II KOLOKVIJUM

MEĐUNARODNI PLATNI PROMET (MPP)

- MPP podrzumeva sve oblici plaćanja van teritorija jedne države, gde su neposredni učesnici u plaćanjima banke.

- Predmet MPP su transferi fin. sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama, npr. plaćanje za izvršeni uvoz, naplata za izvršeni izvoz, doznake stranih lica zaposlenih u nekoj zemlji, transferi na osnovu kreditnih aranžmana, pokloni, pomoć, finansijski transferi po nerobnim osnovama Transakcije se uglavnom obavljaju na bezgotovinski način a manji deo u efektivnom novcu, zato što su

bezgotovinska plaćanja brža, efikasnija, sigurnija zahvaljujući korišćenju SWIFT sistema Izvršenje MPP se odvija u posebnim sistemskim i organizacionim uslovima, koje je potpomognuto od

strane instrumenata plaćanja i obezbeđenja plaćanja. Značajnu ulogu ima Međunarodna trgovinska komora sa sedištem u Parizu.

- Aktivnosti Međunarodne trgovinske komore: uspostavljanje boljih ekonomskih veza između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju rešavanje problema koji se javljaju u svetskoj trgovini usklađivanje propisa da bi se efikasnije poslovalo donose se jedinstvene uzanse koje su međunarodno prihvaćene

- Implikacije MPP na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja međunarodnih plaćanja domaćih rezidenata kako fizičkih, tako i pravnih:

• na makroekonomskom nivou • dinamika uključivanja jedne nacionalne privrede u tokove međunarodnih plaćanja, zavisi od nivoa razvijenosti te privrede. Razvijenija privreda – veća mogućnost za uključivanje u tokove MPP i obrnuto. MPP je verna slika ekonomskih odnosa domaće privrede sa inostranstvom.

• na mikroekonomskom nivou • tj. nivou privrednih subjekata koji se bave tom vrstom posla – kvalitet i pouzadnost tih poslova direktno zavisi od njih samih i od uspešnosti subjekata posredstvom kojih se vrše ti poslovi, a to su ovlašćene banke.

- Pojam spoljne trgovine u širem smislu reči – redovna razmena dobara i usluga s inostranstvom u obliku trajne i profesionalne delatnosti. To je deo prometa u kome se razmena obavlja na taj način što predmet kupoprodaje, prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca – izvoz, ili ulazi na teritoriju zemlje kupca – uvoz.

- Posebni instrumenti plaćanja koji služe što efikasnijem i što sigurnijem izvršenju ugovornih obaveza plaćanja su:

1. međunarodni dokumentarni akreditiv 2. međunarodni dokumentarni inkaso 3. bankarska doznaka 4. međunarodno kreditno pismo 5. kreditne karte 6. menica 7. ček

Prilikom izbora određenog instrumenta plaćanja značajan uticaj vrši faktor rizika zbog udaljenosti stranaka i nemogućnosti realne procene kreditne sposobnosti poslovnog partnera. Postoje i dodatni faktori: različitost pravnih sistema, divergirajući trgovački običaji, unapred nesagledive državne mere i nestabilnost valuta.

U MPP su do danas ucinjeni veliki napori u cilju poboljsanja organizacije poslovanja banaka kadrovske strukture informacionog sistema tehnoloskih komponenti uvodjenje elektronskog novca

2. MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

1

- Dokumentarni akreditiv – nastao je iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Ovim instrumentom obavlja se 80% međunarodne trgovine.

- Dokumentarni akreditiv se teorijski i praktično može posmatrati u širem i u užem smislu. u širem smislu - je ugovor, sporazum ili utemeljenje na osnovu kog banka koja otvara akreditiv po

nalogu komitenta – nalogodavca, preuzima obavezu da će izvršiti plaćanje korisniku akreditiva ili da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta.

u užem smislu - to je samo pravni odnos koji se uspostavlja između akreditiva banke i korisnika akreditiva.

- Dokumentarni akreditiv ima dvojaku ulogu - prvo - ulogu sredstava plaćanja drugo - ulogu instrumenata obezbeđanja potraživanja prema stranom partneru, gde štiti interese i

nalogodavca i korisnika akreditiva.

2.2 Subjekti odnosa kod akreditiva – najmanje 3 lica, ali se po pravilu pojavljuje i neka druga banka koja ima različitu ulogu.

1. nalogodavac 2. akreditivna banka 3. korisnik akreditiva

-Četiri najčešće vrste ostalih banaka: 4. avizirajuća banka 5. potvrđujuća banka 6. isplatna banka 7. negocirajuća banka

Nalogodavac – lice koje daje banci nalog za otvaranje akred. - kupac robe ili korisnik usluga. Akreditivna banka – banka kojoj je upućen nalog za otvaranje međunarodnog dok. akreditiva.

Ona otvara akreditiv u svoje ime, za račun komitenta, a u korist korisnika akreditiva. Ona nastupa u svojstvu komisionara.

Korisnik akreditiva – lice u čiju korist se otvara akreditiv. Prodavac robe ili izvršilac usluga. Avizirajuća banka – ima f-ju da obavesti korisnika akreditiva o otvaranju akreditiva u njegovu

korist, i o uslovima, ali nema nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva. Potvrđujuća banka – avizirajuća banka koja prihvata obavezu da korisniku akreditiva omogući

konzumiranje akreditivnog iznosa. Isplatna banka – ovlašćena od akreditivne banke da isplati akreditivni iznos. Negocirajuća banka – ovlašćena od akreditivne banke da otkupi akreditivne menice.

Ovlašćenje može biti opšte – bilo koja banka može da bude negocirajuća i posebno – samo jedna banka ovlašćena za negociranje.

2.3 Pravni odnosi koji se zasnivaju prilikom otvaranja međunarodnog dok. akreditiva su: 1. odnos između nalogodavca i akreditivne banke 2. odnos između nalogodavca i korisnika akreditiva 3. odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva 4. odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva.

- Odnos nalogodavca i akreditivne banke – zasniva se ugovorom o otvaranju akreditiva. Nalogodavac izdaje nalog banci za otvaranje akr. a ona ga prihvata ćutanjem. Ako se banka ne slaže sa primljenim nalogom, dužna je da se ogradi od njega i da o tome obavesti nalogodavca. Obaveza nalogodavca: da plati banci proviziju za izvršene usluge i preuzeti rizik. Obaveza akreditivne banke: da korisniku akr. isplati novčani iznos na koji glasi akr. Nalog sadrži: naziv i adresu korisnika akr.; vrstu akreditiva; akreditivni iznos i valuta koja treba da bude isplaćena; vrstu, količinu i kvalitet robe; podatke o transportu robe; modalitete isporuke; podatke o dokumentima; važenje akreditiva...

- Odnos nalogodavca i korisnika akreditiva – međ. dok. akr. se otvara u cilju izvršenja određenih obaveza iz izvršnog ugovora. Te obaveze su recipročne, s tim što je u ovom odnosu sam akreditiv samo sredstvo za ispunjenje novčane obligacije dužnika iz osnovnog ugovora. Ovde je kupac dužan da isplati cenu za isporučenu robu nezavisno od toga kakvi su modaliteti isplate u samom ugovoru, ali korisnik akr. ne može da natera dužnika da u njegovu korist otvori dok. akr. jer to često ne zavisi od njega, već od banke da li će postupiti po nalogu ili ne.

- Odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva – ovo je najznačajniji odnos jer ovde dolazi do punog izražaja pravna povezanost akreditivne obaveze i akreditivnih dokumenata. Obaveza akreditivne banke ili neke druge od nje ovlašćene banke mora da bude usmerena prema dokumentima navedenim u akreditivu. Izvršenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akreditivnih dokumenata. Akreditivna obaveza je samostalna prema obavezi dužnika iz osnovnog ugovora i uslovna. Banka se obavezala da honoriše određena dokumenta, pa ako ona nisu

2

prezentirana ili odstupaju od onoga što je predviđeno u akreditivu, banka nije dužna da ih honoriše. Ovaj odnos je jedinstveni pravni posao. Jednostranom izjavom volje, akr. banka preuzima obavezu da će isplatiti novčani iznos na koji akreditiv glasi pod uslovima koji su navedeni u akreditivu. Tako se zasniva neposredan odnos, i nezavisan od odnosa banke prema nalogodavcu. Korisnik akreditiva može da zahteva od banke i naplatu prinudnim putem i tada nije u obavezi da se za isplatu prethodno obrati nalogodavcu. Ovde je obaveza banke prema korisniku akr. samostalna, neposredna i solidarna.

- Odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva – ovde postoje različite situacije. Akred. banka stupa u odnos sa nekom drugom bankom u zemlji korisnika akreditiva, i ovlasti je da izvrši notifikaciju akreditivnog pisma korisniku. Korespodentna banka može da potvrdi ili ne potvrdi akreditivno pismo. Ako potvrdi, ulazi u akreditivni posao kao solidarni dužnik u odnosu na korisnika akr. Korisnik akreditiva za isplatu akreditiva može da se obrati bilo akreditivnoj bilo konfirmirajućoj banci. Avizirajuća banka je samo prenosilac obaveštenja o otvaranju akreditiva.

2.4 Vrste međunarodnog akreditiva: 1. nostro i loro akreditivi 2. opozivi i neopozivi 3. potvrđeni i nepotvrđeni 4. prenosivi i neprenosivi 5. akreditivni domicilirani u zemlji i inostranstvu 6. rotativni (revolving) akreditiv 7. akceptni 8. akreditivi sa odgođenim plaćanjem 9. stand-by akreditiv Nostro i loro • odlazeći ili nostro - otvaraju se od strane našeg uvoznika u korist stranog izvoznika • odlazeći ili loro - otvara strani kupac u korist domaćeg izvoznika.

Opozivi i neopozivi • opozivi - akred. banka može u svakom momentu da izmeni ili poništi opozivi akreditiv bez prethodnog obaveštavanja korisnika. On se ne može potvrđivati. • neopozivi - to je čvrsta i neopoziva obaveza banke prema korisniku akr. Akred. banka garantuje korisniku akr. da će iznos biti isplaćen nakon ispunjenja uslova. Obaveza akr. banke prema korisniku akr. je samostalna i ne može da se menja niti opozove bez pristanka svih zainteresovanih strana. Ovaj akr. mora da bude označen kao takav.

Potvrđeni i nepotvrđeni • potvrđeni - avizirajuća banka potvrđuje neopozivi dokumentarni akr. koji je otvorila akred. banka. Od trenutka potvrđivanja akr. ona preuzima obavezu prema korisniku akr. pod uslovom da on ispunjava uslove navedene u akreditivu. Ona i akredi. banka solidarno su odgovorne za isplatu akreditivnog iznosa. • nepotvrđeni - ovde je obaveza korespodnetne banke samo da obavesti korisnika da je akr. otvoren.

Prenosivi i neprenosivi • prenosiv - korisnik akr. ima pravo da banci izda uputstvo da akr. u celini ili delimično prenese na drugog korisnika. Prenos mora da bude određen od strane akred. banke. • neprenosiv - je ako nije naznačeno da je prenosiv.

Akreditivi domicilirani u zemlji i inostranstvu – domicil ili mesto plaćanja gde korisnik ima pravo da prezentuje dokumenta ovlašćenoj banci i od nje zahteva honorisanje. To mesto može da bude u zemlji nalogodavca, korisnika ili nekoj trećoj zemlji. • domiciliran u zemlji - mesto plaćanja u zemlji banke domaćeg uvoznika ili izvoznika • domiciliran u inostranstvu - mesto plaćanja kod banke u zemlji stranog izvoznika ili uvoznika ili u nekoj trećoj zemlji.

Rotativni (revolving) akreditiv – otvara se da s eposle iscrpljenja prvobitnog akreditivnog iznosa ne bi morao otvarati nov. Osnovna karakteristika: posle izvesnog vremena akreditivni iznos se vraća na prvobitni iznos sve dok se ne dostigne maximum čija se visina utvrđuje određenom sumom ili brojem obnavljanja prvobitnog iznosa.

Akceptni dokumentarni akr. – korisnik akr., u zamenu za uredno podneta akceptna dokumenta dobija akcept na menici, koju je vukao na akred. banku ili nalogodavca. Akred. banka je obavezna da akceptira menicu. Ta menica je dokumentarna menica jer je uvek prate neka dokumenta.

3

Akr. sa odgođenim plaćanjem – akred. banka preuzima obavezu prema korisniku da će određeno vreme posle prezentacije dokumenata isplatiti akreditivni iznos korisniku akreditiva.

Stand-by akr. – ovde se ispunjenje bančine obaveze vezuje za neispunjenje dužnikove obaveze. Obaveza banke dospeva kada korisnik prezentira banci pismenom izjavom da dužnik iz osnovnog ugovora do određenog roka nije ispunio novčanu obavezu.

- Dokumenta koja se podnose banci. Određivanje vrste dok. koja se podnose vrše se u nalogu za otvaranje akreditiva. bez tih dokumenata ne može da se isplati akreditivni iznos. Prema članu 13. Jednoobraznih pravila, banke su dužne da sa pažnjom pregledaju dok. da bi utvrdile da su dok. po svom spoljašnjem izgledu u skladu sa odredbama i uslovima navedenim u obaveštenju o otvaranju akr. Jednoobraznim pravilima se reguliše obaveza banke u vezis a dok., rokovima do kojih pregled mora bhiti završen, obavezom obaveštavanja u pogledu kvaliteta prezentiranih dok.

2.5 Dokumenta koja se podnose banci (U odredbama Jednoobraznih pravila regulisana je materija koja se odnosi na) :

1. otpremna dokumenta

2. dokumenta o osiguranju

3. trgovačke fakture

4. ostala dokumenta

- Otpremni dokumenti – njima se dokazuje izvršenje isporuke u najširem smislu. Tu spadaju: konosman, železnički ili rečni tovarni list, skladišnica, talon otpremnice, poštanski recepis, poštanska potvrda o odašiljanju, recepis vazdušne pošte, vazdušni tovarni list, kamionski tovarni list, i bilo koji drugi dok. koji nosi prijemni žig prevoznika ili izdavaoca, ili potpis prevoznika ili njegovog agenta. Ovde spradaju dok. o preuzimanju robe. U čl. 25-34 Jednoobraznih pravila propisano je kakva svojstva treba da imaju otpremna dok. i kakva je obaveza banke. - Dokumenti o osiguranju – u čl. 24. Jednoobraznih pravila propisano je da dok. o osigranju moraju da budu onakva kakva su izdata ili potpisana od osiguravajućeg društva ili njegovog agenta, gde list pokrića izdat od brokera neće biti prihvaćen ako u akreditivu nije dopušteno. - Trgovačke fakture – u čl. 37. Jednoobraznih pravila propisano je da trg. faktura mora da glasi na ime nalogodavca po akreditivu, ako nije drugačije određeno u akreditivu. Banke su ovlašćene da odbiju isplatu fakture ako ona glasi na veći iznos od iznosa koji je predviđen akreditivom. - Ostala dokumenta – spadaju: skladišne priznanice, nalozi za isporuku, konzularne fakture, specifikacije robe, uverenje o poreklu i zdravstvenom stanju robe. Za ove dok. ne postoji posebno pravilo u Jednoobraznim pravilima i te dok. banke primaju bez proveravanja i za njihove nedostatke ne snose odgovornost. - Prestanak međ. dok. akr. – redovan način prestanka je kada se korisniku isplati akreditivni iznos. Gasi se i pretekom roka predviđenog u samom akreditivu.

3. MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO

- Dokumentarni inkaso – tj. ugovor o dok. inkasu – bankarski posao kod kog banka preuzima obavezu da će po nalogu i za račun komitenta da naplati novčano potraživanje koje on ima prema trećem licu uz predaju određenih dokumenata, dok se komitent se obavezuje da će za to banci platiti proviziju i troškove koje je imala prilikom izvrsenja naloga i instrukcija.

- Posao dok. inkasa funkcioniše – prodavac po otrpemanju robe šalje svojoj banci robna dok., koja ih korespodentnoj banci (inkaso banci) dostavlja za naplatu u zemlji kupca, sa nalogom da ih ova preda

4

kupcu kad on bude isplatio kupovnu cenu ili akceptirao menicu koju je prodavac vukao za njega i priključio je ostalim dokumentima.

- Predmet inkaso poslova – su razna vrednosna dok., tj. dok. koja proizilazi iz raznih osnova: • robna dokumenta - faktura, konosman, tovarni list, polisa osiguranja, uverenje o kvalitativnom i kvantitativnom prijemu robe... • nerobna dokumenta - menice, čekovi, obveznice, štedne knjižice, izvučene srećke...

- Učesnici u dokumentarnom inkasu: 1. nalogodavac – angažuje svoju banku radi naplate potraživanja 2. dostavna banka – remitent 3. inkaso banka – trasatu prezentira dok. i od njega traži naplatu potraživanja u zemlji plaćanja. - Između ovih lica se zasnivaju pravni odnosi koji su nezavisni.

- Učesnici u obavljanju inkaso poslova: 1. prodavac – izvoznik – fizičko ili pravno lice. Kada otpremi robu i dobije dok., on ih proverava i predaje svojoj banci da ih prosledi ino banci. U tim dok. je pismeni nalog sa uputstvima za naplatu potraživanja. 2. banka prodavac – izvoznika – predaje dok. dobijena od komitenta nekom svom ino korespodentu. 3. banka naplate u inostranstvu – prima dok., poziva licekoje je označeno na pismenom nalogu da preuzme dok. i inkaso isplate. 4. kupac – uvoznik – dužan da se odazove na pozive domaće banke, da izvrši isplatu i prosledi svojoj banci dok. o tome.

3.3 Funkcije dok. inkasa: • f-ja sredstva plaćanja • plaćanje cene uz istovremenu predaju dokumenata • f-ja sredstva za obezbeđenje • kupac može da preuzme robu samo ako je za nju isplatio kupovnu cenu. - Prednosti dok. inkasa: usluge koje nudi banka kod.dok. inkasa jeftinije su od usluga kod dok. akreditiva; može se koristiti kod plaćanja gde kupac nije unapred poznat.

3.4 Vrste dokumentarnog inkasa – kao kriterijum se uzima vrsta isprave pomoću koje se dokazuje postojanje potraživanja: 1. čist inkaso – potraživanje je izraženo u obliku HOV: menica, obveznica, ček... 2. dokumentarni inkaso – podrzaumeva naplatu HOV zajedno sa robnim dokumentima kao i naplatu robnih dokumenata bez HOV. Deli se na:

a) loro – naplata stranih potraživanja u domaćoj zemlji od domaćeg dužnika i vrši je domaća banka kao inkaso banka inostrane dostavne banke

b) nostro – domaće potraživanje se naplaćuje od strane dužnika preko domaće banke koja koristi lokalnu banku u zemlji plaćanja.

3.5 Prezentiranje i naplata dokumenata – Inkaso banka koja prezentira dok. trasatu dužna je da prezentaciju izvrši u roku. - Kada su dokumenta plativa po viđenju – inkaso banka ih prezentuje trasatu bez odlaganja; - Plativa na određeno vreme po viđenju – inkaso banka ih prezentuje "bez odlaganja" ako se dok. prezentiraju radi plaćanja. - Plaćanje za dokumentarni inkaso – predaja dok. uz efektivno plaćanje, predaja dok. uz akcept, predaja dok. uz ispunjenje drugih uslova koji su predviđeni nalogom za naplatu.

4. MEĐUNARODNA BANKARSKA DOZNAKA

- Doznaka – pismeni ili telegrafski nalog jedne banke drugoj za isplatu tačno određenog iznosa određenom licu, korisniku. - Doznaka u MPP – ako se banka nalogodavac nalazi u jednoj zemlji, a banka korisnik u drugoj. - Elementi bankarske doznake: 1. ime i adresa banke nalogodavca 2. datum i br. doznake 3. iznos i oznaka valute koju treba isplatiti 4. ime nalogodavca 5. ime i adresa korisnika doznake

5

6. svrha doznake 7. uslovi isplate (ako je uslovna doznaka) 8. ime i adresa isplane banke 9. rambusna klauzula (ako postoji potreba) 10. na čiji teret padaju troškovi isplatne banke

- Učesnici u realizaciji bankarske doznake: 1. nalogodavac – daje nalog svojoj poslovnoj banci da isplati određeni iznos korisniku 2. poslovna banka – posrednik koji izvršava nalog samostalno ili preko svog korespodenta u zemlji korisnika. 3. banka korespodent – izvršava naloge po instrukciji banke nalogodavca. 4. korisnik – fizičko ili pravno lice kome banka korespodent vrši isplatu.

- Vrste bankarskih doznaka: 1. nostro i loro doznake 2. robne i nerobne 3. uslovne i bezuslovne 4. konvertibilne i klirinške 5. obične i telegrafske

Nostro i loro – u zavisnosti od zemlje porekla i smera upućivanja plaćanja • nostro - plaćanje u inostranstvu posredstvom naše banke • loro - plaćanja iz inostranstva koje primaju naše banke u korist svojih komitenata.

Robne i nerobne – prema osnovu za plaćanje • robne - njima se vrši plaćanje za robu (isplata avansa, fakture, inkasa,...) ili za troškove iz robnog prometa (transport, osiguranja) • nerobne - plaćanje po svim ostalim osnovama (pružene usluge, pokloni, troškovi putnika...)

Uslovne i bezuslovne – u zavisnosti da li je izvršenje plaćanja korisniku vezano za izvršavanje neke obaveze s’ njegove strane ili ne. • uslovne - izvršava se samo ako korisnik ispuni određeni uslov – preda isplatnoj banci garanciju, priznanicu, menicu ili neki dr. ugovoreni dok. • bezuslovne - ne zahteva se nikakav poseban uslov u • vezi isplate doznake korisniku u inostranstvu.

Konvertibilne i klirinške – prema valuti plaćanja. • konvertibilne - izvršavaju ovlašćene banke, same, neposredno putem svojih inostranih korespodenata. • klirinške - banke izvršavaju putem Centralne banke, koja vodi klirinške račune za one zemlje sa kojima je ugovoren klirinški načijn plaćanja.

Obične i telegrafske – prema načinu izvršenja • obične - dostavljaju se pismenom poštom • telegrafske - otpremaju se teleksom, telefaksom ili telegramom, snabdevane sa šifrom.

- Postupak izvršenja nostro doznaka u konvertibilnoj valuti – Plaćanje u inostranstvu vrši se na osnovu naloga, na propisanim obrascima. Da bi se nalozi izvršili, moraju biti pregledani od strane nadležne službe deviznog režima, da li su u skladu sa propisima i da li je za njih obezbeđeno pokriće. Nalog mora da ima pečat privrednog subjekta i potpise ovlašćenih lica. Zavodi se u registar „nostro doznaka“ i dobija svojr edni br. Doznake izvršava banka nalogodavca putem svojih korespodentskih banaka u inostranstvu, putem pismenog naloga PAYMENT ORDER, da se izvrši plaćanje korisniku doznake.

- Postupak izvršenja loro doznake u konvertibilnoj valuti – Doznake iz inostranstva, radi plaćanja korisnicima u zemlji, ovlašćene banke primaju od direktnih i indirektnih korespodenata. Doznake primljene od kontokorentnih korespodenata će isplatu da odobre na računu isplatne banke kod banke nalogodavca. tj. zadužiće tekući račun banke nalogodavca kod sebe. Doznake primljene od nekontokorentnih korespodenata – izvršenje naloga zavisi od stepena međusobnog poverenja, da li je korespodent • u kategoriji prvoklasnih ili ostalih korespodenata. Naloge indirektnih prvoklasnih korespodenata isplatna banka izvršava čim je sigurna da je pokriće odobreno kod jednog od njenih direktnih korespodenata. Naloge indirektnih ostalih korespodenata isplatna banka izvršava po prijemu pokrića kod jednog od direktnih korespodenata. Pre svakog izvršenja banka vrši kontrolu, tj. autentifikaciju naloga inostrane banke, sravnjavanjem potpisa. Sve loro doznake banka zavodi u registar „loro doznaka“.

6

5. MEĐUNARODNO KREDITNO PISMO

-Kreditno pismo – predstavlja pismeni nalog domaće banke koja ovlašćuje svog korespodenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati navedeni iznos u označenom roku, odjednom ili delimično. Ovim pismom banka ovlašćuje neko lice da može kod druge banke da raspolaže određenom sumom novca kada se ispune uslovi predviđeni u pismu. Predaje se direktno u ruke korisniku isprave na upotrebu. Uvek je neprenosiva i neopoziva isprava. Koristi se kao sredstvo plaćanja u MPP i nema elemente kreditnog odnosa. To je poseban oblik dokumentranog akreditiva.- Značaj kreditnog pisma – • pomoću njega se mogu vršiti gotovinska i bezgotovinska plaćanja • suma na koju pismo glasi može biti sukcesivno isplaćivana

- Učesnici kreditnog pisma: 1. nalogodavac izdavanja kreditnog pisma 2. banka izdavalac kreditnog pisma 3. banka isplatilac kreditnog pisma 4. korisnik kred. p. – pravno ili fizičko lice

- Elementi kreditnog pisma: 1. naziv i sedište izdavaoca kreditnog pisma 2. naziv i sedište banke koja vrši isplatu 3. naziv korisnika 4. max. iznos koji se može naplatiti 5. dan izdavanja i rok važenja 6. redni br. pisma 7. potpis ovlašćenog lica 8. pečat banke izdavaoca

- Isplata kreditnog pisma – vrši se preko korespodentne banke u inostranstvu. Banka izdavalac regresira isplaćeni iznos korespodentnoj banci koja pre svake isplate vrši proveru pokrića, ispravnosti, roka i potpisa i žiga.

-Vrste kreditnog pisma: 1. nostro i loro 2. obično 3. cirkularno 4. trgovačko -Obično kreditno pismo – deluje između izdavaoca i banke asignata. Za izdato kred. p. banka naplaćuje proviziju od korisnika ili se za istu tereti banka asignat zajedno sa isplaćenom sumom navedenom u pismu. -Cirkularno kreditno pismo – u ulozi asignata može da se pojavi više banaka. Korisnik pisma može da se javi kod više banaka i da nakon prezentacije pisma zahteva isplatu, u punom iznosu ili sukcesivno do najvišeg iznosa, gotovinski ili virmanskim prenosom. -Trgovačko kreditno pismo – korisnik je ovlašćen da na banku koja je izdala pismo vuče menicu koju sa ostalim dok. podnosi na isplatu. Trasirana menica je deo trgovačkog pisma. Plaćanje se vrši tako što izvoznik trasira menicu na akred. banku koju pri isporuci robe prezentira sa robnim dok. akred. banci radi akcepta ili isplate.

6. MEĐUNARODNE KREDITNE KARTE

- Kreditna kartica – savremeni instrument bezgotovinskog platnog prometa i u sebi sadrži elemente personalnog kredita, putničkog čeka i načina periodičnog finansijskog obračuna sa bankarskim institucijama.

- Kreditne kartice obuhvataju 3 funkcije: 1. sredstvo bezgotovinskog platnog prometa 2. instrument kreditiranja vlasnika 3. opšteprihvaćeno internacionalno sredstvo plaćanja bez konverzije jedne valute u nacionalni novac

- Karakteristike kreditne kartice: • značajan instrument u prodajnoj politici kojim se omogućava kratkoročno kreditiranje pojedinačne trgovine i potrošača na malo • to je legitimacija koja ovlašćuje legitimnog imaoca na bezgotovinsko plaćanje kod ugovorenih preduzeća • imalac plaća članarinu i godišnje troškove i može kupovati bez plaćanja u gotovom novcu.

7

- Kreditna banka sadrži ime imaoca kred. k., redni br., vreme važenja i izjavu da obavezuje samo identičan potpis na kartici i računu.

- Funkcije kreditne kartice: 1. kreditna f-ja – kredit u najširem smislu postoji kad između trenutka prijema robe ili usluge i momenta plaćanja postoji vremenska razlika. Ugovorno pred. odobrava imaocu kred. k. kredit koji se kod sistema univerzalnih karata vraća izdavaocu kred. k. a kod sistema specijalnih kred. k. direktno ugovornom preduzeću. 2. platežna f-ja – roba i usluge ugovornih pred. koje su pružene imaocu kred. k., na osnovu prezentacije kred. k. i potpisivanja računa, ne isplaćuju odmah, nego povremeno izdavaocu kred. k.

- Vrste ili oblici sistema kreditnih karti:

1. specijalizovana kreditna karta

2. univerzalna kreditna karta

3. bankarska kreditna karta

- Specijalizovane kreditne karte – njih su izdavale naftne kompanije, veliki lanci hotela i robnih kuća... Omogućuju korisniku da ostvari kupovinu roba i usluga u svim poslovnim objektima emitenta. Mana je ograničenost upotreba za izdavaoce. Ovo je sitem dva učesnika: potrošač ili imalac i trgovac na malo. Treba razlikovati spec. karte u zavisnosti od izdavaoca, da li su: robne kuće, petrolejske kompanije vazdušne kompanije, hotelske organizacije, telefonska društva, turisticke organizacije

- Univerzalne kreditne karte. – izdaju firme kojima je to osnovna delatnost a mogu da se koriste i kao instrument plaćanja kod privrednih subjekata koji su uključeni u ovaj sistem. Ovaj sistem imaju pred. koja koriste usluge specijalizovanih fin. org. Ovo je sistem tri učesnika: izdavalac (spec.fin. org.), primalac (potrošač) ugovorna preduzeća (prodaju robu i pružaju usluge). Izdavači univerzlne kreditne karte: stručna udruženja kreditna odeljenja kupovnih centara kreditni instituti ili poslovne banke, društva kred. karata univezalna društva za kreditne karte. Najznačajnije univerz. kred. k. : Visa, Mastercard, Diners Club, Americen Exspress Company i Carte Blanche Corporation.

- Bankarska kreditna k. – omogućava imaocu korišćenje kreditnih linija i bezgotovinsko plaćanje van nacionalnih granica. Poslovna banka je faktor garantovanja naplate. Ove karte dele su u dve grupe: Kreditne bankarske karte – izdaju se komitentima uz određen limit, grace period, kamatne i ostale fin. uslove korišćenja kredita. Debitne kreditne karte – omogućavaju komitentu banke platne operacije u iznosu sredstava na depozitnom računu.

7. MEĐUNARODNA MENICA

- Menica –hartija od vrednosti po naredbi. To je pravna hov koja uvek glasi na odredjenu svotu novca. Radi se o hartiji od vrednosti po naredbi na osnovu zakona, kojom se njen izdavalac-trasant obavezuje da će sam ili po njegovom nalogu, određenom trećem licu – remitentu biti isplaćen menični iznos na određenom trećem licu – rebitentu biti isplaćen menični iznos na određenom mestu od samog trasanta ili lica kome je upućena naredba za isplatu – trasat. - Menica uvek glasi na određenu svotu novca, a može da glasi i na ime, ako se u menici unese rekta klauzula i onda se može prenositi samo cesijom.

- Dve osnovne privredne menice / f-je: • kreditno sredstvo • sredstvo obezbeđenja potraživanja

- Značajni rezultati unifikacije meničnog prava postignuti su na Ženevskoj konferenciji 1930. Usvojene 3 konvencije: 1. Konvencija o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici 2. Konvencija o sukobu zakona 3. Konvencija o taksama

8

- Postoje 2 paralelna sistema pravnog regulisanja menice 1. ženevski 2. anglosaksonski

- Karakteristike menice: • HOV koja glasi na određenu sumu novca, čiji su instrumenti, forma, prenos i isplata propisani normama meničnog prava • pravo koje je inkorporirano u njoj ne može se preneti na drugoga ni ostvariti bez pismene isprave • obligaciona HOV, jer su potraživanja uvek novčana • prezentaciona HOV, pošto imalac treba da je prezentira dužniku u vreme njene dospelosti • menična obaveza je apstraktna obaveza • menična obaveza svakog meničnog potpisnika je samostalna obaveza • formalna HOV • meničnog dužnika obavezuje ono što je uneto u meničnu ispravu • menicom se zasniva obaveza dužnika

- Menična načela: 1. načelo pismenosti ili formalnosti 2. načelo inkorporacije 3. načelo fiskne menične obaveze 4. načelo menične strogosti 5. načelo menične solidarnosti 6. načelo menične neposrednosti 7. načelo menične samostalnosti

- Načelo pismenosti ili formalnosti – ovde menica može biti izdata samo u pismenom obliku koji je propisan zakonom. - Načelo inkorporacije – u menici je inkorporirano nečije potraživanje i da bi se realizovalo potrebno je da se menica poseduje - Načelo fiksne menične obaveze – može se dugovati ili potraživati samo ono što je sadržano u meničnoj ispravi. - Načelo menične strogosti – odnosi se i na dužnika i na poverioca. Od dužnika se traži da ispuni obavezu iz menice, a od poverioca da obavi prezentaciju, protest i notifikaciju. - Načelo menične solidarnosti – svi potpisnici menice su odgovorni meničnom poveriocu za isplatu sume. Ako jedan dužnik ne plati menicu, to mora da učini drugi dužnik. Nema deljenja obaveze, već prevaljivanja. - Načelo menične neposrednosti – svaki menični dužnik je u neposrednom pravnom odnosu prema svakom imaocu menice. Imalac može podići tužbu protiv svakog dužnika. - Načelo menične samostalnosti – obaveze meničnih potpisnika su samostalne i nezavisne. Svaki potpis obavezuje samo njegovog potpisnika.

-MENICNI ELEMENTI-1. bitni 2. pretpostavljeno bitni 3. nebitni – fakultativni - Bitni elementi:

1.označenje isprave kao menice 2. bezuslovni nalog da se plati određena suma novca3. ime onog koji treba da plati – trasat 4. označenje dospelosti menice 5. označenje mesta plaćanja 6. ime onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti – remitent 7. označenje datuma i mesta izdavanja 8. potpis izdavaoca menice – trasanta

- Elementi koji se sami po sebi smatraju bitnim: 1. naznačenje dospelosti 2. mesto plaćanja 3. mesto izdanja menice

- Nebitni: 1. tiču se subjekata menično pravnog odnosa 2. odnose se na fakultativne klauzule

- Menične radnje:

9

1. izdavanje menice 2. akceptiranje menice 3. menični aval 4. intervencija 5. prenos – indosiranje menice 6. prezentacija menice 7. isplate menice 8. umnožavanje menice

1. Izdavanje menice – izdaje je trasant stavljajući svojeručan potpis i tako uspostavlja pravni odnos između trasanta i remitenta. Predaje je remitentu jer je prethodno od njega primio neku protivvrednost. U momentu izdanja trasant postaje remitentov dužnik i dužnik svih budućih imaoca menice.

2. Akceptiranje menice – pravna radnja kojom se neko lice – trasat, obavezuje potpisom da prihvata meničnu obavezu i da će je isplatiti onako kako ona glasi. Značaj akcepta je što se od tog momenta menja glavni dužnik po menici i to postaje trasat. Akcept može biti:

-potpisani - ako se prihvata obaveza za ukupnu sumu -delimični - ako se prihvata obaveza za deo menične svote

Akcept prema formi može biti: - pun - akceptant na menicu stavi izjavu o akceptiranju i potpis - blanko - kada akceptant stavi samo svoj potpis

3. Menični aval – izjava kojom neko lice svojim potpisom na menicu jemči da će menični dužnik ispuniti svoju obavezu. Avalista – jemac može biti svako lice koje je sposobno da preuzme meničnu obavezu. Aval je sredstvo obezbeđenja jer se njime štiti imalac menice od rizika da njegovo potraživanje ostane neplaćeno. Postoje 2 Vrste avala:

- pun - sadrži ime lica za koje se daje aval i potpis avaliste - blanko - sadrži samo potpis avaliste

4. Intervencija – radnja kojom se neko lice – intervenijent akceptira ili isplaćuje menični iznos umesto nekog potpisnika menice – honorat. Dve vrste intervencije:

- pozivne - naznačen je adresat po potrebi i imalac menice je dužan da se njemu obrati - spontane - intervenijent se sam javlja da bi zaštitio kreditni ugled trasanta ili nekog drugog

meničnog dužnika. Intervencije nastaju iz 2 razloga

• intervencija zbog neakceptiranja – nastaje zbog odbijanja trasata da akceptira menicu• intervencija zbog neisplate – nastaje kada glavni duznik u potpunosti ili delimicno odbija da

izvrsi isplatu menicnog iznosa

5. Prenos – indosiranje menice – putem određene izjave – indosamenta, menica se prenosi sa jednog lica na drugo. Tu izjavu imalac menice ispisuje na poleđini menice i tako svoja prava prenosi na drugo lice. Lice koje prenosi menicu – indosant, a lice na koje se vrši prenos – indosatar. Prema formi indosament može biti:

- puni - naznačeno ime indosatara uz klauzulu i potpis indosanta - blanko - samo potpis indosanta

- rekta - ako se u izjavi unese klauzula „ne po potrebi“, što znači da se zabranjuje indosiranje Prema sadržini indosament može biti:

- vlasnički - za prenošenje svojine na menici - punomoćnički - sadrže ovlašećenje za naplatu - založeni - njime se menica zalaže

6. Prezentacija menice – imalac menice je dužan da u određenom roku prezentira menicu dužniku. Vrste prezentacija:

- prezentacija menice na akcept - poziv trasatu da prihvati meničnu ispravu. Mora se izvršiti do roka do kog menica dospeva za naplatu. Ako je izdata „po viđenju“ trasat ima pravo da zahteva da mu se menica prezentira još jednom posle prve prezentacije – deliberacioni rok.

- prezentacija menice na isplatu - mora se izvršiti o dospelosti, tj. mora se prezentirati najranije na dan dospelosti ili u jednom od sledeća dva radna dana. Ako se to ne uradi menic apostaje prejudicirana.

10

7. Isplata menice – vrši se o dospelosti. Menicu je dužan da isplati glavni dužnik – akceptant ako je akceptirana, trasant ako nije. Kada se izvrši isplata, to se konstatuje na poleđini menice i dužnik tada oduzima menicu od imaoca. Ako je isplatu izvršio akceptant ili trasant, obaveza se gasi i svi regresni dužnici su oslobođeni menične obaveze. Ako je menicu isplatio jedan od indosanata ili njihov avalista, oni imaju pravo regresa od svih lica koja imaju viši rang u menici.

8. Umnožavanje menice – svrha je obezbeđenje meničnog poverioca ako dođe do gubitka ili uništenja menice. Umnožavanje se vrši:

- izdavanjem duplikata menice - svaki primerak mora da nosi svoj redni broj. Ovo može da vrši samo trasant koji ne bi smeo da akceptira više od jednog primerka menice.

- izdavanjem kopije menice - može da vrši svaki imaoc menice, jer se kopijom ne može dobiti ni akcept ni isplata, ali može da se zahteva original menice.

-MERE ZA OCUVANJE MENICNIH PRAVA1. protest 2. notifikacija 3. regres - Protest – cilj je očuvanje meničnih prava. To je postupak kojim se obezbeđuje zaštita meničnih prava imaoca menice kada glavni dužnik nije ispunio svoju obavezu. Imalac menice mora da je podnese na protest u zakonski propisanom roku. Protest može biti podignut zbog: neakceptiranja, neisplate, nedatiranja, neizdavanja duplikata ili kopije i zbog neisplate protestnih troškova. - Notifikacija – njom se obaveštavaju menični dužnici od strane imaoca menice da je podignut protest. Neizvršavanje motifikacije nema za posledicu gubitak meničnih prava, jedino je imalac dužan da nadoknadi štetu najviše do visine meniččne sume. - Regres – zahtev kojim imalac menice traži od nekog regresnog meničnog dužnika da ovaj isplati menicu u slučaju kada je akceptant ili trasat odbio. Regresni dužnici se smatraju indosanti, akceptanti, trasanti i avalisti. Regres se može istaći zbog neakceptiranja, platežne sposobnosti trasanta, trasata ili akceptanta, zbog neisplate ili delimične isplate. - Razlozi prestanka meničnih prava i obaveza:

• ispunjenje menične obaveze • zastarelost • prenos menične obaveze • poništenje menice • oproštaj duga • kompenzacija • nestanak menice • konfuzija • propuštanje obaveznih meničnih radnji

- Opšta karakteristika anglosaksonskog meničnog prava je sloboda forme, oblika i sadržine menice. - U ovom pravu ona nije potpuno apstraktna HOV i nije obavezan protest da bi se sačuvala prava.

- Vrste menice u anglosaksonskom pravu:

1. bil of exchange – slična vučenoj menici u međunarodnom meničnom pravu 2. Promissory note – slična sa sopstvenom menicom u istom pravu

VRSTE MENICA

1. domicilirana 2. trasirana – vučena 3. sopstvena 4. trasirana po sopstvenoj naredbi 5. potpuna 6. blanko - Trasirana – vučena menica – izdavalac (trasant) daje nalog trasatu, najčešće svojoj banci da korisniku (remitentu) isplati novčani iznos na koji glasi menica iz trasantovog pokrića koji se nalazi kod trasata. - Sopstvena menica – izdavalac se obavezuje da će u vreme dopelosti menice isplatiti meničnu sumu remitentu. - Trasirana menica po sopstvenoj naredbi – podvrsta trasirane menice gde trasant izdaje menicu i označava sebe kao remitenta.

11

- Potpuna menica – trasant u trenutku izdavanja menice unese u menicu sve bitne elemente zakonski propisane. - Blanko menica – u času njenog izdanja nedostaje jedan ili više bitnih elemenata menice.

8. MEĐUNARODNI ČEK

- Ček je HOV kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasat) da licu određenom u čeku isplati naznačenu svotu novca iz trasantovog pokrića. - Tri subjekta: izdavaoc čeka – trasant, čekovni dužnik – trasat, imaoc čeka – remitent.

- U vezi sa pravnom prirodom čeka pojavljuju se 2 teorije: 1. ugovorna teorija 2. teorija jednostranog akta.

- Značajni rezultati unifikacije čekovnog prava postignuti su na Ženevskoj konferenciji 1931. Usvojene 3 konvencije:

1. Konvencija o Jednoobraznom čekovnom zakonu 2. Konvencija o regulisanju sukoba zakona o čeku 3. Konvencija o porezima u materiji čeka.

- Sličnosti između menice i čeka: 1. načela 2. čekovnu sposobnost imaju sva fizička i pravna lica 3. razlike koje se mogu pojaviti u upisivanju svote slovima i brojevima 4. indosiranje čeka i menice 5. avaliranje 6. plaćanje 7. amortizacija 8. protest 9. sukob zakona kod čeka i menice

12

- Razlike između menice i čeka: 1. ček – sredstvo plaćanja, menica – sredstvo kredita 2. trasat kod čeka može biti samo banka 3. za svaki ček mora biti osigurano likvidno pokriće u novcu kod banke trasata 4. ček može glasiti na donosioca 5. svi čekovi dospevaju po viđenju 6. čekovi se mogu opozvati 7. kod čeka nema ustanove akcepta, intervencije, umnožavanja 8. čekovi se mogu domicilirati 9. čekovi ne mogu imati klauzulu o kamati 10.kod čeka se može odbiti delimična isplata 11.kod čeka nema založnog indosamenta 12.ne može se izdati blanko ček 13.kod izdavanja čeka se ne plaća porez, taksa...

- Čekovna načela: značenja su ista kao kod menice 1. načelo pismenosti – nije dozvoljena teorija propuštanja 2. načelo inkorporacije – amortizacija nije moguća kod svih vrsta čeka 3. načelo fiksne čekovne obaveze 4. načelo strogosti 5. načelo samostalnosti 6. načelo neposrednosti

- Čekovni elementi: • oznaka da je ček • bezuslovni nalog za isplatu određene sume novca • ime trasata • mesto plaćanja • datum izdavanja • mesto izdavanja • potpis trasanta

8.5 CEKOVNE RADNJE

1. izdavanje čeka 2. prenos čeka 3. avaliranje čeka 4. prezentiranje čeka 5. isplata čekovne sume 6. opozivanje 7. protest 8. notifikacija 9. regres

Izdavanje čeka – prva čekovno pravna radnja. Da bi trasant mogao da izda ček, mora imati pokriće. Prenos čeka – vrši se indosamentom, cesijom ili običnom predajom. Indosamentom se prenose svi čekovi sem čeka na donosioca. Cesijom – kada u čeku postoji klauzula „ne po naredbi“. Običnom predajom – ček na donosioca.

Avaliranje čeka – isto kao kod menice. Prezentiranje čeka – samo u cilju isplate. Izuzetak je kad se ček certificira ili avizira. Banka koja certificira – jemči postaje glavni dužnik po čeku i odmah zadužuje račun izdavaoca čeka.

Isplata čekovne sume – izvršava trasat označen u čeku kod koga trasant ima pokriće. Isplata u gotovom novcu samo kod bariranog čeka.

Opozivanje čeka – trasant zabranjuje trasatu da izvrši isplatu čeka iz deponovanog pokrića. Protest – javna isprava od strane nadležnog organa na kojoj se potvrđuje da je subjekt koji podiže protest bez uspeha preduzimao zakonom predviđene radnje. Protest može biti zbog: neisplate čekovne sume, odbijanja obračuna banke...

Notifikacija čeka – obaveštenje dužnika o odbijanju trasata da izvrši isplatu čeka.

13

Regres – pravo imaoca čeka da zahteva od trasata i ostalih čekovnih dužnika isplatu u slučaju kad trasat odbije da izvrši isplatu delimično ili u celini.

- U cekovnom pravu postoje 3 vrste tužbi: podižu imaoci čeka • tužba iz osnovnog posla • regresna tužba • tužba zbog neosnovanog bogaćenja

-Čekovna obaveza prestaje: • isplatom čekovnog iznosa od strane trasata • zastarelošću potraživanja • prenosom čekovne obaveze • oproštajem duga • kompenzacijom • konfuzijom • propuštanjem

8.6 VRSTE CEKOVA

• Prema obliku i nameni:

1. gotovisnki ček 2. barirani ček 3. cirkularni ček 4. dokumentarni ček 5. akreditivni ček 6. vizirani ček 7. certificirani ček

Gotovinski ček – trasant daje nalog trasatu da se korisniku čeka iz njegovog pokrića izvrši isplata.

Barirani ček – instrument bezgotovinskog plaćanja za prenos sredstava sa računa trasanta na račun

remitenta. Precrtavanje može biti opšte – između povučenih paralelnih linija se ne imenuje određena

banka; i posebno – kada se između linija navede određena banka koja vrši isplatu.

Cirkularni ček – izdaje banka korisniku koji kod nje ima pokriće, pozivajući njene filijale i poslovne

jedinice da takav ček isplate. Korist – brzo i lako realizovanje isplate.

Dokumentarni ček – isplata uslovljena odgovarajućom prezentacijom određenih robnih dokumenata,

kao dokaz da je korisnik izvršio svoje obaveze prema trasantu.

Akreditivni ček – posebna vrsta čekova. Uz niz olakšica i povlastica se ostvaruje utvrđena ekonomska

politika.

14

Vizirani ček – sadrži klauzulu koju stavlja banka o postojanju pokrića u trenutku izdavanja čeka. Znači

da banka garantuje.

Certificirani ček – sigurni ček. Banka stavlja klauzulu o postojanju pokrića i vrši blokadu pokrića u visini

čekovnog iznosa radi zaštite sigurnosti naplate.

•Prema načinu određivanja korisnika:

Ček na ime – prenosi se indosamentom. Ime korisnika je označeno na čeku

Ček na donosioca – prenosi se običnom predajom. Na čeku nije naznačen korisnik.

Ček po naredbi – prenosi se indosamentom. Ispred naziva stoji klauzula „po naredbi“ na osnovu koje se

izvršava isplata korisniku koji je naznačen na čeku ili po njegovoj naredbi nekom drugom.

Sopstveni trasirani ček – ček trasiran na samog sebe.

-Vrste čekova koja se češće pojavljuje u MPP:

1. ček vučen od jedne banke na drugu – trasat i trasant su različite banke

2. blagajnički ček – trasat i trasant ista banka

3. bankarska uputnica – ček koji se naplaćuje kod banke koja ga je i izdala

4. čekovi USA Trasurer – predstavljaju čekovne državne blagajne SAD-a

5. putnički čekovi – glase na valutu zemlje gde će se utrošiti, ili u dolarima.

-Euroček – korisnik prema potrebi sam ispunjava iznos čeka u nacionalnoj valuti zemlje u kojoj boravi, a

banka trasat garantuje da će ček biti plaćen ukoliko se isplata vrši po utvrđenim pravilima za isplatu.

-Eurocard – njen partner je Mastercard.

9. BANKARSKA GARANCIJA

Bankarska garancija – sigurnost da će se u okviru domaćih i međunarodnih fin., transakcija ugovorne obaveze izvršiti u ugovorenom roku. -Izdavanjem garancije, banka garant obezbeđuje korisnika garancije od mogućnosti neizvršenja preuzetih obaveza i garantuje da će obaveze izvršiti ugovorna strana ili sama banka. Super garancija – ako poverilac nedovoljno poznaje ili nema poverenja u banku koja je dala garanciju, može da traži posebnu garanciju izdatu od banke koju on odredi. Značaj bank. garancije – one su instrument obezbeđenja plaćanja; ona njenom korisniku omogućuje da brzo i bez spora realizuje svoje potraživanje; iza njih stoje banke kao moćne fin. institucije.

-2 bitna svojstva garancije: 1.neopozivost – banka ne može da odustane od već date garancije ili da je povuče bez saglasnosti svih učesnika u garancijskom poslu. 2. bezuslovnost – izostajanje pokušaja prinudne naplate od glavnog dužnika.

-Bitni elementi bankarske garancije: • naziv i sedište banke koja izdaje garanciju • naziv i sedište primaoca garancije • nazunačenje posla čije se ispunjenje obezbeđuje kao i iznos bankarske garancije • rok važenja bank. gar. • potpisi ovlašćenih lica • mesto i datum izdavanja garancije • broj agencije • klauzula o vraćanju garancije • ostale klauzule

-Učesnici garancije:

1.nalogodavac garancije – dužnik je pred. koje se obavezuje svom partneru da će izvršiti ugovorne obaveze i za koje će garantovati banka

15

2. banka garant – garantuje korisniku garancije da će u ugovorenom roku nalogodavac izvršiti svoje obaveze, i da će ako on to ne učini izvršenje preuzeti banka. 3. korisnik garancije – poverilac – stiče pravo potraživanja prema banci garantu ukoliko dužnik ne odgovori obavezama. -Bankarska gar. funkcioniše – tako što dužnik daje nalog svojoj banci da neposredno ili uz posredovanje neke druge banke izda u svoje ime, a za njegov račun, garanciju trećem licu, budućem korisniku garancije.

9.3 VRSTE BANKARSKIH GARANCIJA

•Prema vrsti posla čije izvršenje se obezbeđuje: 1. licitaciona garancija 2. garancija za dobro izvršenje posla 3. garancija za vraćanje avansa -Licitaciona garancija – banka se obavezuje da će korisniku gar. isplatiti garantovanu sumu za slučaj da učesnik na licitaciji ne ispuni obaveze predviđene u licitacionim poslovima. -Garancija za dobro izvršenje posla – banka je dužna da korisniku gar. isplati određenu sumu ako dužnik iz osnovnog posla ne ispuni svoje ugovorne obaveze. Visina garantovanog iznosa određuje se u fiksnom iznosu ili u najvećem iznosu. -Garancija za vraćanje avansa – banka preuzima obavezu da će korisniku isplatiti garantnu sumu za slučaj da prodavac ne ispuni svoju ugovornu obavezu za koju je položen avans ili ne vrati avans na drugi način. Visina garantnog iznosa jednaka je primljenom avansu.

• Prema uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se isplatio garantni iznos: 1. uslovna gar. 2. bezuslovna gar. -Uslovna garancija – naveden je uslov koji mora da bude ispunjen da bi korisnik gar. stekao pravo da se obrati banci sa zahtevom za isplatu garantnog iznosa. -Bezuslovna garancija – ne traži se da korisnik gar. podnosi dokaze da je ispunjen uslov za isplatu iznosa. Dovoljno je da podnese zahtev za isplatu sa izjavom da dužnik iz osnovnog posla nije u roku ispunio svoju obavezu. U njoj je sadržana klauzula „na prvi poziv“.

• Prema zavisnosti od osnovnog posla: 1. samostalna gar. 2. akcesorna gar. -Samostalna garancija – gar. sa klauzulom „bez prigovora“. Odvojena je od osnovnog ugovora. banka prema korisniku ističe samo prigovor iz garancije, a ne iz osnovnog posla. -Akcesorna garancija – banka prema korisniku ističe sve prigovore

• Prema broju banaka koje učestvuju u garancijskom poslu: 1. supergarancija 2. kontragarancija -Supergarancija – poverilac od dužnika zahteva da mu ovaj pribavi i supergar., u slučaju kada poverilac nema dovoljno poverenja u banku koja je izdala garanciju. -Kontragarancija – nju daje banka dužnika banci poverioca da bi ona na bazi te kontragar. odobrila garantni iznos. -Pored ove 4 osnovne podele postoji još jedna: 1. pokrivena – nalogodavac polaže pokriće iz kog banka isplaćuje iznos. 2. nepokrivena – banka isplaćuje garantni iznos iz sopstvenih sredstava za račun nalogodavca.

-Uzroci slabosti međunarodnih ekonomskih odnosa: I političke prirode: zategnuti odnosi, nestabilnost, transformacije jednih društveno-političkih sistema ili integracija drugih II ekonomski problemi: u vezi materijalne proizvodnje, nezaposlenosti, prezaduženosti i inflacije.

-Objektivni faktori koji utiču na otežano funkcionisanje MPP:

1. prerađivački kapaciteti forsirani u onosu na bazične kapacitete – ova jednostrana orijentacija bila je posledica tržišne opredeljenosti i razvoja potrošačkog mentaliteta.

2. nezaposlenost – manifestuje se u neskladu između novootvorenih radnih mest ai ponude radne snage.

3. prezaduženost – ovaj problem je aktuelniji u nerazvijenim zemljama

4. inflacija – nestabilnost na deviznim tražištima

16

5. likvidnost – mogućnost zemalja da podmire novčane obaveze prema inostranstvu.

6. konvertibilnost valuta – jedan od bitnih elemenata nesmetanog funkcionisanja međunarodnih plaćanja.

7. ekspanzija međunarodne trgovine i intenzivnog kretanja novca i kapitala u svetskim okvirima – kao kočnica ovakvom progresu javljaju se razna trgovinska ograničenja i carinske barijere koje zemlje uvode da bi zaštitile nacionalnu privredu od inostrane konkurencije.

-Subjektivni faktori: neažurnost određenih službi u banci, neekonomičnost i neefikasnost, neodgovornost, nečuvanje poslovnih tajni i sporost.

-Rizik deviznih kurseva (valutni rizik) definisemo kao rizik od promene u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini kurseva. Njegovom uticaju izloženi su svi subjekti jednog društva.

-Vrste izloženosti valutnom riziku:

1. ekonomska izlozenost

2. transakciona izlozenost

3. konverziona (bilansna) izlozenost

1. Ekonomska izloženost – je izlozenost riziku, rezultira iz realne promene kursa valuta u odnosu na valute konkurenata, koja ima suprotan efekat na konkurentske troškove. • Karakteristike ekonomske izlozenosti valutnom riziku:

o nastaje pre ekonomske transakcije i određuje da li će do nje doći o vezana za realne a ne nominalne promene kurseva o ne pojavljuje se u finansijskim izveštajima o može da utiče na domaću prodaju u domaćoj valuti o teži da ima različite vremenske raspone

2. Transakciona izloženost – može da dovede do toga da se ne ostvari planirana zarada u fin. transakcijama u kojima prodajna cena i troškovi nisu u istoj valuti zbog suprotnih promena u vrednosti kursa između perioda utvrđivanja cena i naplate usluge. • Karakteristike transakcionog rizika:

o nepodudarnost između valute u kojoj se izražava cena i valute u kojoj se izražavaju troškovi

o dobici ili gubici su izazvani razlikama između planiranih kurseva korišćenih prilikom određivanja cena i onih u trenutku naplate

o određivanje vremena konverzije valuta važno je ako se žele povezati stavke u valuti koje će se konvertovati.

3. Bilansna izloženost – vezana za uticaj promene kurseva na aktivu i pasivu bilansa stanja i prihode i rashode BU između 2 bilansna perioda.

-Metodi i instrumenti neutralisanja i pokrivanja valutnih rizika: • strukturisanje plasmana u devizama u skladu sa deviznim izvorima • prevremeno i zakasnelo izmirivanje obaveza i naplata u stranoj valuti • paralelni krediti • simulirajući krediti • svop aranžmani • terminski ugovori

17

• valutne opcije • složene valute

-Neki od instrumenata i operacija koji se primenjuju u cilju zaštite i obezbeđenja od kursnog rizika: 1.promtno – spot kupljene / prodate devize – sporazum između prodavca i kupca da se ugovorene kupoprodajne obaveze izvrše odmah, a najdalje u roku od 2 radna dana od zaključenja posla. 2. terminske devizne transakcije – kupovina od strane neposrednih učesnika na intenacionalnom tržištu novca, jedne valute drugom, s tim što će isporuka biti na tačno utvrđeni datum, po terminskom kursu koji se utvrđuje na dan zaključenja ugovora. 3. svop poslovne operacije – reprezentuje integritet promtne devizne kupoprodaje i terminalne devizne kupoprodaje 4. valutne opcije – dajku pravo da se može kupiti / prodati određena strana valuta po strogo ugovorenoj ceni na budući datum. Predmet kupoprodajnog ugovora mogu biti 2 osnovna tipa valutnih opcija: • coll opcija - daje pravo njenom vlasniku da kupi određeni iznos deviza po unapred dogovorenoj opcionoj ceni, a prodavca obavezuje da na prvi poziv ispuni želje novog vlasnika. • put opcija - daje pravo njenom vl. da proda određeni iznos deviza po unapred dog. opcionoj ceni a prodavca obavezuje da na prvi poziv ispuni želje novog vlasnika. 5. fjučers (futures) ugovori – fin. instrumenti kojima se trguje na terminskim tržištima novca bez fizičkog prenosa instrumenata pri sklapanju ugovora.

1. ELEKTRONSKO BANKARSTVO

-Glavni cilj informacione i telekomunikacione tehnologije je da se bez obzuira na geografske distance što brže i efikasnije povežu klijenti i tokovi informacija. -Internet je jedna od tih tehnologija. Publika koju pokriva Internet je ceo svet. On omogućava stalno auriranje informacija. -Komunikacija putem Interneta je masovna, brza i jeftina.

-Primarni cilj uvođenja sistema elektronskih plaćanja bio je rešavanje problema sistema plaćanja zasnovanih na papiru, korišćenjem prednosti primene informacione tehnologije. Praksa je kasnije pokazala da efikasno i ekonomično korišćenje ove tehnologije zahteva reinženjering poslovnih procesa i međuodnosa učesnika.

-Elektronsko bankarstvo je pojava elektronskog novca koja je nametnula potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava. -Dobra strana automatizacije bankarskog poslovanja – omogućeno je korišćenje usluga 24h dnevno.

-U Francuskoj je država učestvovala u finasiranju razvoja informatičke infrastrukture, pa je i širenje on-line bankarstva išlo brzo, što je rezultiralo u većem br. elektronskih usluga koje nude banke: 1.informacije o računu: kupovine kreditnim / debitnim karticama, stanje na računu, korišćenje kreditnih linija, obračuni 2. tekući i štedni ulozi: prezentiranje računa i plaćanja, kretanje sredstava, storniranje čekova, travellers čekovi. 3. HOV: preporuke u vezi kupovine/prodaje, cene akcija, osnovne informacije o HOV, cene fondova, stanje portfelja, informacije o kupovini/prodaji za prethodnu godinu, informacije o primljenim dividendama i kuponima, kupovine i otkupi fondova.

- Elektronski novac se definiše kao specifična „monetarna informacija“ koja se putem elektronskih impulsa u „realnom vremenu“ prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja.

- Velika prednost el. novca nad obični novcem je u tome da je on informacija u računaru koja može da se programira.

- Dominantni oblik el. novca je el. transfer sredstava na tački prodaje pomoću terminala u trgovačkoj i uslužnoj mreži. Drugi oblik korišćenja el. novca je moguć preko bankomata.

- Novi instrumenti i aranžmani plaćanja javljaju se u formi:

1. Elektronskog novčanika 2. mrežnog elektronskog novca

18

● Aranžmani za funkcionisanje elektronskog novčanika pojavljuju se u dve varijante:

U prvoj, plaćanja predstavljaju samo privremenu novčanu transakciju koja se finalno zatvara prenosom sredstava između transakcionih depozita kod bakarskih institucija. U drugoj, el. Novac cirkuliše između korisnika na gotovo isti način kao i gotov novac.

● Plaćanja mrežnim el. Novcem vrše se između računa putem softvera koji poseduju razni korisnici ovog sistema plaćanja.

-Najčešće korišćeni nazivi za obavljanje bankarskih transakcija iz kuće su: 1. bankarstvo iz kuće (Home Banking) 2. direktno bankarstvo (Direct Banking) 3. on-line bankarstvo (On-line Banking) 4. internet bankarstvo (Internet Banking) 5. sajber bankarstvo (Cyber Banking)

-Kućno bankarstvo – homebanking – sistem za direktno korišćenje bankarskih usluga iz kuće, jer omogućava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem telefonske mreže. -Cilj onih sistema – približiti uslugu klijentima i omogućiti im komunikaciju sa bankom ili drugom fin. Institucijom od kuće.

-On-line Bankarstvo – obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenata i banke uz pomoć specijalizovanog softvera.

-Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu:

● potreban je specijalan softver koji se ugrađuje u računar klijenta ● klijent je ograničen na obavljanje transakcija sa sopstvenog računara ● klijent posluje sa dve strane: sa bankom i softverskom kompanijom ● klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku ● potreban je novac za kupovinu softvera ● potreban je novac za kupovinu softvera● potrebno je vreme za instaliranje softvera i vreme za ovladavanje programima

-Jedna od banaka koja nudi usluge on-line bankarstva fizičkim licima je britanska Nat West banka.

-Usluge koje su 24 h dnevno dostupne su:

● pristup stanju na tekućem računu i kreditnim karticama ● plaćanje računa ● planirano i zakazano plaćanje za određeni termin koji će se izvršiti automatski ● prenos novca sa računa na račun ● usluge vođenja finansija za šta je potreban dodatni softver.

-Nedostaci on-line bankarstva:

● ograničenja za obavljanje transakcija sa samo onog računara na kome je instaliran skup softver ● potrebno vreme za obuku za rad ● nezaštićenost podataka na hard disku korisnika na napade iz okruženja.

-Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo – obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće,

posredstvom Interneta.

-Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu:

● nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku. ● pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na svetu ● banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zaštite ● moguće je i obavljanje on-line transakcija

-Glavni ograničavajući faktori koji uslovljavaju pristanak potrošača na ovu vrstu tehnologije su sigurnost i privatnost.

-Osnovna razlika između Internet b. I on-line b. Je u ugradnji specijalnog softvera koji ograničava korisnika.

19

-Početak Internet bankarstva 1980. god. -1995. banka Wells Fargo izrađuje prvi Web bankarski program. -Iste god. Osnovana je prva specijalizovana Internet banka na svetu – Security First Network Bank.

-10 vodećih Internet banaka: 1.Security First Network Bank 2. Wells Fargo 3. Ne. B@nk 4. First Internet Bank of Indiana 5. WingspanBank.com 6. Compu Bank 7. Bank One 8. Citi bank 9. USA ocess Bank 10. Huntington

- Bankarski proizvodi i usluge koje nudi većina svetskih banaka u svom Internet poslovanju su: 1. Menjački poslovi 2. Otvaranje i korišćenje zajmovnog računa 3. Provera stanja na računima klijenta4. Otvaranje i korišćenje čekovnih računa5. Plaćanje računa elektronskim putem6. Korišćenje sistema kreditnih kartica7. Trgovina HOV8. Obustave plaćanja9. Otvaranje i korišćenje tekućih računa10.Provera transakcija iz prethodnog perioda11.Elektronski transferi između računa12.E-mail korespodencija13.Otvaranje i korišćenje depozitnih računa14.Obavljanje brokerskih usluga za klijente banke15.Odobravanje hipotekarnih i ostalih kredita16.Savetodavna f-ja

Prednosti Internet bankarstva:1. radno vreme Internet banaka2. vremenska i prostorna neograničenost3. brzina obavljanja transakcija4. niska cena i širok asortiman bankarskih proizvoda i usluga

Nedostaci Internet bankarstva:1. odsustvo sigurnosti pri obavljanju poslovanja2. nepostojanje zakonske regulative3. odbojnost prema inovacijama4. opasnost od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe

Postoje 2 moguća scenarija ili sistema za rešenje zakonske regulative u poslovanju na Internetu:I Za njega se zalaže Evropska unija, liberalnog je tipa i zasniva se na potpunoj anonimnosti i

privatnosti poslovanjaII Za njega se zalažu SAD i zasnovan je na komplentnoj kontroli poslovanja, transakcija i podataka od

strane državnih organaprvi sistem – dobra strana: anonimnost je moguća zahvaljujući sistemu enkripcije podataka; mane: omogućava izbegavanje plaćanja poreza, carinskih obaveza, pranje novca i prebacivanje kapitala u druge zemlje mimo znanja državnih organadrugi sistem – omogućavao bi državnim organima kompletan uvid u svačiji bankovni račun, u sve Internet transakcije i e-mail korespodenciju. Sloboda i privatnost pojedinca bi ovim sistemom bila prekršena na najgori mogući način.

20

Web televizija – osnovana 1995. sa namerom da poveže TV i Internet u jedinstvenu celinu.- Koristeći Web tv sistem, korisnici povezuju svoje televizore standardnom telefonskom linijom na Web tv mrežu. Upravljanje Web-om vrši se pomoću daljinskog upravljača.

-Web Tv omogućava: ° kupovinu iz kuće ° plaćanje računa iz kuće ° vršenje bankarskih transakcija iz kuće

-Osnovne pogodnosti koje pruža elektronski ček (e-check): 1. uravnotežuje platni sistem 2. uklapa se u postojeću bankarsku praksu 3. funkcioniše isto kao papirni ček, samo u elektronskoj formi 4. napravljen je da odgovori potrebama banaka i korisnika 5. mogu da ga koriste svi koji imaju otvoren tekući račun

-Osobine elektronskog čeka:

1. može momentalno da se razmeni između dveju strana 2. povećava br. I kvalitet f-ja koje banka nudi korisnicima 3. daje mogućnost da se upravlja bankarskim transakcijama 4. pruža neograničenu mogućnost prenosa informacija 5. smanjuje mogućnost pronevera 6. pruža mogućnost automatske verifikacije sadržaja i važnosti 7. moguće je stornirati i stanje na računu vratiti u prethodno 8. minimizira početne izdatke za banku 9. odgovara postojećim industrijskim standardima

-Elektronski ček je baziran na:

1. posebnom finansijskom softveru – FSML 2. digitalnom potpisu koji koristi bilo koji do sada proizvedeni algoritam 3. sigurnim zamenama novca kao što su pametne kartice 4. dosadašnjoj bankarskoj i poslovnoj praksi

-Da bi zamenio gotovinu, elektronski novac (e-cash) mora da ima:

1. monetaru vrednost 2. mogućnost zamene sa drugim instrumentima plaćanja 3. sigurnost izdavanja

-Jedan od uređaja koji čuvaju e-cash je Mondex kartica. -E-cash se zasniva na kriptografskom sistemu zvanom digitalni potpis

-Smart ili pametna kartica je mirkoračunar veličine standardne bankarske kartice koja u sebi

sadrži:

● jedno ili više integrisanih kola među kojima je mirkoprocesor ● memoriju tipa EPROM ili EEPROM za smeštanje programa i podataka ● korisnički interfejs

-Kupovina on-line preko Interneta odvija se u sledećim fazama:

1. potrošač pristupa serveru OTPP popunjavanjem registracionog formulara 2. kupac šalje preko Interneta svoj OTPP br. Računa 3. prodavac kontaktira OTPP server preko br. Računa kupca 4. OTPP server verifikuje br. Računa 5. OTPP server šalje izveštaj kupcu 6. prodavac odobrava kupovinu ili odbija u zavisnosti od odgovora servera 7. kupac preko čitača kontaktira server prodavca preko URL-a

21

2. ELEKTRONSKA FIN. TRŽIŠTA I BERZE

-Globalizacija berzanskog poslovanja podrazumeva automatizaciju postojećih sistema i povezivanje na berzama. Tako se omogućava realizacija ponude usluga svim potencijalnim korisnicima ma gde se nalazili. -U domenu elektronske revolucije u obavljanju poslova HOV postoje dva tehnološka standarda: 1. otvoreni 2. zatvoreni -Kod otvorenog tipa berze evoluiraju u pravcu povezivanja širokog spektra učesnika na tržištu, koji su članovi većeg br. Berzi, nezavisnih klirinških organizacija, međuposrednika i različitih sistema plaćanja.

-Ako se uzme u obzir br. Učesnika na tržištu i njihova geografska lociranost, sistemi za prenos podataka sa berze ovim učesnicima omogućavaju da njihovo okruženje ima bar približno iste karakteristike kao i okruženje onih učesnika koji su locirani prenos podataka o ceni, obimu i tržišnom materijalu kojim trguju. Ova vrsta prenosa podataka naziva se Real Time Data Feed -U svetu su se razvila tri načina za prenos podataka ove vrste (RTDF): 1. putem telefonskih linija 2. putem satelita 3. putem Interneta

-Prenos podataka telefonskim putem: korisnik je povezan iznajmljenom linijom sa provajderom. Računar korisnika dobija podatke koje pomoću posebnog programa prezentira korisniku. Maximalno kašnjenje podataka je 3 sekunde.

-Prenos podataka putem satelita: primenjuje se u zemljama sa malim br. Korisnika. Max. Kašnjenje 5-10 sekundi u odnosu na promene na samoj berzi.

-Prenos podataka putem Interneta: odlikuje ga niska cena korišćenja, uglavnom je povezan sa brokerskim kućama koje omogućavaju davanje naloga putem Interneta uz nisku proviziju. Korisnik je povezan sa lokalnim Internet centrom putem koga se spaja sa provajderom i bazom podataka na Internetu. Kašnjenje podataka zavisi od kvaliteta telefonske veze i br. Povezanih korisnika na Internetu.

22

1. EDIFACT STANDARD

-S tehničke strane gledišta EDI se definiše: EDI (elektronska razmena podataka) je razmena strukturiranih komercijalnih podataka između računara zasebnih firmi, izvršena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne komercijalne dokumente.

-U širokoj lepezi ciljeva koji firme opredeljuju za uvođenje elektronske razmene podataka, najčešće se navode: 1. smanjenje troškova obrade ppairne dokumentacije 2. smanjenje obima ljudskih grešaka u obradi podataka 3. brža i bolja informisanost i dostava informacija 4. efikasnije upravljanje novčanim sredstvima 5. mogućnost poboljšanog upravljanja zalihama 6. poboljšano upravljanje transportom i distribucijom 7. pojednostavljenje i ubrzanje carinskih procedura 8. povećanje produktivnosti 9. prevazilaženje jezičkih barijera i problema rada u različitim vremenskim zonama.

-Prema definiciji, UN/EDIFACT su pravila Ujedinjenih nacija za elektronsku razmenu podataka u oblasti administracije, trgovine i transporta.

-Skup UN/EDIFACT standard obuhvata:

1. poruke UNSM 2. kataloge elemenata iz kojih se grade ove poruke 3. kodne liste elemenata podataka koji se prikazuju u šifriranom obliku 4. uputstva i pravila za razvoj i implementaciju ovih standarda

-Glavni nosioci međunarodne standardizacije za EDI su: ● UN/ECE ● međunarodna organizacija za standardizaciju ISO ● međunarodni savetodavni komitet za telegrafiju i telefoniju CCITT.

-Standardizacija u bankarskom poslovanju treba da:

1. Identifikuje postojeće standarde: nacionalne, međunarodne, evropske, granske 2. identifikuje donosioce standarda kao i metodologiju izrade 3. identifikuje standarde za projektovanje informacionih sistema 4. utvrdi prioritete preuzimanja međunarodnih standarda, pravnu regulativu 5. utvrdi strategiju preuzimanja međunar. I regionalnih standarda

-EDI obuhvata 4 osnovna procesa:

1) standardizaciju procedura komunikacija 2) formatizovanje podataka u poruke koje se razmenjuju između računara 3) prenos poruka 4) prevođenje poruka u oblik koji omogućava obradu prenesenih podataka.

-OFX je kreiran da podrži WEB transakcije i omogući povezivanje različitih korisničkih finansijskih softvera preko interfejsa. Baziran na klijent (server i zahtev) odgovor modelu infor. Sistema, definiše standarde u razmeni podataka fin. Transakcija, omogućava fin. Institucijama slobodan izbor platforme za informacione tehnologije.

23

Najnovija verzija OFX standardnih specifikacija bazirana je na XML jeziku. OFX specifikacije nasle su primenu u bankarskim mrezama (SWIFT).Problem elektronske razmene podataka predstavlja digitalni potpis koji je postao jedan od najvaznijih standarada za finansijske poslovne sisteme.Generisanje digitalnog potpisa se vrsi na osnovu kriptografskog algoritma, koji je projektovan da omoguci bilo kom ucesniku jednostavnu verifikaciju potpisa. Postoji javni(javno dostupan) i privatni kljuc(vlasnik drzi u tajnosti)

24