Istina o SPC u Komunistickoj Jugoslaviji Prepodobni Justijan Celijski
BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ...U NEDEQI SVIH SVETIH PROSLAVQAMO: 11.(29) Prepmu~....
2
153 Psihijatar i psiholog Dimitrij Avdejev: SAVREMENA DEPRESIJA Priroda neuroti~nih poreme}aja se za posledwih 10-15 godina bitno izmeni- la, postala je komplikovanija, haoti~nija. Stalno raste nerazumevawe me|u najbli`ima. Qudi kao da su se “otrgli sa lanca”: `ure da `ive, pla{e se da }e ostati usamqeni i `ure da sami “odrade” i “srede” svoju sudbinu. Zato su rane polne veze postale norma, broj abortusa se pove}ava, a neven~ani brakovi ve} odavno nikoga ne ~ude. Sve ove pojave su povezane sa specifi~nostima savremene depresije. Koren je u tome {to navedeni modeli pona{awa nisu svojstveni qudskoj prirodi. ^esto nam ih name}e dru{tvo u kome `ivimo. ^ovekova priroda se protivi ovom nametnutom modelu, samo {to qudi to sami ne shvataju. Konflikt se pretvara u neurozu, koja izaziva depresiju. Naj~e{}e na konsultaciju kod mene dolaze `ene. Dolaze u suzama: svuda una- okolo su izdaja, prevare, kleveta, la`. @albe su tipi~ne: “Mu` je hladan i ravnodu{an, deca su odrasla, usamqena sam”. Za `ene su, kao i u sva vremena, aktuelni problemi usamqenosti, nedostatka qubavi, pa`we i brige. Takva je `enska priroda. Uzgred da ka`em, krajwe retko dolaze `ene sa depresijom zato {to ne napreduju u karijeri, i to je prirodno. Statistika tvrdi da se `ene razboqevaju dva puta ~e{}e nego mu{karci. Za{to? Mo`da mu{karci imaju poseban imunitet na depresiju? Ne, obja{wewe je krajwe jednostavno - oni se mnogo re|e od `ena obra}aju za lekarsku pomo}, daju}i prednost tome da simptome depresije gu{e alko- holom, da uzimaju lekove, da “urone” u posao. Po pravilu, vi{e su podvrgnute depresiji `ene od 35 do 45 godina. Obi~no u to vreme nastupa kriza sredwih godina. Prvo poluvreme `ivota je ve} odigrano, deca su poodrasla, pojavquje se kriza u bra~nim odnosima. Spoqa{wi izgled vi{e nije kao u 20-godi{we devojke. Mo`da se doga|a i da zdravqe po~iwe da popu{ta, nakupqa se zamor, umor. @ena promi{qa o `ivotnim vrednostima, osvrnula se i shvatila - iza we je ve} veliki deo `ivota. [ta daqe? Da iznosi jo{ nekoliko haqina ili jo{ nekoliko pari cipela? Da napravi novu frizuru? Da ode u inostranstvo na odmor? Da, nije ni to lo{e. Ali, sve je to ve} bilo. Ne{to nedostaje. [ta? ^esto od `ena koje dolaze kod mene ~ujem da su iznutra prazne i da nemaju snage da `ive. Znate, du{evno stawe savremenog ~oveka se mo`e uporediti sa SABORNIK BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA MIHAILA NEDEQA, 11. JUN 2017, GODINA 18, BR. 39 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 kr~agom razbijenim u parampar~ad. Qudi idu sa gomilom krhotina u sebi i rawavaju i sebe i okolinu. Delimi~no se porast broja psihi~kih bolesti mo`e objasniti time {to se qudi na- laze u “stalnoj trci”, organizam ne mo`e da izdr`i preoptere}ewe, lavine informacija, stresova. Me|utim,... porast broja psihi~kih oboqewa se, pre svega, mo`e objasniti time {to su mnogi qudi izgubili istinski smisao `ivo- ta. DUHOVNI. Nevoqa je u tome {to svaki ~ovek samostalno pravi svoju lestvi- cu vrednosti. Ali, ne gradi je na ~vrstom duhovnom temequ, ve} na sopstve- nim predstavama o `ivotu. ... Glavni uzrok neuroze nisu stresovi i nepri- jatnosti, ve} ~ovekova li~nost. I to li~nost koja se nalazi u unutra{wem neskladu. U svakog ~oveka je, od ro|ewa, utkana duhovna osnova. Dobro bi bilo da se ona razvija i umno`ava. Ali, ~ovek `ivi u takvoj sredini gde ga sa svih strana zovu: Uzmi sve {to ti `ivot pru`a! Dakle, ako nisi otkinuo od `ivota “najsla|e par~e” - onda je sve to u`asno, to je sve lo{e i tvoj `ivot je neuspe{an. Qudi se pecaju na ovaj mamac. Filozofija hedonizma “jedi, pij, zabavqaj se” isisava zadovoqstvo iz takvog `ivota. Pre ili kasnije, ~ovek postaje svestan la`nosti ovog puta. Nametnuti i la`ni sistem vrednosti ru{i se kao kula od karata. ^ovek trpi potpuni krah. I, neizbe`no postavqa sebi pitawe: za{to, u ime ~ega vredi `iveti? Ako nema odgovora, ~ovek onda zapada u tugu, `alost, depresiju. ... Bogatstvo, uspeh i karijera ne spasavaju od depresije i neuroza. Jedan mudar ~ovek je rekao: “Ne `elim vam ni bogatstvo, ni slavu, ni uspeh, ~ak ni zdravqe, ve} samo du{evni mir. To je glavno. Ako budete imali mir - bi}ete sre}ni”. Povi{en nivo ~ovekovih neostvarenih `eqa uvek ostavqa u du{i ose}awe nezadovoqstva, tuge, gor~ine, ozloje|enosti. A, tuga dolazi kad neka strast nije na{la zadovoqewe. Npr. ~ovek nije dobio `eqeni iznos novca. I, po~ela je da radi neuroza jer ona radi pri SUDARU @EQENOG I STVAR- NOG. ... A, ako se prioriteti postave druga~ije: na prvom mestu - duhovne vred- nosti, pa tek onda - karijera, uspeh, skupe stvari, tada materijalni neuspesi ne}e pokolebati ~ovekov unutra{wi duhovni oslonac. ... Osim toga, ako se `ena ostvarila profesionalno, dostigav{i vrtoglavi uspeh, to uop{te ne zna~i da u wenoj du{i vlada mir. Ostvarila je ono o ~emu je sawala. Wen put nije bio lak: da bi se gazilo preko drugih, treba dobro obraditi svoju savest da je ne uznemirava zbog “sitnica”. Po pravilu, egoisti~ne karijeristkiwe... su duboko nesre}ne osobe. Wihova okolina vidi samo spoqa{wi sjaj, a u wi- hovoj du{i je ista ona gomila krhotina. Osim toga, `ene koje su svoj `ivot posvetile karijeri - ili uop{te nemaju porodicu ili je ona na ivici raspada: mu` je po~eo da gleda sa strane, deca su postala neobuzdana. I, ove ~iwenice izazivaju neurozu. ... Statistika tvrdi da je, otprilike, svaki peti neuroti~an slu~aj povezan s time {to je ~ovek izgubio smisao ili nema smisao `ivota, ili je
Transcript of BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ...U NEDEQI SVIH SVETIH PROSLAVQAMO: 11.(29) Prepmu~....
-
153
Psihijatar i psiholog Dimitrij Avdejev: SAVREMENA DEPRESIJA
Priroda neuroti~nih poreme}aja se za posledwih 10-15 godina bitno izmeni-la, postala je komplikovanija, haoti~nija. Stalno raste nerazumevawe me|u najbli`ima. Qudi kao da su se “otrgli sa lanca”: ̀ ure da ̀ ive, pla{e se da }e ostati usamqeni i `ure da sami “odrade” i “srede” svoju sudbinu. Zato su rane polne veze postale norma, broj abortusa se pove}ava, a neven~ani brakovi ve} odavno nikoga ne ~ude. Sve ove pojave su povezane sa specifi~nostima savremene depresije. Koren je u tome {to navedeni modeli pona{awa nisu svojstveni qudskoj prirodi. ^esto nam ih name}e dru{tvo u kome `ivimo. ^ovekova priroda se protivi ovom nametnutom modelu, samo {to qudi to sami ne shvataju. Konflikt se pretvara u neurozu, koja izaziva depresiju. Naj~e{}e na konsultaciju kod mene dolaze `ene. Dolaze u suzama: svuda una-okolo su izdaja, prevare, kleveta, la`. @albe su tipi~ne: “Mu` je hladan i ravnodu{an, deca su odrasla, usamqena sam”. Za `ene su, kao i u sva vremena, aktuelni problemi usamqenosti, nedostatka qubavi, pa`we i brige. Takva je `enska priroda. Uzgred da ka`em, krajwe retko dolaze `ene sa depresijom zato {to ne napreduju u karijeri, i to je prirodno. Statistika tvrdi da se `ene razboqevaju dva puta ~e{}e nego mu{karci. Za{to? Mo`da mu{karci imaju poseban imunitet na depresiju? Ne, obja{wewe je krajwe jednostavno - oni se mnogo re|e od `ena obra}aju za lekarsku pomo}, daju}i prednost tome da simptome depresije gu{e alko-holom, da uzimaju lekove, da “urone” u posao. Po pravilu, vi{e su podvrgnute depresiji `ene od 35 do 45 godina. Obi~no u to vreme nastupa kriza sredwih godina. Prvo poluvreme `ivota je ve} odigrano, deca su poodrasla, pojavquje se kriza u bra~nim odnosima. Spoqa{wi izgled vi{e nije kao u 20-godi{we devojke. Mo`da se doga|a i da zdravqe po~iwe da popu{ta, nakupqa se zamor, umor. @ena promi{qa o `ivotnim vrednostima, osvrnula se i shvatila - iza we je ve} veliki deo `ivota. [ta daqe? Da iznosi jo{ nekoliko haqina ili jo{ nekoliko pari cipela? Da napravi novu frizuru? Da ode u inostranstvo na odmor? Da, nije ni to lo{e. Ali, sve je to ve} bilo. Ne{to nedostaje. [ta? ^esto od `ena koje dolaze kod mene ~ujem da su iznutra prazne i da nemaju snage da `ive. Znate, du{evno stawe savremenog ~oveka se mo`e uporediti sa
SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE
SVETOG ARHANGELA MIHAILA
NEDEQA, 11. JUN 2017, GODINA 18, BR. 39
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
154
kr~agom razbijenim u parampar~ad. Qudi idu sa gomilom krhotina u sebi i rawavaju i sebe i okolinu. Delimi~no se porast broja psihi~kih bolesti mo`e objasniti time {to se qudi na-laze u “stalnoj trci”, organizam ne mo`e da izdr`i preoptere}ewe, lavine informacija, stresova. Me|utim,... porast broja psihi~kih oboqewa se, pre svega, mo`e objasniti time {to su mnogi qudi izgubili istinski smisao `ivo-
ta. DUHOVNI. Nevoqa je u tome {to svaki ~ovek samostalno pravi svoju lestvi-cu vrednosti. Ali, ne gradi je na ~vrstom duhovnom temequ, ve} na sopstve-nim predstavama o `ivotu. ... Glavni uzrok neuroze nisu stresovi i nepri-jatnosti, ve} ~ovekova li~nost. I to li~nost koja se nalazi u unutra{wem neskladu. U svakog ~oveka je, od ro|ewa, utkana duhovna osnova. Dobro bi bilo da se ona razvija i umno`ava. Ali, ~ovek `ivi u takvoj sredini gde ga sa svih strana zovu: Uzmi sve {to ti `ivot pru`a! Dakle, ako nisi otkinuo od `ivota “najsla|e par~e” - onda je sve to u`asno, to je sve lo{e i tvoj `ivot je neuspe{an. Qudi se pecaju na ovaj mamac. Filozofija hedonizma “jedi, pij, zabavqaj se” isisava zadovoqstvo iz takvog `ivota. Pre ili kasnije, ~ovek postaje svestan la`nosti ovog puta. Nametnuti i la`ni sistem vrednosti ru{i se kao kula od karata. ̂ ovek trpi potpuni krah. I, neizbe`no postavqa sebi pitawe: za{to, u ime ~ega vredi `iveti? Ako nema odgovora, ~ovek onda zapada u tugu, `alost, depresiju. ... Bogatstvo, uspeh i karijera ne spasavaju od depresije i neuroza. Jedan mudar ~ovek je rekao: “Ne `elim vam ni bogatstvo, ni slavu, ni uspeh, ~ak ni zdravqe, ve} samo du{evni mir. To je glavno. Ako budete imali mir - bi}ete sre}ni”. Povi{en nivo ~ovekovih neostvarenih `eqa uvek ostavqa u du{i ose}awe nezadovoqstva, tuge, gor~ine, ozloje|enosti. A, tuga dolazi kad neka strast nije na{la zadovoqewe. Npr. ~ovek nije dobio ̀ eqeni iznos novca. I, po~ela je da radi neuroza jer ona radi pri SUDARU @EQENOG I STVAR-NOG. ... A, ako se prioriteti postave druga~ije: na prvom mestu - duhovne vred-nosti, pa tek onda - karijera, uspeh, skupe stvari, tada materijalni neuspesi ne}e pokolebati ~ovekov unutra{wi duhovni oslonac. ... Osim toga, ako se `ena ostvarila profesionalno, dostigav{i vrtoglavi uspeh, to uop{te ne zna~i da u wenoj du{i vlada mir. Ostvarila je ono o ~emu je sawala. Wen put nije bio lak: da bi se gazilo preko drugih, treba dobro obraditi svoju savest da je ne uznemirava zbog “sitnica”. Po pravilu, egoisti~ne karijeristkiwe... su duboko nesre}ne osobe. Wihova okolina vidi samo spoqa{wi sjaj, a u wi-hovoj du{i je ista ona gomila krhotina. Osim toga, `ene koje su svoj `ivot posvetile karijeri - ili uop{te nemaju porodicu ili je ona na ivici raspada: mu` je po~eo da gleda sa strane, deca su postala neobuzdana. I, ove ~iwenice izazivaju neurozu. ... Statistika tvrdi da je, otprilike, svaki peti neuroti~an slu~aj povezan s time {to je ~ovek izgubio smisao ili nema smisao `ivota, ili je
-
Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.
www.saborna-crkva.com. [email protected]. Tira`: 1000 primeraka.
156
U NEDEQI SVIH SVETIH PROSLAVQAMO: 11.(29) Prepmu~. Teodosija Tirska (Petrovske poklade); Sv. Luka Krimski 12.(30) Prepodobni Isakije Dalmatski (Po~etak posta)13.(31) Sveti apostol Jerma; Sveti mu~enik Ermije14.(01) Sv. mu~enik Justin Filosof; Prep. Justin ]elijski15.(02) Sveti Nikifor; Sv. sve{tenomu~enik Erazmo Ohridski16.(03) Sv. mu~enik Lukilijan i drugi s wim17.(04) Sv. mir. Marta i Marija; Sv. Joanikije Crnogorski; Sv. svmu~. \or|e (Bogi})
QUDI GOVORE O... UZROKU PSIHI^KIH PROBLEMA
BE@ITE OD OBESHRABREWA! Ako se obeshrabrewe ne savlada, susti`e ga razo~arawe. Ako i wega ~ovek zapostavi i ne pobrine se, i ostane obes-hrabren i razo~aran, do}i }e beznade`nost. O~ajawe. Ako i ono preovlada, onda po~iwu psihi~ki problemi. Otuda psihi~ki problemi! Zato {to se o~ajawem naru{ava duhovni svet, naru{ava se logi~ko poimawe ~ovekove li~nosti. I, onda idemo psiholozima, kako bi nam dali tablete za utehu. To je uzrok! ^emu obeshrabrewe? Dopu{tamo da nam |avo glumi advokata? Pa, ve} vrlo dobro znamo da ne postoji jedan dan u na{em `ivotu, ma ni jedan jedini, da ne sagre{imo. ... Nemamo sposobnost da stojimo nepomi~ni jer na nas deluje okru`ewe. I, zahvaquju}i tome, ~inimo gre{ke. Tada dolazi |avo da nam glumi advokata. Taj “nepogre{ivi”. Da nam ka`e da smo mi gre{ni. Koliko sam vam puta rekao da ustajete sa odva`no{}u: “Bre, vrati se odakle si do{ao! Donosi{ mi obeshrabrewe! Ja }u oti}i sada svome ocu i wemu }u se ispovediti! Ovde je ushteo Sin Boga @ivoga da usinovi mene, a tebe da ukloni, a ti mi glumi{ advokata!” Tako se postavqajte prema obeshrabrewu. Zato {to je HRABROST - POKRETA^KA SNAGA! To je energija, kao {to je struja, kao {to je ogrev. Za{to da gubimo hrabrost? Eto, pogre{ili, smo, zaista. Ali, postoji li bezgre{an `ivot? Zatim, okre}em se mnogo puta na{em Hristu i sporim se sa Wim, u svom o~ajawu, govore}i: “Mnogomilos-tivi, da li su milioni pokajnika kojima, ne samo da si oprostio, nego si ih obukao u nagradu osve}ewa, i koji se nalaze okupqeni u krugu oko Tvoga pre-stola, svojim juna{tvom to postali? Zar nisu to postali blagoda}u Tvojom, Gospode moj? I ja sam jedan od wih. Uporan sam, ne}u prestati da kucam na vrata! I, Ti }e{ mi otvoriti! Ti si Istina, Ti si @ivot, Ti si Vaskrsewe!” Tako, tako `elim da se borite, tako da ratujete. Zar nemamo primere da su se zabludeli qudi, koji su stigli do ponora ni{tavnosti, vratili nazad i, ne samo da su pobedili gre{nost, nego su u{li u svetost, spojili se zajedno sa svetima i zablistali? Starac Josif Vatopedski
155
povezan s konfliktima vrednosti. U stvari, SKORO SVAKA NEUROZA IMA DUHOV-NI KOREN. Lekar treba da odredi {ta u ~ovekovim patwama ima neposredno duhov-ni uzrok, {to zna~i da podle`e duhovnom le~ewu, a {ta je u wegovim ose}awima iza-zvano poreme}ajima delatnosti funkcija mozga, a ponekad i celog organizma. Ako su otkriveni i jedni i drugi razlozi, ~oveku su istovremeno potrebne i duhovne i psihijatrijske metode le~ewa. U takvim slu~ajevima, duhovno ozdravqewe mo`e da dovede do psihijatrijskog i fizi~kog ozdravqewa. ... Mi, pre svega, tra`imo duhovne izvore, duhovni uzrok depresije. Poku{avamo da razjasnimo za{to je kod ~oveka nepravilno formirana lest-vica `ivotnih vrednosti. Pristup je sasvim individualan. Npr. jedan paci-jent koji pati od hroni~ne neuroze je priznao: “Razjeda me zavist. ^im vidim da kom{ija ili poznanik ima ne{to boqe, ne mogu da se smirim, kao da gorim iznutra”. Kako da mu za takvu bolest prepi{em po jednu tabletu tri puta dnevno? ... Praksa pokazuje da olak{awe kod pacijenata nastupa tek onda kada po~iwe da se govori o du{i, o pokajawu. Uz pristanak pacijenta i po wegovoj `eqi, poku{avamo da ocenimo simptome bolesti sa duhovnih pozicija. Usled toga, kod ~oveka se mewa pogled na svet. On u~i da pravilno prima udarce sudbine, da adekvatno reaguje na wih. Velik je i te`ak posao osmisliti svoj duhovni svet, vrednosti, poglede...
Draga bra}o i sestre, danas proslavqamo Svetog Luku Krimskog, velikog isceliteqa i pomo}nika pri operacijama, ~ije se ~estice mo{tiju nalaze u, wemu posve}enoj, kapeli na VMA. Wegovo `itije mo`ete pro~itati u
Saborniku br. 41 za 12. godinu izdavawa.Sutra, 12. juna, po~iwe Petrovski ili Apostolski post, koji traje do
13. jula (Petrovdan, 12. jul pada u sredu). Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle jutarwe i ve~erwe slu`be ili bdenija.
Ukoliko vam je potreban razgovor sa nekim od stru~waka Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra, o psiholo{ko-duhovnim problemima
vas ili va{eg bli`weg, mo`ete zakazati termin razgovora na tel. 3613-855 ili do}i li~no na 12. sprat Beogra|anke.
U Saborniku br. 36, od maja ove godine, mo`ete pro~itati tekst Psihi-jatrija u crkvnim okvirima, uz odgovore na pitawa: mo`e li du{evno obo-leo ~ovek da se spase, mo`e li se uzeti lek uo~i Pri~e{}a i kakva je uloga
duhovnika/ispovednika kod du{evno obolelih i kod prestupnika.U manastiru Bogorodice Trojeru~ice pod Avalom, nalaze se ~estice
mo{tiju Svete mu~enice Marije Ga~inske, molitvenice za one koji su u depresiji, koji su izgubkli smisao i nadu, ili prolaze kroz te{ke `ivotne
situacije. Weno `itije mo`ete pro~itati u Saborniku 36 za 17. godinu.
Ho}u da imate na umu da ni-kada ne gubite uzdawe u Boga,
{ta god da vam se dogodi.Sv. Gavrilo Gruzijski
