BOOK-PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM-B5

BOOK-PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM-B5.indbDOMINUS ILLUMINATIO MEA! - THE LORD IS MY LIGHT! Bog je moja svetlost - Bog me vodi.
Beograd, novembar 2014.
I SPECIFINOSTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM - INSTRUMENTI PLAANJA
I NAJZNAAJNIJI TRENDOVI U PRAKSI
II PRAKTINA PRIMENA PROPISA KOJIMA JE UREENO DEVIZNO POSLOVANJE
III MODELI UGOVORA
Dušan Pavlovi, Marko Jeki Sekretar redakcije: Lidija Bogojevi Autor izdanja: kompanija Paragraf, www. paragraf.rs Autor asopisa Carinski instruktor: Pjeva Pejovi Ljiljana Tehniki urednik: Sran Roslavcev Dizajn: Sran Roslavcev Štampa: Beograf, Nova Pazova Copyright © kompanija Paragraf, www. paragraf.rs
NE ŠTAMPATI CIP I BAR KOD
SADRAJ Prirunik
SADRAJ
INOSTRANSTVOM - INSTRUMENTI PLAANJA I NAJZNAAJNIJI TRENDOVI U PRAKSI
1. POGLAVLJE Meunarodna trgovina
1. MEUNARODNA TRGOVINA KAO PREDUSLOV RAZVOJA PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2. POJAM, SUŠTINA I ZNAAJ IZVOZA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Vrste spoljnotrgovinskih aktivnosti i modaliteti izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Institucionalni okviri spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Izvozni podsticaji u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3. POJAM I SPECIFINOSTI UVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
4 Carinski instruktor • april 2014.
Prirunik SADRAJ
Osnovne karakteristike uvoza robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Osnovni elementi kupoprodajnog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
4. REEKSPORT - KUPOVINA ROBE U INOSTRANSTVU RADI NJENE PRODAJE U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Carinski i devizni aspekt direktnog reeksporta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Kupovina i prodaja robe koja prelazi preko carinskog podruja Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Postupak carinskog skladištenja robe kupljene u drugoj dravi radi otpreme sa teritorije Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE AKTIVNOG I PASIVNOG OPLEMENJIVANJA ROBE SA SPOLJNOTRGOVINSKOG ASPEKTA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Aktivno oplemenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Pasivno oplemenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35
6. KOMPENZACIONI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
2. POGLAVLJE Finansiranje izvoza
1. SOPSTVENA SREDSTVA, KREDITI FONDA ZA RAZVOJ RS I BANKARSKI KREDITI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Sopstvena sredstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Krediti odobreni od strane Fonda za razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Bankarski krediti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Lizing. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Faktoring i forfeting . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
2. AGENCIJE ZA OSIGURANJE IZVOZA - PODRŠKA IZVOZU PUTEM OSIGURANJA I KREDITIRANJA IZVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Meunarodne agencije za osiguranje i kreditiranje izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Domae agencije za osiguranje izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
SADRAJ Prirunik
sa inostranstvom
1. NAJZNAAJNIJI INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . 45 Bankarska doznaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Inkaso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Instrumenti finansiranja trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
2. EK KAO INSTRUMENT MEUNARODNOG PLATNOG PROMETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Najznaajniji elementi eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Mehanizmi naplate eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Razlozi za vraanje i odbijanje eka od strane banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Rizici koji se odnose na korišenje eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Putniki i poštanski ekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 ekovno poslovanje u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Trendovi u ekovnom poslovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55
3. MENICA KAO INSTRUMENT PLAANJA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . 57 Prednosti korišenja menice kao instrumenta plaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Nenaplativa menica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Bitni elementi menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58
4. DOKUMENTARNI INKASO KAO INSTRUMENT NAPLATE IZVEZENE ROBE. . . . . . . . . . . 60 Uesnici i dokumenta u inkaso poslu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Vrste inkaso transakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Rizici i prednosti prihvatanja inkasa kao instrumenta naplate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
5. DOKUMENTARNI AKREDITIV - NAJPOUZDANIJI INSTRUMENTSPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Aktivnosti i nadlenosti najznaajnijih uesnika u akreditivnom poslu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Propisi kojima su ureeni dokumentarni akreditivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Prednosti akreditiva u odnosu na druge instrumente plaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 Kriterijumi za podelu dokumentarnih akreditiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 Meusobni odnosi uesnika kod dokumentarnog akreditiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Dokumenta u akreditivnom poslu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Naješe zablude koje se odnose na dokumentarni akreditiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 Primer Swift Format Naloga za otvaranje akreditiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77
Prirunik SADRAJ
SWIFT FORMAT NALOGA ZA OTVARANJE DIREKTNOG AKREDITIVA / NALOGA ZA OTVARANJE KONFIRMIRANOG AKREDITIVASWIFT FORMAT MT 700 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78
6. GARANCIJSKO POSLOVANJE SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Vrste garancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Bitni elementi i procedura izdavanja bankarske garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Supergarancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Kontragarancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Loro garancije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
7. POJAM I SPECIFINOSTI STENDBAJ AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
8. OVLAŠENJE/PISMO ZA NAPLATU KAO PRAVNI I FINANSIJSKI INSTRUMENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
9. NOVI INSTRUMENT U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU - BANKARSKA PLATNA OBLIGACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Specifinost dokumentarnog akreditiva - pregled akreditivnih dokumenata i stavljanje rezerve na isplatu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Karakteristike Bankarske platne obligacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Uslovi za korišenje Bankarske platne obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
4. POGLAVLJE Konfirmirani instrumenti
1. ZNAAJ KONFIRMIRANIH INSTRUMENATA U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Zahtev za obezbeenje konfirmiranog akreditiva, konfirmiranog stend baj akreditiva ili konfirmirane garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Prihvatanje konfirmacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
2. NOVI TRENDOVI U FINANSIRANJU MEUNARODNE TRGOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Evropska banka za obnovu i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 Meunarodna finansijska korporacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 Inter - amerika banka za razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Azijska razvojna banka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Mehanizam pruanja podrške meunarodnih razvojnih banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104
SADRAJ Prirunik
5. POGLAVLJE Swift
1. ZNAAJ I KARAKTERISTIKE GLOBALNE MREE ZA KOMUNIKACIJU IZMEU FINANSIJSKIH INSTITUCIJA - SWIFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Glavni segmenti prema vrstama instrumenata poslovanja pokriveni mreom SWIFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 Opcije troškova prilikom izvršenja naloga za plaanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 Realizacija Strategije 2015 - mogunost smanjenja troškova korišenja usluga SWIFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Kontinuirana edukacija za lanice SWIFT mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 Organizovanje godišnje Konferencije - SAJBOS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108
2. NAJZNAAJNIJE I NAJEŠE KORIŠENE SWIFT PORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
3. IZVRŠENJE NALOGA ZA PLAANJE I PRENOSI DEVIZNIH SREDSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Osnovi po kojima se vrše prenosi deviznih sredstava sa jednog na drugi raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 Izvršenje naloga za prenos sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 Prednosti kliringa meunarodnih plaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 Uslovi za ukljuenje poslovnih banaka u Kliring sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124
4. IZVRŠENJE PRILIVA IZ INOSTRANSTVA U ZAVISNOSTI OD ODABRANE OPCIJE TROŠKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Troškovi na teret nalogodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127 Troškovi na teret korisnika i troškovi na teret nalogodavca i korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .128
5. FUNKCIJA I ZNAAJ MEUNARODNOG BROJA BANKARSKIH RAUNA - IBAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Uslovi za primenu IBAN-sistema oznaavanja bankarskih rauna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 Primena IBAN standarda u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130
6. NAJNOVIJA FAZA UNIFICIRANJA KORIŠENJA VALUTE EUR U PREKOGRANINIM PLAANJIMA - SEPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Meubankarski platni sistem za prekogranina plaanja u okviru Eurozone - TARGET 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131 Sistem SEPA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132 Aktivnosti u Republici Srbiji koje se odnose na meunarodni platni promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134
Prirunik SADRAJ
1. RIZICI I NAINI NJIHOVOG PREVAZILAENJA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Vrste rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135 Rizici u spoljnotrgovinskoj razmeni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136
2. USLUGE KREDITNOG BIROA UDRUENJA BANAKA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Nemaki kreditni biro - Šufa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138 Kreditni biro Udruenja banaka Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139 Prilog: Zahtev za izdavanje izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .140
3. ZNAAJ BONITETA PRAVNIH LICA KOJA OBAVLJAJU SPOLJNOTRGOVINSKU DELATNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Elementi na osnovu kojih se utvruje bonitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141 Ocena boniteta pravnih lica u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142
4. MEUNARODNI KREDITNI REJTING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Korišenje rejtinga od strane izdavalaca hartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 Postupak utvrivanja rejtinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146 Lista podobnih agencija za rejting . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
5. NAPLATA POTRAIVANJA IZ INOSTRANSTVA I UGOVARANJE KLAUZULE O REŠAVANJU SPORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Provere potencijalnog partnera pre zakljuenja spoljnotrgovinskog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150 Rešavanje problema putem suda ili arbitrae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151
6. ARBITRAA KAO NAIN REŠAVANJA SPOROVA U MEUNARODNOM POSLOVANJU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Osnovni elementi arbitrae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152 Meunarodna trgovinska komora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152 Komisija Ujedinjenih nacija za pravo meunarodne trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154 Spoljnotrgovinska arbitraa Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155
SADRAJ Prirunik
7. POGLAVLJE MTK, platne usluge i elektronska plaanja
1. AKTIVNOSTI MEUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Izdanja Meunarodne trgovinske komore koja se objavljuju u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 Prilog: Obrasci MTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .158
2. NASTAVAK IMPLEMENTACIJE REIMA PLATNIH USLUGA EVROPSKE UNIJE U PRAVNI OKVIR REPUBLIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Direktiva o platnim uslugama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161 Direktiva o osnivanju, poslovanju i prudencijalnoj superviziji institucija koje izdaju elektronski novac . . . . .163 Direktiva o konanosti poravnanja i platnim sistemima i sistemima hartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . .164
3. SPECIFINOSTI ELEKTRONSKIH NAPLATA I PLAANJA U PROMETU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
4. FUNKCIJA I ZNAAJ SISTEMA „UPOZNAJ SVOG KLIJENTA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Procedura „Upoznaj svog klijenta” u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169 Procedura „Upoznaj svog klijenta” prema zahtevima amerikih regulatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170
5. MONITORING, SANKCIJE I EMBARGO U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Vaei zahtevi koji se odnose na segment spoljnotrgovinske razmene i platni promet sa inostranstvom . . . .172 Aktivnosti amerike Agencije za kontrolu stranih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173 Vodi za pravna lica i druge entitete a koji su u vlasništvu osoba ija je imovina blokirana . . . . . . . . . . . . .176 Postupak za deblokadu odnosno oslobaanje blokiranih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .177
6. NEOPHODNOST USKLAIVANJA PROPISA U REPUBLICI SRBIJI SA PROPISIMA SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Lica i institucije na koje se primenjuje Zakon o usaglašenosti poreza po osnovu rauna iji su nosioci strana lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180 Najznaajniji elementi modela za implementaciju propisa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .181 Obaveze institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .182
Posledice neukljuenja stranih finansijskih institucija u primenu FATCA propisa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183
Prirunik SADRAJ
JE UREENO DEVIZNO POSLOVANJE
1. POGLAVLJE Spoljnotrgovinsko poslovanje
1. UGOVORI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Ugovori kroz odredbe Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186 Elementi ugovora u spoljnoj trgovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187
2. SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET USLUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Tretman usluga sa aspekta spoljnotrgovinskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189 Tretman usluga sa deviznog aspekta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .191
3. OBAVLJANJE PRIVREDNE DELATNOSTI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . 194 Spoljnotrgovinsko poslovanje i obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194 Obaveze domaih lica koja obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194 Devizni aspekt obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195 Obaveze po osnovu obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, u smislu podzakonskih propisa o deviznom poslovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196
4. POSLOVANJE OGRANKA I PREDSTAVNIŠTVA STRANOG PRAVNOG LICA U REPUBLICI SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Ulaganja stranih lica u Republici Srbiji - zakonske definicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .199 Ogranak i predstavništvo stranog lica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .200
2. POGLAVLJE Finansiranje kroz posao faktoringa
1. PRIMENA ZAKONA O FAKTORINGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
SADRAJ Prirunik
Carinski instruktor • april 2014. 11
Predmet ureivanja i definicije pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205 Uslovi za obavljanje faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206 Vrste faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207 Ugovor o faktoringu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208 Prodaja i naplata potraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209 Prava, obaveze i odgovornosti uesnika u poslu faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209 Nadzor nad obavljanjem poslova faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210 Prelazne i završne odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210 Zakon o faktoringu i budetski korisnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210
2. PODZAKONSKI PROPISI KOJIMA JE UREENO OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA . . . 212 Pravilnik o sadrini Registra faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212 Pravilnik o bliim uslovima i nainu izdavanja odobrenja za obavljanje posla faktoringa . . . . . . . . . . . . . . .213
3. PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA OBAVLJANJE POSLA FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje posla faktoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215 Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .216
3. POGLAVLJE Devizno poslovanje
1. ZNAAJ UGOVORA U OBAVLJANJU DEVIZNIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Ugovori kod obavljanja tekuih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218 Ugovori kod obavljanja kapitalnih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .222 Znaaj i uloga ugovora u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .225 Depozitni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227 Menjaki poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .228
2. ALTERNATIVNI NAINI IZMIRENJA OBAVEZA U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM. . . . 229 1. PREBIJANJE DUGOVANJA I POTRAIVANJA U DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .229 2. PRENOS DUGOVANJA I POTRAIVANJA NASTALIH U DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .233
3. DEPOZITNI POSLOVI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 1. DRANJE DEVIZA NA RAUNU U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .238 2. DEVIZNI RAUNI REZIDENATA U REPUBLICI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243 3. REGISTAR DEVIZNIH RAUNA REZIDENATA - PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .247 4. NEREZIDENTNI RAUNI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .250
4. OBEZBEENJE PO KREDITNIM POSLOVIMA I GARANCIJSKI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . 254 1. SREDSTVA OBEZBEENJA U DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .254 2. GARANCIJSKI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .257
Prirunik SADRAJ
5. OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 1. REGULATIVA PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .260 2. POSEBNI POSLOVI U PLATNOM PROMETU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .264 3. USLOVI I NAIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA PREKO STRANE INSTITUCIJE ELEKTRONSKOG NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .268 4. PLAANJE, NAPLAIVANJE, UPLATE I ISPLATE U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU. . . . . . . . . . . . . . . . . .274 5. LINI I FIZIKI PRENOSI SREDSTAVA PLAANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .279 6.PLATNI PROMET IZMEU REZIDENATA I IZMEU REZIDENATA I NEREZIDENATA U REPUBLICI U DEVIZAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .285
6. KREDITNI POSLOVI I OBAVEZA IZVEŠTAVANJA NBS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291 1. KREDITNI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .291 2. FINANSIJSKI KREDITI IZ LANA 21. STAV 2. ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . .296 3. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM U DINARIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299 4. OBAVEZA IZVEŠTAVANJA O KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .302
7. IZVEŠTAVANJE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 1. OBAVEZA IZVEŠTAVANJA U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .315 2. IZVEŠTAVANJE O STRANIM DIREKTNIM INVESTICIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .319 3. DOPUNSKA UPLATA STRANOG OSNIVAA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .324 4. DIREKTNE INVESTICIJE REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .330 5. PORTFOLIO VLASNIKA ULAGANJA REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .334 6. ULAGANJE U DUNIKE HARTIJE OD VREDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .336 7. IZVEŠTAJ O IZVOENJU INVESTICIONIH (GRAEVINSKIH) RADOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337 8. IZVEŠTAJ O STNJU I PRMTU N RUNIM RZIDNT U INSTRNSTVU I N KNTKRNTNIM RUNIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .340
4. POGLAVLJE Usklaivanje sa propisima Evropske unije
1. USKLAENOST DOMAE REGULATIVE DEVIZNIH POSLOVA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 Obaveze Srbije u odnosu na liberalizaciju kretanja kapitala u oblasti trišta nekretnina i kratkoronog kretanja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343 Stepen usklaenosti domae regulative deviznih poslova sa propisima EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .344
2. SLOBODA KRETANJA KAPITALA U EVROPSKOJ UNIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 Ugovorom definisani principi slobode kretanja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .347 Direktivom 88/361/EEZ definisani principi slobode kretanja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .349
SADRAJ Prirunik
TREI DEO
MODELI UGOVORA
A. FAKTORING
UGOVOR O FAKTORINGU - OTKUP POTRAIVANJA OD STRANE BANKE (SA IZJAVOM DUNIKA). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352
UGOVOR O FAKTORINGU - OTKUP POTRAIVANJA OD STRANE PRIVREDNOG DRUŠTVA BEZ PRAVA REGRESA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359
UGOVOR O FAKTORINGU - OTKUP POTRAIVANJA OD STRANE PRIVREDNOG DRUŠTVA SA PRAVOM REGRESA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
UGOVOR O DOBAVLJAKOM (OBRNUTOM) FAKTORINGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
B. FORFETING
C. GARANCIJE
GARANCIJA ZA OBEZBEENJE PLAANJA CARINSKOG DUGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387
UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE ZA OBEZBEENJE PLAANJA U DEVIZAMA (INIDBENE GARANCIJE U DEVIZAMA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389
Prirunik SADRAJ
UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE ZA OBEZBEENJE PLAANJA U DINARIMA (INIDBENE GARANCIJE U DINARIMA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398
OBRAZAC: GARANCIJA ZA UEŠE NA LICITACIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407
OBRAZAC: GARANCIJA ZA POVRAAJ AVANSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
OBRAZAC: GARANCIJA ZA DOBRO IZVRŠENJE POSLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409
OBRAZAC: GARANTNI LIST/VARANT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410
OBRAZAC: GARANCIJA ZA OSLOBAANJE GARANTNOG DEPOZITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI DA IZDA GARANCIJU ZA UEŠE NA LICITACIJI NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI DA IZDA GARANCIJU ZA POVRAAJ AVANSA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI DA IZDA GARANCIJU ZA DOBRO IZVRŠENJE POSLA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI DA IZDA GARANTNI LIST/VARANT NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE. . . . . . . . . . . . . . . . 416
INSTRUKCIJE KORESPONDENTNOJ BANCI DA IZDA GARANCIJU ZA OSLOBAANJE GARANTNOG DEPOZITA NA OSNOVU KONTRAGARANCIJE . . . . . . . . 418
D. AKREDITIV
UGOVOR O OTVARANJU STENDBAJ AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
SADRAJ Prirunik
E. PREDUGOVORI I SPORAZUMI
SPORAZUM O NEOBELODANJIVANJU POVERLJIVIH INFORMACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437
UGOVOR O PRERADI („LON POSAO”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
F. PREBIJANJE I PRENOS DUGOVANJA I POTRAIVANJA
IZJAVA O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAIVANJA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444
UGOVOR O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAIVANJA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA . . . . . . . . . . . . . . 445
IZJAVA O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA . . . . . . . . . . . . . . . . 446
SPORAZUM O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA . . . . . . . . . . . . . . . . 447
UGOVOR O NAPLATI ILI PLAANJU NEREZIDENTU RAZLIITOM U ODNOSU NA NEREZIDENTA KOME REZIDENT DUGUJE ILI OD KOGA POTRAUJE . . . . . . . . . . . . . 448
16 Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014.
Prirunik MEUNARODNA TRGOVINA
INOSTRANSTVOM - INSTRUMENTI PLAANJA I NAJZNAAJNIJI TRENDOVI U PRAKSI
1. POGLAVLJE Meunarodna trgovina
PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM
Meunarodna trgovina predstavlja razmenu kapitala, roba i usluga u prekograninom prometu. Bez meunarodne trgovine drave odnosno narodi bi bili u prilici da koriste
iskljuivo robu (i usluge) proizvedenu i stavljenu na raspolaganje u sopstvenim zemljama. Pri tome meunarodna trgovina se prema motivima koji je pokreu ne razlikuje bitnije od trgovine unutar zemlje. Sasvim sigurno domaa trgovina je sa stanovišta troškova po- voljnija u odnosu na meunarodnu trgovinu, s obzirom na to da je meunarodna trgovina praena dodatnim troškovima kao što su: carinski troškovi, uveani troškovi transporta i osiguranja, troškovi pribavljanja dozvola, atesta, certifikata naješe na strani uvoza ali ponekad i na strani izvoza. Pored navedenih neophodno je imati u vidu i troškove struk- turno vezane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova u koje spadaju prevodilaki poslovi, troškovi marketinga i troškovi koji nastaju s obzirom na razlike sistemske prirode kao što su pribavljanja raznih uverenja, dozvola i slino.
MEUNARODNA TRGOVINA Prirunik
Globalna lista zemalja najveih izvoznika
Red. br. Zemlja Vrednost realizovanog izvoza
u hilj. milijardi USD Godina
1 Sjedinjene Amerike drave 3,880 2013.
2 Kina 3,867 2013.
3 Nemaka 2,575 2013.
4 Japan 1,684 2013.
5 Holandija 1,247 2013.
6 Francuska 1,243 2013.
9 Italija 988 2013.
Red. br. Zemlja Vrednost realizovanog uvoza
u hilj. milijardi USD Godina
1 Sjedinjene Amerike drave 1,020 2013.
2 Nemaka 540 2013.
3 Kina 470 2013.
5 Francuska 380 2013.
6 Japan 310 2013.
7 Pakistan 273 2013.
8 Singapur 250 2013.
9 Španija 230 2013.
10 Juna Koreja 214 2013.
Globalno posmatrano najfrekventnije stavke na strani izvoza odnosno uvoza su: 1) Nafta i zemni gas 2) Elektrini ureaji i oprema 3) Mašine, nuklearni reaktori, grejai i dr.
4) Sva vozila osim vozova i lokomotiva 5) Plastika i proizvodi od plastike 6) Optiki, tehniki, foto, medicinski i drugi ureaji 7) Farmaceutski proizvodi 8) Gvoe i elik 9) Organske hemikalije 10) Biseri, drago kamenje, metalni novac itd.
Svaka zemlja ima svoju „trgovinsku strategiju” utoliko što definiše strategiju koja e najbo- lje odgovarati interesima same drave. Takva strategija istovremeno treba da ispunjava ciljeve drave u smislu aktivnog i efikasnog ukljuenja u meunarodnu podelu rada, dobara i kapitala. Pri tome strategija treba da na dugi rok omogui uspostavljanje sistema, standarda i ciljeva, koji e realno moi da se ostvare.
Strategija trgovine moe obuhvatiti razliite elemente, kao što su: ukidanje ogranienja ili limita u pogledu koliina koje su predmet robne razmene sa inostranstvom, uvoenje raznih vidova liberalizacije trišta i drugo. Istorijski posmatrano brojni su primeri uvoenja slobodnih trgovinskih zona, carinskih unija, slobodnih ekonomskih zona i slinih oblika direktne ili indirektne podrške nacionalnog ili regionalnog ili lokalnog razvoja. U naješe korišene oblike trgovinskih barijera spadaju takozvane tarife, koje predstavljaju poreze na proizvode kojima se trguje preko granice.
Glavni ciljevi komercijalne politike jesu: - uvaavanje trgovine sa drugim zemljama, - zaštita domaeg trišta, - poveanje izvoza odreenog proizvoda koji e pomoi širenju domaeg trišta, - spreavanje uvoza odreene robe u cilju zaštite novih industrijskih grana ili razvoja glavnih industrijskih grana ili obezbeivanje uštede deviza, - podsticanje uvoza kapitalnih dobara za ubrzavanje ekonomskog razvoja zemlje, - ogranienje uvoza robe koji stvara nepovoljnu platno bilansnu poziciju zemlje, - podsticaj ili spreavanje izvoza ili uvoza robe i usluga sa ciljem postizanja eljenog deviznog
kursa, - podsticanje zakljuivanja trgovinskih sporazuma sa odreenim dravama sa ciljem stabili- zacije spoljne trgovine.
Neke zemlje nastoje da zaštite sopstvenu industriju trgovinskim strategijama koje oslo- baaju uvoznike znaajnog ekonomskog pritiska, što ima za posledicu ukljuenje domaih proizvoaa robe i usluga pod mnogo konkurentnijim uslovima u odnosu na ve prisutne i posebno nove potencijalne kompanije iz inostranstva. Zemlje koje eše meusobno trguju, i- me identifikuju komplementarnost u pogledu robe i usluga, odnosno ekonomskih interesa za saradnju, esto se odluuju na zakljuenje trgovinskih sporazuma. Spoljnotrgovinska politika prvenstveno predstavlja sredstvo u slubi nacionalnih interesa svake zemlje i rukovoena je potrebom zaštite i razvoja domae privrede u odnosu na inostranu konkurenciju. Zakljue- njem meunarodnih sporazuma (kao što je npr. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane - „Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori”, br. 83/2008), odnosno generalno stupanjem u meunarodne organizacije (npr. Svetska trgovinska organizacija) svaka drava lanica ureuje svoje trgovinske odnose sa drugim zemljama na bilateralnom i multilateral- nom nivou. Konkretnije reeno spoljnotrgovinskom politikom se reguliše broj i veliina uesnika, stepen slobode pojedinanih uesnika, pitanja prava i ovlašenja za bavljenje spoljnotr- govinskim poslovima, kao i neka druga organizaciona pitanja.
Carinski instruktor • Platni promet sa inostranstvom • oktobar 2014. 19
Pojam „slobodne trgovine” podrazumeva stanje na meunarodnim trištima pri kome vlade zemalja uesnica u prometu robe/usluga nisu uvele nikakva ogranienja/restrikcije u vezi sa izvozom odnosno uvozom. Kao primeri sporazuma o slobodnoj trgovini mogu se navesti sledei: Evropska unija (eng. European Union - EU) ili Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini (eng. North American Free Trade Agreement - NAFTA), u kome izvorno uestvuju SAD i Kanada, kao i neke druge drave (npr. Meksiko) u skladu sa posebno zakljuenim aran- manima. Kao primer multilateralnih asocijacija koje dozvoljavaju slobodnu trgovinu moe posluiti primer Svetske trgovinske organizacije (eng. World Trade Association - WTO). Pored brojnih sporazuma o slobodnoj trgovini odnosno asocijacija i dalje je prisutna primena odreenih ogranienja i elemenata zaštite (npr. lokalnog trišta rada ili zaštite prirodnih izvora i drugih). Pored toga postoje brojni primeri uvoenja uvoznih kvota, poreza i drugih modela zaštite domaih trišta.
Primarni ciljevi slobodne trgovine jesu: - trgovina robom i uslugama bez taksi ili drugih trgovinskih barijera (npr. kvota, utvrenih limita u pogledu koliina odreene robe na strani izvoza ili na strani uvoza); - pristup odreenim trištima bez posebne regulacije; - trgovinski sporazumi koji podstiu slobodnu trgovinu.
Meunarodna trgovina je generalno praena propisima koji se odnose na sledee segmen- te: • Carinski: naplata carina i drugih direktnih dabina po osnovu prekograninog kretanja robe, • Bezbednost: bezbednost, kontrola protiv krijumarenja robe; prekogranini promet opa- snih materija/robe; kontrola svih vozila, a posebno vozila koja slue za prevoz robe; praenje i sprovoenje viznog reima; kontrola kretanja osoba-putnika u smislu spreavanja i suzbijanja nedozvoljenog izlaska iz zemlje (emigracija) odnosno nedozvoljenog ulaska u zemlju (imigracija).
• Elementi zaštite ovekove sredine, kao i zdravlja potrošaa: fito-sanitarna, veterinar- sko-sanitarna, zdravstveno-sanitarna kontrola robe koja je predmet prekograninog prometa i dr. Paralelno sa procesom pristupanja Evropskoj uniji (EU) Repubika Srbija vodi pregovore o
pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). EU je 1.3.2012. godine donela odluku da Srbiji dodeli status kandidata za lanstvo u EU. Od Srbije, kao kandidata, se oekuje ispunje- nje odreenih uslova koji, pored ostalog, treba da doprinesu poboljšanju investicione klime, donošenju mera liberalizacije u spoljnotrgovinskoj politici i drugo.
Prijem Srbije u punopravno lanstvo u EU e imati za posledicu definisanje odnosno svo- enje carina na nivo koji primenjuju zemlje lanice EU. Budui da je EU sa preko 50% ukupne razmene ve sada najznaajniji trgovinski partner Srbije, to nee znaiti neke znaajnije pro- mene u ovom segmentu. Svakako treba imati u vidu injenicu da, pored carina, EU primenjuje i druge regulatorne elemente, kao što su npr. kvote odnosno definisane koliine za uvoz odreenih proizvoda iz pojedinanih zemalja u EU. Ipak, najvei problem za srpske izvoznike predstavljaju brojne necarinske mere, naješe u vidu rigoroznih standarda i tehnikih zahteva kojima EU štiti proizvoae iz zemalja lanica EU.
Drugi po znaaju trgovinski partner Srbije je Ruska Federacija, utoliko što na strani srpskog uvoza Rusija uestvuje sa preko 15% od ega najvei deo ini uvoz energenata, dok na strani srpskog izvoza ta drava uestvuje sa oko 5%. Pri tome treba imati u vidu i sledee injenice: Rusija je lanica STO, Srbija je, pored Crne Gore, jedina evropska zemlja koja sa Ru- sijom ima Sporazum o slobodnoj trgovini. lanstvo Srbije u EU bi znailo prestanak vanosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Po obimu spoljnotrgovinskog prometa koji Srbija ostvaruje sa CEFTA-zemljama, u koje spadaju Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija i UNMIK u ime KiM (Hrvatska do 1.7.2013. godine odnosno do prijema u EU), ovaj region je na treem mestu. CEFTA-region se kao trgovinski partner Srbije izdvaja po tome što Srbija ostvaruje pozitivan saldo u razmeni, što nije sluaj sa ostalim najznaajnijim zemljama partnerima odnosno regionima. Pri tome lanstvo Srbije u EU e neizostavno znaiti istupanje Srbije iz CEFTA-Sporazuma, kao i iz svih ostalih meunarodnih trgovinskih sporazuma. Postoje prilino realne pretpostavke i oekivanja da bi Srbija mogla postati lanica EU u isto ili priblino isto vreme kada to bude sluaj sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, što se tretira kao prednost za Srbiju budui da se radi o tradicionalno veoma znaajnim izvoznim trištima Srbije. S obzirom na ve postignut visok stepen liberalizacije spoljnotrgovinske politike Srbije, ulazak u EU kao i STO, nee za Srbiju predstavljati znaajniju promenu.
Uspešna realizacija spoljnotrgovinske razmene podrazumeva, pored ostalog, permanentno praenje propisa i procedura i to: • propisa Republike Srbije i • inostranih propisa i procedura, u koje pre svega spadaju propisi doneti od strane Meuna- rodne trgovinske komore sa sedištem u Parizu (eng. International Chamber of Commerce - ICC), Meunarodne telekomunikacione mree za razmenu poruka izmeu banaka i drugih finansijskih institucija - lanica SWIFT-a, kao i specifinih institucija nadlenih za praenje podobnosti poslovanja pojedinanih pravnih lica iz svih zemalja, a koje su predmet posebnog interesovanja, i u koje spadaju pre svega: Institucija nadlena za kontrolu naloga za plaanje odnosno transfere koji glase na USD-valutu (eng. Office of the Foreign Assets Control - OFAC) i mnoge druge. Panje je vredna injenica da je lanom 43. Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju pred-
vieno da e Srbija postepeno prilagoditi sve dravne monopole trgovakog/komercijalnog karaktera kako bi obezbedila da, do isteka tri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma, više ne postoji diskriminacija izmeu dravljana drava lanica EU i dravljana Srbije u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje. U tom smislu se pod dravnim monopo- lima podrazumevaju privredni subjekti koji uivaju iskljuiva prava nabavke ili prodaje robe u Srbiji. Istovremeno, pojam monopola se ne odnosi na privredne subjekte kojima je drava dala zakonsko pravo distribucije duvanskih proizvoda na malo, ako drava ne utie na izbor dobavljaa za ove trgovce.
Zbog svog sistemskog znaaja meunarodna trgovina je predmet regulisanja, stalnog praenja i iznalaenja uslova za unapreenja. Neposredna realizacija meunarodne trgovine se ostvaruje korišenjem brojnih instrumenata platnog prometa sa inostranstvom. Razume se, pored brojnih prednosti i neposrednih ili posrednih koristi koje spoljnotrgovinska razmena moe pruiti pojedinanim zemljama, fenomen spoljnotrgovinske razmene je praen i ode- enim rizicima i problemima. Upravo zbog svog znaaja i moguih posledica po pojedinane kompanije kao uesnike u spoljnotrgovinskoj transakciji (mikro-plan), kao i po zemlju u celini (makro-plan) rizici u poslovanju sa inostranstvom zasluuju da budu sveobuhvatno predstav- ljeni u odvojenom prikazu.
2. POJAM, SUŠTINA I ZNAAJ IZVOZA
Za razumevanje specifinosti i obima spoljnotrgovinske razmene robe i usluga neophodno je imati u vidu sledee karakteristike: preko 8 milijardi ljudi ivi u 193 drave, od toga je
157 drava lanica Svetske trgovinske organizacije (eng. World Trade Organisation - WTO). Upravo na bazi ovih injenica mogue je zakljuiti da danas preovladavaju ekonomije otvo- renog tipa (eng. Trading Nation). Za razliku od njih postoji veoma mali broj ekonomija koje spadaju u zatvorene ili izolovane ekonomije i tu se po pravilu radi o zemljama koje su predmet meunarodnih sankcija, embarga ili drugih restriktivnih mera. Istorijski posmatrano esto se kao primer dobrovoljno izolovane ekonomije navodi NR Kina, koja se nekoliko decenija 20-tog veka razvijala po modelu samodovoljnosti, uz ueše izvoza i uvoza koji su imali sim- boline razmere.
Vrste spoljnotrgovinskih aktivnosti i modaliteti izvoza Globalnu spoljnotrgovinsku razmenu roba i usluga ini nekoliko vrsta veoma sloenih ak-
tivnosti: - izvoz (engl. export), - uvoz (engl. import), - reeksport - izvedena vrsta izvoza, - barter aranmani i dr.
Navedene aktivnosti mogu obuhvatati veoma razliite modalitete, kao što su u sluaju izvoza: - prodaja, - pošiljka koja sadri probne uzorke koji su poslati na testiranje, - pošiljka koja sadri sajamske eksponate, - prodaja robe stranim putnicima koji borave u zemlji (roba namenjena za line potrebe), - zamena robe za vraenu robu (nadoknada škarta, robe koju ne prihvata kupac - uvoznik), - izvoz robe radi oplemenjivanja, uz povraaj u matinu zemlju radi ugradnje, prodaje i slino, - izvoz robe radi popravke i neophodnog servisiranja od strane proizvoaa u drugoj zemlji
i dr. U osnovi se pod izvozom podrazumeva isporuka roba i usluga izvan zemlje prodavca -
izvoznika. Izvoz obuhvata kako prodaju roba i usluga u komercijalne svrhe tako i izvoz odn. isporuku roba u smislu poklona, donacija, ali i nedozvoljenog iznošenja robe iz zemlje (kri- jumarenje i slino).
Institucionalni okviri spoljnotrgovinske razmene I izvoz i uvoz na makro planu, dakle na nivou nacionalne ekonomije, predstavljaju pred-
met praenja i evidentiranja od strane zvaninih institucija zemlje. Tu se pre svega misli na: carinu, kao i na institucije koje se bave statistikim praenjem pojava i trendova u sferi proizvodnje i trgovine, a u Srbiji je to Republiki zavod za statistiku. Prikupljene informacije pred-
stavljaju znaajnu osnovu za donošenje odluka od strane Vlade odn. resornih ministarstava u smislu unapreenja politike i podrške odreenim privrednim granama, što svakako doprinosi stvaranju boljih uslova za proizvodnju i snabdevanje lokalnog stanovništva, podsticanje odreenih segmenata preraivake industrije i posebno izvoza.
Najznaajnije aktivnosti drave koje se odnose na izvoz: - stvaranje regulatornog okvira, donošenjem propisa koji se primenjuju u zemlji, - podsticaj za razvoj odreenih privrednih grana, - podsticaj za izvoz proizvoda iz odreenih privrednih grana, - razvoj domae proizvodnje radi substitucije roba iz uvoza, - zakljuenje trgovinskih aranmana sa odreenim zemljama, - ulanjenje u odreene ekonomske asocijacije (Svetska trgovinska organizacija, CEFTA i dr.), - zakljuenje aranmana o oslobaanju od dvostrukog oporezivanja sa pojedinanim zemlja-
ma, - definisanje mera za direktan podsticaj odn. finansiranje izvoza (formiranje specijalizovanih agencija), - preporuke u pogledu izbora instrumenta platnog prometa kao faktora zaštite interesa izvo-
znika, - odreivanje limita i kvota kako na strani izvoza tako i na strani uvoza, - uvoenje licenci za izvoz i uvoz, - ulanjenje u slobodne trgovinske zone, - ulanjenje u carinske unije, - formiranje slobodnih carinskih zona na sopstvenoj teritoriji u smislu stimulacije stranih in- vestitora da organizuju proizvodnju upošljavanjem domae radne snage, instaliranjem ka- paciteta za proizvodnju i izvoz robe,
- zaštita prava intelektualne svojine, - podrška u osiguranju robe za izvoz - formiranje specijalizovane agencije za osiguranje izvo-
za, - tretman nacionalne valute u poslovima izvoza-uvoza, - podrška uvoenju valute odreene zemlje za koju se, na bazi temeljnih analiza, oekuje da e predstavljati prednost prilikom realizacije izvoza (npr. uvoenje ruske rublje na kursnu listu Narodne banke Srbije odn. poslovnih banaka u Srbiji oktobra 2012. godine), - definisanje roka naplate izvezene robe (trenutno 365 dana, decenijama je bio 90 dana), - definisanje mogunosti za izvoz robe u okviru kreditnih aranmana sa inostranstvom.
Institucionalni okviri spoljnotrgovinske razmene definisani su: na globalnom planu od strane Svetske trgovinske organizacije i Meunarodne trgovinske komore (eng. International Chamber of Commerce - ICC). Obe organizacije višestruko doprinose unapree- nju poslovanja u segmentu globalne razmene roba i usluga utoliko što se inicira i permanentno radi na definisanju pravila i normi poslovanja izmeu entiteta iz razliitih drava. Tu se pre svega radi o definisanju pojedinanih instrumenata platnog prometa odn. garantovanja u poslovanju sa inostranstvom, sagledavanju potreba za unapreenjima i inovacijama, orga- nizovanju i odravanju obuka i drugih vidova permanentne edukacije na globalnom nivou kao i na nivou pojedinanih zemalja lanica Meunarodne trgovinske komore (MTK) a preko Nacionalnih odbora MTK. Angaovanje eksperata na regionalnom nivou i nivou pojedinanih zemalja je stalna praksa, kao i organizacija foruma i drugih oblika godišnjih skupova koji omo- guavaju razmenu mišljenja i iskustava, što sve zajedno doprinosi poboljšanju poslovne klime uz smanjenje rizika u poslovanju.
Kao posebno znaajan aspekt delovanja treba svakako spomenuti Arbitrau pri MTK, odn. arbitrae pri Nacionalnim odborima MTK. Cilj ovih institucija je u iznalaenju reše-
nja za mirno i sporazumno rešavanje nesuglasica odn. problema koji nastaju u vezi sa realiza- cijom spoljnotrgovinskih poslova. Ovaj nivo garantuje angaman eksperata za meunarodne trgovinske relacije, efikasnost i objektivnost u pristupu, što predstavlja najbolju moguu garanciju za uspeh takvih misija.
Izvozni podsticaji u Republici Srbiji Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije - SIEPA je 25.3.2013.
godine objavila poziv za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih izvozno orijenti- sanim preduzeima za aktivnosti koje podstiu konkurentnost na inostranim trišti- ma. Do sada je objavljeno ukupno 13 poziva, a sredstva su odobrena u korist više od 1.400 privrednih subjekata koji su ispunili sve utvrene zahteve. Navedene aktivnosti su bile pra- ene odobrenjem sredstava u ukupnom iznosu od 544 miliona dinara. U tekuoj godini ovaj program je namenjen izvoznicima, kao i izvoznicima poetnicima i poslovnim udruenjima.
Srbija ve nekoliko godina nema definisanu strategiju za podršku izvozu, ve samo pojedinane inicijative manjeg obima. Sasvim je izvesno da e sveobuhvatna analiza efekata izvoza realizovanog poslednjih godina odn. decenija, kao i izvoznih potencijala biti od ogromnog znaaja za sagledavanje realnih pravaca razvoja ovog izuzetno znaajnog segmenta privrede.
Kao primere neposrednog delovanja agencije SIEPA navode se neke od aktivnosti, meu koje svakako spadaju sledee i to: - negovanje postojeih trišta, - stvaranje uslova za aktiviranje novih ili povratak na „stara” trišta, zbog atraktivnosti takvih trišta, kao i mogunosti pribliavanja nekim trištima u regionu, - stimulisanje aktivnosti posebno propulzivnih industrijskih grana, kao što je na primer pro-
izvodnja nameštaja, - proširenje liste subvencionisanih poljoprivrednih proizvoda za izvoz.
Zbog posebnog znaaja koji ima sistem finansiranja, ukazuje se na osnovne elemente za sagledavanje finansiranja izvoza, utoliko što u Republici Srbiji finansiranje moe biti bazirano na sledeim izvorima, i to iz: • sopstvenih izvora firme koja se bavi proizvodnjom robe namenjene izvozu (izvoz realizuje u svoje ime i za svoj raun) ili firme koja se bavi preteno ili samo izvozom (u svoje ime a za raun proizvoaa),
• kredita odobrenih od strane Fonda za razvoj odn. Banke za razvoj, • bankarskih kredita, • faktoringa, forfetinga i lizinga.
Faktoring Faktoring predstavlja skup razliitih usluga koje ukljuuju: naplatu potraivanja
pre roka dospea, finansiranje, zaštitu od kreditnog rizika i voenje evidencije dospe- lih potraivanja. Suština ovog mehanizma za kompanije predstavlja obezbeenje likvidnosti bez uzimanja kredita kod banke. Sam pojam faktoring dolazi od engleske rei factor koja zna- i: agent, zastupnik, posrednik, komisionar. Razvoj faktoringa poeo je šezdesetih godina XX veka u vidu komisione prodaje od strane evropskih a posebno engleskih proizvoaa tekstila na trištu SAD-a. Predmet faktoringa mogu biti novana potraivanja po osnovu prodatih roba ili usluga bilo u zemlji ili inostranstvu.
Bitni preduslovi faktoringa su da potraivanje mora biti: - postojee ili budue nedospelo potraivanje (obino sa rokom dospea do mak. 180 dana),
- nesporno i nesumnjivo potraivanje - bez pravnih optereenja, - prenosivo potraivanje.
Na meunarodnom trištu postoje dve specijalizovane institucije koje preko sopstvenih elektronskih platformi povezuju ponudu i tranju u segmentu faktoringa. Radi se o: Factors Chain International sa sedištem u Holandiji i International Factors Group sa sedištem u Belgiji. Rauna se da je prosean godišnji obim prometa faktoring usluga oko 1.000 milijardi EUR-a pri emu se ak 70% realizuje u Evropi.
Uesnici u faktoringu su: prodavac - nosilac potraivanja, faktor - posrednik u transakciji (banka ili drugo pravno lice) i dunik - kupac robe/usluga.
Faktoring moe biti: - bezregresni u sluaju da faktor preuzima rizik nesolventnosti ili neurednosti plaanja od strane dunika ili
- regresni u sluaju da prodavac garantuje faktoru uredno izmirivanje ustupljenog potraivanja ukoliko se kupac pokae kao insolventan ili izbegava plaanje obaveze.
Procedura faktoring transakcije obuhvata sledee postupke: 1) Prodavac isporuuje robu/izvršava uslugu kupcu i ispostavlja raun/fakturu, 2) Prodavac predaje faktoru original rauna/fakture zajedno sa zahtevom za izvršenje fak-
toringa, 3) Faktor proverava bonitet kupca, 4) Faktor uplauje prodavcu avans u visini od 70 - 95% nominalnog iznosa rauna/fakture,
što predstavlja umanjenje za dogovorenu naknadu koja pripada faktoru.
Visina naknade faktoru zavisi od boniteta kupca, od veliine prometa sa istim kupcem, veliine konkretne transakcije, od nekih dodatnih saznanja do kojih faktor moe doi putem svojih izvora i drugo. Faktoring je, posebno u novije vreme, praen implementacijom poseb- nih IT sistema odn. aplikacija za raunovodstveno voenje. Faktoring je praen posebnom vr- stom rizika utoliko što u Republici Srbiji trenutno ne postoji jedinstveni registar potraivanja koji bi omoguavao eliminisanje verovatnoe da je prodavac zakljuio ugovore o ustupanju potraivanja sa veim brojem faktora.
Motivi za angaovanje faktora su veoma konkretni: prihodi po osnovu naknada i kamate na sredstva isplaena pre naplate potraivanja od kupca su gotovo bez izuzetka viši od priho- da ostvarenih po osnovu kratkoronih plasmana banaka.
Propisi kojima se ureuje faktoring - s obzirom na postojanje zainteresovanosti i prodavca i faktora za realizaciju transakcije namee se pitanje zašto faktoring nije ranije bio atraktivan za aktere. Faktoring je bio godinama dozvoljen po osnovu sledeih propisa: Zako- na o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja), Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012) i dvema uredbama koje su prestale da vae 24.12.2012. godine (Uredba o bliim uslovima i nainu naplate, odnosno plaanja i drugom nerezidentu po tekuem ili kapitalnom poslu - „Sl. glasnik RS”, br. 112/2006 i Uredba o bliim uslovima i nainu prenosa potraivanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgo- vinskim poslovima rezidenata - „Sl. glasnik RS”, br. 112/2006).
Zakonom o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 91/2010), lanom 4. taka 9) propisano je da banka moe, u skladu sa zakonom, obavljati i kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja (faktoring, forfeting i dr.).
Zakonom o faktoringu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013, primenjuje se od 24.7.2013. godine) definisane su sve pojedinosti od znaaja za uslugu faktoringa, uesnike u tom poslu, te sankcije po osnovu eventualnog nepridravanja odredbi samog zakona.
Sasvim je izvesno da se faktoringom moe baviti svako pravno lice koje ispunjava odreene uslove. U tom smislu Odlukom o dostavljanju Narodnoj banci Srbije statistikih po-
dataka o imovini i obavezama privrednih društava koja se bave poslovima faktoringa i forfetinga („Sl. glasnik RS”, br. 35/2012 i 28/2013) odreeno je da „Faktoring i/ili forfeting kompanijom, u smislu ove odluke, smatra se privredno društvo ija je delatnost finansiranje drugih pravnih lica preko faktoringa i/ili forfetinga, odnosno otkupa postojeih i buduih potraivanja nastalih prodajom robe i/ili usluga na domaem i stranom trištu”.
Ugovorom o faktoringu definišu se sledei bitni elementi: - predmet ugovora - definisanje aktera u poslu, ugovora o kupoprodaji, faktura koje su predmet preuzimanja potraivanja,
- prenos (cesija) potraivanja - autentinost dokumentacije koja prati transakciju, - postupak dostavljanja faktura i naplate potraivanja, - voenje knjigovodstva od strane faktora, - finansiranje transakcije, - naknada za izvršenu transakciju: za kamate i troškove avansa, za knjigovodstvene usluge, za poslove oko same naplate potraivanja i dr,
- uzajamna odgovornost ugovornih strana, - trajanje, produenje i raskid ugovora, - rešavanje sporova i dr.
Veoma bitni aspekti faktoringa su: valuta u kojoj e biti realizovana isplata od strane faktora, minimalan iznos otkupa potraivanja (uesnici se mogu dogovoriti da su predmet preuzimanja pojedina ili sva potraivanja prodavca od jednog kupca ili sva potraivanja od svih kupaca), model isplate sredstava, kamatna stopa, sredstva obezbeenja (menice prodavca, menino ovlašenje prodavca, kao i druga sredstva obezbeenja koja su prihvatljiva za faktora).
Pre ukazivanja na forfeting u pojedinostima sledi prikaz najznaajnijih razlika izmeu faktoringa i forfetinga kao instrumenata. Razlog za to je injenica da su mnogi skloni da razliku vide samo u pogledu rokova dospelosti plaanja po osnovu isporuene robe odn. izvršene usluge.
Najznaajnije razlike izmeu faktoringa i forfetinga
Forfeting Faktoring Uvek 100% iznos fakture bez prava regresa Moe biti sa pravom ili bez prava regresa Na bazi instrumenata: menica, Promissory Note, akreditiv sa odloenim plaanjem i dr. Iskljuivo na bazi fakture za plaanje
Po pravilu za kapitalna dobra odn. opremu ili izgradnju objekata po principu „klju u ruke” Po pravilu za robu široke potrošnje
Srednjoroni rokovi dospea: od 6 meseci do 5 i više godina
Iskljuivo kratkoroni rokovi dospea: pro- seno od 45-120 dana
Instrument moe biti prodat na sekundar- nom trištu
Nema mogunosti za prodaju na sekundar- nom trištu
Ne iskljuuje poslovanje sa visoko rizinim trištima
Po pravilu iskljuuje mogunost poslovanja sa visoko rizinim trištima
Finansiranje esto zavisi od bankarske garancije ili avala izdatog od strane banke uvoznika
Faktoring ne ukljuuje garanciju
Forfeting Faktoring Transakcija se po pravilu ugovara pre zakljuenja ugovora o izvozu, te se trošak forfetira- nja ukljuuje u cenu robe/usluga
Transakcija moe biti aranirana u svakom trenutku, uz uslov da naplata nije dospela
Transakcija praena sledeim troškovima na teret prodavca/izvoznika: provizija za odobrenje, naknada za diskont, provizija za obradu
Transakcija praena sledeim troškovima na teret prodavca/izvoznika: naknada i kamatna stopa
Forfeting Sam pojam forfeting nastao je od francuske rei „forfait” koja znai „sve ukljueno”. Forfe-
ting je nastao 50-tih godina XX veka kao oblik finansiranja izmeu ekonomija Zapada i Istoka. Rauna se da forfeting uestvuje sa 3% u ukupnoj svetskoj trgovini. Danas se naješe koristi za finansiranje trgovine sa zemljama u tranziciji. Godine 1999. formirano je Udruenje forfeting institucija (IFA - International Forfaithing Institutions), u kome najaktivniju ulogu imaju predstavnici zemalja najveih izvoznika kao što su: Švajcarska, Nemaka i Velika Britanija.
Uesnici u transakciji su: - domai izvoznik, koji istovremeno moe biti i proizvoa robe odn. prualac usluga, - inostrani uvoznik - kupac, - banka ili drugo pravno lice kao forfeter koji preuzima potraivanje od uvoznika - kupca,
s tim da u transakciju mogu biti ukljueni još: banka uvoznika - kupca i banka posrednika sa sedištem u inostranstvu.
Kod poslova forfetinga potraivanje moe biti preneto na jedan od sledeih naina:
• putem ugovora o cesiji, pri emu dolazi do zamene poverioca, dok samo potraivanje ostaje neizmenjeno - prvobitni poverilac odgovoran je samo za postojanje potraivanja (istinitost, veritet), ali ne i za naplativost istog (bonitet),
• na osnovu otkupa meninog potraivanja (što je naješi model u meunarodnoj bankarskoj praksi),
• prenosom prenosivog dokumentarnog akreditiva (Letter of Credit) sa odloenim plaanjem, ime prodavac - izvoznik prenosi na forfetera akreditiv otvoren u korist samog prodavca - izvoznika. Forfetiranje omoguava naplatu potraivanja za prodavca - izvoznika pre roka dospelosti potraivanja ime izvoznik ranije dolazi do novanih sredstava.
Razlika izmeu forfetinga i poslova kreditiranja - injenica je da forfeting ima odreene slinosti sa nekim bankarskim poslovima kao što su: kreditiranje i eskont hartija od vrednosti i drugih potraivanja pre roka dospelosti, s tim da se forfeting istovremeno i znaajno razlikuje od navedenih poslova. Naime, osnovna razlika izmeu forfetinga i poslova kreditiranja se ogleda u tome da kod ugovora o forfetingu, za razliku od ugovora o finansijskom/ bankarskom kreditu, forfeter ne daje svom komitentu novana sredstva u kreditnom obliku, dakle uz obavezu vraanja i plaanja kamate, ve definitivno otkupljuje potraivanje i isplauje njegovu nominalnu vrednost umanjenu za nedospele kamate, ukljuene troškove i proviziju za svoje angaovanje.
Razlika izmeu forfetinga i poslova eskonta hartija od vrednosti i potraivanja pre njihove dospelosti se ogleda u tome da posao eskonta predstavlja opšti bankarski posao, pri emu je posao forfetinga varijanta specifinog posla koji je praen odreenim karakteristika- ma. Pre svega forfeting se odnosi na poseban tip potraivanja nastalog po osnovu spoljnotrgovinskih poslova (ugovor o isporuci opreme, ugovor o kompletnom inenjering-sistemu „klju u ruke”, ugovor o izvoenju investicionih radova i dr). Znaajno je da su ovakva potraivanja po pravilu osigurana od svih rizika, izuzev rizika postojanja samog potraivanja. Sam tekst ugovora o forfetingu sadri iste elemente navedene u segmentu ugovora o faktoringu, s tim da je ugovor o forfetingu, po pravilu, daleko jednostavniji utoliko što se odnosi na samo jednu konkretnu transakciju.
injenica je da je nekada forfeting bio znatno prisutniji na ovom trištu i u regionu, posebno u vezi sa angaovanjem firmi koje su obavljale investicione radove u inostranstvu ili izgradnju brodova i slino.
Lizing Pojam lizing potie od engleske rei „to lease” koja znai iznajmiti, rentirati, uzeti u zakup.
Pod lizingom se podrazumeva ugovor o uslovima najma i isti se zakljuuje izmeu jednog da- vaoca i jednog primaoca lizinga. Ugovor o lizingu se zakljuuje na odreeni vremenski period i, po pravilu, ne moe biti otkazan pre isteka ugovorenog roka. Lizing kao forma finansiranja omoguava preduzetniku da umesto novanih sredstava pozajmi stvarni kapital i da ga koristi pod odreenim uslovima i u definisanom roku.
Praksa poznaje razliite vrste lizinga: • prema davaocu lizinga - lizing proizvoaa i - lizing koji prua lizing društvo - pravno lice specijalizovano za pruanje lizing usluga; • prema duini vremena trajanja ugovora o lizingu - operativni lizing i - finansijski lizing; • prema objektu lizinga - lizing postrojenja/opreme i - lizing robe široke potrošnje.
Glavne prednosti sistema prodaje i finansiranja putem lizinga vezane su za poreski i carinski sistem.
Zakonom o finansijskom lizingu („Sl. glasnik RS”, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 - dr. zakoni) Narodnoj banci Srbije je poveren nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.
Odlukom o dostavIjanju Narodnoj banci Srbije statistikih podataka o imovini i obavezama davalaca finansijskog lizinga („Sl. glasnik RS”, br. 102/2012) je definisana obaveza davalaca lizinga sa ciljem da se kroz taj vid nadzora ostvari permanentno praenje kretanja u segmentu finansijskog trišta. Izveštaj Odeljenja za nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga za period 1.1-31.3.2013. godine pokazuje da na trištu posluje ukupno 16 kompanija koje pruaju ovu vrstu usluga. Na strani korisnika dominiraju pravna lica, s tim da na strani fizikih lica dominira jedan osnov lizinga - lizing automobila.
Suština finansijskog lizinga je da davalac lizinga zakljuuje dva odvojena ugovora i to: - ugovor o isporuci sa isporuiocem predmeta lizinga, a po osnovu koga stie pravo svoji-
ne nad predmetom lizinga,
- ugovor o finansijskom lizingu sa primaocem lizinga, a kojim na primaoca lizinga prenosi ovlašenja dranja i korišenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme. Po tom osnovu primalac lizinga ima obavezu plaanja ugovorene naknade. Davalac finansijskog lizinga moe biti privredno društvo koje ima dozvolu NBS - a za obav-
ljanje finansijskog lizinga. Primalac lizinga moe biti pravno lice (privredno društvo, ustanova i sl) ili fiziko lice. Zakonodavac je definisao odreena ogranienja kao što su: • nabavna vrednost predmeta lizinga ne moe biti manja od EUR 2.000,00; • rok na koji se zakljuuje ugovor o lizingu ne moe biti krai od dve godine; • visina ueša odn. iznosa koji primalac lizinga plaa davaocu lizinga, i to: - za pravna lica ne postoje ogranienja, - za fizika lica ogranienja postoje ukoliko je ugovor zakljuen na rok do 10 godina i to tako da je: primalac u obavezi da davaocu lizinga uplati ueše od minimum 20% iznosa bruto na- bavne vrednosti predmeta lizinga i ukupna zaduenost primaoca lizinga ne moe biti manja od 30% ukupnih redovnih primanja tog lica. Veoma bitna karakteristika ovog instrumenta je da pravo svojine nad predmetom lizinga
tokom trajanja ugovora o lizingu pripada davaocu lizinga. Ugovorom o lizingu moe se predvideti mogunost odn. pravo otkupa predmeta lizinga od strane korisnika lizinga.
Finansijski lizing predstavlja jedan od naina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, te predstavlja alternativu sopstvenim sredstvima. Upravo ova dimenzija je od posebnog znaaja za proizvodnju robe i izvoz robe, otuda sve vee interesovanje potencijalnih korisnika finansijskog lizinga.
S tim u vezi je i dodatna prednost ovog instrumenta utoliko što Agencija za privredne registre Republike Srbije vodi registar finansijskog lizinga u skladu sa zakonom.
Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) se od 1.10.2013. godine primenjuje za Registar finansijskog lizinga. Davalac lizinga je u obavezi da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu u registar podnese u roku od sedam dana od datuma potpisivanja takvog ugovora. Svrha postojanja registra i upisa ugovora u registar je dostupnost podataka o zakljuenom ugovoru o lizingu utoliko što su na taj nain trea lica upoznata sa postojanjem konkretnog ugovora.
Osiguranje predmeta lizinga je zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim što davalac lizinga moe preuzeti tu obavezu na sebe. Naknada štete u osiguranom sluaju se isplauje davaocu lizinga.
3. POJAM I SPECIFINOSTI UVOZA
Izvoz i uvoz predstavljaju dva najznaajnija segmenta spoljnotrgovinskog poslovanja. Za razliku od izvoza, uvoz sa spoljnotrgovinskog aspekta predstavlja isporuku odn. transfer roba
i usluga od strane izvoznika - rezidenta jedne zemlje odnosno carinske teritorije do uvoznika - rezidenta druge zemlje ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima. Uvoz je u sluaju prometa izmeu rezidenata pravnih lica po pravilu baziran na postojanju potpisanog ugovora ili potpisane porudbine. U novije vreme sve je više ugovora o kupoprodaji odnosno porudbina koje se zakljuuju putem interneta, esto izmeu partnera koji se nikada nisu sreli.
Uvoz karakteriše kretanje robe od izvoznika do uvoznika preko najmanje jedne granice, s tim da se u zavisnosti od vrste i karakteristika robe, vrednosti, kao i udaljenosti izmeu izvoznika i uvoznika, roba moe prevoziti svim transportnim sredstvima.
Osnovne karakteristike uvoza robe Uvoz robe moe biti organizovan po osnovu: prodaje, kompenzacionog ili barter aranma-
na, poklona i drugih osnova. Sa stanovišta tretmana robe koja je predmet uvoza u jednu zemlju postoje sledee opcije:
- slobodan uvoz - uvoz bez ogranienja u pogledu koliina odn. vrednosti uvezene robe i dr, - uvoz na bazi odreenih dozvola i saglasnosti, - uvoz na bazi kvantitativnih ogranienja i - uvoz na bazi tarifnih kvota (koliinske kvote i stope carine).
Uvoz robe u veini sluajeva je praen obavezom plaanja odreene carine. Mnoge zemlje odnosno regioni su potpisnici trgovinskih aranmana, koji predviaju mogunost uvoza roba pod specijalnim uslovima, bez carine ili pod nekim posebnim tretmanom koji stimuliše uvoz iz pojedinih zemalja, ili uvoz konkretnih roba ili komponenti za proizvodnju ili sklapanje odreenih roba i sl.
Generalno posmatrano uvoz se planira i realizuje sa ciljem da se ostvari odreeni profit/ mara i moe se podeliti na sledee tipove: - uvoz robe radi prodaje u zemlji uvoznika ili prodaje uz izvoz robe na druga trišta, - uvoz robe u cilju obezbeenja povoljnijih/jeftinijih izvora snabdevanja, - uvoz robe od strane velikih multinacionalnih kompanija, koje imaju svoje subsidijare ili fili- jale u veem broju zemalja širom sveta, a u sklopu globalnih strategija snabdevanja kao što su kanali snabdevanja (supply chain).
Kao modaliteti uvoza razlikuju se dva osnovna: - direktan uvoz od strane uvoznika koji esto ima svoju veleprodajnu i maloprodajnu mreu i - indirektan uvoz, koji podrazumeva postojanje uvoznika i korisnika kao dva razliita entiteta utoliko što uvoznik praktino predstavlja iskljuivo posrednika u transferu robe iz zemlje izvoznika u zemlju korisnika uvoza. Razlozi za postojanje odvojenih entiteta uvoznika i korisnika naješe lee u injenici koja moe biti sistemske prirode, što drava propisuje uslove po osnovu kojih neko pravno lice moe biti iskljuivo posrednik ali ne i korisnik i obrnuto. Pravilo je da razvijene trišne ekonomije pruaju veliku slobodu izbora pravnog lica u po-
gledu procene sopstvenih mogunosti da organizuje svoju delatnost u smislu ciklusa uvoza, prerade, dorade, prodaje na domaem trištu, prodaje odn. izvoza na druga trišta i sl. Uvozne aktivnosti se mogu grupisati u najširem smislu na sledei nain:
• kupovina robe i usluga, • prijem pošiljke koja sadri probne uzorke koji su poslati potencijalnom uvozniku na testi-
ranje, • prijem pošiljke koja sadri sajamske eksponate, uz mogunost konanog carinjenja posle završenog sajma ili vraanja eksponata u zemlju izvoznika,
• prijem robe koja se isporuuje kao zamena za vraenu/reklamiranu robu iz uvoza (nadoknada škarta robe koju nije prihvatio kupac - uvoznik), uvoz robe radi oplemenjivanja, dorade i slino uz povraaj u matinu zemlju - zemlju izvoza radi ugradnje, prodaje i slino,
• uvoz robe radi popravke i neophodnog servisiranja od strane proizvoaa, posle ega se predmetna roba vraa kupcu u inostranstvo i drugo.
Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom Kako su izvoz i uvoz komplementarne aktivnosti, u realizaciji predmetnih poslova se kori-
ste potpuno identini instrumenti platnog prometa sa inostranstvom, i to: - Bankarska doznaka - nalog za plaanje, - Inkaso, - Meunarodni ek, - Menica, - Dokumentarni akreditiv (L/C), - Stend baj dokumentarni akreditiv (SBLC), - Bankarska garancija (L/G), - Obaveza plaanja od strane banke (BPO).
Pri tome je izvesno da i izvoznik i uvoznik imaju svoje motive: - izvoznik eli da izveze i uredno naplati robu/usluge, - uvoznik eli da uveze naruenu robu/usluge a posebno ukoliko je robu/usluge platio una-
pred.
Osnovni elementi kupoprodajnog ugovora Poznato je da prilikom planiranja spoljnotrgovinskog posla treba razmotriti eventualne
rizike. Stoga je veoma bitno da se potencijalni partneri unapred i pre zakljuenja ugovora do- govore o svim elementima i pojedinostima posla. Ugovor o izvozu-uvozu robe/usluga sadri sledee osnovne elemente: 1. Opis robe/usluga uz navoenje svih elemenata u smislu: vrste robe/usluga, opisa uz navoenje svih elemenata identifikacije, oznaka, skraenica i sl,
2. Koliinu robe/usluga uz navoenje jedinice mere, skraenice jedinice mere, 3. Pojedinane i ukupne cene, 4. Oznaku valute (pun naziv valute i meunarodno prihvaena oznaka valute), 5. Vrstu pakovanja i taan broj pojedinanih pakovanja, 6. Teinu robe koja je predmet isporuke, 7. Datum otpreme: najraniji i/ili poslednji datum za isporuku, 8. Vrstu prevoza - preporuuje se što detaljniji opis uz navoenje npr. naziva broda, naziva luke utovara, pretovara odn. istovara i drugo, a sve u zavisnosti od odabrane vrste prevoza,
što je uslovljeno sledeim elementima: vrsta robe, eventualni sezonski karakter robe, vrsta ambalae, veliina/dimenzije/teina pošiljke, dozvoljenost deliminih isporuka, udaljenost prodavca i kupca, postojanje odnosno nepostojanje alternativnih vrsta prevoza i drugi,
9. Dozvoljenost deliminih isporuka - u sluaju da je predviena navesti maksimalan broj isporuka, ukoliko je to mogue predvideti,
10. Dozvoljenost pretovara robe, 11. Mesto otpreme - mesto pretovara - mesto istovara, 12. Partitet isporuke robe, 13. Osiguranje robe, 14. Posebni zahtevi u pogledu atesta, certifikata, dozvola i drugih dokumenata, u vezi sa koji-
ma se uvek preporuuje da budu što egzaktnije definisana uz striktnu naznaku institucije koja je nadlena za izdavanje (ilustracije radi definisanje pojma atest bez navoenja nad- lene/prihvatljive institucije kao izdavaoca atesta, moe znaiti da izvoznik pripremi atest na svom memorandumu, što akreditivna odnosno konfirmirajua banka moraju prihvatiti kao uredno prezentiran dokument za naplatu),
15. Datum plaanja, 16. Avansno plaanje: delimino ili u potpunosti, 17. Odloeno plaanje, 18. Modalitet plaanja - instrument plaanja, 19. Dokumenta: - neophodna za postupak naplate/plaanja - koja prate robu i koja su neophodna za carinjenje i eventualne kontrole robe u toku tran-
sporta, 20. Ko plaa bankarske troškove: izvoznik, uvoznik ili oba partnera uz preciziranje modela, 21. Mogui razlozi za raskid ugovora, 22. Mesto nadlenosti suda u sluaju spora, 23. Jezik komunikacije izmeu partnera i dr.
Izvoznik i uvoznik treba da nastoje da definišu sve elemente od znaaja za realizaciju ugovora, kako bi na taj nain izbegli svaku mogunost nastanka nesporazuma i drugih problema.
4. REEKSPORT - KUPOVINA ROBE U INOSTRANSTVU RADI NJENE PRODAJE U INOSTRANSTVU
Posebnu vrstu spoljnotrgovinskog posla - kombinaciju uvoza i izvoza predstavlja reeksport. Reek- sport obuhvata kupovinu robe u inostranstvu od strane kupca - uvoznika radi prodaje te iste robe
drugom kupcu koji ima sedište takoe u inostranstvu, dakle u treoj zemlji. Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon
i 88/2011), odredbama lana 39. propisano je da rezident pravno lice koji kupi robu u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji nije u obavezi da predmetnu robu uveze, ukoliko se roba, na osnovu ugovora izme- u prodavca i kupca, neposredno isporuuje u treu dravu ili carinsku teritoriju. Predmetna roba ne podlee obaveznom stavljanju u slobodan promet unutar zemlje sedišta uvoznika, ukoliko se ta roba nakon sprovedenog odgovarajueg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije u treu zemlju, u kojoj sedište ima drugi kupac.
U sluaju reeksporta, prema propisima Republike Srbije, razlikuju se dva modaliteta: • kupovina i prodaja robe koja ne prelazi preko carinskog podruja Republike Srbije i • kupovina i prodaja robe koja prelazi preko carinskog podruja Republike Srbije.
Carinski i devizni aspekt direktnog reeksporta Odredbama Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) ureena su opšta pra-
vila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog podruja Republike Srbije. U sluaju kada se roba neposredno isporuuje u drugu dravu ili carinsku teritoriju, a roba ne prelazi preko carinskog podruja Republike Srbije, ne postoji obaveza sprovoenja carinskog postupka.
Uputstvom za sprovoenje Odluke o bliim uslovima i nainu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013) ureeni su uslovi i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekuim i kapitalnim poslovima. Šifarnikom osnova naplate, plaanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, koji je kao Prilog 2 sastavni deo ovog uputstva, predviena je šifra osnova priliva i odliva 312, iji je opis:
Plaanje za robu kupljenu u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju, a koja se na osnovu ugovora neposredno isporuuje u drugu dravu ili carinsku teritoriju, i koja obuhvata: - plaanje za robu kupljenu u inostranstvu koja se trajno locira u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji a
ostaje u vlasništvu rezidenta, - plaanje kupljene robe koja se nabavlja u inostranstvu i neposredno isporuuje u inostranstvo, od-
nosno naplata po tom poslu. Po osnovu obavljanja poslova reeksporta, u sluaju naplate robe neposredno isporuene u ino-
stranstvu, odnosno plaanja kupljene robe koja se kupuje u inostranstvu i neposredno isporuuje u inostranstvo, u rubriku broj 12 - Podaci za statistiku nalogu za naplatu (slog 60), odnosno u rubriku broj 7 - Podaci za statistiku naloga za plaanje (slog 70) unosi se šifra osnova priliv

BOOK-PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM-B5

Documents

Transcript of BOOK-PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM-B5