud sku svest i ljud ske re -ak ci je (uop te no va i da je to to se vi di od no sno to se po ka zu je za o -ve ka ma nje va no ne go to to se ne vi di, tj. to se ne po ka zu je, ve se ja -vlja). Sa ra stu im ni vo om sve sti (mi lje nja i zna nja) ra ste i kva li tet togpo sre do va nja. Kao po sle di ca osnov nih po gre nih pred sta va sa vre me nogo ve ka je ta po sre du ju a ulo ga ljud ske sve sti sve de na na teh ni ke ve ti ne.One se me u tim, sko ro is klju i vo od no se na okol no sti, tj. ku li se, ni ka ko nasop stve nu isto ri ju i njen smi sao. Re zul tat to ga je po gre no do vo e nje u pi -ta nje sa me kon cep ci je smi sla. U naj bo ljem slu a ju pak smi sao je shva en


30

kao ne to to lju di su bjek tiv no uno se u ina e be smi sle no su sre ta nje i su ko -blja va nje raz li i tih i e sto su prot nih in te re sa (to da kle kao da do dat noosmi lja va ju). Upr kos to me, tu i ta mo se po na vlja ju po ku a ji ne sa mo ne kihfi lo zo fa ve i na u ni ka a na ro i to ve li kih po li ti a ra i dr av ni ka, da se raz u -me na rod na i dr av na, a ta ko e evrop ska ili afri ka itd. ili ak svet ska si tu -a ci ja, da se raz u me znak vre me na i nje go vi iza zo vi, po ku a ji da se pro mi lje -no na nje ga re a gu je kao i da se u da ljem raz vo ju smi sa o no i efek tiv noin ter ve ni e. (Se ti mo se sa mo Ma sa ri ko ve Svet ske re vo lu ci je i Pa to ki ne krat -ke ali pa nje vred ne po sle rat ne in ter pre ta ci je Ma sa ri ko vih ino stra nih ak tiv -no sti.) Da li je za i sta neo p hod no to upu ti ti u oblast pu kih no vo vre me nihmi to va ili mi to lo gi za ma? Da li je to do volj no ko rekt no? Da li je od go vor -no na ne pred met ne iza zo ve ne-od go va ra ti?

Sa e kog je zi ka pre ve la Ti ja na Mi lo sa vlje vi a je ti nac

La di slav HejdnekThe sens of the world and the hi storySum maryHi story wit ho ut me a ning is as im pos si ble as li fe wit ho ut it. It do es not mean, of co -ur se, that every hi sto ri cal event or even hi story as a who le, as an ag gre ga tion of va -ri o us hi sto ri cal events, ne ces sa rily has its me a ning. Va ri o us li fe ac ti vi ti es or even li -fe as a who le, as a com ple xity of such ac ti vi ti es and pro ces ses, need not bene ces sa rily me a ning ful as well. In both ca ses, the re are ac ti ve li ving or hi sto ri callybe ha ving su bjects who are de ci dingly im por tant, be ca u se any go als and me a ning -ful events can be re ac hed or exer ci sed thro ugh them and the ir me di a tion in the ir ac -ti vi ti es or be ha vi or only. Every ti me, ac ti ve li ving or ac ti ve hi sto ri cal be ha vi or (aswell as hi sto ri cal thin king) is a real pre sup po si tion of me a ning in li fe and hi story.Hi story, as well as li fe, are ba sed in cer tain in ven ti ons and re pre sent in the ir ti me so -met hing qu i te new. Ne vert he less, it wo uld be er ro ne o us to in ter pret it as only in tro -du cing me a ning in to a me a nin gless world. In the pa per, espe ci ally the im por tan ceof non-ob jec ti ve (non-gi ven) chal len ges is un der li ned to which hi sto ri cally li ving(and thin king) men re act and re spond.Key words: hi story, me a ning, event, who le, world.


31

ERA ZIM KO HAK

NA IVI CI MO DER NE*

U ovom tekstu autor ispituje nastanak moderne eke filozofije pod uticajemobnove ekog jezika, velikih romantiarskih ideja, idealistike nemake filozofije,kao i politikih, naunih i umetnikih strujanja u 19. veku. U sreditu ispitivanjanalazi se eki jezik kao izraz narodnog preporoda. Ali sa obnovom zapostavljenogekog jezika i uspehom koji je njihov poduhvat imao, obnavljai ekog narodnogduha nali su se pred pitanjem koje se, posle burnih, revolucionarnih vremena,uvek (is)postavlja: obnovili smo jezik iz supstancije narodnog duha, poduhvat jenaiao na izvrstan prijem, ali ta, dalje, s tim? Sinovi i keri probuene generacije,koja je vaskrsla eki jezik, ako ne iz mrtvih, onda bar iz kome, sada treba da ree nesamo pitanje jezika, ve i smisla nacionalnog identiteta uopte.Klju ne re i: jezik, modernost, eka, nacija, identitet, filozofija, razlika.

Po sle 30 go di na ne sum nji vog auto ri te ta kan ce la ra Me ter ni ha od Na po le -o no vih ra to va do pro le a na ro da re vo lu ci o nar ne 1848. go di ne e ki ro -do lju bi su se po sve ti li, go to vo is klju i vo, ve li kom iza zo vu ob no ve je zi ka.Ra zu mlji vo. Kra jem XVIII ve ka e ki je zik je ve iza ao iz upo tre be kao je -zik umet no sti, na u ke i dru tve nog i vo ta. Car Jo zef II je svo jom ne za hval -nom de mo graf skom re vo lu ci jom stvo rio ljud sku sup stan cu no vo vre me -nog e kog na ro da, ali ni je mo gao jed nim do pi som da pre po ro di du goza po sta vlja ni je zik. Taj za da tak pre u ze li su ve i nom mla di en tu zi ja sti na -rod nog pre po ro da. Mo da su i sa mi bi li iz ne na e ni svo jim uspe hom. Ali,upra vo taj uspeh po sta vio ih je pred ne u god no, na ma da nas ve po zna to pi -

32

* Iz vor: Era zim Kohk, Na hra n mo derny, u: E. Kohk, Do mov a dlava:Kulturn to to nost a obecn lidstv v eskm mylen, Fi lo so fia, nakladatelstv Fi lo so -fickho sta vu AV R, 2009, str.103136.


AUTOR: , , 1933-UDK BROJEVI: 316.356.4:130.2(=162.3)

316.72:1(=162.3)

(Prevod)

ta nje Pa, ta? e si smo. Go vo ri mo e ki. Ska e mo od ra do sti zbog po be -da na fud bal skim utak mi ca ma. Do bro, ali ta da lje? Si no vi i ke ri pro bu e -ne ge ne ra ci je, ko ja je vas kr sla e ki je zik, ako ne iz mr tvih, on da bar iz ko -me, sa da tre ba da re e ne sa mo pi ta nje je zi ka ve i smi sla na ci o nal nogiden ti te ta uop te.

Ka ko to obi no bi va u po tra ga ma za sve tim gra lom, nji ho va na sto ja njasu se pre ka rak te ri sa la en tu zi ja zmom, ne go ja snim ci ljem. Da, oni su selati li po sla sa po le tom i re e no u, ali po ne kad i sa po de lje nim na sle em, uko me se od ra a va lo dvo stru ko po re klo na ci o nal ne sve sti u pro sve ti telj skomra ci o na li zmu i u, do iz ve sne me re, ro man ti zu ju em hu ma ni zmu pro ro kana ci o nal nih ose a nja Jo ha na Got fri da Her de ra.1 Austrij ska cen zu ra i Me -terni ho va taj na po li ci ja, ko je su bez raz li ke bi le po do zri ve pre ma sva kojgra an skoj ini ci ja ti vi, uklju u ju i i austrij ski pa tri o ti zam, ni su im ni ma loolak a va le po sao. I ju e ra nje i da na nje ne po ve re nje pre ma ak tiv nim gra -a ni ma ima ju kod nas du gu tra di ci ju.

Sti snu ti uslo vi fi lo zof skog raz mi lja nja i go vo ra u ta kvim okol no sti mapo dr a li su sklo nost ro do lju ba ka ko su se sa mi na zi va li po lo vi nom ve ka,na su a va nje ce lo kup nog pro ble ma na pi ta nje e kog i ne ma kog je zi ka. Sa -mo to ta kvo po jed no sta vlji va nje ni kad ni je odr i vo, na ro i to ne u fi lo zo fi -ji. U e kom fi lo zof skom mi lje nju nu no se od ra a va la znat no slo e ni ja e -ka isto ri ja. Pri to me, ne ma ka fi lo zo fi ja XIX ve ka na i me, u smi slufi lo zo fi je na ne ma kom sa ma ni je bi la ode lo bez a va. Nji ho vo za jed ni -ko po la zi te bio je Kant, pro sve ti telj ski ra ci o na li sta i opre zni za stup nik de -mo krat ske re vo lu ci je, ali isto vre me no i fi lo zof ski ide a li sta sa ja kom sklo no -u ka su bjek ti vi zmu.

Ov de ve ne mo e mo za o bi i fi lo zof sku ras pra vu u stru nom smi slu.Kan to vo mi lje nje mo e mo, na i me, raz u me ti kao iz vor dve ju raz li i tih stru -ja. U fi lo zo fi ji na ne ma kom vi e od ve ka tra je po de la iz me u tra di ci je ne -ma kog ide a li zma od He ge la do Haj de ge ra i austrij ske po zi ti vi sti ke tra di -ci je, ko ja kao svo je po la zi te bi ra Ari sto te la, a na sta vlja se Ber nar domBol za nom, Fran com Bren ta nom, Ri har dom Ave na ri u som, Er ne stomMahom i ni zom dru gih. Hu ser la i Ma sa ri ka bi smo mo gli da pri klju i moovoj dru goj stru ji, ali sa jed nom osnov nom raz li kom. Hu serl a uosta lom


33

1 Jo hann Gottfried Her der (17441803) nu di kla si an pri mer raz vo ja pro sve ti -telj skog mi lje nja. Sa pro sve ti te lji ma de li hu ma ni zam, tj. ube e nje u vla sti ti ideal o -ve an stva, ali ne de li nji ho vo po ve re nje u spo sob nost ra zu ma. Ra zum, da kle, ni jeosno va ra zu mlji vo sti sve ga, uklju u ju i vo lju i ose a nja, ve sa mo je dan deo ljud skogbi a. Za raz li ku od in di vi du a li sti kog ra zu ma, ose a nja su, na vod no, ne to to pri pad -ni ci na ci je me u sob no de le. Vi di: J. G. Her der, Vvoj lidstv, prev. Jan Pa to ka, La ic -hter, Pra ha, 1941, po seb no e sna e sta knji ga, str. 322326, i uvod Al ber ta Pra a ka,Her der a e i, str. iiixxxi ii.

i Ma sa rik sa gla sni su sa po zi ti vi sti kim ge slom Phi lo sop hie als stren geWis sen schaft, fi lo zo fi ja kao stro ga na u ka. Ali ka sni ji austrij ski po zi ti vi stiobi no pri zna ju sa mo ul ne po dat ke kao ne po sred no da te a is klju u ju vred -no sne su do ve i one za sno va ne na ose a ju kao do slov ce bez-smi sle ne. Na pro -tiv, e ki po zi ti vi sti, uklju u ju i Ma sa ri ka i Hu ser la, sle di li su Bren ta na, zako ga Li e ben und Has sen, lju bav i mr nja pred sta vlja ju di men zi je sve sti naistom ni vou kao i no vi sa zna nja i vo lje. Po to ni je dan od njih ni je hteo dapo pu sti u svom po zi ti vi zmu okre ta njem ka mi sti ci, obo ji ca su si ste mat skiin si sti ra li na hu ma ni za ci ji ra zu ma uklju i va njem di men zi ja vred no sti i smi -sla u gra ni ce ra ci o nal no sti.2

Ov de je shva ta nje ra zu ma od fun da men tal nog zna a ja. Ni pre ma mi -lje nju Hu ser la, ni pre ma Ma sa ri ku, ra zum ni je mo gu e ogra ni i ti na kvan -ti fi ka ci ju, da kle na spo sob nost ko ju mo e da za me ni ra u nar. U naj op ti jemsmi slu ra zum za njih zna i spo sob nost kri ti ke re flek si je, za jed no sa spo sob -no u opa a nja ne sa mo ul nih po da ta ka ve i obra za ca i struk tu re mi lje -nja, za hva lju ju i e mu mno tvo da tih mo e mo ne sa mo broj a no ra la ni tive i raz u me ti. Osnov na raz li ka na ko ju uka zu je Hu serl3, od no si se na in di -vi du al no ul no po sma tra nje, ka kvo je opa a nje ove cr ve ne ili slu a nje ovogto na i ej det skog po sma tra nja, da kle opa a nja ide je ne e ga, npr. nu nog od -no sa iz me u stra na i uglo va tro u gla. To su upra vo od no si vred no va nja ismi sla, obi no ne kvan ti ta tiv ni, za hva lju ju i ko ji ma ima mo spo sob nost daopa a mo svoj svet kao ra zu mljiv, da kle ra ci o na lan a ti me i kao pred met si -ste mat skog pro u a va nja i raz u me va nja i bez obra a nja mi sti ci. Ra zum jespo sob nost opa a nja tih nu nih od no sa a upra vo za to je i mo no oru jepro sve ti telj stva u su ko bu sa pa ra li zu ju im te re tom ira ci o nal nih in stin ka ta,na vi ka i tra di ci je. Lju di uspe va ju da se re e ovog te re ta upra vo za to to suspo sob ni da po sta vlja ju kri ti ka pi ta nja smi sla, mo ti va ci je i po sle di ca kaoi da ve ru ju da e ih ra zum od ve sti do si gur nih ana li za i za klju a ka.

Ra zum, da kle, ozna a va ka ko ra zu mlji vost stvar no sti, ta ko i ljud skuspo sob nost da je opa a, iako je ta kvo raz li ko va nje po ne kad ve ta ko. Ov dese ne ba vi mo ap strak ci jom objek tiv ni svet, ba kao to se ne ba vi mo ni su -prot nom, ni ta ma nje istom ve ta kom ap strak ci jom unu tra nja stvar nost.Ba vi mo se tom je din stve nom, pro i vlje nom ili is ku e nom stvar no u. Onase nu no od no si pre ma su bjek tu (onaj ko opa a sam ja), ali ima i sop stve nuvr sto u (ono to opa am ni je pro iz volj no). Pro i vlje noj stvar no sti ne od go -


34

2 Ma sa rik to sa i ma tvr e njem da je smi sao ta ko e i nje ni ca, Hu serl to sa op ta vasvo jim kre dom u Kri zi evrop skih na u ka, 6, kao i ce lo kup nom svo jom raz ra dom shva -ta nja ra zu ma u ka sni jim de li ma. im od bi je ka ko mi sti ku, ta ko i ira ci o na li zam teh -ni kog ra zu ma, to jed no zna no i ni ve u Ide ja ma za i stu fe no me no lo gi ju iz 1913,dru ga mo gu nost ne pre o sta je.

3 Iz me u osta log i u uvod nim pa ra gra fi ma Ide ja, 14.

va ra ju ni po jam su bjek tiv na ni po jam objek tiv na. Is ku stvo i is ku e na stvar -nost su ne to osnov ni je ne go to ili ono. Ka da ra zum shva ti mo kao struk tu -ru smi sla pro i vlje nog is ku stva, pod jed na ko oslo bo e nu i od mi sti ke in tu -i ci je i od pro iz volj ne kvan ti fi ka ci je, po ja vlju je se Ra zum, isto vre me no i kaoono to is ku stvo i ni ra zu mlji vim i kao to to to is ku stvo pod vr ga va kri ti -kom raz u me va nju.

Ne re e no pi ta nje je ka ko raz u me ti te od no se i obra sce. Jo su sta ri pi ta -go rej ci uka za li na nu me ri ke od no se kao pri me re ta kvih obra za ca. Me lo di -ja mo e zvu a ti ira ci o nal no, ali kvan ti fi ka ci ja e je ui ni ti ra zu mlji vom. Me -u sob ni od nos stru na na li ri omo gu a va nam da shva ti mo me lo di ju kaopri mer od re e nog obra sca. Kvan ti fi ka ci ja je klju raz u me va nja. Pri rod nana u ka se iz gra u je na toj osno vi od po et ka no vog ve ka. Ta mo gde je kvan -ti fi ka ci ja pro ble ma ti na, skre e se ka ta ko zva noj dru goj kvan ti fi ka ci ji, za sno -va noj na kvan ti fi ka ci ji pra te ih po ja va. Ta ko mo e mo da usta no vi mo nu me -ri ku vred nost mo da sa svim kva li ta tiv nog do i vlja ja gne va ili stra ha, naosno vu objek tiv nih vred no sti kao to su tem pe ra tu ra, krv ni pri ti sak ili puls.

To je na u no upo tre bljiv i ko ri stan po stu pak, iako sa ne ga tiv nim spo -red nim uin kom. Si lom na vi ke, pre ne go nu no u ra zu ma, uspeh kvan ti -fi ka ci je u na u ka ma vo di ka is klju e nju svih ne mer lji vih, kva li ta tiv nih vred -no sti kao u osno vi ne ra zu mlji vih, da kle ira ci o nal nih. Na taj na in ih iz vo divan na u nog is tra i va nja. To ima lo e po sle di ce. Mer lji vi a ti me na vod noi ra ci o nal ni od no si su naj e e od no si in stru men tal no sti, ka ko do sti iovo ili ono. Od no si ko ji od re u ju na e ci lje ve, vred no sti i zna e nja to e -mu tre ba na sto ja ti u osno vi su kva li ta tiv ni. Ka da ra ci o nal nost po i sto ve ti -mo sa mo gu no u kvan ti fi ka ci je, stva ra se uti sak da je in stru men tal nostne to na u no, si gur no, i dru tve no pri hva tlji vo, dok su kva li ta tiv na pi ta njao to me ta je do bro a ta zlo ne na u na, ira ci o nal na i uop te sum nji va.4 Ili,jo pro sti ji pri mer: ka ko po sta vi ti nu kle ar no oru je je i sto pi ta nje teh no lo -gi je, la ko mer lji vo. Tim pi ta njem e mo se ba vi ti. Pi ta nje, da li ta kvo oru jeuop te tre ba pro iz vo di ti, da li ga tre ba upo tre bi ti i, even tu al no, na ko me, od -no si se na vred no sti ko je su u osno vi ne mer lji ve i za to ira ci o nal ne. To pi ta -nje osta vlja mo zdra vom ose a ju na eg voj nog vr ha.

Otuda iro ni ja mo der ne. Na pi ta nje ka ko pro iz ve sti oru je za ma sov nouni te nje, uspe va mo da da mo sa vr e no ja san od go vor in stru men tal nog ra -zu ma. Po pi ta nju nje go ve upo tre be, mo ra mo se obra ti ti svo joj in tu i ci ji, ilizdra vom ose a ju ne ma kog na ro da, ili, ako je ne ko dr av nik ko ji ras po la enaj ve im ar se na lom ta kvog oru ja, Bo gu, ko ji mu pre ma nje go voj iz ja vi, pri -vat no da je jed no zna ne in struk ci je. Sli na si tu a ci ja je i sa pi ta nji ma da li pri -


35

4 To je te ma Hu ser lo vih ras pra va u ve po me nu toj Kri zi evrop skih na u ka, po seb -no u 9. Pro blem ni je u na vod no pre te oj pri ro di teh ni ke, ve u shva ta nju ra zu ma, ati me i teh ni ke, ko joj uz po mo tog ra zu ma pri stu pa mo.

va ti zo va ti mi li jar du kru na ili se raz ve sti od su pru ga. Stvo ri li smo ci vi li za ci -ju ko ja se od li ku je in ten ziv nom ra ci o nal no u sred sta va i na pro stom ira ci -o nal no u ci lje va.5

To je pi ta nje sa ko jim se sre ta la fi lo zo fi ja na u ke na pre lo mu de vet na e -stog i dva de se tog ve ka i ko jom su se ba vi li austrij ski i e ki po zi ti vi sti, iz i -jeg okru e nja po ti u Ma sa rik i Hu serl, sa svo jom pred sta vom fi lo zo fi je kaostro ge na u ke, ko ja se ipak ba vi pi ta nji ma vred no sti i smi sla. Ov de tre bapri me ti ti da se u na em stvar nom pro i vlja va nju sre e mo sa vred no sti ma ismi slom

broj149

Documents

Transcript of broj149