DOBROTOLJUBLJE TOM II - · PDF filePREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik 8 PREPODOBNI JOVAN...

1

DOBROTOLJUBLJE

TOM II

DOBROTOLJUBLJE NEKOLIKO REĈI O "DOBROTOLjUBLjU" - Vladika Atanasije (Jevtić) 4

TOM II PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik 8

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN, RIMLJANIN

Kratko saopštenje o njemu 9

PREGLED DUHOVNE BORBE

1. CILj I SVRHA PODVIŢNIŠTVA 10

2. SAGLASNO SA TIM CILjEM TREBA ODREDITI I VRSTU NAŠEG ODRICANjA OD SVETA 11

3. BORBA PLOTI PROTIV DUHA 13

4. OPŠTI OPIS STRASTI I BORBE SA NjIMA 15

5. BORBA SA OSAM GLAVNIH STRASTI 17

6. BORBA SA POMISLIMA I PREKO NjIH SA ZLIM DUHOVIMA,

KOJA PRATI SVE DRUGE BORBE I SVE IH NADŢIVLjUJE 52

7. BORBA SA SVIM VRSTAMA TUGE KOJA DOLAZI OD NEVOLjA

I NAPASTI 59

8. O BOŢANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM PROIZVOLjENjU

KAO ĈINIOCIMA DUHOVNOG ŢIVOTA 68

2

9. O MOLITVI 70

10. O RUKOVOĐENjU U DUHOVNOM ŢIVOTU

(O RASUĐIVANjU SA SAVETOVANjEM KOD ISKUSNIH) 76

11. O STUPNjEVIMA SAVRŠENSTVA DUHOVNOG ŢIVOTA S

OBZIROM NA POBUDE ZA NjEGA 78

12. O KRAJU POKAJNIĈKIH TRUDOVA 80

PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI


DUŠEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA,

PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I MOLITVI

• STOTINA PRVA 84

• STOTINA DRUGA 94

PREPODOBNI NIL SINAJSKI


ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG

1. SLOVO O MOLITVI 96

2. O OSAM DUHOVA ZLA 119

3. POUĈNA POGLAVLjA 140

4. MISLI KOJE ĈOVEKA ODVAJAJU OD TRULEŢNOG

I PRIVODE NETRULEŢNOM 146

5. MISLI SLIĈNE PRETHODNIM,

IZVUĈENE IZ DRUGIH DELA PREPODOBNOG NILA 150

6. POUKA MONASIMA 159

PREPODOBNI JEFREM SIRIN


PODVIŢNIĈKE POUKE

1. PODSTICAJ NA POKAJANjE I GRAĐENjE SPASENjA 163

2. SAVETI O POKAJANjU 178

3. OPŠTI NACRT ŢIVOTA ONIH KOJI SU SE POSVETILI

UGAĐANjU GOSPODU I IZGRAĐIVANjU SVOG SPASENjA 187

4. O VRLINAMA I STRASTIMA 193

5. O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI, UOPŠTENO 197

6. OPŠTE POUKE O PODVIŢNIĈKOM ŢIVOTU 225

7. SAVETI PODVIŢNICIMA 249

PREPODOBNI JOVAN LESTVIĈNIK


3

1. OPŠTA NAĈELA PODVIŢNIŠTVA 257

2. O POKAJANjU 259

3. O VRLINAMA I STRASTIMA I O BORBI SA STRASTIMA

UOPŠTENO 261

4. O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI 270

5. O BESTRAŠĆU 291

PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN

Kratko saopštenje o njima 293

• PODVIŢNIĈKE POUKE 295

AVA DOROTEJ



PREPODOBNI ISAAK SIRIN



NEKOLIKO REĈI O "DOBROTOLJUBLJU"

"JevanĊelje Boţije to je poslanstvo Boţije ljudima kroz Sina ovaploćenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - veĉno oboţenje". Ovim reĉima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraţavaju sadrţaj JevanĊelja Hristovog: veĉno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za ĉitav rod ĉoveĉanski. To i takvo JevanĊelje doţiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naših dana ţive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hrišćani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova".

Kao što su Dela Apostolska nastavak JevanĊelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak JevanĊelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajući onda druge nauĉili, kako kaţe Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrĊujući tako jevanĊelsku reĉ Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego traţiti od drugih ono što sam nisi

ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono što su sami u liĉnom i sabornom iskustvu doţiveli i praktiĉno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, naši stalni uĉitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.

Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produţetak i ostvarenje Svetog JevanĊelja Hrista Ĉovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i veĉnog Oboţitelja ĉoveka. Šta sadrţi Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadrţi u sebi izjašnjenje (= izlaganje i tumaĉenje) skrivenoga u Gospodu Isusu ţivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski ţivot zaĉinje se, raskriva se, i do savršenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom

4

prisutne u hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod voĊstvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obećao da će biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izraţeno sve što se zbiva u duhovnom ţivotu hrišćanina:

Ċavolski napadi i iskušenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zaĉinjanja i utvrĊivanja razliĉitih projava duhovnog ţivota, stupnjevi opšteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Boţije, osećanje blizine i udaljenosti Boţije, osećanje promisaonog svedrţiteljstva Boţijeg i svoga predavanja - konaĉno i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih naĉina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)".

Kako to biva, to jest kako se hrišćanski istitinski ţivi i podvizava, i kako taj ţivot napreduje i usavršava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega:

verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlaĉenjem sa sebe staroga paloadamovskog ĉoveka i oţivljavanjem

u sebi bogolika i oblaĉenjem u novog ĉoveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodaću Duha Svetoga Utešitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Ništa silnije od vere, ništa ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, poĉetak i temelj našeg novog bića i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hrišćanski ţivot - ţivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Naĉalnik (=3aĉetnik) i Savršitelj vere" naše (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao ţivot i ţivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podviţniĉkog ţivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20).

Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao ţivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba većma negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati uĉitelj i duhovni voĊ pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootaĉkih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje šta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdaĉna molitva: "Molitva je kod poĉetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savršenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje reći sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u šta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuća ljubav, pokret anĊelski, snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, JevanĊelje Boţije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osvećenja, obeleţje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krštenja, banja oĉišćenja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje duše, milost Boţija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), peĉat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaĉa u srcu, potvrda Hrišćanstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Boţija, premudrost Boţija, ili bolje reći poĉetak samomudrosti, Boţije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hrišćanina, a osobito monaha, naĉin ţivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz anĊelskog ţivota na zemlji. I šta još treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji ĉini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113).

Sastavljaĉ i izdavaĉ grĉke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, ĉuvarem ĉistote uma, mistiĉkom školom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim voĊom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom

5

prepunom Isusovog radovanja i uţivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reĉeno: samim organom oboţenja" - blagodaću Duha Svetog (Predgovor Filokaliji).

Sveti pisci Dobrotoljublja naglašavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom ĉudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdaĉna molitva istovremeno delatnost reĉju i mišlju, srcem i umom, dušom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samoţrtvenim ţivljenjem i podvizavanjem, liĉnom askezom i delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i ĉovekoljublje. Jer samo ţivot i delo, u sveţivotonom i sveliĉnom sabornom jedinstvu, ĉine punoću pravoslavnog duhovnog Predanja, zabeleţenog i zasvedoĉenog u Dobrotoljublju. I još nešto: Dobrotoljublje je nastalo u monaškim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hrišćanima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluţba: ţiveti, raditi i sluţiti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloţja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaćeno i ĉitano i praktikovano, kao primljeno JevanĊelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija.

Reĉ filokalija (=dobrotoljublje) u hrišćanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznaĉava Hrista: "Ĉovek je po prirodi uzvišeno i delatno ţivo biće koje ţeljno traţi dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tuĊ onaj neslavni ţivot u uţivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grĉkom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveća Lepota i

najveće Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boţiji i Sin Ĉoveĉiji, Bogoĉovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja.

MeĊutim, izraz Dobrotoljublje u znaĉenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavaući se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjiţevno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i uĉenog Origena poletno se uĉeći na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no vešto izbegavajući potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi.

Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hrišćanske mislioce i podviţnike, kao usotalom i za JevanĊelje Hrista Bogoĉoveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni

slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za voĊe i uĉitelje hrišćanskog ţivota uzimani, ĉitani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdaĉni, sozercateljno-praktiĉni podviţnici misli i delatnosti jevanĊelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hrišćanskog Istoka, kako oni uĉeni bogoslovi u svetu, najĉešće na episkopskim sluţbama u narodu Boţijem po gradovima, tako i oni "graĊani pustinje", koji su svojim bogougodnim ţivotom i podvizima pustinju "anĊelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao što su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i juţnoitalijanskih podviţnika, sve do sveštenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku.

Zbornici sliĉni nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su već u 4. i 5. veku, kao što je Oteĉnik, pa sve do 11. veka, kao što je tada nastali Evergetinos,

6

sastavljen od monaha Pavla, osnivaĉa manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem će kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molĉalnik koji će postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i

praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje.

Današnja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetšenih trezvenjaka", sastavljena je najvećim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastiĉkog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroĉito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovlja i kao pravilne podviţniĉke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoĉe brojni svetogorski i drugi grĉki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i proširio Episkop Korintski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada još mladom no uĉenom i iskusnom podviţniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za štampu, što je Sveti Nikodim i uĉinio u toku svega dve godine. Potom je tako sreĊeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvši u Smirni blagoĉestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grĉka Filokalija bude prvi put bude štampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grĉkog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeći i već postojeće slovenske prevode mnogih svetootaĉkih tekstova koji su ušli u grĉku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez naroĉitih izmena) Sveti Pajsije Veliĉkovski (1722-1794) i štampao ga u Petrogradu 1793. g.

Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog proširenog (skraćenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela.

(Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grĉkog i slovenskog, skraćena su Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogistiĉke glave Kalista Katafigiota, Praktiĉna i teološka poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestviĉnika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr).

Naši vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, ništa manje znaĉajnog i ĉak obimnijeg od grĉkog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju svešteno ţivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda našeg krstonosnog i hristoĉeţnjivog. Neka ovo štampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja naših srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na opštu polzu pravoslavnih hrišćana.

Sveti Ilarion Veliki

22. 3. 1996 Man. Tvrdoš

Ep. ZHP Atanasije

7

PREDGOVOR

U izboru odeljaka za ovaj tom ostalo nam je da sledimo poredak grĉkog Dobrotoljublja.

Izabravši iz svetog Kasijana, koga smo ranije zaobišli, asketske pouke i izostavivši njegov manastirski ustav, predloţićemo podviţniĉke savete prepodobnog Isihija

Jerusalimskog i prepodobnog Nila Sinajskog.

MeĊutim, ovde je trebalo da se zaustavimo u praćenju grĉkog Dobrotoljublja stoga što su u njemu propušteni mnogi sveti oci podviţnici, prvi tumaĉi podviţniĉkog dela prvenstveno sa njegove unutrašnje strane, kao što su: sveti Jefrem Sirin, prepodobni Jovan Lestviĉnik, Prepodobni Varsanufije i Jovan, ava Dorotej, prepodobni Isaak Sirin. Bila bi velika nepravda da naš zbornik lišimo njihovih pouka. Zbog toga smo i rešili da ih unesemo u njega.

U izboru odlomaka kao ukazatelj nam je posluţio sveti Kasijan koji je kao cilj podviţništva postavio oĉišćenje srca od strasti i tome usmerio sve svoje asketske besede. Po njegovoj misli je sproveden izbor iz njegovih spisa; po njoj je rasporeĊeno i ono što je uzeto iz svetog Nila Sinajskog; po njoj je uĉinjen izbor i iz svetog Jefrema; ona je

rukovodila i izbor iz svetog Varsanufija i Jovana, iz ave Doroteja i svetog Isaaka Sirina, premda se kod njih to ne obeleţava posebnim zaglavljima.

Na taj naĉin će naš drugi tom Dobrotoljublja predstavljati zbir otaĉkih pouka prvenstveno u vezi sa borbom sa strastima radi oĉišćenja srca, što i jeste poslednji cilj podviţništva.

Sveti Teofan Zatvornik

8

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN, RIMLjANIN

Kratko saopštenje o njemu

Sveti Jovan Kasijan Rimljanin se rodio (350. ili 360. g.) verovatno u Galskoj oblasti, u okolini Marselja, od uglednih i bogatih roditelja. Dobio je dobro nauĉno obrazovanje. On je od detinjstva zavoleo bogougodan ţivot. Goreći ţeljom da postigne savršenstvo u njemu, otišao je na istok, gde je stupio u Vitlejemski manastir i primio monaštvo. Slušajući o slavnom podviţniĉkom ţivotu egipatskih otaca, on je poţeleo da ih vidi i da se pouĉi od njih. Dogovorivši se sa svojim drugom Germanom, on se, posle dvogodišnjeg prebivanja u Vitlejemskoj obitelji, upućuje u Egipat oko 390. godine.

Oni su celih sedam godina proveli tamo, ţiveći u skitovima, u kelijama, u manastirima, meĊu otšelnicima, u usamljenosti. Oni su sve zapaţali, izuĉavali i na samom delu izvršavali, detaljno se upoznavši sa tamošnjim podviţniĉkim ţivotom u svim njegovim vidovima. U svoj manastir su se vratili 397. godine, da bi iste godine opet otišli u iste pustinjske egipatske predele. Tu su proboravili sve do 400. godine.

Ostavivši opet Egipat, sveti Kasijan se sa svojim prijateljem uputio u Konstantinopolj, gde su bili blagonaklono primljeni od strane svetog Zlatousta. On je svetog Kasijana posvetio za Ċakona, a njegovog prijatelja, kao starijeg, za sveštenika (400. g.). Kada je sveti Zlatoust bio osuĊen na zatoĉenje (405. g.), osobe koje su mu bile odane poslaše u Rim papi Inokentiju izvestan broj zastupnika, meĊu kojima su bili i sveti Kasijan i njegov prijatelj. MeĊutim, izaslanstvo nije imalo nikakvog uspeha.

Sveti Kasijan se posle toga više nije vratio na istok, nego se uputio u otadţbinu i tamo nastavio sa svojim podviţniĉkim ţivotom po egipatskim uzorima. On se proslavio i svetošću ţivota, i uĉiteljskom mudrošću. Zatim je bio posvećen za sveštenika. Oko njega su se, jedan za drugim, poĉeli sabirati uĉenici i ubrzo se od njih obrazovao ĉitav manastir. Po uzoru na njih, nedaleko je bio ustrojen i ţenski manastir. I u jednom i u drugom

9

manastiru bio je uveden ustav po kome su ţiveli i spasavali se monasi u istoĉnim, a naroĉito u egipatskim manastirima.

Dobro ureĊenje tih manastira u novom duhu i po novim pravilima i oĉigledni uspesi tamošnjih podviţnika privukli su na sebe paţnju mnogih jeraraha i nastojatelja manastira Galske oblasti. Ţeleći da i kod sebe zavedu takav poredak, oni su zamolili svetog Kasijana da im napiše istoĉne monaške ustave i da iznese i sam duh podviţništva. On je rado ispunio njihovu molbu, opisavši sve u 12 knjiga pravila i u 24 knjige razgovora.

Sveti Kasijan se upokojio 435. godine. Njegov spomen se vrši 29. februara.

Iz asketskih spisa svetog Kasijana u ranije [slovensko] Dobrotoljublje uvršteno je osam knjiga (5-12) o borbi sa osam glavnih strasti i jedan (2.) razgovor o rasuĊivanju, i i jedno i drugo u skraćenom obliku.

Sliĉno ćemo i mi postupiti. Glavni odlomci će biti uzeti iz osam knjiga o borbi sa strastima, najvećim delom u potpunom prevodu, sa dodatkom nekih navoda i iz razgovora, gde bude bilo prikladno. Osim toga, smatrali smo da bi bilo potrebno da se ispred njih stavi nekoliko odlomaka iz razgovora u kojima se pokazuje znaĉaj borbe sa strastima u duhovnom ţivotu, njeno mesto u podviţniĉkom ţivotu, njena neophodnost kao i opšti opis strasti i borbe sa njima. Posle toga, dodaćemo još odlomke u kojima se opisuju druge dve borbe - sa pomislima i sa tugom koja dolazi od nevolja i napasti. To će predstavljati dodatak prethodnom prikazu borbe sa osam pomisli. Na kraju ćemo u vidu dodatka priloţiti potrebne pouke o nekoliko predmeta koji se blisko dotiĉu duhovne borbe, premda i govore o duhovnom ţivotu uopšte: o blagodati i proizvoljenju kao ĉiniocima u izgradnji duhovnog ţivota; o molitvi, u kojoj se oni sustiţu; o stupnjevima savršenstva duhovnog ţivota, s obzirom na pobude za njega; i o kraju pokajniĉkih trudova. Ti dodaci nam ne smetaju da sve odlomke iz spisa svetog Kasijana naslovimo jednim naslovom: Pregled duhovne borbe.

Na taj naĉin će odlomci iz dela svetog Kasijana biti rasporeĊeni na poglavlja:

1. Cilj i svrha podviţništva.

2. Saglasno sa tim ciljem treba odrediti i vrstu našeg odricanja od sveta.

3. Borba ploti i duha.

4. Opšti opis strasti i borbe sa njima.

5. Borba sa osam glavnih strasti:

a) sa stomakougaĊanjem.

b) sa duhom bluda.

c) sa duhom srebroljublja.

d) sa duhom gneva.

e) sa duhom tuge.

f) sa duhom uninija.

g) sa duhom taštine.

h) sa duhom gordosti.

6. Borba sa pomislima i preko njih sa zlim duhovima.

7. Borba sa svim vrstama tuge.

8. Boţanstvenoj blagodati i slobodnom proizvoljenju kao ĉiniocima duhovnog ţivota.

9. O molitvi.

10

10. rukovoĊenju u duhovnom ţivotu.

11. stupnjevima savršenstva duhovnog ţivota s obzirom na pobude za njega.

12. kraju pokajniĉkih trudova.

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN


I

CILj I SVRHA PODVIŢNIŠTVA

1. Sve nauke i veštine imaju svoj cilj i svoju svrhu. Gledajući na njih, revnosni ljubitelj veštine rado podnosi sve napore i izdatke. Tako zemljoradnik, trpeći ĉas vrućinu, ĉas hladnoću, neumorno obraĊuje i ore zemlju, imajući cilj da je oĉisti od svakog stranog korova i uĉini rodnijom i budući ubeĊen da drugaĉije neće dostići svrhu, tj. ostvarenje obilne ţetve radi izdrţavanja sebe i umnoţavanja svoga imetka. Tako i naše podviţništvo ima svoj cilj i svoju svrhu, radi koje mi neumorno i sa zadovoljstvom podnosimo sve trudove, radi koje nas ne opterećuje oskudnost isposniĉke hrane, radi koje nas raduje iznemoglost od bdenja. Radi te svrhe svagdašnje naše ĉitanje Svetog Pisma sa razmišljanjem ne poznaje sitost, radi nje nas ne plaši neprestani trud, niti odricanje od svega i oskudica u svemu, pa ni strahote bezmerne pustinje.

2. Svrha našeg podviţniĉkog ţivota jeste Carstvo Boţije, a cilj - ĉistota srca, bez koje nije moguće postići tu svrhu. Prikovavši naš pogled na taj cilj, mi treba da najtaĉnije usmeravamo naš ţivot, kao po pravoj liniji. I ukoliko se naša misao makar malo ukloni od njega, treba da je, kao po nekom pravilu, odmah ispravljamo, vraćajući se na njegovo sagledavanje.

3. Tako uĉi i sveti Pavle kada onima koji su primili blagi jaram Hristov govori: Imate plod svoj na osvećenje, a kraj ţivot veĉni (Rim.6,22). Time on kao da kaţe: vaš cilj je - ĉistota srca, a svrha - ţivot veĉni. Prema tome, mi treba da se svom snagom drţimo onoga što nas moţe usmeriti ka tom cilju, tj. ka ĉistoti srca, a ono što nas odvlaĉi od njega - da izbegavamo kao pogibeljno i štetno. Jer, mi sve ĉinimo i podnosimo radi njega. Naime, da bismo saĉuvali postojanu ĉistotu srca mi napuštamo roditelje, otadţbinu, ĉinove, bogatstvo, utehe ovoga sveta i sva zadovoljstva. Ukoliko, dakle, ovaj cilj uvek budemo imali u sećanju - sva naša dejstva i pomisli biće usmereni ka njegovom dostizanju. MeĊutim, ukoliko on ne bude neprestano stajao pred našim oĉima, svi naši trudovi i usilja biće uzaludno protraćeni, budući da nisu bili usmereni samo na njega.

4. Prema tome, radi te ĉistote treba sve da ĉinimo i ţelimo. Radi nje treba da

idemo u pustinju, radi nje da se drţimo postova, bdenja, trudova, telesnog siromaštva, ĉitanja i drugih vrlina. Time svoje srce treba da uĉinimo slobodnim od svih pogubnih strasti i saĉuvamo ga takvim. Radi tog glavnog cilja, tj. ĉistote srca, treba da preduzimamo postove, bdenja, otšelništvo, pouĉavanje u Svetom Pismu. Zbog njih ne treba da dopuštamo sebi da oštetimo tu glavnu vrlinu. Jer, ukoliko se u nama saĉuva nepovreĊenom ova glavna vrlina, neće biti nikakve štete ako neki od navedenih podviga u izvesnom sluĉaju po neophodnosti bude izostavljen. MeĊutim, mi nećemo imati nikakve koristi ukoliko sve njih odrţimo, a nju jedinu narušimo. Stoga sve treba da se ĉini radi nje. (Podvizi) nisu savršenstvo, već sredstva za [postizanje] savršenstva. Stoga će se onaj ko na njima bude zaustavio stremljenje svoga srca (zadovoljivši se njima kao najvišim

11

dobrom) uzaludno truditi, budući da ga neće pruţiti do postignuća svrhe radi koje su oni i poţeljni.



II

SAGLASNO SA TIM CILjEM

TREBA ODREDITI I VRSTU NAŠEG ODRICANjA OD SVETA

5. Postoje tri vida odricanja od sveta: prvo, u kome telesno ostavljamo sva bogatstva i sticanja u svetu; drugo, u kome ostavljamo preĊašnje navike, poroke i strasti, kako duševne, tako i telesne; i treće, u kome, odvlaĉeći um od svega sadašnjeg i vidljivog, sagledavamo samo buduće i ĉeznemo za onim što je nevidljivo. Gospod je Avraamu zapovedio da istovremeno izvrši sva ova tri odricanja, rekavši: Idi iz zemlje svoje, i od roda svoga, i iz doma oca svoga (Post.12,1). Iz zemlje svoje, tj. od svetskog bogatstva i od zemaljskog sticanja; od roda svoga, tj. od preĊašnjeg naĉina ţivota, ranijih navika i poroka, koji su nam veoma srodni, kao da su jednokrvni sa nama, prilepivši nam se od samog roĊenja; iz doma oca svoga, tj. od svakog sećanja na svet i na sve što u njemu sreće naš pogled. To se ostvaruje kada, umrevši sa Hristom za svetske stihije, po apostolu, gledamo već ne na ono što je vidljivo, nego na ono što je nevidljivo (Jer je ono što se vidi privremeno, a ono što se ne vidi, veĉno) (2.Kor.4,18); kada, izašavši srcem iz ove privremene i vidljive kuće, svoje oĉi i um obraćamo prema domu u kome imamo prebivati veĉno; kada, ţiveći po telu, ne vojujemo po telu u Gospodu (2.Kor.10,3), delom i ţivotom objavljujući onu izreku blaţenog apostola: Naše ţivljenje je na nebesima (Fil.3,20).

6. Nećemo imati mnogo koristi ukoliko, sa svim ţarom vere izvršivši prvo odricanje, sa istom revnošću ne izvršimo i drugo, kako bismo, uspevši da ga steknemo, postigli i treće, u kome ćemo, izišavši iz kuće našeg preĊašnjeg oca po starom ĉoveku, svecelo ustremiti pogled našeg uma prema nebeskom. Stoga, ako ţelimo da postignemo istinsko savršenstvo, treba da stremimo, da ostavivši telesno roditelje, otadţbinu, bogatstva i svetska zadovoljstva, i srcem ostavimo [sve što smo napustili], te da se više nikada ne vraćamo sa pohotom na ono što smo sa prezrenjem odbacili. [Inaĉe ćemo biti] sliĉni Izrailjcima koji su, po izlasku iz Egipta i posle kušanja nebeske mane, zaţeleli neĉista i skverna jela Egipatska, govoreći: Dobro nam je bilo u Egiptu, kada smo sedeli kod lonaca sa mesom (Izl.16,3; Broj.11,5). I svako ko se, po odricanju od sveta, vraća ranijim brigama, ili primamljuje ranijim ţeljama, delom i mišlju govori isto što i oni: Dobro nam je

bilo u Egiptu (tj. svetu). Nama neće doneti nikakve koristi ako svet napustimo samo telom, ili ako preseljenje iz ovog Egipta bude samo po mestu. Mi na isti naĉin treba da steknemo i odricanje srcem, koje je mnogo više i korisnije. Evo šta je objavio apostol o odricanju koje smo nazvali telesnim: I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se saţeţe, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi (1-Kor.13,3). To znaĉi da mi neće doneti nikakvu korist odricanje [od svega] i saţeţenje spoljašnjeg ĉoveka, kao ni muĉeništvo i saţeţenje svog tela (koje predajemo za Hrista), ukoliko sam, sa druge strane, netrpeljiv, gnevljiv, zavidljiv ili gord, ukoliko se budem raspaljivao zbog uvreda drugih, ili traţio svoje, ukoliko budem pomišljao o onome što je zlo, ili netrpeljivo i nerado podnosio sve što mi se dogodi. Jer, unutrašnji ĉovek je, pri tome, još [uvek] obloţen ranijim strastima.

12

7. Prema tome, sa svom upornošću treba da ţurimo k tome da i naš unutrašnji ĉovek zbaci sa sebe i rasturi sve što je sabrao u prethodnom ţivotu, tj. bogatstvo strasti koje su, pricepljujući se telu i duši, u pravom smislu naše. I ukoliko, dok smo još u ovom

telu, one ne budu odseĉene i odbaĉene, ni po ishodu neće prestati da nas prate. Kao što vrline (ili sama ljubav, koja je izvor vrlina) koje se steknu u ovom veku, i po konĉini ovog ţivota, svoga ljubitelja ĉine prekrasnim i svetlonosnim, tako i poroci, pokrivši nekako dušu odvratnim bojama, ne odstupaju od nje uprljane i u onom prebivalištu bez kraja. Lepota ili odvratnost duše se raĊa od kakvote vrlina ili poroka. Neka od tih boja, koja se dobija od njih ĉini je ili tako svetlom i prekrasnom da je dostojna da ĉuje proroĉku reĉ: I Car će poţeleti lepotu tvoju (Ps.45,11), ili potpuno crnom, smradnom i bezobliĉnom, tako da moţe sama, ispovedajući svoje skverni, da kaţe: Usmrdeše se i zagnojiše se rane moje od bezumlja moga (Ps.38,6). Stoga su one (vrline i strasti) naše liĉno bogatstvo, koje nerazluĉno prebiva sa dušom, i koje nam ni car ne moţe dati, niti neprijatelj oteti od nas. One su upravo naše bogatstvo, koje ni sama smrt nije moćna da otrgne od duše.

(Potrošiti zlo bogatstvo strasti znaĉi umrtviti ih, što nije moguće postići bez borbe sa njima. Stoga onima koji su se odrekli od sveta neizbeţno predstoji borba sa strastima. Nje oni treba da se prihvate od poĉetka. Kod svetog Kasijana o ovoj borbi nalazimo i opšta rasuĊivanja u ĉetvrtom razgovoru: O borbi ploti i duha, i u petom: O osam glavnih strasti, a postoji i pojedinaĉan iscrpan opis borbe sa svakom od osam glavnih strasti u Knjizi pravila. - Pozajmićemo iz svega ono što je najbitnije).



III

BORBA PLOTI PROTIV DUHA

8. Postoji borba u udovima našim, kao što ĉitamo kod apostola: Jer telo ţeli protiv Duha, a Duh protiv tela, a ovo se protivi jedno drugome da ĉinite ono što ne biste hteli (Gal.5,17). Po promisliteljskoj odluci Boţijoj, ona kao da se ukorenila u samu našu prirodu. I zar moţemo da je ne smatramo prirodnim svojstvom ĉovekovog sastava posle pada prvostvorenog, s obzirom da je opšta za sve bez izuzetka? Potrebno je, meĊutim, verovati, da se ona, ukoliko je već svima prirodna, u nama nalazi po volji Boţijoj i za naše dobro, a ne na zlo. Ona je u nama ostavljena radi buĊenja revnosti za više savršenstvo.

9. Reĉ plot na ovom mesto treba shvatiti u smislu plotske volje ili zlih ţelja, a ne u smislu ĉoveka kao bića. Isto tako i pod reĉju duh ne treba razumeti neko liĉno biće, nego dobre i svete ţelje duše. Takav smisao odreĊuje i sam apostol, govoreći: Po Duhu hodite, i pohotu telesnu nećete ĉiniti. Jer, telo ţeli proti Duha, i ostalo (Gal.5,16-17). Budući da se i jedne i druge ţelje nalaze u jednom te istom ĉoveku, u nama se vodi neprestana borba. Dok pohota ploti, uglavnom teţeći ka grehovnom, nalazi zadovoljstvo u onome što se odnosi na zadovoljavanje potreba sadašnjega ţivota, duh, naprotiv, u potpunosti ţeli da se prilepi za duhovna dela, zanemarujući ĉak i najneophodnije telesne potrebe i ne posvećujući ni najmanju paţnju truleţnoj ploti. Plot se naslaĊuje izobiljem i svakovrsnim zadovoljstvima, a duhu nije prijatna briga ĉak ni o predmetima prirodnih potreba. Plot ţeli da se nasiti snom i prepuni hranom, a njemu su hrana bdenja i postovi u toj meri da ne bi

13

hteo da dopusti sna i hrane ĉak ni onoliko koliko je potrebno za ţivot. Ona ţeli da izobiluje svakovrsnim bogatstvima, a on nije zadovoljan ĉak ni zbog toga što ima malu koliĉinu hleba za svakodnevnu upotrebu. Ona ţeli da se razneţuje i da bude okruţena gomilom

laskavaca, a njemu je uteha strog ţivot i širina nepristupne pustinje, pri ĉemu mu prisustvo smrtnika nije ugodno. Ona se zanosi poĉastima i pohvalama ljudskim, a njemu su ugodna gonjenja i uvrede.

10. Rukovodeći se samoljubljem i zemaljskom mudrošću, naša volja zamišlja da moţe postići neku sredinu (inaĉe, dostojnu svake osude) izmeĊu ova dva stremljenja, nameravajući da se uzdrţava od plotskih strasti tako da nimalo ne trpi nevolje koje su neizbeţne pri ispunjavanju zahteva duha: ona bi htela da bez kaţnjavanja tela postigne telesnu ĉistotu, da bez truda bdenja stekne srdaĉnu ĉistotu, da i pored telesnog spokojstva obiluje duhovnim vrlinama, da bez ţestokih kleveta zadobije blagodat trpljenja, da projavi smirenje Hristovo bez gubitka svetovne poĉasti, da sledi prostotu blagoĉašća sa sujetom ovoga sveta, da sluţi Hristu sa ljudskom slavom i odobravanjem, da odvaţno kazuje pravdu, ne srećući ĉak ni najmanje ţalosti. Uopšte, ona bi htela da postigne buduća blaga, ne gubeći sadašnja. Takva volja ne vodi ka istinskom savršenstvu, već, uspostavljajući stanje nepoţeljne topline, [ljude] ĉini dostojne prekora koji Gospod navodi u Otkrivenju: Znam dela tvoja, da nisi ni studen ni vruć!O da si studen ili vruć! Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih (Otk.3,15-16). Kada, pak, naiĊe blagodat, budi se energija duha i u [ĉoveku] vaspostavljaju viša stremljenja koja ga odvraćaju od svega zemaljskoga. Izlaţući se njihovom uticaju, volja već ne moţe da ostane ravnodušna i mlaka, te zadobija revnost za bolje i njemu prinosi na ţrtvu sve niţe. Pa ipak, naklonost ka ranijem pokoju ravnodušnosti ostaje u njoj, i ona je vrlo sklona da se opet vrati njemu. Da se to ne bi desilo, u ploti ostaju pokreti koji su neprijateljski prema višim stremljenjima, prema kojima volja koja je okusila viša blaga ne moţe da bude naklonjena: ĉim ih oseti, u njoj se odmah budi sva revnost i ona hrabro ĉuva svoja viša blaga. MeĊutim, dešava se da volja padne u bogoprotivnu mlakost, usled ĉega se podiţe borba ploti i podstiĉe mlakost na delanje. Iz ovoga je vidljivo da bismo se mi zauvek zadrţali u stanju pomenute bogoprotivne mlakosti kad nas iz nje ne bi izvodila borba koja se podiţe u nama. Jer, pri njoj, kada, robujući samougaĊanju, zaţelimo da sebi uĉinimo neko olakšanje, odmah ustaje plot i, ranjavajući nas ţaokama grehovnih pokreta i strasti, ne dopušta da ostanemo u utešnoj i ţeljenoj ĉistoti, te nas odvodi ka ohlaĊujućem i neţeljenom zadovoljstvu, tj. kao da nas odvlaĉi na put koji je posut trnjem. MeĊutim, to razdraţuje usnulu revnost po Bogu: ona ustaje i progoni neprijatelje koji su se pribliţili. Svakodnevno dejstvujući u nama, ova nas borba dovodi do blagotvorne rešenosti da, odbacivši široki i bezbriţan ţivot, sa velikim znojem i skrušenošću duha steknemo ĉistotu srca, da sa strogim postom, glaĊu, ţeĊu i nespavanjem ĉuvamo ĉistotu tela, da kroz ĉitanje, razmišljanje i neprestanu molitvu ushodimo u dobru nastrojenost duha.

11. Osim toga, nešto tajanstveno je izobraţeno u Boţijoj odluci koja se tiĉe naroda neprijateljski nastrojenih prema Izrailju, kao što ĉitamo u Knjizi o sudijama: A ovo su narodi koje ostavi Gospod, da njima kuša Izrailja... da bi se nauĉili na borbu (Sud.3,1-2). Takvu borbu je Gospod ustrojio ne stoga što nije hteo pokoja Izrailju ili što se nije brinuo o njegovom dobru, već zato što je video da je ona veoma korisna za njega. Izlaţući se gotovo neprestanom napadu tih naroda, on nije mogao a da ne oseća stalnu potrebu za Boţijom pomoći. Zbog toga je bio duţan da prebiva u svagdašnjem obraćanju Njemu sa nadom, i u molitvi. Nemajući mogućnosti da ostavi delo borbe, on nije imao vremena da se

14

preda bezbriţnosti, ili da se raslabi od lenjosti i besposliĉenja. Jer, ĉesto mir i sreća obaraju onoga koga nije mogla da pobedi nesreća.

12. Zbog ĉega mi kod uškopljenika po telu nalazimo uspavanu dušu: upravo zbog zablude da im, po osloboĊenju od ove plotske potrebe, nije ni potreban trud telesnog uzdrţanja i skrušenosti srca. Oni koji su raslabljeni takvom bezbriţnošću, ne brinu se o sticanju istinskog savršenstva, ili o oĉišćenju srca od duševnih strasti. Takvo stanje, premda se uzdiţe nad plotskim, ipak ostaje samo duševno. Po reĉima samoga Gospoda, ono je dostojno odbacivanja zbog toga što se, od hladnoga prešavši ka mlakome, zaustavilo na nepoţeljnoj toplini.

13. Prema tome, u samom poĉetku odricanja, kada prestajemo da budemo plotski, tj. kada poĉinjemo da se odvajamo od svetovnih obiĉaja i da se uzdrţavamo od oĉigledne plotske neĉistote, treba da poţurimo da se svom snagom odmah postaramo da usvojimo duhovno stanje, da se ne bi desilo da uzmaštamo da smo, samim tim što smo se odrekli od sveta po spoljašnjem ĉoveku, ili što smo prekratili oskvrnjenje plotskom preljubom, već

postigli savršenstvo, te da postanemo lenji i bezbriţni u istrebljivanju uzroka strasti. Inaĉe, desiće se da ćemo se zaustaviti na sredini izmeĊu ploti i duha i da ne nećemo postići stepen duhovnog savršenstva, misleći da je za njega dovoljno na spoljašnji naĉin se odvojiti od svetskog ţivota i zadovoljstava i biti jednostavno dalek od razvrata i telesnih veza. Jer, ako ostanemo u ovom stanju mlakosti (ravnodušnosti), koje se smatra najgorim, bićemo izbljuvani iz usta Gospodnjih, kao što kaţe: Tako. pošto si mlak... izbljuvaću te iz usta svojih (Otk.3,16). Pravedno je Gospod objavio da će oni koje je primio u nedra ljubavi, i koji su se pokazali kao hladni, biti izbljuvani sa nekim gaĊenjem. Jer. lakše se obraća ka spasenju i lakše uzlazi na vrh duhovnog savršenstva plotski ĉovek, tj. svetovnjak ili neznaboţac, nego onaj, ko je primio jaram Hristov, ali nije stupio na put savršenstva, već je dopustio da se prvi oganj duhovne revnosti ohladi. Naime, prvi će, budući smiravan

ĉulnim strastima i postajući svestan svoje neĉistote zbog plotskog oskvrnjenja, dospeti u skrušenost i pribeći Istoĉniku svake ĉistote i savršenstva, te se uzgnušati hladnog stanja neverja i bezbriţnosti u kome se nalazio. Goreći duhom, on će lakše uzići ka savršenstvu. Tome nasuprot, onaj ko se hladno prihvata dela Gospodnjeg i bez smirenja i duţnog usrĊa stupa na put ovog zvanja, budući jednom poraţen ovom bednom zarazom, već ne moţe sam sebe da umudri na bolje, niti prima urazumljenje od drugih. Jer, on, po reĉi Gospodnjoj, govori u srcu svome: Bogat sam, i obogatio sam se i ništa mi ne treba, premda njemu više pristaje ono što dalje sledi: A ne znaš da si nesrećan, i jadan, i siromašan, i slep, i nag (Otk:-3,17). Na taj naĉin, on postaje gori od svetovnog ĉoveka jer gubi svest o tome da je bedan, slep i nag, da mu je u mnogo ĉemu potrebno ispravljanje, da ima veliku potrebu za poukama i urazumljivanjem od strane drugih. Usled toga on ne prihvata ni jednu spasonosnu reĉ, ne shvatajući da će u budućem veku neizbeţno biti podvrgnut najstroţijem sudu i kazni.



IV

OPŠTI OPIS STRASTI I BORBE SA NjIMA

15

14. Postoji osam glavnih strasti: stomakougaĊanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost.

15. Postoje dve vrste strasti: prirodne, koje se raĊaju iz prirodnih potreba, kao npr. stomakougaĊanje i blud, i neprirodne, koje nemaju koren u prirodi, kao na pr. srebroljublje. Njihova dejstva se, pak, ispoljavaju na ĉetiri naĉina: neke dejstvuju samo u telu i preko tela, kao stomakougaĊanje i blud, a neke se ispoljavaju i bez sadejstva tela, kao sujeta i gordost; zatim, neke se pobuĊuju spolja, kao srebroljublje i gnev, a neke proizilaze iz unutrašnjih uzroka, kao uninije i tuga. Takvo projavljivanje dejstva strasti daje nam povod da kod njih dopustimo još dva roda deleći ih na plotske i duševne: plotske se raĊaju u telu i telo hrane i naslaĊuju, a duševne proizilaze iz duševnih sklonosti i hrane dušu, dok na telo ĉesto deluju razorno. Poslednje se leĉe prostim unutrašnjim leĉenjem srca, a plotske se leĉe dvojakim lekovima - i spoljašnjim i unutrašnjim.

16. Pojasnićemo nešto od reĉenoga opširnijim rasuĊivanjem. Imajući uzrok u telu, strasti stomakougaĊanja i bluda se ponekad bude bez sadejstva duše, jedino zbog

uzbuĊivanja potreba iz kojih proizilaze. MeĊutim, one povlaĉe i dušu zbog njene zajednice sa telom. Radi obuzdavanja njihovog nasrtanja nije dovoljno samo naprezanje duše, već je, pri tome, neophodno i telo ukrotiti postom, bdenjem, iznuravanjem pomoću truda, te pribeći privremenoj usamljenosti, a ĉesto i potpunom otšelništvu. One proizilaze iz poroĉnosti duše i tela, te mogu da se savladaju jedino njihovim obostranim trudom. Sujeta i gordost se u duši raĊaju bez posredstva tela. Jer, kakvu potrebu sujeta ima za bilo ĉim telesnim, kada dušu dovodi do pada jedino zbog ţelje za pohvalom i slavom? Ili, kakvo je telesno dejstvo imalo udela u padu lucifera u gordost. On ju je zaĉeo jedino u duši i pomisli, kao što govori prorok: A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo... izjednaĉiću se sa Višnjim (Is.14,13-14). Za takvu gordost on nije imao nikakav podstrek spolja. Ona se rodila i u celosti sazrela u njegovoj unutrašnjosti.

17. Ovih, dakle, osam strasti, imaju razliĉito poreklo i razliĉito delovanje. MeĊutim, prvih šest, tj. stomakougaĊanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije su meĊusobno sjedinjeni nekim naroĉitim srodstvom, tj. preteranost u jednoj dovodi do sledeće. Jer, od preteranog stomakougaĊanja neophodno proizlazi bludna pohotu, od bluda [se javlja] srebroljublje, od srebroljublja gnev, od gneva tuga, od tuge uninije. Zbog toga se protiv njih treba boriti istim tim poretkom, prelazeći u borbi sa njima od prethodne ka onima koje slede: da bismo pobedili uninije, najpre treba da savladamo tugu; da bismo prognali tugu, prethodno treba da savladamo gnev; da bismo ugasili gnev, treba da zgazimo srebroljublje; da bismo išĉupali srebroljublje, treba da ukrotimo bludnu pohotu; da bismo savladali bludnu pohotu, treba da obuzdamo strast stomakougaĊanja. I preostale dve strasti, tj. sujeta i gordost, na isti se naĉin meĊusobno sjedinjuju: pojaĉavanje prve postaje poĉetak druge. Od preterane sujete se raĊa strast gordosti. Istim poretkom se stiĉe i pobeda nad njima: da bi se istrebila gordost potrebno je da se savlada sujeta. MeĊutim, one se po vrsti ne sjedinjuju sa prethodnih šest. One se ne raĊaju od njih, nego, naprotiv, po njihovom istrebljenju. U ove dve strasti mi upadamo naroĉito posle pobede i trijumfa nad ostalim strastima. Uostalom, premda se nalaze u navedenom meĊusobnom odnosu, ovih osam strasti se ĉešće razdeljuju na ĉetiri saveza: bludna pohota se naroĉitim savezom sjedinjuje sa stomakougaĊanjem, gnev sa srebroljubljem, uninije sa tugom, a gordost sa sujetom.

18. Nijedna od strasti se ne ispoljava na samo jedan naĉin. Tako se stomakougaĊanje ispoljava na tri naĉina: ili raĊa ţelju za jelom pre odreĊenog ĉasa, ili

16

zahteva jela do presićenja, ne razlikujući kakvotu hrane, ili zahteva ukusnu hranu. Otuda imamo ishranu bez pravila, proţdrljivost i slastoljublje. Od ove tri [strasti] proizilaze razni zli neduzi u duši: od prve se raĊa gunĊanje na manastirski ustav, od koga do

nepodnošljivosti uzrasta nezadovoljstvo manastirskim ţivotom, za kojim obiĉno brzo sledi i bekstvo iz manastira; od druge se budi pohota i sladostrašće; a treća dovodi do srebroljublja i ne daje mesta siromaštvu Hristovom.

Postoje tri oblika bludne strasti: prvi se vrši kroz mešanje jednog pola sa drugim; drugi nastaje bez mešanja sa ţenom, zbog koga je Gospoda porazio Onana, sina patrijarha Jude (Post.38,9-10), i koji se u Pismu naziva neĉistotom; treći se ĉini umom i srcem, i o njemu Gospod govori u JevanĊelju: Svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu sa njom u srcu svom (Mt.5,28). Na ova tri oblika blaţeni apostol je ukazao u sledećem stihu: Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji:blud, neĉistotu, strast, i ostalo (Kol.3,5).

Postoje i tri oblika srebroljublja: prvo onome ko se odrekao od sveta ne dopušta da

se obnaţi od svake vrste posedovanja; drugo onoga ko je već sve razdao ništima podstiĉe da opet stekne isto takvo imanje; treće raspaljuje ţelju za sticanjem u onome ko pre nije ništa imao.

Postoje tri oblika gneva: prvi je onaj koji bukti u unutrašnjosti; drugi je onaj koji se ispoljava u reĉi i na delu; treći je onaj koji dugo vreme tinja i naziva se zlopamćenjem.

Tuga ima dva oblika: prvi nastupa po prestajanju gneva, ili se javlja pri nanesenim štetama i gubicima i neispunjenoj ţelji; drugi nastaje od bojazni i strahova za svoj udeo, ili od nerazumnih briga.

Postoje i dva oblika uninija: jedan baca u san, a drugi izgoni iz kelije.

Taština je raznoobrazna, ali se mogu razlikovati dva glavna oblika: u prvom se

prevaznosimo telesnim preimućstvima i vidljivim stvarima; u drugom se raspaljujemo ţeljom za sujetnom slavom zbog duhovnih predmeta.

I gordosti ima dve vrste: prva je plotska, a druga - duhovna, koja je štetnija. Ona naroĉito iskušava one koji su napredovali u nekim vrlinama.

19. Ovih osam strasti iskušavaju sav rod ljudski, premda ne napadaju sve na isti naĉin. Jer, u jednom glavno mesto zauzima duh bluda, u drugome prevladava gnevljivost; u jednome vlada sujeta, a u drugom gospodari gordost. Prema tome, premda sve strasti napadaju na sve, svako od nas im robuje na razliĉit naĉin i razliĉitim redom.

20. Stoga treba da vodimo borbu sa tim strastima. Otkrivši koja mu strast naroĉito šteti, svako treba protiv nje da usmeri glavnu borbu, upotrebljavajući svako staranje i brigu za njeno praćenje i savlaĊivanje, usmeravajući protiv nje koplja svakodnevnih postova,

bacajući na nju svakominutne strele srdaĉnog stenjanja i uzdisanja, i neprestano prolivajući suze u molitvi Bogu radi prekraćenja borbe koja ga smućuje. Jer, niko ne moţe savladati ni jednu strast dok se ne ubedi da svojim staranjem i trudom ne moţe da odnese pobedu nad njom, iako je, da bi se oĉistio od nje, i sam duţan da danonoćno prebiva u svakom trudu i svakom staranju.

21. Kada takav borac oseti da se oslobodio od svoje glavne strasti, treba da sa punom paţnjom razgleda skrovišta svoga srca kako bi, uvidevši koja je od preostalih strasti najsnaţnija, sva duhovna oruţja podigao protiv nje. PobeĊujući na taj naĉin svaki put glavnu strasti u sebi, on će brţe i lakše odrţati pobedu nad ostalim, slabijim.

17

22. Kada pobediš jednu ili nekoliko strasti, ne treba da se prevaznosiš. Inaĉe će Gospod, uvidevši nadmenost tvoga srca, prestati da ga ograĊuje i štiti, i ti ćeš, ostavljen, opet biti smućivan strašću koju si, uz pomoć blagodati Boţije, već bio pobedio. I prorok ne

bi poĉeo da se moli: Nemoj predati, Gospode, zverima dušu koja ti se ispoveda (Ps.73,19), da nije znao da se oni koji se prevaznose srcem ponovo prepuštaju strastima koje su pobedili kako bi se smirili.



V

BORBA SA OSAM GLAVNIH STRASTI

23. Prikazujući borbu sa osam glavnih strasti, opisaćemo njihova svojstva, pokazati

uzroke, i predloţiti prigodne lekove protiv njih.

a) BORBA SA STOMAKOUGAĐANjEM (V knjiga pravila)

24. Prva borba, u koju treba da stupimo, jeste borba sa stomakougaĊanjem, ili sa strašću prejedanja.

25. Što su tiĉe naĉina uzdrţanja u hrani, ili posta, ne moţe biti ustanovljeno pravilo jednako za sve, budući da kod svih nije jednaka snaga tela. Ova vrlina se, pak, ne izvršava samo duševnom silom, nego treba da bude srazmerna i sa telesnom silom. Ne mogu svi postiti ĉitavu nedelju. Neki bez hrane ne mogu biti više od dva ili tri dana, a nekima je teško da izdrţe i do zalaska sunca. TakoĊe, nije za sve hranjivo povrće, ili zelje. ili suvi hleb. Osim toga, jednima je da se nasite potrebno dve funte, a drugi oseća opterećenje ako pojede funtu ili pola funte. MeĊutim, svi koji se uzdrţavaju treba da imaju jedan cilj, tj. da, primajući hranu po meri telesnih sila, ne upadaju u prejedanje. Jer, dušu raslabljuje ne samo kakvota hrane, nego i koliĉina, raspaljujući u njoj štetan, grehovni oganj.

26. Ma kakvim jelima da se nasiti stomak, rodiće se semena plotske pohote, i um, savladan teţinom jela, više neće biti u stanju da dobro upravlja kormilom rasuĊivanja. Um ne opija samo neumerena upotreba vina: njega obiĉno ĉini klimavim i kolebivim i lišava ga ĉistih i neporoĉnih pomisli ĉak i izobilje svakovrsnih jestiva. Uzrok razvrata i pogibli Sodomljana bio je, ne samo opijanje vinom, nego i presitost stomaka. Slušaj kako Gospod preko proroka ukoreva Jerusalim (Jez.16,49). Zbog ĉega je sagrešila sestra tvoja, Sodoma, ako ne stoga što je jela hleb svoj do sitosti i presitosti? Oni su takvom presitošću hlebom bili raspaljeni neugasivim ţarom plotske pohote, te su, po sudu Boţijem, bili sa neba saţeţeni sumpornim ognjem. Ako je njih, na taj naĉin, jedino neumerenost u upotrebi hleba zbog strasti presitosti sunovratila u ponor razvrata, šta reći o onima, koji, pri cvetajućem zdravlju tela, sebi dozvoljavaju da jedu meso i piju vino u neumerenoj koliĉini, upotrebljavajući ih onoliko koliko im našaptava samougodljiva pohota, a ne koliko zahteva nemoć.

27. Sveti oci kao meru uzdrţanja utvrĊuju da hranu, koju moramo da primamo radi podrţavanja ţivota tela, prestanemo da jedemo dok u nama još postoji ţelja za jelom. Sudeći po tome, i nemoćan telom moţe da projavi vrlinu uzdrţanja u savršenstvu jednako kao i krepak i zdrav, tj. ukoliko snagom volje bude obuzdavao ţelju za jelom kada

18

zemljanost tela ne bude imala potrebu za njom. Jer, i apostol kaţe: Staranje za telo ne pretvarajte u pohote (Rim.13,14). On nije sasvim zabranio da vodimo brigu o telu, nego samo zapoveda da pri tome nemamo pohotu. On je odbacio pohotljivu brigu o ploti, ali

razumno, neophodno staranje za ţivot nije iskljuĉio. Prvo je zabranio da kroz popuštanje telu mi ne bismo upali u pogubna pohotljiva dela, a drugo je dozvolio da se telo, oslabljeno nerazumnom strogošću, ne bi pokazalo nemoćno za ispunjavanje naših duhovnih zanimanja i napora.

28. Prema tome, mera uzdrţanja treba da bude odreĊena sudom savesti svakog. Svako je duţan da sebi odredi koliko da se uzdrţava, tj. koliko je uzdrţanja potrebno za borbu protiv uznemiravanja ploti. Postove, ustavom odreĊene, svakako treba drţati. MeĊutim, ako posle njih ne budemo ĉuvali uzdrţanje u hrani, njihovo nas izvršavanje neće dovesti do savršene ĉistote. Gladovanje u višednevnim postovima će doneti samo kratkotrajnu iscrpljenost i zamor tela, ali ne i ĉistotu celomudrenosti, ukoliko mu bude sledilo nasićenje tela do sitosti: jer, ĉistota duše je nerazdvojno povezana sa gladovanjem stomaka. Postojanu ĉistotu celomudrenosti nema onaj ko ne moţe da drţi trajnu ravnomernost uzdrţanja. Strogi postovi ostaju bez koristi ukoliko za njima sledi preterano popuštanje u hrani: plod njihov brzo će biti izgnan strašću stomakougaĊanja. Stoga je razumnije umereno svakodnevno potkrepljivanje hranom, negoli povremeni dugi i krajnje strogi postovi. Neumereno nejedenje moţe ne samo da pokoleba postojanost i ĉvrstinu duše, nego i da vršenje molitve, usled nemoći tela, uĉini beţivotnim.

29. Radi oĉuvanja ĉistote duše i tela nije dovoljno samo uzdrţanje u hrani: njemu treba dodati i druge duševne vrline. Najpre se treba nauĉiti smirenju kroz vrlinu poslušanja, skrušenosti srca i iznuravanja tela. Posedovanje novca treba ne samo izbegavati, nego i samu ţelju za njim - iz korena ĉupati. Jer, nije dovoljno nemati ih (što najvećim delom biva i po neophodnosti), već ne treba dopustiti ni samu ţelju da ih imamo

ukoliko bi nam sluĉajno bili predloţeni. Jarost gneva, takoĊe, treba savlaĊivati, teţinu tuge nadvladavati, sujetnu slavu prezirati, nadmenost gordosti gaziti, i nepostojanost i lutanje uma obuzdavati neprestanim sećanjem na Boga. Svaki put treba da se [potrudimo] da srce od maštajućeg lutanja vratimo ka sagledavanju Boga. Jer, lukavi neprijatelj će pokušavati da se prikrade u skrivnice srca da bi nam um odvukao od sagledavanja.

30. Ko nije u stanju da obuzda prizive stomakougaĊanja, nikada neće moći da savlada pohotu koja se raspaljuje. Ĉistota unutrašnjeg ĉoveka se poznaje po savršenstvu ove vrline. Jer, niko neće poverovati da se u borbi sa najsilnijim suparnicima moţe nadmetati onaj koga u malom okršaju savlaĊuju najslabiji.

31. Prema tome, najpre treba da zgazimo pohotu stomakougaĊanja, te da svoj um olakšamo ne samo postovima, nego i bdenjima, ĉitanjem i neprestanom skrušenošću srca,

pri sećanju na sve ono ĉime smo bili prelešćeni i pobeĊeni, ĉas uzdišući sa osećanjem uţasa zbog mnoţine grehova, ĉas goreći ţeljom za savršenstvom i ĉistotom. I treba ga dovesti do toga da, stalno zauzet podviţniĉkim trudovima i pomislima, i samo potkrepljivanje hranom ne smatra toliko dozvoljenim predmetom zadovoljstva, koliko bremenom naloţenim u vidu kazne, kome treba pristupati više kao k neĉemu neizbeţnom za telo, negoli neĉemu što ţeli duša. Ukoliko se potrudimo da postojano budemo u takvoj duhovnoj brizi i skrušenosti, ubrzo ćemo ukrotiti pohotljivost ploti (koja dolazi do krajnjeg besnila ako je tovarimo jelima), te otupiti njen poguban ţalac. Tako ćemo, pri obilju suza i neprekidnog srdaĉnog plaĉa, ugasiti peć našega tela koju je u nama, kroz udešavanje sluĉajeva za greh i uzbuĊivanje strasti, raspalio car vavilonski, tj. Ċavo. Njima nas on,

19

sliĉno dodavanju nafte i smole u peć, silnije razgoreva (na nepotrebno), sve dok blagodat Boţija, vejanjem rosnog duha, u srcima našim sasvim ne ugasi plamen plotske pohote. Prema tome, naša prva borba se sastoji u tome da ţeljom za savršenstvom ugasimo

pohotu za obilnom ishranom i stomakougaĊanjem. Stoga ne samo što sagledavanjem vrlina treba da savlaĊujemo ţelju za izlišnom hranom, već i samu neophodnu hranu za našu prirodu (kao nekorisnu za celomudrenost), treba da primamo sa briţljivom srdaĉnom opreznošću. ProhoĊenje našeg ţivota treba da ustrojimo tako da se ni u koje vreme ne odvajamo od duhovnih zanimanja, osim kada nas slabost tela prinudi na neophodno staranje o njemu. Ĉak i tada kada se potĉinimo toj neophodnosti, više zadovoljavajući ţivotne potrebe, negoli robujući ţudnji duše, mi smo duţni, što je brţe moguće, da je ostavljamo s obzirom da predstavlja delo koje nas odvlaĉi od spasonosnih zanimanja. Ni u vreme samog primanja hrane ne treba da se odvajamo od tih zanimanja. Jer, mi nikako nećemo moći da se uzdrţimo od naslaĊivanja predloţenim jelima ukoliko se duša, prikovavši paţnju za Boţanstveno sagledavanje, ne bude u isto vreme naslaĊivala ljubavlju

prema vrlinama i lepotom nebeskih stvari. I uopšte, sve sadašnje će [ĉovek] moći da se prezre kao truleţno ukoliko se pogled uma nerazdvojno bude drţao prikovan za netruleţna i veĉna dobra. On će tako još za vreme prebivanja u telu srcem okusiti blaţenstvo budućeg ţivota.

32. Pobedivši takvim raspoloţenjem pohotu stomakougaĊanja i obilne ishrane, [sada] već ne kao sluge ploti, mi ćemo biti smatrani kao dostojni da stupimo i u više borbe, tj. da se sukobimo sa neĉistim silama, koje obiĉno stupaju liĉno u borbu samo sa pobednicima. Na taj naĉin se savladavanje plotskih ţelja pokazuje kao neka najĉvršća osnova svih borbi. Ne pobedivši svoju plot, niko ne moţe da se pravilno bori. A ko se ne bori pravilno, neće biti uvenĉan.

33. Hoćeš li da ĉuješ istinskog borca Hristovog, koji se bori po zakonitom pravilu

ratovanja? Pazi. Ja, govori on, dakle, tako trĉim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga, da propovedajući drugima ne budem sam odbaĉen (1.Kor.9,26-27). Vidiš li kako je on u sebi samom, tj. u ploti svojoj, kao na nekom najtvrĊem osnovu, utvrdio glavno delo ratovanja, i sav uspeh borbe postavio jedino na iznuravanju ploti i pokoravanju tela svoga? Ja, govori, dakle, tako trĉim, ne kao na nepouzdano. Ne trĉi na nepouzdano onaj ko sagledava nebeski Jerusalim i u njemu ima nepokretni cilj prema kome je duţan da nepokolebivo usmerava kretanje srca svoga. Ne trĉi na nepouzdano onaj ko se, zaboravljajući ono što je iza, pruţa ka onome što je napred, stremeći ka naznaĉenoj nagradi nebeskoga prizvanja Boţijega u Hristu Isusu (Fil.3,13-14). Prema njoj ustremljujući uvek pogled svoga uma, i ţureći sa svom gotovošću srca svoga, on sa uverenošću uzvikuje: Dobar rat ratovah, trku završih, veru odrţah (2.Tim.4,7). Budući svestan da je sa upornošću i revnošću po savesti trĉao za mirisom ulja Hristovih (Pesm.1,3), te da je umrtvljavanjem ploti uspešno odrţao pobedu u duhovnoj borbi, on sa nesumnjivom nadom navodi, govoreći: Sad me ĉeka venac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, pravedni Sudija (2,Tim.4,8). A da bi i nama otkrio sliĉnu nadu na nagradu, ukoliko u podvigu toga teĉenja budemo podraţavali njemu, on dodaje: Ali ne samo meni, nego i svima koji sa ljubavlju oĉekuju Dolazak njegov (2.Tim.4,8). On sveĉano objavljuje da u Dan suda i mi sebe moţemo da uĉinimo priĉesnim njegovom vencu ukoliko, ljubeći dolazak Hristov (ne samo onaj u kome će se javiti onima koji to ne ţele, već osobito onaj u kome On uvek hodi ka svetim dušama), odrţimo pobedu u borbi kroz umrtvljenje ploti. O tom poslednjem dolasku Gospod govori u JevanĊelju: Ja i Otac moj doći ćemo k njemu i u njemu ćemo se nastaniti (Jn.14,23). I još: Evo stojim na

20

vratima i kucam; ako ko ĉuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i veĉeraću sa njim, i on sa mnom (Otk.3,20).

34. Uostalom, govoreći: Ja tako trĉim, ne kao na nepouzdano, apostol ne opisuje samo podvig trĉanja koji je izvršio (što se osobito odnosi na ustremljenje uma i plamenost njegovog duha, kojim je sa svom revnošću sledovao Hristu, sa nevestom govoreći: Za tobom i za mirisom tvog mira trĉim, (Pesm.1,3), i još: Duša se moja prilepila za tebe, (Ps.62,9), već svedoĉi da je i u drugoj vrsti rata odrţao pobedu, navodeći: Tako se borim ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga (što se osobito odnosi na teške trudove uzdrţanja, na telesni post i iznuravanje ploti). On tu sebe predstavlja kao budnog borca sa svojim telom, istiĉući da mu nije uzaludno zadavao udarce uzdrţanja. Naprotiv, on je kroz umrtvljavanje svoga tela uspeo da stekne pobedniĉko slavlje: ukrotivši ga biĉevima uzdrţanja i izmoţdivši ga udarcima pošćenja on je pobedniku duhu dostavio venac besmrtnosti i palmu netruleţnosti. Vidiš li zakoniti poredak borbe, primećuješ li ishod duhovnog sukobljavanja, tj. kako se ratnik Hristov, odrţavši pobedu nad buntovnikom - telom, i bacivši ga pod noge svoje kao veliki pobednik, vozi na pobedniĉkoj koĉiji! On ne trĉi na nepouzdano, jer je uveren da će ubrzo ući u sveti grad, nebeski Jerusalim. Tako se borim u postovima, tj. u umrtvljavanju tela, ne kao onaj koji bije vetar, tj. ne kao onaj koji uzaludno zadaje udarce uzdrţanja. Jer, on umrtvljavanjem svoga tela nije poraţavao pust vetar, nego duhove zlobe koji su ga napadali. Jer, onaj ko kaţe: Ne kao onaj koji bije vetar, podrazumeva da ne pobeĊuje pusti i prazan vetar, nego neke koji se nalaze u njemu. Prevladavši borbe ove vrste (tj. sa telom) on, ukrašen mnogim pobedniĉkim vencima, iznova stupa [u borbu], te se podvrgava napadima najsilnijih neprijatelja. I pobedivši prve zavidljivce, on je sa dobrom nadom poĉeo govoriti: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12).

35. Za Hristovog borca, sve dok je u telu, nikada ne nedostaju sluĉajevi za zadobijanje venaca za ratovanje. Naprotiv, koliko se više venĉava uspesima svojih pobeda, toliko mu predstoji silniji poredak borbe. Jer, na njega, pobedonosnog vojnika Hristovog, koji je pobedio i pokorio svoju plot, ustaje gomila protivnika, vojska neprijatelja, budući razdraţena njegovim pobedama. To [se dogaĊa] da Hristov vojnik, razneţujući se pokojem mira, ne bi poĉeo da zaboravlja slavne borbe svoga ratovanja, te da, opustivši se od nerada, u osećanju bezbednosti od neprijatelja, ne bi izgubio gotovost i hrabrost da ispoljava pobedniĉko junaštvo koje je dostojno najviših nagrada. Prema tome, ukoliko ne slabimo, već uzrastamo u sili i hrabrosti, i ţelimo da postignemo najviše pobedniĉke trijumfe, treba u istom tom poretku da prohodimo borbe podviţništva: najpre da izvršimo ono zbog ĉega bismo zajedno sa apostolom mogli da kaţemo: Tako se borim. ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga, a zatim, kada dobijemo taj boj, da stupimo i u onaj posle koga bismo opet sa apostolom mogli govoriti: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju. Jer, sa njima mi nikako ns moţemo stupiti u borbu ukoliko nismo odneli pobedu nad telom. Mi se nikada nećemo udostojiti da isprobamo borbu sa duhovima ukoliko jednako bivamo savlaĊivani u borbi sa ploti i poraţavani u sukobljavanju sa stomakom. I tada će nas apostol pravedno prekoreti: Drugo vas iskušenje nije snašlo osim ĉoveĉijeg (1.Kor.10,13).

36. Monah koji ţeli da dostigne podvig unutrašnje borbe, prethodno treba sebi da odredi da, pre ustavom odreĊenog i za sve zajedniĉkog ĉasa potkrepljavanja hranom i izvan trpeze, nipošto ne uzima nešto od hrane ili pića, ma kakva ga prijatnost i sladost

21

inaĉe mamila. TakoĊe, i posle završetka trpeze neka se ne usudi na nešto sliĉno, pa ĉak ni u najmanjoj meri. Isto tako, on treba da se drţi vremena i mere sna koji su ustavom utvrĊeni. I strasti te vrste treba da odsecamo sa istom revnošću sa kojom odsecamo

bludnu strast. Jer, kako će ugasiti raspaljenost plotske ţelje onaj ko ne moţe da savlada izlišne ţelje stomaka? I kako će moći da pobedi tajne strasti, koje niĉu bez ikakvog svedoka, onaj ko ne moţe da ukroti vidljive i male strasti?

37. Mi treba da se bojimo neprijatelja koji se nalazi u nama samima, a ne spoljašnjeg protivnika. Jer, u nama se vodi neprestana unutrašnja borba. Ukoliko tu odnesemo pobedu, sve spoljašnje borbe će postati ništavne. Za Hristovog vojnika će sve postati mirno i sve će mu se pokoravati. Mi uopšte nećemo imati potrebu da se bojimo neprijatelja spolja ukoliko se ono što je unutra u nama, budući pobeĊeno, pokorava duhu. Mi ne treba da verujemo da je nama, za postizanje savršenstva srca i ĉistote tela, dovoljan samo post koji se sastoji u uzdrţanju od vidljivih jela. Ne, njemu treba pridodati još i post duše. Jer, i ona ima svoja štetna jela. Udebljavši se od njih, ona moţe da upadne u ponor sladostrašća i bez obilja telesne hrane. Njena hrana je osuĊivanje, i to - vrlo prijatna hrana. Gnev je takoĊe njena hrana, premda ne tako laka, već povremeno štetna, ĉak i smrtonosna. Zavist je hrana duše, koja otrovno pozleĊuje njene sokove i koja je neprestano muĉi ţalošću zbog srećnih uspeha drugih. Sujeta je [takoĊe] njena hrana, koja je privremeno naslaĊuje prijatnim ukusom, a posle je ĉini pustom, obnaţenom i lišenom svake vrline, ostavljajući je besplodnom i nesposobnom da donosi duhovne plodove: ona ne samo da je lišava nagrade za velike trudove, nego i privlaĉi veliku kaznu. Svaka pohota i bluĊenje nepostojanog srca jeste neka paša duše na svojevrsnom pasištu koje je hrani štetnim jelima, i koja je ĉine nepriĉesnom nebesnog hleba i tvrde hrane. Uzdrţavajući se od svega toga u našem svetom pošćenju, srazmerno svojim silama, uĉinićemo svrsishodnim i dobroplodnim i drţanje telesnog posta. Jer, naprezanje ploti koje je sjedinjeno sa skrušenošću duha predstavlja najprijatniju ţrtvu Bogu: ono će u ĉistim i lepo ukrašenim skrivnicama srca izgraditi obitalište dostojno Njegove svetosti. MeĊutim, ako mi, posteći telesno, budemo uhvaćeni u mreţu najpogubnijih duševnih strasti, iznuravanje tela nam veće doneti nikakve koristi. Jer, tada ćemo ostati oskvrnjeni u našem dragocenijem delu, tj. ostati neispravni onim delom naše prirode koji u pravom smislu moţe da postane stanište Svetoga Duha. Jer, obitalište Boga i hram Duha Svetoga nije truleţna plot, nego ĉisto srce. Prema tome, kada posti naš spoljašnji ĉovek, treba i unutrašnjeg uzdrţavati od štetne hrane. Njega naroĉito treba da predstavljamo ĉistim Bogu da bismo se udostojili da u sebe primimo Hrista kao posetioca, kao što savetuje sveti apostol govoreći: Da se Hristos verom useli u srca vaša (Ef.3,16-17).

38. Treba birati hranu koja stišava i ne budi ţar plotske pohote, koja se lako nabavlja i koja je saobrazna sa opštim obiĉajem i upotrebom bratije. StomakougaĊanje se projavljuje na tri naĉina: jedan podstiĉe da primamo hranu pre ĉasa koji je ustavom utvrĊen; drugi podstiĉe da se presićujemo i prepunjavamo stomak hranom, bez obzira na kvalitet; treći podstiĉe da se zadovoljavamo jedino najukusnijim i najprobirljivijim jelima. Stoga protiv stomakougaĊanja monah treba da drţi trojako pravilo: prvo, da ĉeka ustavom utvrĊeno vremena za razrešenje obeda: zatim, da ne popušta [ţelji] za presićavanjem; i treće, da se zadovoljava prostom i jeftinom hranom. I ono što u vezi sa hranom nije saobrazno sa opštim obiĉajem i upotrebom, najdrevnije predanje otaca ne odobrava, budući da je oskvrnjeno sujetom, taštinom i hvalisavošću. Nikog od onih koji su se odlikovali darom znanja i rasuĊivanja i od onih koje je blagodat Boţija isturila napred kao najblistavija svetila za podraţavanje mi nismo videli da su se uzdrţavali od jedenja hleba,

22

koji se smatra prostim i jeftinim. I obratno, mi nikada nismo videli da je neko od onih koji su upotrebljavali zelje, povrće i plodove sa drveta bio meĊu najiskusnijim muţevima, ili da se udostojio blagodati rasuĊivanja i znanja.

39. Dela ljubavi treba pretpostavljati postu. Tome smo se nauĉili kod egipatskih otaca. Jer, kada smo mi, ţeleći da saznamo pravila ovih staraca, došli iz Sirije u Egipat, oni su nas primili sa neobiĉno ţivom srdaĉnom toplinom. Ma kuda da smo prolazili, radi našeg uspokojenja se nisu ograniĉavali drţanjem ĉasa za primanje hrane koji je odreĊen ustavom, kao što smo navikli da vidimo u palestinskim manastirima. Naprotiv, oni su uvek razrešavali upotrebu hrane pre naznaĉenog ĉasa, izuzev sredom i petkom. Kada smo pitali zašto se kod njih tako slobodno zaobilazi pravilo svakodnevnog posta, jedan od staraca namje odgovorio: "Post je uvek sa mnom, a vas ne mogu imati svagda sa sobom. Osim toga, post predstavlja proizvoljnu [samovoljnu] ţrtvu, premda i jeste veoma koristan i uvek potreban, a ispunjavanje dela ljubavi je neodloţan zahtev zapovesti. Prema tome, primajući Hrista u vama, ja sam duţan da ga nahranim. A kada vas ispratim, ja ću radi Njega uĉinjeno snishoĊenje moći da nadoknadim stroţijim postom. Jer, ne mogu svatovi postiti, dok je ţenik sa njima. Nego će doći dani kad će se oteti ţenik od njih, i onda će postiti u one dane" (Lk.5,34-35).

40. Kao što govore sveti oci, krajnosti su podjednako štetne: i preterivanje u postu i presićavanje stomaka. Mi znamo neke koji nisu bili pobeĊeni stomakougaĊanjem, ali su bili oboreni zbog prekomernog posta. Oni su upali u istu strast stomakougaĊanja zbog slabosti koja je proizašla od prekomernog posta.

41. Mi treba da se pobrinemo i o tome da ne primamo hranu pre odreĊenog vremena ili preko mere (i pored ţelje plotskog zadovoljstva), i o tome da je upotrebljavamo u odreĊeni ĉas, ĉak i ako nam se ne jede. Jer, i prekomernu ţelju plotskog zadovoljstva i odvraćanje od hrane pobuĊuje naš neprijatelj. Osim toga, neumereno uzdrţanje je štetnije od presitosti. Jer, od poslednjeg je, zbog pokajanja, moguće preći na pravilno dejstvo, a od prvoga - nije.

42. O tome kako da se proĊe izmeĊu dve krajnosti, drţeći razumnu umerenost, preĊašnji oci naši su ĉesto rasuĊivali. Svim vrstama hrane oni su pretpostavljali hleb. Kao meru njegove upotrebe oni su odredili dva nevelika hleba, teška oko funte*'(400 gr.).

43. Opšte pravilo umerenog uzdrţanja sastoji se u tome da svako prema snazi, prema stanju tela i uzrastu jede onoliko hrane koliko je potrebno za podrţavanje telesnog zdravlja, a ne koliko zahteva ţelja za prejedanjem. Onaj ko ne drţi podjednaku meru, nego ĉas prekomerno posti, ĉas se prejeda, šteti kako molitvi, tako i celomudrenosti: molitvi - zato što od nejedenja ne moţete da bude bodar, zbog nemoći naginjući ka snu; a celomudrenosti - zato što oganj plotske pohote, koji se rasplamsava od prekomerne

upotrebe hrane, produţava da dejstvuje i u vreme strogog posta.

44. Umereno upotrebljavati hranu, po mišljenju otaca, znaĉi svakodnevno koristiti samo onoliko jela koliko je potrebno da bi se, i po okonĉanju obeda, još uvek osećala glad. Takva mera će ĉuvati dušu i telo u jednakom stanju, i neće ĉoveku dopustiti da upada ni u prekomerni post (koji raslabljuje telo), ni u presićavanje (koje opterećuje duh).

45. Predlaţemo još jednu spasonosnu pouku blaţenog Makarija, kako bismo našu knjigu o uzdrţanju i postovima korisno završili mišljenjem [velikog] muţa. On kaţe da monah treba razumno da se drţi dela posta kao da će u telu prebivati sto godnna i da obuzdava duševne pokrete (tj. da zaboravlja uvrede, da izbegava tugu, da patnje i lišavanja ne smatra ni u šta) kao da će umreti sledećeg dana. Time se u odnosu na prvo,

23

tj. post, savetuje dušekorisna blagorazumnost koja monaha podstiĉe da uvek ide putem podjednake strogosti u uzdrţanju, koja mu, ĉak u sluĉaju nemoći tela, ne dozvoljava da od uzdrţanosti preĊe ka suvišnosti, a u odnosu na drugo, tj. obuzdavanje duševnih pokreta -

spasonosna velikodušnost, kojom je u stanju da prezire ne samo ono što u ovome svetu izgleda poţeljno, nego i nesreće i ţalosti, drţeći ih za ništavne, ostajući nepokolebiv i postojano ustremljujući pogled uma ka onome na šta svaki dan i svaku minutu oĉekuje da bude pozvan.

b) BORBA SA DUHOM BLUDA (VI knjiga pravila)

46. Po predanju otaca, druga borba kod nas jeste borba sa duhom bluda. Ona je svagdašnja, ljuta i duţa od drugih. Veoma su retki oni koji je u potpunosti savlaĊuju. Ona poĉinje da se javlja od prvog uzrasta zrelosti i ne prestaje pre pobede nad ostalim

strastima. Pošto je naĉin napadanja dvojak, i pošto je oruţje za borbu dvostruko, i oruţje odbrane treba da je dvojako. Za sticanje savršene ĉistote celomudrenosti nije dovoljan samo telesni post: vaţnija od njega treba da bude pokajniĉka skrušenost duha i neprekidna molitva protiv najneĉistijeg duha. [Njih treba da prate] neprestano pouĉavanje u Svetom Pismu, sjedinjeno sa umnim delanjem, telesni trud i rukodelje koje srce uzdrţava od lutanja i koje ga vraća u sebe, i više od svega - istinsko duboko smirenje, bez koga ni nad jednom strašću nikada ne moţe biti zadobijena pobeda.

47. Preobraţaj ove strasti uslovljen je savršenim oĉišćenjem srca, iz koga se, po reĉi Gospoda, ispušta otrov te bolesti. Jer iz srca, kaţe On, izlaze zle pomisli... preljube, blud i ostalo (Mt.15,19). Prema tome, najpre treba oĉistiti ono otkuda izlazi izvor ţivota i smrti, kao što govori Solomon: Svrh svega što se ĉuva ĉuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi ţivot (Priĉ.4,23). Jer, telo se pokorava njegovoj volji i vlasti. Naravno, zakon isposniĉke

oskudnosti u hrani treba slediti sa svim usrĊem da telo, presićeno obiljem jela i protiveći se zapovestima duše, u svome ludilu ne bi oborilo svog rukovoditelja - duha. MeĊutim, ukoliko svu suštinu svoga delanja stavimo samo na iznuravanje tela, ne posteći istovremeno dušom od drugih strasti, i ne zanimajući se poukom u Boţanstvenom ili drugim duhovnim delanjima, mi nećemo moći da stignemo na vrh istinske ĉistote. Jer, u tom sluĉaju će ono što je vladalaĉko oskvrnjivati naše telo, koje moţe biti i ĉisto. Prema tome, po ukazanju Gospoda, mi treba najpre da iznutra oĉistimo ĉašu i zdelu da bi i spolja bile ĉiste (Mt.23,26).

48. Ostale strasti se, pored ostalog, obiĉno oĉišćuju i opštenjem sa ljudima i svakodnevnim poslovima i delima. One se nekako leĉe i samom neprijatnošću i dosadom zbog padanja u njih. Tako, na primer, porivi gneva, poniţenja i netrpeljivosti se, osim srdaĉnom poukom i bodrom paţnjom, leĉe i posećivanjem bratije i ĉestim izazivanjem samih strasti. Jer, budući izazivane i ĉešće ispoljavane, one se ĉešće i izobliĉavaju i, stoga - brţe i leĉe. Ova, pak, bolest pored iznuravanja tela i skrušenosti srca ima potrebu i za usamljenošću i udaljavanjem od ljudi kako bi se, pošto povodi za njeno pogubno grozniĉavo raspaljivanje budu uklonjeni, brţe došlo do stanja savršenog ozdravljenja. Kao što je za one koji boluju od neke bolesti korisno da im se štetna jela ne iznose pred oĉi (da se pri pogledu na njih ne bi pojavila smrtonosna ţelja), tako i za proganjanje ove bolesti (tj. pohotljivosti) veoma mnogo potpomaţe bezmolvije i usamljenost: budući udaljena od spoljnog izazivanja raznim licima i stvarima, bolesna duša slobodnije ushodi prema

24

najĉistijem umnom sagledavanju, ĉime lakše sa korenom moţe išĉupati zarazno uzbuĊivanje pohote.

49. Jedna je stvar - biti uzdrţljiv, a druga - biti ĉedan, i postići nepomućeno stanje celomudrene neporoĉnosti i devstvene nevinosti. Ova vrlina pripisuje se samo devstvenicima i devstvenicama dušom i telom, kakvi su, na primer, u Novom Zavetu - oba Jovana (Preteĉa i JevanĊelist), a u Starom - Ilija, Jeremija i Danilo. Pravedno se moţe smatrati da na njihovom stepenu stoje i oni koji su, posle pada, dugotrajnim podviţniĉkim trudovima i revnosnim iskanjem izgubljenoga dostigli do stanja ĉistote i neporoĉnosti duševne i telesne i koji ţalac ploti ne osećaju toliko usled napada sramne pohote koliko zbog pokreta prirode. Takvo stanje je, dakle, kaţemo, krajnje teško postići meĊu mnogim ljudima, a moţda ĉak i nemoguće! To, uostalom, neka svako sam sazna kroz ispitivanje svoje savssti i neka ne oĉekuje da ga obavesti naše rasuĊivanje. Mi ne sumnjamo da postoje mnogi koji se uzdrţavaju, koji retke ili svakodnevne napade ploti progone i savlaĊuju ĉas strahom od veĉnog ognja, ĉas ţeljom Carstva nebeskog. Starci smatraju da moţe da se desi da oni ne budu sasvim rastrojeni i pobeĊeni strasnim razdraţivanjima, ali da još uvek nisu obezbeĊeni od napada i ranjavanja. Jer, onaj ko se bori neizbeţno ponekad doţivljava uznemirenost i ranjavanje, premda ĉesto i pobeĊuje i savlaĊuje protivnika.

50. Ako sa apostolom treba da se zakonito podvizavamo duhovnim podvigom (2.Tim.2,5), potrudimo se da sa svom revnošću pobeĊujemo tog najneĉistijeg duha, i to ne svojim silama (budući da je ĉovekovo usilje nemoćno), nego nadajući se na pomoć Gospodnju. Jer, duša se neće osloboditi ove strasti koja ne odustaje od pokušaja da je pobedi sve dok ne postane svesna da je uspešno voĊenje borbe iznad njenih moći, te da (ukoliko ne bude potkrepljena pomoći i zastupništvom Gospoda) svojim usiljem i svojom revnošću nikako ne moţe odrţati pobedu.

51. Svaki uspeh u vrlini jeste delo blagodati Gospodnje. I savlaĊivanje svake strasti jeste Njegova pobeda. Utoliko pre je ovo delo (tj. sticanje ĉistote i savladavanje pohotne strasti) naroĉita blagodat i dar, kao što potvrĊuje mišljenje svetih otaca i iskustvo oĉišćenja od strasti, po svedoĉenju onih koji su se udostojili da ga steknu. Jer, ne osećati ţalac ploti je, na neki naĉin, isto što i - prebivati u telu i izaći iz ploti, i - biti odeven u plot i biti izvan prirode. Zbog toga ĉovek, da tako kaţem, ne moţe na svojim krilima da uzleti na takvu nebesku visinu savršenstva, ukoliko ga blagodat Gospodnja iz zemaljskog blata ne izvuĉe darom ĉistote. Jer, ljudi u telu se ni jednom vrlinom tako uspešno ne upodobljuju anĊelima, podraţavajući njihov ţivot, kao sticanjem blagodati ĉistote. Njome oni, premda ţive na zemlji, po apostolu, imaju ţivljenje na nebesima (Fil.3,20). Njome oni u smrtnom telu već poseduju ono što se obećava svetima u budućem ţivotu, po odlaganju truleţne ploti.

52. Poĉuj šta kaţe apostol: Svaki koji se bori od svega se uzdrţava (1.Kor.9,25). Nama, u našem duhovnom podviţništvu, on kao obrazac postavlja onoga ko se bori na trkalištima. Radi uspeha u borbi, on se uzdrţava ne samo od zabranjene hrane, pijanstva i netrezvenosti, nego i od nerada, besposlice i lenjosti. Postojanim upraţnjavanjem i pronicanjem u delo, on se stara da razvije svoje sile i zadobije veštinu. On ostavlja svaku brigu i ţalost zbog ţitejskih i supruţanskih dela, muĉeći se samo brigom o uspehu i pobedniĉkom vencu. Naroĉito se on brine da se saĉuva ĉist od plotskog oskvrnjenja, da se ĉak ni u snu ne zavara nekakvim sramnim maštanjima kako ne bi umanjio silu zadobijenu posle dugog vremena i velike brige. Iz toga moţeš videti sve što treba da radi i duhovni

25

podviţnik. Moţeš videti i to da je za uspeh u duhovnom delanju i tebi potrebno da prvenstveno ĉuvaš ĉistotu i celomudrenost. Prema tome, ĉistota je potrebna i u svetskim spoljašnjim nadmetanjima za truleţne vence. Koliko tek ona beskrajno neophodnija u

našem duhovnom unutrašnjem stremljenju ka nebeskim vencima? Kod nas se zahteva ne samo spoljašnja ĉistota od telesnog greha, ili nevoljnog oskvrnjenja, nego naroĉito unutrašnja ĉistota misli i osećanja. Mi na svaki naĉin treba da saĉuvamo ĉiste same skrivnice srca. Ono što oni (tj. trkaĉi na trkalištu) ţele da imaju samo telesno, mi treba da posedujemo u dubinama savesti, u kojoj naš podvigopoloţnik Gospod posmatra sve, pa i najmanje, pokrete našeg proizvoljenja. Prema tome, ono što ne smemo da uĉinimo javno, ne treba da dopustimo da iznikne ni u unutrašnjosti kroz neoprezne pomisli, i onim što je sramota pred ljudima ne treba da se oskrnavljujemo srce kroz tajno saglašavanje. Jer, od ljudi se to i moţe sakriti, ali ne i od anĊela i od samog svemogućeg Boga, od koga se nikakva tajna ne moţe utajiti.

53. Znak i mera savršenstva steĉene ĉistote jeste odsustvo svakog maštajućeg obraza ĉak i kada se odmaramo ili spavamo dubokim snom. Ako se on i javi, pri takvom stanju, ipak ostaje nemoćan da pokrene bilo kakve pohotne pokrete. Jer, takvi pokreti sluţe kao veran znak da duša još nije dostigla savršenstvo, premda se i ne uraĉunavaju u krivicu i greh. Ĉim maštajući obrazi uspevaju da proizvedu takvu neprijatnost, oĉigledno je da strast još nije u potpunosti iskorenjena.

54. Svojstvo pomisli koje se za vreme trajanja dana ne ĉuvaju sasvim revnosno, ispoljava se za vreme noćnog pokoja. Stoga, kada nam se desi navedena neprijatnost, ne treba da krivimo san, nego nepaţnju u prethodnom vremenu. U tome treba da vidimo ispoljavanje bolesti koja se skriva u unutrašnjosti i koju nije prvi porodio noćni ĉas. On ju je samo izveo na površinu koţe, u vreme potkrepljenja tela snom, dok se ona, u stvari, nalazila u unutrašnjim nitima duše. Unutrašnji plamen strasti smo mi sami zapalili, hraneći

se u toku celoga dana rĊavim pomislima. I telesne bolesti se ne raĊaju onda kada se vidljivo projavljuju, nego se obrazuju ranije i to od hrane koja je štetna za zdravlje i od koje se sabiraju rĊavi sokovi.

55. Znajući bolje od svih prirodu svoga stvorenja, i sam Bog, Tvorac i Sazdatelj celokupnog ljudskog roda, leĉenje usmerava ka uzrocima nastanka ove strasne bolesti i kaţe: Svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Napominjući o sladostrašću oĉiju, On ipak više izobliĉava unutrašnje osećanje koje se rĊavo koristi njihovom uslugom gledanja. U stvari, srce koje je bolesno i ranjeno strelom pohote gleda sa ţeljom, te dar gledanja koji mu je Tvorac pruţio na dobro, po svojoj strasnosti, obraća na sluţenje rĊavim delima, ĉulom vida izvodeći na videlo bolest sladostrašća sakrivenu u njemu. Zbog toga se spasonosna zapovest i upućuje onome ĉijom strasnošću proizilazi zlo ranjavanje kroz gledanje. Jer, ne kaţe se: "Na svaki naĉin ĉuvaj oĉi svoje", nego: Svrh svega što se ĉuva ĉuvaj srce svoje (Priĉ.4,23).

56. Neka nam prvo i glavno delo ĉuvanja ĉistote srca bude da što je moguće brţe iz naših misli izagnamo sećanje na lice ţenskog pola (ĉak i majke, sestre, srodnice ili svete ţene) koje nam se po tananom dejstvu Ċavolske pakosti prokrada u um. Inaĉe. ako se dugo zadrţimo na takvim pomislima, neprijatelj naš i obmanjivaĉ moţe naš um od ovih ţena neprimetno da prevede na one preko kojih bi mogao posejati misli koje su štetne za dušu. Starajući se, stoga, da ispunimo zapovest: Svrh svega što se ĉuva ĉuvaj srce svoje, mi smo duţni da, po prvobitnoj zapovesti Boţijoj, paţljivo pazimo na smrtonosnu glavu zmije (Post.Z), tj. zaĉetke zlih pomisli preko kojih Ċavo pokušava da uĊe u našu dušu.

26

Ukoliko se desi da, zbog našeg nemara, njegova glava prodre u naše srce treba da pazimo da za njom ne poĊe i celokupno njegovo telo, tj. da se od neĉistih misli ne porodi i saglasnost na grehovno naslaĊivanje. Ukoliko, pak, bude pušten u unutrašnjost, neprijatelj

će zapleniti dušu i konaĉno je ubiti svojim smrtonosnim ugrizom. Sve bezboţnike na zemlji koji niĉu, tj. plotska osećanja, mi smo duţni da zatiremo od jutra njihovog raĊanja (Ps.100,8), i da razbijamo o kamen sinove Vavilona, dok su još deca (Ps.136,9). Jer, ako ne budu razbijeni dok su još neţni i slabi, oni će, uzrastavši zbog našeg povlaĊivanja, sa velikom silom ustati na nas, te će nas ili pogubiti, ili će biti pobeĊeni, premda ne bez velikih uzdaha i napora. Jer, kada se jaki, tj. duh naš, naoruţa i ĉuva svoj dvor, tj. ĉuva mir našeg srca strahom Boţijim, imanje je njegovo na miru (Lk.11,21), tj. plodovi njegovih trudova i vrlina, steĉeni nakon dugog vremena. A kada doĊe jaĉi od njega i nadvlada ga, tj. Ċavo kroz saglasnost sa pomislima koje ubacuje, uzme sve oruţje njegovo u koje se uzdao, tj. sećanje na Pisma, ili strah Boţiji, i razdeli što je zaplenio od njega (Lk.11,22), tj. navike u vrlinama razveje porocima koji su im suprotni.

57. Ovo je, kaţe sveti Pavle, volja Boţija - svetost vaša (1.Sol.4,3). I da u nama ne bi ostavio sumnju ili tamu nerazumevanja oko toga šta upravo naziva svetošću (da li pravdu, ili ljubav, ili smirenje, ili trpljenje - budući da se svim tim vrlinama stiĉe svetost), on dalje otvoreno istiĉe: Da se ĉuvate od bluda, i svaki od vas da zna drţati svoje telo u svetosti i ĉasti, a ne u strasnoj ţelji, kao i neznabošci koji ne poznaju Boga (1.Sol.4,3-5). Pogledaj kakvim pohvalama on prevaznosi celomudrenost, nazivajući je ĉašću sasuda, tj. tela našega i svetinjom. Prema tome, onaj ko prebiva u strasti pohote, nalazi se u stanju bešĉašća i neĉistote i njegov ţivot je tuĊ svetosti. Nešto dalje, opet nazivajući celomudrenost svetošću, sveti Pavle dodaje: Jer nas ne prizva Bog na neĉistotu, nego u svetost. Koji, dakle, odbacuje (ĉistotu) ne odbacuje ĉoveka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha svoga vama. (1.Sol.4,7-8). On je svojoj zapovesti dao nerazrušivu silu i vaţnost govoreći da onaj ko je odbacuje ne prezire ĉoveka, tj. njega koji je zapovedio, nego Boga koji kroz njega govori, koji je srce naše naznaĉio za obitalište Duha Svetog. Vidiš li kakvim pohvalama (premda i prostim reĉima) on hvali ovu vrlinu! On, najpre, njoj pripisuje svetost; zatim utvrĊuje da se njome sasud našega tela oslobaĊa od svake neĉistote; potom, da će sasud prebivati u ĉasti kao svetinja kada izbaci sramnu neĉistotu; i, na kraju, da preko nje Sveti Duh postaje obitavatelj našeg srca (što i jeste njeno najviše preimućstvo).

58. Navešću i drugo sliĉno svedoĉanstvo istog apostola. Pišući Jevrejima, on kaţe: Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda (Jev.12,14). I ovde on jasno potvrĊuje da bez svetosti, koju on obiĉno naziva neporoĉnošću i ĉistotom duše i tela, nikako nije moguće videti Gospoda.

59. Što je uzvišenije i nebeskije dostojanstvo celomudrenosti, tim izaziva silnije napade neprijatelja. Stoga smo duţni da se pojaĉano pridrţavamo ne samo telesnog uzdrţanja, nego i skrušenosti srca, sa neprestanim molitvenim uzdasima, kako bismo peć naše ploti, koju car vavilonski neprestano potpaljuje ţarom plotskih ţelja, stalno gasili i hladili rosom Duha Svetoga koja silazi u naša srca.

60. Takvo raspoloţenje ćemo uspeti da zadrţimo ukoliko se uvek budemo sećali da Bog i noću i danju gleda i zna ne samo naša tajna dela, nego i sve pomisli, i ukoliko budemo verovali da ćemo morati da mu damo odgovor za sve što se nalazi u srcu našem, kao i za sva naša dela i postupke.

27

61. Mi uvek treba da drţimo ravnomerno umereni post kako nas ĉak ni za vreme sna neĉista maštanja ne bi oskvrnjivala. Jer, ko naruši razumnu meru strogosti u uzdrţanju od hrane, neizostavno će kasnije na isti naĉin narušiti i meru popustljivosti. A sa izmenom

mere potkrepljavanja hranom, neizbeţno će se izmeniti i svojstvo naše ĉistote. Pri tome je neophodno imati postojano smirenje srca i trpljenje, kao i paţljivo udaljavanje od gneva i drugih strasti u toku dana. Jer, ĉim se u nama razgori oganj gneva, u nas će lako prodreti i ţar pohote. Više od svega je neophodna bodra paţnja noću. Jer, kao što ĉistota i paţnja tokom dana priprema noćnu ĉistotu, tako i noćno bdenje srcu i paţnji pruţa silu i krepost da ustane protiv svake neĉistote tokom dana.

62. Da li je moguće sasvim ugasiti oganj pohote, ĉiji ţar naše telo oseća kao sebi priroĊen? Prethodno pogledajmo šta o tome misli blaţeni Pavle. Umrtvite, kaţe on, udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5). Kakve to udove on zapoveda da umrtvljujemo? Naravno, ne ruke i noge ili neke druge udove da odsecamo, već da istrebljujemo telo grehovno, o kome govori na drugom mestu: Da bi se uništilo telo grehovno (Rim.6,6), koje, kao i svako drugo telo, ima svoje udove. Upravo njih zapoveda da umrtvimo. Na istom mestu on i nabraja koji su to udovi. Jer, rekavši: Umrtvite, dakle, udove svoje, koji su na zemlji, on produţava: Blud, neĉistotu, strast, zlu pohotu, i lakomstvo, što je idolopoklonstvo. Prvi ud je blud, tj. greh nezakonitog telesnog spajanja; drugi blud je neĉistota, koja se bez ikakvog dodira sa ţenom dogaĊa za vreme sna, ili za vreme bdenja; treći ud je strast, koja, nalazeći se u skrivnicama duše, moţe da se razgori i bez dejstva telesne pohote; ĉetvrti ud je zla pohota, koja moţe da se odnosi ne samo na navedenu neĉistu strast, nego i uopšte na sve pogubne ţelje, i koja je bolest razvraćene volje; i poslednji ud tela grehovnog za apostola jeste lakomstvo. Apostol savetuje da treba da se uzdrţavamo ne samo od tuĊih stvari, nego da i svoje velikodušno preziremo, kao što je zaista i postupala prva zajednica verujućih koja se spominje u knjizi Dela apostolskih (Dap.4,32-35). Iz svega reĉenoga moţe se izvesti zakljuĉak: ako su mnogi Hrista radi odbacili svoje imanje, pri ĉemu su ne samo posedovanje novca, nego i samu ţelju za njim, odsekli od svojih srdaca, sledi da je na isti naĉin moguće ugasiti i raspaljivanje pohote. Jer, apostol ne bi sjedinio nemoguće delo sa mogućim. Priznajući i jedno i drugo mogućim, on je zapovedio da i jedno i drugo umrtvimo. Blaţeni Pavle je do te mere bio uveren u mogućnost da se iskoreni bludna strast iz udova naših da je zapovedio ne samo da je umrtvimo, nego da se ĉak ni ime njeno ne izgovara meĊu nama: A blud i svaka neĉistota i lakomstvo da se i ne spominje meĊu vama, kao što i dolikuje svetima; ni sramotne ni lude reĉi ili šale, što god je nepristojno (Ef.5,3-4). Stoga i ne moţe biti sumnje da strast bluda moţe biti istrebljena iz udova naših. Jer, apostol je zapovedio da je odsecamo kao i gramţljivost, praznoslovlje, smehotvorstvo, koje je lakše odseći.

63. Uostalom, treba da znamo da i pored sve strogosti uzdrţanja, tj. gladi, ţeĊi, bdenja, postojanog truda, usrdnog ĉitanja dušekorisnih knjiga, mi ne moţemo zadobiti neprekidnu ĉistotu celomudrenosti, ukoliko nam ne doĊe u pomoć naroĉita blagodat Boţija. Neka svako zna da je duţan da se neumorno upraţnjava u navedenim podvizima samo radi toga da bi se, trpeljivo podnoseći ţalosti od njih i privukavši k sebi milosrĊe Boţije, udostojio Boţanstvenog dara osloboĊenja od borbe ploti i od gospodarenja nadmoćnih strasti, a ne sa nadom da će sam po sebi, posredstvom njih, postići neuništivu ĉistotu telesne celomudrenosti, koju toliko ţeli i traţi.

64. Ţelje sadašnjih stvari ne mogu biti savladane ili odbaĉene, ukoliko umesto njih ne budu prihvaćene druge, spasonosne. Stoga, ako ţelimo da istrebimo plotske ţelje iz naših srdaca, na njihovo mesto treba da posadimo duhovne ţelje kako naš duh, stremeći

28

uvek ka njihovim predmetima, ne bi imao niti ţelju, niti vremena da obraća paţnju na prelesti prolaznih zemaljskih radosti. Kada se naš duh svakodnevnim upraţnjavanjem u duhovnom delanju utvrdi u raspoloţenju odricanja od svega, iskustveno će razumeti silu

stiha koji svi mi ĉesto ponavljamo, premda ga samo malobrojni, tj. opitni poimaju: Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je sa desne strane da ne posrnem (Ps.15,8). Dakle silu i smisao ovoga stiha razume samo onaj ko, dostigavši do ĉistote tela i duha o kojoj govorimo, postane svestan da ga Gospod ĉuva svakoga minuta da ne skrene na preĊašnje, i da desnicu njegovu, tj. da njegova sveta dela - On ograĊuje. Jer, Gospod je uvek prisutan pored svetih svojih i to ne sa leve (budući da sveti muţ nema ništa levo, tj. zlo), nego sa desne strane. A za grešnike i neĉiste On biva nevidljiv, zato što oni nemaju desnu stranu, na kojoj je On obiĉno prisutan.

65. Mnogo je stepena celomudrenosti, po kojima se uzlazi do nepokolebive ĉistote. Lestvicu takvog usavršavanja celomudrenosti ja razdeljujem na šest stupnjeva, koji se zapravo neprimetno prolaze, kao što i naše telo svaki dan neosetno raste, i bez našeg znanja izrasta do svoga savršenog oblika. Prvi stepen celomudrenosti je prisutan tamo gde se monah ne podvrgava smućenju od plotske pohote u budnom stanju; drugi, tamo gde se um ne zadrţava na sladostrasnim pomislima; treći, tamo gde se pri viĊenju ţene ni malo ne uznemiri ţeljom; ĉetvrti, tamo gde u budnom stanju ne dopušta ni proste plotske pokrete; peti, tamo gde i sama tanana saglasnost na plotsko delanje ne ranjava um u sluĉaju kada rasuĊivanje ili ĉitanje privodi na sećanje ĉovekovo roĊenje; šesti, tamo gde ni za vreme sna ne biva smućen sablaţnjivim maštanjima o ţenama.

66. Potpuna celomudrena ĉistota se od poĉetaka uzdrţanja od pohotnih misli i pokreta razlikuje savršenim umirenjem plotskih uzbuĊenja i pokojem. Savršeno sazrela celomudrenost uvek ĉuva nepomućenom i nepokolebivom ĉistotu tela i duše. Ona nije drugo do - svetost. To se dešava kada telo, prestavši da ţeli protiv duha, poĉne da se

saglašava sa njegovim ţeljama i vrlinom, i kada se oboje meĊusobno sjedine ĉvrstim mirom, i, po izreci Psalmopojca, kao braća stanu da ţive zajedno (Ps.132,1). Tada i Bog prebiva sa njima, budući da se kaţe da je u miru mesto Njegovo (Ps.75,3), tj. ne u buci rata i borbe sa strastima, nego u miru celomudrenosti i u postojanom pokoju srca. Stoga onaj ko se, kroz gašenje plotskih strasti, udostoji da stekne ovo mesto mira u isto vreme postaje i obitalište Boţije.

c) BORBA SA DUHOM SREBROLjUBLjA (VII knjiga pravila)

67. Treća borba koja nam predstoji jeste borba sa duhom srebroljublja, tj. sa strašću koja je tuĊa i nesvojstvena našoj prirodi. Ona se u monasima raĊa zbog malodušnosti slaboenergiĉne duše koja nije nastrojena kako treba, i najvećim delom - od rĊavo poloţenog odricanja od sveta, u ĉijoj osnovi nije leţala plamena ljubav prema Bogu. Pokreti ostalih strasti kao da u nama samima imaju poĉetak, kao da su usaĊeni u ĉovekovu prirodu i nekako unedreni u plot. Budući da su istovremene sa našim roĊenjem, strasti svojim pokretima predupreĊuju projavu sposobnosti da se razlikuje dobro i zlo. One se pobeĊuju jedino dugotrajnim trudom. Ta, pak, bolest (tj. srebroljublje) dolazi kasnije i spolja prilazi duši. Zbog toga ona i moţe da se lakše otkloni i istera. MeĊutim, ukoliko zbog nemara bude prenebregnuta i jednom puštena u srce, ona biva pogubnija od svih. Ona se tada teţe izgoni od svih, budući da postaje koren svih zala (1-Tim.6,10), sluţeći kao izvor buĊenja raznih strasti.

29

68. Ukoliko ugrabi vlast nad malodušnom i hladnom dušom monaha, ova strast ga najpre pobuĊuje ka malom sticanju, sa upeĉatljivim slikama mu opisujući neke, navodno pravedne i razumne razloge zbog kojih mu je neophodno ili da saĉuva nešto novca prilikom

odricanja od sveta, ili da ga stekne nakon odricanja. "Ono što se daje u manastiru, - ţali se ona, - nije dovoljno za zdravo i krepko telo. Šta ćeš ĉiniti ako se desi telesna bolest, a kod tebe ne bude ništa da bi sebi pomogao u nemoći? Manastirska sredstva za izdrţavanje su preoskudna, a nebriga o bolesnima prevelika. Moraćeš da umreš na bedan naĉin ukoliko ne budeš imao nešta vlastito što bi mogao da upotrebiš na popravku telesnog zdravlja. Ni odeća koju ti je dao manastir nije dovoljna. Zbog toga treba da imaš nešto ĉime bi mogao sebi da nabaviš drugu. Na kraju, ne moţe se sve vreme [ţivota] provesti u istom manastiru. Prema tome, ukoliko ne pripremiš sebi pare za putne troškove i prevoz preko mora, nećeš moći da se preseliš kada budeš ushteo, te ćeš, stešnjen krajnjom bedom, bez ikakvog uspeha postojano provoditi radniĉki i bedan ţivot". Kada takvim pomislima zaplete svoj um, monah poĉinje da misli kako da stekne makar jedan dinar. Sa tim ciljem on traţi

neki posao, koji i ispunjava sa svom marljivošću, bez znanja svoga ave. Prodavši, zatim, tajno [svoje rukodelje] i dobivši ţeljenu monetu, on se, u strahu za nju, premišlja gde da je stavi, ili kome da je poveri na ĉuvanje. Istovremeno, njega je već poĉela da ga nagriza još ljuća briga o tome kako da udvostruĉi monetu: i on napregnuto stvara vaţne planove o tome šta bi kupio za nju, i kakvu bi novu korist stekao od kupljenog. A kada mu se i ta ţelja ostvari, pojaviće se najnezasitija pohlepa za zlatom, koja se zatim sve silnije i silnije razgoreva, srazmerno sa koliĉinom prihoda: jer, sa umnoţenjem novca, uvećava se i besnilo strasti prema njemu. Kao ţar na ţar, dolaze i druge briţljive pomisli: obećava mu se dug ţivot, predstavlja starost i razne duge bolesti koje u starosti nije moguće podneti ukoliko se u mlade godine ne pripremi dovoljno para. Tako se nesrećna duša, budući svezana uzama ove zmije (srebroljublja), sve više i više razgoreva u ţelji da umnoţi rĊavo zapoĉeto sabiranje imetka, sama u sebi raĊajući zarazu koja je, sliĉno plamenu, sve jaĉe i

jaĉe proţdire. Budući sva proţeta koristoljubivom pomisli, ona ni šta ne obraća srdaĉan pogled osim na izvor iz koga bi mogla da nabavi novac kojim bi se što brţe oslobodila od bremena manastirske strogosti. Ukoliko se pojavi neka nada za dobijanje novca, ona se već niĉega ne ustruĉava: ni laţi, ni kleveta, ni kraĊe, ni narušavanja vernosti. Jednom reĉju, zlato i oĉekivanje koristi u svemu za nju postaje bog, kao što je za druge - stomak. Provideći poguban otrov ove bolesti, blaţeni apostol je nazvao ne samo korenom svih zala, nego i idolosluţenjem, govoreći: (Umrtvite) i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo (Kol.3,5).

69. Postoje tri vrste te bolesti koje svi oci sa jednakim gaĊenjem osuĊuju. Prva, ĉiju smo pogubnost već opisali, vara neke nesrećnike i ubeĊuje ih da sabiraju ono što nisu imali ni ranije, kada su ţiveli u svetu; druga ih pobuĊuje da opet ţele i da povrate ono što su ostavili na poĉetku svoga odricanja od sveta: treća se raĊa pri lošem postavljanju poĉetka monahovanja (tj. pri nesavršenom odricanju od svega) i onima koje uspeva da zarazi duševnom hladnoćom ne dopušta da se savršeno obnaţe od svih svetskih imanja, uplašivši ih budućom oskudicom i raslabivši ih neverjem: ona im zatim, usled zadrţavanja novca i drugog imanja, (koja su bili duţni da ostave, odriĉući se od sveta) nikako ne dopušta da dostignu jevanĊelsko savršenstvo. I u Svetom Pismu moţemo naći primere osude te tri vrste pada, sa teškim kaznama koje ih prate. Ţeleći da dobije ono što pre nije imao, Gijezije ne samo da se nije udostojio da zadobije blagodat proroĉke sluţbe (koju je trebalo da dobije od svoga uĉitelja po naslednom prejemstvu), nego je bio i poraţen gubom zbog Jelisejevog prokletstva (4.Car.5,21-27). Ţeleći da povrati novac koji je, pošavši za Hristom, odbacio, Juda je upao u izdajstvo Gospoda i izgubio apostolski ĉin.

30

Osim toga, on ni svoj ţivot nije okonĉao na opšti naĉin, već samonasilnom smrću (Mt.27,5). Zadrţavši neki deo od onoga što su posedovali, Ananija i Sapfira su ustima apostola kaţnjeni smrću (Dap.5,1-11).

70. O onima koji su se odrekli sveta, ali su zatim bili pobeĊeni neverjem, bojeći se da ostanu obnaţeni od svakog zemaljskog imanja, tajanstveno je zapisano u knjizi Ponovljenih zakona: Ko je plašljiv i slab srcem (neka ne ide u rat), već neka ide i vrati se kući svojoj, da ne bi srce brata svoga uplašio kao svoje (Pon.Zak.20,8). Šta je oĉiglednije od tog proroštva? Nije li oĉigledno da Sveto Pismo ţeli da oni bolje i da ne postavljaju temelj takvom zvanju, niti da ime njegovo primaju na sebe kako i druge svojim reĉima, rĊavim primerom i nevernim strahom svojim ne bi raslabljivali i udaljavali od jevanĊelskog savršenstva. Njima se, dakle, zapoveda da odlaze iz borbe i da se vraćaju domu svome, budući da sa podeljenim srcem niko ne moţe da se bori u Gospodnjoj borbi. Jer, dvojedušan ĉovek je nepostojan u svim putevima svojim (Jak.1,8). U jevanĊelskoj priĉi se govori o caru koji je sa deset hiljada krenuo protiv drugoga, koji je imao dvadeset hiljada. Ne nadajući se da će imati uspeha u sukobu sa njim on je, dok je još bio daleko od njega, poslao da ište mir (ne ţeleći oĉigledno niti da poĉinje borbu). Proniĉući u smisao te priĉe dolazimo do zakljuĉka da je bolje da više navedena lica uopšte i ne zapoĉinju sa odricanjem od sveta, nego da, zapoĉevši, kasnije ne mogu da ga podnose usrdno i sa potpunom taĉnošću, te tako sebe izloţe velikoj opasnosti. Jer, kao što govori Premudri, bolje je ne obećati, nego li obećati pa ne ispuniti (Prop.5,4). Dobro je tu reĉeno da jedan ide sa deset hiljada, a drugi sa dvadeset. Jer, broj strasti, koje nas napadaju, veći je od broja dobrih raspoloţenja koja se bore za nas. Ali niko ne moţe... sluţiti Bogu i mamonu (Mt.6,24), i nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boţije (Lk.9,62).

71. Takvi obiĉno sklonost ka gramţljivosti sliĉnu ranijoj pokušavaju da opravdaju

autoritetom Svetog Pisma. Tumaĉeći ga nepravilno, oni su sa radošću spremni da izokrenu i po svojoj ţelji izmene misao apostola, pa ĉak i [samog] Gospoda, ne prilagoĊavajući svoj ţivot ili razum prema smislu Pisma, nego ĉineći nasilje nad Pismom po ţelji sopstvenog samougaĊanja. Ţeleći da i u sadašnjem sluĉaju pokaţu da je Pismo saglasno sa njihovim mišljenjem, oni govore: "Napisano je: Blaţenije je davati, nego primati" (Dap.20,35). Shvatajući ove reĉi na naopak naĉin, oni smatraju da se njima savršeno poništava sila izreke u kojoj se govori: Ako hoćeš savršen da budeš, idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21). Oni misle da pod takvim izgovorom ne moraju da ostavljaju svoje bogatstvo. Oni se proglašavaju blaţenijim od onih koji su ga ostavili jer su u stanju da, kao obezbeĊeni ranijim imanjem, od suviška i drugima udele. Oni se, u stvari, stide da sa apostolom prime slavno siromaštvo Hrista radi, i ne ţele da se zadovolje trudovima svojih ruku i manastirskim oskudnim izdrţavanjem. Njima preostaje jedno od dvoga: ili da postanu svesni svoje samoprelesti i toga da se nikada nisu odrekli od sveta (budući da su pristrasni prema ranijem bogatstvu), ili da (ukoliko ţele da na delu i kroz trud ispitaju monaško zvanje) sve odbace i razdaju kako bi se, ne zadrţavajući kod sebe ništa od onoga od ĉega su se odrekli, zajedno sa apostolom hvalili glaĊu i ţeĊu i [trpljenjem] hladnoće i nagotovanja (2.Kor.11,27).

72. Kruţi jedna izreka svetog Vasilija, episkopa kesarijskog, upućena jednom senatoru, koji je bio savladan hladnoćom o kojoj je reĉ, tj. koji je, govoreći da se odrekao od sveta, kod sebe zadrţao nešto od imovine, ne ţeleći da se izdrţava trudom svojih ruku, niti da se obuĉava istinskom smirenju kroz oskudicu u svemu i mukotrpni napor u

31

manastirskom potĉinjavanju. "I [ĉin] senatora si izgubio, - rekao je on njemu, - i monah nisi postao".

73. Prema tome, ako ţelimo da se zakonito podvizavamo duhovnim podvigom, isterajmo iz srdaca naših i tog pogubnog neprijatelja. Pobeda nad njim nije toliko velika, ali je vrlo neĉasno i ruţno biti pobeĊen od njega. Jer, biti poraţen od silnijeg jeste bolno (zbog obaranja dole) i ţalosno (zbog izgub-ljene pobede), premda poraţeni na neki naĉin nalazi utehu u tome što je svestan siline protivnika. MeĊutim, ako se poraz pretrpi od slabašnog protivnika i pri borbi koja nije teška, poniţavajući stid će izazvati mnogo veći bol od bola zbog pa-da, i sram će biti mnogo teţi od nastale štete.

74. Konaĉna pobeda i savršeno slavlje nad ovim neprijateljem moţe se oĉekivati tek kada savest monaha ne bude uprljana posedovanjem ĉak ni najmanjeg novĉića. Stoga je nemoguće da se onaj ko se zaneo makar i najmanjim novĉanim darom i ko je jednom u srce svoje primio koren pohote graţljivosti, odmah ne razgori ognjem ĉeţlje za većim. I vojnik Hristov će biti pobednik, van svake opasnosti i nedostupan napadu strasti, sve dok

ovaj najnezgodniji duh u njegovom srcu ne poseje zaĉetke svoje pohote. Kod svih vrsta strasti najvaţnije je paziti na glavu zmije. MeĊutim, naroĉito u odnosu na ovu strast treba biti najbriţljivije oprezan i ne dozvoliti da njena glava prodre u unutrašnjost. Jer, ukoliko bude puštena unutra ona će, hraneći se svojom materijom i jaĉajući, sama od sebe razgoreti veliki poţar. Stoga ne treba strahovati samo od posedovanja novca, nego i samu ţelju treba sasvim išĉupati iz duše. I ne treba toliko izbegavati dela (effectus) srebroljublja, koliko sa korenom odsecati strast (affectus) njegovu. Jer, nikakvu korist nam neće doneti oskudica u novcu, ukoliko u nama ostane ţelja da ga posedujemo.

75. Moguće je da i onaj ko nema novca bude porobljen bolešću srebroljublja. Nikakvu korist neće doneti delo lišavanja od svega onome ko ne bude mogao da odseĉe strast gramţljivosti. Jer, on se naslaĊuje delom osiromašenja, ali ne i samom vrlinom siromaštva, te se sa ţalošću u srcu miri sa teškom neophodnošću. Jer, kao što neke neoskvrnjene telom jevanĊelska reĉ proglašava neĉistima srcem (Mt.5,28), tako i oni koji nimalo nisu obremenjeni teţinom novca mogu, po srcu i umu, biti osućeni zajedno sa srebroljupcima. Oni jednostavno nisu imali priliku za sticanje, ali su imali volju [za sticanjem], koja u oĉima Boţijim uvek ima veću vaţnost od neophodnosti. Stoga mi treba na sve naĉine da se pobrinemo da plodovi naših trudova ne propadnu uzalud. Jer, dostojno je saţaljenja da se trpe posledice lišavanja od svega i osiromašenja, a da se plodovi gube usled besplodne grešne ţelje volje.

76. Hoćeš li da saznaš kakve pogubne plodove donosi ova strast i kakve ogranke drugih strasti pušta iz sebe, na pogibao onoga ko je prima i ko je briţljivo ne istrebljuje? Pogledaj na Judu koji je bio pribrojan apostolskom ĉinu! Kako ga je samo pogubila

otrovom svojim (budući da nije hteo da zgazi smrtonosnu glavu zmije) uhvativši ga u zamku svoje pohote! U kakvu ga je samo duboku propast prestupa bacila, nauĉivši ga da za trideset srebrnjaka proda Iskupitelja sveta i Spasitelja ljudskog roda! On nikada ne bi bio doveden do tako bezboţnog dela izdaje da nije bio zaraţen bolešću srebroljublja. On ne bi postao svetotatstveni vinovnik ubistva Gospoda da se nije navikao da potkrada povereni mu kovĉeţić.

77. Eto najsnaţnijeg primera tiranstva ove strasti. Jednom zaplenjenoj duši ona, kao što smo rekli, više ne dopušta da vrši bilo kakvo pravilo poštenja, niti da se nasiti bilo kakvim prihodima. Jer, kraj njenog besnila se ne postiţe obogaćenjem, nego ogoljenjem od svega. I sam Juda je dobio na raspolaganje kovĉeţić namenjen za razdavanje bednima

32

da bi, nasitivši se obiljem novca, u krajnjoj meri, umerio svoju strast. MeĊutim, on se raspalio preteranim razgorevanjem strasti, te je ne samo tajno potkradao kovĉeţić, nego - i samog Gospoda ushteo da proda. Jer, besnilo ove strasti se ne nasićuje nikakvom

veliĉinom bogatstva.

78. Znajući da onaj ko ima nešto po strasti nije u stanju da gramţljivost zadrţi u pristojnim granicama, i da kraj strasti nije mala ili velika suma, nego savršeno odricanje od svega, sveti apostol Petar kaţnjava smrću Ananiju i Sapfiru, koji su za sebe zadrţali nešto od svog imanja. I oni su poginuli za laţ zbog gramţljivosti, kao što je Juda sam sebe pogubio zbog krivice izdajstva Gospoda. Kakva je samo meĊu njima sliĉnost u prestupu i u kazni! Tamo je srebroljublje dovelo do izdajstva, a ovde do laţi. Onamo se izdaje istina, a ovde se vrši greh laţi. Dejstvo greha tamo i ovde naoĉigled nije sliĉno, ali mu je cilj istovetan. On je, da bi se izbavio od bede, opet poţeleo da ima ono ĉega se bio odrekao, a oni su, da ne bi postali bedni, pokušali da za sebe zadrţe nešto od svoga imanja, koje je trebalo da se apostolima verno prinese, ili potpuno razda braći. I u prvom i drugom sluĉaju je sledila jednaka kazna smrću zbog toga što su oba greha izrasla iz istog korena srebroljublja. Ako je (nastavićemo da razmatramo) onima koji nisu ţeleli da steknu tuĊe, nego samo da saĉuvaju svoje sopstveno i koji nisu imali ţelju za sticanjem, nego samo ţelju da saĉuvaju, izreĉena tako stroga presuda, šta da se kaţe za one koji ţele da sabiraju bogatstvo koje nikada nisu imali, i koji se pred ljudima pokazuju siromašni, dok pred Bogom ostaju bogati zbog strasti gramţljivosti.

79. Gramţljivce treba smatrati gubavima duhom i dušom, sliĉno Gijeziju koji je, poţelevši truleţan novac ovoga sveta, bio pogoĊen zaraznom neĉistotom gube. Njome je on i nama ostavio oĉigledan primer kako duša, koja se oskrnavi prestupnom strašću gramţljivosti, biva poraţena duhovnom zarazom strasti, i kako u oĉima Gospoda ima neĉistotu koja vodi veĉnom prokletstvu.

80. Prema tome, ako si, stremeći savršenstvu, ostavio sve i pošao za Hristom, slušajući reĉ Njegovu: Idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21), zašto se, poloţivši ruke na plug, osvrćeš nazad, te po reĉima istog Gospoda, postaješ nepripravan za Carstvo nebesko (Lk.9,62)? Kad si već postavljen na krov, na visinu jevanĊelskog savršenstva, zbog ĉega opet silaziš u kuću svoju da uzmeš nešto od onoga što si ranije tako radosno prezreo (Lk.17,31)? Kad si već postavljen na polje delanja vrlina, zašto se opet trudiš da se obuĉeš u breme svetskog sticanja, od koga si se oslobodio pri odricanju od sveta? Ako tada, preduhitren siromaštvom, nisi imao šta da ostaviš, utoliko pre sada ne treba da stiĉeš ono što ranije nisi posedovao. Ti si, po osobitom Boţijem blagovoljenju, (siromaštvom) bio pripremljen (za odricanje od sveta) kako bi, neometan nikakvim lancima sticanja, brţe pritekao k Njemu. Uostalom, niko od siromašnih ne treba da se poniţava (stoga što nema šta da ostavi). Jer, nema nikoga ko ne bi imao šta da ostavi. Od svih imanja sveta odrekao se onaj ko je sa korenom odsekao samu strast za sticanjem.

81. Ovu vrlinu negramţljivosti [nesticanja] mi ne moţemo saĉuvati celom i nepovreĊenom ukoliko ne ţivimo u manastiru, i ukoliko, po apostolu, nismo zadovoljni kad imamo hranu i odeću (1.Tim.6,8).

82. Prema tome, sećajući se osude Ananije i Sapfire, ustruĉavajmo se da zadrţimo nešto od onoga što smo po zavetu duţni da savršeno ostavimo, nameravajući da se odreknemo od sveta. Plašeći se takoĊe primera Gijezija, koji je za greh srebroljublja bio kaţnjen neizleĉivom gubom, pobojmo se da steknemo ono što ni pre nismo imali.

33

Uţasavajući se, takoĊe, kako zlodela Judinog, tako i njegovog kraja, izbegavaćemo svim silama ponovno sticanje novca, od koga smo se odrekli jednom za svagda. Osim toga, pomišljajući na smrtnost naše prirode i neizvesnost smrtnog ĉasa, pobojmo se da Dan

Gospodnji, koji nastupa kao lopov u noći, našu savest ne zatekne uprljanu sticanjem makar i jedne pare. Jer, i ona jedna će uništiti sve plodove našeg odricanja od sveta i uĉiniti da se ono što je Gospod u JevanĊelju rekao bogatašu odnosi i na nas: Bezumniĉe, ove noći traţiću du-šu tvoju od tebe; a ono što si pripremio ĉije će biti (Lk.12,20)?

Nimalo ne misleći o sutrašnjem danu, nikako nemojmo sebi dozvoliti da se udaljimo od ustava opšteţića. Mi to, bez sumnje, nikako nećemo moći ispuniti, niti ćemo moći da mirno proţivimo po pravilima manastirskog ustava, ukoliko u nama prethodno ne bude na ĉvrstom temelju utvrĊena vrlina trpljenja, ĉiji izvor nije ništa drugo do smirenje.

d) BORBA SA DUHOM GNEVA (VIII knjiga pravila)

83. U ĉetvrtoj borbi predstoji nam da iz dubine naše duše sa korenom išĉupamo smrtonosni otrov gneva. Jer, sve dok se on gnezdi u našim srcima, i oslepljuje oko' našega uma pogubnim mrakom, mi ne moţemo steći ni pravilno razlikovanje dobra i zla, ni oštrinu ĉasnog sagledavanja, ni zrelost saveta; niti moţemo biti priĉesnici ţivota, niti se nepokolebivo drţati pravde; niti primati istinsku duhovnu svetlost, budući da je reĉeno: Uznemiri se od jarosti oko moje (Ps.6,8); niti postati priĉesnici mudrosti, ĉak i da nas svi smatraju premudrim, budući da gnev poĉiva u nedrima bezumnih (Knj.Pro.7,10); niti postići dugoveĉni ţivot, ĉak i ako nas drugi ljudi smatraju razumnim, budući da gnev pogubljuje i razumne (Priĉ.15,1); niti uzmoći da uvek dobro drţimo meru pravde po ukazanju srca, budući da gnev ĉovekov ne tvori pravdu Boţiju (Jak.1,20); niti uzmoći da posedujemo vaţno uvaţavanje, tako obiĉno i meĊu ljudima ovoga veka, makar i po

preimućstvu roĊenja bili smatrani znatnima i poštovanima, budući da gnevan ĉovek nije blagoobrazan (Priĉ.11,25); niti uzmoći da posedujemo zrelost saveta, makar izgledali kao oni koji su stekli mnoga poznanja, budući da jarosni ĉovek sve ĉini bez saveta (Priĉ.14,17); niti biti spokojni od nemira i smućenja, ni slobodni od grehova, makar nimalo od drugih ne bili uznemiravani, budući da gnevljiv ĉovek zameće svaĊu, i jarosni otkriva grehe (Priĉ.29,22).

84. Trudeći se da opravdaju ovu pogubnu bolest duše, poneki pokušavaju da umanje njenu nepriliĉnost pogrešno tumaĉeći Pismo, te govore: "Nije strašno ako se gnevimo na bratiju koja greše, budući da se i sam Gospod gnevio i jarostio na one koji ili neće da ga poznaju, ili neće da ga poštuju kao što treba, premda ga i znaju, kao na primer: I planu gnev Gospodnji na narod Njegov (Ps.105,40), ili, kao na drugom mestu, gde se prorok moli, govoreći: Gospode, nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti u gnevu svome kazniti (Ps.6,2). Oni ne razumeju da time ne samo što ljudima daju slobodu da dejstvuju po strasti na svoju propast, već i bezgraniĉnome Bogu, izvoru svake ĉistote, neĉastivo pripisuju neĉistu plotsku strast.

85. Ukoliko se ova i sliĉna mesta u Svetom Pismu shvate bukvalno, u grubom telesnom znaĉenju, ispašće da Bog spava i da se budi, da sedi i hoda, da je blagonaklon prema jednima i da se odvraća od drugih, da se pribliţava i udaljuje, da ima telesne udove - glavu, oĉi, ruke, noge i sliĉno. Ne moţe izbeći krajnju pogrešku onaj ko sve ovo bukvalno razume o Onome koji je, po svedoĉanstvu Svetog Pisma, nevidljiv, neopisiv, svudaprisutan. Isto tako se Njemu bez bogohulstva ne moţe pripisati smućenje gnevom i jarošću. Pod

34

imenom telesnih udova i pokreta oznaĉavaju se Boţanstvena svojstva i promisliteljska dejstva o nama, koja mi lakše moţemo da shvatimo kroz poreĊenje: oĉi oznaĉavaju da Bog sve vidi i sve zna; ruke i noge - Njegovo stvaralaštvo i promišljanje, mišice - silu i

svedrţiteljstvo i ostalo. Tako isto, kada ĉitamo o gnevu ili jarosti Boţijoj, treba da se ĉuvamo da ne pomišljamo na nešto što se susreće kod ĉoveka. Pod tim treba bogodoliĉno da shvatimo nešto što je tuĊe svakoj ljutini, zapravo da je On Sudija i pravedni uzvratitelj za sve što u ovome svetu nije ispravno uĉinjeno. Pri ĉitanju izreka takve vrste mi treba da se plašimo pravedne kazne Boţije, te da se na svaki naĉin ĉuvamo od svega što je protivno Njegovoj volji.

86. Stoga, monahu koji stremi ka savršenstvu i koji ţeli da se zakonito podvizava duhovnim podvigom treba da je tuĊ svaki pokret gneva i jarosti. On treba da sluša šta mu zapoveda izabrani sasud: Svaka gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef.4,31). Govoreći: Svaki gnev da je daleko od vas, on ne izuzima nikakav pokret gneva, ĉak ni znaj koji izgleda kao neophodan ili koristan. Monah koji ţuri (ako se pokaţe kao neophodno) da leĉi brata koji je sagrešio neka pazi da se ne razgnevi kako ne bi, starajući se da izleĉi onoga ko strada lakom groznicom, upao u još goru bolest slepila. Jer, onaj ko hoće da zaleĉi ranu drugoga treba da je zdrav i slobodan od svake bolesti, da mu se ne bi rekla ona jevanĊelska reĉ: Lekaru, izleĉi se sam (Lk.4,23), a takoĊe i: A zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaš? Ili, kako ćeš reći bratu svome: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome (Mt.7,3-4).

87. Ma iz kog razloga se u nama razgoreo, pokret gneva oslepljuje oĉi srca. Nalaţući pokrov na oštrinu umnog vida on ne daje da vidimo Sunce pravde. Sve jedno je da li je na oĉi postavljen zlatni ili olovni list, ili od nekog drugog metala: vrednost metala ne utiĉe na razliku u oslepljenosti. Uostalom, gnev nam ĉini i veoma korisnu uslugu ukoliko se srdimo na sladostrasne pokrete našega srca i ukoliko negodujemo što se u skrivnicama

naših grudi javlja [naklonost] ka onome što je stid ĉiniti, pa ĉak i govoriti pred ljudima i zbog ĉega strepimo od straha pri misli na prisustvo anĊela i samoga Boga, koji je svuda i sve ispunjava, kao i o svevidećem Oku Boţijem, od koga se ne mogu sakriti nikakve tajne naše savesti. Korisno je i kada se ljutimo protiv samoga gneva, tj. zbog toga što se on uvukao [u nas], pobuĊujući nas protiv brata. Jer, tada sa gnevom odbacujemo njegove pogubne predloge, ne dajući mu da se na zlo naše skriva u skrivnicama naših grudi. Da se tako gnevimo uĉi nas i prorok koji je odluĉno od svojih osećanja odbacivao ovu strast. On ĉak ni svojim javnim neprijateljima (koje je Bog predao u njegove ruke) nije hteo da se osveti. Kada ga je Semej na glas psovao pred svima, bacajući kamen na njega, i kada je Avisaj, sin Sarujin, za kaznu zbog takve uvredu cara hteo da mu odrubi glavu, blaţeni car David je blagoĉastivo uznegodovao protiv takve namere, saĉuvavši nepokolebivo svoju krotost, i pokazavši obrazac smirenja i tvrdog trpljenja, govoreći: Šta je vama do mene, sinovi Sarujini, neka psuje; jer mu je Gospod rekao: psuj Davida. Pa ko sme kazati: zašto tako ĉiniš? Još reĉe David Avisaju i svim slugama svojim: eto, moj sin koji je izašao od bedara mojih, traţi dušu moju, a kako neće ovaj Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio. Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu današnju (2.Sam.16,10-12).

88. Na taj naĉin, nama se dopušta da se gnevimo, ali za spasenje, tj. na same sebe, i na rĊave pomisli koje nam dolaze. Moţemo, dakle da se gnevimo na njih, i da ne grešimo, tj. da ih ne sprovodimo u delo na sopstvenu pogibao. Isti smisao još jasnije izraţava i sledeći stih: Govorite u srcima svojim i na posteljama svojim se rastuţite (Ps.4,5). Naime, ono što pomišljate u srcima svojim kada vas iznenadno spopadnu

35

smućujuće pomisli ispravljajte i zaglaĊujte spasonosnom skrušenošću, pošto prethodno mirnim rasuĊivanjem uspete da utišate svaki šum i nemir gneva, što će biti sliĉno leganju na udobnu postelju. Iskoristivši pouku ovoga stiha i blaţeni Pavle je rekao: Gnevite se ali ne grešite, i zatim dodao: Sunce da ne zaĊe u gnevu vašem: niti dajte mesta Ċavolu (Ef.4,26-27). Ako je pogubno dopuštati da Sunce pravde zaĊe u gnevu našem, i ako mi, razgnevivši se, odmah dajemo mesto Ċavolu u srcu svome, zbog ĉega onda ranije zapoveda da se gnevimo, govoreći: Gnevite se ali ne grešite! Ne kaţe li on sledeće: gnevite se na svoje strasti i na sam gnev vaš, da pri vašoj popustljivosti u gnevom pomraĉenim umovima vašim ne bi poĉelo da zalazi Sunce pravde - Hristos. Jer, Njegovim odlaskom vi biste u vašim srcima dali mesto Ċavolu.

89. U prenesenom znaĉenju pod suncem moţemo da shvatimo razum. On se pravedno naziva suncem zbog toga što prosvećuje sve pomisli i stremljenja našeg srca. [S druge strane], pod zabranom gneva treba shvatiti zapovest da strašću gneva ne gasimo to svetilo kako, sa njegovim zalaskom, svo naše srce ne bi obuzeo mrak burnog nemira zajedno sa njegovim vinovnikom - Ċavolom. Jer, tada bismo, obuhvaćeni tamom gneva kao u tamnoj noći, ostali u neznanju šta da radimo. Takvo shvatanje ovog mesta kod apostola predano nam je u poukama staraca. Oni ne dozvoljavaju ĉak ni za trenutak da dopustimo gnevu da se uvuĉe u naše srce. Oni nas savetuju da na sve naĉine pazimo da ne doĊemo pod osudu izreĉenu u JevanĊelju: Svaki koji se gnevi na brata svoga nizašto biće kriv sudu (Mt.5,22). Pri tome, kad bi bilo dozvoljeno da se gnevimo do zalaska sunca, strast gneva bi se uvek ţurila da se, navodno opravdano, zadovolji svojom osvetom pre nego što sunce pozna zapad svoj.

90. A šta reći za one ĉija neumoljivost ne prestaje ni po zalasku sunca, i koji mnogo dana drţe zlobu na one protiv kojih su se rasrdili? Oni ponekad govore da se ne gneve, premda njihova dela ĉesto otvoreno izobliĉavaju silno negodovanje (kada se, na primer,

prema nekome ne obraćaju sa pristojnom reĉju ili kada ne razgovaraju sa uobiĉajenom ljubaznošću). Njima se ĉini da oni pri tom ne greše, budući da ne traţe odmazdu za svoje razdraţenje. MeĊutim, oni samo ne smeju, ili ne mogu da ga ispolje, dok im u srcu kipi. Ćuteći, oni ga preţivljavaju, ĉime otrov gneva obraćaju na svoju propast. Oni gorĉinu gneva ne izgone odmah silom duše, nego je vare tokom mnogih dana, da bi je tek tokom vremena unekoliko ukrotili.

91. Zar ne zadovoljava svoju osvetu i gnev onaj ko od onoga na šta ga pobuĊuje gnev ispunjava samo ono što moţe? Tako ĉine i oni koji zadrţavaju pokrete gneva ne zbog ţelje da su miroljubivi, nego zbog nemoći da se osvete, premda ga i iskaljuju ĉime mogu. Nemajući mogućnosti da onima na koje su se rasrdili uĉine nešto više, oni svoj bes iskaljuju time što sa njima ne govore sa obiĉnom ljubaznošću. Nije, dakle, dovoljno samo da se obuzda ispoljavanje greha na delu. Gnev treba da se izbaci iz skrivnica srca, inaĉe će se, usled pomraĉenja tamom, izgubiti zdravo rasuĊivanje i svetlost poznanja, ĉime [ĉovek] prestaje da bude hram Duha Svetoga. Jer, premda i ne ţalosti ljude iz okoline, pritajeni gnev u srcu izgoni najsvetlije sijanje Duha Svetoga, isto kao i ispoljeni gnev.

92. Zar se moţe misliti da nam Bog dopušta da makar jednu minutu drţimo gnev, ukoliko [se zna] da ne dozvoljava da prinosimo ţrtve naših duhovnih molitava kad smo svesni ne samo da se gnevimo na drugoga, nego i kad drugi ima nešto protiv nas: Ako, dakle, prineseš dar svoj ţrtveniku, i onde se setiš, da brat tvoj ima nešto protiv tebe; ostavi onde dar svoj pred ţrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda doĊi i prinesi dar svoj (Mt.5,23-24)? I kako moţemo misliti da nam se dozvoljava da

36

drţimo ogorĉenost na brata makar do zalaska sunca (da ne kaţem mnogo dana), ukoliko nam se ne dozvoljava da molitve svoje prinosimo Bogu ĉak ni kada on ima nešto na nas, i kada nam apostol zapoveda: Neprestano se molite(1.Sol.5,P), i: Hoću, dakle, da se muţevi mole na svakom mestu, podiţući svete ruke bez gneva i dvoumljenja (1.Tim.2,8)? Prema tome, ukoliko budemo zadrţavali takav otrov u srcima svojim preostaje nam ili da se nikada ne molimo (te da smo krivi pred apostolskom i jevanĊelskom zapovešću, kojom nam se zapoveda da se neprestano i na svakom mestu molimo), ili da smo svesni da, izlivajući svoju molitvu bez obzira na zabranu, u stvari projavljujemo svoju gordu nepokornost u duhu bunta, a ne da prinosimo molitvu Gospodu.

93. Ne moramo da se duţe zadrţavamo na jevanĊelskim i apostolskim zapovestima kada i Stari Zavet (koji, ĉini se, unekoliko povlaĊuje našim nemoćima) upozorava na isto, govoreći: Nemoj mrzeti brata svog u umu svom (Lev.19,17), i opet: Putevi zlopamtljivih vode u smrt (Priĉ.12,28), i još: Ne budi osvetoljubiv, i ne nosi srdnje na sinove naroda svoga (Lev.19,18). Vidiš li da se i tu rĊavo raspoloţenje prema bratiji odseca ne samo na delu, nego i u tajnim pomislima, budući da se zapoveda da se iz korena iz srca izbaci mrţnja kako ne samo ne bismo uzvraćali za uvredu, nego kako se je ĉak ne bismo ni opominjali.

94. Osetivši naroĉitu unutrašnju pobudu da ispravimo svoju nesreĊenu i nemarnu narav, i pobeĊeni gordošću ili netrpljenjem, mi se u sebi ţalimo da nam nedostaje pustinja. Time kao da podrazumevamo da bismo tamo, ni od koga ne uznemiravani, odmah stekli vrlinu trpljenja, oĉigledno pravdajući svoj nerad (oko ukroćenja poriva gneva), i razlog njegovog nastajanja prebacujući na bratiju, a ne na svoje netrpljenje. MeĊutim, ukoliko mi, na taj naĉin, budemo uzroke naše neispravnosti pripisivali drugima, nikada nećemo doći do neophodne mere trpljenja i savršenstva. Delo ispravljanja i umirenja svoga srca nemoj smeštati u ruke proizvoljenja drugoga, koje uopšte ne stoji u našoj vlasti, već ga drţi u

dobrom raspoloţenju svoje volje. Naše nepadanje u gnev ne treba da zavisi od savršenstva drugoga, nego od naše vrline, koja se ne stiĉe tuĊim trpljenjem, nego sopstvenom velikodušnošću.

95. Prema tome, iskanje pustinje priliĉi savršenima i oĉišćenima od svake strasti, koji su u zajednici sa bratijom istrebili sve strasti. U nju ne [treba] stupati zbog malodušnog bekstva, nego iz ţelje da se dostigne visina Boţanstvenog sagledavanja (budući da nju ni savršeni ne mogu steći bez pustinje). Jer, neisceljenje strasti koje prenesemo u pustinju ostaće skrivene u nama, ali ne i istrebljene. Onima koji su ĉisti srcem pustinja obezbeĊuje najĉistije sagledavanje, te u najvernijim viĊenjima otkriva poznanje duhovnih tajni, dok onima koji se još nisu oĉistili obiĉno ne samo da oĉuvava strasti, nego ih još i pojaĉava. U takvom sluĉaju [ĉovek] sebi moţe da izgleda trpeljiv i smiren sve dok se ne vidi ili ne stupi u dodir sa nekim ĉovekom. MeĊutim, ĉim ga neki sluĉaj izazove na pokret, on se odmah vraća svojoj ranijoj naravi: tada odmah u njemu niĉu strasti koje su se skrivale i, kao neobuzdani konji koji su ugojeni dugim odmorom, sa najvećim stremljenjem i besnilom izlaze iz svojih zatvora na propast svog jahaĉa. Jer, ukoliko nisu prethodno oĉišćene, strasti sa većim besnilom dejstvuju u nama posle prekida sluĉajeva njihovog ispoljavanja i obuzdavanja meĊu ljudima. I samu senku trpljenja, kojom smo, kako se uobraţavalo, ţiveći zajedno sa bratijom, naizgled ovladali, i koje smo projavljivali, u najmanju ruku, iz uvaţavanja prema njima i iz stida da se pred svima pokaţemo malodušnim, mi gubimo u pustinjskoj bezbriţnosti.

37

96. Sliĉno je i sa otrovnim zmijama i zverima: dok se sakrivaju u pustinji, u svojim leglima i jazbinama, one ne ujedaju, premda ne zbog toga što su bezopasne ili što su stekle dobre osobine, nego stoga što ih na to prisiljava pustinja. MeĊutim, ĉim ugrabe

mogućnost da ujedu, one odmah iznose i ispoljavaju otrov i zverstvo koje se u njima skriva. Isto tako i onima koji ţele savršenstvo nije dovoljno da se ne gneve na ljude (kada sa njima nisu u opštenju i sukobu, budući da je gnev pri tome ţiv: on se samo pritajio i gotov je da se odmah obruši na bilo šta). Sećam se kako sam se, ţiveći u pustinji, ponekad razdraţivao na pero za pisanje ukoliko mi se ne bi svidela njegova debljina ili tankost, ponekad na noţić ukoliko se pri rezanju zatupi te ne seĉe brzo, a ponekad i na kremen ukoliko iz njega nije brzo izletala iskra ognja kada sam ţurio na ĉitanje. Pokret negodovanja je ponekad navaljivao sa takvom silom da se iz usta nevoljno ĉulo prokletstvo na bezdušnu stvar, ili već neizostavno na Ċavola: time bi i smućenje nestajalo i duša se uspokojavala. Prema tome, u delu usavršavanja će malu korist doneti udaljavanje od ljudi na koje bi se podizao gnev, ukoliko prethodno ne zadobijemo trpljenje. Jer, strast gneva se

moţe ispoljavati i na nemim stvarima i na sitnicama. Ostajući u našem srcu ona nam neće dati da postignemo mirno raspoloţenje, niti da se oslobodimo od drugih strasti.

97. Stoga, ako ţelimo da postignemo najviše Boţanstveno blago o kome se govori: Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8), duţni smo da ovu strast izbacimo ne samo iz naših dela, nego i da je sa korenom išĉupamo iz dubine duše. Jer, neće nam suviše koristiti da obuzdavamo besnilo gneva u reĉi i da ga ne ispoljavamo na delu, ukoliko ga Bog, od koga se ne mogu sakriti tajne srca, bude video u skrivnicama srca. JevanĊelska reĉ nam zapoveda da pre odsecamo korene strasti, negoli njihove plodove (koji se po iskorenjivanju korena više neće raĊati). Time će duša dobiti mogućnost da postojano prebiva u svakom trpljenju i svetosti, budući da gnev neće biti odstranjen samo sa površine naših postupaka i delanja, nego i iz skrivnica pomisli. Stoga treba umrtvljavati gnev i mrţnju, kako ne bismo upali u greh ĉovekoubistva, koji bez njih ne moţe da se desi. Jer, svaki koji se gnevi na brata svoga ni za što, biće kriv sudu (Mt.5,22), i: Svaki koji mrzi brata svoga jeste ĉovekoubica (1Jn.Z,15). Takav, naime, u srcu ţeli da pogine onaj na koga se gnevi. I premda ljudi ne smatraju da je prolio krv sopstvenom rukom ili maĉem, Gospod ga zbog strasti gneva proglašava ubicom. On će, naime, svakom uzvratiti ili nagradom, ili kaznom ne samo za ostvarena dela, nego i za namere volje, kako sam govori preko proroka: A ja znam dela njihova i misli njihove, i doći će vreme, te ću sabrati sve narode... (Is.66,18). I apostol [kaţe]: Pošto se misli njihove meĊu sobom optuţuju ili opravdavaju na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske... (Rim.2,15-16).

98. Prema tome, Hristov podviţnik, koji se zakonito podvizava, treba sa korenjem da iz sebe izbaci strast gneva. Za savršeno, pak, izleĉenje od ove bolesti neophodno je sledeće leĉenje: pre svega, treba verovati da ne dolikuje gneviti se ni pod kojim izgovorom, ni zbog opravdanih, ni zbog neopravdanih razloga, znajući da ćemo, po pomraĉenju gnevom izvorne svetlosti koja je u nama, po pomraĉenju svetlosti našeg srca, odmah izgubiti i svetlost razlikovanja stvari, i ĉvrstinu blagorazumnosti i pristojnosti, i merilo pravde; zatim, treba da se drţimo ubeĊenja da će se, ukoliko se duh gneva zadrţi u nama, neizbeţno pomutiti i ĉistota našega duha, te on već neće moći postati hram Duha Svetoga; i najzad treba da pomišljamo i na to da sve dok prebivamo u gnevu mi nikako ne smemo da se molimo i da pred Gospodom izlivamo svoje prozbe. I iznad svega, imajući pred oĉima neizvesnost granice ĉovekovog ţivota, mi postojano treba da smo svesni da se svakog dana moţemo preseliti iz tela. Tamo nam nimalo neće pomoći ni drţanje ĉistote

38

celomudrenosti, ni odricanje od celokupnog imanja, ni preziranje bogatstva, ni trud posta i bdenja, budući da već zbog gneva i mrţnje Sudija vaseljene preti veĉnim mukama.

e) BORBA SA DUHOM TUGE (IX knjiga pravila)

99. U petoj borbi treba da izbegnemo ţalce sveproţdiruće tuge. Ukoliko zadobije mogućnost da ovlada našim srcem, ona onemogućava Boţanstveno sagledavanje. Sunovrativši dušu sa visine svetog raspoloţenja, ona je raslabljuje do kraja i guši, ne dajući joj ni da molitve vrši sa obiĉnom srdaĉnom ţivošću, ni da pritiĉe ĉitanju Sveštenih knjiga (kao duhovnom oruĊu i leku), ni da bude mirna i krotka sa bratijom, dok je prema obaveznim delima poslušanja ĉini netrpeljivom i ropćućom. Lišivši je svakog zdravog rasuĊivanja i pomutivši joj srce, ona je ĉini izbezumljenom i opijenom, te je skrušava i davi pogubnim oĉajanjem.

100. Stoga smo, ukoliko ţelimo da se zakonito trudimo u podvizima duhovne borbe, duţni da sa podjednakom paţnjom leĉimo i ovu bolest. Kao što moljac [nagriza] odeću, i crv drvo, t-ko i tuga ĉoveku izjeda srce (Priĉ.25,21): tako jasno i odreĊeno Boţanstveni Duh izraţava silu opasne i pogubne strasti. Kao što odeća koju su izjeli moljci više nema nikakvu vrednost, niti je prikladna za ĉasnu upotrebu, i kao što drvo koje su izgrizli crvi više nije za graĊu ili za ukras ma koje graĊevine, makar i osrednje, već zasluţuje da bude odloţeno radi spaljivanja ognjem, tako i duša koju proţdiru ugrizi sveuništavajuće tuge više nije prikladna za prvosvešteniĉku odeću, tj. miro Duha Svetog, koje silazi sa neba najpre na bradu Aaronovu, a zatim na skute njegove, kao što je reĉeno u proroštvu svetog Davida: Kao dobro ulje na glavi, koje se staĉe na bradu, bradu Aaronovu, koje se staĉe na skut od haljine njegove (Ps.132,2), niti za graĊenje i ukrašavanje duhovnog hrama ĉiji je temelj postavio Pavle, premudri arhitekta, govoreći: Jer ste vi hram Boţiji i Duh Boţiji ţivi u vama (1.Kor.Z,16), za ĉiju izgradnju se koriste drva koja opisuje nevesta u Pesmi nad Pesmama, govoreći: Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam od kiparisa (Pesm.1,17). Eto kakve vrste drveća se izabiru za hram Boţiji: one su i ugodnog mirisa i ne trule, kako ne bi podlegla kvarenju usled starosti, niti gnjilosti od crva.

101. Ponekad ta bolest ima obiĉaj da se raĊa od prethodnih strasti, od gneva, pohote, ili gramţljivosti, tj. kad neko u umu izgubi nadu da će ih zadovoljiti delima ili stvarima po njihovim vrstama; ponekad se raĊa bez ikakvih vidljivih razloga koji bi mogli da nas bace u tu propast, tj. po dejstvu lukavog neprijatelja, pri ĉemu nas iznenada zahvata takva ţalost da sa uobiĉajenom ljubaznošću nismo sposobni da primimo ĉak ni osobe koje su nam najdraţe i najpotrebnije (i sve što nam one tada budu rekle mi ćemo smatrati neumesnim i nepotrebnim, te im nećemo dati nikakav ljubazan odgovor, budući da su sve pore našeg srca ispunjene gorĉinom ţuĉi).

102. Time se najjasnije pokazuje da se ţalci ţalosti u nama ne podiţu uvek zbog krivice drugih, nego više zbog naše sopstvene [krivice]: mi sami u sebi nosimo uzroke svih ţalosti, tj. u semenima strasti koja, ĉim našu dušu orosi kiša iskušenja, odmah izbijaju u svojim mladicama i plodovima. Niko se nikad ne prinuĊuje na greh (ĉak i ako rĊav primer drugih pobuĊuje na greh), već [ĉovek] u svome srcu ima sakrivenu graĊu odreĊenog greha. I nikako ne treba verovati da ĉovek, na primer, iznenada prima strast sramne pohote (ne posedujući je ranije), tj. kada pogleda na lepu ţenu i kada bude poraţen njenom lepotom. Naprotiv, treba smatrati da ju je on poţeleo stoga što je gledanje na nju

39

samo iznelo na videlo bolest koja se skrivala u unutrašnjosti. Zbog toga mi prvenstveno treba da se pobrinemo oko oĉišćenja svojih strasti i ispravke svojih osećanja i raspoloţenja.

103. Postoji još jedna vrsta tuge, i to najrĊavija, koja u dušu koja je sagrešila ne polaţe nameru da ispravi ţivot i da se oĉisti od strasti, nego - najpogubnije oĉajanje. Ona Kainu nije dopustila da se pokaje posle bratoubistva, ni Judi da posle izdaje potraţi sredstva ispravljanja. Naprotiv, ona ga je, kroz oĉajanje koje je savetovala, navela na samoubistvo.

104. Tuga za nas moţe biti korisna samo u sluĉaju kada je primamo budući pokretani ili pokajanjem zbog grehova, ili vatrenom ţeljom za savršenstvom, ili sagledavanjem budućeg blaţenstva. O njoj i blaţeni Pavle govori: Jer ţalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje; a ţalost ovoga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10).

105. MeĊutim, ta tuga, koja donosi pokajanje za nesumnjivo spasenje, jeste poslušna, srdaĉna, smirena, krotka, prijatna i trpeljiva, budući da proizlazi iz ljubavi prema

Bogu. Iz ţelje za savršenstvom ona se neumorno prostire prema telesnom samozlopaćenju i skrušenosti duha, ali istovremeno nekako ostaje radosna i ţiva zbog nade na napredak, usled ĉega zadrţava svu prijatnost srdaĉnosti i blagodušnosti, noseći u sebi sve plodove Duha Svetoga koje nabraja apostol: A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost i uzdrţanje (Gal.5,22). Tuga, pak, ovog sveta jeste krajnje ropćuća, netrpeljiva, gruba, puna odbojne svadljivosti, besplodne ţalosti i pogubnog oĉajanja. Onoga koga obuzme, ona rasejava i odvlaĉi od svakog zanimanja i spasonosnog staranja o samom sebi. Ona ne samo da preseca dejstvo molitve, nego i pustoši sve navedene duhovne plodove koje obiĉno omogućuje ţalost koja je po Bogu.

106. Zbog toga svaku tugu koja se ne prima ili radi spasonosnog pokajanja, ili zbog revnosti za savršenstvom, ili zbog ţelje za budućim dobrima treba kao svetsku i smrtonosnu odsecati i sasvim izbacivati, zajedno sa duhom bluda, srebroljublja i gneva.

107. Ovu najpogubniju strast moći ćemo da izagnamo iz sebe ukoliko svoju dušu neprestano budemo zanimali duhovnim poukama, oţivljavajući je i podiţući je nadom i sagledavanjem budućeg blaţenstva. Na taj naĉin mi moţemo da savladamo sve vrste tuge: i onu koje proizilazi iz prethodnog gneva, i onu koja dolazi od gubitka prihoda i podnošenja štete, i onu koja se raĊa od nanesenih nam uvreda, i onu koja proizilazi iz nerazumnog duševnog rastrojstva, i onu koja nas baca u smrtno oĉajanje. Uvek se radujući zbog sagledavanja veĉnih budućih dobara i prebivajući nepokretno u takvom raspoloţenju, mi nećemo padati duhom u neprijatnim okolnostima, niti uznositi u prijatnim, gledajući i na jedne i na druge kao na ništavne i brzo prolazeće.

(Radi smirivanja duha tuge ĉitaj još u 7. odeljku izbor iz svetog Kasijana - o borbi sa nevoljama i napastima).

f) BORBA SA DUHOM UNINIJA (X knjiga pravila)

108. Kao šesta, predstoji nam borba sa strašću koju mi moţemo nazvati uninijem, ĉamotinjom ili srdaĉnom setom. Ona je srodna tuzi i nju osobito trpe monasi koji stranstvuju po pustinjama. Ona je najneprijatniji neprijatelj onih koji prebivaju u usamljenosti. Ona svakog monaha uznemirava naroĉito oko šestog sata (u dvanaest sati po našem raĉunanju vremena, odnosno u podne) kao neka groznica koja u odreĊene sate

40

napada bolesnu dušu sa svojim rastrojavajućim dejstvima. Neki starci (Evagrije I tom, str. 631), nazivaju je podnevnim demonom, o kome se govori u 90. Psalmu.

109. Napavši na bednu dušu inoka, uninije raĊa uţas prema mestu [na kome prebiva], odvratnost prema keliji i prezir prema bratiji koji ţive sa njim, ili na manjoj udaljenosti od njega, predstavljajući ih lenjivim i sasvim neduhovnim, dok njega samog sasvim razlenjuje i odvraća od dela kojima se obiĉno zanima u svom obitalištu. Ono u njemu slabi volju da sedi u keliji, ne dopušta mu da pristupa ĉitanju, nagoni ga da uzdiše i da se ţalosti što je toliko vremena proţiveo bez imalo napretka i što nije stekao nikakav duhovni plod, te mu savetuje da tuguje zbog toga što ostaje u pustom mestu iako bi mogao da upravlja drugima i da mnogima donosi korist, i stoga što nikoga nije vaspitao i što nikoga svojim poukama i uĉenjem nije duhovno rodio. Zatim mu ono hvali manastire koji se nalaze daleko od njega, predstavljajući mesta na kojima se oni nalaze kao mnogo korisnija za duhovno napredovanje, budući da mogu više da potpomognu spasenje, dok opštenje sa tamošnjom bratijom prikazuje kao najprijatnije i duhovno naziĊujuće. Nasuprot tome, mesto na kome se on nalazi predstavlja kao nepodnošljivo, napominjući mu da od bratije koja tu prebiva nema nikakve pouke, dok sve nuţno za odrţavanje tela dobija sa ogromnim trudom. Na kraju, ono usamljeniku nagoveštava da neće moći da se spase ukoliko ostane na tom mestu, te da će uskoro poginuti ukoliko ne ostavi keliju i ukoliko se odmah ne preseli na neko drugo mesto. Posle toga, oko petog i šestog ĉasa ono njegovo telo dovodi do takve nemoći i do takve izgladnelosti da mu se ĉini kao da je iscrpljen i izmoren od dugog putovanja i najteţeg truda, ili kao da je podneo dvodnevni ili trodnevni post bez ikakvog potkrepljivanja hranom. I eto, on se u nemiru obazire tamo-amo, uzdiše zbog toga što mu niko od bratije ne dolazi, ĉesto ulazi i izlazi iz kelije, i posmatrajući sunce ima utisak da sporo teĉe ka zalasku. U takvoj nerazumnoj smetenosti uma on kao da je obavijen mrakom, te postaje nesposoban za bilo kakvo duhovno delanje. On poĉinje da misli da se od takve napasti ne moţe izbaviti ukoliko ne poseti nekog od bratije, ili ukoliko se ne uteši snom. Tu taj razorni duh poĉinje da mu iznosi da treba da uĉini neophodne posete bratiji, ili da posećuje bolne koji se nalaze u blizini ili daleko. On mu, takoĊe, ubacuje [pomisao] da je duţan da pronaĊe neke roĊake ili roĊakinje i da ih poĉešće posećuje, te da bi bilo veliko delo poboţnosti ukoliko bi neku blagoĉastivu ţenu, koja je se posvetila Bogu i koja je lišena svake pomoći od rodbine, poĉešće posećivao i donosio joj sve što joj je potrebno, budući da se njeni srodnici ne staraju o njoj. [On mu podmeće zakljuĉak] da se treba više truditi u delima blagoĉastivosti te vrste, dok je sedenje u keliji besplodno i ne donosi nikakav napredak.

110. Tako se uznemirava bedna duša, zapletena u neprijateljske zamke sve dok se monah, izmoren duhom uninija, ili baci u postelju, ili napusti kelijsko zatvorništvo, ištući izbavljenje od napasti u poseti nekoga od bratije. MeĊutim, ta poseta, koju on u sadašnje vreme koristi kao lek, u rukama njegovog protivnika ubrzo postaje sredstvo koje izaziva još veće rastrojstvo. Jer, neprijatelj će još ĉešće i snaţnije napadati onoga ko mu, kao što je na delu doznao, odmah, ĉim zapoĉne borba, okreće leĊa, te svoje spasenje ne oĉekuje ni od pobede ni od suprotstavljanja, nego od bekstva. On će, naime, malo po malo napuštajući keliju, poĉeti da zaboravlja na glavno delo svoga zvanja koje se sastoji u stremljenju prema Boţanstvenoj, sveprevazilazećoj ĉistoti, koja se moţe postići jedino u svagdašnjem bezmolvnom prebivanju u keliji i u neprestanom Boţanstvenom pouĉavanju. Tako, na kraju, vojnik Hristov beţi od svoje borbe, zapliće se u svetska dela i više nije ugodan Vojvodi (2.Tim.2,4), kome je obećao sluţenje.

41

111. Blaţeni David je veoma prekrasno izrazio sve štetne posledice te bolesti u sledećem stihu: Zadrema duša moja od uninija (Ps.118,28). I zaista, u to vreme spava duša, a ne telo. Jer, ranjena strelom ove razorne strasti, duša zaista postaje pospana za

sva stremljenja prema vrlini i za praćenje svojih duhovnih osećanja.

112. Prema tome, istinski vojnik Hristov, koji ţeli da se zakonito podvizava u borbi za savršenstvo, treba da se stara da i ovu bolest izagna iz skrivnica svoje duše. On i protiv tog najneumesnijeg duha uninija treba da se smelo naoruţa suprotstavljanjem, kako ne bi pao ni od ranjavanja strelom sna, niti kao begunac istupio iz zatvorništva svoje kelije, ĉak ni pod opravdanim izgovorom blagoĉašća.

113. Jer, onoga koga poĉne da savlaĊuje sa bilo koje strane, on ostavlja da prebiva u keliji bez ikakvog uspeha, naĉinivši ga lenjivim i bezbriţnim, ga izgoni napolje i ĉini skitnicom i lenjivim za svako dobro delo, prisiljavajući ga da postojano obilazi kelije bratije i manastire, i da ni o ĉemu drugom ne pomišlja osim o tome gde i pod kojim izgovorom da naĊe sebi priliku da obeduje sledeći put. Jer, um lenjivog ni o ĉemu drugom ne misli osim

o hrani i o stomaku. Srevši negde prijatelja u nekom muškarcu ili ţeni, koji obamiru u istoj hladnoći, on se upliće u njihova dela i potrebe. Malo po malo uhvativši se u zamku takvim zanimanjima koja su štetna za njegovu dušu, i kao obavijen zmijinim zagrljajem, on se već više nikada neće moći odvojiti od njih, niti se obratiti ka napuštenim delima ranijeg zvanja.

114. Duh uninija u nama, pre svega, izaziva lenjost, odvraća nas od delanja i uĉi besposliĉenju. Stoga je glavno dejstvo protiv njega: ne popuštati i sedeti za delom. U tom pogledu mi, kao lekarski recept protiv uninija, moţemo primiti ono što je sveti Pavle Solunjanima pisao o trudu: Ali vas molimo, braćo... da se usrdno starate da ţivite mirno, i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama (1.Sol.4,10-11). On kaţe: ţivite mirno, tj. prebivajte bezmolvno u svojim kelijama kako od raznih priĉa (od kojih ne moţe da se saĉuva onaj koji prazno luta tamo-amo) ne bi izgubili svoj unutrašnji mir, te poĉeli i drugima da priĉinjavate nemir. On zatim kaţe: gledajte svoja posla, tj. nemojte se, zanoseći se radoznalošću, starati da saznate dela sveta i da ispitujete ponašanje druge bratije kako se umesto brige o sopstvenom ispravljanju i revnovanja za sticanje vrlina ne biste navikli da svoje vreme provodite u osuĊivanju i klevetanju bratije. I još on kaţe: radite svojim sopstvenim rukama, tj. sedeći u keliji, prionite na rukodelje. Time je on odsekao samu mogućnost onoga što je ranije odbacivao. Onaj ko voli da sedi za poslom nema kada da šeta tamo-amo, da istraţuje tuĊa dela, da se upliće u njih i sudi o njima. U dru-goj poslanici istim Solunjanima on ovome dodaje: Zapovedam vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji ţivi neuredno, a ne po predanju koje primiše od nas (2.Sol.Z,6). Ovde on već ne moli, nego zapoveda, i to ne prostim reĉima, nego imenom Gospoda našega Isusa Hrista. Time on daje da razumemo da je ta zapovest obavezna. Iz daljih reĉi se vidi da je to zapovest o trudu. Onoga ko ga izbegava ne treba primati u hrišćansku zajednicu. Prema tome, on zapoveda da se udaljavamo od onih koji ne ţele da se trude. Njih treba da odsecamo kao udove koji su povreĊeni pokvarenom lenošću, kako bolest nerada, kao smrtonosna zaraza, ne bi prešla i na zdrave udove tela. I u reĉenome već postoji silna pobuda na trudoljublje. Nju, meĊutim, on još više pojaĉava pruţajući im sebe kao primer koji treba da podraţavaju (2.Sol.Z,7). On kaţe: ţiveći kod vas, mi nismo zabadava jeli hleb (2.Sol.Z,8), premda i Gospod zapoveda da oni koji jevanĊelje propovedaju od jevanĊelja ţive (1.Kor.9,14). Kada ni onaj ko je propovedao JevanĊelje i izvršavao tako visoko duhovno delo nije primao hranu na dar, šta ćemo reći u opravdanje svoje lenjosti mi kojima nije naloţena nikakva propoved reĉi i koji nemaju nikakvu drugu brigu osim staranja o sopstvenoj duši? Sa kakvom nadom

42

se mi osmeljujemo da u lenjosti na dar jedemo hleb, koga izabrani sasud, zaduţen brigama o propovedi JevanĊelja, sebi nije dozvoljavao da jede bez truda svojih ruku? Da se, uostalom, ne bi pokazalo kao da je njegov sopstveni primer jedini, te da se ne predlaţe

kao obrazac za podraţavanje svima, apostol navodi da su tako postupali i svi koji su bili sa njim. Naime, Sila i Timotej, koji su to pisali sa njim, bavljahu se istim trudovima. Da ko ne bi pomislio da se ukloni od podraţavanja njegovog primera (predstavljajući da su oni svi radili ćuteći, nemajući nameru da daju primer koji i nas obavezuje na trud) on kaţe da su, imajući vlast da ne rade, radili da bi sebe dali njima za primer, da bi se ugledali na nas (2.Sol.Z,9). On kao da kaţe: "Ako zaboravite razumno uĉenje, koje ĉesto ulazi u vaše uši, barem zadrţite u sećanju naše primere, koji su predstavljeni vašim oĉima". Najzad, posle tolikih ubeĊivanja, apostol u odnosu na njih već ne upotrebljava savet uĉitelja ili lekara, nego autoritet apostolske vlasti, govoreći: Ako neko neće da radi, neka i ne jede (2.Sol.Z,10)! To je presuda protiv mogućih i predvidljivih preziraĉa ove zapovesti, izreĉen sa sedišta apostolskog suda.

115. I u Poslanici Efescima apostol je o istom trudu pisao, govoreći: Kradljivac neka više ne krade, nego bolje neka se trudi da radi svojim rukama ono što je dobro da bi imao davati onome kome je potrebno (Ef.4,28). I u Delima apostolskim nalazimo da on ne samo uĉi, već i dela. Došavši u Korint, on nije ţeleo da se zadrţi nigde drugde osim kod Akile i Priskile, koji su bili majstori zanata kojim se i on obiĉno zanimao, sa oĉiglednom namerom da radi zajedno sa njima (Dap.18,1-3). Osim toga, kada se, ploveći u Jerusalim, zaustavio u Miletu, on je poslao u Efes da dozovu prezvitere Efeske Crkve. Dajući im pouke kako da u njegovom odsustvu upravljaju Crkvom Boţijom, on je rekao da ni novaca, ni odeće od njih nije traţio. Naprotiv, njegovim potrebama i potrebama onih što behu sa njim posluţile su njegove sopstvene ruke. I on je to ĉinio radi toga da bi pokazao da se tako treba truditi, pomaţući onima koji nemaju i sećajući se zapovesti samog Gospoda, tj. da je blaţenije... davati, nego primati (Dap.20,33-35). Dajući primer trudoljublja, on ujedno pouĉava da je bolje pomagati potrebitima od onoga što je steĉeno znojnim trudom, nego od onoga što je nekim drugim putem došlo u naše ruke. Monah koji tako deluje biće ukrašen dvostrukom vrlinom: odbacivanjem svih stvari steći će savršeno siromaštvo Hristovo, a svojim trudom i raspoloţenjem pokazaće dareţljivost bogatog, poštujući Boga svojim pravednim trudom, i prinoseći mu na ţrtvu od plodova svoje pravde.

116. Egipatski oci nikako ne dozvoljavaju monasima, a naroĉito mladima, da budu bez posla. Naprotiv, revnošću prema trudu oni mere stanje srca i brzinu napretka u trpljenju i smirenju. Oni ništa ne primaju od ishrane za svoju upotrebu, nego od svojih trudova hrane bratiju koja dolazi i strance, i šalju u mesta Livije koja su siromašna zbog neplodnosti i gladi. Oni ĉak i u gradovima onima koji stradaju u prljavim tamnicama dostavljaju velike koliĉine hrane svake vrste, verujući da takvim poţrtvovanjem od plodova svojih ruku prinose prijatnu ţrtvu Gospodu. O tom predmetu drevni egipatski oci su stvorili izreku: monaha koji radi iskušava jedan demon, a onoga koji prebiva u lenjosti napada bezbrojno mnoštvo.

117. Poĉevši da ţivim u pustinji, ja sam avi Mojsiju (Livijskom, kome pripadaju 1. i 2. Knjiga razgovora) rekao da sam juĉe bio potpuno raslabljen nedugom uninija i da sam ga se oslobodio tek kad sam otišao avi Pavlu. "Ne, ti se nisi oslobodio od njega, - rekao mi je on, - nego si mu se predao i pokorio. Jer, on će te još silnije napadati kao kukavicu i begunca, videvši da si u prvoj borbi dopustio da budeš pobeĊen i da si odmah pobegao sa bojnog polja. Stoga treba da rešiš da drugi put stupiš u borbu sa neprijateljem i da odbijaš njegove vatrene napade, pobeĊujući ga trpljenjem i suprotstavljanjem, a ne napuštanjem

43

kelije ili pogruţavanjem u san". Tako se na opitu pokazalo da ne treba beţati od napada uninija, izbegavajući borbu sa njim, već da ga treba pobeĊivati hrabro mu se suprotstavljajući.

g) BORBA SA DUHOM TAŠTINE (XI knjiga pravila)

118. Kao sedma, predstoji nam borba sa duhom taštine. On je raznoobrazan, promenjiv i tanan. Njega i najoštrovidnije oĉi teško mogu razmotriti i prepoznati. Stoga je utoliko teţe od njega se zaštiti. Ostale strasti su proste i jednolike. Taština je, pak, sloţena i raznolika. Ona odasvud i sa svih strana susreće vojnika - za vreme borbe, i kada se već pojavljuje kao pobednik. Jer, ona pokušava da rani vojnika Hristova i odećom, i stasitošću, i hodom, i glasom, i poslom, i bdenjima, i postovima, i molitvom, i usamljenošću, i ĉitanjem, i znanjem, i ćutljivošću, i poslušnošću, i smirenjem, i dobrodušnošću. Kao neki

najopasniji podvodni kamen, sakriven talasima koji se diţu, ona iznenadno dovodi do strašnog brodoloma one koji plove pri blagoprijatnom vetru i u vreme u koje se najmanje nadaju.

119. Prema tome, onaj koji ţeli da ide carskim putem sa oruţjem pravednosti desnim i levim treba, po apostolskom uĉenju, podjednako da hodi i u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali (2.Kor.6,7-8), te da sa krajnjom opreznošću upravlja svoj korak putem vrline, posred uzburkanih talasa iskušenja, pod rukovodstvom rasuĊivanja i nadahnućem Duha Gospodnjeg. On treba da zna da će se odmah razbiti o pogubne podvodne grebene ĉim makar malo skrene na desno ili na levo. Zbog toga od premudrog Solomona i slušamo savet: Ne skreći ni na desno, ni na levo (Priĉ.4,27), tj. ne obmanjuj sebe zbog vrlina i ne uznosi se svojim duhovnim uspesima, niti skreći na levu stazu strasti traţeći, kao što je apostol rekao, slavu u sramoti njihovoj (Fil.3,19). Onoga u kome ne moţe da izazove

taštinu lepotom stasite i raskošne odeće, Ċavo iskušava njegovom nezgrapnom, neurednom i ništavnom odećom; onoga koga nije uspeo da baci u tu strast pomoću ĉasti, on sapliće poniţavanjem; onoga koga nije uspeo nagovoriti da se prevaznosi mnogim znanjem i sposobnošću krasnoreĉivosti, on lovi ćutanjem. Onaj ko javno posti biva uznemiravan sujetnom slavom, a onaj ko iz prezira takve slave poĉne da skriva post trpi napade od samouznošenja. Da se ne bi uprljao taštinom poneko izbegava da vrši duge molitve pred bratijom. MeĊutim, poĉevši da ih upraţnjava u tajnosti i nemajući nikoga za svedoka svog delanja, on ne izbegava da trubi o tome. Naši starci prekrasno opisuju svojstvo te bolesti, uporeĊujući je sa lukom i ĉešnjem: ma koliko mi skidali jedan sloj omotaĉa, opet se pokazuje drugi sloj.

120. Ona ne prestaje da goni ĉak ni onoga ko se, beţeći od slave, sakriva po pustinji izbegavajući svako opštenje sa smrtnima. I što ĉovek beţi dalje od sveta, to ga više napada. Neke od onih koji ţive u manastirima ona pokušava da baci u prevaznošenje trpljenjem u delanju i trudu, druge - spremnošću na poslušanje, treće - smirenjem koje sve nadvisuje. Jednoga ona iskušava mnogim znanja, drugog - dugim sedenjem za ĉitanjem, trećeg - duţinom bdenja. Ta bolest se trudi da svakoga rani njegovim vlastitim vrlinama. Tako ona prireĊuje spoticanje u propast upravo onim ĉime se stiĉu plodovi ţivota. Onima koji ţele da prohode put poboţnosti i savršenstva neprijatelji - klevetnici postavljaju mreţe prelesti baš na putu po kome koraĉaju, po izreci blaţenog Davida: Na putu kojim hodim sakriše mi zamku (Ps.141,4). Ukoliko se mi, dakle, hodeći putem vrline i stremeći ka poĉasti višnjeg zvanja, nadmemo svojim uspesima, saplešćemo se i zaplešćemo se u

44

mreţe taštine, imajući svezane noge svoje duše. Na taj naĉin se dešava nas ne savlaĊuje protivnik, ali nas pobeĊuje veliĉina naše pobede nad njim.

121. Budući nadvladavane, sve druge strasti venu i svakim danom postaju sve slabije. TakoĊe, pod uticajem mesta ili vremena, one sahnu i stišavaju se. Uopšte, usled borbe sa vrlinama koje su im suprotne, njih je lakše izbeći i odbiti. MeĊutim, ova i kada je poraţena još ţešće ustaje na borbu. I kada se misli da je ispustila duh, ona kroz svoju smrt postaje još ţivlja, zdravija i jaĉa. Druge strasti tiranski vladaju samo nad onima koje su pobedili u borbi. Ova, pak, svoje pobedioce još ţešće pritiska. I što je silnije pobeĊena, snaţnije se bori pomislima prevaznošenja zbog pobede nad sobom. Tanana lukavost neprijatelja se upravo vidi u tome što zbog njegovih smicalica vojnik Hristov pada od sopstvenih strela, iako nije mogao biti pobeĊen neprijateljskim oruţjem.

122. Ostale strasti se, kao što smo rekli, umiruju pod uticajem drugog mesta. One se, takoĊe, stišavaju i slabe usled udaljavanja od predmeta greha, ili prilika i povoda za greh. Ova, pak, ide i u pustinju sa onim koji beţi od nje. Ona se ne boji nikakvog mesta,

niti slabi zbog udaljavanja predmeta od oĉiju. Ona crpi hrabrost upravo iz uspeha u vrlini onoga koga napada. Ostale strasti, kao što smo napred rekli, sa vremenom ponekad slabe i išĉezavaju. Njoj, pak, vreme ne samo da ne šteti, već još više sabira hranu za njenu sujetu.

123. Najzad, nalazeći se u ratu sa vrlinama koje su im suprotne i otvoreno istupajući, kao po danu, ostale strasti je lakše pobediti i lakše drţati na odstojanju. Proguravši se, pak, meĊu vrline i pomešavši se sa našom vojskom, taština kao da stupa u borbu po tamnoj noći. Ona utoliko ţešće obmanjuje, ukoliko je manje oĉekuju i ukoliko se manje ĉuvaju od njenih napada.

124. Ĉitamo da je Jezekija, judejski car, muţ savršeno pravedan u svemu, zbog jedne strele prevaznošenja bio oboren; da je onaj ko je jednom molitvom mogao da izmoli izbavljenje od 185 hiljada asirskih vojnika bio pobeĊen sujetnim slavoljubljem; da je onaj ko je molitvom bio udostojen produţetka ţivota za 15 godina (iako je posle već postojalo Boţije odreĊenje granica njegovog ţivota i dana smrti) i kome je sunce, vraćajući se unazad za deset stepeni, potvrdilo [ĉudo], za jedno prevaznošenje i maštanje o sebi sve izgubio. I posle svedoĉanstva o vrlini i takvog znamenja Boţijeg blagovoljenja prema njemu, on je ne samo sebe, nego i sav narod svoj podvrgao gnevu Boţijem. I taj gnev je bio toliki da je, i posle smiravanja i umoljavanja Boga sa svim svojim narodom, jedino mogao izmoliti njegovo odlaganje, tj. da ne doĊe u njegove dane (4.Car.20,2). Tako je poguban i teţak greh strasti prevaznošenja!

125. Osija, pradeda spomenutog cara, koji je takoĊe pohvaljen svedoĉanstvom Svetog Pisma, imaĊaše mnoge vrline i mnoga veoma pohvala dela i uredbe za dobro

naroda. MeĊutim, ponevši se taštim visokoumljem on je uvredio Gospoda Boga svoga delom koje mu nije bilo ugodno. I odmah je pao sa visine svoje slave i bio kaţnjen gubom (2.Dnev.26). Eto i drugog primera teškog pada! Vidite, dakle, kako srećni uspesi mogu biti pogubni, ukoliko se [ĉovek] ne ĉuva od taštine i prevaznošenja. Oni koji se ne paze i ne ĉuvaju i koji izbegavaju skrušenost u teškim okolnostima, trpe jaĉi poraz zbog svojih pobeda. Izbegavši opasnost smrti u vreme borbe, oni padaju zbog pobede i slavlja.

126. Zbog toga apostol opominje: Nemojmo biti sujetni (Gal.5,26). Izobliĉavajući fariseje, i Gospod govori: Kako vi moţete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traţite (Jn.5,44). O takvima i blaţeni David sa pretnjom govori: Bog rasipa kosti ĉovekougodnika (Ps.52,6).

45

127. Poĉetnike i one koji su malo napredovali u vrlinama i u duhovnom znanju, taština obiĉno nadima zbog glasa, tj. što pevaju lepše od drugih, ili zbog suvog tela, ili zbog lepote tela, ili zbog bogatih i blagorodnih roditelja, ili zbog toga što su prezreli vojnu

sluţbu i poĉasti. Drugoga ona ubeĊuje da bi, da je ostao u svetu, lako stekao i poĉast i bogatstvo, premda ih nikada ne bi mogao postići. Ona ga, na taj naĉin, nadima prinošenjem na ţrtvu neizvesnih nada, nagovarajući ga da se prevaznosi zbog ostavljanja onoga što nikada nije imao.

128. Na nekoga ona popušta ţelju za sveštenstvom ili Ċakonstvom, predstavljajući mu u mislima da bi on sa svetošću i strogošću ispunjavao svoje delo, te bi i drugim sveštenicima bio primer svetosti, a mnogima koristan svojim ponašanjem i izreĉenim poukama. Ponekad i onoga ko ţivi u pustinji, ili samuje u keliji, ono navodi da u umu svome mašta kako obilazi domove raznih lica i manastire i dejstvom svojih uobraţenih ubeĊenja mnoge obraća na put ispravnog ţivota. I bedna duša biva voĊena tamo-amo takvom sujetom, maštajući kao u dubokom snu. I zanesena sladošću tih pomisli i ispunjena takvim maštanjima, ona najvećim delom nije u stanju da primeti niti svoja dela, niti prisustvo bratije koji su stvarno prisutni. Naprotiv, ona je sladosno pogruţena u ono što mašta u budnom stanju, lutajući svojim pomislima.

129. Sećam se kako je, dok sam ţiveo u Skitskoj pustinji, jedan starac prišao keliji jednog brata radi posete i zaĉuo kako se unutra nešto govori. On se zaustavio, ţeleći da sazna šta on ĉita iz Svetog Pisma ili šta izgovara napamet, kao što je bio obiĉaj da se ĉini za rukodeljem. Prignuvši uho bliţe, blagoĉastivi slušalac je ĉuo da brat daje pouku narodu kao da je u Crkvi. To je znaĉilo da je on, prevaren duhom sujete, sebe zamišljao jerejem i vršio svoje zamišljeno delo. Poĉekavši još malo, starac je ĉuo kako je brat završio svoju pouku. Zatim je zamenio duţnost i već bio u ĉinu Ċakona, zapoĉevši da vozglašava: "Oglašeni iziĊite". Starac je pokucao na vrata. Izašavši, brat ga je susreo sa uobiĉajenim

poštovanjem. Uvodeći ga unutra, on je upitao da li je davno došao, pretvarajući se da je zabrinut što je, moţda, dugo morao da stoji napolju i da moţda pretrpi nešto neprijatno. U stvari, njega je izobliĉavala savest zbog maštanja i zbog onog što je ĉinio pokretan njima. Starac je umiljato odgovorio: "Stigao sam u trenutku kada si vozglašavao: "Oglašeni iziĊite".

130. Ovaj primer sam naveo kako bismo, imajući pred oĉima potpuno izobraţenje sile i poretka napada strasti na bednu dušu, bolje pazili na sebe, i kako bismo lakše izbegli zamke i klopke neprijatelja. Tako postupaju i egipatski oci. Ne kolebajući se uopšte, oni sve sliĉno iznose na videlo i svojim priĉama o drugima i o sebi raskrivaju i obnaţuju pred mladim monasima borbe sa svim strastima, i sa onima koje već trpe mladi, i sa onima koje im tek predstoje. Kroz takvo iznošenje iskušenja od svih strasti, poĉetnici koji gore duhom spoznaju tajne svojih trenutnih borbi. Videći ih kao u ogledalu, oni shvataju uzroke strasti koje se bore sa njima, kao i sredstva protiv njih. Oni, isto tako, unapred saznaju i za borbe koje im tek predstoje, pripremajući se da se zaštite od njih, da stupaju u borbu protiv njih i da se sukobljavaju sa njima. Najiskusniji lekari imaju obiĉaj ne samo da leĉe sadašnje bolesti, nego i da se, po svom prozorljivom iskustvu, suprotstavljaju budućim, unapred ih otklanjajući poukama ili celebnim napicima. Tako i ovi najistinskiji lekari duša svojim duhovnim poukama, kao nekim protivotrovom, unapred ubijaju bolesti srca koje bi mogle iznići. Oni ne daju da one niknu u dušama mladih inoka, otkrivajući im i uzroke napada strasti, i celebna sredstva protiv njih.

46

131. Ţeleći da se po zakonu podvizava istinskim duhovnim podvigom, Hristov vojnik treba na svaki naĉin da se stara da pobedi ovu raznoobraznu i mnogoliku zver. Najpre, mi moţemo izbeći sam susret sa ovom sloţenom nepotrebnošću koja je sa svih

strana spremna da istrĉi protiv nas. Da bismo to postigli ne treba da, zadrţavajući u misli Davidovu izreku: Gospod rasipa kosti ĉovekougodnika (Ps.52,4), sebi zabranimo da bilo šta ĉinimo ili poduzimamo sa taštom namerom da steknemo sujetnu slavu. Zatim, ono što je uĉinjeno sa dobrim poĉetkom treba da saĉuvamo sa sliĉnom - dobrom paţnjom, kako se ne bi potkrala bolest sujete i opustošila plodove svih naših trudova. Osim toga, ono što bratija nije prihvatila kao opšti obiĉaj, i što ne ĉine svi, svim nastojanjima treba da odbacujemo kao hvalisavo delo. Na sve naĉine treba izbegavati i ono što nas moţe uĉiniti istaknutim meĊu drugima i što nam, zbog toga što je samo nama svojstveno, moţe doneti slavu kod ljudi. Tim samoisticanjem se prvenstveno i obelodanjuje da smo oboleli od smrtonosne zaraze taštine, premda smo mogli da je izbegnemo da smo u mislima drţali opomenu da ćemo ne samo sasvim izgubiti plodove trudova koje preduzimamo sa taštom

namerom, već postati i krivci za veliki prestup. Jer, kao kradljivci svetinje mi ćemo morati da ponesemo veĉne muke. Ţalosteći Boga, mi smo poţeleli da delo ĉinimo radi ljudi, a ne radi Njega, kao što smo bili duţni. Time smo mi ljude pretpostavili Bogu, i slavu sveta - slavi Boţijoj. U tome će nas tada i izobliĉiti Bog koji zna ono što je sakriveno.

h) BORBA SA DUHOM GORDOSTI (XII knjiga pravila)

132. Osma i poslednja borba predstoji nam sa duhom gordosti. Iako se po poretku opisivanja borbe sa strastima smatra poslednjom, ona je po poĉetku i vremenu zapravo prva. Ovo je najsvirepija i najneukrotivija zver, koja osobito napada savršene. Ona ih sa ljutim ujedom proţdire u trenutku kada oni gotovo dostiţu sam vrh vrline.

133. Postoje dva oblika gordosti: prvi je onaj koji, kao što smo rekli, napada muţeve visokog duhovnog ţivota, a drugi obuzima poĉetnike i plotske [ljude]. I premda oba oblika gordosti podiţe pogubno uznošenje kako pred Bogom, tako i pred ljudima, ipak se prvi upravno odnosi na Boga, a drugi - na ljude. Naĉelo drugog i sredstva protiv njega mi ćemo istraţiti, ako Bog da, u poslednjim poglavljima ove knjige, a sada bismo unekoliko razmotrili prvi, kojim se, kao što smo rekli, iskušavaju prvenstveno savršeni.

134. Zla gordost je strast koja uništava sve vrline, i obnaţuje i lišava ĉoveka svake pravednosti i svetosti. Kao neka sveobuhvatna zaraza, ona se ne zadovoljava raslabljenošću samo jednog uda, ili jednog dela, nego celo telo ranjava smrtonosnim rastrojstvom. Ona i one koji već stoje na vrhuncu vrline pokušava da obori krajnje teškim padom i upropasti. Svaka druga strast se zadovoljava svojim granicama i svojim ciljem. I premda remeti i druge, ona je usmerena uglavnom protiv jedne vrline, te prvenstveno nju pritiska i na nju napada. Tako stomakougaĊanje, tj. strast prema prejedanju i sladokusnosti upropašćuje uzdrţanje, pohota oskrnavljuje ĉistotu, gnev progoni trpljenje. Ponekad onaj ko pati od neke strasti nije sasvim tuĊ ostalim vrlinama. Gubitkom jedne vrline, koju je savladala revnosno naoruţana strast koja joj je suprotna, ĉovek moţe donekle zadrţati ostale. MeĊutim, kada ovlada bednom dušom i zauzme najvišu tvrĊavu vrlina (smirenje), gordost kao neki najsvirepiji tiranin ruši i razara do temelja ceo njen grad. Izravnavši nekada visoke stene svetosti i pomešavši ih sa zemljom poroka, ona više ne dopušta da ni jedan znak slobode u porobljenoj duši bude saĉuvan. Što je bogatija duša

47

koju porobi, to je teţi jaram ropstva kome je podvrgava, najsurovijim grabeţom je obnaţivši od svega imanja vrlina.

135. Ako ţeliš da taĉnije saznaš meru sile tog najsurovijeg tiranina, priseti se da je kao anĊeo, koga su zbog prekomernog sjaja i lepote nazivali jutarnjom zvezdom (luciferom), zbaĉen sa neba upravo zbog te strasti. Ranjen strelom gordosti, on je iz najvišeg ĉina blaţenih anĊela pao u preispodnju. Takav bestelesni anĊeo, ukrašen tako znaĉajnim preimućstvima, za jedno uznošenje srca beše zbaĉen sa neba na zemlju. Koliko tek mi, koji smo obuĉeni u smrtno telo, treba da sa svakom budnošću izbegavamo gordost. To samo pokazuje veliĉinu pogubnog pada. Kako, pak, treba da izbegavamo najštetniju zarazu ovom strašću, nauĉićemo se ako ispitamo naĉelo i uzroke navedenog pada. Jer, nemoć se ne moţe izleĉiti, niti se moţe odrediti lek protiv ma koje bolesti, ukoliko se najpre paţljivim istraţivanjem ne ispitaju njihova naĉela i uzroci. Odeven Boţanstvenom svetlošću i sijajući više od drugih višnjih sila po štedrosti Stvoritelja, ovaj (arhanĊeo) je umislio da sjaj premudrosti i lepotu vrline, kojima je bio ukrašen po blagodati Tvorca, poseduje po svojim prirodnim silama, a ne po dareţljivosti Boţijoj. Naduvši se zbog toga, on je poĉeo da sebe smatra ravnim Bogu. Pomislio je da ni u ĉemu nema nuţde, sliĉno Bogu, i da radi prebivanja u takvoj ĉistoti nema potrebe za Boţanstvenom pomoći. Tako se on potpuno pouzdao u silu svog slobodnog proizvoljenja, verujući da će mu njime biti dostavljeno u izobilju sve što je potrebno za potpuno savršenstvo u vrlini i za neprekidnost najvišeg blaţenstva. Ova jedna pomisao postala je za njega prvi uzrok pogubnog pada. Smatrajući da nema potrebe za Bogom, on je bio i ostavljen od Boga, te je odmah postao nepostojan i kolebiv. Tako je odmah osetio i nemoć svoje sopstvene prirode i izgubio blaţenstvo kojim se, po daru Boţijem, naslaĊivao. On je, naime, zavoleo pogubne reĉi, kojima se veliĉao i govorio: Uzići ću na nebo (Is.14,13), i jezik laţljiv, kojim je, obmanjujući sebe, govorio: I izjednaĉiću se sa Višnjim. Njima je zatim obmanuo Adama i Evu, nagovarajući ih: Bićete kao bogovi. Stoga je i ĉuo presudu: Toga radi Bog će te poraziti do kraja: išĉupaće te i preseliti iz tvoga naselja. i koren tvoj iz zemlje ţivih. Videće pravednici i pobojaće se, i podsmevaće mu se, govoreći: Gle ĉoveka koji nije imao Boga za pomoćnika, nego se uzdao u veliĉinu bogatstva svoga. On napredova u sujeti svojoj' (Ps.51,6-9). Poslednje reĉi ("gle ĉoveka") veoma pravedno mogu da se primene i na one koji se nadaju da postignu najviša blaga bez Boţije zaštite i pomoći.

136. Eto uzroka prvog pada i naĉela glavne strasti. Ona se, zatim, preko onoga ko je njome prvi bio ranjen, prokrala u prvostvorenog i proizvela sve mnoštvo strasti. I prvostvoreni je poverovao da jedino silom svog slobodnog proizvoljenja i svojim trudovima moţe da dostigne slavu Boţanstva. Time je on izgubio i onu silu kojuje dobio po blagosti Tvorca.

137. Takvim primerima i svedoĉanstvima Svetog Pisma najjasnije se dokazuje da je strast gordosti po nastanku prva i da je izvor svih grehova i prestupa, iako je po redosledu borbe poslednja. Ona ne uništava samo jednu, sebi suprotnu vrlinu, kao ostale strasti, tj. smirenje, već ujedno pogubljuje sve vrline. I ona ne iskušava neke osrednje i ništavne, nego naroĉito one koji stoje na visini savršenstva. Jer, tako o tome duhu govori prorok: Hrana mu je izabrana (Av.1,16). Blaţeni David je sa velikom paţnjom ĉuvao skrivnice svoga srca. To pokazuje smelost sa kojom je Onome od koga nisu bile sakrivene tajne njegove savesti, uzvikivao: Gospode, ne nadima se srce moje, niti se uznose oĉi moje, niti idem na veliko, ni na ono što je više od mene (Ps.130,1), i još: Ne ţivi u domu mome onaj ko se drţi gordosti (Ps.100,7). Pa ipak, znajući koliko je ĉak i savršenima teško da se saĉuvaju od svakog pokreta ove strasti, on se nije uzdao samo u svoj trud, već je u molitvi

48

izmoljavao pomoć od Gospoda. On je iskao da izbegne rane od strela ovoga neprijatelja, govoreći: Ne daj da stane na mene noga ohola (Ps.35,12), (tj. "Ne daj mi, Gospode, da uĉinim kakav korak po nagovoru gordosti"). On se, naime, bojao i strašio da ne bude

podvrgnut onome što se govori za gorde: Bog se protivi gordima (Jak.4,6), i još: Neĉist je pred Gospodom ko je god ponosita srca (Priĉ.16,5).

138. Koliko je samo veliko zlo gordost. Njoj ne mogu da se suprotstave ni anĊeli ni druge protivne sila, već mora da se usprotivi sam Bog. Treba primetiti da apostol nije rekao da oni koji su sputani ostalim strastima imaju Boga za protivnika. On nije rekao: "Bog se protivi stomakougodnicima, bludnicima, gnevljivcima, ili srebroljupcima", nego jedino - gordima. Jer, te strasti su okrenute ili samo protiv onih koji greše, ili protiv njihovih sauĉesnika, tj. drugih ljudi, a gordost je naroĉito usmerena protiv Boga. Zbog toga ga i ima za protivnika.

139. Mreţe ovog najnepotrebnijeg duha moţemo da izbegnemo ukoliko o svakoj vrlini u kojoj smo napredovali budemo govorili: Ali ne ja, nego blagodat Boţija koja je sa mnom, i: Blagodaću Boţijom jesam, što jesam (1.Kor.15,10), i: Jer Bog je Onaj koji ĉini u vama i da hoćete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). I sam Savršitelj našeg spasenja govori: Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn.15,5), a i Psalmopojac peva: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muĉe koji ga grade; ako Gospod ne saĉuva grad, uzalud ne spava straţar (Ps. 126,1). Jer, volja onih koji ţele i koji se trude i koji su obuĉeni u telo koje se bori protiv duha nije dovoljna da bi se, bez naroĉitog pokrova Boţanstvenog milosrĊa, postigla savršena ĉistota i neporoĉnost, niti da se zadobije ono što se tako silno ţeli i ka ĉemu se stremi. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savršeni odozgo je, silazi od Oca svetlosti (Jak.1,17). Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio (1.Kor.4,7).

140. Ja ovo govorim ne zbog toga što bih, poniţavajući ĉovekov trud, nekoga hteo da odvojim od briţljivog i napornog truda. Naprotiv, ja odluĉno tvrdim (i to ne na osnovu sopstvenog mišljenja, nego na osnovu mišljenja staraca) da se bez njih nikako ne moţe zadobiti savršenstvo. MeĊutim, ono ne moţe biti dovedeno do odgovarajućeg stepena samo na osnovu njih, tj. bez blagodati Boţije. Prema tome, kao što kaţemo da ga samo ĉovekovi trudovi bez pomoći Boţije ne mogu postići, tako tvrdimo da se blagodat Boţija daje samo onima koji se trude u znoju lica, ili, govoreći reĉima apostola - samo onima koji hoće i koji se trude. U 88. Psalmu se u ime Boţije kaţe: Poslah pomoć junaku, uzvisih izabranoga svoga iz naroda (st.20). Mi po reĉi Gospodnjoj govorimo da svako ko ište prima, da se svakome ko kuca otvara i da svako ko traţi nalazi. MeĊutim, traţenje, iskanje i kucanje sami po sebi nisu dovoljni bez milosrĊa Boţijeg koje daruje ono što ištemo, koje otvora ono u šta kucamo, i koje daje da naĊemo ono što traţimo. Ono je spremno da nam sve to daruje, ĉim mu mi pruţimo priliku i prinesemo svoju dobru volju. Jer, ono mnogo više nego mi sami ţeli i oĉekuje naše savršenstvo i spasenje. I blaţeni David je duboko postao svestan nemoći da postigne uspeh u svome delanju i trudu samo sopstvenim naporima. Stoga je dvostrukom molitvom iskao da se udostoji da Gospod sam ispravi njegova dela, govoreći: I delo ruku naših dovrši nam, i dela ruku naših dovrši (Ps.89,17), i opet: Utvrdi Boţe ono što si uĉinio meĊu nama (Ps.67,29).

141. Prema tome, mi treba da stremimo savršenstvu, revnujući u postovima, bdenjima, molitvama i skrušenosti srca i tela kako ne bismo, nadimajući se gordošću, sve uĉinili uzaludnim. Mi treba da verujemo da sopstvenim naporima i trudovima, tj. bez

49

pomoći blagodati Boţije, ne moţemo postići ne samo savršenstvo, nego ni ono u ĉemu se upraţnjavamo radi njegovog postizanja, tj. podvige i razna duhovna delanja.

142. Mi uvek treba da uznosimo blagodarnost Bogu ne samo stoga što nas je stvorio razumnima i obdario sposobnošću slobodnog proizvoljenja, što nam je poklonio blagodat krštenja i kao pomoć pruţio poznavanje zakona, nego i stoga što nas svojim svakodnevnim promišljanjem oslobaĊa od neprijateljskih napada, što nam pomaţe da savladamo plotske strasti, što nas bez našeg znanja pokriva od opasnosti, što nas štiti od padanja u greh, što nam pomaţe, što nas prosvećuje u poznanju i razumevanju zahteva Njegovog zakona, što tajno u nama pobuĊuje skrušenost zbog nerada i grehova naših, što nas spasonosno ispravlja, što nas udostojava naroĉite posete i što nas ponekad i protiv naše volje privlaĉi spasenju. Najzad, on samo naše slobodno proizvoljenje, koje je više naklonjeno strastima, usmerava ka boljem dušekorisnom delanju, i obraća ga na put vrline, posećujući ga svojim dejstvima.

143. Eto u ĉemu se zapravo sastoji smirenje pred Bogom, eto u ĉemu se sastoji

vera najdrevnijih otaca, koja ĉak do sada prebiva ĉista i kod njihovih prejemnika. O toj njihovoj veri daju nesumnjivo svedoĉanstvo apostolske sile, koje su projavljene ne samo meĊu nama, nego i meĊu nevernima i malovernima.

144. Joasaf, car Judejski najpre beše pohvalnog ţivota. MeĊutim, pogordivši se, on je bio predan bešĉasnim i neĉistim strastima, po apostolovoj reĉi: Predade ih Bog u pokvaren um, da ĉine što je nepriliĉno (Rim.1,26-28). Takav je zakon pravde Boţije. Onaj ko se nepokajano nadima gordim prevaznošenjem srca, predaje se na posramljenje najgnusnijoj plotskoj sramoti kako bi, poniţen, osetio da je oskrnavljen zbog toga što ranije nije hteo da bude svestan najdublje i najvaţnije neĉistote od gordog prevaznošenja, te da bi, spoznavši [nesreću], porevnovao da se oĉisti i od drugih strasti.

145. Prema tome, oĉigledno je da niko ne moţe da postigne krajnji stepen savršenstva i ĉistote bez istinskog smirenja. Njega svako treba da javno svedoĉeći pred bratijom, a takoĊe i pred Bogom u skrivnicama svoga srca, te da veruje da bez Njegove zaštite i pomoći, koji ga posećuju svakog trena, nikako ne moţe da postigne savršenstvo koje ţeli i prema kome sa naporom stremi.

146. Dosada smo, koliko je dozvoljavala oskudnost našeg dara, uz Boţiju pomoć dovoljno rekli o duhovnoj gordosti koja, kao što je reĉeno, iskušava savršene. Taj oblik gordosti nije mnogima poznat, i ne ispituju ga mnogi, budući da su malobrojni oni koji se staraju da steknu savršenu ĉistotu srca. Malobrojni dostiţu do takvih borbi. Gordost se obiĉno bori samo sa onima koji se, pobedivši sve druge strasti, nalaze gotovo na samom vrhuncu vrline. Pošto nije mogao da ih savlada navodeći ih na plotski grehopad, najlukaviji naš neprijatelj pokušava da ih uprlja i pogubi duhovnim padom. On namerava da ih kroz

njega liši svih preĊašnjih plodova, steĉenih velikim trudom. Uostalom nas, koji smo sputani plotskim strastima, on ni najmanje ne iskušavanja na taj naĉin, već nas spotiĉe grubom, plotskom nadmenošću. Zbog toga smatram neophodnim da, po našem obećanju, nešto kaţem o opasnosti koja prvenstveno preti nama, ljudima naše mere, i naroĉito dušama mladih i poĉetnih monaha.

147. Ako posle rĊavog i nedovoljno revnosno postavljenog poĉetka odricanja od sveta ostane u duši monaha, plotska gordost mu neće dopustiti da od ranije svetske gordosti siĊe do istinskog Hristovog smirenja. Ona će ga najpre ĉiniti nepokornim i tvrdoglavim, ne dozvoljavajući mu da bude krotak i ljubazan. Ona mu neće dozvoliti da ide u korak sa svom bratijom, da ţivi kao i ostali i da izbegava samoisticanje. Ona mu naroĉito

50

neće dopustiti da se, po zapovesti Boga i Spasa našega, obnaţi od svakog zemaljskog sticanja. Odricanje od sveta nije ništa drugo do ispoljavanje umrtvljenosti prema svemu i krst. Ono se istinski moţe zapoĉeti i izgraditi samo na temelju svesti o duhovnoj umrlosti

za sva dela ovoga sveta, i na veri da i telesno treba da umiremo svaki dan. Ona, nasuprot tome, ĉoveka uĉi da ga oĉekuje dugoveĉan ţivot, predstavljajući mu unapred razne dugotrajne bolesti. Kolebajući ga stidom i smućenjem zbog mogućnosti da ostane bez iĉega i da se izdrţava iz tuĊih, a ne iz svojih izvora, ona mu savetuje da je mnogo bolje da hranu i odeću obezbeĊuje od svojih, a ne tuĊih sredstava. Kao potvrdu, ona navodi izreku: Blaţenije je davati nego primati (Dap.20,35). MeĊutim, oni koji su odebljali i ohladneli srcem nikada neće moći da razumeju smisao sa kojim je ona reĉena.

148. Prema tome, monah koji nije dobro zapoĉeo svoje podvizavanje nikada neće moći da primi istinski prosto Hristovo smirenje. On neće prestati da se hvali ili znatnošću porekla, ili da se nadima ranijim svetovnim ĉinom (koji je napustio samo telom, a ne i srcem), ili da se uznosi novcem (koji je zadrţao kod sebe na svoju pogibao, budući da zbog njega ne moţe niti spokojno da nosi breme manastirskog poretka, niti da se potĉini poukama ma kog starca). Onaj kime je ovladala gordost smatra poniţavajućim da drţi ma kakvo pravilo potĉinjavanja ili poslušanja. On ĉak nerado sluša i opšte uĉenje o savršenstvu duhovnog ţivota. Ponekad se on i u potpunosti odvraća od njega, naroĉito kada ga izobliĉi savest ili kada primi podozrenje da je namerno usmereno protiv njega. U tom sluĉaju se njegovo srce još više ogorĉuje i raspaljuje gnevom. Posle toga se kod njega javlja glasan govor, gruba reĉ, tvrdoglav odgovor sa gorĉinom, gord i brzi hod, nezadrţiv govor. Tako se dešava da mu duhovni razgovor ne donosi nikakvu korist. Naprotiv, za njega on postaje štetan, postajući povod za veći greh.

149. Slušao sam kako je jedan ava prekorio mladog monaha: "Zašto si ostavio smirenje, koje si projavljivao neko vreme po odricanju od sveta, i poĉeo da se nadimaš

Ċavolskom gordošću". Sa krajnjom ohološću on mu je odgovorio: "Zar sam ja neko vreme smirivao sebe da bih zauvek bio potĉinjen". Pri tako neobuzdanom i uvredljivom odgovoru, starac se zaprepastio od iznenaĊenja. Njemu se prekinuo govor. On kao da je ĉuo reĉi od samog drevnog lucifera, a ne od ĉoveka. On nije mogao da izusti ni jednu reĉ iz usta svojih protiv takve drskosti, nego je samo iz srca ispuštao uzdahe i stenjanja. Ćuteći, on je u umu ponavljao ono što je reĉeno o Spasitelju našem: Budući u obliĉju Boţijem... unizio je sebe i bio poslušan i to ne na neko vreme (kao što govori obuzeti Ċavolskim duhom nadmenosti), nego ĉak do smrti (Fil.2,6-8).

150. Plotska gordost se projavljuje u sledećim delima: njen govor prati buĉnost, njeno ćutanje - dosada, njenu veselost - gromki smeh, njenu tugu - besmislena potištenost, njeno odgovaranje -zajedljivost, njenu reĉ - lakomislenost. Njene reĉi kao da se izgovaraju bez ikakvog uĉešća srca. Ona ne poznaje trpljenje, i ostaje tuĊa ljubavi, smela u nanošenju ţalosti, malodušna u njihovom podnošenju, teško pokretna na poslušanje ukoliko mu ne prethodi njena sopstvena ţelja i volja, nepokorna savetima, nesposobna za odricanje od svoje volje i za potĉinjavanje drugima, uporna pri svome rešenju, nesaglasna da popusti drugome. Postavši nesposobna da prima spasonosne savete, ona više veruje svome mišljenju, nego rasuĊivanju staraca.

151. Spustivši se dole po takvim stepenima onaj kime je jednom ovladala gordost sa uţasom se već odvraća od strogog opšteţiteljnog poretka. Smatrajući da se sporo kreće na putu savršenstva zbog opštenja sa bratijom, te da neznatno uspeva u sticanju trpljenja i smirenja usled krivice drugih i prepreka sa njihove strane, njemu dolazi ţelja da ţivi u

51

usamljenoj keliji ili ĉak da osnuje vlastiti manastir sa ciljem privlaĉenja mnogih ka strogom ţivotu. I on se ţuri da sabere pristalice svog uĉenja i pouka, od neuspelog uĉenika postajući najneuspeliji uĉitelj.

152. Prema tome, ako hoćemo da se naša graĊevina (zdanje) podigne do samoga vrha i da bude ugodna Bogu, postarajmo se da joj postavimo temelj po taĉnom jevanĊelskom uĉenju, a ne po našoj samougodljivoj volji. Po njemu, takav temelj ne moţe biti ništa drugo osim straha Boţijeg i smirenja, koje se raĊa od krotosti i prostosrdaĉnosti. Smirenje se ne moţe steći bez odricanja od svega. Bez odricanja se nećemo moći utvrditi ni u dobrom poslušanju, ni u tvrdom trpljenju, ni u nepomutljivoj krotosti, ni u savršenoj ljubavi. Bez svih njih, pak, naše srce nikako ne moţe postati stanište Duha Svetoga. O tome Gospod govori kroz proroka: Na koga ću pogledati, ako ne na krotkog i skrušenog srcem, koji drhti od reĉi mojih (Ps.66,2).

153. Zbog toga vojnik Hristov, koji se zakonito se podvizava duhovnim podvigom i koji ţeli da bude uvenĉan vencem od Gospoda, treba na svaki naĉin da se pobrine da

istrebi i ovog najljućeg zvera kao pogubitelja svih vrlina. On treba da je ubeĊen da se neće osloboditi od strasti sve dok on bude u njegovom srcu. Naprotiv, ĉak će i ono nešto vrlina koje bude stekao propasti od njegovog otrova. Jer, u našoj duši nikako ne moţe biti podignuta graĊevina vrlina ukoliko najpre u našem srcu ne budu postavljeni temelji istinskog smirenja. Naime, jedino smirenje, kao najtvrĊe sloţeno, moţe da izdrţi zdanje savršenstva i ljubavi koje se diţe do vrha. Radi toga je, najpre, potrebno da pred našom bratijom sa iskrenim raspoloţenjem projavljujemo istinsko smirenje, ne dozvoljavajući sebi da ih bilo ĉime oţalostimo, ili rastuţimo. Mi to nećemo nikako biti u stanju da ispunimo ukoliko u nama ne bude duboko ukorenjeno istinsko odricanje od svega zbog ljubavi prema Hristu. To odricanje se sastoji u potpunom lišavanju od ma kakvog sticanja. Osim toga, potrebno je da u prostoti srca i bez ikakvog pritvorstva primimo jaram poslušanja i

potĉinjavanja tako da, osim zapovesti ave, u nama nipošto ne ţivi nikakva druga volja. To će moći da ispuni samo onoj ko je sebe umrtvio za ovaj svet, i ko se smatra nerazumnim i glupim, bez ikakvog razmišljanja izvršavajući sve što zapovede starci, sa verom da je sve sveto i objavljeno samim Bogom.

154. Ako se budemo drţali u takvom raspoloţenju, bez ikakve sumnje ćemo steći nepomućeno i neizmenjivo stanje smirenja. Njime ćemo se smatrati najmanjim od svih i trpeljivo podnositi sve što nam se dešava, bilo da se radi o klevetama, skorbima ili štetama. I to ćemo primati kao da se na nas nalaţe od strane naših starešina (kao poslušanje ili ispitivanje). I ne samo da ćemo to sa lakoćom podnositi, nego ćemo sve smatrati neznatnim i ništavnim, postojano se sećajući i osećajući stradanja Gospoda našega i svih svetih. Jer, tada će nam se klevete koje nam se priĉinjavaju izgledati utoliko lakše, ukoliko smo dalje od njihovih velikih dela i veoma plodnog ţivota. Oduševljenje prema trpljenju, koje odatle proizilazi, biće još silnije ukoliko budemo pomišljali da ćemo se ubrzo i mi preseliti iz ovoga sveta i da ćemo po brzom završetku našega ţivota odmah postati sauĉesnici njihovog blaţenstva i slave. Takva pomisao je pogubna ne samo za gordost, nego i za sve strasti. Posle toga sledi da vrlo strogo odrţavamo takvo smirenje i pred Bogom. To ćemo i postići ukoliko se budemo drţali ubeĊenja da sami od sebe, bez Njegove pomoći i blagodati, ne moţemo uĉiniti ništa što bi doprinelo savršenstvu vrline, i ukoliko budemo iskreno verovali da je i ono što smo uspeli da razumemo - dar Boţiji.

52



VI

BORBA SA POMISLIMA I PREKO NjIH SA ZLIM DUHOVIMA, KOJA PRATI SVE DRUGE BORBE I SVE IH NADŢIVLjUJE

155. Pitanje. I pored svog staranja ne vidim nikakvog uspeha u utvrĊivanju paţnje. Um nikako ne moţe da se saĉuva od lutanja. Ĉak i kad osetiš da se srce saosećajno ustremljuje ka odreĊenom sagledavanju, um se neprimetno spušta i sa velikom brzinom upada u svoja uobiĉajena skitanja. Tako nebrojeno mnogo puta svaki dan um biva plenjen svojim lutanjima tamo-amo. Osim toga, njega hvata oĉajanje da nikada neće postići ţeljeno ispravljanje nemoći. On stiĉe misao da je naprezanje paţnje radi tog dela beskoristan trud, budući da duša svaku minutu brzim poletima stremi rasejanosti. Strahom Boţijim privuĉena duhovnom sagledavanju, ona ipak, pre nego se uĉvrsti, opet trenutno išĉezava iz vida. Ukoliko ĉak i preduhitriš njenu nameru za lutanjem i uhvatiš je na samom poĉetku, povukavši je ka sagledavanju od koga je poĉela da odstupa, nameravajući da je, kao nekim uzama, sveţeš sa najvećom napregnutošću paţnje srca, ona ipak, za vreme samog truda nad njom, uspeva da isklizne iz unutrašnjeg svetilišta brţe nego jegulja iz ruku ribolovca. Trudeći se na taj naĉin svaki dan sa svim usrĊem nad ĉuvanjem misli, i ne videći nikakvog uspeha, i nevoljno dolaziš do zakljuĉka da lutanja misli ne potiĉu od nas, nego od same prirode.

156. Nije bezopasno tako brzo izvoditi zakljuĉke, tj. pre nego što se delo ispita kako treba. Zbog svoje nemoći ili nesposobnosti da uspemo u neĉemu, ne treba da smatramo da ni drugi ne mogu postići uspeh. To bi bilo isto kao kad bi neko, ne umejući da pliva i da

se odrţava na vodi, zakljuĉio da niĉije telo ne moţe da se odrţava na vodi i da, prema tome, niko ne moţe da pliva. Pošto njegovo telo zbog svoje teţine ne moţe da se odrţava na vodi, i pošto su tela svih kao i njegovo, [on zakljuĉuje] da sama priroda tela nije u stanju da pliva. Ma kako mu izgledao ispravan takav zakljuĉak, iskustvo ga ne opravdava. Takav je i naš sud. Naš um po svojoj prirodi ne moţe da bude prazan. Ukoliko u sebi ne bude imao unapred briţljivo pripremljene predmete u kojima bi upraţnjavao svoja kretanja i kojima bi se postojano zanimao, on će zbog svoje pokretnosti neizbeţno leteti tamo-amo, sve dok dugim upraţnjavanjem i postojanom navikom (što vi nazivate uzaludnim trudom) iz opita ne sazna da u svome sećanju treba da pripremi materijal oko koga bi se okretao u svojim neumornim poletima, i da će kroz neprekidno prebivanje u trudu steći silu da odbija suprotne nagovore neprijatelja (kojima se ranije rasejavao), nepokolebivo prebivajući u stanju ţeljenog (nepomućenog i unutrašnjeg pokoja). Prema tome, nepostojanost nesreĊenog lutanja pomisli ne treba pripisivati ĉovekovoj prirodi, ili Bogu, njenom Tvorcu. Jer, istinita je reĉ Pisma: Bog je ĉoveka stvorio dobrim, a oni (tj. ljudi) traţe svakojake pomisli (Prop.7,30). Prema tome, kakvota pomisli zavisi od nas. I Psalmopojac govori: Blago ĉoveku kome si ti zastupnik: on je u svom srcu poloţio da ide gore (Ps.83,6). Vidite da je u našoj vlasti da polaţemo u srca svoja ili ushoĊenje, tj. pomisli koje dostiţu do Boga, ili nishoĊenje, tj. pomisli, koje nas spuštaju dole, ka zemaljskim i plotskim stvarima. Kad se pomisli ne bi nalazile u našoj vlasti, Gospod ne bi prekoreo fariseje: Zašto vi zlo mislite u srcima svojim (Mt.9,4). I preko proroka On ne bi zapovedio: Udaljite zle pomisli vaše od oĉiju mojih (Is.1,16), i: Dokle će se u tebi zadrţavati poroĉne misli. (Jer.4,14).

53

157. Istina je, doduše, da nas mnoge sujetne pomisli i protiv naše volje uznemiravaju i gotovo bez našeg znanja zavaravaju. One u nas ulaze neprimetno i lukavo. I mi ne samo da ne moţemo da ih spreĉimo, nego ih i sa velikim trudom primećujemo.

Ipak, svako moţe da ih prima, ili odbacuje ukoliko, uz Boţiju pomoć, uloţi staranje i trud. Njihovo nastajanje ne zavisi od nas, ali njihovo odbacivanje ili primanje stoji u našoj volji. Uostalom, i u samom razvijanju pomisli ne treba sve pripisivati njihovom napadu, ili duhovima koji se staraju da ih poseju. Naprotiv, i od nas, ako ne uvek a ono najvećim delom, zavisi da li ćemo ispraviti kakvotu pomisli, i da li ćemo se postarati da u našim srcima niĉu duhovno-svete umesto plotsko-zemnih pomisli. RĊave pomisli se umanjuju i reĊe pojavljuju u onome ko se razumno i usrdno pouĉava u Svetom Pismu, upraţnjava u Psalmima i pevanju [crkvenih pesama], podvizava u postu i bdenju, seća na buduće (tj. na Carstvo nebesko i geenu ognjenu), i na sva dela Boţija. Naprotiv, zle pomisli se umnoţavaju u onome ko se zanima svetovnim brigama i plotskim delima, i upušta u sujetne i prazne besede.

158. Delatnost našega uma se moţe usporediti sa mlinskim ţrvnjem koji se od silovitog vodenog toka brzo okreće u krug. Pokretan vodom, on nikako ne moţe da prestane da se okreće. MeĊutim, u vlasti mlinara stoji da li će mleti pšenicu, ţitarice ili kukolj. Tako ni naš um u sadašnjem ţivotu ne moţe biti prazan od toka pomisli, budući neprestano pokretan potocima utisaka koji se na njega ustremljuju sa svih strana. MeĊutim, od naše volje i odluke zavisi koje će od njih da primi ili prihvati. Ukoliko se mi, kao što je reĉeno, budemo postojano zanimali pouĉavanjem u Svetom Pismu, ukoliko sećanje budemo ispunjavali duhovnim predmetima i ukoliko budemo gajili ţelju za savršenstvom i nadu za zadobijanje budućeg blaţenstva, u nama će nicati duhovne pomisli, i naš um će se kretati u neprestanim mislima o predmetima u koje smo se udubili. MeĊutim, ukoliko se mi, usled bezbriţnosti i nerada, budemo zanimali predmetima strasti i praznim besedama, ili svetovnim i sujetnim brigama, u nama će se, po njihovim rodovima, kao pleva raĊati i pomisli i našem srcu dostavljati veoma štetan posao, po reĉima Spasitelja: Jer gde je blago dela vaših i vaše paţnje,

neophodno će biti i srce vaše (Mt.6,21).

159. Treba znati da postoje tri izvora naših pomisli: Bog, Ċavo i mi sami. Bog nas udostojava posete prosvećenjem Svetoga Duha, pobuĊuje u nama ili revnost prema većem napredovanju, ili skrušenost zbog sporog napretka i popuštanja lenjosti i bezbriţnosti, otkriva nam nebeske tajne, i naše namere obraća ka boljim delima. Tako je Gospod nadahnuo Artakserksa da traţi knjigu dnevnika iz koje je saznao za dobra dela Mardoheja, te odmah izmenio svoju raniju surovu odluku o uništavanju judejskoga naroda (Est.6). Tako je i apostolima obećano: Jer nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašega govoriti iz vas (Mt.10,20). Od Ċavola su pomisli koje pokušavaju da nas spotaknu, pobuĊujući u nama strasno naslaĊivanje, ili sa najlukavijom prepredenošću predstavljajući zlo pod vidom dobra. Jer, on se pred nama pretvara u anĊela svetlosti (2.Kor.11,14). Tako je on metnuo u srce Judi Iskariotskome da izda Gospoda (Jn.13,2), i Ananiji da slaţe Duhu Svetome (Dap.5,3). Od nas samih raĊaju se pomisli kada se prirodno sećamo onoga što smo videli, slušali, ili ĉinili.

160. Taj trostruki uzrok nastanka pomisli treba uvek da imamo na umu i da prema njemu prosuĊujemo o pomislima koje nastaju u srcu. U skladu sa time treba i da se odnosimo prema njima. U ovom smislu mi treba da podraţavamo iskusne menjaĉe novca koji taĉno umeju da prepoznaju da li se radi o zlatu, da li je moneta od ĉistog zlata, ili od

54

bakra koji liĉi na zlato, da li na njoj carev lik, i da li je zakonito predstavljen, te da li moneta ima zakonitu teţinu. Nešto sliĉno u duhovnom smislu mi treba da ĉinimo u odnosu na pomisli. Prvo, treba svestrano da ispitamo da li je istinito ili ne ono što je ušlo u naše

srce. Naprimer, ako nam je predloţeno neko uĉenje, mi treba da ispitamo da li je oĉišćeno Boţanstvenim ognjem Svetoga Duha, ili pripada judejskom sujeverju, ili proizlazi iz nadmene svetske filosofije i samo nosi masku blagoĉastivosti. Postupivši tako, mi ćemo ispuniti apostolsku pouku: Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga (1.Jn.4,1), i bićemo izvan opasnosti da se udaljimo od istine. Oni, pak, koji se nisu pobrinuli da ispune ovu predostroţnost, podvrgavali su se bednom otpadanju od vere. Slatkoreĉivi sablaznitelji su ih najpre privukli sebi nekim poboţnim osećanjima i umovanjima, saglasnim sa svetom verom, kao sa sjajem zlata. Zatim su ih nauĉili mudrovanjima protivnim veri. Obmanuti prvobitnim izgledom, oni ih nisu podvrgnuli svestranom ispitivanju. Primivši na taj naĉin laţni bakarni novac za zlatni, oni su upali u jeretiĉke zablude. Drugo, treba da briţljivo razmotrimo da li ĉujemo laţno tumaĉenje

Svetog Pisma. Jer, [moţe se desiti] da ono, oponašajući ĉisto zlato istinitog razumevanja Boţanstvenih reĉi, pokušava da nas obmane izgledom dragocenog metala kako bismo ga primili sa mešavinom bakra laţno pridavanog smisla. Tako je satana pokušao da iskuša samog Spasitelja Hrista. Tako on i sve nas iskušava, premda ne bezuspešno kao kod našeg Gospoda. Treće, na sve naĉine treba da budemo oprezni kako neprijatelj, izvrćući dragocene pouke Svetoga Pisma lukavim tumaĉenjima, ne bi uspeo da nas navede na nepravilnu primenu i upotrebu. Prikrivajući obmanu pozivanjem na predanje koje navodno potiĉe od staraca on kao da nezakonito stavlja carski peĉat na laţni novac. On u tome uspeva kada nas prelešćuje na neumorni trud koji je iznad naših moći, na prekomerna bdenja, na molitve bez ikakvog reda, na neumesno ĉitanje. Zavodeći nas navodnim dobrom, on nas privodi kraju koji je štetan po dušu. On nas nagovara da ĉinimo nepotrebne posete da bi nas isterao iz usamljenosti i lišio blaţenog bezmolvija. On nam

savetuje da preuzmemo na sebe brigu o poboţnim bespomoćnim ţenama kako bi nas uhvatio u zamku pogubnim brigama. On nas podstiĉe da ţelimo svešteniĉki ĉin pod izgovorom nazidavanja mnogih i odvlaĉi od našeg smirenog zvanja. Svi takvi saveti, prikriveni pokrovom milosrĊa, poboţnosti i višeg napretka, neiskusne odvode u obmanu. Spolja oni liĉe na novac istinitog cara, premda su ih iskovali laţni duhovni kovaĉi, a ne pravoslavni opitni oci. Njih su podmukli demoni iskovali na štetu i propast. Na njih se savršeno moţe primeniti izreka Propovednika: Postoje putevi koji ĉoveku izgledaju pravi, iako im kraj gleda u dno adovo (Priĉ.16,25). Poslednje (ĉetvrto) opaţanje iskusnog menjaĉa se odnosi na ispitivanje teţine [monete]. Mi ćemo ga u našem duhovnom delanju ispuniti kada delo koje nam savetuje pomisao poloţimo na tas savesti, te sa svom strogošću ispitamo da li ima stvarnu teţinu, tj. da li je teško strahom Boţijim, da li je sve u

njemu po njegovom smislu i znaĉenju, ne ĉini li ga lakim spoljašnost i novina, nije li mu teţinu umanjila sujeta i nije li ga uništila ljudska slava. Izvagavši i ispitavši ga svedoĉanstvima apostola i proroka, mi smo duţni da ga prihvatimo kao saglasno sa njima, ili da ga sa svom strogošću odbacimo kao njima protivno i za nas pogubno.

161. Prema tome, treba neprestano da osmatramo sve skrivnice našeg srca, i da sa budnom paţnjom pratimo tragove onih koji ulaze kako se ne bi prokrao i neki misleni zver, ili sam lav ili drakon te, potajno zapeĉativši pogubne stope pri našoj nepaţnji, i drugima prokrĉio put u zavoje našeg srca. ObraĊujući na taj naĉin svakoga ĉasa i svake minute zemlju našeg srca jevanĊelskim plugom, tj. neprestanim sećanjem na krst Gospodnji, mi

55

ćemo moći da uništimo legla pogubnih zveri i jazbine otrovnih zmija, i da ih izgnamo iz sebe.

162. Obraz savršenog uma (koji ima vlast nad svojim pomislima) prekrasno je predstavljen u licu jevanĊelskog kapetana. Naravstvena sila koja ne dozvoljava da nas sve pomisli obmanjuju, već po svom rasuĊivanju dobre prima, a suprotne bez ikakvog napora progoni, u priĉi o njemu je opisana njegovim reĉima (koje, naravno treba shvatiti u prenosnom znaĉenju): Jer i ja sam ĉovek pod vlašću, i imam pod sobom vojnike, pa reĉem jednome: idi, i ide: i drugome: doĊi, i doĊe; i slugi svome: uĉini to, i uĉini (Mt.8,9). Kad bismo se hrabro borili protiv neurednih unutrašnjih pokreta i strasti, kad bismo ih potĉinili svojoj vlasti i svome rasuĊivanju, kad bismo pohotu koja ustaje u našoj ploti ugasili, kad bismo neurednu gomilu pomisli drţali pod jarmom vlasti razuma, kad bismo spasonosnim znamenjem krsta Gospodnjeg od granica našeg srca progonili gomile zlih neprijateljskih sila, mi bismo mi bili uzvedeni u ĉin kapetana u duhovnom smislu. Zbog takvih trijumfa i pobeda i mi ćemo se podići na visinu njegovog dostojanstva i imati zapovedniĉku vlast i silu. Pri njoj već nećemo biti privlaĉeni pomislima koje ne ţeli mo, nego samo onima kojima se duhovno naslaĊujemo. Tada ćemo dobiti mogućnost da prebivamo u njima i da im se priljubljujemo. Zlim nagovaranjima ćemo, pak, sa vlašću zapovedati: "Odlazite", i odlaziće. Tako ćemo i dobre pomisli prizivati: "DoĊite" i one će dolaziti. I sluzi našem - telu ćemo pokazivati šta mu je potrebno za celomudrenost i uzdrţanje, i on će, izjavljujući potpunu pokornost, bez ikakvog protivljenja sve ispuniti, ne izazivajući više poroĉne ţelje protivne duhu.

163. Ali, kako to postići? To će doći samo od sebe ukoliko se tesno sjedinimo sa Bogom. Tada će već On dejstvovati u nama. U to nas uverava apostol, govoreći: Jer oruţje našeg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja, obarajući pomisli (2.Kor.10,4). Ma šta mi preduzimali u cilju savlaĊivanja pomisli, nećemo imati uspeha, sve

dok ne poĉne da deluje sam Bog posle sjedinjenja sa nama. Tada će i naša nemoćna sredstva postati silna i svepobedna, razarajući neprijateljske tvrĊave i poraţavajući i izgoneći sve pomisli. I ispuniće se na nama proroĉka reĉ: Nemoćni neka govori: "Mogu ja" (imam snage), i krotak neka bude hrabar (Joilj 3,10-11), i ono što o sebi govori sveti Pavle: Jer kad sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Jer, tada će se sila Boţija projaviti u nemoći našoj (2.Kor.12,9). Prema tome, svim htenjem srca treba da se ustremimo ka sjedinjenju sa Gospodom da bi se i u nama izvršilo ono što je ispitao blaţeni David; Duša se moja prilepila za tebe. I primi me desnica tvoja (Ps.62,8). I svako od nas će poĉeti da peva zajedno sa njim: A meni je dobro biti blizu Boga (Ps.72,28). Naravno, to zahteva postojani napor i trud. Ali, bez njih nema uspeha ni u kakvom delu. Tim više ga bez njih ne treba oĉekivati u tako vaţnom delu. Savršenstvo nijedne vrline se ne moţe postići bez truda, i mir pomisli niko ne moţe postići bez krajnjeg srdaĉnog napora. Na to se upravno odnosi reĉ Gospodnja: Carstvo nebesko sa naporom se osvaja, i podviţnici ga zadobijaju (Mt.11,12). Da bi duh naš dostigao u ĉoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13), i postao jedan duh sa Gospodom (1.Kor.6,17), neophodno je da sa velikim naporom uvek bdi i da bude neumoran u revnosti. Došavši dotle, on već sa apostolom moţe sveĉano da likuje: Sve mogu u Hristu koji mi daje moć (Fil.4,13).

164. Stoga sva naša paţnja treba uvek da bude usmerena na brzo vraćanje pomisli od njihovog lutanja i kruţenja ka sećanju na Boga. Onaj ko hoće taĉno da podigne i sagradi krov u obliku kupole, vrpcom iz centra postojano pravi krug, postiţući na taj naĉin svuda podjednaku okruglinu. Ko, pak, pokuša da bez ove pomoći završi delo neće moći nepogrešivo da ostvari pravilnu okruglost, ĉak i ako poseduje veliku veštinu, budući da

56

jedinim pogledom neće moći odrediti koliko je odstupio od kruţnice. Isto tako ni naš duh, ukoliko u sebi, kao neki nepokretan centar, ne utvrdi ljubeće sećanje na Boga, kako bi, njime obezbeĊen, svakog momenta obilazio sva svoja dela i trudove, kako bi njime, kao

proverom, odreĊivao kakvotu svojih pomisli i podviga (te jedne primao, a druge odbacivao), i kako bi njime, kao istinskim šestarom, davao pravac svemu što radi - nikako neće moći kao što treba da sagradi duhovnu graĊevinu ĉiji je arhitekta Pavle (1.Kor.Z,10). On tada neće moći da kući da lepotu o kojoj blaţeni David, ţeleći da je u svom srcu predstavi Gospodu, govori: Gospode, zavoleh lepotu doma tvoga, i mesto obitavanja slave tvoje (Ps.25,8), nego će nerazumno u srcu svome podići ruţan dom, koji je nedostojan Duha Svetoga i koji je uvek sklon rušenju. I on se neće proslaviti useljavanjem blaţenog stanara (tj. Duha Svetoga), već se podvrgnuti ţalosnom razrušenju.

165. Tamne sile deluju na nas prvenstveno kroz pomisli. Naravno, nama bi bilo lakše da izaĊemo na kraj sa njima kada nas ne bi neprestano i u velikom broju okruţivali neprijatelji koji nam ne ţele dobro. Ipak, toga se ne treba uţasavati. Istina je da nas neprijatelji stalno opadaju. MeĊutim, oni samo seju i pobuĊuju zlo u nama, nemajući sile da nas prinuĊuju na njega. Jer, kad bi im bila data vlasg da nas nasilno uvlaĉe u zlo, a ne samo da nas nagovaraju na njega, ni jedan ĉovek ne bi mogao da izbegne greh koji bi odgovarao grehovnoj ţelji koju bi zapalili u našim srcima. MeĊutim, mi vidimo da je njima data mogućnost da nas pobuĊuju, kao što je i nama darovana sila da ih odbijamo i sloboda da se sa njima saglašavamo. I zašto se bojati? Uostalom, onome ko se boji njihovih nasilja i napada, sa druge strane predlaţemo Boţiji pokrov i Boţiju pomoć, koja je moćnija od njih, kao što se govori: Jer je eeći Onaj koji je u vama negoli koji je u svetu (1Jn.4,4). Njegovo zastupništvo se bori za nas sa silom koja je nesravnjivo veća od one sa kojom na nas ustaje neprijateljska strana. Jer, Bog ne samo da nadahnjuje na dobra dela, nego ih i podupire i privodi kraju. On nas ponekad i bez naše volje i našega znanja privlaĉi spasenju. Prema tome, oĉigledno je da Ċavo moţe da prelesti jedino onoga ko mu sam svojom voljom da saglasnost. To je Eklisiast jasno izrazio reĉima: Sud nad zlim delima nije brz. Zbog toga se srce sinova ljudskih ne boji da ĉini zlo (Ekl.8,11). Oĉigledno je, dakle, da svako greši stoga što odmah, kada na njega napadnu zle pomisli, ne pruţa otpor protivreĉenjem. Jer, reĉeno je: Usprotivite se Ċavolu, i pobeći će od vas (Jak.4,7).

166. Kod nekoga moţe da se javi pitanje o naĉinu na koji zli duhovi ulaze u opštenje sa dušom. Oni neosetno razgovaraju sa njom, seju u nju što zaţele, vide njene pomisli i pokrete i koriste se njima na njenu štetu. MeĊutim, nema niĉega neobiĉnog u tome. Duh moţe da ulazi u opštenje sa duhom, i da prikriveno utiĉe na njega, podstiĉući da na ono što ţeli. Jer, meĊu njima, kao i meĊu ljudima, postoji neka sliĉnost i srodnost po prirodi. MeĊutim, savršeno je nemoguće da oni ulaze jedan u drugog i da jedan ovladava drugim. To moţe istinski da se pripisuje samo Boţanstvu.

167. Napred reĉenom nimalo ne protivreĉi ono što se dogaĊa sa besomuĉenima, tj. što oni, opsednuti neĉistim duhovima, govore i ĉine ono što neće, ili bivaju prinuĊeni da izgovaraju reĉi koje ne razumeju. Izvesno je, meĊutim, da se ne podvrgavaju svi na isti naĉin uticaju duhova. Nekima oni ovladavaju do te mere da nimalo nisu svesni šta rade ili govore, dok su drugi svesni i posle se sećaju onog što se dešavalo. I jedno i drugo biva od uticaja neĉistog duha. Ipak, ne treba misliti da on, izgovarajući reĉi i govoreći ustima onoga koji strada, proţima samu suštinu duše ili da srasta sa njom i da se oblaĉi njome. Oni to nikako ne mogu da uĉine. To se, zapravo dogaĊa na sledeći naĉin: zasedajući na organe kroz koje dejstvuje duša, i nalaţući na njih nepodnošljivu teţinu, neĉisti duh strašnim pomraĉenjem pokriva razumna osećanja duše i preseca njihovu delatnost. To se,

57

doduše, kao što vidimo, ponekad dešava i od vina, i od groznice, i od preterane hladnoće, i drugih bolesti koje dolaze spolja. Da Ċavo ne bi pomislio da isto uĉini i sa blaţenim Jovom, dobivši vlast nad njegovim telom, Gospod mu je naroĉitom zapovešću zapretio, govoreći:

Eto, predajem ti ga u ruke, ali mu samo dušu saĉuvaj (Jov 2,6). On kao da kaţe: "Samo ga nemoj ĉiniti bezumnim, nemoj mu rastrojiti sedište duše, ne napadaj mu razum i ne povreĊuj mu organ razuma jer njime treba da ti se suprotstavi.

168. Duh se, na taj naĉin, nekako meša sa grubim i tvrdim veštastvom, tj. sa telom, i to veoma lako. Iz toga, meĊutim, ne sledi da se on i sa dušom, koja je takoĊe duh, moţe sjediniti tako da i nju, sliĉno telu, uĉiniti sedištem svog bića. To je moguće jedino Svetoj Trojici, koja ne samo da obuhvata svaku razumnu prirodu, nego je i proţima. Samo je Bog svagde i u svemu, tako da vidi i sve pomisli naše, i sve unutrašnje pokrete, i sve duševne tajne. I nema tvari sakrivene pred Njim, nego je sve obnaţeno i otkriveno pred oĉima Onoga kome ćemo odgovarati (Jev.4,13). On pravedno ispituje srca i utrobe (Ps.7,10).

169. Kako, meĊutim, neĉisti duhovi znaju naše misli? Oni ih ne ĉitaju upravno u duši, nego ih prepoznaju po njihovom ispoljavanju u spoljašnjim ĉulnim obeleţjima, tj. iz naših reĉi i dela. MeĊutim, oni nikako ne mogu proniknuti u misli koje još nisu izašle iz unutrašnjosti duše. Ĉak i to da li su i kako su primljene misli koje nam oni sami podmeću, oni saznaju ne iz same duše, i ne iz najunutarnjijih pokreta koji se u njoj tajno dešavaju zbog njih, nego po njihovom ispoljavanju van duše. Tako, npr. oni znaju da je monah, u koga su posejali pomisao stomakougaĊanja, primio pohotu stomakougaĊanja ukoliko vide da je poĉeo da posmatra kroz prozor na sunce, ili da se obaveštava koliko je sati. I nije ĉudno što vazdušne sile stiĉu takvo znanje, kada vidimo da i umnim ljudima uspeva da po oĉima, licu i drugim spoljašnjim znacima saznaju stanje unutrašnjeg ĉoveka. Naravno, utoliko taĉnije znanje mogu da imaju oni koji su, kao duhovi, bez sumnje mnogo tananiji i

pronicljiviji od ljudi.

170. Treba znati da svi demoni ne raspaljuju sve strasti u ljudima, već da se o svakoj brine odreĊeni duh. Jer, jedni od njih se naslaĊuju neĉistim i sramnim pohotama, drugi vole bogohulstvo, treći - gnev i jarost, ĉetvrti se teše tugom, peti - sujetom i gordošću. I svaki u srcu ĉovekovom seje strast kojom se naroĉito naslaĊuje. MeĊutim, ne pobuĊuju oni svi zajedno svoje strasti, nego naizmeniĉno, saglasno sa vremenom, mestom i prijemĉivošću onoga ko se iskušava.

171. Osim toga, treba znati da oni nisu svi u jednakoj meri zli i jednako moćni. Na poĉetnike i nemoćne se puštaju slabiji duhovi. Ukoliko se oni savladaju, šalju se moćniji. Na taj naĉin, Hristov vojnik, po meri svog napredovanja i umnoţavanja duhovnih sila, treba da podnosi sve veću i veću borbu. I niko od svetih nikako ne bi mogao podneti zlobu

takvih i tolikih neprijatelja, ili izdrţati njihove napade i svirepujarost, ukoliko pri našoj borbi ne bi uvek bio prisutan naš najmilostiviji zastupnik i podvigopoloţnik Hristos, ujednaĉavajući silu onih koji se bore, odbijajući i obuzdavajući iznenadne napade neprijatelja i ĉineći sa iskušenjem i kraj, da bi se moglo podneti (1.Kor.10,13).

172. Demoni nemaju vlasti da štete svakom ĉoveku. To na najjasniji naĉin dokazuje primer blaţenog Jova koga neprijatelj nije smeo da iskuša više, nego što mu je bilo dopušteno voljom Boţijom. O tome svedoĉi i ispovedanje zlih duhova koje je uneseno u jevanĊelske priĉe: Ako nas izgoniš, dozvoli nam da idemo u krdo svinja (Mt.8,31). Oni, dakle, bez Boţije dozvole nisu imali vlast da uĊu ĉak ni u neĉiste i beslovesne ţivotinje. Utoliko više treba verovati da po svojoj volji oni ne mogu ući ni u jednog ĉoveka, stvorenog

58

po obrazu Boţijem. Jer, kad bi im bila data vlast da iskušavaju i ogorĉavaju svakoga ĉoveka po svojoj volji, niko ne samo od mladih monaha, nego ni od savršenih muţeva ne bi mogao da izdrţi ţivot u pustinji, budući okruţen gomilama zlih neprijatelja.

173. TakoĊe, poznato je da neĉisti duhovi u tela besomuĉenih ulaze tek pošto zavladaju njihovim umovima i pomislima. Lišivši ih najpre straha Boţijeg, sećanja na Boga i duhovne pouke, oni ih smelo napadaju. I budući da su razoruţani i lišeni Boţije pomoći i Boţije ograde, oni ih lako pobeĊuju. Na kraju, oni u njima, kao u mestu koje je prepušteno njihovoj vlasti, ustrojavaju sebi stanište. Uostalom, taĉno je i to da oni teţe, prekomernije i pogubnije muĉe one koje nisu savladali telesno, nego duševno. To su upravo oni koji su se uhvatili u mreţu njihovim strastima i pohotama. Jer, po reĉi apostola, od koga je ko pobeĊen tome i robuje (2.Pt.2,19).

174. Sveto Pismo svedoĉi da su uz svakoga od nas nerazdvojno prisutna dva anĊela, dobar i zao. O dobrima govori Spasitelj: Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kaţem da anĊeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga (Mt.18,10), i blaţeni David: AnĊeli Gospodnji stoje oko onih koji ga se boje, i izbavljaju ih (Ps.33,8). O njima svedoĉi i ono što se u knjizi Dela apostolskih govori o svetom Petru: To je anĊeo njegov (Dap.12,15). O oba anĊela naširoko se govori u knjizi Pastir. Ako razmislimo o onome ko je traţio pristup blaţenom Jovu, jasno ćemo razumeti da se radilo o onome ko ga je uvek napadao, premda ga nikada nije mogao pokrenuti na greh. Zbog toga je i iskao od Gospoda vlast nad njim, ispovedajući da je dotle bio pobeĊivan zastupanjem Gospoda (koji ga je uvek ograĊivao svojim pokrovom), a ne njegovom vrlinom. I o Judi se takoĊe govori: I Ċavo neka mu stane sa desne strane (Ps.108,6).



VII

BORBA SA SVIM VRSTAMA TUGE KOJA DOLAZI OD NEVOLjA I NAPASTI

175. U Palestini, u pustinjama izmeĊu Jerusalima i Mrtvog mora, varvari su iznenada napali monahe, i veoma mnoge poubijali. Kako je Bog dopustio da se nad Njegovim slugama izvrši takvo zlodelo? To pitanje obiĉno smućuje duše onih koji nemaju mnogo vere i znanja i koji misle da se vrline i podvizi svetih nagraĊuju u ovom vremenskom ţivotu. Mi, pak, koji se ne samo u ovome ţivotu nadamo u Hrista da, po apostolu, ne bismo bili jadniji od sviju ljudi (1.Kor.15,19), ne treba da padamo u zabludu takvim mišljenjima. Inaĉe se moţe desiti da, zbog netaĉnog odreĊenja istine u odnosu na takve dogaĊaje, doĊemo u uţas i smućenje od iskušenja koja i nas susreću, da svojim nogama skrenemo sa puta pravde (Ps.72,2), ili, što je i reći strašno, da Bogu pripišemo nepravdu i nebrigu o delima ljudskim, tj. kao da On svete ljude koji ţive pravedno ne izbavlja od iskušenja, te da dobrima dobrom, a zlima zlom ne uzvraća u sadašnjem ţivotu. Time bismo zasluţili osudu sa onima kojima prorok Sofonija preti u ime Gospoda, govoreći: Osvetiću se onima koji u srcima svojima govore: "Gospod ne ĉini ni dobro ni zlo" (Sof.1,12), ili bismo se podvrgli jednakom udelu sa onima koji ţalbama izriĉu hulu na Boga: Onaj ko ĉini zlo je dobar pred Bogom i on mu ugaĊa. I gde je Bog pravde, dodajući i drugo

59

bogohuljenje koje prorok opisuje: Uzalud sluţimo Bogu. I kakva je korist od drţanja onoga što je naredio, i što hodismo kao molitvenici pred Gospodom Svedrţiteljem? Jer, mi hvalimo tuĊe, napreduju koji ĉine bezakonje, i spasavaju se oni koji se protive Bogu

(Mal.3,14-15). Prema tome, da bismo izbegli neznanje koje je uzrok i koren najrĊavije zablude, unapred treba da taĉno saznamo šta je zaista dobro, a šta zlo. Drţeći se, zatim, istinskog odreĊenja Pisma, a ne laţnog mišljenja gomile, mi se već nikako nećemo prelestiti zabludom neverujućih ljudi.

176. Sve što postoji i što se dogaĊa u svetu moţe biti jedno od troga: dobro, zlo ili nešto srednje. Prema tome, mi treba da saznamo šta je zapravo dobro, šta zlo, a šta srednje kako bi naša vera, budući ograĊena taĉnim znanjem, u svim iskušenjima ostala nepokolebiva. U ljudskim delima ništa ne treba smatrati suštinskim dobrom, izuzev duševne vrline koja nas iskrenom verom privodi Bogu i podstiĉe da se neprestano prilepljujemo uz nepromenjivo dobro. I nasuprot tome, ništa ne treba smatrati zlom osim greha, koji nas odvaja od blagog Boga i veţe za zlog Ċavola. Srednje je, pak, ono što moţe pripadati i jednoj i drugoj strani, sudeći po osobinama i raspoloţenju onoga koji se njime koristi. Tu spadaju: bogatstvo, vlast, poĉast, telesna snaga, zdravlje, lepota, sam ţivot ili smrt, beda, nemoć tela, klevete i drugo tome sliĉno. Ono, dakle, prema svojstvu i raspoloţenju onoga ko se njime koristi moţe da sluţi i na dobro i na zlo. Jer, bogatstvo, prema apostolu, ĉesto moţe da sluţi na dobro. On bogatima ovoga sveta zapoveda da se ne preuznose, niti da se uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga ţivoga, koji nam daje sve izobilno na upotrebu, da dobro ĉine, da se bogate u dobrim delima, da budu dareţljivi, društveni, spremajući sebi dobar temelj za budućnost, da dobiju ţivot veĉni (1.Tim.6,17-19). MeĊutim, ono se obraća u zlo kada ga sabiraju da bi ga gomilali i zakopavali u zemlju, kao što ĉine tvrdice, ili da ga rasipaju na raskoš i utehe, a ne na korist potrebitih. Isto tako su vlast i poĉast i telesna snaga i zdravlje nešto srednje i mogu se upotrebiti i na dobro i na zlo. Time se lako objašnjava ĉinjenica da su mnogi od svetih u Starom Zavetu, vladajući svime time, bili veoma ugodni Bogu, i što su naprotiv, oni koji su ih rĊavo koristili i obraćali na sluţenje svojim rĊavim sklonostima, pravedno bili kaţnjavani ili predavani smrti, kao što ĉesto pripovedaju knjige Carstva. Na isti naĉin shvati i o drugim srednjim stvarima, tj. da nisu istinsko dobro (koje se sastoji u vrlinama), nego - nešto neodreĊeno. Jer, one su korisne i blagotvorne za pravednike koji ih upotrebljavaju na pravedna i potrebna dela, dajući im mogućnost da urizniĉe dobre plodove za ţivot veĉni, dok su za one koji se njima rĊavo koriste nekorisne i pogubne, dovodeći ih samo do greha i smrti.

177. Ĉvrsto drţeći u sećanju takvu razliku stvari i dela, znajući da nema istinskog dobra izuzev vrline (koja proizilazi iz straha Boţijeg i ljubavi prema Bogu), i da ništa nije pravo zlo osim greha i udaljavanja od Boga, sada ćemo sa svom paţnjom pogledati da li je ikada Bog, bilo sam bilo kroz nekog drugog, priĉinio zlo nekome od svojih svetih? Bez sumnje, tako nešto nigde nećeš naći. Jer, nikada se nije desilo da [ĉoveka] neko drugi navede na greh ukoliko on neće zlo i protivi mu se. Ukoliko je, pak, upadao u greh, znaĉi da ga je sam u sebi već zaĉeo usled nepaţljivosti srca i razvraćene volje. Ţeleći da u to zlo, tj. u greh baci pravednog Jova, Ċavo je upotrebio sve zamke svoje zlobe: lišio ga celokupnog bogatstva, decu mu porazio smrću, i njega samoga od glave do nogu pokrio ranama, koje su priĉinjavale nepodnošljiv bol. Ipak, on nikako nije mogao da ga uprlja grehom. Jov je uza sve to ostao nepokolebiv i nije izrekao bezumlje na Boga (Jov 1,22), tj. nije upao u bogohulstvo.

178. MeĊutim, kako sam Bog o sebi govori: Ja sam ... onaj koji gradi mir i stvara zlo (Is.45,7)? I prorok o Njemu svedoĉi: Moţe li biti nesreća u gradu, a da je Gospod ne

60

uĉini (Am.3,6)? Sveto Pismo reĉju zlo ponekad oznaĉava skorbne sluĉaje ne zbog toga što su zaista zli po prirodi, nego zbog toga što ih kao zle osećaju oni kojima se šalju na korist. Jer, govoreći sa ljudima, Reĉ Boţija po neophodnosti govori ĉoveĉijim reĉima i sa ĉoveĉijim

osećanjima. Tako i spasonosno seĉenje i spaljivanje, koje lekar dobronamerno vrši na telu koje strada od opasnih povreda, bolesnik smatra za zlo koje mora da trpi. Konju mamuze i onome koji greši - ispravljanje nisu slatki. I sve disciplinske strogosti onima koji prolaze kurs obrazovanja izgledaju gorke, kao što govori apostol: Jer svako karanje, dok traje, ne ĉini se da je radost, nego ţalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izveţbani. On još kaţe: Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima. Jer koji je to sin koga otac ne kara (Jev.12,6-7;11)? Na taj naĉin, reĉ zlo se ponekad upotrebljava u znaĉenju ţalosnih sluĉajeva, po reĉenome: I raskaja se Bog zbog zla koje reĉe da im uĉini, i ne uĉini (Jon.3,10). I još: Jer znah da si ti Bog milostiv i ţalostiv, spor na gnev i obilan milosrĊem, i koji se ţalosti zbog zla (Jon.4,2), tj. zbog ţalosnih lišavanja i beda koje je prinuĊen da navede na nas zbog grehova naših. Znajući

kako su one za neke korisne, drugi prorok se zbog ţelje njihovog spasenja, a ne zbog neprijateljskog osećanja prema njima, molio: Dodaj im zla Gospode, dodaj zla slavnim zemlji (Is.26,15). I sam Gospod govori: Evo, ja ću na tebe navesti zlo (Jer.11,11), tj. tuge i razaranja. Spasonosno kaţnjen njima u sadašnje vreme, bićeš prinuĊen da se na kraju obratiš i poţuriš k meni, koga si u dane svoje sreće zaboravljao. Mi ih zbog toga ne moţemo smatrati suštinskim zlom, budući da mnogima sluţe na dobro i vode ka primanju veĉnih radosti. Vratimo se, meĊutim, postavljenom pitanju. Sve što obiĉno smatramo zlom, što nam priĉinjavaju neprijatelji, ili što nas poraţava na neki drugi naĉin - ne treba da smatramo zlom, nego neĉim srednjim. I tada ono već neće biti onakvo kakvim ga smatra onaj ko ga je naneo u jarosnom duhu, nego onakvo, kakvim ga oseća onaj ko ga je pretrpeo. Stoga, kada se svetom muţu desi smrt, ne treba misliti da mu je uĉinjeno zlo, nego nešto srednje. Jer, ona je za grešnika zlo, a za pravednika - uspokojenje i

osloboĊenje od zla. Smrt je za pravednog ĉoveka pokoj, ĉiji je put sakriven (Jov 3,23). Pravedan ĉovek od takve smrti neće pretrpeti nikakvu štetu. Jer, sa njim se nije desilo ništa neobiĉno. Ono što je imalo da se desi sa njim po prirodnoj neophodnosti, on je primio po zlobi neprijatelja, i to ne bez koristi za veĉni ţivot. Dug ĉoveĉije smrti, koji je morao da plati po neizbeţnom zakonu sadašnjeg našeg postojanja, on je otplatio sa bogatim plodom stradanja, stiĉući zalog za veliku nagradu.

179. To, meĊutim, ne oslobaĊa krivice onoga ko ĉini zlo. Neĉastivi bezakonik neće ostati bez kazne zbog toga što zlodelom svojim pravedniku nije mogao da priĉini suštinsku štetu. Jer, trpljenje je vrlina pravednika. Ono donosi nagradu ne onome ko je naneo smrt ili stradanje, nego onome ko ih je trpeljivo podneo. Jedan će zasluţeno podneti kaznu za zversku surovost, dok drugi neće pretrpeti nikakvo suštinsko zlo. Hrabrošću svoga duha trpeljivo podnevši iskušenja i stradanja, on je sve što mu je naneseno sa zlim namerama, obratio sebi na dobro i na umnoţenje svoga blaţenstva u budućem ţivotu.

180. Jovovo trpljenje nije steklo dobru nagradu Ċavolu, koji ga je uĉinio slavnim svojim iskušenjima, nego njemu samom koji ih je hrabro podneo. I Judi neće biti darovano osloboĊenje od veĉnih muka zbog toga što je njegovo izdajstvo posluţilo na spasenje ĉoveĉanskog roda. Jer, ne treba gledati na plod dela, nego na raspoloţenje onoga ko ga ĉini. Zbog toga mi treba da smo ĉvrsto ubeĊeni u to da ĉoveku niko ne moţe naneti zlo ukoliko ga sam ne privuĉe slabošću svoga srca i malodušnošću. Jer, i blaţeni apostol u jednom stihu potvrĊuje: A znamo da onima koji ljube Boga sve pomaţe na dobro (Rim.8,28). Jer, govoreći: Sve pomaţe na dobro, on obuhvata zajedno sve - ne samo ono

61

što se smatra srećom, nego i ono što se smatra nesrećom. I na drugom mestu isti apostol govori da je prošao i kroz jedno i kroz drugo: Sa oruţjem pravednosti desnim i levim, tj. u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i istiniti, kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo ţivimo, kao kaţnjavani ali ne ubijani, kao ţalošćeni a uvek radosni, kao siromašni a mnoge bogateći, i ostalo (2.Kor.6,7-10). Prema tome, i ono što se smatra srećom i što apostol svrstava na desnu stranu, oznaĉavajući ga reĉima slave i pohvale, i ono što se smatra nesrećom i što svrstava na levu stranu, obeleţavajući ga reĉima sramote i grdnje, za savršenog muţa postaje oruţje pravednosti. On nanesene mu (ţalosti) velikodušno podnosi, koristeći ih kao oruţje protiv onih koji ga napadaju. On se njima, kao lukom, maĉem i najĉvršćim štitom naoruţava protiv onih koji mu ih nanose, savršeno projavljujući svoje trpljenje i hrabrost. Najslavnije torţestvo svoje nepokolebivosti on pokazuje kroz same neprijateljske strele koje ga smrtno pogaĊaju. On se, na taj naĉin, ni srećom ne uznosi, niti zbog nesreće pada duhom, već koraĉa pravom stazom i carskim putem. Sa takvog mirnog stanja srca on se ni nailaskom radosti neće skrenuti na desno, ni

napadom nesreće i dolaskom ţalosti obrnuti na levo. Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, Gospode, i oni se ne sablaţnjavaju, svedoĉi sveti David (Ps.118,165). O onima, pak, koji se pri nailasku svake sluĉajnosti menjaju, saglasno njihovim svojstvima i razlikama, kaţe se: Bezumnik se menja kao mesec (Sir.27,11). O savršenima i premudrima se, pak, govori: A znamo da onima koji ljube Boga sve pomaţe na dobro. O slabima i nerazumnima se, opet, objavljuje: Idi od ĉoveka bezumna, jer nećeš ĉuti pametne reĉi (Priĉ.14,7), budući da se on ni prijatnošću ne koristi na svoje dobro, niti se zbog neprijatnosti ispravlja. Naravstvena sila koja je potrebna da se hrabro podnose ţalosti, potrebna je i radi oĉuvanja umerenosti u radosti. Onaj koga iz koloseka izbaci jedna od tih sluĉajnosti, nesumnjivo neće moći odleti ni jednoj od njih. Uostalom, sreća više povreĊuje ĉoveka, negoli nesreća. Jer, nesreća ponekad i protiv volje obuzdava i smiruje. Privodeći nas u spasonosnu skrušenost, ona nas ili pobuĊuje da manje grešimo, ili nas primorava da se sasvim

ispravimo. Sreća, pak, nadima dušu pogubnim, premda prijatnim laskama, te strašnim opustošenjem obara u prah one koji se, zbog srećnih uspeha, smatraju bezbednim.

181. Takvi savršeni muţevi se u Svetom Pismu prenosno nazivaju dvostrukim dešnjacima. Takav je bio, kao što piše u knjizi Sudija, Aod, koji se obema rukama koristio kao desnom (Knj.Sud.3,15). Takvim savršenstvom u duhovnom [smislu] ćemo i mi ovladati, ukoliko i sreću, koja se smatra desnom [stranom] i nesreću, koja se naziva levom [stranom], dobrom i pravilnom upotrebom budemo obraćali na desnu stranu. Time bi sve što god se sa nama desi, za nas, po apostolu, bilo oruţje pravednosti. U našem unutrašnjem ĉoveku mi opaţamo dve strane i, tako reći, dve ruke. I ni jedan od svetih ne moţe da nema kako onu koju nazivamo desnom, tako i onu koju zovemo levom rukom. Savršenstvo, pak, njegove vrline se poznaje iz toga što on obe obraća u desnicu, dobro se koristeći obema. Da bismo jasnije mogli razumeti o ĉemu se radi, reći ću: sveti muţ ima desnicu kada projavljuje duhovne uspehe; kada, goreći duhom, gospodari nad svim svojim ţeljama i pohotama; kada, budući slobodan od svakog Ċavolskog napada, bez imalo truda i nelagodnosti odbacuje i odseca plotske strasti; kada, uznevši se sa zemlje gore, na sve sadašnje i zemaljsko gleda kao na nepostojan dim i pustu senku, prezirući ga kao brzoprolazno; kada u ushićenju uma ne samo plameno ţeli buduće, nego ga i jasno vidi; kada se najstvarnije hrani duhovnim sagledavanjima; kada jasno, kao otvorena vrata, opaţa nebeske tajne; kada ĉisto i plameno uznosi molitve Gospodu; kada se, razgorevši se ognjem duha, svim stremljenjima duše preseljava u nevidljivo i veĉno, pri ĉemu misli da se već ne nalazi u telu. On ima takoĊe i levu ruku kada je okruţen burama iskušenja; kada se

62

raspaljuje nastupima pohotnih pobuda prema plotskim ţeljama; kada prema neobuzdanom gnevu biva podstreknut ognjem razdraţujućeg smućenja; kada samoprevaznošenjem biva podstrekavan na gordost ili sujetu; kada biva ugnjetavan ţalošću koja donosi smrt

(2.Kor.7,10); kada se rastuţuje napadima podmuklog uninija; kada, po odlasku celokupnog duhovnog ţara, obamire zbog ohladnelosti i neke neobjašnjive sete, pri ĉemu od njega odlaze ne samo dobre pomisli, koje razgorevaju unutrašnju revnost, nego mu i Psalmi i molitva, i ĉitanje, i kelijna usamljenost postaju uţasno teskobni i sva oruĊa vrlina susreće sa nekim neizdrţljivim odvraćanjem i odbojnošću. Kada ga sve ovo bude napadalo, monah treba da zna da ga pritiskuje leva strana.

Prema tome, onaj ko ni zbog onoga, kao što smo rekli, što pripada desnoj strani ne bude nadmen taštinom koja nailazi, i ko ni zbog onoga što pripada levoj strani, hrabro ratujući, ne pada u oĉajanje, koristiće obe ruke kao desnu. U oba delanja pokazavši se pobednikom, on će dobiti pobedniĉki venac, kako sa svog levog, tako i sa svog desnog stanja. Takav venac je, kako ĉitamo, zasluţio je blaţeni Jov koji se za desno delovanje ovenĉao vencem: budući bogat i znatan otac sedam sinova, on je svakodnevno prinosio ţrtvu Gospodu za njihovo oĉišćenje, ţeleći da ih uĉini blagougodnim i srodnim ne toliko sebi, koliko Bogu; njegova vrata su bila otvorena za svakoga dolaznika; on je bio noga hromih i oko slepih; ovĉijim krznom od njegovih ovaca su bila zagrevana ramena nemoćnih; on je bio otac sirotama i udovicama; on se ĉak u srcu svome nije radovao zbog pogibije svoga neprijatelja. Isti Jov je, delujući levicom, sa neuporedivo visokom hrabrošću trijumfovao nad nevoljama; u jednom trenutku lišivši se sedam sinova, on se kao otac nije ucvelio ţestokom ţalošću, nego se kao sluga Boţiji umirio voljom svoga Tvorca; od najbogatijeg postavši najbedniji, od preobilnog nag, od zdravog gubav, od poznatog i slavnog poniţen i prezren on je saĉuvao hrabrost duha nepovreĊenom; lišivši se na kraju celokupnog svog imanja i imetka, on je postao obitalište gnoja i, kao neki najsuroviji muĉitelj svoga tela, crepom strugao isceĊeni gnoj, te pogruţavao prste u dubinu rana koje su pokrile sve delove njegovog tela i izvlaĉio crve. Pri svemu tome on ni najmanje nije pohulio na Boga, i ni u ĉemu nije uzroptao na svoga Tvorca. Šta više. Nimalo se ne bojeći bremena najteţih iskušenja, on je i samu odeću koja je pokrivala njegovo telo (i koja je jedina mogla biti saĉuvana od Ċavolje otimaĉine stoga što je bila na njemu) razderao i odbacio od sebe, pridodavši proizvoljnu nagotu onoj kojom ga je porazio njegov najljući otimaĉ. On je ĉak i kosu sa svoje glave, koja je ostala kao jedino netaknut znak ranije slave, odsekao i bacio svome muĉitelju. On je tako odsekao ono što mu je ostavio najsvirepiji neprijatelj, i nebeskim glasom izjavio radost svoje slavne pobede nad njim: Dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati? Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti. Gospod dade, Gospod uze. Kako je bilo ugodno Gospodu, tako se i zbilo. Neka je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 2,10; 1,21). U dvostruke dešnjake pravedno ću ubrojati i Josifa koji je u sreći bio prijatan ocu, pun poštovanja prema braći, blagougodan Bogu, a u neprijatnosti celomudren, veran svome gospodaru, najkrotkiji u tamniĉkom zatvoru, nezlopamtiv prema uvredama, dobroĉinitelj prema neprijateljima, prema zavidnoj braći koji su gotovo postali njegove ubice ne samo neţno raspoloţen, nego i bogato milosrdan. On i njemu sliĉni se pravedno nazivaju dvostrukim dešnjacima, budući da se sa obe ruke koriste kao sa desnicom. Prolazeći kroz iskušenja koja je nabrojao apostol, oni sliĉno njemu mogu govoriti: Sa oruţjem pravednosti, levim i desnim, u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, i ostalo. I mi ćemo biti dvostruki dešnjaci ukoliko i nas ne budu menjali ni obilje, ni oskudica u prolaznim dobrima, tj. ukoliko nas ni obilje ne bude odvlaĉilo zadovoljstvima štetne raspuštenosti, niti oskudica - u oĉajanje i roptanje, već

63

ukoliko u oba sluĉaja, odajući blagodarnost Bogu, budemo izvlaĉili jednak plod i iz prijatnosti i iz neprijatnosti. Tada ćemo postati istinski dvostruki dešnjaci, kao što je bio uĉitelj neznaboţaca, koji je posvedoĉio o sebi: Govorim to ne zbog oskudice, jer ja sam se nauĉio da budem zadovoljan onim što imam. Znam i poniziti se, znam i izobilovati; u svemu i svaĉemu navikoh: i sit biti i gladovati, i izobilovati i oskudevati. Sve mogu u Hristu koji mi daje moć (Fil.4,11-13).

182. Iskušenje, kao što smo rekli, biva dvojako, tj. kroz prijatnost i neprijatnost. Uzrok, pak, zbog koga se iskušavaju ljudi jeste trojak: najvećim delom radi ispitivanja, ponekad radi ispravljanja, a neretko i radi kaţnjavanja zbog grehova.

Tako su radi ispitivanja, kako ĉitamo, sliĉno Jovu, bezbrojne ţalosti podneli Avraam i mnogi sveti. Radi njega je i narod judejski bio podvrgnut iskušenjima u pustinji, kao što u knjizi Ponovljenih zakona govori Mojsije: I opominji se svega puta kojim teje vodio Gospod Bog tvoj ĉetrdeset godina po pustinji, da bi te namuĉio i iskušao, da se zna šta ti je u srcu, tj. hoćeš li drţati zapovesti Njegove ili nećeš (Pon.Zak.8,2). I u Psalmu se napominje: Na vodi Merivi iskušah te (Ps.80,8). Da se Jov upravo radi toga podvrgao svemu što je podneo, upravno svedoĉi sam Bog, govoreći: Zar misliš da sam ti radi ĉega drugog uĉinio [sve to], osim da se javiš prav (Jov 40,3)?

Radi ispravljanja se, pak, to dešava kada Gospod, smirujući svoje pravedne zbog nekih malih i lakih grehova, ili zbog prevaznošenja liĉnom pravednošću, popušta razna iskušenja. Njima se oni u sadašnje vreme ĉiste od svake neĉistote pomisli i njima se spaljuje svaka neĉistota koja se vidi u njihovoj unutrašnjosti (Is.1,25), kako bi se na budućem ispitivanju pokazali sliĉni ĉistom zlatu, i kako u njima ne bi ostalo ništa što bi, posle ispitivanja ognjem Suda, trebalo da se oĉisti kaznenim saţiganjem. U tome smislu je reĉeno: Mnoge nevolje ima pravednik (Ps.33,20), i takoĊe: I zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima: Sine moj, ne zanemaruj karanje Gospodnje, niti kloni kad te On pokara. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara. Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jev.12,5-9). I u Otkrivenju [je reĉeno]: Ja one koje ljubim karam i popravljam (Otk.3,19). Takvima je, pod vidom Jerusalima, od lica Boţijeg preko proroka Jeremije upućena reĉ: I uĉiniću kraj svim narodima, meĊu koje sam te rasejao, a tebi neću uĉiniti kraja, nego ću te pokarati na sudu (Jer.30,11). Za takvo spasonosno ispravljanje sveti David se moli, govoreći: Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me. Prekali utrobu moju i srce moje (Ps.25,2). Razumevajući spasonosnost takvog iskušenja, i prorok Jeremija vapije: Kazni nas Gospode, ali sa merom, a ne u gnevu svom (Jer.10,24). Isto i Isaija [govori]: Blagosiljam te, Gospode, jer si se razgnevio na mene, ali si odvratio jarost tvoju, i pomilovao me (Is.12,1).

Udarci iskušenja se šalju i zbog grehova. Tako Gospod preti da pošalje udarce narodu izrailjskom, govoreći: Zube zverske poslaću na njih sa jarošću onih koji gamiţu po zemlji (Pon.Zak.32,24). I u Psalmima se o njima govori: Mnogo rane ima grešnik (Ps.31,10). I u JevanĊelju se pominje: Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi (Jn.5,14).

Postoji još i ĉetvrti razlog zbog koga se nekima šalju stradanja, poznat iz Svetog Pisma: javljanje slave i dela Boţijih. Tako se u JevanĊelju govori o sleporoĊenom: Ne sagreši ni on ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Boţija na njemu (Jn.9,3). I o bolesti Lazara [se kaţe]: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boţiju, da se Sin Boţiji proslavi kroz nju (Jn.11,4).

64

Postoje i druge vrste Boţijih odmazdi, kojima bivaju poraţeni oni koji su prevazišli najviši stepen zla, i kojima su bili osuĊeni, kao što ĉitamo, Datan, Aviron i Korej, i prvenstveno oni o kojima govori apostol: Predade ih Bog u pokvaren um da ĉine što je nepriliĉno (Rim.1,26-28). To treba smatrati najteţim od svih kazni. O njima i govori Psalmopojac: Na poslovima ĉoveĉijim nema ih, i ne muĉe se sa drugim ljudima (Ps.72,5), budući da ne zasluţuju da budu spaseni posetom Gospodnjom i da dobiju izleĉenje posredstvom vremenskih kazni. Jer, oni otupevši predadoše sebe razuzdanosti pa ĉine svaku neĉistotu sa pohlepom (Ef.4,19) usled ogrubljenja srca svoga od dugotrajnog prebivanja u neprestanom grehu koji prevazilazi sve mere oĉišćenja i odmazde u veoma kratkom roku ţivota u ovome veku. Takve Reĉ Boţija ukoreva i preko proroka Amosa: Zatirah vas kao što Gospod zatre Sodom i Gomor, i bijaste kao glavnja istrgnuta iz ognja. Pa ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod (Am.4,11). [On govori] i kroz proroka Jeremiju: Potrću narod svoj, jer se ne vraćaju sa puteva svojih (Jer.15,7), i na drugom mestu: Biješ ih, ali ih ne boli; satireš ih, ali neće da prime pouke. TvrĊe im je lice od kamena, i neće da se obrate (Jer.5,3). Ipak, izlivši sve spasonosne lekove kao najiskusniji Lekar, i videvši da već nije ostalo nijedno isceljujuće sredstvo koje bi bilo moguće priloţiti na njihove rane, Gospod kao da, na neki naĉin, biva pobeĊen veliĉinom njihove nepravde. Budući prinuĊen da odstupi od milostivog kaţnjavanja, On im objavljuje, govoreći: I revnost će se moja ukloniti od tebe, i poĉinuću, i više se neću postarati (Jez.16,42). O drugima, pak, ĉije srce nije ogrubelo ĉestim grešenjem, koji još nisu zasluţili najţešću i istrebljujuću kaznu, već su sposobni da prime urazumljujuću kaznu radi spasenja, govori se: Pokaraću ih i ĉuće o skrobima svojim (tj. urazumiću ih, davši im da ĉuju o nevoljama koje im prete) (Os.7,12).

183. Kako zadobiti i saĉuvati trpljenje i blagodušnost? Istinsko trpljelje i blagodušnost se ne mogu ni zadobiti ni saĉuvati bez srdaĉnog smirenja. Kada trpljenje bude isticalo iz tog izvora, radi izbegavanja ţalosti od neprijatnosti neće biti potrebno niti zatvarati se u keliju, niti sakrivati se u pustinju. UtvrĊujući se u dubini duše na vrlini smirenja, svojoj roditeljki i ĉuvarki, trpljenje već neće imati potrebu za spoljašnjom pomoći. Zbog toga, ukoliko se mi zbog neke uvrede uznemirimo, oĉigledno je da u nama nije ĉvrsto utvrĊen temelj smirenja. Stoga se naša unutrašnja graĊevina, pri naletu ĉak najmanje bure, podvrgava razarajućem potresu. Trpljenje nije pohvalno i dostojno udivljenja u sluĉaju kada je unutrašnje spokojstvo saĉuvano usled nedostatka strela neprijatelja. Naprotiv, ono je veliĉanstveno i slavno kada prebiva nepokolebivo i pored bure iskušenja koja je na njega usmerena. I kada se, naizgled, ruši i potresa, ono se više uĉvršćuje. I onim se više usavršava, ĉime naizgled slabi. Jer, nikome nije nepoznato da je trpljenje dobilo svoje ime od podnošenja ţalosti. Stoga niko ko bez tuge ne podnosi sve što mu se ĉini ne moţe biti proglašen trpeljivim. Stoga Solomon trpeljivog zasluţeno pohvaljuje: Bolji je dugotrpeljiv ĉovek nego junak. I gospodar od svoga srca je bolji nego onaj koji zauzme grad (Priĉ.16,32). On još [kaţe]: Ko je dugotrpeljiv velika je razuma, a ko je malodušan pokazuje ludost (Priĉ.14,29). [Dešava se], dakle, da neko doţivi klevetu i da se zapali ognjem gneva. Tada uzrokom njegovog greha ne treba smatrati uvredu koja mu je nanesena, budući da je ona iskljuĉivo povod za ispoljavanje u njemu sakrivene bolesti (gneva). Takav je smisao Spasiteljeve priĉe o dve kuće: jednoj, utemeljenoj na kamenu, i drugoj, utemeljenoj na pesku. Na njih se sa jednakom silom ustremio napad vode i bure vetrova. Posledice su, meĊutim, bile razliĉite. Jer, dom koji je bio utemeljen na tvrdom kamenu nije pretrpeo nikakve štete od silnog udara, dok se onaj koji je bio utemeljen na rastresitom pesku odmah srušio. I on se oĉigledno srušio ne stoga što je bio podvrgnut

65

spoljašnjem udaru, tj. od voda koja su se ustremile na njega, nego stoga što je bio nerazumno utvrĊen na pesku. Isto tako se i sveti ĉovek od grešnika ne razlikuje time što nije podvrgnut snaţnim iskušenjima, nego time što ga ni velika iskušenja ne pobeĊuju, dok

grešnik pada i od malih. I, kao što smo rekli, hrabrost pravednika ne bi bila pohvalna ukoliko bi on bio pobednik bez iskušenja. Uostalom, ni pobede ne bi bilo ukoliko ne bi bilo neprijateljskih napada. Jer, blaţen je ĉovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac ţivota, koji Gospod obeća onima koji ga ljube (Jak.1,12). I apostol Pavle [kaţe] da se sila Boţija ne pokazuje u miru i utehama, nego u nemoći (2.Kor.12,9). Jer, tako govori Gospod Jeremiji: Jer, evo ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stub gvozden i kao zidove bakarne svoj ovoj zemlji, carevima Judinim i knezovima njegovim i sveštenicima njegovim i narodu zemaljskom. Oni će udariti na tebe, ali te neće nadvladati, jer sam ja sa tobom, veli Gospod, da te izbavljam (Jer.1,18-19).

184. Hteo bih da vam predstavim bar dva primera takvog trpljenja. Jedan je pokazala jedna blagoĉastiva ţena. Ţeleći da se usavrši u vrlini trpljenja, ona ne samo da nije beţala od iskušenja, nego je ĉak i traţila da je ogorĉavaju. Ma koliko ĉesto bila oţalošćavana, ona nije padala u iskušenjima. Ta ţena je ţivela u Aleksandriji, i poticala iz poznate porodice. U kući koju su joj ostavili roditelji, ona je blagoĉastivo sluţila Bogu. Došavši jednom blaţenom arhiepiskopu Atanasiju, ona je zamolila da joj da na izdrţavanje i uspokojenje neku od onih udovica koje se izdrţavahu o crkvenom trošku. "Daj mi, - govorila je ona,- jednu od sestara, koju bih uspokojila". Pohvalivši ţeninu dobru nameru i njeno usrĊe prema delu milosrĊa, svetitelj je zapovedio da od svih izaberu udovicu koja bi sve prevazilazila ĉasnom naravi, ozbiljnošću i ljubaznošću, kako ţelja one koja projavljuje milosrĊe ne bi bila potisnuta rĊavošću one koja ga koristi, i kako ona koja projavljuje milosrĊe, budući oţalošćena zlom naravi udovice, ne bi pretrpela štetu u veri. Primivši, dakle, izabranicu, ona ju je dovela u svoju kuću i poĉela da joj sluţi u svemu. MeĊutim, videći njenu skromnost i tihost, i dobijajući od nje svake minute poštovanje radi blagodarnosti za delo svoga ĉovekoljublja, ona je kroz nekoliko dana opet došla ka spomenutom svetitelju i rekla: "Ja sam molila da zapovediš da mi daju neku koju bih uspokojila, i kojoj bih sluţila sa punim poslušanjem". On u poĉetku nije razumeo radi ĉega tako govori i šta zapravo ţeli. Pomislivši da je njeno moljenje zbog nebrige nadzornika nad udovicama bilo prenebregnuto, on je sa izvesnim duševnim smućenjem pitao za razlog takvog propusta. Njemu su, meĊutim, rekli, da joj je poslana najĉasnija udovica. Tada je on, shvativši šta je iskala ta mudra ţena, zapovedio da joj daju najrĊaviju od svih udovica, koja je sve prevazilazila gnevljivošću, svadljivošću, glupošću, brbljivošću i sujetom. Kada su našli i dali joj takvu, ona je, uzevši je u svoju kuću, sa istim ili još većim usrĊem poĉela da joj sluţi. Kao blagodarnost za te usluge ona je od nje dobijala samo oţalošćavanja poniţavajućim grdnjama, zlim reĉima, vreĊanjem. Ukorevajući je, udovica je sa pakosnim ruganjem roptala što ju je isprosila od arhiepiskopa, budući da je ne uspokojava, nego muĉi. Ona ju je, [navodno], uzela iz spokojnog ţivota i uvela u teţak, a ne iz teškog u spokojni. Takva oţalošćenja je ta ţena ponekad proširivala i do udaraca rukom. MeĊutim, ona gospoĊa joj sa još većim smirenjem sluţaše, uĉeći se da pobeĊuje njenu jarost ne suprotstavljanjem, nego pre smirenim potĉinjavanjem sebe. Ona je njen bes ukroćivala ĉovekoljubivom krotošću. Takvim opitima u potpunosti se utvrdivši u trpljenju i postigavši savršenstvo u ţeljenoj vrlini, ona je otišla pomenutom svetitelju i zahvalila mu za njegov mudri izbor i za obuĉavanje u dobroĉinstvu u pravom smislu, te za to što joj je, savršeno saglasno njenoj ţelji, naznaĉio najdostojniju uĉiteljicu, ĉijim se neprestanim oţalošćenjima svakodnevno ukrepljivala u trpljenju i postigla sam vrhunac vrline. "Napokon, ti si mi,

66

Vladiko, radi uspokojenja dao onakvu kakvu sam upravo ţelela da imam. Ona prva je, pak, svojim poštovanjem prema meni pre mene uspokojivala i utešavala, negoli ja nju". To je dovoljno reći o ţenskom polu, kako bismo se uspomenom na takvo delo ne samo

naziĊivali, nego i postiĊivali sebe. Jer, mi ne moţemo saĉuvati trpljenje ukoliko se ne zatvorimo u keliji.

185. Iznećemo i drugi primer o avi Pafnutiju, koji je ţiveo u savršenoj usamljenosti u znamenitoj Skitskoj pustinji, u kojoj je i sada prezviter. Budući još mlad monah, on je zasijao blagodatnom svetošću tako da su se najveći muţevi toga vremena divili njegovom napretku. I bez obzira na to što je bio mlaĊi od svih, njega su uporeĊivali sa starcima. Tako su odluĉili da i njega ubroje u lik staraca. Kada se to proĉulo, zavist, koja je nekada pobudila duše braće protiv Josifa, svojim otrovnim ognjem razgore protiv njega jednoga od skitske bratije. On beše naumio da njegovu slavu uprlja nekom mrljom sramote. Saĉekavši vreme u koje je Pafnutije odlazio u nedeljni dan u Crkvu, on potajno uĊe u njegovu keliju i meĊu korpe, koje tamo obiĉno pletu od palmovog pruća, sakri svoju knjigu. Zatim i sam ode u Crkvu, zadovoljan svojom lukavošću. Posle završetka nedeljne sluţbe on pred svom bratijom svetom Isidoru, koji je tada bio prezviter, iznese ţalbu da je iz njegove kelije ukradena knjiga. Ta ţalba je sve smutila (a osobito prezvitera) i oni nisu znali šta da misle, niti šta da poduzmu, budući poraţeni novim i neĉuvenim prestupom. Tada je tuţilac zahtevao da se sva bratija zadrţi u Crkvi, i da pošalju nekolicinu izabranih da pretresu sve kelije. Kada su tri starca, koje je naznaĉio prezviter, pretraţili sve druge kelije, došli su i do Pafnutijeve kelije. I u njoj su našli knjigu sakrivenu meĊu palmovim korpama, gde je beše sakrio zavisnik. Uzevši je, oni su je odmah doneli u Crkvu i stavili pred sve. Premda je zbog ĉistote savesti bio uveren da nema nikakvog udela u grehu Pafnutije je, kao da je kriv zbog kraĊe, sebe predao sudu staraca, izjavljujući spremnost da podnese šta mu bude dosuĊeno kao kazna i moleći da mu odrede mesto pokajanja. On ništa nije govorio u svoju odbranu zbog stidljive skromnosti strahujući da, trudeći se da reĉima spere mrlju kraĊe, povrh toga ne podnese još i osudu za laţ, budući da niko nije podozrevao ništa drugo osim onoga što je otkriveno. Po završetku ispitivanja i donošenja presude, on je izašao iz Crkve, ne pavši duhom, već poveravajući sebe sudu samoga Boga. On je poĉeo da prinosi pokajanje, pojaĉavši molitve sa obilnim suzama, utrostruĉivši post, pokazujući se pred licem ljudi sa najvećim smirenjem duha. Pošto je tokom isteka gotovo dve nedelje na taj naĉin sebe podvrgao svakoj skrušenosti tela i duha, on je u subotni ili nedeljni dan rano ujutro došao u Crkvu ne radi primanja Svetog Priĉešća, nego da bi se ispruţio kod vrata Crkve i smireno molio oproštaj. MeĊutim, ne trpeći da on i dalje sam sebe skrušava i da bude poniţavan od drugih, Bog, svedok i znalac svega sakrivenoga, primora Ċavola da objavi ono što je pronalazaĉ zla, bešĉasni kradljivac svoje stvari, slavi tuĊ lukavi klevetnik, uĉinio bez ikakvih svedoka. Jer, obuzet najljućim demonom, on je sam otkrio svu lukavost svoje tajne podvale. I tako je onaj ko je bio savetodavac zlog dela i spletke, ujedno postao i izdajniĉki razglašivaĉ. Zatim je taj neĉisti duh silno i dugo muĉio bednog brata, tako da ga nisu mogle isterati ne samo molitve ostalih svetih koji su tamo prebivali, i koji su imali Boţanstveni dar vlasti nad demonima, nego ni naroĉita blagodat Isidora Prezvitera. Ni on nije mogao da istera tog najljućeg muĉitelja, premda mu je, po milosti Gospodnjoj, bila darovana sila nad njima, budući da su besomuĉni dobijali isceljenjv još pre nego što bi bili dovedeni do njegovih vrata. I to je bilo stoga što je Hristos Gospod tu slavu saĉuvao za Pafnutija, kako bi klevetnik bio isceljen molitvama onoga protiv koga je uĉinio spletku, i dobio oproštaj greha i osloboĊenje od sadašnje kazne, objavljujući ime onoga ĉiju slavu je hteo da, kao zavidni neprijatelj potamni.

67

186. Dva su me razloga pobudila da vam ispriĉam ovaj dogaĊaj: prvi, da bismo, pomišljajući o nepokolebivoj ĉvrstini tog ĉoveka, utoliko više projavljivali nepokolebivost i trpljenje, ukoliko se manjim napadima neprijatelja podvrgavamo; i drugi, da bismo na

osnovu njih došli do ĉvrstog ubeĊenja da ne moţemo biti bezbedni od bura iskušenja i napada Ċavola ukoliko celokupnu zaštitu našeg trpljenja i svu nadu ne budemo polagali na sile našeg unutrašnjeg ĉoveka, a ne na kelijski zatvor, na pustinjsku usamljenost, na zajednicu svetih, ili uopšte na bilo šta što postoji izvan nas. Jer, ako Gospod (koji je u JevanĊelju rekao: Carstvo Boţije unutra je u vama, Lk.17,21), ne ukrepi naš duh silom svoga zastupništva, uzalud se nadamo da ćemo napade neprijatelja (koji je u vazduhu) pobediti ili pomoću ljudi koji sa nama ţive, ili udaljavanjem u udaljena mesta (tj. udaljivši se u pustinju), ili sakrivanjem iza kamenja i krova (tj. zakljuĉavši se u keliju). Jer, sve je to imao i Pafnutije, pa ipak kušaĉ je pronašao naĉin da ga napadne. Tog najzlijeg duha od njega nisu odbili ni zaštita stena, ni usamljenost pustinje, ni zastupništvo tolikih svetih u toj zajednici. MeĊutim, pošto nije polagao nadu svoga srca ni na šta spoljašnje, nego na

samoga Sudiju svega sakrivenoga, ovaj sveti sluga Boţiji nikako nije mogao biti uzdrman podvalama takvog napada. Isto tako, zar se i onaj koga je zavist bacila u takav prestup, nije koristio blagotvornošću pustinje, ogradom udaljenog staništa i zajednicom blaţenog Isidora, ave i prezvitera, i drugih svetih? Pa ipak, kada ga je našla utvrĊenog na pesku, Ċavolska bura ne samo da je njegovom domu (unutrašnjem nastrojenju) nanela silan udarac, nego ga e i sasvim razrušila. Prestanimo, stoga, da osnovu svoga nepomućenog unutrašnjeg mira traţimo van sebe, te da oĉekujemo da nemoć našeg trpljenja moţe pomoći tuĊe trpljenje. Jer, kao što je Carstvo Boţije unutra u nama, tako su i neprijatelji ĉoveku... domaći njegovi (Mt.10,36). I niko mi se ne suprotstavlja više od moga osećanja, koje e moj najbliţi domaći. Pazimo više na sebe, kako nas naši domaći ne bi povredili. Jer, kada naši domaći ne ustaju na nas, tada i Carstvo Boţije prebiva u nama u nepomućenom duševnom miru. I ako revnosno razmotrimo uzroke onoga što se dešava u nama, naći

ćemo da mi ne moţemo biti ranjeni nikakvim, ĉak ni najpakosnijim ĉovekom, ukoliko sami ne ustanemo protiv sebe nemirom svoga srca. I ukoliko smo ranjeni, uzrok ne treba traţiti u napadu spolja, nego u našem netrpljenju. Tako je tvrda hrana korisna za zdravog, a za bolesnog - štetna. Ona ne moţe povrediti onoga ko je prima, ukoliko joj za nanošenje povrede njegova nemoć ne doda silu.



VIII

O BOŢANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM PROIZVOLjENjU

KAO ĈINIOCIMA DUHOVNOG ŢIVOTA

187. Mi uvek treba da smo ĉvrsto uvereni u to da nikako ne moţemo postići savršenstvo svojim trudovima i podvizima, makar se i sa svom neumornošću upraţnjavali u svakoj vrlini. Ĉovekovi napori nemaju dovoljnu vrednost i silu da nas uzdignu na visinu svetosti i blaţenstva. Neophodno je da nam Gospod sadejstvuje i usmeri naše srce prema onome što je za nas korisno. Zbog toga smo duţni da svakoga trenutka, zajedno sa Davidom, vapijemo Gospodu: Utvrdi stope moje na stazama tvojim da se ne bi pokolebale (Ps.16,5). Neophodno je da nevidljivi Rukovoditelj ĉovekovog duha prema vrlini obraća

68

naše proizvoljenje, koje je, što zbog neznanja dobra, što zbog iskušenja strasti, sklonije poroku. To je veoma jasno izrazio prorok u jednom stihu pesme: Odbaĉen, nagnuh se da padnem, ali me Gospod prihvati (Ps.117,13). Prva polovina stiha oznaĉava slabost naše

volje, a druga - uvek spremnu pomoć od Gospoda. Svaki put kada poĉnemo da se kolebamo, On ka nama pruţa svoje ruke, podrţava nas i utvrĊuje. U protivnom bismo, prepušteni svom proizvoljenju, pali savršenim padom. Ni jedan pravednik, zapravo, nema u sebi dovoljno snage da stekne pravednost. On se neprestano koleba i svakoga trenutka je gotov da padne. Stoga ga milost Gospodnja potkrepljuje svojom rukom. U suprotnom bi, izloţivši se padu zbog slabosti volje, u potpunosti poginuo. Zar će neko biti toliko samopouzdan i slep da misli da nema potrebe u neprestanoj pomoći Boţijoj, kada sam Gospod u JevanĊelju jasno uĉi: Kao što loza ne moţe roda roditi sama od sebe ako ne ostane na ĉokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Jer bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn.15,4-5)? Kako je, zapravo, nerazumno i ĉak bogohulno, dobra dela pripisivati svojim naporima, a ne blagodati i pomoći Boţijoj! I izreka Gospodnja svedoĉi da bez Njegove

pomoći niko ne moţe da donosi duhovne plodove?

188. Zbog toga verujemo da se osobitim nadahnućem Boţijim u nas polaţe kako poĉetak dobrog raspoloţenja, tako i upraţnjavanje u vrlinama. Naš trud se sastoji u tome da se sa većom ili manjom spremnošću pokoravamo nadahnućima Boţijim i da primamo Njegovu pomoć. Mi zasluţujemo nagradu, ili dostojnu kaznu, s obzirom na to da li smo nemarni, ili se sa poboţnom pokornošću brinemo o prilagoĊavanju zapovestima i promišljanju Boţijem, koje se prostire na nas Njegovom blagovoljenjem. To se jasno pokazalo pri iscelenju jerihonskih slepaca. Sluĉaj Gospodnjeg prolaţenja pored njih je predstavljao blagodat Boţijeg promisla i snishoĊenja. Njihovo, pak, uzvikivanje: Pomiluj nas Gospode, Sine Davidov (Mt.20,31) beše delo njihove vere i nade. I opet, samo vraćanje vida predstavlja izraz Boţijeg milosrĊa.

189. Ĉak i ako se mnogo trudi oko obraĊivanja zemlje, zemljoradnik ne moţe da oĉekuje obilan rod, ukoliko na obraĊenu zemlju blagovremeno ne padne kiša i ne bude povoljno vreme. Prema tome, kao što lenjivim zemljoradnicima, koji se ne brinu oko obrade svoje zemlje, Bog ne daje ploda, tako i trudoljubivim neće biti koristi od svakodnevne brige, ukoliko im ne pomogne Boţije milosrĊe. I u delu ţivota po Bogu je isto: potreban je i naš trud, premda bez pomoći blagodati Boţije mi ni u ĉemu nećemo uspeti. Treba da ispovedaš da je Bog poĉetni Vinovnik ne samo dela, nego i dobrih pomisli: On nam nadahnjuje i svoju svetu volju, i daje nam silu i zgodnu priliku da ispunimo ono što ispravno ţelimo. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savršeni odozgo je, silazi od Oca svetlosti (Jak.1,17).

190. Volja Boţija uvek ţeli da ĉovek koga je Bog stvorio ne pogine, nego da vavek ţivi. Ukoliko u našem srcu primeti makar iskru raspoloţenja ka dobru Bog joj, po blagosti svojoj, ne dopušta da se ugasi. Ţeleći da se svi spasu i doĊu u poznanje istine, On na sve naĉine potpomaţe da se ona obrati u plamen. Blagodat Boţija je blizu svih. Ona sve bez izuzetka priziva spasenju i poznanju istine, jer govori: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt. 11,28).

191. Um ĉoveĉiji ne moţe da shvati kako spasenje pripada i našoj volji, budući da se kaţe: Ako hoćete i poslušate me, ješćete dobra zemaljska (Is.1,19), i istovremeno nije delo ni... onoga koji hoće, ni... onoga koji trĉi, nego... Boga koji miluje (Rim.9,16). Njemu nije jasno kako Bog ima da svakome vrati po delima njegovim, a istovremeno je Onaj koji ĉini u nama i da hoćemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). On bi hteo da

69

shvati zašto nam se zapoveda da naĉinimo sebi novo srce i nov duh (Jez.18,31), kad nam se istovremeno kaţe: I daću vam srce novo i duh nov (Jez.11,19). Ove sumnje neće biti teško da rešimo ukoliko budemo razumeli da u delu našeg spasenja uĉestvuju i blagodat

Boţija i naše slobodno proizvoljenje. Naime, iako ponekad moţe da ţeli vrlinu, ĉovek neće biti u stanju da je stekne bez Boţije pomoći. Ni bolesniku nije dovoljna samo ţelja da bude zdrav, već i Davalac ţivota, Bog treba da da silu za ponovo uspostavljanje zdravlja. Da bismo se savršeno uverili u to da i dobre ţelje, koje nastaju od prirodne sposobnosti koja nam je data milosrĊem Tvorca, moţemo ispuniti samo uz pomoć Boţiju, treba da se setimo reĉi apostola: Jer hteti imam u sebi, ali uĉiniti dobro ne nalazim (Rim.7,18).

192. Mnogi pitaju o tome kada u nama deluje blagodat: da li onda kada se u nama ispoljavaju dobre ţelje, ili se dobre ţelje u nama ispoljavaju onda kada nas poseti blagodat Boţija? Opit opravdava i jedno i drugo: Savle i carinik Matej nisu sami poţeleli [Hrista], nego - tek posle poziva. Zakhej i razbojnik na krstu su, pak, svojom ţeljom preduhitrili delo blagodati. Tako i treba smatrati: kada vidi da ţelimo da ĉinimo dobro, Bog usmerava i uĉvršćuje našu spremnost. Ako, pak, ne ţelimo dobro, ili smo ohladneli prema njemu, On nam daje spasonosna nadahnuća, kroz koja se obrazuju ili obnavljaju dobra raspoloţenja.

193. Ne treba misliti da je ĉovekova priroda sposobna samo za zlo. Tvorac je u duše naše posejao semena svih vrlina. MeĊutim, da bi ona uzrastala, neophodna je pomoć Boţija. Isto tako, i u ĉoveku uvek postoji slobodna volja da primi ili ne primi blagodatna dejstva. Kada graĊenje našeg spasenja uopšte ne bi zavisilo od nas, apostol ne bi rekao: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom. MeĊutim, kad bi zavisilo samo od nas, on ne bi dodao: Jer Bog je onaj koji ĉiniu vama i da hoćete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,12-13). Blagodat Boţija nas i preduhitruje, jer prorok govori: Bog moj, i Njegova milost me preduhitruje (Ps.58,11), i ide za našom voljom, zbog ĉega i kaţe: I jutrom te molitva moja preduhitruje (Ps.87,14).

194. Blagodat Boţija uvek usmerava našu volju na dobru stranu, premda i od nas zahteva ili oĉekuje odgovarajuće napore. Da ne bi svoje darove davala nemarnima, ona traţi sluĉaj kojim bi nas probudila iz hladne bezbriţnosti. I da se dareţljivo saopštavanje njenih darova ne bi vršilo bez razloga, ona ih saopštava prema našoj ţelji i trudu. Ipak, pri svemu tome, blagodat se uvek daje na dar, budući da se naši mali trudovi nagraĊuju neizmernom dareţljivošću. Zbog toga, ma koliko bili veliki, svi ljudski trudovi ne mogu uĉiniti da se blagodat ipak ne daje na dar. Premda je govorio da se potrudio više od svih apostola, apostol neznaboţaca ipak dodaje da trudovi ne pripadaju njemu, nego blagodati Boţijoj koja je sa njim (1.Kor.15,10). Prema tome, reĉju: Potrudih se, on izraţava napor svoje volje, reĉima: Ne ja, nego blagodat Boţija - Boţiju pomoć, a reĉima: Koja je sa mnom -da mu je blagodat pomagala onda kada se on trudio, a ne kada je prebivao u nemaru i bezbriţnosti.

195. Bog raznovrsnim i nepostiţnim naĉinima ustrojava naše spasenje: u onima koji ţele i traţe spasenje On pojaĉava ţelju, a u onima koji nemaju ţelju On izaziva nameru. On pomaţe ispunjavanje naših spasonosnih ţelja, udahnjuje svete ţelje i utvrĊuje ih. Zbog toga ga mi u svojim molitvama zovemo i Zaštitnikom i Spasiteljem i Pomoćnikom. On, sliĉno najneţnijem Ocu i sastradalnom Lekaru, ĉini sve u svima: u jednima pobuĊuje poĉetak spasenja i razgoreva usrĊe ka Njemu, a kod drugih privodi delo završetku, i vrline savršenstvu; jedne zadrţava od bliskog pada, a drugima pruţa prilike za spasenje; onima koji ţele i koji se trude, pomaţe, a druge, koji ne ţele i koji se protive, privlaĉi i skreće

70

prema dobrom raspoloţenju. On svagde sve ĉini pobuĊujući, pomaţući i utvrĊujući, premda bez narušavanja slobode koju nam je dao.



IX

O MOLITVI

196. Kao svoj najglavniji cilj i vrhunac savršenstva treba da postavimo neprestanu molitvu, koja se oslanja na duševni mir i ĉistotu srca. Radi njih treba da podnesemo zlopaćenje tela i da se drţimo skrušenosti u srcu. Veza izmeĊu svih tih trudova i molitve je nerazdeljiva i uzajamna. Jer, kao što skup tih vrlina dovodi do savršenstva u molitvi, tako i molitva, kao njihov završetak i venac, njih ĉini ĉvrstim i postojanim. Kao što bez njih ne moţe da se stekne i usavrši neprestana, ĉista i nepomućena molitva, tako ni one, koje u ureĊenju ţivota po Bogu idu ispred, ne mogu dostići savršenstvo bez neprestane molitve. Zbog toga se mi ne moţemo odmah upustiti u rasuĊivanje o sili molitve (koja završava graĊevinu svih vrlina), ukoliko najpre po redu ne oznaĉimo i razmotrimo sve što treba biti odseĉeno ili pripremljeno radi njenog sticanja, ili ukoliko, po smislu jevanĊelske priĉe (Lk.14,28-30), najpre ne proraĉunamo i saberemo sve što je potrebno za podizanje tog najuzvišenijeg duhovnog stuba. MeĊutim, ni ono što je pripremljeno mi nećemo moći kako treba upotrebiti niti na njemu pravilno nadzidati poslednje vrhove savršenstva, ukoliko najpre, po iznošenju svake neĉistote poroka i izbacivanju ruševina i mrtvog Ċubreta strasti, na ţivoj i tvrdoj zemlji srca našega, kao na onome jevanĊelskom kamenu (Lk.6,48), ne poloţimo najĉvršći temelj prostote i smirenja. Tek na njemu bi mogao da se podigne taj stub putem polaganja duhovnih vrlina. I on će nepokolebivo stajati i svoj vrh uzdizati do najviših visina neba, nadajući se na svoju ĉvrstinu. Utvrdivši se na takvom temelju, on će izdrţati pljusak strasti i reke gonjenja koje, sliĉno mašinama za lomljenje kamenja, silno napadaju, te svirepu buru neprijateljskih duhova. I on ne samo da se neće razoriti rušenjem, nego neće ni osetiti njihove napade.

197. Zbog toga, da bi molitva mogla biti uznošena sa potrebnom vatrenošću i ĉistotom, neophodno je pobrinuti o sledećem: prvo, svaka briga o telesnim stvarima treba da se potpuno odseĉe; [drugo], ne treba dopustiti ne samo brigu o nekom delu ili sluĉaju, nego ĉak ni sećanje o njima; [treće], treba preseći rasejavanje, praznoslovlje, mnogogovorljivost i šale; [ĉetvrto], više od svega treba sasvim savladati smućenje od

gneva ili ţalosti; [peto], sa korenom treba išĉupati pogubne pobude plotske pohote i izazov srebroljublja. Po savršenom izbacivanju i odsecanju tih i sliĉnih poroka, vidljivih i za ĉovekov pogled, i posle predupreĊujućeg oĉišćenja od svega (koje svoj završetak nalazi u ĉistoti i neporoĉnosti), treba, dalje, poloţiti nepokolebivu osnovu dubokog smirenja (koja bi bila moćna da odrţi stub koji treba da prodre do samih nebesa). Zatim, na toj osnovi treba da se podigne graĊevina duhovnih vrlina, dok duh treba uzdrţavati od svakog lutanja i nepostojanog kolebanja kako bi se duhovni pogled, malo po malo, poĉeo pribliţavati sagledavanju Boga. Jer, za vreme molitve će nam, unošeno rukom sećanja. po neophodnosti na misao dolaziti ono što je naša duša primila u sebe pre ĉasa molitve. Zbog toga, mi pre vremena molitve treba da se pripremimo da budemo onakvi kakvi ţelimo da budemo za vreme molitve. Osim toga, poţurimo da pre molitve iz skrivnica našeg srca

71

izgnamo ono što ne bismo ţeleli da vidimo da nas pritešnjava za vreme molitve. Tako ćemo moći ispuniti apostolsku zapovest: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17).

198. Um naš ne bez razloga uporeĊuju sa krajnje lakim perom, ili paperjem koje, slobodno od vlage strane teĉnosti, pri najslabijem duvanju vetra obiĉno, zbog svoje lakoće, uzleće na veliku visinu. Ukoliko je, pak, opterećeno nekom teĉnošću ono će, umesto da se penje po vazduhu, zbog teţine od vlage padati dole i priljubljivati se uz zemlju. I naš um će, ukoliko ne bude obremenjen pridošlim strastima, svetskim brigama i ukoliko ne bude povreĊen vlagom pogubne pohote, kao lak i po prirodi ĉist, pri najmanjem vejanju duhovnog razmišljanja uzlaziti gore i, ostavljajući ono što je dole i zemaljsko, uznositi se ka nebeskom i nevidljivom. To nam upravo i savetuje zapovest Gospodnja: Ali pazite na sebe da srca vaša ne oteţaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ţivota (Lk.21,34). Prema tome, ako hoćemo da naše molitve prodru ne samo do nebesa, nego i iznad nebesa, postarajmo se da svoj um uzvedemo ka njegovoj prirodnoj lakoći, oĉistivši ga od svih zemaljskih poroka i od svake vlage svetovnih strasti. Na taj naĉin, ne opterećujući se nikakvim stranim bremenom, njegova molitva će lako uzletati Bogu.

199. Obratite paţnju na uzroke koji obremenjuju naš um po ukazanju Gospodnjem. On nije ukazao na preljubu, ni na blud, ni na ubistvo, ni na bogohulstvo, ni na otimanje (što se sve smatra smrtnim grehom i dostojnim osude), nego na prejedanje, opijanje vinom i brige ili staranja ovoga veka, kojih se niko od svetskih ljudi ne ĉuva i koje ne smatra sramnim. Naprotiv, sramno je i reći, ĉak i neki od onih koji su se odrekli sveta dopuštaju sebi ista popuštanja, ne videći u njima za sebe niti štetu, niti bedu. Uostalom, te tri nepravilnosti koje pritiskuju dušu i koje je od Boga odeljuju i uz zemlju prilepljuju, uopšte nije teško izbeći, naroĉito nama koji smo tako daleko udaljeni od svake veze sa svetom i koji nemamo savršeno nikakve prilike da se uplićemo u vidljive brige, pijanstva i prejedanja. Ipak, postoji jedno drugo duhovno prejedanje i pijanstvo, koje se teţe

izbegava, i postoji neka briga i tuga ovoga veka, koji i nas obuzimaju posle našeg savršenog odricanja od svih sticanja, pri svoj našoj uzdrţljivosti od vina i svakog prejedanja i pri našem prebivanju u pustinjskoj usamljenosti. Ja mislim na popuštanja telu, na privezanosti i strasti. I ukoliko se ne oĉistimo od njih, naše srce će i bez opijanja vinom i bez obilja hrane biti opterećeno još štetnijim pijanstvom i prejedanjem. Jer, samo onaj ĉiji se um, odrešivši se od svih strasti, duboko umiri i ĉije se srce najĉvršćim stremljenjem priljubi uz Boga, kao uz najviše dobro, moţe u potpunosti ispuniti apostolsku zapovest: Molite se bez prestanka.

200. Mislim da bez iskrene skrušenosti srca, ĉistote duše i prosvećenja Duhom Svetim nije moguće obuhvatiti sve oblike molitve. Njih je onoliko koliko u jednoj duši, ili svim dušama moţe da nastane raznih stanja i nastrojenja. Molitva se svakoga preobraţava s obzirom na meru napretka uma u ĉistoti i osobini stanja u koje se uvodi ili sluĉajno, ili zbog svojih unutrašnjih delanja. Stoga je oĉigledno da niko ne moţe uznositi uvek iste molitve. Ĉovek se drugaĉije moli kada je veseo, drugaĉije kada je obremenjen tugom ili oĉajanjem, drugaĉije kada cveta u duhovnim uspesima, drugaĉije kada je ugnjeten mnoštvom neprijateljskih napada, drugaĉije kada ište oproštaj grehova, drugaĉije kada ište porast blagodati ili sticanje neke vrline ili gašenje neke strasti, drugaĉije kada je poraţen strahom pri razmišljanju o geeni i Budućem sudu, drugaĉije kada se razgoreva nadom i ţeljom za budućim blagima, drugaĉije kada je u nevoljama i opasnostima, drugaĉije kada se naslaĊuje sigurnošću i mirom, drugaĉije kada se prosvećuje otkrivenjima nebeskih tajni, drugaĉije kada se ţalosti zbog besplodnosti u vrlinama i suvoće u osećanjima.

72

201. S obzirom na predmet, apostol razlikuje ĉetiri oblika molitve: Molim, dakle, pre svega da se ĉine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja (1.Tim.2,1). Moljenje, jeste preklinjanje ili umoljavanje za grehe. Njime [ĉovek], došavši u skrušenost zbog uĉinjenih

grehova, bilo sadašnjih, bilo prošlih, izmoljava oproštaj; molitva, se uznosi kada nešto prinosimo ili obećavamo Bogu (govoreći: "Uĉiniću to i to, samo se smiluj, Gospode"); prozba, se vrši kada, nalazeći se u toploti duha, uznosimo molitve za druge, za one koje volimo, ili za mir celoga sveta; blagodarenje, se obavlja kada um Bogu prinosi zahvalnost (i slavoslovlje), sećajući se prošlih blagih dela Njegovih, ili videći sadašnja, ili prozirući ona koja je u budućnosti pripremio onima koji ga ljube.

202. Iza ova ĉetiri oblika molitve sledi neko najuzvišenije molitveno stanje koje se sastoji u sagledavanjujedinoga Boga i u plamenoj ljubavi prema Njemu. U njemu um naš, obuzet i proţet ovom ljubavlju, besedi sa Bogom na najprisniji naĉin i sa naroĉitom iskrenošću. Molitva Gospodnja: Oĉe naš (Mt.6,9-13) nam saopštava da sa revnošću treba da ištemo to stanje.

Mi govorimo: Oĉe naš, ispovedajući Boga, Vladiku vaseljene svojim Ocem. U isto vreme ispovedamo da smo izbavljeni iz stanja ropstva i prisvojeni Bogu u svojstvu usinovljenih ĉeda. Dodajući: Koji si na nebesima, mi izjavljujemo spremnost da se potpuno odvratimo od privezanosti za sadašnji zemaljski ţivot (koji je nešto strano, što nas daleko udaljuje od našeg Oca), te da sa najvećom ţeljom stremimo prema oblasti u kojoj obitava Otac naš, ne dozvoljavajući sebi ništa što bi nas ĉinilo nedostojnim visokog usinovljenja, i što bi nas, kao nezakonitu decu, lišilo otaĉkog nasleĊa i podvrglo svoj strogosti pravednog suda Boţijeg.

Dostigavši tako visoki stepen sinova Boţijih, mi treba da plamtimo sinovskom ljubavlju prema Bogu. Mi više ne traţimo svoju korist, nego svim srcem ţelimo slavu Oca našega, govoreći: Da se sveti ime tvoje. Mi time svedoĉimo da je sva naša ţelja i sva radost slava Oca našega, tj. da se slavi, poboţno poštuje i oboţava preslavno ime Njegovo.

Drugo iskanje oĉišćenoga uma jeste molba: Da doĊe Carstvo Oca našeg, ili Carstvo u kome Hristos caruje u svetima. U njemu, po oduzimanju od Ċavola vlasti nad nama i po izgnanju iz naših srca strasti, Bog poĉinje da vlada kroz miomiris vrlina. Ono je u odreĊeno vreme obećano uopšte svima savršenima i ĉedima Boţijim, kojima Hristos kaţe: Hodite blagosloveni Oca moga, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt.25,34).

Treća molba je svojstvena sinovima: Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. To znaĉi: neka ljudi budu sliĉni anĊelima. Kao što oni ispunjavaju volju Boţiju na nebu, tako i svi koji ţive na zemlji neka tvore Njegovu volju, a ne svoju. To još znaĉi: neka bude sa nama u ţivotu sve po volji tvojoj. Tebi predajemo udeo naš, verujući da ti sve, i prijatno

i neprijatno, ustrojavaš na naše dobro, i da se više brineš o našem spasenju, nego mi sami.

Zatim: Hleb naš nasušni daj nam danas. Nasušni, hleb je nad-suštastveni, iznad svih suština, (kakav samo moţe biti hleb koji je sišao sa neba). Kada se kaţe: danas, naznaĉuje se da juĉerašnje kušanje nije dovoljno. On treba da nam se da i sada. I pošto nema dana u koji ne bi trebalo ukrepljavati srce našeg unutrašnjeg ĉoveka primanjem i kušanjem ovoga hleba, neophodno je da u svako vreme izlivamo molitvu za njega.

I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo duţnicima svojim. Milostivi Gospod nam obećava oproštaj grehova ukoliko sami pokaţemo primer praštanja svojoj bratiji: Oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo. Oĉigledno je da, u nadi na ovu

73

molitvu, sa smelošću moţe sebi moliti oproštaj grehova samo onaj ko je sam oprostio svojim duţnicima. Onaj, pak, ko od svega srca nije oprostio bratu koji mu je sagrešio ovu molitvu će izgovarati na svoju osudu, a ne na pomilovanje. Jer, ako njegova molitva bude

uslišena, šta se drugo moţe oĉekivati osim (saglasno sa njegovim primerom) nemilosrdnog gneva i bezuslovnog odreĊenja kazne. Jer će onome biti sud bez milosti koji ne ĉini milosti (Jak.2,13).

I ne uvedi nas u iskušenje. Privodeći u sećanje reĉi apostola Jakova: Blaţen je ĉovek koji pretrpi iskušenje (Jak.1,12), mi reĉi molitve ne treba da razumemo u znaĉenju: "Ne dopusti da ikada budemo iskušani", nego: "Ne dopusti da budemo savladani iskušenjem". Iskušavan je bio i Jov, ali nije uveden u iskušenje. Jer, uz pomoć Boţiju, on ne reĉe bezumlja za Boga (Jov 1,22). On nije oskrnavio usta svoja bogohulnim roptanjem, na šta ga je hteo navući njegov kušaĉ. Iskušavan je bio i Avraam, iskušavan je bio i Josif, ali ni jedan ni drugi nisu bili uvedeni u iskušenje. Jer, ni jedan nije ispunio volju kušaĉa.

No izbavi nas od zloga, tj. ne dopusti da budemo iskušani od Ċavola preko naših

sila, nego uĉini sa iskušenjima i kraj, da bismo mogli podneti (1.Kor.10,13).

203. Premda navedena molitva, koju je izrekao sam Gospod, sadrţi u sebi svu punotu (molitvenog) savršenstva, ipak Gospod svoje prisne vodi još dalje - prema nekom najuzvišenijem stanju, ka onoj plamenoj, ĉak, reći ću, neizrecivoj molitvi, koju su veoma retki dokuĉili i ispitali. Prevazilazeći svako ljudsko razumevanje, ona se ne oznaĉava ni zvukom glasa, niti pokretom jezika, niti izgovaranjem nekih reĉi. Ozaren izlivanjem one nebeske svetlosti, nju um ne izraţava slabom ljudskom reĉju, nego je, sabravši osećanja, kao iz nekog najobilnijeg izvora, nezadrţivo izliva, i nekako neizrecivo uznosi upravno Gospodu. U tom najkraćem trenutku vremena on ispoljava ono što, povukavši se u samoga sebe, nije u stanju ni reĉju da iskaţe, ni mišlju da obujmi.

204. Taj oblik molitvenog stanja jeste dar Boţiji. Obiĉno, pak, blagodatno molitveno raspoloţenje se odlikuje umilenjem. Njegovom posetom obuzeti um se pokreće na ĉistu i plamenu molitvu. To umilenje nailazi pri raznim sluĉajevima, kao što je pokazao opit. Ponekad su, za vreme pevanje Psalama, reĉi nekog stiha davale povod za plamenu molitvu, a ponekad je blagozvuĉna melodija bratovljevog glasa pokretala duše zadivljenih na napregnutu molitvu. Znamo, takoĊe, da je ponekad paţljivo i poboţno pevanje ulivalo mnogo plamenosti u one koji su slušali, a ĉesto je savet savršenog muţa i duhovni razgovor u prisutnima, u vreme njihovog preklanjanja kolena, pokretao osećanje na obilno izlivanje molitve. DogaĊalo se da smo snaţno bili pokrenuti na potpuno umilenje smrću brata ili nekog dragog nam ĉoveka. TakoĊe je i sećanje na našu hladnoću i lenjost ponekad na nas navodilo spasonosni duhovni ţar. I uopšte, bezbrojni su , sluĉajevi u kojima je blagodat Boţija naše duše budila iz bezosećajnosti i sanjivosti.

205. Umilenje nailazi pri raznim sluĉajevima. Ono se, isto tako, ispoljava na razne naĉine. Ponekad se ono projavljuje u nekoj neizrecivoj duhovnoj radosti, ponekad pogruţava u duboko ćutanje sve sile i pokrete duše, ponekad izvodi više ili manje obilne suze. Suze ili nekakvo suzno raspoloţenje jeste njegov najuobiĉajeniji izraz. One se javljaju ili zbog ranjavanja srca svešću o vlastitim gresima, ili zbog sagledavanja veĉnih dobara ili zbog ţelje veĉne slave, ili zbog spoznaje velikih dobroĉinstava Boţijih prema nama, pri osećanju vlastite ništavnosti i nedostojnosti, ili zbog osećanja našeg bolnog stranstvovanja na zemlji.

206. Kakav je znak da je molitva uslišena? Mi ne sumnjamo da nam je molitva zaista uslišena kada nas ne smućuje nikakva sumnja, kada nadu naše molbe ništa ne baca

74

u oĉajanje, kada u samom izlivanju molitve osećamo da smo dobili ono za šta se molimo. Jer, molitvenik će biti udostojen uslišenja i dobiti ono što traţi srazmerno sa svojom verom da ga Bog gleda i da moţe ispuniti njegovu molbu. Naime, izreka našeg Gospoda je

nepromenjiva: Sve što ištete u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti; i biće vam (Mk.11,24). Pri tome, Reĉ Boţija ukazuje na dovoljno sredstava koja pomaţu da molitva bude uslišena. Molitva biva uslišena kada se dvoje sloţe u prozbi (Mt.18,19), ili kada je prati vera (makar bila i kao zrno gorušiĉno) (Mt.17,20), ili kada je neprekidna (Lk.11,8), ili kada se sjedinjuje sa milostinjom (Sir.29,15), i drugim delima milosrĊa (Is.58,6-9). Vidite na koliko naĉina se stiĉe blagodat uslišavanja molitve. Stoga niko ne treba da pada u oĉajanje pri izmoljavanju za sebe spasonosnih dobara. Jer, pretpostavimo da ti nedostaje ono zbog ĉega se uslišuje molitva. Ipak, zar ti ne moţeš da budeš postojan u molitvi? To je u rukama svakoga ko ţeli. Samo radi toga Gospod je obećao da da sve za šta se budemo molili. Stoga ne treba da se kolebamo neverjem. Budimo uporni i dobićemo ono što traţimo. Tako je obećao Gospod: Ištite i daće vam se; traţite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se (Lk.11,9-10). MeĊutim, svako ko se moli treba da zna da sigurno neće biti uslišen ukoliko bude sumnjao u uslišenje.

207. Više od svega, u vezi sa molitvom treba da ispunimo jevanĊelsku zapovest, tj. da se, ušavši u svoju klet i zatvorivši vrata, molimo Ocu nebeskome. To treba ispunjavati i bukvalno, a još više duhovno. U unutrašnjoj kleti svojoj se molimo onda kada srce svoje savršeno udaljujemo od svih pomisli i briga i kada molitve svoje prinosimo Gospodu na neki tajni naĉin i sa smelošću. Sa zatvorenim, pak, vratima se molimo onda kada se sa zatvorenim ustima i ćuteći molimo Onome koji ispituje srce, a ne reĉi. Na sakrivenom mestu se molimo onda kada samo srcem i paţljivim umom prinosimo svoje molbe jedinome Bogu, tako da ni same protivne sile ne znaju o ĉemu se molimo. Stoga treba da se molimo sa dubokim ćutanjem ne samo radi toga da prisutnu bratiju svojim šapatom ili govorenjem ne bismo odvlaĉili od molitve i uznemiravali u molitvenim osećanjima, nego i radi toga da bismo predmet našeg iskanja sakrili i od samih neprijatelja, koji nas napadaju naroĉito kada se molimo.

208. Naša molitva će doći do savršenstva koje joj je svojstveno kada se u nama desi ono o ĉemu se molio Gospod Ocu svome: Da ljubav kojom me ljubiš u njima bude i ja u njima (Jn.17,26), i još: Kao ti, Oĉe, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu (Jn.17,21). To će se dogoditi kada celokupna naša ljubav, sve ţelje, sva revnost, svo stremljenje, sve naše misli, sve što vidimo, sve o ĉemu govorimo, sve ĉemu se nadamo - bude Bog, te kada se jedinstvo koje je kod Oca sa Sinom, i kod Sina sa Ocem izlije u naša srca i umove. Tada ćemo i mi biti sjedinjeni sa Njim ĉistom i nerazdeljivom ljubavlju, kao što nas On iskreno voli ĉistom i neraskidivom ljubavlju. Onaj ko je to postigao stupa u stanje u kome mu se u srcu razgoreva neprestana molitva. Tada će svaki pokret njegovog ţivota, i svako stremljenje njegovog srca biti jedna neprestana molitva, predokušanje i zalog veĉnoblaţenog ţivota.

209. Da bi se postiglo krajnje savršenstvo u molitvi neophodno je da se utvrdimo u neprekidnom sećanju na Boga. Kao najbolje sredstvo za to sluţi kratka, ĉesto ponavljana molitva. Naši oci su pronašli da onaj ko stremi neprestanom sećanju na Boga treba da stekne naviku u neprestanom ponavljanju molitve: Boţe, pogledaj da mi pomogneš, Gospode, priteci mi u pomoć (Ps.69,2). Taj stih nije bez razloga izabran iz celokupnog Svetog Pisma: on izraţava sva raspoloţenja koja se zahtevaju u molitvi, i odgovara svim potrebama molitvenika. On sadrţi smireno ispovedanje vlastite nemoći, ispovedanje Boga jedinim Pomoćnikom koji je uvek spreman da pomogne, te veru i nadu da će nam pomoći i

75

izbaviti nas od svake bede. Onaj ko neprestano priziva Boga tim reĉima, umno vidi i srcem oseća Boga prisutnim u sebi. On mu se obraća kao Ocu sa sinovskom ljubavlju u srcu, i time na sebe privlaĉi Boţiji pokrov, zaštitu i ogradu. Na taj naĉin, ova kratka molitva

postaje neoboriva stena protiv napada demona, progoniteljka nemira pomisli, odgoniteljka rĊavih pomisli, ukrotiteljka strasnih pokreta, i vaspitaĉica svih dobrih pokreta u srcu. Oci su nam zapovedili da u sluĉaju napada strasti stomakougaĊanja u njenim razliĉitim projavama vapijemo: Boţe, pogledaj da mi pomogneš, Gospode, priteci mi u pomoć; da se u sluĉaju osećanja potrebe za stroţijim postom radi ukroćenja tela i nedostatka nade da ćemo sami uspeti, molimo: Boţe, pogledaj da mi pomogneš... i ostalo; da u sluĉaju da nas muĉi duh uninija i mori tuga, odvajajući nas od svakog potrebnog dela, govorimo: Boţe, pogledaj da mi pomogneš, Gospode, priteci mi u pomoć; da u sluĉaju da našu dušu poseti neka duhovna radost i ţelimo da je saĉuvamo i uvećamo, takoĊe kaţemo reĉi: Boţe, pogledaj da mi pomogneš. Gospode, priteci mi u pomoć; da u sluĉaju da se na nas podigne golicanje ploti sa svojom obmanjujućom slašću, i da se bojimo da taj oganj ne opali miomirisni cvet

celomudrenosti, takoĊe vapijemo: Boţe, pogledaj da mi pomogneš... i ostalo; da u sluĉaju da je u naše udove ušlo spokojstvo i sveţina, i da ţelimo da se dobro stanje produţi, ili da uvek prebiva u nama, neprestano govorimo: Boţe, pogledaj da mi pomogneš... i ostalo. Tako i pri svakoj duhovnoj potrebi neprestano govori tu kratku molitvu. I biće ti ona izbavljenje od svega rĊavog i ĉuvar svega dobrog. Zbog toga neka se ona neprestano okreće u tvojim grudima. Pri svakom delu i sluţenju, na putu i za stolom, pri odlasku na spavanje i posle ustajanja od sna neprestano pevaj ovaj stih i pouĉavaj se u njemu sve dok, kroz postojano upraţnjavanje, ne navikneš da ga pevaš i u snu.

210. Prvi plod toga će biti odbacivanje svog mnoštva pomisli i zadrţavanje na jednom stihu. Sve više ćeš sticati naviku da sabiraš um mišlju o jedinom Pomoćniku. Ti ćeš primetiti da je On uvek prisutan u tebi, da sve vidi i da sve odrţava. Polazeći odatle, ti ćeš ushoditi ka najţivljem opštenju sa Bogom, te ćeš poĉeti da se nasićuješ sve uzvišenijim tajnama, pogruţavajući se u Boga, sa Njim jedinim prebivajući, i jedino sa Njime se ispunjavajući. Tako ćeš, na kraju, dostići i pomenutu ĉistu molitvu. Ona više ne uzima u obzir nikakav lik, niti se projavljuje u zvuku glasa, ili u izgovaranju ma kakvih reĉi. Naprotiv, ona sa nezadrţivom snagom izbija iz srca. U neizrecivo ushićenoj plamenoj ustremljenosti uma Bogu ona se izliva u neobjašnjivim uzdasima i stenjanju.



X

O RUKOVOĐENjU U DUHOVNOM ŢIVOTU (O RASUĐIVANjU SA SAVETOVANjEM KOD ISKUSNIH)

211. Jednom su se starci sakupili kod svetog Antonija Velikog i od veĉera do jutra razgovarali o raznim duhovnim predmetima. Naroĉito se priĉa povela o tome koja je najveća vrlina, tj. koja vrlina bi nas mogla saĉuvati neulovljivim od zamki Ċavolske prelesti, i pravim putem voditi najvišem savršenstvu. Predlagana su razna mišljenja: jedni su isticali post i bdenje, drugi negramţljivost i preziranje svih stvari, jedni otšelništvo, ili udaljavanje u pustinju, drugi ĉovekoljublje. Pošto su se svi izjasnili, blaţeni Antonije je poĉeo da govori. "Sve što ste rekli je spasonosno i neophodno za one koji traţe Boga i koji ţele da mu priĊu.

76

MeĊutim, iskustvo pada onih koji su napredovali u njima ne dozvoljava da im se da prvenstvo. Jer, u zamke neprijatelja su upadali i oni koji su se odlikovali strogim postovima i bdenjima, i oni koji su prebivali bezizlazno u pustinjskoj usamljenosti, i oni koji su došli do

najvećeg stepena negramţljivosti, i oni koji su obilno davali milostinju. Mislim da je razlog toga bio nedostatak rasuĊivanja. Jer, ono uĉi ĉoveka da ide carskim putem, izbegavajući opasne krajnosti. U odnosu na post, na primer, ono ne dopušta ni bezmerno iznuravanje tela, niti ugaĊanje telu. U JevanĊelju se ono naziva okom i svetiljkom duše: Svetiljka telu je oko, kaţe Gospod. Ako, dakle, oko tvoje zdravo bude, sve će telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti (Mt.6,22-23). Kada svetlost sve osvetljava i oko sve vidi. Tako i rasuĊivanje sve pomisli i dela ĉovekova razmatra, prosuĊuje i objašnjava. Ono odreĊuje šta treba ĉiniti, te kako i od ĉega se treba uzdrţavati. Kod onoga, pak, ko nema takvo rasuĊivanje, dela i pomisli idu tek tako, bez strogog razmatranja. Tu neprijatelj uspeva da podmetne prividno dobro umesto istinskog dobra. Prikrivajući njime svoju zamku, on [ĉoveka] baca u rov i pogubljuje ga".

212. Rešenje svetog Antonija je potvrĊeno bezbrojnim primerima. Prisetimo se ţalosnog pada starca Irona. On se upraţnjavao u krajnje strogom postu i u dubokoj usamljenosti. I da ih nikako ne bi narušavao, po nagovoru neprijatelja on je prestao da dolazi na uobiĉajena [liturgijska] subotna i nedeljna sabranja pustinjaka, posle kojih su se u razgovoru razjašnjavali razni putevi i bespuća strogog ţivota. Obmanuvši se tim navodno dobrim, savetom neprijatelja, on se predao još većoj prelesti: primio je Ċavola koji mu se javio u obliku anĊela i po njegovoj reĉi skoĉio u najdublji bunar. Razbivši se, on je treći dan skonĉao. Evo još jednog primera: nameravajući da odu u najdublju pustinju dva brata su odluĉili da primaju jedino hranu koju im pošalje sam Gospod. Lutajući po pustinji oni su toliko iznemogli da se već nisu mogli ni kretati. U tom ĉas su ih napali Maziki, divlji i surov narod. MeĊutim, videći ih u tako ţalosnom stanju, oni su se saţalili na njih i predloţili im hleb. Jedan je razmislio, i pristao da primi hleb kao od ljudi koje je Gospod poslao. On se potkrepio i ostao ţiv. Drugi je, pak, uporno ostao pri svojoj odluci i umro od gladi. Evo još jednog primera: jedan od strogih isposnika i usamljenika je pomislio da je dostojan opštenja sa nebeskim silama. I neprijatelj nije zakasnio da se time iskoristi. Poĉeo je da mu se javlja kao anĊeo, da mu daje otkrivenja o ljudskim delima i mislima, da proizvodi u keliji svetlost bez svetiljke. Zadobivši na taj naĉin njegovo poverenje u potpunosti, on mu je na kraju zapovedio da, sliĉno Avramu, svoga sina prinese na ţrtvu Bogu. To bi se svakako i dogodilo da sin, videći neobiĉne pripreme, nije pobegao. I još jednog: neprijatelj je u Mesopotamiji jednog isposnika i usamljenika doveo do bespogovornog poverenja u snove. On mu je u snoviĊenju predstavio dva naroda: hrišćanski sa apostolima i muĉenicima u mraku, bešĉašću, tuzi i plaĉu, i judejski sa Mojsijem, patrijarsima i prorocima u luĉezarnom sijanju, u slavi i radosti. I time ga je naveo da preĊe u judejstvo i primi obrezanje. I ovi primeri su dovoljni da se ubedite da nedostatak rasuĊivanja predstavlja otvorena vrata za pad i pogibiju.

213. RasuĊivanje je dar Boţiji koji, meĊutim, treba razvijati i vaspitavati. Kako? Predajući sve svoje rasuĊivanju najiskusnijih otaca. To je najmudrija škola rasuĊivanja u kojoj se uĉe da dobro rasuĊuju o doliĉnom ĉak i oni koji nemaju posebnu sposobnost. Tako se rešava pitanje kako steći rasuĊivanje. Istinsko rasuĊivanje se stiĉe istinskim smirenjem. Prvi njen pokazatelj jeste otkrivanje ocima ne samo onoga što radimo, nego i onoga o ĉemu mislimo, bez imalo poverenja u svoje pomisli. [Smirenje je] da se u svemu slede pouke staraca, i da se dobrim ili rĊavim smatra samo ono što oni takvim priznaju. Takvo delovanje potpomaţe da bez opasnosti prebivamo na pravom putu i ĉuva nas od

77

svih Ċavoljih zamki. Onaj ko svoj ţivot rasporeĊuje po savetu onih koji su napredovali, a ne po svom sudu, ne moţe da padne od besovske prelesti. Predavanje svojih pomisli rasuĊivanju otaca zamenjuje vlastito rasuĊivanje i uĉi [istinskom] rasuĊivanju. Neprijatelji

ne vole svetlost. Zbog toga otkrivanje zlih pomisli njih odmah razgoni i istrebljuje. Izvuĉena iz tamne rupe na svetlost, zmija se stara da pobegne i sakrije. Tako se i zle pomisli, budući otkrivene otvorenim priznanjem i ispovešću, staraju da pobegnu od ĉoveka. To se potvrĊuje mnogim i premnogim primerima i opitima.

214. Ava Serapion priĉa o sebi: "Kada sam bio poĉetnik od ave sam tajno uzimao suvarke i jeo. To sam ĉinio veoma dugo vreme. I strast je ovladala mnome tako da nisam mogao da je savladam. Savest me je osuĊivala. MeĊutim, ja sam se stideo da avi priznam [svoju strast]. Ipak, po promislu ĉovekoljubivoga Boga se desilo da kod starca svrati neka bratija, koji su poĉeli da mu otkrivaju svoje pomisli i da mole rešenja za njih. Starac im je odgovorio ono što je bilo potrebno. Pri tome je došlo na red da govori i o uzdrţanju u hrani. Zatim je dodao: "Ništa toliko monasima ne nanosi štetu i ništa toliko ne raduje besove kao utajivanje pomisli od duhovnih otaca". Ove reĉi su me silno porazile. Meni se ĉinilo da je Bog otkrio starcu moja sagrešenja. Došavši u skrušenost, ja sam poĉeo da plaĉem. Zatim sam ispod pazuha izvukao hleb koji sam obiĉno krao. Pruţivši se na zemlju, ja sam molio da mi oprosti prošlo i da se moli za mene da se saĉuvam ubuduće. Tada reĉe starac: "Tvoje priznanje te je oslobodilo od ropstva. Otkrivši svoj greh ti si pobedio demona koji te je ranjavao u tvom ćutanju. Dosada si mu dopuštao da vlada tobom, ne protivreĉeći mu, i ne izobiĉavajući ga. Budući, pak, izveden iz srca i otkriven, on već neće imati mesta u tebi". Starac još nije ni završio svoju reĉ a iz mojih nedara je izašlo nešto što je liĉilo na goreću baklju i svu keliju napunilo smradom, tako da su prisutni mislili da gori sumpor. Starac je dodao: "Eto, Gospod je vidljivo potvrdio istinu mojih reĉi i tvoga osloboĊenja". Tako je dejstvom ispovesti odstupila od mene strast stomakougaĊanja. Od tada mi ĉak ni na misao nije dolazila ranija ţelja".

215. Šta vidimo kod Samuila? Od detinjstva budući posvećen Bogu i udostojavajući se besede sa Njim, on nije verovao svojoj pomisli. Budući dvaput pozvan od Boga, on ţuri starcu Iliju i od njega dobija pouku kako da odgovori Bogu. Na taj naĉin je sam Bog i onoga koga je udostojio razgovora sa sobom hteo da rukovodi poukom starca, kako bi ga priveo smirenju. Ne vidimo li isto to i kod svetog Pavla? Sam Gospod ga je prizvao, ali ga ujedno šalje Ananiji da se bi nauĉio putu istine. I sam sveti Pavle, posle velikog iskustva jevanĊelske propovedi, ide u Jerusalim da proveri svoju blagovest, da kako ne bi trĉao uzalud (Gal.1,13-2,2), iako ga je osetno pratila blagodat Svetoga Duha. Prema tome, Gospod put ka savršenstvu otkriva samo onima koje rukovode duhovni oci, kao što i govori preko proroka: Pitaj oca svoga i saopštiće ti, starce tvoje - i kazaće ti (Pon.Zak.32, 7).



XI

O STUPNjEVIMA SAVRŠENSTVA DUHOVNOG ŢIVOTA

S OBZIROM NA POBUDE ZA NjEGA

78

216. Tri pobude podstiĉu ljude da prigušuju strasti: strah od adskog muĉenja u budućnosti, ili strah od strogosti zakona u sadašnjosti; nada i ţelja da se dobije Carstvo nebesko; i napokon, ljubav prema vrlini ili dobroljublje. O tome da strah navodi da se

gnušamo skverni zla govori se u Priĉama: Strah Gospodnji mrzi nepravdu (Priĉ.8,13). Da nas i nada zadrţava od predavanja strastima [vidi se iz] reĉenog: Neće se prevariti svi koji se uzdaju u Njega (Ps.33,23). O ljubavi je, pak, reĉeno da se ĉak ne boji grehovnog pada: Ljubav nikad ne prestaje (1.Kor.13,8). Zbog toga apostol celokupno delo spasenja smešta u sticanje te tri vrline, govoreći: A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje (1.Kor.13,13). Ulivajući nam strah od Budućeg suda i muĉenja, vera nas odvlaĉi od skverni strasti; istrţući naš um od sadašnjeg oĉekivanjem nebeskih nagrada, nada nas navodi da preziremo sva plotska zadovoljstva; svojim ognjem rasplamsavajući u nama ljubav prema Hristu i prema napredovanju u duhovnim vrlinama, ljubav nas, pak, pobuĊuje da se sa savršenom mrţnjom odvraćamo od svega što im je protivno. Premda nas vode ka jednom cilju, tj. pobuĊuju da se uzdrţavamo od svega nedozvoljenog, sve tri vrline se po stupnju svog

dostojanstva mnogo razlikuju meĊu sobom. Prve dve su svojstvene ljudima koji streme napretku, ali još nisu stekli srdaĉnu ljubav, dok treća iskljuĉivo pripada Bogu i ljudima koji su u sebi obnovili obraz i podobije Boţije. Jer, samo Bog ĉini sve dobro po svojoj ljubavi, a ne zaradi straha ili nagrade. Gospod je sve stvorio za sebe, kaţe Solomon (Priĉ.16,4). Naime, po blagosti svojoj On obilno izliva svako dobro na dostojne i nedostojne, budući da, kao veĉno savršena i po svojoj prirodi nepromenjiva blagost, ne moţe biti ni ogorĉen uvredama, niti razdraţen ljudskim bezakonjem.

217. Stoga onaj ko stremi savršenstvu treba od prvog stupnja straha (koji se zapravo naziva ropskim) da uzlazi na stazu nade. Tu ĉovek već postaje sliĉan najamniku, a ne više slugi, budući da deluje u oĉekivanju buduće nagrade. Premda se više se ne boji kazne za grehe (budući da je uveren u oproštaj), i premda oĉekuje da će primiti dobru nagradu (budući svestan svojih dobrih dela), on još nije došao do raspoloţenja koje je svojstveno sinu. Sin se, naime, ni malo ne koleba u uverenosti da je sve što pripada Ocu ujedno i njegovo (budući potpuno ubeĊen u Oĉevo sveštedro blagovoljenje prema njemu).

218. Prema tome, mi treba da ubrzamo svoje napredovanje kako bismo se, posredstvom ljubavi koja nikad ne prestaje stupivši na treću stepenicu sinova koji smatraju svojim sve što pripada Ocu, udostojili da primimo obraz i podobije nebesnoga Oca i kako bismo, sledeći primer Njegovog istinskog Sina, govorili: Sve što ima Otac moje je (Jn.16,15). To i blaţeni Pavle ispoveda o nama, govoreći: Jer sve je vaše, bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili ţivot, ili smrt, ili sadašnje, ili buduće, sve je vaše (1.Kor.3,21-22). Ka takvom bogopodobiju priziva nas i zapovest Spasitelja: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mt.5,48). Kod onih koji se još nalaze u stanju sluge i najamnika raspoloţenje prema dobru ponekad biva prekinuto, naime kada duša usled ohladnelosti njenih osećanja, ili usled obuzetosti svetskim zadovoljstvima i radostima, prestane da se nadahnjuje strahom od geene ili ţeljom budućih dobara. Prema tome, mi ne moţemo dostići istinsko savršenstvo ukoliko Boga ne zavolimo pokretani jedino ljubavnom ĉeţnjom prema Njemu. Jer, i On nas je najpre zavoleo jedino radi našeg našeg spasenja. Zbog toga treba da se staramo da sa plamenom revnošću uzlazimo od straha k nadi, i od nade ka stepenu ljubavi prema Bogu, ili ljubavi prema samim vrlinama, sa punom duševnom vatrenošću. Stekavši takvu privrţenost prema dobru mi ćemo moći, koliko je samo dostupno ljudskoj prirodi, ĉvrsto prebivati u njemu.

219. Velika je razlika izmeĊu onoga ko strahom od geene ili nadom na buduću nagradu u sebi gasi plamen strasti, i onoga ko se zbog osećanja Boţanstvene ljubavi sa

79

mrţnjom odvraća od same poroĉnosti i neĉistote, ko u srcu ĉuva dobro ĉistote zbog ljubavi i privrţenosti prema ĉistoti, ko sve ĉini iz ljubavi prema vrlini, a ne iz straha od muka, i ko ne gleda na ono što nam je obećano u budućnosti, nego se nasićuje svesnim okušanjem

istinskog dobra. U takvom stanju ĉovek neće sebi dopustiti da iskoristi sluĉaj za greh, ĉak i da ga niko ne vidi. On neće hteti ni da se tajno u mislima oskrnavi grehovnim naslaĊivanjem. Jer, on u srcu hrani istinsku ljubav prema vrlini i u osećanja ne prima ništa što joj je protivno, već se sa mrţnjom odvraća od svega sliĉnog. Onaj, pak, ko se uz pomoć straha uzdrţava od predavanja obmani strasti, po otklanjanju pregrade straha opet prilazi onome što voli. Zbog toga on neće uvek biti postojan u svojoj vrlini, i nikada neće biti miran od borbe sa strastima. On nikako neće moći da stekne tvrd i neprekidan unutrašnji mir koji pruţa prisustvo ĉistote. Gde, pak, nema mira od borbe ne moţe se povremeno izbeći ni ranjavanje. Ma koliko da je iskusan u borbi, ma koliko da se hrabro sukobljava, makar i ĉesto nanosio neprijateljima smrtonosne rane, ĉovek ponekad ne moţe izbeći neprijateljsku oštricu. Nasuprot tome, onaj ko je savladao svaku pobunu strasti, već

se naslaĊuje tvrdim mirom, postavši privrţen samoj vrlini. On će postojano ĉuvati stanje dobrog nastrojenja kojim je sav obuzet i kome je u potpunosti predan, budući uveren da nema ništa pogubnije od gubitka ĉistote. Uvaţavanje prema prisutnim ljudima neće nimalo uvećati njegovu ĉasnost, niti će je umanjiti njegovu usamljenost. On, naime, uvek i svuda sa sobom nosi sudiju ne samo svojih dela, nego i pomisli, tj. savest. On se prvenstveno stara da ugodi Onome koji se, kako je ubeĊen, ne moţe ni zaobići, ni obmanuti, i od koga se [ĉovek] ne moţe sakriti.

220. Onaj ko se, nadajući se na Boţiju pomoć, a ne na svoj revnosni trud, udostoji da dostigne stepen savršenstva, iz stanja sluge (u kome deluje strah). i iz stanja najamnika (u kome pokretaĉ sluţenja nije unutrašnja dobrota onoga koji deluje, nego oĉekivanje nagrade) prelazi u stanje usinovljenja u kome ne postoji ni strah, ni ţelja za nagradom, već samo ljubav koja nikad ne prestaje. Onaj ko kroz takvu ljubav u sebi obnovi obraz i podobije Boţije, naslaĊivaće se dobrom već po srdaĉnom raspoloţenju prema njemu samom. Stekavši trpljenje i krotost, koji su unekoliko sliĉni Boţijim, više se neće gneviti ni na kakve poroke onih koji greše. Naprotiv, on će se, saţaljevajući ih i sastradavajući im u nemoćima, moliti za njihovo pomilovanje, sećajući se da je i sam bio savlaĊivan sliĉnim strastima sve dok ga milosrĊe Gospodnje nije spaslo. On zna da se iz uza plotskog ţivota nije išĉupao svojim naporima, već blagodaću Boţijom. Zbog toga on shvata da prema onima koji su sagrešili ne treba projavljivati gnev, nego sastradavanje koje omogućava da se u mirnom raspoloţenju srca poje Bogu: Raskinuo si okove moje: tebi ću prineti ţrtvu hvale (Ps.115,7), i još: Kad mi Gospod ne bi bio pomoćnik, brzo bi se u ad preselila duša moja (Ps.93,17). Nalazeći se u tavom smirenom nastrojenju duha, on je u stanju da ispuniti i sledeću zapovest jevanĊelskog savršenstva: Ljubite neprijatelje svoje... ĉinite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vreĊaju i gone (Mt.5,44). Na taj naĉin se on udostojava da dobije nagradu koja je obećana za izvršenje te zapovesti, tj. da se udostoji ne samo da nosi obraz i podobije Boţije, nego i da se nazove sinom Boţijim: Da budete sinovi Oca svoga, koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje daţd pravednima i nepravednima (Mt.5,45). Postavši svestan kakvu je ljubav dostigao, blaţeni Jovan kaţe: Da bismo imali smelosti na Dan suda; jer kao što je On, i mi smo u ovome svetu (1.Jn.4,17). Jer, ĉime drugim bi ĉovek, koji je po prirodi nemoćan i slab, mogao biti kao što je On, ako ne prostiranjem dobroţelateljne ljubavi svoga srca na dobre i zle, pravedne i nepravedne? Prema tome, onaj ko hoće da dostigne istinsko usinovljenje Bogu treba da ĉini dobro iz privrţenosti prema samom dobru. O tome isti

80

blaţeni apostol blagovesti: Svaki koji je roĊen od Boga ne ĉini greh, jer seme Njegovo ostaje u njemu, i ne moţe grešiti, jer je od Boga roĊen (1.Jn.Z,9), i još: Znamo da svaki roĊeni od Boga ne greši, nego koji je roĊen od Boga ĉuva sebe, i neĉastivi ga se ne dotiĉe (1.Jn.5,18). (To uostalom treba razumeti samo za smrtne grehe, a ne za svaku vrstu grehova. Zaista, ni sami sveti ne mogu izbeći mala sagrešenja koja se dogaĊaju u reĉima, mislima, u ţeljama usled neznanja, zaborava, neke krajnosti, ili neoĉekivanog sluĉaja. Premda se oni razlikuju od greha koji se naziva smrtnim, ipak nisu bez ikakve krivice i prekora). Prema tome, onaj ko stekne ljubav prema dobru i postane podraţavatelj Boga, poprima milosrĊe i dugotrpljenje Gospodnje (Kol.3,12) i moli se i za same gonitelje svoje, govoreći sliĉno svome Gospodu: Oĉe, oprosti im, jer ne znaju šta ĉine (Lk.23,34). Oĉigledni, pak, priznak duše koja se još nije oĉistila od skvernih strasti jeste nedostatak osećanja sastradavanja prema tuĊim sagrešenjima, kao i izricanje strogog suda o njima.



XII

O KRAJU POKAJNIĈKIH TRUDOVA

221. Savršeno pokajanje sastoji se u tome da više ne ĉinimo grehove zbog kojih se kajemo, i zbog kojih nas savest izobliĉava. Kao dokaz da smo se potrudili oko njih i da su nam oprošteni sluţi izgnanje iz našeg srca i samog saosećanja prema njima. Neka svako zna da još nije razrešen od ranijih grehova ukoliko za vreme trudova i uzdaha, koje preduzima radi njihovog izglaĊivanja, pred oĉima njegovog uma igraju obrazi grešnih dela - bilo onih koje je sam uĉinio, bilo sliĉnih njima, i ukoliko se preko naslaĊivanja sećanjem na njih (da i ne pominjem same nepristojne predmete) razara dobro unutrašnje raspoloţenje duše. Prema tome, onaj ko se bodro trudi nad takvim izglaĊivanjem neka smatra da je razrešen od svojih grehova, te da je za sve što je ranije uĉinio dobio oproštaj, tek kada oseti da se njegovo srce ni malo ne uznemirava ne samo uobraziljom, nego ni njihovim mamcima. Prema tome, ispitivaĉ pokajanja i oproštaja zaseda u našoj savesti i još pre sudnjeg dana i dok se još odugovlaĉi naše prebivanje u ovom telu otkriva otpuštanje naše krivice i objavljuje o okonĉanju izglaĊivanja javljanjem oproštaja. I da bih odreĊenije izrazio ono što sam rekao, dodajem: moţemo poverovati da su nam oproštene sve skverni ranijih grehova tek kada iz našeg srca budu izgnane i slastoljubive ţelje i same strasti.

222. Pitanje: Kako se u nama posle toga moţe roditi ona sveta i spasonosna

skrušenost i smirenje koje opisuje pokajnik: Greh svoj kazah tebi i krivice svoje ne zatajih. Rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje, kako bi nam se istinski i zasluţeno moglo pridodati i ono što sledi: I ti skide sa mene krivicu greha moga (Ps.31,5)? Ili, kako ćemo, raširivši ruke na molitvi, moći da u sebi probudimo pokajniĉke suze koje bi bile silne da nam privuku oproštaj grehova, sliĉno svetom Davidu: Svaku noć kvasim odar svoj. Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7), ukoliko iz srdaca naših izgonimo svako sećanje o našim gresima, iako nam se, nasuprot tome, reĉju samog Gospoda, ĉvrsto zapoveda da ga ĉuvamo u sebi: Ja sam onaj koji izglaĊuje tvoje prestupe i grehe tvoje. I neću ih pomenuti, a ti ih pominji (Is.43,25)? Zbog toga se ja ne samo za rukodeljem, nego i na molitvi naroĉito staram da u duši izazovem sećanje na ranije grehe. Time se ja uspešnije

81

oraspoloţujem za istinsko smirenje i skrušenost srca, i sa prorokom mogu smelo da kaţem: Vidi smirenje moje i trud moj, i oprosti mi sve grehe (Ps.24,18)?

223. Odgovor: Ono što je reĉeno, reĉeno je o svršetku pokajanja i o priznacima izglaĊenja savesti i pravde. Pominjanje, pak, grehova je, razume se, veoma korisno i potrebno, premda samo za one koji još prohode podvig pokajanja. Bijući se u prsa, oni treba neprestano da vapiju: Jer ja znam bezakonje moje, i greh je moj stalno preda mnom (Ps.50,5), i još: Saopštiću krivicu svoju, i pobrinuću se o grehu svome (Ps.37,19). Prema tome, sve dok se kajemo i dok nas sećanje na ranija grehovna dela još ranjava, neophodno je da kiša suza, koja se raĊa zbog saznanja krivice, gasi muĉni oganj ţeţenja savesti. U ĉoveku dejstvom dubokog smirenja srca i skrušenosti duha, pri neumornom pokajniĉkom trudu i uzdasima, sećanje na grehe moţe da bude uspavano i ţalac savesti da se, blagodaću milosrdnog Boga, povuĉe iz dubine duše. Tada postaje oĉigledno da je on dostigao svršetak izglaĊivanja, da je zasluţeno dobio oproštaj za sve i oĉistio se od skverni svih svojih grehova. Do takvog zaborava, meĊutim, dolazi se jedino zaglaĊivanjem ranijih grehova i strasnih zanosa, te savršenim, tj. potpunim oĉišćenjem srca. Do njega, bez sumnje, ne moţe dostići niko od onih koji zbog nerada ili prezrenja ne brinu o oĉišćenju od strasti, već samo onaj ko gorkim plaĉem i neprestanim uzdasima umiva svu skvernu ranijih neĉistota. Posle svojih trudova on moţe svom ĉvrstinom duše da govori Bogu: Greh svoj kazah tebi i krivice svoje ne zatajih (Ps.31,5), i: Suze su mi hleb dan i noć (Ps.41,4), kako bi zasluţeno ĉuo od samog Gospoda: Oduzeh kao oblak prestupe tvoje, i kao primrak grehe tvoje (Is.44,22).

224. Ti si napred rekao da naroĉito izazivaš sećanje na ranije grehe. To ne treba ĉiniti. Ĉak i ako se ono protiv volje pojavi, treba ga odmah izgoniti, budući da odvlaĉi um od ĉistog sagledavanja, osobito kod onog ko prebiva u usamljenosti, zapliĉući ga u neĉistote ovoga sveta i gušeći ga smradom strasti. Jer, obnavljanje sećanja na ono što si iz

neznanja ili pohote ranije ĉinio po knezu ovoga sveta (ĉak i pod pretpostavkom da se pri takvoj pomisli ne potkrade nikakvo naslaĊivanje) moţe pokvariti vazduh uma odvratnim smradom. Naime, samo misleno doticanje sa ranijom gnjilinom moţe prognati duhovni miris ili sladost miomira vrlina. Prema tome, od sećanja na ranija strasna dela, koje dotiĉe naša osećanja, treba beţati kao što ĉastan i ozbiljan muţ beţi od priĉe i zagrljaja bestidne i drske ţene. Jer, ukoliko se odmah ne udalji od njenih predloga i ukoliko dopusti makar najkraće zadrţavanje u neĉasnom razgovoru sa njom (ĉak i ako odbaci saglasnost na sramno zadovoljstvo), on nikako neće izbeći osudu svih prolaznika zbog dopuštenja neĉeg bešĉasnog i prekornog. Zbog toga i mi, kada zaraznim prisećanjem budemo uvedeni u pomisli takve vrste, ne treba ni malo da se zadrţavamo na [neĉistoti], već odmah da odstupimo od njihovih uobraţenja. Jer, videći da se zanimamo neĉistim i sramnim pomislima, anĊeli koji prolaze [pored nas] neće biti voljni da o nama kaţu: Blagoslov Gospodnji na vama! Blagosiljamo vas imenom Gospodnjim (Ps.128,8). Dešava se ĉesto da neiskusni, dok sa osećanjem skrušenosti istraţuje svoje padove, ili padove drugih ljudi, sam neprimetno biva ranjen tananom strelom pohote i saglašava se sa njom. Na taj naĉin se ono što je zapoĉeto pod vidom poboţnosti završava sramnim pogubnim završetkom. Postoje putevi koji ĉoveku izgledaju pravi, iako im kraj gleda u dno adovo (Priĉ. 16,25).

82

PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI


Prepodobni Isihije, rodom Jerusalimljanin, u mladim godinama beše slušalac i uĉenik svetog Grigorija Bogoslova. Po konĉini svog velikog nastavnika, on provoĊaše podviţniĉki ţivot u jednoj od palestinskih pustinja, gde je produţavao da izuĉava duh Hrišćanstva ĉas u knjigama, ĉas iz razgovora sa savremenim podviţnicima Palestine, ĉas iz opita sopstvenog ţivota i svojih ispitivanja. 412. godine jerusalimski arhiepiskop je prosvećenog podviţnika posvetio u prezvitera. Od tog vremena, sjedinjujući sa ĉinom prezvitera i zvanje propovednika, on se u istoriji Crkve pojavljuje kao jedan od znamenitih uĉitelja. "Veliki Evtimije, - kako (u ţitiju svetog Evtimija) piše njegov uĉenik Kiril Skitopoljski, - beše veoma utešen što je sveti Juvenalije, patrijarh jerusalimski, došavši 429. godine u njegovu obitelj radi osvećenja hrama, sa sobom poveo i preosvećenog Isihija, prezvitera i uĉitelja Crkve".

Teofan u svom hronografu njegovu konĉinu vezuje za 26. godinu carovanja Teodosija MlaĊeg, što odgovara 432-3. godini. U mesecoslovu imperatora Vasilija njegov spomen se vezuje za 28. mart. Kod nas, kao i na ĉitavom istoku, on se pominje sa svim prepodobnim na Sirnu subotu. U kanonu svetog Teodora Studita na taj dan u 9. pesmi on

83

se pominje zajedno sa velikim uĉiteljima - Vasilijem Velikim, Grigorijem Bogoslovom, Jovanom Zlatoustim, Atanasijem Velikim, sa Kirilom Jerusalimskim i Kirilom Aleksandrijskim, sa svetim Epifanijem, Grigorijem Niskim. Pored Grigorija Bogoslova, on se

imenuje drugim bogoslovom.

Po svojim uĉenim delima, prepodobni Isihije beše dostojni uĉenik svetog Grigorija Bogoslova. Ocenjujući prepodobnog Isihija kao propovednika i tumaĉa Svetog Pisma, Mesecoslov imperatora Vasilija navodi: "On je objasnio ĉitavo Sveto Pismo, izloţio ga sa jasnošću i pruţio za opštu korist. Zbog toga je za sve bio veoma znamenit i poštovan".

Podraţavajući Grĉko dobrotoljublje, mi ćemo iz njegovih mnogobrojnih dela u naš zbornik uneti jedino Slovo Teodulu, podeljeno na 200 poglavlja. Ono je veoma korisno za one koji ţele da se naviknu na trezvoumlje, paţnju i ĉuvanje srca. U svojoj Filokaliji, u 198 poglavlju, Fotije ovo slovo imenuje kao "najprigodnije za one koji provode podviţniĉki ţivot radi nasleĊa Carstva nebeskog. Ono je jasno izloţeno i po svemu odgovara onima koji se ne upuštaju u duboka ispitivanja, već sav trud i svu paţnju obraćaju na podvige delatnog

ţivota".

(Pri prevoĊenju je grĉki tekst Dobrotoljublja bio dopunjen sa nekoliko mesta iz Patrologiae Graecae, Migne t. 93).

PREPODOBNI ISIHIJE

DUŠEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA, PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I MOLITVI

STOTINA PRVA

1. Trezvoumlje je duhovna umetnost. Ukoliko ga dugo i sa postojanom usrdnošću upraţnjava, ĉovek će se, uz Boţiju pomoć, potpuno izbaviti od strasnih misli, reĉi i rĊavih dela. Onome ko ga tako prohodi ono daruje verno poznanje nepostiţnog Boga, koliko je to nama moguće, kao i tajno razrešenje skrivenih Boţanstvenih tajni. Njime se ispunjava

svaka zapovest Starog i Novog Zaveta i ono podaje svako blago budućeg veka. Trezvoumlje, u stvari. jeste ĉistota srca koja je zbog svojih visokih vrednosti ili, taĉnije govoreći zbog naše nepaţnje i nemarnosti, sada vrlo retka kod monaha. MeĊutim, baš nju Hristos ublaţava govoreći: Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Pošto je takvo, trezvoumlje se dobija po skupu cenu. Ukoliko postojano prebiva u ĉoveku, ono za njega postaje putovoĊ u pravi i bogougodni ţivot. Ono je i lestvica za sagledavanje. Ono nas uĉi kako da upravljamo pokretima trodelne duše (tj. sa tri sile: slovesnom, razdraţajnom i ţelateljnom) i kako da krepko ĉuvamo osećanja. Ono u svom sudeoniku svakodnevno umnoţava ĉetiri osnovne vrline (mudrost, hrabrost, uzdrţljivost i pravednost).

84

2. Pokazujući koliko je ova vrlina neporoĉna, ĉista, sveobuhvatna i delotvorna, i uĉeći nas kako treba da je zapoĉnemo i obavljamo, veliki zakonodavac Mojsije, ili pre - Duh govori: Pazi na sebe da u srcu tvom ne bude tajna reĉ bezakonja (Pon.Zak.15,9). Tajnom

reĉi on naziva misleno izobraţavanje neke grešne i nebogougodne stvari. To sveti oci nazivaju prilogom koji u srce ubacuje Ċavo. Po njegovom pojavljivanju u umu slede naše pomisli i sa njim strasno razgovaraju.

3. Trezvoumlje je put ka svakoj vrlini i svakoj zapovesti Boţijoj. Ono se još naziva srdaĉnim bezmolvijem i jeste isto što i ĉuvanje srca koje se drţi savršeno [slobodnoj od maštanja.

4. Ĉovek koji se rodi slep ne vidi sunĉevu svetlost, dok onaj koji ne ţivi u trezvoumlju ne vidi svetlost izobilne blagodati koja nishodi sviše. On se neće osloboditi od grešnih i Bogu mrskih dela, reĉi i pomisli. Po svom ishodu oni neće slobodno proći pored knezova tartara.

5. Paţnja je neprestano bezmolvije srca u odnosu na sve vrste pomisli. Srce u

njemu svagda, neprekidno i neprestano diše jedinim Hristom Isusom, Sinom Boţijim i Bogom, Njega priziva, sa Njim se hrabro bori protiv neprijatelja, i Njemu, koji ima vlast da otpušta grehe, ispoveda svoja sagrešenja. Takva duša prizivanjem ĉesto obuhvata Hrista, Jedinog Tajnoznalca srdaca. Ona se na svaki naĉin stara da od ljudi sakrije svoju sladost i svoj unutrašnji podvig kako lukavi neprijatelj nekako ne bi našao naĉina da u nju unese zlo i uništi njeno dobro delanje.

6. Trezvoumlje je nepokolebivo smeštanje i stajanje pomisli uma na vratima srca. Tu on lako primećuje kako mu se prikradaju strane pomisli, tj. kradljivci i ĉuje što govore i što ĉine te ubice. On, takoĊe, razaznaje kakva izobraţenja izazivaju demoni, pokušavajući da ga uvuku u maštanje i da ga prevare. Ukoliko se budemo trudili na ovom delu, steći ćemo osnovano iskustvo u mislenoj borbi.

7. Uĉestalost obazrive paţnje u umu ĉoveka koji se stara da zagradi izvor rĊavih pomisli i dela obiĉno raĊa dvostruki strah: sa jedne strane, od ostavljenosti Bogom, a sa druge - od vaspitnog popuštenja spoljašnjih iskušenja. Bog, naime, ponekad ostavlja [ĉoveka] i šalje neoĉekivana iskušenja radi ispravljanja ţivota, naroĉito onima koji su okusili sladost pokoja od toga dobra (tj. paţnje i trezvoumlja) i postali nemarni. Od te uĉestalosti u nama se raĊa navika, a od nje izvesna prirodna neprekidnost trezvoumlja. Od njega se, opet, malo po malo, raĊa poznanje borbe, koje sledi neprestana Isusova molitva, i sladosna tišina uma bez maštanja, te neko divno stanje koje proizilazi od sjedinjenja sa Isusom.

8. Um koji stoji i priziva Hrista protiv neprijatelja i koji mu pribegava radi pomoći liĉi na ţivotinju koja je okruţena mnoštvom pasa kojima se hrabro suprotstavlja iz svog skrovišta. Izdaleka misleno provideći zamke mislenih neprijatelja, on se neprestano moli Mirotvorcu Isusu i ostaje neranjiv.

9. Ukoliko umeš, i ukoliko ti je dano da izjutra staješ pred Gospoda, te ne samo da te On gleda, nego da i ti gledaš (Ps.5,4), razumećeš o ĉemu govorim. A ako ne razumeš drţi se trezvoumlja, pa ćeš razumeti.

10. Sastav mora je mnoštvo vode. Sastav, pak, i uporište trezvoumlja, bodrosti i udubljenog bezmolvija duše, kao i bezdan divnih i neizrecivih sagledavanja i razumnog smirenja ispravnosti i ljubavi jeste (jedino) krajnje trezvoumlje i neprestana, naporna molitva Isusu Hristu, praćena uzdasima ali bez pomisli, uninija i teskobe.

85

11. Gospod je rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). A volja Njegovog Oca jeste: Koji ljubite Gospoda, mrzite zlo (Ps.96,10). Dakle, pri molitvi Isusu Hristu omrzimo

zle pomisli - i volja Boţija će biti ispunjena.

12. Ovaplotivši se, naš Vladika i Bog je predloţio izgled svake vrline radi primera ljudskom rodu i opozivanja drevnog pada, ţivopisavši sav vrlinski ţivot svoj u telu. Pokazujući jedan od mnogih dobrih primera, On je po krštenju otišao u pustinju i stupio u mislenu borbu sa Ċavolom koji muje pristupio kao prostom ĉoveku. Naĉinom na koji ga je pobedio, tj. smirenjem, postom, molitvom i trezvoumljem (kojeg se drţao, premda, kao Bog i Bog bogova, za njim nije imao potrebu), On je i nas, nepotrebne sluge, nauĉio kako da se doliĉno borimo protiv duhova zlobe.

13. Neću se olenjiti da ti neukrašenom i nekićenom reĉju izloţim, po meni, sve naĉine trezvoumlja koji, malo po malo, mogu oĉistiti um od strasnih misli. Jer, ja ne smatram razumnim da se u ovom slovu, kao inaĉe u povestima o spoljašnjim ratovima,

korisna sadrţina sakrije kićenim reĉima, osobito pošto se piše za proste ljude. Reći ću ti apostolovim reĉima: A ti, ĉedo Timoteje, pazi na ĉitanje (1.Tim.4,13).

14. I tako, jedan naĉin trezvoumlja jeste: budno paziti na maštanje ili prilog. Jer, bez maštanja satana ne moţe da priprema pomisli, niti da ih predstavlja umu da bi ga obmanuo.

15. Drugi je: imati srce uvek u dubokoj tišini, bezmolvno u odnosu na svaku pomisao i u molitvi.

16. I opet drugi je: neprestano u smirenosti prizivati u pomoć Gospoda Isusa Hrista.

17. I opet drugi je: u duši imati neprestano sećanje na smrtni ĉas.

18. Sve ove delatnosti, ljubljeni, sliĉno vratarima brane ulaz rĊavim pomislima. O tome, pak, da uvek treba gledati na nebo (zanimajući um sagledavanjem nebeskih stvari), ni u šta ne raĉunajući zemlju (i sve zemno), (što je, takoĊe, jedan od snaţnih naĉina trezvoumlja), ja ću, uz pomoć Boga koji daje reĉ, detaljnije pogovoriti na drugom mestu.

19. Ukoliko preseĉemo uzroke strasti (tj. povode koji ih pobuĊuju), te se poduhvatimo duhovnih dela samo na kratko vreme, ali nam bavljenje njima ne postane jedino zanimanje za ceo ţivot, opet ćemo se lako vratiti telesnim strastima. I od tog (dobrog poduhvata) nećemo imati nikakve koristi, osim što će nam se um samo još većma pomraĉiti i što ćemo još dublje potonuti u veštastveno.

20. Onaj ko se podvizava u unutrašnjosti, svakog momenta treba da poseduje ĉetiri delanja: smirenje, krajnju paţnju, protivreĉenje (pomislima) i molitvu. Smirenje treba da

ima, budući da se bori protiv gordih demona, a njemu je uvek pri srcu potrebna pomoć Hristova, koji nenavidi gorde (Priĉ.3,34); paţnju, jer srce treba da mu je slobodno od svake pomisli, pa ĉak i one koja izgleda dobra; protivreĉenje (pomislima), jer sa gnevom treba da se suprotstavi lukavome ĉim oštrim umom prepozna kako mu prilazi, kao što je reĉeno: I odgovoriću onima koji me vreĊaju. Zar se moja duša neće povinovati Gospodu?(Ps.119,42; 62,1); molitvu, jer posle protivreĉenja treba iz dubine srca neizrecivim uzdasima da zavapi Hristu. Tada će sam podviţnik videti kako se oboţavanim imenom Isusovim razvejava neprijatelj i njegova maštarija, sliĉno prahu ili dimu pred vetrom.

86

21. Onaj ko nije stekao molitvu ĉistu od pomisli, nema oruţje za bitku. To oruţje je molitva koja neprestano dejstvuje u najskrivenijem mestu duše. Prizivanjem Gospoda Isusa Hrista ona (nevidljivo) biĉuje i opaljuje neprijatelja koji skriveno napada.

22. Ti treba da oštrim i napregnutim pogledom uma gledaš unutra kako bi saznao ko ulazi. Ĉim raspoznaš o kome se radi, protivreĉenjem smrskaj glavu zmije i, istovremeno, sa uzdisanjem zavapi Hristu. Tako ćeš iskusiti nevidljivu Boţansku zaštitu. Tada ćeš, takoĊe, jasno uvideti ispravnost srca (tj. da li ispravno deluje, ili - u ĉemu se sastoji ispravno dejstvo srca).

23. Onaj koji stoji pred ogledalom i gleda u njega, stojeći sa drugima, vidi kako izgleda njegovo lice kao i lica onih koji stoje pokraj njega. Tako i onaj koji sa svom paţnjom posmatra svoje srce u njemu vidi svoje sopstveno stanje, kao i mraĉna lica mislenih crnaca.

24. Sam od sebe um ne moţe pobediti demonska maštanja. Neka se i ne usuĊuje na tako nešto bilo kada! Jer, kao lukavi, naši neprijatelji se pretvaraju da su pobeĊeni,

pokušavajući da borca obore sa druge strane - putem taštine. MeĊutim, pri prizivanju Isusovog imena oni neće izdrţati ni minut u spremanju zamki protiv tebe.

25. Pazi da ne uzmaštaš mnogo o sebi (niti da izmišljaš svoje naĉine borbe) kao nekad drevni Izrailj, inaĉe ćeš biti predan u ruke mislenim neprijateljima. Jer, on je, pošto ga je Bog svih bio izbavio od Egipćana, izmislio sebi svog pomoćnika - izlivenog idola.

26. Pod izlivenim idolom treba razumeti naš slabi razum. Sve dok protiv zlih duhova priziva Isusa Hrista, on ih lako odgoni, a ĉim nerasudno poĉne da se uzda u sebe, pada i razbija se, sliĉno takozvanom brzokrilom. Evo šta ispoveda onaj koji se uzda u Gospoda: Gospod je krepost moja i zaštitnik moj: u Njega se uzda srce moje, i On mi pomoţe. I ko će, osim Gospoda, ustati za mene nasuprot zlima? Ili ko će stati za mene nasuprot onima koji ĉine bezakonja, tj. na bezbrojne pomisli? Onaj ko se uzda u sebe, a ne u Boga, pašće

strašnim padom.

27. Neka ti, ljubljeni, ukoliko hoćeš doliĉno da vodiš borbu, kao primer naĉina i oblika srdaĉnog bezmolvija posluţi mala ţivotinja - pauk. On hvata i ubija male muhe. I ti kao i on (koji sedi u svojoj paukovoj mreţi), bolećivo bezmolvuj u svojoj duši i ne prestaj da ubijaš vavilonske mladence, budući da će te za takvo istrebljenje Duh Sveti preko Davida nazvati blaţenim.

28. Kao što se Crveno more ne moţe videti meĊu zvezdama na nebeskom svodu, i kao što ĉovek koji hodi po zemlji ne moţe da ne diše ovim vazduhom, tako ni mi ne moţemo oĉistiti svoje srce od strasnih pomisli i iz njega izgnati mislene neprijatelje bez ĉestog prizivanja imena Isusa Hrista.

29. Ukoliko sa smirenim umovanjem, sećanjem na smrt, samoukorevanjem,

protivreĉenjem (pomislima) i prizivanjem Isusa Hrista svagda budeš prebivao u svome srcu, svakodnevno trezvoumno prohodeći misleni i uski, ali i radosni i sladosni put, dospećeš do svetih sagledavanja i Hristos će te prosvetiti poznanjem dubokih tajni, budući da su u Njemu skrivena sva blaga premudrosti i znanja (Kol.2,3), i da u Njemu obitava sva punota Boţanstva telesno (Kol.2,9). Jer, u Hristu Isusu ćeš osetiti da je u tvoju dušu sišao Duh Sveti. Prosvetivši se Njime, um ĉoveka otkrivenim licem odraţava slavu Gospodnju (2-Kor.Z, 18). Jer, apostol govori da niko ne moţe reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3), koji onoga koji ga ište tajno utvrĊuje (u istini o Njemu).

30. Oni koji vole pouku treba da znaju da zli demoni ĉesto utišavaju duhovnu borbu i skrivaju je od nas, znajući koliko je ona ponekad korisna za nas, koliko nas umudruje i

87

koliko uzvodi ka Bogu. (Pri tome, oni imaju nameru da, pošto zaboravimo na opasnost sa njihove strane) i postanemo bezbriţni, iznenada zarobe naš um (kroz maštanja), te da nas opet naĉine nemarnim i nepaţljivim u srcu. Jer, oni imaju samo jedan cilj i njih zaokuplja

samo jedan podvig - da našem srcu nikako ne daju da bude paţljivo, budući da znaju kakvo bogatstvo duša tom budnošću stiĉe. Stoga mi (za vreme zatišja) valja naroĉito da se sećamo Gospoda našeg Isusa Hrista i da se pruţamo u duhovna sagledavanja. Tada će borba opet navaliti na um. Jedino, mi sve treba da ĉnnimo, da tako kaţem, po savetu samog Gospoda i sa velikim smirenjem.

31. Ţiveći u opšteţiću treba da se rado i sa velikom gotovošću odriĉemo svake svoje volje pred nastojateljem i da, uz Boţiju pomoć, budemo neka vrsta dobrovoljnih bezvoljnika. Pri tome, na svaki naĉin treba da se potrudimo da se ne smućujemo razdraţljivošću i da ne dopuštamo nerazumne i neprirodne izlive gneva. U suprotnom ćemo u vreme borbe biti bez smelosti (tj. lišeni hrabrosti). Jer, naša volja se, ukolikoje sami dobrovoljno ne odsecamo, obiĉno razdraţuje protiv onih koji pokušavaju da je odseku prinudno (tj. bez naše saglasnosti). Gnev koji se tada podiţe, zlobno lajući, uništava poznanje borbe (tj. umeća njenog voĊenja) koje se sa velikim trudom steklo. Gnev je obiĉno rušilac. Ako se podigne protiv demonskih pomisli, gnev ih razbija i istrebljuje, a ako, pak, uskipti protiv ljudi, istrebljuje naše dobre pomisli o njima. Na taj naĉin, gnev je rušilac svih vrsta pomisli, bilo rĊavih, bilo ispravnih. On nam je dat od Boga kao štit i kao luk. I on ostaje to sve dok se ne ukloni od svog naznaĉenja. Ukoliko, pak, poĉne da deluje nesaglasno sa svojim naznaĉenjem, on postaje razoran. Imao sam prilike da vidim kako pas, koji se nekada smelo borio sa vucima, potom rastrţe ovce.

32. Od drskosti (tj. od nepaţljive preterane smelosti u opštenju sa drugima) treba beţati kao od zmijskog otrova, i od pojedinaĉnih razgovora - kao od zmija i poroda otrovnica. Jer, oni vrlo brzo mogu dovesti do potpunog zaborava na unutrašnju borbu i

dušu svesti dole sa radosne visine koja se stiĉe ĉistotom srca. Prokletstva dostojan zaborav se, kao voda ognju, protivi paţnji. On mu se svakog ĉasa pokazuje kao silan protivnik. Od zaborava padamo u nemarnost, od nemara u prenebregavanje (poredaka duhovnog ţivota), u uninije i u neumesnu pohotu. Tako se opet vraćamo na ono staro, kao pas na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Klonimo se te vrste smelosti kao smrtonosnog otrova, a zao nedug zaborava leĉimo strogim ĉuvanjem uma i neprestanim prizivanjem Gospoda našeg Isusa Hrista. Jer, bez Njega ne moţemo ĉiniti ništa (Jn.15,5).

33. Nije uobiĉajeno, niti je moguće druţiti se sa zmijom i nositi je u nedrima svojim. Isto tako je nemoguće maziti svoje telo, voleti ga i ugaĊati mu preko mere (i preko potrebnog), i ujedno se starati o nebeskoj vrlini. Jer, zmija se po prirodi svojoj neće moći uzdrţati da ne ujede onoga ko ju je prigrlio, i telo se neće uzdrţati da pokretima pohotne slasti ne oskrnavi onoga koji mu ugaĊa. Kada pogreši u neĉemu, telo treba strogo kazniti kao odbeglog roba, kako bi znalo da nad njim postoji gospodar (um), gotov da ga kazni, kako bi znalo da ne ište opijanje pohotom kao vinom u krĉmi, i kako bi, kao noćna sluškinja (plot), znalo svoju netruleţnu gospodaricu (dušu). Do same smrti ne veruj svome telu. Telesna ţelja je, veli apostol, neprijatpeljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Boţijem (Rim.8,7). Jer telo ţeli protiv duha (Gal.5,17). A koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu. A vi niste po telu nego po Duhu (Rim.8,8-9).

34. Delo blagorazumnosti je da razdraţajnu silu svagda podiţemo na sukob u unutrašnjoj borbi i na samoukorevanje; delo mudrosti je da našu slovesnu silu podstiĉemo na napregnuto i neprekidno trezvoumlje; delo hrabrosti je da ţelateljnu silu

88

upravljamo ka vrlini i ka Bogu; a delo pravednosti je da upravljamo sa pet ĉula i da ih uzdrţavamo kako ne bi oskvrnila našeg unutrašnjeg ĉoveka, tj. srce, ni spoljašnjeg, tj. telo.

35. Blagoljepije je Njegovo na Izrailju, tj. na umu koji, koliko je moguće, gleda krasotu samoga Boga, i sila je Njegova na oblacima, (Is.67,35), tj. na svetlozraĉnim dušama koje izjutra upiru svoj pogled u Onoga koji sedi sa desne strane Oca, i koji ih ĉini milim i ozarava kao što sunce ozarava ĉiste oblake.

36. Jedan grešnik kvari mnogo dobra, veli Boţanstveno Pismo (Ekl.9,18). I um koji greši kvari sve ono što je spomenuto malo pre - nebesko piće i hranu.

37. Mi nismo jaĉi od Sampsona, ni mudriji od Solomona, ni razumniji od blaţenog Davida, niti volimo Boga više od apostola Petra. Stoga ne treba da se uzdamo u sebe. Jer, Sveto Pismo kaţe da će onaj koji se uzda u sebe pasti strašnim padom.

38. Nauĉimo se od Hrista smirenoumlju, od Davida smernosti, od Petra plaĉu za padove, ali nemojmo oĉajavati kao Sampson, Juda i premudri Solomon.

39. Đavo kao lav riĉući hodi sa svojom vojskom i traţi koga da proţdere (1.Pt.5,8). Stoga kod nas nikada ne treba da prestane srdaĉna paţnja, trezvoumlje, suprotstavljanje (pomislima), molitva Hristu Isusu, Bogu našem. Jer, boljeg pomoćnika od Isusa nećeš naći u celom svom ţivotu. Jedino je On Gospod i kao Bog poznaje demonska lukavstva, spletke i obmane.

40. Neka se, dakle, duša smelo uzda u Hrista i neka ga priziva. Neprijatelja neka se uopšte ne boji, budući da ne vojuje sama, nego sa Strašnim Carem Isusom Hristom, Tvorcem svega što postoji, bestelesnog i telesnog, vidljivog i nevidljivog.

41. Što kiša duţe pada, to više smekšava zemlju. Tako i ĉesto, bez pomisli prizivano sveto ime Hristovo sve više smekšava zemlju srca našeg, puneći ga radošću i veseljem.

42. Neiskusni bi trebalo da znaju da smo telesni i da puzimo po zemlji i telom i umovanjem, te da svoje neprijatelje, koji su bestelesni i nevidljivi, zlonamerni i mudri na zlo, brzi i laki, iskusni u borbi koju vode od Adama do sada, ne moţemo drugaĉije pobediti osim kroz neprestano trezvoumlje i prizivanje Isusa Hrista, našeg Boga i Tvorca. Za neiskusne će Isus Hristova molitva biti pobuda i rukovodstvo za iskustvo i poznanje dobra. Za iskusne, pak, najbolji nastavnik u dobru jeste delanje, ispitivanje delom i okušanje dobra.

43. Videći nekoga da izvodi izvesne veštine, malo i nevino dete pokazuje znatiţelju i, po svojoj nezlobivosti, ide za maĊioniĉarem. Tako se i duša naša, koju je blagi Vladika naš stvorio kao prostu i blagu, naslaĊuje maštarskim prilozima Ċavola i prelešćuje se njima. Ona im, zlobnim, trĉi u susret kao što golubica trĉi ka onome koji postavlja zamke

za njene mladunce, te svoje pomisli meša sa maštarijama. Ukoliko se radi o licu lepe ţene ili o neĉem drugom što zapovesti Hristove potpuno zabranjuju, ona se dovija kako da u delo sprovede ono što joj je ponudila lepota koja joj je predstavljena. Došavši, potom, do saglasnosti sa pomišlju, ona već posredstvom tela privodi u delo bezakonje koje joj se predstavilo u misli, na svoju osudu.

44. Takva je podmuklost lukavog i takvim strelama on truje svaki plen. Stoga, pre nego što um zadobije veliko iskustvo u borbi, nije bezopasno puštati da pomisli ulaze u naše srce, naroĉito u poĉetku, dok duša još saoseća sa demonskim prilozima, naslaĊuje se njima i rado ide za njima. Njih treba odsecati ĉim se primete i u momentu kad se pojave i pribliţe. Pošto se, dugo vreme provodeći u divnom delu, nauĉi podvizavanju, um će već

89

sve raspoznavati i steći naviku u borbi tako da će taĉno prepoznavati pomisli, te će, kao što govori prorok, biti u stanju da lako lovi male lisice (Pesm.2,15). Tada će on već iskusno moći da ih pusti da uĊu unutra, te da se, uz pomoć Hrista, sa njim sukobi, da ih izobliĉi i

izbaci napolje.

45. Kao što jednim istim kanalom ne mogu da prolaze zajedno vatra i voda, tako ni greh ne moţe da uĊe u srce, dok prethodno ne pokuca na vrata srca maštarijom lukavog priloga.

46. Najpre se javlja prilog, zatim dolazi do spajanja u kome se naše pomisli mešaju sa pomislima lukavih demona, onda dolazi do slaganja u kome se obe vrste pomisli slaţu na zlo i rešavaju kako da ga izvedu, i na kraju dolazi do ĉulnog dela ili greha. MeĊutim, ako je um trezven, ako pazi na sebe, te ako posredstvom protivljenja i prizivanja Gospoda Isusa progoni prilog od samog njegovog pojavljivanja, ništa se od onoga što obiĉno sledi za njim neće desiti. Jer, kao bestelesan, lukavi duše moţe da obmanjuje samo preko maštanja i pomisli. 0 prilozima prorok David govori: Izjutra ubijam sve što je grešno na zemlji (Ps.100,8), dok o slaganju veliki Mojsije govori: Nemoj se mešati sa njima (Izl.23,32).

47. Um sa umom nevidljivo vodi borbu - demonski um sa našim umom. Stoga svakog minuta iz dubine duše treba prizivati Gospoda Isusa kako bi oterao demonski um i kako bi nam, kao Ĉovekoljubac, darovao pobedu.

48. Neka ti kao obrazac srdaĉnog bezmolvija posluţi onaj ko u rukama drţi ogledalo i paţljivo gleda u njega. Kada budeš (poĉeo da mu podraţavaš) uvidećeš kako se misleno u tvome srcu izobraţava i dobro i zlo.

49. Uvek pazi da uopšte nemaš nikakvu pomisao u srcu, ni neprikladnu, ni blagovidnu, kako bi lakše razaznavao tuĊince, tj. prvorodne egipatske sinove (priloge).

50. Kako je blaga, prijatna, svetla, dobra i vedra vrlina trezvoumlja Hriste Boţe, koju ti upravljaš i koju ljudski um sa velikim smirenjem bodro prohodi! Jer, ona do mora i dubine sagledavanja rasprostire svoje grane, i do reka sladosnih Boţanstvenih tajni svoje izdanke (Ps.79,12). Ona osveţava um koga izdavna opaljuje neĉastivost slanosti lukavih demonskih pomisli i besnog mudrovanja tela, u kome je smrt.

51. Trezvoumlje je sliĉno Jakovljevoj lestvici na ĉijem vrhu sedi Bog i po kojoj hode anĊeli. Ono iz nas istrţe svako zlo, odseca mnogogovorljivost, ogovaranje, klevetanje i sav spisak ĉulnih strasti, ne ţeleći da se ni na kratko vreme liši sopstvene sladosti.

52. Stoga ga, bratijo moja, sveusrdno prohodimo. Ĉistom mišlju u Hristu Isusu se uzdiţući u viĊenjima, drţimo se i gledanja svojih sagrešenja i ranijeg ţivota kako bismo, skrušavajući se i smiravajući se sećanjem na svoje grehe, u svojoj mislenoj borbi imali stalnu pomoć Isusa Hrista, Boga našeg. Jer, ĉim se usled gordosti, taštine ili samoljublja

lišimo Isusove pomoći, mi se ujedno lišavamo i ĉistote srca putem koje Bog ĉoveku omogućava bogopoznanje, kao što je obećano (Mt.5,8), budući da je prvo uzrok drugog.

53. Um koji se brine o svom skrivenom delanju i koji se neprestano upraţnjava u ĉuvanju sebe od onog što ga susreće, pored drugih blaga stiĉe i [osobinu] da njegovih pet telesnih ĉula više nisu pomoćnici grešnih iskušenja koja dolaze spolja. Pazeći stalno na svoju vrlinu, tj. na trezvoumlje i svagda ţeleći da se naslaĊuje dobrim pomislima, on ne dopušta da ga potkradaju pet ĉula putem veštastvenih i sujetnih pomisli koje preko njih dolaze. Znajući, pak, kakve obmane preko njih dolaze, on ih snaţnim naporom obuzdava iznutra.

90

54. Prebivaj u paţnji uma i nećeš biti pretovaren iskušenjima. Ako, pak, odstupiš od nje, trpi ono što naiĊe.

55. Kao što je za one koji su izgubili apetit i koji osećaju odvratnost prema hrani koristan gorki pelen, tako je za zloćudne ljude korisno da se zlopate.

56. Ako nećeš da se zlopatiš, nemoj ĉiniti zlo, budući da prvo neodstupno ide za drugim. Šta ko seje, to će i poţnjeti. Kada dobrovoljno sejući zlo i protiv svoje volje ţanjemo (skorb), treba da se divimo Boţijem pravosuĊu.

57. Um zaslepljuju tri strasti: srebroljublje, taština i slastoljublje.

58. Te tri strasti su uticale da otupe znanje i vera, vaspitanici naše prirode.

59. Kroz te tri strasti u ljudima su se ukorenili jarost, gnev, borbe i ubistva i ĉitav niz drugih strasti.

60. Onaj ko ne zna istinu, ne moţe istinski ni verovati, budući da znanje po prirodi prethodi veri. Ono što je reĉeno u Pismu, reĉeno je ne samo da bismo mi znali, nego i da bismo tvorili.

61. Otpoĉnimo sa delanjem. Postepeno napredujući, mi ćemo naći da nada u Boga, tvrda vera, unutarnje poznanje, izbavljenje od iskušenja, blagodatni darovi, srdaĉno ispovedanje i obilne suze vernima dolaze od molitve. I ne samo to, nego i -trpljenje nailazećih nevolja, i iskreno praštanje bliţnjem, i razumevanje duhovnog zakona, i nailazak Svetoga Duha, i primanje duhovnih skrivnica i svega što je Bog obećao verujućima i u ovome i u budućem veku. Jednom reĉju, duša ne moţe biti obraz Boţiji bez blagodati Boţije i vere ĉoveka koji sa dubokim smirenjem i nerasejanom molitvom prebiva u srcu.

62. Mi smo iz iskustva primili veliko blago, tj. da neprestano prizivamo Gospoda Isusa protiv mislenih neprijatelja kako bismo oĉistili srce. I pogledaj kako je ono što ti govorim iz opita saglasno sa svedoĉanstvom Pisma. Pripravi se, govori ono, Izrailju, da prizivaš Gospoda Boga svoga (Amos 4,12). I apostol takoĊe veli: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). I Gospod nas upozorava: Bez mene ne moţete ĉiniti ništa... Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod... Ko u meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se (Jn.15,5-6). Molitva je veliko blago koje u sebi sadrţi sva blaga, budući da ĉisti srce u kome verujući vide Boga.

63. Riznica smirenoumlja je nešto vrlo visoko i Bogu ugodno, te ima snagu da istrebljuje svako zlo i sve što Bog ne voli. Stoga se ono vrlo teško stiĉe. U mnogim ljudima ćeš naći pojedinaĉna dela mnogih vrlina, dok je blagouhanje smirenja teško susresti. Da bi se stekla ta riznica, potreban je veliki trud i usilje. Pismo Ċavola naziva neĉistim stoga što je od samog poĉetka odbacio blagu riznicu smirenoumlja i zavoleo gordost. Samo zbog toga se on svagde u Pismu naziva neĉistim duhom. Jer, kakvu bi telesnu neĉistotu moglo

uĉiniti potpuno neveštastveno, bestelesno i bezudno biće da bi se nazvalo neĉistim? Jasno je da je samo zbog gordosti nazvan neĉistim, i da je od ĉistog i svetlog anĊela postao prljav. Neĉist je pred Bogom svako ko se nadima (Priĉ.16,5). Po Pismu prvi greh jeste gordost (Sir.10,15). Faraon je kao gord govorio: Ne znam tvoga Boga i neću pustiti Izrailja (Izl.5,2).

64. Mnoga dejstva uma mogu nam pomoći da steknemo blagi dar 'smirenoumlja, samo ako nismo nemarni za svoje spasenje: sećanje na grehe reĉju, delom i mišlju, te misleno razmatranje. I neprekidno razmišljanje o vrlinama drugih raspolaţe ka istinskom smirenju. Videći na taj naĉin svoju bedu i koliko daleko stoji od drugih, ĉovek prirodno

91

poĉinje da sebe smatra zemljom i pepelom, ĉak ne ĉovekom nego nekim psom, budući da u svemu zaostaje za svim razumnim tvarima i budući da je oskudniji i ubogiji od svih.

65. Usta Hristova, stub Crkve, veliki otac naš Vasilije govori: "Velika pomoć u izbegavanju greha i udaljavanju od svakodnevnog padanja u isti greh predstavlja veĉernje samopodvrgavanje sudu savesti kojim se utvrĊuje u ĉemu se sagrešilo, i u ĉemu se pravilno postupilo. Tako je postupao Jov u odnosu na sebe i na svoju decu". To svakodnevno razgledavanje osvetljuje ono što se u nama dešava svakog ĉasa.

66. Neko drugi od onih koji su mudri u Boţanstvenim stvarima je govorio: "Zaĉetak ploda je cvet, a poĉetak delatnog ţivota jeste uzdrţanje". Drţimo se, dakle, uzdrţanja i to sa merom, kako uĉe oci. Ĉitav dvanaestoĉasovni dan prohodimo u ĉuvanju uma, Ĉineći tako i prinuĊavajući sebe mi ćemo, uz Boţiju pomoć, u sebi ugasiti i smanjiti zlo. Jer, prinuĊavanjem sebe stiĉe se vrlinski ţivot za koji se dobija Carstvo nebesko.

67. Bestrašće i smirenje vode poznanju. Bez njih niko neće videti Gospoda.

68. Onaj ko neprestano prebiva u svojoj unutrašnjosti odrţava celomudrenost, i pri tome sagledava, bogoslovstvuje i moli se. To je ono o ĉemu apostol govori: Po duhu hodite, i pohotu telesnu nećete ĉiniti (Gal.5,16).

69. Onaj ko ne ume da ide duhovnim putem neće se postarati o strasnim pomislima (tj. neće ih goniti od sebe), već će neprestano biti zauzet samo telom. On ugaĊa trbuhu, pada u raspustvo, tuguje, gnevi se, zlopamti i kroz sve to pomraĉuje um, ili se pak, upušta u prekomerne podvige i rastrojava srce.

70. Onaj ko se odrekao od svetskog, tj. od ţene, imanja i ostalog, samo je spoljašnjeg ĉoveka naĉinio monahom, a ne i unutrašnjeg. Onaj, pak, ko se odrekao strasnih pomisli o svemu tome naĉinio je monahom i unutrašnjeg ĉoveka, tj. um. I to je istinski monah. Spoljašnjeg ĉoveka je lako naĉiniti monahom, ali je veliki trud naĉiniti

monahom unutrašnjeg ĉoveka.

71. Ko je taj koji se u ovome rodu potpuno oslobodio od strasnih misli i koji se udostojio neprestane, ĉiste i neveštastvene molitve (što i jeste odliĉna crta unutrašnjeg ĉoveka).

72. Mnoge se strasti kriju u našim dušama. One se, meĊutim, pojavljuju tek kad se pred oĉima pokaţe njihov uzrok.

73. Nemoj se zanimati samo telesnim obuĉavanjem. Naprotiv, opredelivši za telo podvig po snazi, sav um obrati na unutrašnjost: Jer telesno veţbanje za malo je korisno, a poboţnost je korisna u svemu (1.Tim.4,8).

74. Pri mirovanju strasti (do koga je došlo ili uklanjanjem njihovih uzroka, ili usled lukavog odstupanja demona) raĊa se gordost.

75. Smirenje i zlopaćenje (podviţniĉka telesna lišavanja) ĉoveka oslobaĊaju od svakog greha. Smirenje odseca duševne, a zlopaćenje telesne strasti. Stoga Gospod govori: Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Oni će videti i Njega samog i blaga koja se u Njemu nalaze ukoliko ljubavlju i uzdrţanjem oĉiste sebe. I oni će videti utoliko više, ukoliko više budu oĉistili sebe.

76. Osmatraĉnica uzroka svake vrline jeste ĉuvanje uma, kao što je nekada Davidov straţar oznaĉavao obrezanje srca (2.Car.18,24).

77. Kad ĉulima gledamo štetno, povreĊujemo se. Isto biva i sa umom.

78. Cela biljka se suši kad joj se povredi jezgro. Isto shvati i o ljudskom srcu. Stoga treba stalno da pazimo, budući da grabljivci ne spavaju.

92

79. Ţeleći da pokaţe da je svaka zapovest obavezna i da je usinovljenje dar koji je ljudima obezbedio svojom krvlju, Gospod govori: Kad izvršite sve što vam je zapoveĊeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uĉinili što smo bili duţni uĉiniti (Lk.17,10).

Stoga Carstvo nebesko nije nagrada za dela, nego milostivi dar Vladike, pripremljen vernim slugama. Sluga ne ište slobodu kao nagradu: dobivši je, on blagodari kao duţnik, a ne dobivši je, on je oĉekuje kao milost.

80. Hristos je, po Pismu, umro za naše grehe i slugama koji mu verno sluţe daje slobodu, budući da veli: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt.25,21). MeĊutim, verni sluga nije onaj koji samo zna (svoju duţnost), nego onaj koji poslušnošću pokazuje vernost Hristu koji je dao zapovest. Onaj ko poštuje svoga gospodara izvršuje ono što muje zapoveĊeno. Kad pogreši u neĉemu ili kad ne posluša on kao kaznu podnosi ono što se sa njim dešava. Budući znatiţeljan, budi i trudoljubiv (razume se - u izvršavanju zapovesti): jer, golo znanje nadima ĉoveka.

81. Neoĉekivana iskušenja nas po promislu uĉe da budemo trudoljubivi.

82. Kao što zvezdi priliĉi svetlost, tako blagoĉastivom i bogobojaţljivom ĉoveku priliĉi siromaštvo i smirenje. Jer, Hristovi uĉenici treba da se raspoznaju i odlikuju baš smirenim umovanjem i uniţenim izgledom. O tome svagde uzvikuju [sva] ĉetiri JevanĊelja. Onaj ko ne ţivi smireno lišava se udela sa Onim koji je smirio sebe do Krsta i smrti i koji je delatni zakonodavac Boţanstvenih zapovesti. koje su obavezne za nas (i koje je delom i ţivotom izobrazio u JevanĊeljima).

83. Koji ste ţedni, hodite na vodu, veli prorok (Is.55,1). Koji ste god ţedni Boga, hodite u ĉistoti uma i srca. Uostalom, onaj koji njome ushodi visoko treba pogled da obraća i na zemlju svoje ništavnosti? Niko nije viši od smirenog. Kao što je onde gde nema svetlosti sve tamno i mraĉno, tako su i svi naši marljivi trudovi po Bogu uzaludni i besplodni ukoliko nemamo smirenoumlja.

84. Glavno je u svemu što si ĉuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drţi (Ekl.12,13), i misleno i telesno. Ako se misleno budeš primoravao da ih saĉuvaš, retko ćeš imati potrebe da se ĉulno radi njih potrudiš. David veli: Ushteh ĉiniti volju tvoju, Boţe moj i zakon je tvoj meni u utrobi (Ps.39,9). Ĉovek koji ne vrši volju Boţiju i zakon Njegov u svojoj utrobi, tj. u srcu, ni spolja ga neće moći lako ispunjavati. Onaj koji nije trezvouman i koji je ravnodušan kao da govori Bogu: Neću da vidim puteve tvoje (Jov 21,14). On to, naravno, ĉini zbog lišenosti Boţanstvenog prosvećenja. Za onoga, pak, ko je priĉestan tom prosvećenju zakon Boţiji nije samo ubeĊenje u srcu, već i snaga da ţivi po Boţijem.

85. Ĉulna so daje ukus hlebu i svakoj hrani i meso dugo ĉuva od kvarenja. Isto to vaţi i za umno ĉuvanje mislene sladosti i ĉudesnog delanja u srcu. Jer, i ono na Boţanstveni naĉin zaslaĊuje i unutarnjeg i spoljašnjeg ĉoveka, progoni smrad rĊavih pomisli i omogućuje da ostanemo postojani u dobru.

86. Od priloga dolazi mnoštvo pomisli, a od njih - rĊavo ĉulno delo. Onaj ko sa Isusom odmah gasi prvo, izbegava i ostalo. On će se obogatiti sladosnim Boţanstvenim viĊenjem kojim će Boga videti kao svudaprisutnog. On će pred Njim postaviti ogledalo uma i prosvećivati se Njime, kao što se prosvećuje ĉisto staklo postavljeno pred ĉulno sunce. Dostigavši poslednju granicu svojih ţelja, um će najzad poĉinuti od svakog drugog sagledavanja.

87. Svaka pomisao u srce ulazi preko uobraţavanja neĉeg ĉulnog (a ĉulno smeta umnom). Stoga Boţanstvena svetlost poĉinje da obasjava um koji se ispraznio od svega i

93

postao savršeno bezvidan (izbegavajući svaki izgled i obraz). Jer, ta svetlost se javlja tek u ĉistom umu, tj. pod uslovom da osiromaši od svih pomisli.

88. Ukoliko više budeš pazio na svoj um, utoliko će tvoja molitva Isusu biti ĉeznutljivija. I opet: ukoliko više budeš zanemarivao svoj um, utoliko ćeš se više udaljiti od Isusa. I kao što prvo duboko prosvećuje vazduh uma, tako ga drugo, tj. udaljavanje od trezvoumlja i sladosnog prizivanja Isusa, obiĉno potpuno pomraĉuje. Sasvim je prirodno da bude kao što smo rekli - i drukĉije ne biva. To ćeš saznati iz iskustva, kada probaš na delu. Jer, vrlina se (a osobito takvo svetlonosno sladosno delanje) obiĉno izuĉava jedino opitom.

89. Neprestano prizivanje Isusa, praćeno toplom ĉeţnjom punom sladosti i radosti ĉini da se vazduh srca, usled krajnje paţnje, ispunjava utešnom tišinom. Uzroĉnik, pak, punog oĉišćenja srca jeste Isus Hristos, Sin Boţiji i Bog, koji je Vinovnik i Tvorac svega dobrog. Jer, On sam kaţe: Ja sam Bog koji gradi mir (Is.45,7).

90. Duša kojoj je uĉinjeno dobro i koju uslaĊuje Isus, sa nekom radošću i ljubavlju Dobroĉinitelju uzvraća ispovedanje. Ona blagodari i sa veseljem priziva Onoga koji je

umirio. Ona iznutra misleno vidi kako On rasejava maštarije zlih duhova.

91. David veli: I pogleda umno oko moje na mislene neprijatelje moje, i o lukavim koji ustaju na mene slušaju uši moje (Ps.12-13). I videh uzdarje grešnicima od Boga koje se preko mene ostvarivaše (Ps.90,8).

92. Kada u srcu nema nikakvih maštanja, um je u svom prirodnom stanju. Tada je on gotov da se pruţi na svako sladosno, duhovno i bogoljubivo sagledavanje.

93. Na taj naĉin, kao što sam rekao, trezvoumlje i Isusova molitva se uzajamno upotpunjuju: krajnje trezvoumlje ulazi u sastav neprestane molitve, a molitva, opet, u sastav krajnjeg trezvoumlja i paţnje.

94. I za telo i za dušu dobar vaspitaĉ jeste neprestano sećanje na smrt. Osim toga,

[korisno je] da se smrt, pošto se mimoiĊe sve postojeće (izmeĊu sadašnjeg trenutka i smrtnog ĉasa), stalno drţi pred oĉima, te sam odar na kome ćemo leţati kad se budemo rastajali sa telom.

95. Ko ne ţeli da bude ranjen, bratijo, ne sme da se predaje snu. Jedno od dvoga je neizbeţno: ili pasti i poginuti (obnaţivši se od vrline), ili svagda stajati (na straţi) sa naoruţanim umom, budući da i neprijatelj stalno stoji spreman sa svojom vojskom.

96. Od stalnog sećanja i prizivanja Gospoda našeg, Isusa Hrista u našem umu se raĊa neko Boţanstveno stanje, naravno, ukoliko ne zanemarimo stalnu umnu molitvu, Njemu upućenu, neprekidno trezvoumlje koje obuhvata zapisniĉko i straţarsko delo (tj. propuštanje svojih i teranje tuĊih), i ukoliko kao jedino istinsko delo (koje vršimo na uvek isti naĉin) budemo imali samo prizivanje Isusa Hrista, Gospoda našega. Sa gorućim srcem

mi treba da vapijemo k Njemu, ne bi li nas udostojio da se priĉestimo Njegovim svetim imenom. Jer, stalno ponavljanje je majka navike, bilo da se radi o vrlini ili o poroku. Navika, potom, već postaje kao druga priroda. Došavši u takvo stanje, um već sam traţi neprijatelje svoje, kao što lovaĉki pas traţi zeca u šumi. Razlika je samo u tome što pas traţi da pojede, a um da bi porazio i proterao.

97. Prema tome, svaki put kad u nama poĉnu da se roje lukave pomisli, latimo se prizivanja Gospoda našeg Isusa Hrista. I odmah ćemo uvideti kako će one poĉeti da se rasejavaju kao dim, kao što nas je nauĉio opit. Kada posle toga um ostane sam (bez pomisli koje ga smućuju) opet se latimo neprestane paţnje i prizivanja. Tako postupajmo uvek kada nas spopadne takvo iskušenje.

94

98. Nemoguće je da neko stupi u rat sa nagim telom, ili da u odelu prepliva veliko more ili da ţivi bez disanja. Tako se ni bez smirenja i neprestane molitve Hristu ne moţemo nauĉiti mislenoj i skrivenoj borbi, niti je iskusno pratiti i presecati.

99. Iskusni u delima, veliki David kaţe Gospodu: Silu moju u tebi ću saĉuvati (Ps.58,10). Isto tako oĉuvanje u nama sile srdaĉnog i mislenog bezmolvija, od koga se raĊaju sve vrline, zavisi od sadejstva Gospodnjeg, koji nam je dao zapovesti i koji, ukoliko ga neprestano prizivamo, od nas odgoni podmuklu zaboravnost koja više od svega drugog, kao voda oganj, potire bezmolvije srca. Stoga se, monaše, nemoj predavati snu nemara, na svoju smrt, već imenom Isusovim udaraj neprijatelja. To najslaĊe ime neka se, kao što je rekao jedan mudrac, zalepi za tvoje disanje, pa ćeš poznati korist od bezmolvija.

100. Kada se mi nedostojni udostojimo da se sa strahom i trepetom priĉestimo Boţanskim i preĉistim Tajnama Hrista, Boga i Cara našega, treba da pokaţemo veliko staranje za trezvoumlje, ĉuvanje uma i strogu paţnju kako bi Boţanstveni oganj, tj. Telo i Krv Gospoda našega Isusa Hrista, istrebio naše grehove i sve što je neĉisto, bilo malo ili

veliko. Jer, ulazeći u nas, On odmah iz srca progoni lukave duhove zlobe i otpušta nam preĊašnje grehe. Naš um tada postaje slobodan od uznemiravajuće napadnosti lukavih pomisli. Ukoliko posle toga, stojeći na vratima srca, budemo marljivo ĉuvali svoj um, Boţanstveno Telo će, kada ga se ponovo budemo udostojili, sve više i više prosvećivati naš um, ĉineći ga sjajnim poput zvezde.

STOTINA DRUGA

1. Kao što voda gasi vatru, tako zaborav obiĉno gasi ĉuvanje uma. MeĊutim, neprestana Isusova molitva sa neoslabnim trezvoumljem ga najzad izgoni iz srca. Molitva

ima potrebu za trezvoumljem, kao što svećica ima potrebu za svetlošću sveće.

2. Treba sveusrdno da se staramo oko ĉuvanja onoga što je dragoceno. A za nas je istinski najdragocenije upravo ono što nas ĉuva od svakoga zla, kako ĉulnog tako i mislenog. To upravo predstavlja ĉuvanje uma sa prizivanjem Isusa Hrista, tj. svagdašnje gledanje u dubinu srca i neprestano bezmolvije mislima, ĉak i u odnosu na pomisli koje izgledaju da dolaze sa "desne" strane, i staranje da budemo slobodni od svake pomisli, da se ispod izgleda dobrih ne bi prikrili lopovi. I premda se napreţemo, sa trpljenjem prebivajući u srcu, uteha je veoma blizu nas.

3. Srce koje se neprestano ĉuva i kome ne dozvoljavaju da prima izglede, obraze i maštarije tamnih i lukavih duhova obiĉno iz sebe raĊa svetle misli. Jer, kao što ugalj raĊa plamen, tako i Bog, koji od svetog krštenja obitava u našem srcu, zapaljuje našu misaonu moć za sagledavanje, kao plamen voštanu sveću, ukoliko naĊe da je vazduh našeg srca

ĉist od vetrova zlobe i zaštićen straţom uma.

4. Ime Isusa Hrista treba uvek da se nalazi u prostorima našega srca, kao što se munja kreće u vazdušnom prostranstvu pre kiše. To je dobro poznato onima koji imaju duhovno iskustvo u unutarnjoj borbi. Tu unutrašnju borbu treba voditi sledećim poretkom: prvo delo jeste paţnja; zatim, pošto opazimo dolazak neprijateljske pomisli, treba da sa gnevom iz srca na nju bacimo reĉi kletve; treće delo je da se molimo protiv nje, obraćajući srce prizivanju Isusa Hrista, kako bi se u tren oka raspršio demonski privid, i kako um ne bi krenuo za maštarijom, kao dete prevareno iskusnim šarlatanom.

95

5. Prinudimo se da, sliĉno Davidu, uzvikujemo: Gospode, Isuse Hriste! Neka i grlo naše iznemogne. Umne, pak, oĉi ne treba da prestanu da se ustremljuju gore u nadi na Gospoda Boga našega (Ps.68,4). Sećaj se uvek priĉe o nepravednom sudiji koju nam je za

pouku ispriĉao Gospod, tj. da treba uvek da se molimo i da nam ne dotuţi. Tako ćemo steći i korist i odmazdu.

6. Nije moguće da lice ĉoveka koji stoji na suncu ne bude osvetljeno. Isto tako je nemoguće da se ne prosveti onaj ko svagda proniĉe u vazduh srca.

7. U ovom ţivotu se ne moţe ţiveti bez hrane i pića. Isto tako ni duša ne moţe da postigne ništa duhovno i Bogu ugodno, ili da se izbavi od mislenog greha bez ĉuvanja uma i ĉistote srca (što se i naziva trezvoumljem), pa ĉak i ako se strahom od muka prinudno uzdrţava od greha na delu.

8. Uostalom. i oni koji se prinuĊavanjem uzdrţavaju od greha na delu blaţeni su pred Bogom, anĊelima i ljudima. Jer, podviţnici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt.11,12).

9. Evo divnog ploda za um od bezmolvija: svi gresi koji najpre na um nailaze samo u vidu pomisli (postajući grubi ĉulni gresi ukoliko ih srce prihvati), dejstvom i zastupništvom Gospoda našega Isusa Hrista, u našem unutrašnjem ĉoveku bivaju odseĉeni mislenom vrlinom trezvoumlja, koja im ne dozvoljava da uĊu unutra i da se ispolje u rĊavim delima.

10. Obraz spoljašnjih, ĉulno-telesnih podviga jeste Stari Zavet. dok je Sveto JevanĊelje, tj. Novi Zavet obraz paţnje i ĉistote srca. Stari Zavet nije dovodio do savršenstva, i nije zadovoljavao i ispunjavao unutrašnjeg ĉoveka u delu ugaĊanja Bogu (jer Zakon ništa nije doveo do savršenstva, - govori apostol, Jev.7,19), nego je samo donekle zaustavljao grube grehe (jer, odsecati od srca rĊave pomisli i ţelje radi oĉuvanja srdaĉne ĉistote, što je jevanĊelska zapovest, jeste nešto više od, na primer, zabrane da se izbije oko ili zub bliţnjem). Isto shvati i o telesnoj pravednosti i o telesnim podvizima, tj. o postu,

uzdrţanju, spavanju na goloj zemlji, stajanju, bdenju i ostalom. Sve to se obiĉno preduzima radi tela, tj. da se strasni deo tela umiri u odnosu na grehovne pokrete. Naravno, i sve to je dobro, kao što se i o Starom Zavetu kaţe (tj. da je Zakon dobar), budući da se i tim putem obuĉava naš spoljašnji ĉovek i ĉuva od strasnih dela. MeĊutim, ti podvizi nas ne ĉuvaju od mislenih grehova. Oni nas ne mogu izbaviti od zavisti, gneva i ostaloga.

11. Ĉistota srca, tj. ĉuvanje uma, ĉiji obraz jeste Novi Zavet, ukoliko se samo ostvaruje na pravi naĉin, odseca i iskorenjuje sve strasti i useljava radost, nadu, sećanje na smrt, istinsku smirenost, bezmernu ljubav prema Bogu i ljudima i Boţanstveno raĉenije srca.

12. Onaj ko hoda po zemlji ne moţe da ne raseca vazduh. Tako ni ljudsko srce ne

moţe izbeći neprestanu borbu sa demonima, ili njihovo skriveno dejstvo, pa ma kako stroge telesne podvige da prohodi.

13. Ako ţeliš da u Gospodu budeš monah ne samo po spoljašnjosti, nego u stvarnosti, tj. blag, krotak, milostiv i uvek sa Bogom sjedinjen, svim silama se postaraj da prohodiš vrlinu paţnje koja se sastoji u ĉuvanju uma i u uspostavljanju sladosnog srdaĉnog bezmolvija, te blaţenog stanja duše koje je slobodno od maštanja. To je delo koje se ne nalazi kod mnogih.

14. Vrlina paţnje se naziva duhovnim mudroljubljem. Ti je prohodi sa velikim trezvoumljem i toplim usrĊem, sa molitvom Isusovom, sa smirenjem i neprekidnošću, sa ćutanjem ĉulnih i mislenih usta, sa uzdrţavanjem u jelu i piću i sa udaljavanjem od svega

96

grešnoga. Prohodi je iskusno i sa rasuĊivanjem, idući po mislenom putu, i ona će ti uz pomoć Boţiju, otkriti ono što nisi oĉekivao. Ona će ti pruţiti znanje, prosvetiti te, umudriti, i nauĉiti onome što ranije, dok si hodio po tami strasti i mraĉnih dela, i budući pogruţen u

bezdan zaborava i smetenosti pomisli, nisi ni u um mogao primiti.

15. Kao što doline obilno raĊaju pšenicu, tako Isusova molitva obilno oploĊuje srce tvoje svakim dobrom. Bolje reĉeno, to ti daruje sam Gospod naš Isus Hristos, bez koga ne moţemo ništa ĉiniti (Jn.15,5). Ona će ti prvo izgledati kao lestvica, zatim kao knjiga za ĉitanje, i najzad, kad budeš uznapredovao, kao nebeski grad Jerusalim. I zaista ćeš umom ugledati Hrista Izrailjevog, Cara sila, zajedno sa jednosušnim Njegovim Ocem i Duhom Svetim, kome se klanjamo.

16. Demoni nas uvek navode na greh laţljivim maštanjem. Tako su maštanjem o bogatstvu i koristi zaveli neĉastivog Judu da izda Gospoda i Boga svih. Laţljivim maštanjima o telesnom izobilju (koje je samo po sebi ništavno), o ĉasti, bogatstvu, slavi, uvukli su ga oni u bogoubistvo, a potom ga vrgli u samoubistvo vešanjem, pripremivši mu

veĉnu smrt. Tako mu se desilo sve savršeno suprotno od onoga što su mu lukavi u maštanju ili prilogu predstavljali.

17. Tako nas laţljivim maštanjima i pustim obećanjima neprijatelji našeg spasenja uvaljuju u pad. I sam satana je na isti naĉin, maštajući o jednakosti sa Bogom, spao sa nebeskih visina. Tako je kasnije on i Adama udaljio od Boga podmetnuvši mu maštanje o nekom Boţanskom dostojanstvu (sveznanju). Tako laţljivi i lukavi neprijatelj obiĉno vara i sve druge koji greše.

18. Kada se, postavši nemarni usled zaboravnosti, na duţe vreme odvojimo od paţnje i Isusove molitve, naše srce se puni gorĉinom od otrova rĊavih pomisli. MeĊutim, kada iz ljubavi prema Boţanstvenom sa krepkom usrdnošću priljeţno poĉnemo da se u našoj mislenoj delaonici (u mislenoj radionici u srcu) bavimo njima (tj. paţnjom i molitvom), ono se opet ponovo puni sladošću, obradovano u ĉulima nekom Boţanstvenom radošću. Tada mi polaţemo tvrdu nameru da svagda hodimo u srdaĉnom bezmolviju i to upravo radi prijatne sladosti i utehe koju od njega osećamo.

19. Nauka nad naukama i veština nad veštinama jeste umeće da se upravlja zlotvornim pomislima. Najbolje sredstvo protiv njih jeste - uz Boţiju pomoć paziti na pojavu njihovog priloga i svoju misao ĉuvati ĉistom, kao što ĉuvamo telesno oko. Njime samim, zapravo, oštro posmatramo sve što bi ga moglo sluĉajno povrediti i na svaki naĉin se staramo da ne dopustimo da mu se pribliţi ĉak ni trunĉnca.

20. Kao što sneg neće poroditi plamen. ni voda oganj, ni trnje smokvu, tako se ni srce ni jednog ĉoveka ne moţe osloboditi demonskih pomisli, reĉi i dela ukoliko ne oĉisti svoju unutrašnjost, ukoliko ne spoji trezvoumlje sa Isusovom molitvom, ukoliko ne stekne smirenje i duševno bezmolvije i ukoliko ne bude sa svom usrdnošću stremilo napred. Duša koja ne pazi na sebe neizbeţno postaje besplodna za dobre i savršene pomisli, sliĉno besplodnoj muli. U njoj nema poimanja duhovne mudrosti. I zaista, prizivanje Isusovog imena i potiranje strasnih pomisli jeste sladosno delo koje donosi duševni mir.

21. Saglasivši se u zlu, duša i telo zajedno zidaju grad taštine i stub gordosti i naseljavaju ga neĉistim mislima. MeĊutim, Gospod strahom od geene razbija njihovu saglasnost i razdeljuje ih, podstiĉući gospoĊu dušu da misli i govori suprotno telu (robu). Od tog straha i proishodi deoba meĊu njima: Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Boţijem (Rim.8,7).

97

22. Mi svakoga ĉasa treba da odmeravamo svoja svakodnevna dela, dok svake veĉeri treba da olakšavamo njihovo breme pokajanjem po svojim silama, ukoliko ţelimo da, sa Hristovom pomoći, pobedimo zlo u sebi. Isto tako treba da posmatramo da li sva

svoja ĉulna i vidljiva dela vršimo po Bogu, pred Njegovim licem i jedino radi Njega, kako zbog nerazumnosti ne bismo bili pokradeni nekim lošim osećanjima.

23. Ukoliko, uz pomoć Boţiju, svakog dana steknemo ponešto trezvoumljem, ne sledi da nerazumno smemo da stupamo u odnose sa drugima, s obzirom da moţemo pretrpeti štetu od sablaţnjivih razgovora. Naprotiv, pre treba prezreti sve sujetne krasote i dobrobiti radi te predivne i preslatke vrline (trezvoumlja).

24. Trima silama duše mi treba da dajemo pravilno kretanje, saobrazno sa njihovom prirodom i sa namerom Boga koji ih je stvorio. Naime, razdraţajnu silu treba da podiţemo protiv našeg spoljašnjeg ĉoveka i protiv zmije-satane. Reĉeno je: Gneveći se ne grešite (Ps.4,5). To znaĉi gneviti se na greh, tj. na same sebe i na Ċavola, kako ne bismo grešili protiv Boga. Ţelateljnu silu, pak, treba usmeravati ka Bogu i vrlini. Mislenu, pak, silu

treba da postavimo za gospodaricu nad obe druge kako bi ih sa mudrošću i blagorazumnošću usmeravala, urazumljivala, kaţnjavala i rukovodila, kao što car vlada nad potĉinjenima. I tada će razum po Bogu, koji postoji u nama, upravljati njima (tj. kada bude njima upravljao, a ne kada im se bude potĉinjavao). Premda strasti i ustaju na razum, nemojmo prestati da nareĊujemo, kako bi razum ipak upravljao njima. Jer, brat Gospodnji govori: Ako neko u reĉi ne greši, taj je savršen ĉovek. moćan je zauzdati i sve telo (Jak.3,2). Istinu govoreći, svako bezakonje i greh se vrši sa te tri sile, i svaka vrlina i pravda se njima ostvaruje.

25. Um se pomraĉuje i postaje besplodan kada monah poĉne sa nekim da razgovara o svetskim stvarima, ili kada misleno sam sa sobom porazgovara o njima, ili kada mu se telo zajedno sa umom zanese neĉim ĉulnim, ili kada se uopšte preda sujeti. U svim tim sluĉajevima on odmah gubi toplinu, skrušenost i smelost pred Bogom i poznanje (tj. zaboravlja na Boga i na Njegov poredak). Stoga, ukoliko više pazimo umom, utoliko se više prosvećujemo, i ukoliko manje pazimo, utoliko se pomraĉujemo.

26. Onaj ko svakodnevno stremi ka miru i bezmolviju uma i ko ga usrdno ište, lako prezire sve ĉulno, kako se ne bi uzaludno trudio. Ukoliko, pak, on nekim laţnim mudrovanjem obmane svoju savest (a uopšte nije teško biti obuzet neĉim ĉulnim), usnuće gorkom smrću zaborava, protiv koje se molio boţanstveni David (Prosveti oĉi moje da ne zaspim na smrt - Ps.12,4). A apostol govori: Jer, koji zna dobro ĉiniti i ne ĉini, greh mu je (]ak.4,17).

27. Iz nemarnosti se um ponovo vraća u njemu svojstveno stanje i trezvoumlje ukoliko se, ĉim primeti ohlaĊenje, odmah razgori revnošću i ukoliko sa toplim usrĊem opet

vaspostavi svoje obiĉno delanje (tj. trezvoumlje i molitvu).

28. Mlinski magarac ne moţe da izaĊe iz kruga u kome je vezan. Ni um se ne moţe izdići visoko u savršenoj vrlini (tj. u trezvoumlju koje vodi ka savršenstvu) ukoliko ne dovede u red svoju unutrašnjost (zaustavivši lutanje pomisli). Jer, takav je uvek slep unutarnjim oĉima, nemajući mogućnosti da vidi vrlinu i svetlozarnog Isusa.

29. Dobar i jak konj veselo skaĉe kada primi jahaĉa. I um se veseli svetlosti Gospodnjoj kada izjutra stane pred Njega (Ps.5,4), slobodan od svih misli. Sam sebe razgorevajući, on će poći iz sile delatnog mudroljublja uma u divnu silu sagledavanja i neizrecivih tajni i vrlina. Kada, pak, najzad u srce svoje primi dubinu uzvišenih Boţanstvenih misli, njemu će se javiti Bog bogova (Ps.83,8) po meri njegove prijemĉivosti.

98

Dirnut time, um sa ljubavlju slavi Boga koga vidi i koji ga vidi i koji radi toga spasava onoga koji tako prema Njemu ustremljava svoj umni pogled.

30. Razumno odrţavano srdaĉno bezmolvije će ugledati visoku dubinu, a uvo uma koji bezmolstvuje će ĉuti divne [stvari].

31. Krenuvši na dalek, neprohodan i teţak put, putnik postavlja oznake koje mu sluţe kao putokazi koji će mu pomoći da ne zaluta na povratku i da se lako vrati u svoje mesto. Tako i ĉovek koji hodi putem trezvoumlja neka (u svojstvu putokaza) postavi reĉi (koje je ĉuo od otaca), ĉuvajući se istog (tj. da ne zaluta ili da se ne uputi nazad).

32. Za putnika povratak na mesto odakle je pošao predstavlja radost, dok za trezvoumnika povratak nazad jeste pogibao razumne duše i znak odstupanja od bogougodnih dela, reĉi i pomisli. U vreme smrtonosnog duševnog sna njemu će se javljati pomisli koje će ga, sliĉno bodilu, buditi (iz obamrlosti), napominjući mu o dubini pomraĉenosti i raslabljenosti u koju je upao usled svog nehata.

33. Ukoliko upadnemo u nevolju, oĉajanje i beznadeţnost (u krajnji bezizlaz iz koga je nemoguće izvući se) treba da ĉinimo ono što je ĉinio David, tj. da izlivamo srce svoje i moljenje svoje pred Bogom, i da nevolju svoju pred Njim kazujemo (Ps. 141,3). Jer, mi se ispovedamo Bogu koji moţe premudro da uredi sve što se tiĉe nas, da nevolju našu uĉini lakom (podnošljivom i prolaznom), te da nas izbavi od pogubne i rušilaĉke tuge.

34. Gnev na ljude koji se ne pokreće po prirodi, tuga koja nije po Bogu i uninije su podjednako štetni za dobre i razumne pomisli. MeĊutim, Gospod u nas useljava radost, pošto ih izagna radi našeg isiovedanja.

35. Pomisli koje nam se protiv naše volje naturaju i stoje u srcu obiĉno odstranjuje Isusova molitva sa trezvoumljem iz dubine srdaĉnih misli.

36. Olakšanje i radost u skorbi od mnoštva beslovesnih pomisli mi ćemo naći

ukoliko se iskreno i bespristrasno ukorimo, ili ukoliko sve saopštimo Gospodu kao ĉoveku (koji je pred nama). Svakako ćemo na ta dva naĉina naći uspokojenje od svega (što nas smućuje).

37. Oci zakonopoloţnika Mojsija smatraju obrazom uma koji Boga vidi u kupini, ĉije se lice proslavlja i koga Bog bogova postavlja za boga faraonu. On zatim kaznama poraţuje Egipat, iz njega izvodi Izrailj i daje Zakon. Sve to, shvaćeno prenosno, izobraţava dejstva i preimućstva uma.

38. Obraz, pak, spoljašnjeg ĉoveka jeste Aaron, brat zakonodavca. Sa gnevom ga okrivljujući, i mi mu, kao Mojsije po njegovom sagrešenju, prigovorimo: "Ĉime ti je uĉinio nepravdu Izrailj (um koji gleda Boga) te si poţurio da ga uĉiniš odstupnikom od Gospoda Boga Ţivog Svedrţitelja (svojim pomislima ga odvukavši od sagledavanja Boga u

trezvoumlju - Izl.32,21)".

39. IzmeĊu mnogih drugih dobrih primera Gospod je, pristupajući da vaskrsne Lazara iz mrtvih (time što je zapretio duhu), pokazao da strogom pretnjom treba da obuzdavamo dušu kada se ona ţenoliko predaje raslabljujućoj ĉulnosti i, uopšte, kada pokušava da ustanovi ţensku narav. Jer, jedino ono, tj. samoukorevanje, moţe dušu izbaviti od samougaĊanja, taštine i gordosti.

40. Kao što se bez velike laĊe ne moţe preploviti morska puĉina, tako se bez prizivanja Gospoda Isusa ne moţe odagnati prilog lukave pomisli.

41. Suprotstavljanje obiĉno zaustavlja nadiranje pomisli, dok ih prizivanje imena Gospoda Isusa Hrista izgoni iz srca. Ĉim se u duši obrazuje prilog predstavom nekog

99

ĉulnog predmeta (ĉoveka koji nas je uvredio, ţenske krasote, srebra i zlata) ili kada sve jedno za drugim pohrli u naše misli, jasno je da su naše srce do maštanja doveli duhovi zlopamćenja, bluda i srebroljublja. Ukoliko je opitan, iskusan i naviknut da se ĉuva od

napada i da jasno, kao danju, vidi varljiva maštanja i prelest lukavih, naš um će odmah otporom, suprotstavljanjem i Isus Hristovom molitvom lako da ugasi raspaljene strele Ċavola. On neće dozvoliti da naše pomisli krenu za strasnim maštanjem. da se slaţu sa prizrakom priloga, da prijateljski sa njim razgovaraju, da se upuštaju u priĉljivost, niti da se slaţu sa njim. U suprotnom bi za svim tim sa nekom neophodnošću, kao noć za danom, sledila rĊava dela.

42. Ukoliko je, pak, neiskusan u delu bodrog trezvoumlja, naš um se odmah pristrasno povodi za prilogom koji mu se predstavlja, ma kakav bio, i poĉinje sa njim da razgovara, primajući nepriliĉna pitanja i pruţajući sliĉne odgovore. Tada se naše pomisli mešaju sa demonskim maštanjima, koja se zbog toga još većma plode i umnoţavaju kako bi prevarenom i ulovljenom umu izgledala još draţa, lepša i privlaĉnija. Naš um tada trpi nešto sliĉno jaganjcima koji psu, koji im se pribliţi na poljani gde pasu, prilaze kao majci: od tog pribliţavanja oni neće imati nikakve koristi, osim što će od njega pozajmiti neĉistotu i smrad. Na isti naĉin i naše pomisli u umu iz neopitnosti trĉe u susret svim demonskim maštanjima, te se, kao što rekoh, mešaju sa njima. Tada oni kao da se (meĊusobno) savetuju šta bi trebalo uraditi da bi se posredstvom tela sprovelo u delo ono što se pod dejstvom demonske prelesti uĉinilo tako lepim i slatkim. Tako na kraju nastaju unutrašnji padovi u duši. Posle toga se, već kao po nekoj neophodnosti, i spolja iznosi ono što je sazrelo u unutrašnjosti srca.

43. Naš je um nešto lako pokretljivo i nezlobivo. On se lako predaje maštanjima i lako pada u grešne pomisli, ukoliko u sebi nema pomisao koja bi ga kao neki car nad strastima, neprestano zadrţavala i obuzdavala.

44. Sagledavanje i poznanje obiĉno postaju putevoditelji i vinovnici strogog ţivota zbog toga što srce koje su podigli gore, poĉinje da prezire zemaljska zadovoljstva i svaku ĉulnu ţivotnu slast kao nešto ništavno.

45. I obrnuto, paţljivi ţivot u Isusu Hristu postaje otac sagledavanja i poznanja i roditelj Boţanstvenih ushoĊenja i mudrih pomisli kada se sjedini sa suprugom - smirenjem, kao što kaţe Boţanstveni prorok Isaija: Oni koji ţive u Gospodu dobijaju novu snagu, i okrilatiće kao orlovi (Is.40,31).

46. Ljudima se ĉini da je jako strogo i teško bezmolstvovati dušom od svake pomisli. Zaista je to teško i naporno. Jer, zakljuĉavati i zadrţavati bestelesno u telesnom domu je do boli teško ne samo onima koji nisu posvećeni u tajne duhovne borbe, već i onima koji su se iskusili u unutrašnjoj neveštastvenoj borbi. MeĊutim, onaj ko

neprestanom molitvom u grudima drţi Gospoda Isusa, po prorokovim reĉima se neće umoriti idući za Njim, niti će poţeleti dana ljudskog (Jer.17,16) zbog lepote, prijatnosti i sladosti Isusa. On se od svojih neprijatelja - neĉistih duhova, koji idu oko njega, neće postideti, već će progovoriti sa njima na vratima srca (Ps.126,5), Isusom ih progoneći nazad.

47. Vinuvši se posle smrti po vazduhu ka nebeskim vratima, duša se neće postideti pred svojim neprijateljima, imajući Hrista sa sobom. I tada će, kao i sada, smelo sa njima na vratima progovoriti. Neophodno je, meĊutim, da do svog izlaska iz tela danonoćno istraje u vapijanju Gospodu Isusu Hristu, Sinu Boţijem. On će tada biti njen brzi osvetnik,

100

po istinitom i Boţanskom Njegovom obećanju, izreĉenom u priĉi o nepravednom sudiji: Kaţem vam da će ih ubrzo odbraniti, i u sadašnjem ţivotu i po izlasku iz tela (Lk.18,1-8).

48. Ploveći po mislenom moru, uzdaj se u Isusa, budući da je On sam u tebi, u srcu tvome, i tajanstveno ti govori: Ne boj se Jakove, mali Izrailju, ja sam Bog tvoj koji drţi tvoju desnicu (Is.41,13-14). Ako je Bog sa nama, ko će protiv nas (Rim.8,31). Sa nama je Bog koji je ublaţio one koji su ĉistog srca i koji je ustanovio da NajslaĊi Isus, Jedini Ĉisti, Boţanstveno silazi na ĉista srca i obitava u njima. Nemojmo prestati da, po boţanstvenom Pavlu, svoj um veţbamo u poboţnosti (1.Tim.4,7).

49. Po Davidu će se mnoštvom mira nasladiti (Ps.36,11) onaj ko ne gleda na lice ljudsko sudeći nepravdu u srcu svome, tj. ko ne prima likove lukavih duhova i kroz njih predstave greha, već strogo sudeći i donoseći strogu presudu na zemlji srca svoga, grehu daje ono što mu pripada. Veliki i mudri oci u nekim svojim spisima i demone nazivaju ljudima zbog njihove razumnosti. I u JevanĊelju Gospod govori: Neprijatelj ĉovek to uĉini (Mt.13,28), tj. poseja kukolj po pšenici (podrazumevajući Ċavola, budući da je zatim rekao:

Neprijatelj koji ga je posejao jeste Ċavo). Nas savlaĊuju pomisli upravo stoga što tim delatnicima zla ne protivreĉimo istog ĉasa.

50. Ukoliko, zapoĉevši ţivot umne paţnje, trezvoumlju pripojimo smirenje, i protivreĉenju [pomislima] prisajedinimo molitvu, zapoĉećemo sa dobrim hoĊenjem mislenim putem, drţeći se poklanjanog i svetog imena Isusa Hrista kao sjajne svetiljke. Ukoliko se, pak, pouzdamo samo u svoje trezvoumlje ili paţnju, brzo ćemo pasti i srušiti se pred napadima neprijatelja. Tada će poĉeti u svemu da nas savlaĊuju najlukaviji zlobnici, a mi ćemo se sve više i više zaplitati u zle ţelje kao u zamke, sve dok nas u potpunosti ne zakolju, budući da pri sebi nemamo pobedonosni maĉ - ime Isusa Hrista. Jer, samo je ovaj posvećeni maĉ u stanju da ih odbija i saseca, saţiţe i uništava, kao oganj slamu, ukoliko je, naravno, neprestano prisutan u srcu upraţnjenom od svih obraza.

51. Dušekorisno i mnogoplodonosno delo neprestanog trezvoumlja sastoji se u brzom razaznavanju maštarskih pomisln koje se obrazuju u umu. Delo protivreĉenja se sastoji u izobliĉavanju i posramljenju pomisli koja pokušava da uĊe u prostor našega uma preko predstave nekog ĉulnog predmeta. Ono. pak, što odmah gasi i rasejava svaku neprijateljsku zamisao, svaku reĉ, svaki privid, svaki idol, svako utvrĊenje zlobe jeste - prizivanje Gospoda. I mi sami u umu vidimo kako ih moćno poraţava Isus, veliki Bog naš, i kako štiti nas smirene, bedne i nepotrebne.

52. Mnogi ne znaju da naše misli nisu ništa drugo do maštarski obrazi ĉulnih i svetskih stvari. Proboravivši duţe u trezvoumlju i molitvi naš um će se osloboditi od svakog veštastvenog obraza lukavih pomisli. Molitva će mu dati da prepoznaje reĉi neprijatelja (tj. znaĉenje pomisli uopšte, ili planove i vidove neprijatelja pri sejanju pomisli), te da oseti

korist trezvoumlja. Nego ćeš svojima oĉima gledati, i odmazdu nad mislenim grešnicima misleno i sam gledati i shvatiti, kako kaţe blaţeni Psalmopojac David (Ps.90,8).

53. Ako moţemo mislimo neprestano na smrt, budući da se od tog sećanja raĊa napuštanje svih briga i sujeta, ĉuvanje uma i neprestana molitva, nepristrasnost prema telu, mrţnja prema grehu. Iz njega se, ako hoćemo reći istinu, raĊa svaka ţiva i delatna vrlina. Stoga, ukoliko smo u mogućnosti, mislimo na smrt neprekidno, kao što neprekidno dišemo.

54. Srce koje se potpuno oslobodi maštanja poĉinje da raĊa Boţanstvene i tajanstvene pomisli, koje u njemu igraju kao što u mirnome moru igraju ribe i skaĉu

101

delfini. More se pokreće blagim vetrom, a bezdan srca - Duhom Svetim. A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca vaša, koji viĉe: Ava Oĉe (Gal.4,6).

55. Posumnjaće i pokolebaće se [u nameri] da se lati duhovnog delanja pre otreţnjenja uma svaki monah koji još nije upoznao njegovu lepotu ili koji je poznao, ali nema snage da se reši na njega usled nedostatka revnosti. MeĊutim, to kolebanje će nesumnjivo nestati ĉim on stupi na delo ĉuvanja uma, koje jeste i naziva se mislenim mudroljubljem, ili delatnim mudroljubljem uma. Jer, tada će on obresti Put koji kaţe: Ja sam put i istina i ţivot (Jn.14,6).

56. On će se opet pokolebati kada ugleda bezdan pomisli i gomilu vavilonskih mladenaca. MeĊutim, i to kolebanje će rasejati Hristos ukoliko se osnovom uma neprestano utvrĊujemo u Njemu i ukoliko vavilonske mladence odbacujemo, razbijajući ih o taj kamen (Ps.136,9), ispunjavajući na njima, kako je reĉeno, svoju ţelju (tj. svoje negodovanje). Jer, kako govori premudri, onaj ko ĉuva zapovest neće poznati lukave reĉi (Ekl.8,5). I Gospod govori: Bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn.15,5).

57. Istinski monah je onaj ko se drţi trezvoumlja, a istinski trezvoumnik je onaj ko je monah u srcu (kome je u srcu samo Bog i on sam).

58. Ĉovekov ţivot je usmeren unapred putem reĊanja godina, meseci, nedelja, dana i noći, ĉasova i minuta. Zajedno sa tim trebalo bi da se do same smrti prostiremo napred (ka savršenstvu) vrlinskih dela, tj. trezvoumlja, molitve, srdaĉne sladosti, pri neoslabnom bezmolviju.

59. Najzad, doći će i nama smrtni ĉas. Doći će jer ga je nemoguće izbeći. O, kada bi pri svom dolasku knez ovoga sveta našao da su naša bezakonja mala i ništavna i da nema za šta da nas pravedno optuţi! U suprotnom, zaplakaćemo tada, premda već beskorisno. Jer, Gospod je rekao: A onaj sluga koji je znao volju gospodara svoga i nije pripravio niti uĉinio po njegovoj volji, biće mnogo bijen (Lk.12,47).

60. Teško onima koji pogube srce svoje! Šta će raditi kada doĊe Gospod (Sir.2,14). Zauzmimo se, bratijo, revnosnije za delo srca.

61. Iza prostih i bestrasnih pomisli slede strasne, kao što smo saznali iz dugotrajnog iskustva i posmatranja. I prve sluţe kao ulaz za druge, bestrasne za strasne.

62. Ĉovek zaista treba da se proizvoljenjem preseĉe na dvoje. On treba da se raspolovi najmudrijom pomišlju i da postane nepomirljivi neprijatelj sam sebi. Ukoliko hoćemo da ostvarimo prvu i najveću zapovest, tj. blaţeno smirenje, Hristov ţivot i ovaploćeni ţivot Boga, trebalo bi da prema sebi budemo raspoloţeni onako kako smo raspoloţeni prema nekome koji nas je krajnje oţalostio i uvredio. Stoga apostol govori: Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24). Jer, telesno mudrovanje se ne pokorava zakonu Boţijem (Rim.8,7). Pokazujući, pak, da je pokoravanje tela volji Boţijoj jedna od

naših duţnosti, on je rekao: Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuĊeni. A kad nam sudi Gospod, kara nas (1.Kor. 11,31-32).

63. Zaĉetak ploda je cvet, a poĉetak trezvoumlja je uzdrţanje u hrani i piću, odbacivanje i odsecanje svih pomisli i srdaĉno bezmolvije.

64. Kada, osnaţeni u Hristu Isusu, poĉnemo da se trudimo u tvrdo zasnovanom trezvoumlju, u našem umu se pojavljuje kao neka svetiljka, koju mi drţimo rukom uma i koja nas vodi ka mislenim stazama. Zatim, kao da nam se javlja mesec u punoj svetlosti, koji kruţi po svodu srca, a zatim i sunce - Isus, koji sliĉno suncu sija pravdom, tj. koji pokazuje sebe samog i svoje svesvetle svetlosti sagledavanja.

102

65. Sve to Gospod tajanstveno otkriva umu koji sa neprekidnom revnošću ĉuva Njegovu zapovest koja glasi: Obreţite ogorĉenost svoju (Pon.Zak.10,16). Da, divnim istinama, kao što je već reĉeno, ĉoveka uĉi marljivo trezvoumlje. Boţanstvo ne zna šta je

licemerstvo. Stoga Gospod govori: Ko ima daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima (Mt.13,12-13). I još [je reĉeno]: Onima koji ljube Boga sve pomaţe na dobro (Rim.8,28). Zar im utoliko pre u tome neće pomoći te vrline (trezvoumlje i molitva)?

66. Brod se bez vode neće pokrenuti: ni ĉuvanje uma neće niukoliko uspeti bez trezvoumlja sa smirenjem i Isus Hristovom molitvom.

67. Temelj kuće je - kamen, a temelj te vrline (ĉuvanja uma) i osnova i krov jeste sveto i poklanjano ime Gospoda našeg Isusa Hrista. Brzo i lako će pretrpeti brodolom nerazumni krmanoš koji za vreme bure raspusti mornare, baci jedra i vesla u more i legne da spava. Još lakše će, meĊutim, demoni potopiti dušu koja pri pojavi priloga bude nemarna u odnosu na trezvoumlje i prizivanje imena Isusa Hrista.

68. Ono što znamo mi predajemo preko spisa i ono što smo videli hodeći putem -

svedoĉimo onima koji ţele da prihvate ono što govorimo. Eto, i sam Gospodje rekao: Ko u meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti... Ko ostane u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod (Jn.15,5-6). Kao što nije moguće da sunce sija bez svetlosti, tako se srce ne moţe oĉistiti od skverni pogubnih pomisli bez molitve Isusovim imenom. Ako je to istina, kao što vidim (iz opita), prizivajmo to Ime ĉesto kao što dišemo. Jer, ono je svetlost, a one (skverne pomisli) su tama; On (prizivani Isus) je Bog i Vladika, a one su demonske sluge.

69. Ĉuvanje uma moţe priliĉno i dostojno da se nazove svetlonosnim, munjerodnim, svetlorodnim i ognjenim. Jer, istinu govoreći, ono samo prevazilazi sve najveće telesne vrline, ma koliko ih ko imao. Tu vrlinu i nazivamo najpoštovanijim imenima stoga što se iz nje raĊa svetlozarna svetlost. Silom Isusa Hrista oni koji je zavole od nepotrebnih, skvernih, nerazumnih, nepravednih postaju pravedni, poţeljni, ĉisti, sveti, i razumni. I ne samo to, nego poĉinju da sagledavaju tajne i da bogoslovstvuju. Postavši sagledatelji, oni se pribliţuju preĉistoj i beskonaĉnoj Svetlosti, dodiruju je neizrecivim dodirom i sa Njom ţive i deluju, budući da su okusili da je blag Gospod. Na tim prvoanĊelima se oĉigledno ispunjava reĉ boţanstvenog Davida: Pravedni će ispovedati ime tvoje, i pravi će se naseliti sa licem tvojim (Ps.139,14). I stvarno, jedino oni istinski prizivaju Boga, i ispovedaju mu se, i uvek vole da sa Njim razgovaraju pošto ga ljube.

70. Teško unutrašnjosti od spoljašnjosti. Jer, unutrašnji ĉovek mnogo trpi od spoljašnjih ĉula. Ukoliko nešto pretrpi, on treba da upotrebi biĉ protiv spoljašnjih ĉula. Onaj ko je uĉinio ono što sledi po pisanome, već je razumeo i ono što sledi po umozrenju.

71. Sveti oci [tvrde] da će naš unutrašnji ĉovek, ukoliko je trezvouman, biti u stanju da saĉuva i spoljašnjeg ĉoveka. Po njihovim reĉima, mi i zloĉinci - demoni se udruţujemo kada ĉinimo grehe: oni nam kroz pomisli ili maštarska izobraţenja pred umom slikaju grehe koje hoće, a mi grešimo pomislima unutra i delima spolja. Pošto nemaju tela, demoni sebi i nama pripremaju muku samo pomislima, lukavstvima i prevarama. Da nisu lišeni tela, oni najnepotrebniji bi neprestano grešili i delima, svagda u sebi imajući zlo proizvoljenje, spremno na neĉastivost.

72. MeĊutim, srdaĉna molitva Gospodu ih razbija i njihove prevare preobraća u prah. Jer, Isus, Bog i Sin Boţiji, koga neprestano i revnosno prizivamo, ne dopušta da demoni u nas ubace greh, tj. takozvani prilog, ne dopušta ni da nam u ogledalu uma pokaţu bilo kakav obraz, niti da progovore bilo kakve reĉi srcu. Ukoliko se nikakav obraz

103

ne prokrade u srce, ni pomisli ga neće uznemiravati. Jer, demoni obiĉno kroz pomisli skriveno besede sa dušom i uĉe je zlu.

73. Neprestana molitva ĉisti misleni vazduh uma od mraĉnih oblaka i vetrova duhova zlobe. Kada je vazduh srca ĉist, više ništa ne spreĉava da zasija Isusova Boţanska svetlost. Potrebno je samo da se ne nadmemo taštinom, samomnjenjem i samodopadljivim isticanjem, da se ne pruţamo ka nedostiţnom, te da ne budemo lišeni Isusove pomoći. Jer, kao obrazac smirenja, Hristos nenavidi sve takvo.

74. Drţimo se, dakle, molitve i smirenosti. Sa ta dva oruţja, udruţena sa trezvoumljem kao sa ognjenim maĉem, naoruţavaju se misleni vojnici protiv demona. Ukoliko tako budemo vodili svoj ţivot, svakog dana i ĉasa ćemo tajanstveno imati radosni praznik u srcu.

75. Postoji osam glavnih grešnih pomisli koje obuhvataju svu [grehovnu] oblast i od kojih se raĊaju sve ostale. Sve one prilaze vratima srca i, kad vide da ih um ne ĉuva, ulaze jedna za drugom, svaka u svoje vreme. Ukoliko se neka od tih osam pomisli pribliţi

srcu i uĊe u njega, sa sobom će uvesti ĉitav roj neĉistih pomisli. Pomraĉivši um i srce, ona razdraţuje telo i vuĉe ga na sramna dela.

76. MeĊutim, ko pazi na glavu zmije (prilog) i gnevnim protivreĉenjem i gnevnim reĉima udara u lice neprijatelja, odmah preseca borbu. Jer, razmrskavši glavu, on izbegava i poroĉne pomisli i poroĉna dela. Posle toga njegova misao već ostaje nepomućena, budući da Bog prima njegovo bdenje nad pomislima i kao nagradu mu daje poznanje kako da pobeĊuje neprijatelje i kako da ĉisti srce od pomisli koje skrnave unutrašnjeg ĉoveka. O tome Gospod Isus kaţe: Iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud... I ovo je što pogani ĉoveka (Mt.15,19-20).

77. Na taj naĉin duša u Gospodu moţe da povrati svoju blagoobraznost, krasotu i ispravnost koju je imala na poĉetku, kada ju je stvorio Bog. Sveti Antonije kaţe: "Kada um

postane onakav kakav treba da je po prirodi, sva duša postaje - vrlina". Na drugom mestu on veli: "Da bi duša postala ispravna, um treba da je u prirodnom stanju, u kome je i stvoren". I na trećem mestu on kaţe: "Oĉistimo um. Jer, ja verujem da svestrano oĉišćen um koji je došao u svoje prirodno stanje moţe postati prozorljiv i videti bolje i dalje od demona, imajući u sebi Gospoda koji daje otkrivenja".

78. Svaka pomisao u umu proizvodi obraz nekog ĉulnog predmeta. Jer, Asirac (neprijatelj), kao umna sila, ljude moţe da zavodi samo ako koristi nešto ĉulno što je privlaĉno za nas.

79. Mi ljudi ne moţemo goniti ptice po vazduhu, niti leteti kao one zato što to nije svojstveno našoj prirodi. Isto tako se mi ne moţemo izbaviti od netelesnih demonskih pomisli i slobodno ustremiti paţljivo oko uma ka Bogu bez neprestane trezvoumne molitve.

Ako kod tebe nema toga, ti puziš po zemlji.

80. Ako stvarno hoćeš da stidom pokriješ pomisli, da doliĉno bezmolstvuješ i da bez truda budeš trezvouman srcem, neka se uz tvoje disanje prilepi Isusova molitva. I za malo dana ćeš to uvideti na delu.

81. Slova se ne mogu pisati po vazduhu, već ih, da bi bila dugotrajna, treba urezivati na neki ĉvrsti predmet. Isto tako sa napornim trezvoumljem treba ĉvrsto spojiti Isusovu molitvu. Tako će predivna vrlina trezvoumlja sa Njim moći da opstane celovita i kroz Njega na vekove da ostane neodvojiva od nas.

104

82. Poloţi, kao što je kazano, na Gospoda dela svoja i zadobićeš blagodat. Nemoj da se i na tebe odnose prorokove reĉi: Ti si im, Gospode, blizu usta, ali daleko od utrobe (Jer.12,2). Niko ne moţe trajno da umiri tvoje srce od strasti osim Isusa Hrista, koji je u

sebi sjedinio ono što je daleko razdvojeno (tj. Boţanstvo i ĉoveštvo).

83. Dušu podjednako pomraĉuju i unutrašnje mislene besede sa pomislima i spoljašnji razgovori i praznoslovlje. Stoga oni koji se staraju da od svog uma udalje sve štetno treba bez ţalosti da progone i jedne i druge ljubitelje praznoslovlja - i pomisli i ljude, iz veoma vaţnog razloga po Bogu, tj. da um ne bi oslabio u trezvoumlju. Jer, ukoliko se pomraĉimo zaboravom (zbog razgovora), mi ćemo izgubiti um (tj. postati takvi kao da uopšte nemamo um).

84. Onaj ko revnosno bude ĉuvao ĉistotu srca, steći će Zakonopoloţitelja Hrista za uĉitelja. I On će mu tajanstveno izricati svoju volju. Poslušaću šta će o meni reći Gospod Bog (Ps.84,9), veli David, ukazujući na to. Izobraţavajući razgovor uma sa samim sobom o mislenoj borbi i o zastupniĉkom pokroviteljstvu Boţijem, on je govorio: I reĉe ĉovek: Ima li ploda pravednik (Ps.57,12). Iznoseći potom posledicu dvostrukog razmatranja on govori: Pristupiće ĉovek i srce duboko i uzneće se Bog. I tada će njihove rane nastati od strela nejakih (Ps.63,7-8).

85. Svagda se ponašajmo kao oni koji su srcem pouĉeniu mudrosti (Ps.89,12), neprestano dišući Isusom Hristom, silom Boga Oca i Boţijom Premudrošću. Ukoliko se, pak, sluĉajno opustimo i zanemarimo umno delanje, sledeće jutro opet dobro opašimo bedra uma svoga i snaţnije se latimo svoga dela, znajući da nemamo nikakvog opravdanja ako ne ĉinimo dobro mi koji znamo dobro ĉiniti (Jak.4,17).

86. Onaj ko pojede nešto otrovno, ĉim oseti tegobu ţuri da iz sebe izbaci sve i ostaje nepovreĊen. Tako će i um, koji proguta poroĉne pomisli i oseti dušeštetnu gorĉinu, te odmah poţuri da ih Isusovom molitvom, koju vrši iz dubine srca, izbaci napolje i odbaci iz sebe, izbeći svaku štetu. Tako su, po milosti Boţijoj, onima koji se trude da trezvoumljem shvate naše delo predali drugi i naš vlastiti opit.

87. Sa svojim disanjem sjedini trezvoumlje i prizivanje imena Isusovog, ili misao o smrti i smirenje. I jedno i drugo donosi veliku korist.

88. Gospod je rekao: Nauĉite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt.11,29).

89. Gospod je još rekao: Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom (Mt.18,4), jer svaki koji sebe uzvisuje, poniziće se (Lk.18,14). Nauĉite se, govori On, od mene. Vidiš li ĉemu? Smirenju. Njegova je zapovest ţivot veĉni. I ta je zapovest smirenje. Znaĉi, ko nije smiren, otpao je od ţivota i naći će se u onome što je suprotno tome.

90. Svaka vrlina se vrši dušom i telom, a duša i telo su tvorevina Boţija. Ne ĉinimo li onda nešto krajnje ludo kada se veliĉamo i sujetimo tuĊim ukrasima duše i tela? I nije li još veća ludost kada se oslanjamo na gordost kao na trsku i protiv sebe izazivamo Boga koji je beskrajan po veliĉanstvu? Svojim krajnjim bezakonjem mi, naime, na svoju glavu privlaĉimo Njegovo strašno negodovanje. Jer, Gospod se protivi gordima (Jak.4,6). Umesto da smirenošću podrţavamo Gospodu, mi gordošću stupamo u druţbu sa Njegovim najvećim neprijateljem, gordim Ċavolom. Zbog toga apostol govori: Šta li imaš što nisi primio (1.Kor.4,7). Zar si ti sam sebe stvorio? Ako si, pak, i dušu i telo, kojima se, u kojima se i preko kojih se vrši svaka vrlina, primio od Boga, zašto se hvališ kao da nisi primio? Jer, Gospod ti je sve to darovao.

105

91. Oĉišćenje srca (kojim stiĉemo smirenje i svako drugo blago koje dolazi odozgo) nije ništa drugo do spreĉavanje da u dušu ulaze pomisli koje joj se pribliţavaju.

92. Ĉuvanje uma uz Boţiju pomoć, koje se obavlja radi samog Boga, ustalivši se u duši, umu saopštava mudrost za poznanje podviga po Bogu. Svome priĉesniku ono pruţa i veliku sposobnost da, sa besprekornim rasuĊivanjem, po Bogu ustroji svoja spoljašnja dela i reĉi.

93. Poseban prvosvešteniĉki ukras u Starom Zavetu (ĉista zlatna ploĉica na grudima sa natpisom; svetinja Gospodnja - Izl.28,36) bio je praobraz srdaĉne ĉistote. Ona nas podstiĉe da pazimo na ploĉicu našeg srca, tj. da gledamo da li je pocrnela od greha, i (ako jeste) da poţurimo da je oĉistimo suzama, pokajanjem i molitvom. Naš je um nešto lako pokretljivo i teško ga je zadrţavati od grešnih sećanja. Uostalom, moţe se reći da on sa istom lakoćom ide i za rĊavim i za dobrim mislenim maštanjima.

94. Zaista je blaţen onaj ko je svoju misao prisajedinio Isusovoj molitvi (neprestano ga prizivajući u srcu) kao što se vazduh sjedinjuje sa našim telom, ili plamen

sa svećom. Prohodeći iznad zemlje, sunce proizvodi dan, a sveto i preĉasno ime Gospoda Isusa, neprestano sijajući u duši, raĊa bezbrojne suncolike pomisli.

95. Kada se rasture oblaci, vazduh postaje ĉist, a kada Sunce pravde, Gospod Isus, razagna strasna maštanja, u srcu se obiĉno raĊaju svetlozarne i zvezdolike pomisli. To je stoga što je vazduh srca prosvetio Isus. Jer, premudri govori: Koji se uzdaju u Gospoda poznaće istinu i ostaće mu verni u ljubavi (Prem.3,9). Njemu pripada slava u vekove. Amin.

96. U prethodnim glavama (koje saĉinjavaju prvi i drugi stoslov) opisali smo trud sveštenog bezmolvija uma i naveli ne samo svoje iskustvo, nego i ono ĉemu nas o ĉistoti uma uĉe Boţanstvene reĉi bogomudrih otaca. Kazavši još nešto malo o koristi ĉuvanja uma, mi ćemo završiti slovo.

97. I tako, poĊi za mnom, i sledi me da bi dostigao blaţeno ĉuvanje uma, ma ko bio, ukoliko ţeliš da u duhu vidiš blage dane (Ps.33,12). I ja ću te u Gospodu nauĉiti vidljivom delanju i ţivotu bestelesnih sila.

98. AnĊeli se neće nasititi da pevaju Tvorcu. Ni um se neće nasititi, sarevnujući im u ĉistoti. Neveštastveni (anĊeli na nebu) se ne brinu o hrani. Tako se o njoj ne brinu ni veštastveni neveštastvenici (trezvoumnici na zemlji) kada uziĊu na nebo bezmolvija uma.

99. Kao što se gornje sile ne brinu o bogatstvu i sticanju, tako se ni oĉišćeno oko, koje je steklo naviku u vrlini (trezvoumlja), ne brine o spletkama zlih duhova. I kao što one odlikuje bogatstvo uspevanja u usavršavanju u Bogu, tako ove odlikuje ĉeţnja i ljubav prema Bogu, te stremljenje i uzdizanje ka Boţanstvenom. Pruţajući se ka uzdizanju (gore po stepenima duhovnog savršenstva) sa nenasitom ĉeţnjom koja nastaje od okušanja Boţanstvene ljubavi, koja dovodi do ushićenja, oni se ne zaustavljaju sve dok se ne

upodobe serafimima. Oni neće prestati sa trezvoumljem i ĉeţnjivim uzvišavanjem sve dok ne postanu anĊeli u Hristu Isusu, Gospodu našem.

100. Nema otrova jaĉeg od otrova zmije aspide i vasiliske, i nema većeg zla od zla samoljublja. Porod samoljublja su krilate zmije: samopohvala u srcu, samougaĊanje, stomakougaĊanje, blud, taština, zavist i kruna svih zala - gordost, koja ne samo ljude, nego i anĊele svrgava sa neba i, umesto svetlošću, pokriva tamom.

Ovo ti je Teodule napisao imenjak bezmolvija (tj. Isihije), koji, doduše, nije bezmolvnik i na delu. Moţda nisam napisao sve što se odnosi na predmet o kome je reĉ, ali sam ipak napisao sve što mi je dao Bog, koga u Ocu, Sinu i Duhu Svetom hvali i slavi

106

sva slovesna priroda, anĊeli i ljudi i sva tvar koju je sazdala neizreciva Trojica, Jedini Bog, ĉijeg svetlog Carstva da se udostojimo i mi, radi molitava Presvete Bogorodice i prepodobnih otaca naših. Njemu, nepostiţnom Bogu, neka je veĉna slava. Amin.



I

SLOVO O MOLITVI

PREDGOVOR

Mene koji sam leţao u vrućoj groznici ti si, dodirom svog bogoljubivog pisma, blagovremeno podigao. Moj um, koji je bolovao najsramnijom bolešću, ti si obodrio utehom, blaţeno podraţavajući velikog Nastavnika i Uĉitelja. I nije ĉudo. Tvoj udeo je vazda bio da išteš slavno i znamenito, kao i blagosloveni Jakov. Stoga, odradivši dobro radi Rahilje i dobivši Liju, ti išteš i ljubljenu, budući da si i za nju ispunio sedam godina (Post.29,20-28).

Ja ne odriĉem da priznam da sam se potrudio ĉitavu noć i da nisam ništa ulovio. Pa. ipak, po tvojoj reĉi bacivši mreţu, izvukao sam mnoštvo riba, njih 153, premda ne velikih (Jn.21,11). Njih ti i šaljem u torbici ljubavi, ĉime ispunjavam tvoju naredbu. Ja se divim i ublaţavam tvoje proizvoljenje po kome si zaţeleo baš poglavlja o molitvi. Osim toga, ti nisi samo poţeleo da se ona rukama napišu na hartiji, već da budu sa ljubavlju i nezlobivošću iznedreni iz uma. I pošto je sve dvostruko, jedno naspram drugoga, po reĉi premudrog Siraha (Sir.42,25), i ti ih razumi duhom, pored toga što ćeš ih primiti napismeno.

Zbog malobrojnosti poglavlja nemoj da se ljutiš, kao onaj koji ume i sit biti i gladovati (Fil.4,12). Da, nemoj se ljutiti sećajući se da Gospod nije odbacio ni dve lepte udovice. Zapravo, on ih je primio sa većom blagonaklonošću, negoli bogate priloge mnogih drugih. Osim toga, umeći da prema svojoj iskrenoj bratiji ĉuvaš dobro raspoloţenje i ljubav, pomoli se o najnemoćnijem da ustane zdrav i da, uzevši svoj odar, blagodaću Hristovom, poĉne da hodi. Amin.

STO PEDESET TRI POGLAVLjA O MOLITVI

1. Kad bi neko hteo da pripremi blagouhani tamjan, bilo bi mu potrebno da po pravilu ravnomerno sjedini ĉist livan, kasiju, onih i staktu (Izl.30,34). To su, u stvari, ĉetiri vrline1. Ukoliko su sve one u punom savršenstvu i sa ravnom silom prisutne u duši, um neće biti izdan (nekim unutrašnjim izdajnikom).

2. Oĉistivši se ispunjavanjem zapovesti, duša će um postaviti u stanje nepokolebivosti, ĉineći ga sposobnim da prihvati ustrojstvo koje je neophodno (za molitvu).

1 Uzdrţanje, hrabrost, mudrost i pravda- Prim. prev.

107

3. Molitva je beseda uma sa Bogom. Kakvo je ustrojstvo potrebno umu da bi uzmogao da se, bez obaziranja unatrag (ili - tamo-amo), uznese ka svom Vladici i da, bez ikakvog posrednika, razgovara sa Njim?

4. Mojsije svoju nameru da se pribliţi ka zemnoj plamtećoj kupini nije mogao da ostvari sve dok nije sa nogu skinuo obuću (Izl.3,5). Kako, onda, ti da od sebe ne odbaciš svaku strasnu pomisao kada poţeliš da vidiš Onoga koji je iznad svakog osećanja i pomisli i da budeš Njegov sabesednik?

5. Pre svega se moli da stekneš suze kako bi plaĉem smekšao grubost koja postoji u duši i kako bi, ispovedivši Gospodu (Ps.31,5) bezakonje koje je u tebi, od Njega dobio oproštaj grehova.

6. Koristi suze kao oruĊe za zadobijanje svakog oproštaja. Jer, Vladika se mnogo raduje kad se ti moliš sa suzama.

7. Izlivajući u vreme molitve potoke suza nemoj se uznositi sam u sebi kao da si

veći od mnogih. Jer, tvoja molitva je dobila pomoć odozgo kako bi, usrdno ispovedivši svoje grehe, suzama umilostivio Vladiku.

8. Nemoj sredstva protiv strasti da preokrećeš u strasti, kako još više ne bi prognevio Onoga ko ti je dao tu blagodat (tj. suze). Mnogi su, prolivajući suze zbog grehova, zaboravljali na cilj suza i, pobesnevši, skrenuli (sa pravog puta ili sišli sa uma).

9. Stoj trpeljivo i moli se krepko, odbijajući navalu ţitejskih briga i svakih pomisli. Jer, one te smućuju i uznemiruju kako bi rastrojile tvoje molitveno ustremljenje.

10. Kada primete da neko ima usrĊe i revnost za molitvu, demoni mu (za vreme molitve) podmeću misli o bilo ĉemu, navodno nuţnom (i odlaze). Nešto kasnije oni ga opet podsećaju na to, podstiĉući i um da se zabavi time (ako se radi o pitanju - da ga razreši, a ako o stvari - da je stekne). I on, ne nalazeći ono što ište - ţali i tuţi. I zatim, pošto stane

na molitvu (taj usrdni revnitelj molitve) oni mu napominju o predmetu razmišljanja i iskanja kako bi um, pokrenuvši se opet ka poznanju (ranije nerešenog) molitvu uĉinio besplodnom.

11. Podvizavaj se da svoj um za vreme molitve uĉiniš gluvim i nemim. Tada ćeš moći da se moliš kao što treba.

12. Kada te susretne iskušenje ili razdraţi neĉije protivljenje tako da se pokreneš na gnev protiv onoga ko ti je protivreĉio, ili ĉak izgovoriš neku nepriliĉnu reĉ, seti se molitve i suda (nad tobom u savesti pred Bogom) u njeno vreme pa će se u tebi odmah ukrotiti nepriliĉan pokret.

13. Ono što budeš uĉinio sveteći se bratu koji ti je uĉinio nepravdu, za vreme molitve će se pokazati kao sablazan (tj. smućivaće te).

14. Molitva je izdanak krotosti i bezgnevlja.

15. Molitva je izliv radosti i blagodarnosti.

16. Molitva je izleĉenje tuge i uninija.

17. Idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima (Mt.19,21), i uzevši krst, odrekni se sebe (Mt.16,24), kako bi mogao da se pomoliš bez rasejanosti.

18. Ako hoćeš da se moliš pohvalnom molitvom, odriĉi se sebe za vreme molitve. Trpeći krajnje nepravde, budi mudroljubiv radi molitve.

19. Ukoliko budeš mudroljubiv za vreme nevolje i pokaţeš trpljenje, plod ćeš obresti na molitvi.

108

20. Ako ţeliš da se moliš kao što treba nemoj ţalostiti dušu, inaĉe je uzaludan trud tvoj.

21. Ostavi onde dar svoj, govori Gospod, pred ţrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim (Mt.5,24). Tada ćeš se, došavši, pomoliti bez smućenja. Jer, zlopamćenje navodi mrak na vladalaĉki um onoga koji se moli i tamom okruţuje njegovu molitvu.

22. Oni koji u sebi sabiraju ţalosti i zlopamćenje, te se [mole], liĉe na one koji zahvataju vodu i sipaju je u izbušen sasud.

23. Ukoliko si trpeljiv, svagda ćeš se moliti sa radošću.

24. Kada se moliš kao što treba mogu te susresti (ili doći na um) neka dela zbog kojih ti moţe izgledati opravdano da se razgneviš na bliţnjeg. (Budi oprezan). Uopšte ne postoji gnev na bliţnjeg koji bi bio opravdan. I ako se potrudiš naći ćeš da je moguće i bez gneva dobro završiti stvar. Stoga se na svaki naĉin trudi da se ne pokreneš na gnev.

25. Pazi da, misleći da izleĉiš drugog, sam ne ostaneš neisceljen, omevši sopstvenu molitvu.

26. Štedeći druge i ne ljuteći se na njih, i sebi pripremaš snishoĊenje. Tako ćeš se pokazati razuman prema sebi i uvrstićeš se u broj onih koji se istinski mole.

27. Suprotstavljajući se gnevu nikada nećeš pretrpeti napad pohote. Jer, ona daje hranu gnevu, koji pomućuje umno oko i ometa molitveno nastrojenje.

28. Na molitvi se nemoj ograniĉavati samo na spoljašnje pokrete tela i poloţaje, već svoj um uzvodi do osećanja duhovne molitve sa velikim strahom.

29. Ponekad se moliš dobro ĉim staneš na molitvu, a ponekad ne obreteš ţeljeni cilj ni posle mnogo truda. (To se na tebe popušta stoga) da bi još usrdnije iskao (molitvu), i da bi, dobivši, imao ispravnu molitvu, bezbednu od potkradanja.

30. Kada nam se pribliţi anĊeo odmah se udaljavaju svi koji nam dosaĊuju

(demoni). Um tada oseća veliku utehu i zdravo se moli. Ponekad, opet, za vreme obiĉne borbe um se otima i ne daje mu se da se uzdigne (ka bogomisliju i dobrom osećanju). To je stoga što se ranije obeleţio raznim strastima. Uostalom ukoliko upornije zaište i ako se ne olenji da kuca, otvoriće mu se.

31. Nemoj se moliti da bude po tvojim ţeljama, budući da one nisu u svemu saglasne sa voljom Boţijom. Bolje je da se moliš kao što si nauĉen, govoreći: Da bude na meni volja tvoja (Mt.6,10). I u svakom delu tako moli Boga. On, naime, svagda ţeli dobro i korisno tvojoj duši, dok ti sam to ne traţiš uvek.

32. Mnogo puta sam, moleći se, iskao da dobijem ono što mi je izgledalo dobro za mene. I ja bih nastojao na iskanju, nerazumno podstiĉući volju Boţiju, i ne prepuštajući Bogu da ustroji ono što On smatra korisnim za mene. MeĊutim, dobivši (iskano) ja sam se

nalazio u velikoj nevolji upravo stoga što nisam traţio da bude po volji Boţijoj. Jer, stvar se nije pokazivala onakvom kakvom sam je ja zamišljao.

33. Štaje dobro osim Boga? Predajmo mu sve što se odnosi na nas i biće nam dobro. Jer, Blagi je svakako i Darodavac dobrih darova.

34. Nemoj se ţalostiti ako odmah ne dobijaš od Boga ono što išteš. On hoće da ti pruţi veće dobroĉinstvo upravo time što te navodi na to da mu sa trpljenjem duţe predstojiš sa molitvom. Jer, šta je više od prostiranja besede sa Bogom i od obuzetosti opštenjem sa Njim.

35. Nerasejana molitva je najviše umno delanje.

109

36. Molitva je ushoĊenje uma Bogu.

37. Ukoliko ţeliš pravu molitvu, odreci se svega. Tako ćeš sve naslediti.

38. Moli se najpre za to da se oĉistiš od strasti, zatim da se izbaviš od neznanja i zaborava, i najzad da se izbaviš od svakog iskušenja i ostavljenosti.

39. U svojoj molitvi išti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo će ti se sve dodati (Mt.6,33).

40. Pravedno je da se molimo ne samo za svoje oĉišćenje, već i za oĉišćenje svakog ĉoveka, podraţavajući anĊeoski ĉin.

41. Posmatraj da li zaista u svojoj molitvi predstojiš Bogu, ili si, naprotiv, savladan ţeljom za ljudskom pohvalom koju hoćeš da uloviš, prikrivajući (rĊavu ţelju blagovidnim) produţavanjem molitve.

42. Bilo da se moliš sa bratijom, bilo da si usamljen, trudi se da se pomoliš sa osećanjem, a ne samo da zadovoljiš obiĉaj.

43. Toj molitvi je svojstveno samoudubljivanje sa poboţnošću, umilenjem i duševnim bolom. Nju prati ispovedanje grehova sa tihim uzdisanjem.

44. Um koga potkradaju [pomisli] za vreme molitve još se ne moli kao monah, nego kao svetovnjak, koji samo ukrašava spoljašnji dom.

45. Kada se moliš svim silama ĉuvaj svoje pamćenje da ti ne bi podmetalo svoje [sadrţaje]. Na svaki naĉin se podstiĉi na razumno predstojanje (sa svešću kome i radi ĉega predstojiš). Jer, za vreme molitve pamćenje ĉesto potkrada um (privodeći mu na misao stvari, lica, dogaĊaje i njima odvlaĉeći paţnju od molitve).

46. Za vreme molitve pamćenje umu prikazuje ili slike davnih dela, ili nove brige, ili lice koje ga je uvredilo.

47. Demon vrlo zavidi ĉoveku koji se moli i upotrebljava svakakva lukavstva kako bi poremetio njegovu nameru. Stoga on pomoću pamćenja ne prestaje da pobuĊuje misli o raznim stvarima. On posredstvom tela privodi strasti u pokret samo da bi omeo njegov prekrasan tok (tj. molitveni trud) i preseljenje Bogu (kroz ushoĊenje paţnje).

48. Ne uspevši da omete molitvu marljivog (molitvenika) i pored mnogih lukavstava, svelukavi demon unekoliko slabi (svoje napade), da bi mu se zatim, pošto završi molitvu, osvetio. Jer, on ga ili raspaljuje gnevom i uništava prekrasno nastrojenje koje je steĉeno molitvom, ili ga podstiĉe na neku beslovesnu slast (pozivajući ga na okušanje ĉulnog zadovoljstva), podsmevajući se nad umom.

49. Pomolivši se kao što treba oĉekuj ono što ne treba i stoj hrabro ĉuvajući svoj plod. Ti si na to postavljen od samog poĉetka, tj. da obdelavaš i ĉuvaš (Post.2,15). Stoga, potrudivši se (ispunivši molitvu kao što treba), nemoj ostavljati bez zaštite ono što si stekao trudom. Inaĉe od molitve nećeš imati nikakve koristi.

50. Sva borba koja se vodi izmeĊu nas i neĉistih duhova biva jedino zbog duhovne molitve. Ona im mnogo smeta i ne mogu da je podnose, a za nas je spasonosna i blagoprijatna.

51. Zbog ĉega demoni ţele da u nama pobude stomakougaĊanje, blud, srebroljublje, gnev, zlopamćenje i ostale strasti? Zbog toga da um, odebljavši od njih, ne bi mogao da se moli kao što treba. Jer, strasti našeg nerazumnog dela (pošto poĉnu da dejstvuju) umu ne dozvoljavaju da deluje razumno.

110

52. Mi vršimo vrline stoga što ih zahteva priroda, a prirodu slušamo stoga što je stvorilo Slovo (Gospod). To Slovo nam obiĉno postaje oĉigledno (i u našoj svesti se jasno ocrtava) u molitvenom stanju.

53. Molitveno stanje je bestrasno nastrojenje koje krajnjom ljubavlju ushodi na visinu mudroljublja i duhovnog uma.

54. Onaj ko hoće da se istinski moli treba ne samo da vlada nad gnevom i pohotom. već i da bude tuĊ svakoj strasnoj pomisli.

55. Ko ljubi Boga [trudiće se] da svagda besedi sa Njim kao sa Ocem, udaljujući se od svake strasne pomisli.

56. Ne moli se istinski svako ko je stekao bestrašće. Jer, takav još moţe biti zauzet prostim pomislima (o stvarima, premda i bez strasnih pokreta), rasejavajući se njihovim istorijama (njihovim slikama o raznim svezama) i ostajući daleko od Boga. (Kod njega nema strasnih pokreta, ali um mašta).

57. MeĊutim, i kada se um ne zadrţava na prostim pomislima o stvarima, još ne znaĉi da je dostigao mesto molitve. Jer, on moţe biti zauzet (filosofskim) umozrenjem o njima i udubljen u njihove uzroĉne odnose. Premda su sve to izvuĉenosti (apstrakcije), ipak se um odvodi daleko od Boga. Jer, kao umozrenja o stvarima, one u umu zapeĉaćuju obraze stvari. (Strasti nisu u pokretu, ali um filosofira, a ne moli se: to je stanje uĉenih).

58. MeĊutim, ĉak i da je um iznad umozrenja o veštastvenoj prirodi još ne znaĉi da je ugledao pravo mesto Boţije. Jer, on moţe da je zauzet poznanjem mislenih tvari (anĊeoskog sveta) i da je ispunjen njima (pun raznolikih misli i predstava o njima).

59. Ako hoćeš da se moliš kao što treba potreban ti je Bog koji daje molitvu onome koji se moli. Njega i prizivaj u molitvi govoreći: Da se sveti ime tvoje, da doĊe Carstvo tvoje (Mt.6,8-9), tj. Duh Sveti i Jedinorodni Sin tvoj. Jer, tako uĉi sam Gospod, govoreći da

Ocu u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn.4,24).

60. Onaj ko se moli u duhu i istini misao za veliĉanje Tvorca ne pozajmljuje od tvari. On u Njemu samom crpi sagledavanje radi koga ga slavi.

61. Ako si bogoslov molićeš se istinski, i ako se istinski moliš onda si bogoslov.

62. Ako se tvoj um, plamteći ĉeţnjom ka Bogu, malo po malo odrešuje od tela i odvraća od svih pomisli koje ishode od ĉulnih utisaka ili pamćenja, budući istovremeno pun poboţnosti i radosti, moţeš zakljuĉiti da se pribliţio granicama molitve.

63. Snishodeći našoj nemoći, Sveti Duh nam prilazi i dok još nismo ĉisti. I ukoliko samo naĊe da se um naš iskreno moli, on nailazi na njega i razgoni svu gomilu pomisli i predstava koje ga okruţuju, podstiĉući ga na ţelju za duhovnom molitvom.

64. Ostali (duhovi - dobri i zli) uvode u um pomisli, predstave i uobraţenja kroz

dejstvo na telo. Gospod, pak, dejstvuje suprotnim naĉinom. Obuzimajući sam um, On mu pruţa poznanje o ĉemu hoće, te posredstvom njega ukroćuje neuzdrţanost tela.

65. Dostojan je svakog prekora onaj ko se gnevi i zlopamti premda voli istinsku molitvu. Jer, on liĉi na onoga ko ţeli da jasno vidi, premda [prahom] zasipa svoje oĉi.

66. Ako ţeliš da se moliš kao što priliĉi nemoj ĉiniti ništa što je suprotno molitvi. Tada će Bog, pribliţivši ti se, koraĉati sa tobom.

67. Kada se moliš nemoj Boţanstvu pridavati nikakav oblik, niti dozvoljavaj da ti se um preobrazi u neki obraz (ili da sebe prestavlja pod nekim obrazom), već neveštastveno pristupi neveštastvenom, pa ćeš se sjediniti sa Njim.

111

68. Ĉuvaj se zamki neprijateljskih, budući da se dešava da ti, dok se moliš ĉisto i bezmeteţno, odjednom predstane neki ĉudni i neobiĉan obraz. To neprijatelji ĉine da bi te doveli do samomnjenja, podmetnuvši ti misao da (ti se javilo) Boţanstvo, a i da bi pomislio

da je Boţanstvo ograniĉeno (da zauzima mesto, da je proteţno i da ima delove) iako je, u stvari, bez koliĉine i izgleda.

69. Kada ne uspe da pokrene pamćenje, zavidljivi demon dejstvuje na krv i sokove kako bi u umu proizveo uobraţenje neĉeg stranog i ispunio ga likovima. Navikavši se da se kreće u pomislima, um se lako vara njima i, misleći da ushodi ka neveštastvenom i bezvidnom poznanju, biva obmanut, primajući dim umesto svetlosti.

70. Stoj na straţi svojoj, ĉuvajući um od pomisli za vreme molitve i starajući se da stojiš u mirnom stanju kako bi ti Onaj koji... saoseća onima koji su u neznanju (Jev.5,2) prišao i pruţio ti preslavni dar molitve.

71. Ti nećeš moći da se moliš ĉisto ukoliko se uplićeš u veštastvena dela i ukoliko te uznemiravaju neprestane brige. Jer, molitva je odlaganje [svih] pomisli.

72. Svezani ne moţe da beţi, ni um koji sluţi bilo kojoj strasti ne moţe da vidi mesto duhovne molitve. Osim toga, on biva nošen strasnim pomislima i nema nepokolebivu postojanost.

73. Kada um najzad poĉne da se ĉisto i bestrasno moli demoni mu više ne pristupaju sa leve, nego sa desne strane: oni mu navodno predstavljaju javljanje slave Boţije ili neku slikovitu predstavu, prijatnu za ĉula, da bi ga naveli da pomisli da je već dostigao savršenstvo molitve. To se, kao što je rekao jedan muţ kome je stvar poznata, dešava zbog strasti taštine, ili od toga što demoni dodiruju jedan deo mozga i od potresa (ili zapaljenja) ţila u njemu.

74. Ĉini mi se da demon, dodirujući navedeno mesto kako hoće, preobrće svetlost

koja se nalazi oko uma. Od toga se taština podiţe na pomisao koja um podstiĉe da lakomisleno sebi prisvoji Boţanstveno i suštinsko poznanje. Pošto ga ne uznemiravaju neĉiste telesne strasti i pošto ĉisto stoji na molitvi, on nikako ne pomišlja ni na kakvo neprijateljsko dejstvo. On je uveren da se tu radi o Boţanstvenom javljanju, iako ono dolazi od demona koji, upotrebljavajući krajnje lukavstvo, kao što smo rekli, kroz mozak menja svetlost koja je vezana sa umom i sam je obrazuje (daje joj obraz).

75. Pribliţivši se, anĊeo Boţiji jednom reĉju u nama prekraćuje svako neprijateljsko dejstvo, te ĉini da svetlost uma dejstvuje nepogrešivo.

76. Ono što se u Otkrivenju govori o anĊelu, tj. da prinosi tamjan sa molitvama svetih (Otk.8,3) ukazuje, kako mi se ĉini, na tu blagodat koja dejstvuje preko anĊela i koja pruţa umeće istinske molitve. Tada um najzad stoji na molitvi bez smetenosti misli, bez uninija i malodušnosti.

77. Ĉaše sa tamjanom su, kako se tamo govori, molitve svetih koje su prinosili dvadeset ĉetiri starešine (Otk.5,8). Pod ĉašom treba podrazumevati sjedinjenje sa Bogom ili savršenu, duhovnu ljubav prema Njemu, u kojoj se molitva vrši duhom i istinom.

78. Kada za vreme molitve pomisliš da nemaš potrebu da plaĉeš za svoje grehe, pogledaj koliko si daleko od Boga (iako si obavezan da svagda u Njemu prebivaš), te ćeš proliti najtoplije suze.

79. Zaista je tako: saznavši svoju meru (siromaštvo i ništavnost) slatko ćeš se naplakati, okajavajući sebe sliĉno Isaiji. Jer, budući neĉist i imajući neĉista usta i ţiveći u

112

takvom narodu, tj. sa protivnicima (Boţijim - neĉistim silama i pomislima), ti se ipak usuĊuješ da predstaneš Gospodu Savaotu (Is.6,5).

80. Ukoliko se budeš istinski molio u mnogome ćeš dobiti potpuno osvedoĉenje. AnĊeli će se sabrati oko tebe kao oko Danila i prosvetiti te na poznanje uzroka onoga što se dogaĊa.

81. Znaj da nas anĊeli pobuĊuju na molitvu i stoje sa nama na njoj, radujući se i ujedno, moleći se za nas. Prema tome, mi ćemo ih krajnje progneviti ukoliko postanemo nemarni i ako primimo protivne pomisli. Jer, dok se oni toliko podvizavaju za nas, mi ni za same sebe nećemo da molimo Boga, već prenebregavamo svoje sluţenje Bogu i, ostavljajući njihovog Boga i Vladiku, stupamo u razgovor sa neĉistim demonima (u pomislima).

82. Moli se mirno i bezmeteţno, pevaj razumno i pristojno, pa ćeš biti kao orlić koji se podiţe u visinu.

83. Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukroćuje prizive na telesnu neuzdrţljivost, a molitva nastrojava um na umno delanje koje mu priliĉi.

84. Molitva je delanje uma koje mu priliĉi, ili, bolje, njegova prava upotreba.

85. Psalmopojanje je slika mnogorazliĉne premudrosti, a molitva je obris neveštastvenog poznanja.

86. Poznanje je prekrasno delo. Ono potpomaţe molitvu pobuĊujući mislenu silu uma na sagledavanje Boţanstvenog saznanja.

87. Ukoliko se još nisi udostojio dara molitve i psalmopojanja išti neodstupno, pa ćeš dobiti.

88. Kaza im (Gospod) i priĉu kako treba svagda da se mole, i da ne klonu (Lk.18,1). Stoga nemoj izgarati i padati u uninije što još nisi dobio [traţeno]. Jer, kasnije

ćeš dobiti. Uz priĉu Gospod je još dodao: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim, no budući da mi dosaĊuje ova udovica, odbraniću je (st.4-5). Tako će i Bog odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dan i noć (st.7). Budi dobrodušan u trudoljubivom trpljenju prebivajući na molitvi.

89. Nemoj ţeleti da ono što je u vezi sa tobom bude onako kako tebi izgleda (najbolje), već onako kako je Bogu ugodno. Tada ćeš na molitvi biti bezmeteţan i blagodaran.

90. Ĉuvaj se demona bluda, ĉak i da si već sa Bogom. Jer, on je vrlo vešt i pokvaren i na svaki naĉin pokušava da savlada ustremljenje tvog trezvoumlja, te da ga odvuĉe od Boga, ĉak i kad stoji pred Njim sa poboţnošću i strahom.

91. Ukoliko se staraš oko molitve pripremi se za demonske napade i trpeljivo

podnosi njihova biĉevanja. Jer, oni će te napasti kao divlje zveri i izranaviti svo telo tvoje.

92. Pripremivši se, kao iskusan borac, nemoj da se kolebaš, ĉak i ako iznenada ugledaš neko priviĊenje. Nemoj se smućivati ĉak i ako se prema tebi usmeri maĉ, ili ako plamen bude ustremljen u tvoje lice. Nemoj padati duhom (nemoj se plašiti) ĉak i ako ti se pojavi izgled ruţne i lukave (njuške). Naprotiv, stoj, ispovedaj dobro ispovedanje i smelo gledaj na neprijatelje svoje.

93. Onaj ko podnosi tugu biće udostojen i radosti, i onaj ko trpi neprijatno neće biti lišen udela ni u prijatnom.

113

94. Pazi da te lukavi demoni ne prevare nekim viĊenjem. (Ukoliko se desi nešto sliĉno), prebivajući sabran u sebi, obrati se molitvi i prosi Boga da te sam prosveti, ukoliko je to od Njega (na urazumljenje), a ako nije da što pre od tebe odagna varalicu. I budi

hrabar, jer ti psi neće opstati ako ti pritekneš Bogu sa toplim moljenjem, već će odmah, nevidljivo bijeni Boţijom silom, pobeći daleko od tebe.

95. Treba da ti je poznato i sledeće lukavstvo demona. Ponekad se oni dele na grupe. Jedni dolaze sa sablazni. I kada ti potraţiš pomoć, drugi dolaze sa anĊeoskim izgledom i progone prve, da bi se ti prevario mnjenjem da su oni pravi anĊeli, te da bi pao u samomnjenje što si se udostojio tako neĉeg.

96. Postaraj se koliko je moguće da budeš smirenouman i hrabar, te se neprijateljski napad demona neće kosnuti tvoje duše i njihov biĉ se neće pribliţiti tvome telu. (Gospod će) anĊelima svojim zapovediti da te ĉuvaju (Ps.90,10-11).

97. Onaj ko se stara da drţi ĉistu molitvu neće da padne pomišlju, niti da je preda demonima, ĉak i da ĉuje šum, i topot, i usklike, već će govoriti Bogu: Neću se ubojati zla, jer si ti sa mnom (Ps.22,4).

98. U vreme takvih iskušenja neprestano upotrebljavaj kratku, ali napregnutu molitvu.

99. Nemoj se bojati, niti se brini ukoliko demoni poĉnu da ti prete da će se iznenada pojaviti u vazduhu, da će te izbezumiti i da će ti oduzeti um. Oni te, u stvari, plaše da bi ispitali da li ih uopšte raĉunaš u nešto, ili si ih već prezreo.

100. Ako si u molitvi predstao Bogu Svedrţitelju, Tvorcu i Promislitelju, zbog ĉega onda nerazumno ostavljaš Njegov nepobedivi strah i bojiš se mušica i komaraca. Zar ne ĉuješ šta govori prorok: Gospoda Boga tvoga se boj (Pon.Zak.10,20), i još: Onoga koga se sve boji i trepti pred silom Njegovom (2-Dnev.Z6, Manasijina molitva).

101. Kao što je hleb hrana telu, i vrlina - duši, tako je i molitva hrana uma.

102. Na sveštenom mestu treba da se moliš kao carinik, a ne kao farisej, kako bi i tebe Gospod opravdao.

103. Podvizavaj se da se ne moliš protiv nekoga u svojoj molitvi, da se ne bi desilo da sam rušiš ono što zidaš i da svoju molitvu ne bi uĉinio mrskom (Bogu).

104. Onaj koji je dugovao deset hiljada talanata neka te nauĉi da ni ti nećeš dobiti ostavljenje (svoga duga) ukoliko i sam ne ostavljaš (dug) svom duţniku. Jer, reĉeno je; Predade ga muĉiteljima (Mt.18,34).

105. Za vreme molitvenog predstojanja (Bogu) odloţi u stranu telesne potrebe kako te ujed buve, komarca ili muve ne bi lišio najvećeg dara koji donosi molitva.

106. Do nas je došlo da se lukavi toliko protivio jednom svetome da se, svaki put

kad je dizao ruke na molitvu, preobraţavao u lava, podizao na prednje noge i nokte zarivao u njegov bok, ne odstupajući sve dok on ne bi spustio ruke. MeĊutim, podviţnik ih nikada nije spuštao pre nego što bi završio svoje uobiĉajene molitve.

107. Takav je bio, kao što nam je poznato, i mali (ili bolje reći najveći monah) Jovan koji je bezmolstvovao u jami. On je neodstupno prebivao u umnom sjedinjenju sa Bogom. Stoga se demon u vidu aţdaje obavijao oko njega, grizao mu telo i izbljuvavao mu ga u lice.

108. Ti si verovatno ĉitao ţitija tavenisiotskih inoka u kojima se govori o tome kako su do ave Teodora, dok je drţao slovo bratiji, dopuzale dve zmije. On je, ne smućujući se,

114

savio noge u obliku svoda i propustio ih da proĊu, te produţio reĉ do kraja. Tek tada ih je pokazao bratiji, ispriĉavši im sluĉaj.

109. O drugom duhovnom bratu mi smo ĉitali da svoje ruke (podignute na molitvu) nije spustio sve dok nije završio uobiĉajeno molitvoslovlje, iako mu je prišla zmija i dotakla se njegovih nogu.

110. U vreme molitve neka ti se oko ne rasejava. Odvojivši se od tela i duše, tada ţivi umom.

111. Jednom drugom svetom, krepkom molitveniku koji je bezmolstvovao u pustinji, javili su se demoni i tokom dve nedelje se igrali sa njim kao sa loptom, bacajući ga uvis i prihvatajući ga u rogoţu. Pa ipak, oni uopšte nisu mogli odvojiti njegov um od plamene molitve.

112. Jedan bogoljubivi inok je hodio po pustinji tvoreći umnu molitvu. Njemu su predstala dva anĊela i pošli sa njim, imajući ga u sredini. MeĊutim, on ni na trenutak na

njih nije obratio paţnju kako ne bi pretrpeo štetu u boljem, budući da se sećao izreke apostola koji govori: Ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile... neće nas moći odvojiti od ljubavi Hristove (Rim.8,38-39).

113. Monah preko molitve postaje sliĉan anĊelima, ţeleći da vidi lice Oca koji je na nebesima (Mt.18,10).

114. Uopšte nemoj ţeleti niti iskati da za vreme molitve vidiš bilo kakav lik ili obraz.

115. Nemoj ţeleti da ĉulima vidiš anĊela, ni sile, ni Hrista, kako ne bi sišao sa uma, primivši vuka umesto pastira, i poklonivši se neprijateljima - demonima.

116. Poĉetak prelesti uma jeste taština. Njome pokretan, um pokušava da Boţanstvo opiše u nekom obrazu ili izgledu.

117. Ja ću svoje reći, kao što sam rekao i poĉetnicima: blaţen je um koji za vreme

molitve ĉuva savršeno bezmolvije.

118. Blaţen je um koji, moleći se bez rasejanosti, poprima sve veću i veću ĉeţnju za Bogom.

119. Blaţen je um koji za vreme molitve postaje neveštastven i negramţljiv.

120. Blaţen je um koji je za vreme molitve potpuno neosetljiv za sve.

121. Blaţen je monah koji svakog ĉoveka poštuje kao boga posle Boga.

122. Blaţen je monah koji na spasenje i napredak svih gleda kao na svoje sopstveno.

123. Blaţen je monah koji sebe smatra gorim od svih.

124. Monah je onaj koji je sa svima u jedinstvu, premda je od svih udaljen.

125. Monah je onaj koji smatra da je sa svima i u svakome vidi samog sebe.

126. Molitvu tvori onaj koji svagda svoju prvu misao prinosi Bogu.

127. Monah koji ţeli da se moli izbegava svaku laţ i zakletvu. Inaĉe, on na sebe uzalud prima izgled koji mu ne priliĉi.

128. Ako ţeliš da se moliš u duhu ništa ne pozajmljuj od tela. Tako nećeš imati oblak koji pred tobom za vreme molitve rasprostire mrak.

129. Poveri Bogu svoje telesne potrebe, pa će biti oĉigledno da mu poveravaš i duhovne.

115

130. Ukoliko se udostojiš da primiš obećanja - carovaćeš. Zar, gledajući na to, ne treba sa zadovoljstvom da podnosiš sadašnje siromaštvo?

131. Nemoj da se odriĉeš siromaštva i nevolja, koji su oruĊa lake molitve.

132. Neka ti telesne vrline budu zalog duševnih, a duševne - duhovnih. Duhovne, pak, neka ti budu zalog neveštastvenog i suštastvenog poznanja.

133. Ukoliko, moleći se protiv neke pomisli, primetiš da ona brzo i lako odlazi razmotri zbog ĉega se to dešava da ne bi upao u zasedu i, obmanuvši se, postao izdajnik samog sebe.

134. Dešava se ponekad da te sami demoni pobuĊuju da se moliš protiv neke pomisli koju su u tebe ubacili i da joj se protiviš. I oni istog ĉasa beţe kako bi ti upao u prelest pomislivši da si već poĉeo da pobeĊuješ pomisli i da plašiš demone.

135. Ako se moliš protiv neke strasti ili nekog demona koji ti dosaĊuje, seti se reĉi Psalmopojca: Poteraću svoje neprijatelje i stići ću ih, i neću se vratiti dok ne nestanu; potisnuću ih i neće moći da opstanu, pašće pod noge moje (Ps.17,38-39). Ipak, reci to blagovremeno, naoruţavši se smirenoumljem protiv neprijatelja.

136. Nemoj misliti da ćeš steći vrlinu ako se najpre ne potrudiš do krvi. Potrebno je, naime, po Boţanstvenom apostolu, do smrti se boriti protiv greha, podvizavajući se za neporoĉnost (Jev.12,4).

137. Dešava se da (zbog neprijateljskih zamki), uĉinivši korist jednome, pretrpiš štetu od drugog kako bi, susrevši klevetu, rekao ili uĉinio nešto neumesno, te na taj naĉin zlo rasuo ono što si dobro uĉinio.

138. Podvrgavajući se demonskim napadima, pazi da im ne padneš u ropstvo.

139. Demoni se trude da duhovnog uĉitelja noću smute sami, a danju - preko ljudi, okruţujući ga neprijatnim sluĉajevima, klevetama i nevoljama.

140. Nemoj da ti dotuţi da trpiš te suknare. Neka udaraju i tapkaju nogama, neka rasteţu i glaĉaju. Time će tvoja odeća postati još svetlija.

141. Sve dok se u potpunosti ne odvojiš od strasti i sve dok tvoj um još uvek projavljuje protivljenje vrlini i istini, nećeš obresti blagoprijatni tamjan u nedru svome (tj. ĉistu i toplu molitvu).

142. Ţeliš li da se moliš (kao što treba)? Preselivši se od sadašnjeg, svagda ţivi na nebesima, i to ne samo na reĉima, nego i anĊeoskim delanjem i Boţanstvenim razumevanjem.

143. Ukoliko se samo u nevolji (podvrgavajući se silnim iskušenjima i nalazeći se u opasnosti da padneš) sećaš Sudije i toga kako je strašan i neumoljiv, znaĉi da se još nisi nauĉio da sluţiš Gospodu sa strahom i da mu se raduješ sa trepetom (Ps.2,11). Znaj da mu pri duhovnim utehama treba još usrdnije sluţiti sa strahom i poboţnošću.

144. Mudar je ĉovek koji pre ostvarenog pokajanja ne prestaje da se sa tugom seća svojih grehova i pravedne osude na veĉni oganj.

145. Onaj ko prebiva u gresima i ko prognevljuje Boga, te se bestidno i drsko upušta u poznanje Boţanstvenih stvari i u neveštastvenu molitvu neka prihvati apostolsku opomenu da nije bezopasno moliti se obnaţenom i nepokrivenom glavom. Takva duša, po reĉima apostola, treba da ima vlast na glavi radi anĊela koji predstoje (1.Kor.11,10), te da se obuĉe u stid i priliĉno smirenoumlje.

116

146. Bolesnome oĉima neće doneti nikakvu korist dugotrajno i napregnuto posmatranje sunca, ĉak i pri najjaĉoj svetlosti podneva. Ni strasni i neĉisti um neće imati koristi od zamišljanja strašne i natprirodne molitve u duhu i istini. Naprotiv, on će na sebe

izazvati negodovanje Boţanstva.

147. Onaj koji nema potrebe ni za ĉim i koji ne gleda na lice ne prima dar za oltar sve dok se donosilac ne pomiri sa bliţnjim koga je oţalostio (Mt.5,23). Razmisli kolika je tek opreznost i koliko rasuĊivanje neophodno da bi se Bogu prineo blagoprijatni tamjan na mislenom ţrtveniku.

148. Nemoj biti priĉljiv, ni slavoljubiv. U protivnom će biti oĉigledno da grešnici rade na tvom licu, a ne na tvojim plećima (Ps. 128,3). Tada ćeš im za vreme molitve biti podsmeh, i oni će te vući i prelešćivati na neumesne pomisli.

149. Traţeći molitvu, paţnja će je [najzad] i pronaći. Za paţnjom ne sledi ništa drugo do molitva. Oko nje se i treba marljivo postarati.

150. Kao što je [moć] viĊenja bolja od svih ĉula, tako je i molitva Boţanstvenija od svih vrlina.

151. Molitva se hvali ne samo zbog koliĉine, nego i zbog kakvote. To pokazuju dva ĉoveka koji su ušli u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik (Lk.18,10), kao i sledeća reĉ: A kada se molite, ne praznoslovite, i ostalo (Mt.6,7).

152. Sve dok obraćaš paţnju samo na poloţaj tela koji priliĉi molitvi i dok se tvoj um brine samo o spoljašnjoj lepoti skinije (o ostalim spoljašnjim osobinama molitvoslovlja) (znaj da) još nisi ugledao mesto molitve i da si još daleko od tog blaţenog puta.

153. Kada ćeš pronaći istinski molitvu? Kada, moleći se, budeš bio iznad svake druge radosti.

154. Molitva i ĉitanje su prekrasni. Oni zaustavljaju sujetno skitanje misli, svezuju pomisli koje nepriliĉno kruţe i sa korišću ih zadrţavaju ni malo rasejanim u tom prekrasnom zanimanju.

155. Molitva nas podstiĉe na razgovor sa Bogom. Dugotrajnom navikom, ona nas uvodi u saţivot sa Njim, koji i beznaĉajne ljude voli i ne stidi se prijateljskog zbliţavanja sa njima, sve dok im ljubav koja u njima prebiva pruţa smelost.

156. Molitva um odrešuje od svake pomisli o ĉulnom i uzvodi ka Bogu koji je iznad svega, privodeći ga razgovoru sa Njim. Ona od Njega sa smelošću ište sve što joj je ugodno. Na taj naĉin ona ĉini da ĉovek ţivot provodi u ĉistoti. Jer, on je već bio u opštenju sa Bogom i uskoro se opet priprema na to opštenje.

157. Sveti Pavle uĉi da budemo u molitvi postojani (Rim.12,12), te da dugotrajnim prebivanjem u njoj stvorimo naviku na nju (Kol.4,2; Ef.6,18). On još zapoveda da se molitva vrši na svakom mestu (1.Tim.2,8) kako se ni jedan lenjivac ne bi izgovorio time što ţivi daleko od molitvenog hrama. Svako mesto je pogodno za molitvu. Bog prima one koji ga prizivaju sa ĉistim srcem i pravednim delima, gledajući na njihovo raspoloţenje i slušajući njihovu molitvu, ĉak i da se mesto na kome ga prizivaju, po našem mišljenju, niĉim posebnim ne izdvaja.

158. Ponekad na bdeniju treba brzo ĉitati Psalam, a ponekad treba predpostaviti pevanje Psalama. Mi treba da menjamo naĉin delovanja, nasuprot zamkama neprijatelja koji nas ponekad podstiĉu da lomimo jezik u brzom ĉitanju, a ponekad pobuĊuju na nadmeno slatko pojanje.

117

159. Kada tvoje srce napadne neprijateljska pomisao, nemoj molitvom iskati jedno ili drugo, već isuci maĉ suza protiv neprijatelja. Istupivši protiv neprijatelja sa tako silnim oruţjem, mi ćemo ga brzo primorati da odstupi od nas.

160. Zavoli bavljenje rukodeljem, premda u molitvenom raspoloţenju. Ono, naime, ne donosi svagda svoj plod, a ona - uvek. Nemoj prekidati molitvu sve dok u potpunosti ne ispuniš molitveni dug, niti slušaj pomisao koja ti govori da je vreme da sedneš za posao. Osim toga, sedeći za poslom nemoj da se silno obuzimaš delom kako ne bi, hitajući, uznemirio srce svoje i uĉinio ga neprikladnim za molitvu.

161. Um iz koga je ukradena misao o Bogu i koji stoji daleko od sećanja na Njega već ravnodušno greši spoljašnjim ĉulima. Jer, on više ne moţe da bude ĉuvar ni sluha ni jezika, budući da je iz njegove unutrašnjosti otišla privrţenost ka podviţniĉkom trudu nad samim sobom.

162. Dešava se da se napreţemo da tvorimo ĉistu molitvu i da ne uspevamo. MeĊutim, dešava se i to da duša prebiva u ĉistoj molitvi i bez našeg prinuĊavanja. Prvo

proizilazi od naše nemoći, a drugo od blagodati odozgo, koja nas priziva ka iskanju duševne ĉistote. I jednim i drugim, ona nas pouĉava da ĉistu molitvu ne pripisujemo sebi, već da je smatramo darom Darodavca. Jer ne znamo kao što treba o ĉemu ćemo se moliti (Rim.8,26). Kada se desi da se napreţemo da tvorimo ĉistu molitvu i nismo u stanju, već se pomraĉujemo, omoĉimo obraze suzama i molimo Boga da se razveje noć borbe i da u duši zasija svetlost.

163. Sećanje na telesnu pohotu smućuje [ĉoveka]. Ono ne samo da ne dozvoljava razgovor sa Bogom, već i um, koji se navodno moli, oskrnavljuje maštarijama gnusnih predstava. Dobro je neprestano prebivati u molitvi i um upraţnjavati u besedi sa Bogom. MeĊutim, da li je tako kod nas? Ĉesto se odvajajući od reĉi molitve mi pratimo pomisli koje nas zavode, umesto da se udaljavamo od njih i umesto da nas ogorĉuju, što bi bio priznak nesaglasnosti volje sa onima koji nam podmeću nepriliĉno. I premda spoljašnjost pokazuje molitveni izgled (zbog preklonjenih kolena drugima izgleda da se molimo), mi mišlju predstavljamo nešto prijatno: ljubazno razgovaramo sa prijateljima, sa gnevom grdimo neprijatelje, praznujemo sa gostima, zidamo kuće za srodnike, sadimo drveće, putujemo, bavimo se trgovinom, na silu nas privode svešteniĉkom ĉinu, sa velikom briţljivošću vodimo dela crkvi koje su nam uruĉene. I veliki deo svega toga prebiramo u mislima, saglašavajući se sa svime što nam predstavi pomisao onako kako je ugodno strasti koja nadahnjuje naše srce.

164. Molitva zahteva da um bude ĉist od svake pomisli i da u sebe ne prima ništa što nije molitveno, makar se radilo i o neĉem ĉasnom. Naprotiv, kao nadahnut Bogom i odvojivši se od svega, obavljaj svoj razgovor sa Njime jedinim.

165. Ko svoje vreme deli na rukodelje i molitvu, svoje telo ukroćuje trudom i njegove neuredne zahteve dovodi do umerenosti. Dušu, pak, koja se trudi zajedno sa telom i nakon izvesnog vremena ţeli odmor, on oraspoloţuje na molitvu kao na neko lakše [delo]. I duša ka molitvi pristupa sa usrdnošću i ţivim silama. Jer, ona oseća utehu pri promeni dela i prelazu od jednog ka drugome, dok je dugotrajno zanimanje jednim istim pritiska. Ona se opterećuje jednoobraznošću, dok je raznovrsnost zanimanja raduje. Njoj se ĉini da, ostavljajući jedno delo, sa sebe skida neki teret zbog ĉega ka drugome pristupa kao sa sveţim snagama i kao da tek zapoĉinje trud.

166. Ko ne voli da radi nedelatnošću hrani strasti i ţeljama daje slobodu da se ustremljuju ka predmetima koji su im srodni. To se najviše projavljuje u vreme molitve,

118

budući da je tada paţnja uma potpuno progutana onim ĉime je zauzeto srce. On tada u pomislima prebira ono što je donela strast koja je stupila u dejstvo umesto da besedi sa Bogom i da od Njega ište sebi korist. Znajući to, sveti Pavle sa revnošću napada lenjost i

sve apostolskom vlašću obavezuje na trud (2.Sol.3,6-12). Delo je sidro za misao i daje joj bezopasan smer. Ĉak i ako odasvud nailaze bure i nailasci vetrova prete brodolomom, misao stoji nepokolebivo, zadrţavana delom kao sidrom. Ona se unekoliko koleba pomislima koje se podiţu, ali ne pada u opasnost stoga što su uze koje je drţe silnije od vetrova koji jure.

167. Oni koji odbijaju rukodelje pod izgovorom da treba neprestano da se mole, u stvari se i ne mole. Upravo stoga što misle da lenjošću duši ostave slobodu od briga, oni se zapetljavaju u lavirint bezizlaznih pomisli i postaju nesposobni za molitvu. Telo koje se trudi nad delom zadrţava misao pri sebi, budući da ona, ne manje nego oĉi, treba da prati ono što se radi i da sadejstvuje telu u nepogrešivom vršenju dejstava. Pokojno telo, naprotiv, misli daje slobodu da luta. Stoga se u vreme pokoja bude strasti. Pri svakom pohotljivom sećanju one hvataju misao i ovladavaju njome kao zarobljenicom.

168. Postoji viša molitva savršenih, neko ushićenje uma, svecelo odrešenje od ĉulnog, u kojoj se on neizrecivim uzdasima duha pribliţuje ka Bogu koji vidi raspoloţenje srca koje je otvoreno kao ispisana knjiga i koje u bezglasnim obrazima izraţava svoju volju. Tako je do trećeg neba bio odnesen Pavle, ne znajući da li u telu ili izvan tela (2.Kor.12,2).

169. Posle prve postoji i druga molitva. Na njoj um sa umilenjem prati reĉi koje proiznosi, znajući kome upućuje molbu.

170. Molitva koju prekidaju pomisli i koja je sjedinjena sa telesnim brigama stoji daleko od nastrojenja koje priliĉi molitveniku. Takav ne ĉuje samog sebe, noseći se mišlju tamo-amo i ne sećajući se kakve reĉi izgovara. I zar će Boţanstveni sluh obratiti paţnju na ono na što ni sam molitvenik, u svojoj rasejanosti, ne pazi? Kod onih koji su govorili: Pazi na molitvu moju, usliši molitvu moju (Ps.16,1), i: Neka tvoje uši paze na glas moje molitve (Ps.129,2), sav um beše marljivo sabran. On se nije razlivao na ono na šta se obiĉno razliva i rasejava misao nemarnih koja ne vlada sobom.



II

O OSAM DUHOVA ZLA

a) O STOMAKOUGAĐANjU

1. Zaĉetak ploda je cvet, a poĉetak delatnog ţivota je - uzdrţanje.

2. Ko obuzdava stomak umanjuje strasti, a ko popušta pred proţdrljivošću umnoţava slastoljubivu pohotu.

3. Prvi meĊu neznaboţnim narodima je Amalik, a prva meĊu strastima - stomakougaĊanje.

4. Hrana za oganj su drva, a hrana za stomak - jela.

119

5. Mnogo drva raspaljuje veliki plamen, a mnogo hrane hrani pohotu.

6. Plamen nestaje kad ponestane graĊe, a oskudna hrana isušuje pohotu.

7. Pohota prema jelu je porodila neposlušnost, a slatko jelo je dovelo do isterivanja iz raja.

8. Skupa jela naslaĊuju grlo, ali hrane i neuspavljivog crva pohotljivosti.

9. Stanjeno crevo priprema za bdenje na molitvi, a prepuno navodi na duboki san.

10. Trezvoumlje prati suvojedenje, a sit ţivot u ugodnostima pogruţava um u duboku sanjivost.

11. Molitva isposnika je sliĉna mladom orlu koji para visine, a molitva onoga koji se gosti pada dole, opterećena sitošću.

12. Um isposnika je kao svetla zvezda na ĉistom nebu, a um onoga koji se gosti kao mraĉno nebo u noći bez meseca.

13. Magla skriva sunĉeve zrake, a gusta isparenja upotrebljenih jela pomraĉuju um.

14. Zaprljano ogledalo ne predaje jasno crte lika koji se u njemu odraţava, a misaona sila, zamagljena sitošću, ne prima poznanje Boga.

15. Zemlja koja se dugo ne obraĊuje raĊa trnje, a um stomakougodnika - sramne pomisli.

16. Nije moguće obresti miris u gnoju, niti blagouhanje sagledavanja kod stomakougodnika.

17. Oko stomakougodnika traţi gde su gozbe, a oko uzdrţljivca - gde je sabor mudrih.

18. Duša stomakougodnika broji dane spomena muĉenika [radi obilnog ruĉka koji ga oĉekuje], a duša uzdrţljivca podraţava njihov ţivot.

19. Plašljivi vojnik drhti od zvuka trube koji nagoveštava borbu, a stomakougodnik od nagoveštaja poĉetka posta.

20. Stomakougodljivi monah je sluga svog stomaka, i pod njegovim biĉem plaća svakodnevni danak.

21. Hitri putnik brzo dostiţe do grada, a uzdrţljivi monah - do mirnog ustrojstva srca.

22. Spori putnik (koji nije dostigao naseljena mesta) noći u polju, pod otkrivenim nebom, a stomakougodljivi monah ne dostiţe do doma bestrašća.

23. Dim tamjana zamirišuje vazduh, a molitva uzdrţljivca - Boţiji njuh.

24. Ukoliko se predaješ pohoti sitosti stomaka, ništa neće moći da zadovolji tvoje slastoljublje, budući da je besnilo stomaka oganj koji uništava gorući graĊu i svagda traţi novo veštastvo.

25. Puna mera (neĉega što se stavlja u sasud) puni posudu, a stomak neće reći: "Dosta", pa makar se raspao.

26. Podizanje ruku je nagnalo u bekstvo Amalika, a dela koja su ustremljena gore pobeĊuju plotske strasti.

27. Istrebljuj iz sebe sve što oţivljava strasti i krepko umrtvljuj svoje telesne udove.

28. Kao što mrtav neprijatelj u tebi ne pobuĊuje strah, tako umrtvljeno telo neće pomutiti tvoju dušu.

29. Mrtvo telo ne oseća bol od vatre, ni uzdrţljivac - slast u umrtvljenom telu.

120

30. Ako pobediš Egipćanina, sakrij ga u pesku, tj, ako pobediš strast pohote nemoj nasićavati telo (već ga drţi na suvojedenju). Jer, kao što iz zemlje, kada se ovlaţi, niĉe ono što je u njoj bilo sakriveno, tako se i strast pohote razgoreva kada se telo nasiti.

31. Zgasnut plamen ponovo jarko plamti ako se dodaju suve grane. I ugasla slast pohote ponovo oţivljava kad se stomak nasiti jelima.

32. Nemoj imati saţaljenje prema telu kad poĉne da se ţali na iznemoglost, niti ga nasićuj ugodnim jelima. Jer, ako opet ojaĉa, ustaće na tebe i podići će protiv tebe nepomirljivu borbu sve dok ne zapleni tvoju dušu i ne preda te kao roba strasti bluda.

33. Umereno hranjeno telo je kao dobro ukroćen konj koji nikada neće zbaciti konjanika. Konj koji je obuzdan uzdom popušta i povinuje se ruci konjanika, a telo koje je ukroćeno oskudicom u jelu i bdenjem se ne otima iz ruku pomisli koja je sela na njega, niti rţe, kako inaĉe ĉini kad je pokrenuto strasnim porivom.

34. Prejedanje hranom hrani pomisli, a pijani poji san maštom.

35. Prijatnost naslade umire ĉim hrana proĊe kroz grlo, ali u tom grobu oţivljava pohotljivost.

36. Trud na obraĊivanju svog dela zemlje kao plod donosi upokojenje, a razni vidovi zadovoljstva za svoj kraj imaju - gorenje (ili telesno ovde, ili kaţnjeniĉko - tamo).

37. Onaj ko podvizima ĉini da vene cvet ploti, svakodnevno u telu pomišlja o svojoj konĉini.

38. Neka blagorazumnost srca trud uzdrţanja meri prema stanju tela kako, po raslabljenosti tela, i samo ne bi postradalo.

39. Neka se telo zadovolji umerenim podmirenjem prirodnih potreba.

40. Neka se tvoje telesno podviţništvo usmerava naravstvenim razlozima kako bi se nauĉio da boluješ srcem (zbog grehova) i da saosećaš dušom.

41. Majka (pohotnog) slastoljublja jeste stomakougaĊanje: ono raĊa slastoljubivu pohotljivost i mnoge druge strasti. Od njega, kao od nekog korena, niĉu stabljike drugih strasti. Za kratko vreme postavši drveće podjednako sa onim koje ga je rodilo, one se razgranavaju u poroke koji doseţu do neba. Tako su srebroljublje, gnev i tuga porod i izrasline stomakougaĊanja. Stomakougodniku je ponajpre potreban novac da bi zadovoljio ţelju koja uvek plamti, premda se nikada ne podmiruje; osim toga, on će se svakako uzbuditi gnevom protiv onih koji ga ometaju da stekne novac; kada, pak, gnev bude bio nemoćan da preĊe u delo, po nuţnosti će se pojaviti tuga.

42. StomakougaĊanju su više nego bilo ĉemu drugome srodni sladostrasni pokreti. Ţeleći da pokaţe srodnost tih strasti, i sama priroda je polnim organima naznaĉkla mesto pod stomakom. Tom bliskošću ona oznaĉava njihovu tesnu vezu. Prema tome, ako oslabi

ta strast (tj. pohota), znaĉi da je oslabilo ono što je iznad, tj. stomak, a ako se osili i stupi u pokret, znaĉi da je primila silu odozgo. MeĊutim, stomakougaĊanje ne hrani i ne doji samo tu strast. Ono u ĉoveku iskorenjuje svako dobro. Ĉim ono doĊe do površine, obiĉno padaju i nestaju uzdrţanje, celomudrenost, hrabrost, trpljenje i sve ostale vrline.

43. Prekrasno je ostajati u predelima potrebe i starati se svim silama da se oni ne prestupe. Ukoliko nekoga pohota po malo preteţe na stranu ţitejskih slasti, već nikakva reĉ neće biti u stanju da zaustavi njegovo stremljenje (u tom pravcu). Jer, za ono što premašuje potrebe ne postoji granica. Neumorno staranje i beskrajna ispraznost bez mere umnoţavaju trud (za svoje zadovoljenje), te hrane pohotu kao što se plamen hrani dodavanjem drva.

121

b) O BLUDU

1. Uzdrţanje raĊa celomudrenost, a stomakougaĊanje jeste majka bludne pohotljivosti.

2. Ulje hrani plamen svetilnika, a opštenje sa ţenama raspaljuje oganj pohotne slasti.

3. Udarcima talasa se nosi tamo-amo nenatovareni brod, a bludnim pomislima - neuzdrţljivi um.

4. Blud sebi prisvaja prejedanje i staje u red sa protivnicima uma, do kraja se boreći protiv njega zajedno sa njegovim neprijateljima.

5. Ljubitelj bezmolvija se teško ranjava strelama neprijatelja, a onaj ko se meša sa gomilom neprestano od njega prima rane.

6. Gledanje na ţenu je otrovna strela koja ranjava dušu i u nju unosi otrov. I što više zastareva ta rana, utoliko pravi veću ozledu.

7. Ko se ĉuva od tih strela ne ide na mnogoljudna sabranja i ne luta rasejano po praznicima. Jer, bolje je spokojno ostajati kući i prebivati u molitvama, negoli, sa namerom da se uspoštuju praznici, postati laki plen neprijatelja.

8. Ako hoćeš da budeš celomudren, izbegavaj opštenje sa ţenama i nikad im nemoj dati slobodu smelog obraćanja. Jer, u poĉetku one ili istinski imaju, ili licemerno pokazuju suzdrţljivu stidljivost, dok se kasnije odvaţuju na sve. I to za tebe postaje udica koja lovi na smrt, vešta zamka koja vuĉe u pogibao. Neka te one ne dovedu u obmanu skromnim reĉima, budući da se u njima krije zli otrov zverinji (zveri iz bezdana).

9. Bolje je da priĊeš jarkoj vatri, negoli mladoj ţeni dok si i sam mlad. Jer, osetivši bol od ognja ka kome se pribliţiš, odmah ćeš odskoĉiti dalje. Razneţivši se, pak, ţenskim reĉima, nećeš odjednom otići.

10. Buja trava koja raste pored vode, kao i strast neĉistote u opštenju sa ţenama.

11. Onaj ko puni stomak i obećava da će biti celomudren liĉi na onoga ko tvrdi da će slamom zaustaviti dejstvo ognja. Kao što je, meĊutim, nemoguće slamom zaustaviti silu rasplamsalog ognja, tako je nemoguće prejedanjem zaustaviti vatreno stremljenje pohote.

12. Stub se opire na svoju osnovu, a bludna strast se pokoji na prejedanju.

13. LaĊa u buri ţuri u pristanište, a celomudrena duša ište pustinju. LaĊa beţi od morskih talasa koji prete opas-ošću, a duša od ţenskih lica koja izazivaju pogibao.

14. Izgled ukrašene ţene potapa gore nego talasi. Iz valova se, iz ljubavi prema ţivotu, još i moţe isplivati, dok privlaĉni izgled ţene navodi na preziranje i samog ţivota.

15. Pustinjsko šiblje je bezbedno od plamena, i celomudreni [monah], koji je daleko od ţena, zaštićen je od raspaljivanja strasti pohote. Jer, kao što sećanje na oganj neće sagoreti misli, tako ni strast nema silu kada nema hrane.

16. Ako se smiluješ na protivnika, ostaće ti neprijatelj, a ako poštediš tu strast - ustaće na tebe.

17. Pogled na ţenu kod neuzdrţljivog izaziva neĉistu strast, dok celomudrenog podstiĉe na proslavljanje Boga.

18. Ĉak i ako pohotna strast pri obraćanju sa ţenama bude pokojna, nemoj verovati bestrašću koje obećava. Jer, i pas, okruţen gomilom, maše repom sve dok ne izaĊe iz nje, da bi odmah zatim pokazao ljutinu koja mu je svojstvena.

122

19. Kada sećanje na ţenu postane bestrasno moţeš zakljuĉiti da si stupio u predeo celomudrenosti. Ukoliko ti, pak, njen lik obuzima dušu, znaj da si još daleko od te vrline. MeĊutim, ni u prvom sluĉaju se nemoj zadrţavati na takvim pomislima, niti besedi misleno

sa ţenskim likom, budući da se ta strast lako vraća nazad. Opasnost od nje je vrlo blizu.

20. Umereno topljenje ĉisti srebro, a preterano ga oštećuje. Tako i celomudrena navika kvari dugotrajno predstavljanje ţene u mislima.

21. Nemoj dugo razgovarati sa licem koje ti se predstavilo da se u tebi ne bi zapalio plamen slastoljublja, te da se ne bi zapalilo gumno tvoje duše.

22. Kao što iskra, koja se dugo ostavi u slami, izaziva plamen, tako i dugotrajno sećanje na ţenu podiţe pohotu.

23. Ukoliko telo koje pohotstvuje na duh smiriš podviţniĉkim trudovima, iza granica ovog veka ćeš imati slavu koja je obećana reĉima o blaţenstvima, budući da si u borbi pobedio onoga ko se u tvome telu bori protiv zakona tvoga uma i porobljava te zakonom greha koji je u tvojim udovima (Rim.7,23).

24. Treba da shvatiš da se odvojeni vidovi bluda, naime, telesni i duhovni blud, ostvaruju zajedno. Kada se bludna pomisao rastvori u tvom duhu, tvoja duša se spaja sa prelesnom predstavom. Nemoj da se zanosiš prizrakom koji nema stvarnosti da i telom ne bi uĉinio nešto sliĉno. Duhom bluda bivaju prevareni svi koji unutrašnju preljubu ne odbijaju krstom.

25. Demon na sebe uzima ţenski lik kako bi dušu naveo na sjedinjenje sa njim. Oblik ţenskog lika na sebe uzima besplotni demon kako bi pohotljivom pomišlju dušu naveo na blud.

26. Kaţnjavaj pomisli oskudnošću hrane kako bi mislile o gladi, a ne o bludu.

27. Sa molitvenim bdenjem sjedini suze kako bi stekao pomoć u borbi.

28. Za vreme bludne borbe nemoj prihvatati poziv na gozbu.

29. Demon pohote na revnosnog borca napada brzo, iznenada ga obasipajući strelama strasne pohote, budući da ne moţe dugo da podnosi opaljivanje svetlonosnim ognjem koji ishodi iz njegovih podviţniĉkih trudova. Ka onome, pak, ko je, usled varljive slasti pohote, oslabio u strogosti samoobuzdavanja on malo po malo pristupa i njegovo srce navodi na razgovor kako bi se ono, razgorevši se zlom pohotom, predalo besedi sa njom, bilo njom zarobljeno i potpuno napustilo mrţnju prema tom grehu.

30. Najopasnije je ako se srce pogruzilo u naviku na slasti pohote. Biće potrebno mnogo truda da se to rastinje išĉupa iz korena.

31. Nemoj priuĉavati pomisao da stupa u besedu sa slastima pohote stoga što se u gomili strasnih misli i pokreta razgoreva oganj (Ps.105,18). Raspaljujući te, oni te navode

na mišljenje da je teško zadrţati oganj prirode i da više nisi u stanju da ĉiniš nasilje nad prirodom. [Oni te navode na misao da nije toliko strašno ako] danas po nevolji zgrešiš, jer ćeš se sutra pokajati po zapovesti. Jer, (hrišćanski) zakon je ĉovekoljubiv, te lako oprašta greh onima koji se kaju. Pri tome, oni ti navode primer kako su neki pali posle uzdrţanja i kako su se opet pokajali, pridajući verovatnost svome varljivom savetu kako bi, srušivši ĉvrstinu protivljenja nadom lakog obraćenja kroz pokajanje, hram celomudrenosti pretvorili u dom bluda.

32. Pazi, ĉoveĉe uzdrţanja, da se pod izgovorom pokajanja ne varaš neizvesnom nadom. Jer, mnogi su, pavši, odmah bili pokošeni smrću, dok drugi nisu imali snage da ustanu (od pada), vezani navikom na slast pohote kao zakonom. Jer, kako, ĉoveĉe, znaš

123

da ćeš biti ţiv i da ćeš se pokajati i kako sebi naznaĉuješ godine ţivota? Padajući, ti popuštaš telu, umesto da se predaješ sećanju na smrt, kako bi u srcu svom ţivlje predstavio strašnu odluku suda i time ugasio mudrovanje raspaljenog tela.

33. Prirodni naĉin ţivota i za nas i za ţivotinje je, po Sazdateljevom opredeljenju, jedan isti: Eto, dah vam, govori Bog ĉoveku, svaku travu u polju. Vama i zverinju će to biti hrana (Post.1,29-30). Dobivši zajedniĉku hranu sa beslovesnima i svojim dosetkama je pretvorivši u mnogo raskošniju, sa pravom treba da se smatramo nerazumniji od ţivotinja, budući da one ostaju u granicama prirode, ne narušavajući ono što je Bog postavio, dok mi ljudi, obdareni razumom, potpuno odstupamo od drevnog ustava. Jer, gde je lakomstvo kod beslovesnih? Kakvi pekari i kuvari na hiljade naĉina pripremaju nasladu njihovom bednom stomaku? Ne vole li oni drevnu oskudnost, hraneći se travom i zadovoljavajući se onim što se naĊe, koristeći za piće vodu, i to ponekad i retko? Stoga se oni i telesnim nasladama predaju reĊe, ne raspaljujući ţelje nikakvom hranom koja goji, i ne prepoznajući uvek razliku izmeĊu muškog i ţenskog pola. Jer, to osećanje im se daje jednom godišnje kada prirodni zakon, kao naĉin za produţenje roda, odreĊuje njihovo spajanje radi sejanja njima sliĉnih. U ostalo vreme oni se do te mere udaljuju meĊusobno da potpuno zaboravljaju na tu ţelju. U ljudima je, pak, skupocenim jelima nenasita pohota preljube posejala mahnite ţelje koje ni u kakvo vreme ne dozvoljavaju da se strast smiri.

c) O SREBROLjUBLjU

1. Srebroljublje je koren svih zala. Ono, sliĉno rĊavim granama, hrani sve ostale strasti i ne dozvoljava da uvene ono što je od njega procvetalo.

2. Onaj ko ţeli da istrebi strasti, neka najpre išĉupa ovaj njihov koren. Sve dok ostaje srebroljublje, nećeš imati nikakve koristi od odsecanja grana. Jer, i ako se odseku, one će opet brzo izrasti.

3. Gramţljivi monah je kao pretovaren brod koji se lako potapa u talasima koje

podiţe bura.

4. Negramţljivi monah je laki putnik koji na svakom mestu sebi nalazi pristanište.

5. Negramţljivi monah je orao koji leti u visinama. On se sa visina spušta jedino kada ga prinudi potreba za hranom.

6. Takav je iznad svakog iskušenja, podsmevajući se nad svim što postoji. Stremeći gore, on se udaljuje od svega zemaljskog i ţivi sa gornjima. Jer, on ima laka krila, koja nisu opterećena brigama.

7. Ako naiĊe nevolja, on bez tuge ostavlja svoje mesto. Ako nastane vreme smrti, on blagodušno odlazi odavde, budući da nikakvim zemaljskim uzama nije vezao svoju dušu.

8. Gramţljivac je, naprotiv, sputan brigama, i sliĉno psu - privezan lancem. Ukoliko je prinuĊen da se preseli, on tuţno sećanje o imanju nosi sa sobom kao teško i beskorisno breme.

9. Kad doĊe smrt, on sa ţalošću ostavlja sadašnje. On predaje dušu, dok mu se oko ne spušta sa onoga što ima kod sebe. I njega vuku kao pobeglog roba. On se razdvaja sa telom, ali se ne razdvaja od imanja, stoga što je strast koja ga je obuzela silnija od onih koji ga vuku.

10. More se ne puni iako u sebe prima mnoštvo reka. Ni pohota srebroljupca se ne siti već sabranim imanjem. Ako ga udvoji, on opet ţeli da udvoji udvojeno. I on nikada neće prestati da udvaja sve dok smrt ne preseĉe taj beskorisni trud.

124

11. Blagorazumni monah ima u vidu samo potrebu tela, te prazan stomak puni samo hlebom i vodom.

12. On neće laskati bogatima kako bi stomaku pruţio nasladu, niti će slobodan um predati u ropstvo mnogim gospodarima. Jer, njegove ruke su dovoljne da posluţe telu i da zadovolje njegove prirodne potrebe.

13. Negramţljivi monah je neuhvatljivi borac i lak trkaĉ koji brzo dostiţe do nagrade nebeskoga prizvanja (Fil.3,14).

14. Mnogogramţljivi monah se raduje mnogim prihodima, a negramţljivi - vencima zbog napretka.

15. Mnogogramţljivi monah marljivo radi, a negramţlji-vi provodi vreme u molitvama i ĉitanju.

16. Srebroljubivi monah riznicu puni srebrom, a negramţljivi sabira riznicu na nebu.

17. Proklet da je onaj ko pravi idola i polaţe ga u skrivenom mestu (Pon.Zak.27,15). MeĊutim, takav je i onaj ko gaji strast srebroljublja. Prvi se bez koristi klanja laţnom bogu, a drugi maštu o bogatstvu sakriveno nosi u srcu kao kumir.

18. Negramţljivi ţivi bezbriţnim ţivotom, a mnogogramţljivi svagda boluje brigom o bogatstvu.

19. Odvešćeš u plen gomilu pomisli ukoliko srcu ne dozvoliš da brine o veštastvenom. I krst ćeš poneti bez rasejavanja ukoliko se odrekneš od ţelje da imaš sopstvenost.

20. Pomisao o veštastvenom sticanju predskazuje ti starost i bolesti, kako bi svoju nadu na Boga podelio sa nadom na imanje.

21. Onaj ko je izabrao podviţniĉki ţivot u odricanju od sveta neka se oseni verom, neka se ukrepi ljubavlju i utvrdi nadom. Vera nije ostajanje bez iĉega, već nepokolebivo

ubeĊenje u posed savršenijeg, sa trpeljivim uzdanjem i ţivom ljubavlju.

22. Kada se odrekneš svih stvari više nemoj obraćati paţnju na mraĉne pomisli koje će te prekorevati zbog osiromašenja, predstavljajući ti lišavanja, bedu i bešĉašće, kako bi te slikom takvog zlopaćenja doveli do raskajavanja zbog slavne vrline. MeĊutim, ukoliko pronikneš u smisao takvog podviţništva, naći ćeš da ti se upravo zbog toga zbog ĉega te one prekorevaju tebi plete venac.

23. Ostavimo ţitejske stvari i okrenimo se duhovnim dobrima. Dokle ćemo se zaustavljati na deĉijim igraĉkama, ne dospevajući do muškog naĉina mišljenja? U detinjstvu se radi zabave koriste kockice, lopte, i sliĉno. I deca su pristrasna prema tome sve dok ne dospeju u savršeni uzrast. A kada omuţa, ĉovek odbacuje sve to i sa usrĊem se zanima vaţnim delima. Mi, pak, sve ostajemo u mladalaĉkom uzrastu, diveći se onome što

je svojstveno detinjstvu i nećemo da se pobrinemo o boljem, tj. o tome što priliĉi muţevima. Kao što je sramno gledati kako odrastao ĉovek sedi u gomili pepela i crta po njemu deĉije šare, tako je sramotno, ili ĉak i sramnije, videti kako oni koji imaju u vidu naslaĊivanje veĉnim dobrima riju po prahu zemaljskih stvari te, neprikladnošću takvih postupaka, sramote dostojanstvo zaveta. Uzrok toga je, kako izgleda, u tome što mi sebi ne predstavljamo ništa vaţnije od vidljivog, što nismo svesni beznaĉajnosti sadašnjih dobara i prevashodstva tamošnjih dobara, te što se oslepljujemo bleskom onoga što se ovde smatra vrednim poštovanja, prilepljujući se uz njega svom ţeljom.

24. Poĉnimo da se odvajamo od sadašnjih dobara, zanemarimo imanje i novac i sve što u sebe pogruţava i potopljuje pomisao. Kad se naĊemo u buri, izbacimo tovar kako bi

125

se spasao krmanoš (um) i posada (pomisli). Ako oni koji plove morem u vreme bure ne mare za svoj tovar, te svojim rukama i skupocene stvari bacaju u more, svoj ţivot stavljajući iznad imanja, zbog ĉega mi radi boljeg ţivota ne prenebregavamo ono što dušu

vuĉe u bezdan? Zbog ĉega kod nas nije toliko jak strah Boţiji koliko je kod njih jak strah od mora? Oni iz ljubavi prema vremenskom ţivotu ne smatraju visokim gubitkom pogibao onog što voze, a mi, govoreći da ţelimo veĉni ţivot, ne prenebregavamo ni malenkosti, već se rešavamo da je bolje da poginemo sa ništavnim tovarom, negoli da se spasemo, lišivši se njega. Zbog toga vas umoljavam da sve svuĉemo sa sebe. Borci u borbu ne stupaju obuĉeni, budući da ih zakon borbe na poprište izvodi nage. I bilo da je vrućina, ili hladovina, oni istupaju ostavljajući odeću van poprišta. Onaj ko se ne saglasi da se obnaţi mora da se odrekne i od borbe. Mi, pak, davši zavet da se podvizavamo, ne samo da ne skidamo odeću (posedovanja), nego stupamo u podvig noseći na plećima hiljadu bremena, pruţajući protivnicima mnoštvo mogućnosti da nas uhvate.

25. Kako će gramţljivac da se bori sa duhovima zlobe kada je njemu [zbog te strasti] lako nanositi udarce? Kako će se sa duhom srebroljublja boriti onaj ko je zasut novcem? Kako će zaobići demone, koji su lišeni svake brige, onaj ko je obuĉen u hiljade briga? Boţanstveno Pismo govori: Nag će pobeći u taj dan (Am.2,16). Nag je onaj ko nije obuĉen u bezbrojne prnje briga o ţitejskim delima; nag je onaj kome mnogosloţne pomisli o novcu i imanju ne smetaju da brzo trĉi. Jer, zlobnici nagog teško mogu uhvatiti.

26. Borci se bore nagi i premazani uljem. Nagost ĉini da borci ne mogu da se uhvate ni za šta, a mazanje uljem im daje mogućnost da iskliznu iz ruku ĉak i ako ih protivnik uhvati. Zbog toga se protivnici staraju da jedan drugog pospu zemljom kako bi prahom uĉinili da gladkost ulja postane hrapava. Time bi sebi dali mogućnost da zadrţe protivnika u rukama kad ga jednom uhvate. Što je prah kod njih, to su u našem podvigu zemaljska dela, a što je kod njih ulje, kod nas je otsustvo briga.

27. Savršenoj duši je svojstveno da nema briga, dok je neĉastivoj svojstveno da se satire brigama. O savršenoj duši je reĉeno da je kao krin u trnju (Pes.2,2). To oznaĉava dušu koja usred onih koji se brinu o mnogome ţivi bezbriţno. Krin i u JevanĊelju oznaĉava dušu koja nema briga, budući da je reĉeno: Ne trudi se niti prede, pa ipak je odevena u slavu koja je veća od Solomonove (Mt.6,28). O onima, pak, koji imaju mnogo briga o telesnom se kaţe: Sav ţivot neĉastivog je u brigama (Jov 15,20). I zaista, neĉastivo je rasprostirati brigu o telesnom na ĉitav ţivot i uopšte se ne brinuti o budućem (2,86).

28. Mera sticanja treba da bude potreba. Ono što prevazilazi tu meru, tj. izlišnost, jeste nešto opterećujuće, a ne olakšavajuće. Odeća koja je srazmerna sa telom ujedno saĉinjava i potrebu i ukras. Odeća, pak, koja sa svih strana pada, opasuje noge i vuĉe se po zemlji ne samo da je ruţna, nego i ometa svaki posao. Tako i imanje koje prevazilazi

telesnu potrebu ujedno predstavlja i smetnju za vrlinu i podvrgava se prekoru onih koji su u stanju da ispitaju prirodu stvari.

29. Negramţljivošću mi ne nazivamo nevoljno siromaštvo koje, dešavajući se po nuţdi, pritiska duh i koje se, kao neproizvoljno, smatra nesnosnim, već dobrovoljnu rešenost da se [ĉovek] zadovolji sa malim. Ona se stiĉe samovlasnošću pomisli koja zahteva trud sve dotle dok se upraţnjavanje ne pretvori u naviku. Ona će, pak, i ono što je dugo izgledalo teško i neizdrţljivo uĉiniti podnošljivim. Ţelju ne vara silno samo telesna krasota, već i blesak bogatstva. U oba sluĉaja je potrebna hrabra duša kako se ne bi ustupilo pred njihovom varljivošću.

126

30. Zaista treba smatrati velikim i nazvati hrabrim one koji na ovom poprištu pobeĊuju iako ih napadaju i sapliću pomisli ubedljivim dokazima, sliĉno pokretima tela, starajući se da dokaţu kako se treba saglasiti sa mišljenjem mnogih i kako treba priznati za

istinski dobro ono što samo izgleda kao dobro, ne odbijajući ono što se, po opštem mnjenju, smatra vrednim. One nagovaraju da se [ĉovek] ne uklanja od posedovanja onoga što je sam Sazdatelj dao na upotrebu, te da ne izobliĉava uzaludno sticanje onoga što je privedeno u biće sa nekim ciljem, a ne tek tako. Ti podviţnici su zaista dostojni divljenja, budući da nisu ustupili pred protivnikom. Oni nisu pobegli sa poprišta, niti su se dali u ruke neprijatelja. Utvrdivši svoja kolena na ispravnom rasuĊivanju, oni se nisu priklonili sticanju zemaljskih stvari, već su nerasejani ţivot pretpostavili meteţnom, umerenošću u potrebama stekavši bezmeteţnost.

31. Drevni svetitelji su do te mere rasprostirali revnost za negramţljivost da su vodili ţivot bez krova nad glavom, hraneći se onim što je davala priroda. Oni bi nalazili postelju na mestu gde bi se zadesili. Oni nisu imali ni krov, ni postelju, ni trpezu, dok im je ovĉija koţa sluţila kao odeća. Oni su se trudili da sa svom taĉnošću slede Gospodnji savet: Pogledajte na ptice nebeske... Pogledajte na krinove u polju... (Mt.6,26-18). Oni su iskreno verovali da će ono što je potrebno telu doći samo od sebe ukoliko se ugaĊa Bogu koji sve daje i ukoliko se iznad svega brine o sticanju Carstva nebeskog.

32. Kako će naš ţivot, odasvud okruţen svakim izobiljem, da se uporedi sa ţivotom onih blaţenih koje nisu uznemiravale pomisli o telu i telesnom i koje je neka ĉista ĉeţnja za Boţanstvenim, neprestano ih ushićujući ka uzvišenom, ubeĊivala da zaborave na ono što se na zemlji smatra blještavim? Oni na zemlji nisu imali ništa osim tela koje je priroda zadrţava dole. MeĊutim, oni su i njega ţeleli da imaju sa sobom tamo gde su prebivali umom, sagledavajući nebeska blaga. I oni se nikada ne bi odvajali od tamošnje sladosti kad ih priroda ne bi vraćala ka podmirivanju telesnih potreba. Zbog poštovanja prema

Onome koji je dušu svezao sa telom, oni su prinuĊeni da se pobrinu od telu, premda smatraju da je krajnje potrebno otuĊenje od njega.

33. Telesna potreba brzo teĉe i prolazi. Ona u prošlosti nije promišljala o sadašnjem, niti u sadašnjem ne promišlja o budućem: ona leĉi samo sadašnje. Trud, pak, vrline jeste seme koje daje plod koji ne oskudeva. On i u vreme samog naprezanja raduje savest oĉekivanjem sladosti, i po preseljenju odavde se pokazuje kao divan i kao sauzroĉnik veĉnog veselja.

34. Put koji vodi u Carstvo je vrlo teţak, budući da je uzak i sa svih strana okruţen strminama. Zbog ĉega se onda obremenjujemo teretom novca i druge svojine i pokušavamo da idemo njime? Rasejavajući i vukući dole, brige o veštastvenom ĉine da se lako padne, naroĉito tamo gde je potrebna oštra i trezvoumna paţnja. Ĉak i pri takvoj

paţnji putovanje retko prolazi bez padova usled teškoća na uskom putu po strminama. Za opterećenog nepotrebnim teretom posedovanja, pak, pad je neizbeţan. Ta i samo posedovanje je već pad.

35. Naš ţivot u odnosu na sticanje moţe biti trostruk: uzvišen, srednji i - oveštastvljen i mnogogramţljiv.

U raju je prvostvorenome bilo reĉeno: Ješćeš poljsko bilje (Post.1,29). Dostojanstvo Onoga koji je naredio svedoĉi o punoj dovoljnosti takve hrane za ţivot koji je ĉoveku naznaĉen. Pojašnjavajući tu dovoljnost moţemo dodati da je takva hrana bila najprikladnija za oĉuvanje ţeljene vitkosti u onima koji su stvoreni po obrazu Boţijem: njome mislena sila svagda ostaje laka i trezvoumlje nepomraĉeno. Sve što je bilo potrebno za ţivot nudilo se

127

samo od sebe tako da se um, ostajući slobodan od telesnih napora, sve vreme uznosio ka duhovnim sagledavanjima koja su u njemu razlivala neiscrpno veselje. Takvo delanje je u njemu vaspitavao sam Bog koji je, po svom blagovoljenju, svakodnevno dolazio k njemu

radi razgovora. Takva je norma ţivota koji je svojstven ĉoveku. Njegova suština se ne moţe izmeniti, niti ukinuti, iako je moguće da se promeni naĉin njegovog ispoljavanja, kao što se i desilo usled kasnijeg pada.

Onome ko je prestupio zapovest i izgnan iz raja, Bog odreĊuje drugi naĉin ţivota, koji odgovara njegovom palom stanju. On nareĊuje da onaj koji pokojem nije umeo da se koristi kao što priliĉi i koji nije znao da postojano prebiva u sluţenju Bogu i razgovoru sa Njim (imajući slobodno vreme i nemajući potrebe za telesnim trudom), hranu treba da stiĉe radom i trudom. Za hranu mu je odreĊen hleb koji dobija u znoju lica, a za odeću - koţne rize, kojima se odreĊuje granica gramţljivosti i sujeti. Prvobitna rajska negramţljivost je zamenjena skromnim imanjem, koje je, uostalom, i pored znojnog truda, više zavisilo od Boţijeg blagoslova.

Iz toga su se na delu raskrila tri naĉina ţivota: jedni su zadovoljni sa skromnim imanjem, u znoju lica svoga se uzdajući u Boga; drugi su se, udubivši se u nadi na Boga, sasvim odrekli svakog sticanja (revnujući da vaspostave rajsku negramţljivost) i bili hranjeni Bogom; a treći su se udubili u trud svake vrste i na njemu zasnovali nadu za potrebnim, obezbeĊenje svog ţivota polaţući u mnogo imanje. Poslednji su zaboravili na Boga: za njih je bog postala gramţljivost. To su tri vida našeg odnosa prema sticanju.

36. Drugi vid predstavlja ponašanje koje je (prvenstveno) priliĉno razumnom biću: provoditi vreme u sluţenju Bogu i potrebno dobijati iz riznice Boţijeg promisla; nadati se na Boţije staranje i zemlju imati kao riznicu; iskreno sluţiti Sazdatelju i na tvar polagati danak opskrbljivanja potreba; ovde biti stranac a staništem smatrati ono koje je pripremljeno na nebu. Takav ţivot je u poĉetku odredio Sazdatelj i njime su, povinujući mu se, ţiveli svi sveti (kao Ilija, Jelisej, proroĉki sinovi, Preteĉa, apostolski ĉin).

37. Takva je viša negramţljivost svetih. MeĊutim, mnogo korisnog postoji i u srednjoj negramţljivosti, koja odgovara vremenu i potrebi. Premda i ne moţe da se izbori za prvenstvo i da se pohvali ravnom ĉašću sa prevashodnim naĉinom ţivota, njoj neosporno pripada drugi stepen ĉasti. Prvi svetitelji (sa savršenom negramţljivošću) su ţiveli jedino za dušu i za Boga koji ju je sazdao, ni u šta ne raĉunajući telo. Ipak, oni su i bez brige o njemu imali sve potrebno, i to ne od onoga što je prethodno sabrano u ţitnice, nego od onoga što je, po Boţijem blagovoljenju, blagovremeno postajalo dostupno. Svetitelji koji slede za njima (sa srednjom negramţljivošću) su svoje ruke upotrebljavali saglasno sa merom koju je zahtevalo najneophodnije usluţivanje tela, brinući se o neophodnoj utehi tela i promišljajući o tome da se, usled zanemarivanja ţivotne strane, ne

razruši ono što je, po volji Sazdatelja, sjedinjeno sa nama (tj. telo). Pa ipak, oni su veći deo vremena provodili u brizi za dušu, u molitvama, u bogomisliju i potrebnim zanimanjima, imajući u vidu napredovanje u dobrim delima.

38. Poslednji su, pak, u potpunosti postavši telo, sebe svecelo posvetili sluţenju zemnom kumiru ţeleći da imaju ne samo ono što je dovoljno za telesni ţivot, već i ono što ih ne bi razlikovalo od onih koji se odlikuju izobiljem i to stoga što bi bar time bili svima pred oĉima. Time oni oĉigledno pokazuju svoje bezumlje, ţeleći da se pohvale onim što je za osudu, te misleći da na sebe obrate paţnju i zasluţe divljenje onim što je dostojno prezira i podsmeha. Ono što je saglasno sa nekim zvanjem da je povod za odobravanje,

128

dok ono što ne priliĉi zvanju (premda u drugim okolnostima i nije rĊavo) izaziva negodovanje, budući da ne priliĉi mestu.

39. Kojima od navedenih su srednji bliţi? Naravno, onima kojima se pribliţavaju delom, razglašavajući svoje srodstvo sa njima time što se staraju da su im bliski po ţivotu. Iako saĉinjavaju srednji ĉin izmeĊu jednih i drugih, oni nisu podjednako skloni i jednima i drugima, već neposredno slede za onima što su ispred, mladalaĉkom nogom stupajući njihovim tragom. Oni su udaljeni od onih koju su iza njih onoliko koliko se oni koji trĉe razdvajaju od onih koji hodaju, ili ĉak - stoje u mestu. Prvi, pak, sa poslednjima nemaju ništa zajedniĉko. Jer, kakva je veza onih koji imaju mnogo veštastvenog sa negramţljivima? Kakva je zajednica onih koji mudruju telesno sa onima koji razmišljaju duhovno? Kakav je zajedniĉki udeo onih koji su okovani ţitejskim delima sa onima koji bezbriţno sluţe Bogu? Jedni apostolski ostavljaju sve što su stekli, a drugi stiĉu i ono što nisu imali. Jedni prebivaju u bezmolviju, unutrašnje prilaţući staranje o duhovnom napretku, a drugi vode sve vrste borbe, ratujući za novac i imanje. Jedni se sa duhovima zlobe prepiru oko nebeskih blaga, a drugi radi zemaljskih dobara napadaju sliĉne sebi. Jednima Pavle govori: Da sijate kao svetila u vasioni (Fil.2,15), svetleći slavom ţivota i za one koje vide postavši vinovnici dobrog oponašanja, dok je drugima reĉeno: Ime se moje zbog vas huli (Rim.2,24), budući da postupate suprotno zvanju i budući da nosite spoljašnjost koja protivreĉi delima.

40. Ko se neće uzgnušati onog ko govori da se odrekao ţitejskog, a na delu se predaje njegovim razbibrigama; i onog ko se hvali da je prezreo svet, a do strasti se predaje svetskim delima; i onog ko je obećao da neće obraćati paţnju na zemaljsko, a delima pokazuje laţljivost obećanja; i onog ko tvrdi da se rastao sa sujetom, a ne odvaja se od nje? Ako si izašao iz Egipta, šta imaš zajedniĉkog sa pravljenjem cigli? Ako ideš pustinjom, ţureći ka obećanoj zemlji, zašto kasniš, baveći se uzaludnim poslovima, te

postaješ spor putnik na dalekom putu? Zbog ĉega lutaš po raskrsnicama, podvrgavajući se opasnosti da ne dostigneš pokoj, kada put koji te oĉekuje zahteva svaku marljivost? Kada si poloţio ruku svoju na plug, zbog ĉega se obazireš nazad, gubeći iz vida Carstvo Boţije? Kada si iza sebe ostavio pet zapaljenih gradova, zbog ĉega se obazireš da vidiš šta se u njima dešava? Kada si uzeo krst, idi za Hristom, ostavivši sve stoga što On, sa kojim si se sjedinio, ţeli da ga voliš iznad svega.

41. Telo nema potrebe za mnogim utehama: potrudi se o tome. Jer, ti si privremeno vezan sa telom. Stoga treba da se pobrineš o njemu kako bi ga imao kao saradnika u vršenju vrlina i kako duša ne bi imala smetnju u svom napredovanju. I kako će imati vremena da se seti Boga onaj ko se stara o volovima, ko svakodnevno prebraja stado ovaca, ko neprestano pohaĊa vinograd, šumu, njive i bašte, kad mu ni ceo dan nije dovoljan da obavi sve poslove? Kada će on naći vremena da se poduhvati psalmopojanja? Kada - da se pomoli? Kako će naći vreme za upraţnjavanje u bogomislenom sagledavanju? MeĊutim, ĉak i da retko naĊe mogućnost da se izmeĊu drugih dela pomoli, zar će njegova molitva Vladici biti ĉista, budući da mu misao nije odvojena od onoga za šta je vezana njegova briga i staranje? Kako će on posmatrati kretanje strasti kako bi primetio juĉerašnje i sadašnje stanje i zapazio razliku na bolje ili na gore? Kako će razmrsiti pomisli koje se mnogoobrazno smenjuju i oteţavaju samo posmatranje? Ili, zar ne primećuješ kako te danju lome dela, a noću briga o njima, ĉineći da se vreme odmora pretvori u vreme muĉenja? Privodeći na misao onoga ko je narušio granicu, ko je oštetio plodove, ko je presekao vodu za zalivanje, ko je izgazio pašu, ko ĉini ili je uĉinio neku drugu štetu, ili se prepire i spori, sećanje razdraţajnu silu duše dovodi do besnila, pobuĊujući na osvetu i ne

129

dajući vreme za san i pokoj, a još manje za molitvu koja zahteva veliko bezmolvije i slobodu [od svega], kao i razrešenje od svih briga.

d) O GNEVU

1. Gnev je besna strast koja lako izvodi iz uravnoteţenosti ĉak i one koji imaju poznanje. On dušu ĉini sliĉnom zveri i navodi je da se udaljava od opštenja.

2. Silni vetar ne koleba stub, kao što ni negnevljivu dušu ne uznemirava razdraţljivost.

3. Voda se koleba dejstvom vetra, dok se razdraţljivi uznemiruje nerasudnim pomislima.

4. Gnevljivi monah je pustinjski vepar. Ĉim vidi nekoga - otkriva zube.

5. Uvećanje magle zgušnjava vazduh, a pokret razdraţljivosti ogrubljuje um gnevljivca.

6. Oblak zaklanja sunce, a pomisao zlopamćenja - um.

7. Lav u kavezu neprestano potresa zapore na vratima, a razdraţljivi u keliji prebira gnevljive pomisli.

8. Mirno more je prijatan prizor, premda ne toliko koliko - mirno nastrojenje duha.

9. U tihom moru igraju delfini, i u mirnom nastrojenju duha niĉu bogodoliĉne misli.

10. Dugotrpeljivi monah je tihi izvor koji svima pruţa prijatno piće, a um gnevljivog je svagda pomućen i ţednome ne pruţa vodu. Ukoliko se, pak, i desi da je pruţi, biće mutna i neprikladna.

11. Kod gnevljivca su oĉi mutne i krvave, te izobliĉavaju smućenost srca. Lice, pak, dugotrpeljivog je spokojno, dok su mu oĉi dobronamerne i gledaju pravo.

12. Krotost ĉovekova će se pomenuti kod Boga (Ps.131,1), i negnevljiva duša postaje hram Svetoga Duha.

13. Hristos priklanja glavu ka dugotrpeljivom duhu, a umireni um postaje obitelj Svete Trojice.

14. U zlopamtljivoj duši ţive lisice, a u uznemirenom srcu se kriju zveri.

15. Ĉastan ĉovek izbegava sramno mesto, a Bog - zlopamtljivo srce.

16. Vodu pomućuje kamen koji padne, a srce ĉoveka - rĊava reĉ.

17. Udalji gnevljive pomisli iz svoje duše i ne dopuštaj da se razdraţljivost useli u tvoje srce, te nećeš biti smućen u vreme molitve.

18. Dim od trule slame ujeda oĉi, a zlopamćenje - um za vreme molitve.

19. Pomisli gnevljivca su porod aspide, koji izjeda srce koje ga je rodilo.

20. Molitva razdraţenog je mrzak dim, a psalmopojanje gnevljivog - neprijatan zvuk.

21. Dar zlopamtljivog je crvljiva ţrtva, koja ne treba da se pribliţi oltaru oĉišćenja.

22. Razdraţljivac vidi smutljive snove, a gnevljivi maštaju o napadu zveri.

23. Dugotrpeljivi ĉovek u viĊenju vidi sabore svetih anĊela, a nezlopamtljivi se upraţnjava u duhovnim reĉima, noću primajući razrešenje tajni.

24. Videvši da se nismo zapalili u samoj vatri uvrede, demoni se staraju da u tišini pobude ono što je vladalaĉko u nama (um) kako bismo naknadno ustali protiv onih prema kojima smo saĉuvali mir dok su bili sa nama licem u lice.

130

25. Kada se mirno završi tvoj spor ili razmirica sa bratom povodom nekog nezadovoljstva, smatraj da si sam pogrešio kako se u bezmolviju u tvom srcu ne bi razvila borba pomisli od kojih bi jedne isticale ništavnost uvrede (prekorevajući zbog zadrţavanja

na oţalošćenju), a druge - njenu vaţnost (navodeći na tebe ţaljenje zbog toga što nisi uzvratio istom uvredom).

26. Ukoliko silno razdraţenje ogorĉi neke od bratije u opšteţiću, pomisli pred njima poĉinju da ublaţavaju one koji ţive u usamljenosti kako bi ih lišile blagodušnog trpljenja ili ih udaljile od poprišta ljubavi.

27. Onaj ko blagodušnim trpljenjem od sebe odbija gnev, i ljubavlju - ogorĉenje, dvema vrlinama odguruje dve zle i gnevljive zveri.

28. Onaj ko na kolenima ogorĉenog moli da prekine gnev, odjednom obojicu udaljuje od razdraţljivosti.

29. Ko izmiruje gnevljivce pobeĊuje sam duh gneva.

30. Ko radi mira trpi srditog, zaista jeste sin mira.

31. Pripremi se da budeš krotak i ratoboran: krotak sa ljudima, a ratoboran sa našim neprijateljem. Jer, prirodna upotreba gneva se i sastoji u neprijateljevanju protiv zmije.

32. Krotost krotkog se sastoji u tome da, radi ljubavi, bude velikodušan prema bratu i da se bori sa (gnevljivom) pomisli.

33. Krotki treba da bude spreman i za borbu, ne rasprostirući krotost na zle pomisli i ne šireći borbu na bliţnje po prirodi.

34. Nemoj prirodnu upotrebu gneva preokretati u protiv-prirodnu, tj. nemoj se gneviti protiv brata, upodobljavajući se zmiji, niti se saglašuj sa zlobnim pomislima, bratimeći se sa zmijom.

35. Ako i pretrpi nešto skorbno, krotki ne ostavlja ljubav, već radi nje sve snosi, sve trpi (1.Kor.13).

36. Ako je delo ljubavi - imati dugotrpljenje, onda je borba protiv brata stvar neljubavnosti.

37. Gnev budi ogorĉenje i mrţnju, a ljubav ih svo troje odgoni.

38. Ako si utvrĊen u ljubavi, onda više pazi na nju negoli na onoga ko te vreĊa.

39. Onaj ko je stekao vrlinu ljubavi lovi strasti koje su svojstvene rĊavima.

40. Onaj ko od Svete Trojice ima tri vrline - veru, nadu i ljubav, biće kao grad sa tri zida, utvrĊen kulama vrlina kao puškarnicama.

41. Onaj ko se ranjava uvredama drugih, ne odnoseći ih na Ċavola kao na izvor, još

više izaziva neprijatelja da priprema strele protiv njega, budući da mu duša pada, ranjena opanjkavanjem.

42. Trpeći i najveću uvredu ili tešku klevetu, nemoj biti zlopamtljiv, već blagosiljaj.

43. Ko je zlopamtljiv prema demonima, neće biti zlopamtljiv prema ljudima. MeĊutim, onaj ko je zlopamtljiv prema bratu, sa demonima je sklopio mir.

44. Gnev i mrţnja su poţar srca, a duša nezlopamtljivih se orošuje duhovnom rosom.

45. Ognjeno ugljevlje od sebe ispušta iskre, a zlopamtljive duše iz sebe izbacuju zlobne pomisli.

131

46. Kao što ujed škorpije izaziva ţestok bol, tako i zlopamtljiva duša u sebi drţi najgorĉi otrov.

47. Kada su ga vreĊali, David nije ništa odgovarao, već je zaustavio i Avesinu osvetoljubivost (2.Car.16,10). Ni ti ne uzvraćaj uvredom kada te kleveću, već ukroti i onoga ko bi hteo da te osveti.

48. Trpeljivo podnosi uvredu i ustima zakljuĉaj vrata gnevu: u tome se sastoji tvoj napredak.

49. Ništa ne odgovaraj onima koji ti prete, kako bi ćutanjem zatvorio usta koja dišu plamenom.

50. Stavivši uzdu na svoja usta, ti ćeš priĉiniti osetljiv bol onima koji ti prete i koji te vreĊaju.

51. Ćuteći, ti nećeš biti progutan uvredom. I onaj ko te vreĊa biće silno ranjen tvojim ćutanjem, videći kako velikodušno podnosiš njegovu drskost.

e) O TUZI

1. Oţalošćeni monah ne zna za duhovnu sladost. Tuga je uvenulost duše i javlja se kao posledica gnevnih pomisli. Jer, gnev ište osvetu, a neuspeh u osveti raĊa tugu.

2. Tuga je lavlja strast koja lako guta oţalošćenoga.

3. Tuga je crv u srcu koji izjeda majku koja ga je rodila.

4. Majka se muĉi kada raĊa dete, ali se oslobaĊa muke kada ga rodi. Tuga, meĊutim, i za vreme raĊanja izaziva veliki bol, i po roĊenju muĉi ne manjim bolom.

5. Oţalošćeni monah ne zna za duhovnu radost, kao što onaj ko pati od velike groznice ne oseća ukus meda.

6. Oţalošćeni monah svoj um neće podići ka sagledavanju i nikada neće uzdići ĉistu molitvu, budući da tuga ometa svako dobro.

7. Uze na nogama ometaju brzi hod, a tuga je smetnja sagledavanju.

8. Onaj koga zarobe varvari biva zakovan u gvoţĊe, a zarobljen strastima se vezuje tugom.

9. Tuga nema silu ako nema drugih strasti, kao što ni uze ne veţu ukoliko nema svezanih.

10. Svezani tugom je pobeĊen strastima i kao izobliĉenje svog poraza nosi uze. Jer, tuga je posledica nezadovoljene samoljubive ţelje, a ţelja je povezana sa svim strastima.

11. Ko je savladao ţelje, savladao je strasti, a ko je pobedio strasti, izbegao je tugu.

12. Uzdrţljivi se ne ţalosti zbog toga što nije došao do hrane, celomudreni se ne ţalosti zbog toga što nije upao u sramnu nepriliĉnost, negnevljivi - što mu nije uspelo da se osveti, smirenoumni - što je lišen ljudske poĉasti, negramţljivi - što je pretrpeo neuspeh. Oni su potpuno u sebi pogasili sve takve ţelje i stoga ne osećaju takvu tugu. Jer, bestrasnog ne ranjava tuga, kao što odevenog u oklop ne probija strela.

13. Štit vojniku pruţa zaštitu, a gradu - zidine. MeĊutim, monahu najveću zaštitu pruţa bestrašće. Jer, štit ĉesto probija strela koja leti, i zid ruši mnoštvo vojnika. Bestrašće, meĊutim, tuga ne moţe savladati.

14. Ko je savladao strasti, nadvladao je tugu. Onaj, pak, ko je savladan strasnom slašću, neće izbeći njene uze.

132

15. Ko se ĉesto rastuţuje, a sebi pripisuje bestrašće, liĉi na bolesnika koji se pretvara da je zdrav. Jer, kao što bolesnika otkriva boja lica, tako strasnoga izobliĉava tuga.

16. Ko voli svet imaće veliku tugu, a ko prezire sve što je u svetu - uvek je veseo.

17. Kada gramţljivi pretrpi gubitak, gorko tuguje, a onaj koji prezire imanje - nema briga.

18. Slavoljubivi se ţalosti kada trpi bešĉašće, a smirenoumni ga prima kao prijatelja.

19. Topionica ĉisti neĉisto srebro, a tuga po Bogu - srce u gresima.

20. Ĉesto pretapanje umanjuje olovo, i svetske ţalosti slabe um.

21. Mrak umanjuje energiju oĉiju, a tuga pritupljuje sagledavanje uma.

22. Sunĉeva svetlost ne dopire u dubinu vodenu, i srce u tuzi ne ozaruje svetlo sagledavanje uma.

23. Sunĉev izlazak je mio svakom ĉoveku. MeĊutim, ţalosna duša se ne naslaĊuje njime.

24. Bolest ţeluca preseca dejstvo ukusa, i tuga oduzima osećanje duše.

25. Onaj ko prezire svetska zadovoljstva neće biti smućen pomislima tuge.

26. Kada u sebi savezom mira budeš sjedinio trojicu (tj. duh, dušu i telo) ti ćeš, kao onaj ko se objedinio po zapovesti Boţanstvene Trojice, ĉuti: Blaţeni mirotvorci, jer će se sinovi Boţiji nazvati (Mt.5,9).

27. Veliki je taj savez mira zato što se sa njim sjedinjuje i radost koja prosvećuje misleno oko za sagledavanje viših dobara.

28. Ukoliko steknemo mirotvornu radost u teškim okolnostima, lako ćemo sa blagodarnošću odbijati ţalost i demona tuge koji riĉe i ište da proguta dušu, najviše je napadajući u skorbi, i koji priprema mesto i duhu uninija kako bi zajedno silnije pomraĉili dušu i upropastili njen trud.

29. Neka radost mira za nas bude zakon koji je napisan u srcu. Neka ona progoni tugu, gasi gnev, odbija mrţnju, uništava osvetoljubivost, rasejava uninije i skorb pretvara u veselje.

30. Skrivajući se u mirnoj blagodušnosti, ta radostje more vrlina koje krstom potapa Ċavolsku vojsku.

31. MeĊutim, treba da razumeš da postoji i suprotna radost - smućujuća. Pazi da se ne prevariš senkom i da umesto jedne ne primiš drugu. Jer, demoni se sakrivaju i ispod [navodnih] duhovnih darova kako bi prizrakom uveli um u zabludu i doveli ga do besnila.

Duhovna radost prilazi bez ikakvog spoljašnjeg razloga, nalazeći premudrog vodiĉa u tuzi po Bogu.

32. Tuga po Bogu suzama obnavlja dušu, veseli briţljivo staranje o smrti i sudu koji se pribliţavaju, i malo po malo uĉi da se oni oĉekuju sa ţeljom.

33. Neispunjene ţelje raĊaju tugu, a molitve i blagodarenje ih isušuju.

34. MeĊu gnevljivcima se kreće tuga koja posreduje. Ukoliko se neko od njih otrezni i drugom pruţi ruku sa izvinjenjem, prognaće gorku tugu.

35. Tuga postaje bolest duše i tela. Dušu ona porobljava, a telo isušuje.

133

36. Tuga se raĊa od onoga što je protivno (od bede, skorbi, ogorĉenja). Od tuge proizilazi mraĉno raspoloţenje duha (kao što se kaţe: "On nije u duhu"). Od njih zajedno se raĊa besmislena svadljivost (gunĊanje na sve).

37. Ako hoćeš da savladaš tugu sa mraĉnim raspoloţenjem duha, zagrli blagodušnu ljubav i obuci se u nezlobivu radost.

38. U skorbi iznad svega budi blagodaran. Kroz njih se, naime, jasnije oseća blagodat zastupništva. Blagodarenjem proganjajući tugu od skorbi koje su te postigle ti nećeš pomraĉiti blistavu krasotu hrabre blagodušnosti.

f) O UNINIJU

1. Uninije je iznemoglost duše. Iznemogla duša, pak, nemajući ono što joj je svojstveno po prirodi, gubi hrabru istrajnost pred iskušenjima.

2. Ono što je hrana za zdravo telo, to je iskušenje za hrabru dušu.

3. Severni vetar hrani rastinje, a iskušenja krepe trpeljivost duše.

4. Bezvodni oblak nosi vetar, a um koji nema trpljenje - duh uninija.

5. Prolećna rosa potpomaţe rast rastinju u polju, a duhovna reĉ uzvišuje ustrojstvo duše.

6. Duh uninija monaha izgoni iz njegovog staništa, a ko ima trpljenje - svagda prebiva u bezmolviju.

7. [Monah] koga je uhvatilo uninije kao razlog za napuštanje [kelije] navodi posećivanje bolesnih, premda, u stvari, ima svoj cilj.

8. Monah je u uniniju brz za sluţenje, smatrajući ga zapovešću kojom zadovoljava svoju ţelju.

9. Lagani vetar savija slabo rastinje, a misao o tuĊinovanju lako obuzima [monaha] sa uninijem.

10. Drvo koje se dobro ukorenilo ne pomeraju vetrovi, kao što ni uninije ne savlaĊuje krepke duše.

11. Monah koji luta je kao osušena pustinjska grana. On će za kratko posedeti u keliji, da bi se opet uputio bilo gde.

12. Drvo koje se presaĊuje sa mesta na mesto neće doneti ploda, i monah koji luta neće doneti plod vrline.

13. Bolesnik se ne zadovoljava jedino sa hranom, i monah u uniniju - jedino sa poslom.

14. Slastoljubivome nije dovoljna jedna ţena, i monahu u uniniju nije dovoljna jedna kelija.

15. Pogled onoga koji je u uniniju neprestano se okreće prema vratima i njegova misao mašta o posetiocima. Ĉim škripnu vrata on skaĉe, ĉim se ĉuje glas on pogleda na prozor i ne odlazi od njega dok mu ne dosadi.

16. Onaj koga je [napalo] uninije ĉesto zeva dok ĉita knjigu. Dok ga obuzima san, on otire lice, proteţe se, podiţe ruke i odvaja oĉi od knjige, uporno gledajući u zid. Okrenuvši se opet knjizi, on ĉita kratko vreme, obrće listove, zanima se za kraj teksta, broji stranice, prebraja cele listove, oštećuje rukopis i ukrase. Najzad, sklopivši knjigu i stavivši je pod glavu, on pada u lagan san, budući da i glad već poĉinje da uznemirava njegovu dušu, primoravajući ga da se pobrine o njoj.

134

17. Monah u uninijuje lenjiv za molitvu i nikada ne izgovara molitvene reĉi.

18. Kao što bolesnik ne podnosi teško breme, tako ni onaj ko je [obuzet] uninijem nije u stanju da marljivo ispuni dela Boţija. Jer, kod prvog su telesne snage rastrojene, a drugom nedostaju duševne sile.

19. Od uninija leĉi trpeljivost i istrajnost na svom delu, sa svakim samoprinuĊivanjem iz straha Boţijeg.

20. Na svakom delu opredeli sebi meru i ne ostavljaj ga sve dok je ne ispuniš. TakoĊe, moli se razumno i uporno, pa će duh uninija pobeći od tebe.

21. Svim tvojim naporima neka prethodi hrabro trpljenje. Jer, protiv tebe će se sa svom zlobom podići uninije. Ono prati tvoje napore i ispituje ih sve. I ukoliko naĊe da neki od njih nije ukrepljen trpljenjem, ono ga ĉini nepodnošljivo teškim.

22. Duh uninija koji napada za vreme sluţbe Boţije našaptava duši da je psalmopojanje vrlo zamorno, istiĉući lenjost kao protivnicu usrdnosti. On nagovara da se ubrza psalmopojanje kako bi se telu dao odmor, budući da je, navodno, iz nekog razloga vrlo umorno.

23. Na noćnom bdenju, za vreme sluţbe, nemojmo sedeti sa uninijem, budući da će odmah prići demoni, sabrati plevu pomisli, i posejati je u naše srce.

24. Probudivši se pre sluţbe, ispunimo srce svetlim pomislima kako bismo, pripremivši se njima, sa bodrom mišlju mogli da zatim stojimo na psalmopojanju.

25. Kao što naš spoljašnji ĉovek radi svojim rukama kako ne bi druge obremenio, tako neka i naš unutrašnji ĉovek radi (na svom poslu) kako ne bi dopustio da mu se um obremeni pomislima. Jer, pomisli zadaju svoj posao duši ukoliko je naĊu slobodnom od pomisli po Bogu.

26. Trudi se oko rukodelja iz ĉovekoljublja i oko mislene sile iz mudroljublja: prvim

da bi posluţio ishranjivanju stranaca i radi uništenja ili savršenog prognanja lenjosti, a drugim da bi imao putevoditelja ka sagledavanju i savršenom oĉišćenju uma od pomisli.

27. Nemojmo se seliti sa mesta na mesto, već bolje potrpimo u bezmolviju i trudu. Jer, zbog lenjosti pomisli nas nadjaĉavaju.

28. Pomisli nas najpre oraspoloţavaju da zavolimo odreĊeno mesto i da preĊemo na njega, da bi nas, zatim, podsticale da se raskajemo zbog toga kako bi nas u svemu uĉinile nepostojanim i besplodnim.

29. Promena mesta neka bude uslovljena duhovnijim, a ne spokojnijim ţivotom.

30. Trpljenje, blagodušnost i ljubav su blagodarni i u nevoljama, a uninije, lagodnost i samoljublje se raduju spokojnom ţivotu.

g) O TAŠTINI

1. Taština je nerazumna strast koja se lako vezuje za svako delo vrline.

2. Linija povuĉena po vodi se brzo gubi. Tako biva i sa trudom vrline u taštoj duši.

3. Bela ruka sakrivena u nedrima i delo koje se sakriva - sijaju jasnije od svetlosti.

4. Bršljen obavija drvo i kad doĊe do vrha - suši mu koren. Taština se, pak, pribija (prirasta) uz vrline i ne odvaja se od njih sve dok im ne oduzme svaki znaĉaj.

5. Grozd na lozi koja se spusti do zemlje ili prilegne na zemlju - lako truli. Propada i vrlina koja se prilepi uz taštinu.

6. Tašti monah je besplatni radnik: podiţe trud a ne dobija nagradu.

135

7. Probušeni sasud ne zadrţava ono što se u njega sipa. Tako i taština pogubljuje nagradu vrline.

8. Uzdrţanje taštog je kao dim iz peći: i jedno i drugo se rasejava u vazduhu.

9. Vetar zameće tragove ĉoveka, a taština [pogubljuje] milostinju.

10. Ma koliko jako bio baĉen, kamen ne doseţe do neba. Ni molitva ĉovekougodnika neće uzići na nebo.

11. Taština je podvodni kamen: ako se udari u njega, gubi se tovar.

12. Blagorazumni ĉovek sakriva riznicu, a dobromisleni monah - trud na vrlini.

13. Taština savetuje da se molimo na trgu, a onaj ko se bori sa taštinom molitvu vrši u svojoj klijeti.

14. Nerazuman ĉovek pred svim narodom objavljuje o svom bogatstvu, ĉime mnoge pobuĊuje na zlobu protiv sebe. I ti, idući putem na kome se nalaze razbojnici, sakrivaj ono što imaš sve dok ne doĊeš u grad mira i ne poĉneš da se bezopasno koristiš

svojim dobrom.

15. Vrlina taštoga jeste skršena ţrtva koju ne treba prinositi na oltar Boţiji (Lev.22,22).

16. Uninije raslabljuje duševnu silu, a taština i bolesnog ĉini zdravim i starca snaţnijim od mladića, ukoliko je samo mnogo svedoka onoga što se radi. Tada su laki i post, i bdenje, i molitva, budući da pohvala mnogo podstiĉe usrĊe.

17. Nemoj prodavati trud za slavu ljudsku i nemoj davati buduću slavu za pohvalu koja ne vredi ništa. Jer, ljudska slava se obraća u prah i njen meteţ zamire na zemlji, dok slava vrline prebiva u vekove.

18. Istinska vrlina ne traţi ljudsku hvalu i ne naslaĊuje se poĉašću, majkom zala.

19. Poĉetak poĉasti jeste ĉovekougaĊanje, a njen kraj - gordost.

20. Onaj koji ište poĉasti visi na samom sebi i ne moţe podneti poniţenje.

21. Neka ti ĉast bude trud oko vrlina, a bešĉašće - izreĉena pohvala.

22. Nemoj iskati slavu od tela, jer si rešio da se odvojiš od strasti tela, već potraţi ono što je bolje. I to će ti biti na slavu.

23. Onaj ko ţeli poĉasti zavidi onome koji ga prevazilazi slavom. Toj zavisti on pridodaje i mrţnju.

24. Onaj ko je pobeĊen ţeljom za poĉašću ne moţe da istrpi da nekoga drugoga više poštuju. On se otima o prvenstvo da se ne bi pokazao niţim od bilo koga.

25. On ne trpi da hvale onoga koji ga nadmašuje, ĉak ni u njegovom odsustvu, te slavu njegovih napora obiĉno predstavlja kao ništavnu.

26. Omalovaţavanje je za slavoljubivog najteţa rana. On ne moţe da izbegne mrţnju prema uvrediocu.

27. Slavoljubivi je u ropstvu kod surove gospodarice. Njega preprodaju mnogim vladarima - prevaznošenju, zavisti, ljubomori i svim gomilama duhova. Ko, pak, duh ĉastoljublja savlaĊuje smirenjem, proganja ĉitav puk demona.

28. Onaj ko iz smirenja postaje sluga svih upodobljava se Onome koji se smirio i uzeo obliĉje sluge (Fil.2,7).

29. Ukoliko budeš samog sebe merio malom merom, nećeš se porediti sa drugima.

136

30. Onaj ko suzama bude obnaruţivao svoju nemoć uopšte neće visoko misliti o svojim trudovima.

31. Demoni ĉesto na smirenoumne navode poniţenje i uvrede kako bi, ne pretrpevši nezasluţeni prezir, ostavili smirenoumlje. MeĊutim, ko u smirenju hrabro podnese bešĉašće, uznosi se na visinu mudroljublja.

32. Izgoni iz sebe ĉak i misao o ljudskoj pohvali kako bi samodopadljivu pomisao taštine odbio još pre njenog roĊenja.

33. Ukoliko pobediš strasti, boreći se sa njihovim uzrocima, nemoj dozvoliti da te lukava pomisao veliĉa kako ne bi, poverovavši joj, pao u prelest. Bolje se postaraj da vidiš nedostatke u onome u ĉemu se trudiš kako tvoj napredak ne bi bio potkraden od unutrašnjih neprijatelja.

34. Poneki su, budući pohvaljeni za napredak, sa vremenom postali nemarni. Tako je i pohvala prošla, i trud propao.

35. Poneki su, osurovivši se od nadmenosti svojim delima, uzmaštali da su nešto veliko. MeĊutim, kod njih se savest sve više ranjava, bolest hvalisanja pojaĉava, dok pomisli, pod vidom pohvala, rasturaju sav njihov trud, odvraćajući pogled duše od njenih rana.

36. Kada primete da se usrdno kaješ zbog svojih grehova, demoni poĉinju da uznose tvoje pokajne podvige, te umanjuju grehe, ĉesto ih prekrivajući zaboravom, ili navode na misao da su ti oprošteni kako bi ti, oslabivši napor, smatrao da više nije potrebno da gorko oplakuješ svoje padove.

37. Najoštrije oruţje (drevne) zmije jeste taština koja uništava plodove svih naših napora. MeĊutim, onaj ko je prethodno pripremio suprotni manevar tajne vrline priprema se da odrubi glavu samog Ċavola.

38. Miris svojih podviţniĉkih trudova sakrivaj pod peĉatom ćutanja. Jer, ukoliko se obelodani jezikom, moţe se desiti da se rasturi slavom.

39. Sakrivaj jezik svoj u delatnom prohoĊenju podviţništva. Jer, u tom sluĉaju ćeš, i pored ćutanja, o svom ţivotu imati svedoke dostojne vere - svoje napore. Onaj o kome svedoĉe spoljašnji trudovi nema potrebe da sam svedoĉi svojim jezikom.

40. Poneki su, skinuvši sa sebe teret trudova, pokušali da svoju lenjost prikriju delima iz prošlog vremena, neuverljivo i neubedljivo predstavljajući kao svedoke dela koja nisu uoĉljiva.

41. Kao što od ljudi sakrivaš svoje grehe, tako sakrivaj i svoje trudove. Ti se stidiš da otkrivaš svoja sramna dela kako se ne bi podvrgao uvredama i poniţenju, iako bi to bilo korisno za tvoju dušu. Boj se, meĊutim, da pokazuješ i svoje napore kako greh ĉovekougaĊanja ne bi izazvao pogibao tvoje duše. Otkrivajući jedinome Bogu svoje sramne padove, od ljudi sakrivaj svoju borbu sa njima, kako je ne bi shvatili kao venac pobede.

42. Poneki su, proĉuvši se u narodu rĊavim ponašanjem, na sebe obukli ĉastan ţivot, premda ne stoga da bi svoje grehovne padove oplakali u podviţniĉkim trudovima, nego da bi zaustavili prekorni glas o sebi. MeĊutim, onaj ko se dela blagoĉašća prihvata jedino radi imena ne sluţi Bogu, nego ljudima.

43. Onaj ko se u svom podviţniĉkom ţivotu odlikuje bledim licem treba da od sebe odbija ljudsku pohvalu pre nego što doĊe, tj. dok još neprijatelj, pre susreta sa ljudima, polaţe hvaloljubivu pomisao.

137

44. Pošto provedeš mnogo vremena uzdrţavajući se od vina, ulja i ostalih izlišnosti, pomisli će, raĉunajući vreme, sa pohvalom poĉeti da te navode na popuštanje trudova radi tela. Tim zlonamernim meraĉima govori nasuprot sve što moţe posluţiti ka obaranju

njihove zamisli. Tako je jedan od bratije unutrašnjim pomislima koje su ga hvalile zbog truda u borbi protiv demona govorio reĉima Pisma: Neka smesta ustuknu oni koji mi govore: Lepo, lepo (Ps.69,4).

45. Nemoj da se oblaĉiš u lepu odeću kako se ne bi obukao u demona taštine. Jer, ruţnoća odeće pokazuje da nosiš odeću vrlina, i podviţniĉki napori, kao zlatni ukrasi, svedoĉe o lepoti odeće tvoje duše.

46. Onaj ko, nakon iskustva u delatnom i sagledateljnom ţivotu, neopitnim prenosi opit razlikovanja pomisli treba da pazi da mu se ne prokrade nadimanje znanjem i ţelja da ga radi slave iznese pred druge.

47. Onaj ko se bez samosaţaljenja trudi u nošenju telesnih podviga neka se ne pretovaruje radi pohvale, i neka se ne prevaznosi slavom. Inaĉe će demoni navesti njegovu

dušu da se nadima trudovima. Oni će ga slavom pobuditi da još više pojaĉa surovost prema sebi, te da preduzme još veće podvige kako bi se još više razmetao. Sa tim ciljem oni, posredstvom pomisli, sa njim unutra vode razgovor, navodeći mu primer nekog podviţnika koji sebe nije štedeo i koji je stekao veliko ime, tako da o njemu govore i posle njegove smrti. Oni i njega podstiĉu da uziĊe na sam vrh podviga kako bi stekao slavu, kako bi njegovo ime bilo veliko i kako bi se po njegovoj smrti ono izgovaralo sa velikom pohvalom.

48. Drugoga oni u mašti uzvode na katedru uĉitelja i predstavljaju kao da govori reĉ, pri ĉemu mu gomila daje prvenstvo pred svima koji su se proslavili podviţniĉkim naporima i mnogostranim znanjem. Time oni u njemu bude ne samo [teţnju] za nadmetanjem, nego i zavist prema svima onima koje proslavljaju zbog napretka, ĉija su dela dostojna divljenja i ĉije je znanje ĉudesno.

49. Dešava se da demoni uspavljuju raspaljenost tela i iz unutrašnjosti odstranjuju neĉiste pomisli sa lukavom namerom da podviţnik pomisli da je strogošću svog ţivota sasvim pobedio duha bluda, da se njegovo srce oĉistilo, da je postalo blisko svetosti svetih, i da je uzišao na sam vrh svetosti. Oni takvog ĉesto nagovaraju da priĉa o samom sebi i o svojim podvizima, naime, da je uĉinio to i to, da se tako i tako podvizavao i izmoţdio sebe, ne dajući mu pri tome da doda: Ali ne ja, nego blagodat Boţija koja je sa mnom. Oni mu ne dozvoljavaju da Boga ispoveda kao pomoćnika, već ga podstiĉu da se hvali kao da je sopstvenim trudom izvršio sve svoje podvige, prisvajajući hvalu sebi. Takvim izbegavanjem da se slava oda Bogu on se pogruţava u dubinu bogohulstva, nerazumno se veliĉajući kao samodovoljan.

50. Monah (i naroĉito usamljenik) nije daleko od povrede uma ukoliko se u njegovom srcu ĉuju takve slavoljubive pomisli i on im se ne suprotstavlja. Tada razum dolazi u opasnost da se rastroji ili od demonskih snova koji se primaju sa verom, ili od prizraka za vreme bdenja, ili od javljanja demona u nekim svetlim izgledima. Jer, i sam satana se, da bi nas prevario, preobraţava u anĊela svetlosti. Pri tome on obećaje da će ti, ukoliko mu se pokloniš, dati neki dar, ili da će te uzdići na nebo na ognjenim kolima, kao novog Iliju. I dešavalo se da su se oni koji su to primali sa verom uklanjali od istine i povreĊivali svoj um. Da bi to izbegao, sećaj se radi ĉega se sa ljubavlju preduzimaju podviţniĉki napori, te na svaki naĉin ĉuvaj svoje srce kako ne bi, gledajući samo na

138

spoljašnje podvige, na lukav naĉin bilo unutra ulovljeno (besmislenim) samoprevaznošenjem.

51. Onima koji se upraţnjavaju u delanju dobrih dela Gospod savetuje: A ti kada se moliš, uĊi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6). I još: Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom (st.2.). On zapoveda da se kao štetno izbegava ĉinjenje dobra radi pokazivanja. I prorok, govoreći da onaj ko zaraĊuje platu svoju za probušeni novĉanik (Ag.1,6), pokazuje da se pokvarenim ciljem slavoljublja uništava svaki trud (podvizavanja i vrlinovanja). Jer, oni kroz srce prolaze kao kroz probušeni novĉanik, bez ograde smirenog umovanja. Srce smirenoumnog zaista predstavlja skrivnicu i tvrĊavu koja je odasvud silno utvrĊena, gde ni moljac ni rĊa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu (Mt.6,20). Pod moljcem se podrazumeva samomnjenje koje se raĊa unutra i koje uništava sve što je dobro u ljudima, a pod lopovima - pohvale koje dolaze spolja i koje pobuĊuju nerazumno nadimanje, te brzo rasipaju duhovne riznice koje su napunjene dugim trudom u vrlini. Jer, kao što crv jede veštastvo od koga je postao, i kao što, lopovi, potkopavajući zid, odnose ono što je sa naporom skupljeno (veštastveno dobro), tako i pomisao, koja je dobrim delima pokrenuta ka prevaznošenju, potire vrednost samih dela, dok ljudske pohvale potkopavaju lak um (potkradaju se unutra) i ne ostavljaju ništa dobro. Ono što je bilo uneseno zakonim putem (kroz vrata), oni izvlaĉe kroz pukotine. MeĊutim, neka niko ne dopusti da ga ta strast toliko savlada da, uspavan od slatkoreĉja slavoljublja, potpuno izgubi sve što je stekao usiljenim trudom. Neka svako bude trezvouman i bodar kako bi istrebio napadaĉe još dok oni potkopavaju i pre nego što nanesu štetu, porazivši ih u trenutku napada, još pre nego što izaĊe sunce i misao postane delo.

h) O GORDOSTI

1. Gordost je otok duše, ispunjen pokvarenom krvlju. Ako on sazre, probiće se i priĉiniće veliku neprijatnost.

2. Blistanje munje najavljuje udar groma, a pojava taštine predskazuje gordost.

3. Gordost gordog podiţe na veliku visinu, ali ga zatim survava u bezdan.

4. Gordošću boluje onaj ko je odstupio od Boga. On dobra dela pripisuje svojim sopstvenim snagama.

5. Onaj ko stane na pauĉinu pada. Tako pada i onaj ko se oslanja na svoje sopstvene snage.

6. Obilje plodova grane drveta savija do zemlje, a mnoštvo vrlina smiruje ĉovekovu misao.

7. Satruleo plod je nekoristan za zemljoradnika. I vrlina gordoga Bogu nije

potrebna.

8. Motka podrţava granu opterećenu plodovima, a strah Boţiji - vrlinsku dušu.

9. Kao što teret ploda lomi granu, tako gordost obara vrlinsku dušu.

10. Nemoj predavati gordosti svoju dušu pa nećeš videti strašna maštanja. Jer, dušu gordoga ostavlja Bog. Tada ona postaje radost za demone.

11. Gordi noću uobraţava gomilu zveri koje napadaju, a danju se smućuje bojaţljivim pomislima. Ako spava, on ĉesto poskakuje, a dok je budan - boji se ptiĉje senke.

12. Šum lista gordoga dovodi do uţasa, a ţubor vode poraţava njegovu dušu.

139

13. Tako se onaj koji se protivi Bogu i odbija Njegovu pomoć straši beznaĉajnih prizraka.

14. Gordost je arhanĊela svrgla sa neba i uĉinila da on kao munja padne na zemlju. Smirenoumlje, pak, ĉoveka uzvodi na nebo i priprema za likovanje sa anĊelima.

15. Zašto se, ĉoveĉe prevaznosiš i podiţeš iznad oblaka, kad si zemlja i prah?

16. Pogledaj na svoju prirodu, tj. da si prah i pepeo i da ćeš se ubrzo raspasti u prah. Sada se nadimaš, a uskoro ćeš biti crv. Zašto podiţeš vrat koji će ubrzo istruleti?

17. Ĉovek je nešto veliko kad mu pomaţe Bog. MeĊutim, ĉim ga Bog ostavi, on spoznaje nemoć svoje prirode.

18. U tebi nema ni jednog dobra koje nisi primio od Boga. Zbog ĉega se, onda, hvališ tuĊim kao svojim? Zbog ĉega se onim što je dala blagodat Boţija hvališ kao sa svojom svojinom?

19. Priznaj Darodavca i nemoj se mnogo prevaznositi. Ti si tvar i ne odvajaj se od Tvorca.

20. Bog ti pomaţe - nemoj da se odriĉeš Dobroĉinitelja. Uzišao si na visinu ţivota - Bog te je rukovodio. Uspeo si u vrlini - Bog je u tebi dejstvovao. Ispovedaj Onoga koji te je uzvisio kako bi nepokolebivo ostao na visini.

21. Priznaj da je [ĉovek] jedne prirode sa tobom i da imate zajedniĉku suštinu, te se nemoj odricati srodstva sa njim usled nadmenosti.

22. On je uniţen, a ti se prevaznosiš. MeĊutim, Sazdatelj vas je obojicu stvorio.

23. Nemoj prenebregavati smirenog. On stoji tvrĊe od tebe: hodi po zemlji i ne pada lako. A kada visoki padne, razbiće se.

24. Gordi monah je drvo bez korena koje ne moţe da izdrţi udar vetra. Nenadmena, pak, misao jeste ograĊeni grad. Onaj ko u njemu prebiva, ostaje bezbedan.

25. Vetar visoko podiţe travĉicu, a gordost se uznosi nailaskom bezumlja.

26. Mehur koji se raspuhne išĉezava. Tako i spomen gordoga nestaje.

27. Reĉ smirenoga je melem za dušu, a reĉ gordoga je ispunjena nadmenošću.

28. Molitva smirenog umilostivljuje Boga, a iskanje gordoga ga skorbi.

29. Smirenoumlje je venac doma. Ko uĊe pod njega, ostaje bezbedan.

30. Imaćeš veliku potrebu za ogradom kada se budeš popeo na visinu vrlina. Ako padne onaj ko stoji na podu, brzo će ustati. Onaj, pak, ko padne sa visine dolazi u opasnost da pogine.

31. Dragom kamenu priliĉi zlatni okov, a smirenje ĉoveka blista mnogim vrlinama.

32. Nemoj da zaboravljaš svoj pad, ĉak i kad se pokaješ. Sećaj se greha svog sa plaĉem da bi se smirio i da bi, smirivši se, odsekao gordost.

33. Nemoj na pale gledati sa oholom pomišlju koja te nadima i ĉini sudijom, već pazi na sebe sa trezvoumnom pomišlju, koja ispituje i ocenjuje tvoja dela.

34. Padajući uzdiši i napredujući - nemoj da se nadimaš. Ne veliĉaj se time što si besprekoran da se, umesto u velelepnost, ne obuĉeš u sramotu.

35. Razgovarajući o smirenju, neko od iskusnih je ispriĉao: "Veoma iskusnog oca je po obrazu udario Ċavoimani koji je imao silan napad bezumlja. Odmah se okrenuvši, otac mu je predloţio i drugi obraz sa spremnošću da primi udarac. Poraţen smirenjem kao munjom, demon je povikao i odmah izašao iz sazdanja Boţijeg".

140

36. Kao što onaj ko se spušta u dubinu zemlje iskopava zlato, tako i oni koji se spuštaju do zlatolikog smirenja iznose vrline.

37. Sveti Pavle zapoveda da se zaboravlja ono što je iza nas, a da se stremi za onim što je pred nama (Fil.3,13). Ko je tako raspoloţen neće se toliko prevaznositi svojim uspesima koliko će se smiravati onim što još nije ostvareno, prilaţući staranje da dovrši nezavršeno i ne okrećući se onome što je već završeno. Jer, ono što je završeno ĉesto nadima lakomislene do nerazumnosti, dok ono što još iziskuje delanje misao smirava neizvesnošću da li će biti dovedeno do kraja, izazivajući i skrob pre nego što se ostvari. Opominjući one koji su došli do visine vrlina od pada u samomnjenje, Gospod govori: Tako i vi kad izvršite sve što vam je zapoveĊeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uĉinili što smo bili duţni uĉiniti (Lk.17,10). On ne zabranjuje da se radujemo ispunjenju duţnosti, ali ne dozvoljava da o sebi mislimo visoko. Jer, nije prinesen dobrovoljni dar, nego je oduţen dug.

38. Gordost nadima misli do oholosti, uĉi da se prenebregava svaki ĉovek, da se sa

prezirom gleda onaj koji je iste prirode sa nama, da se smatra neĉim ništavnim, do bezumlja dovodi visokoparnu pomisao, navodi na maštarenje o jednakosti sa Bogom, ne priznaje promisao i staranje Sveblagog Boga, smatra da sve milosti koje uţiva prima kao dug za svoja dela, neće da vidi Boţije sadejstvo u onome što ĉini i uspeva, sebe smatra dovoljnom za svako dobro delo, po samoumišljenosti misli da ima snage za sve, iako je krajnje nemoćna. Ona je vodeni mehur, naduven sujetnim mnjenjem o samom sebi, koji se, ĉim se u njega dune, pretvara u ništa.



III

POUĈNA POGLAVLjA

1. Imaj strah Boţiji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa ĉistim svedoĉanstvom savesti.

2. Veruj da sam Bog stoji pred tobom pri svim delima koje svakodnevno preduzimaš.

3. Beţi od pohvala, ali se stidi i prekora.

4. Raduj se kada ĉiniš vrlinu, ali se ne prevaznosi da ne bi doţiveo brodolom u pristaništu.

5. Što više uspevaš u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savršenstva.

6. Kraj svakog dela ispituj pre njegovog poĉetka.

7. Noću i danju gledaj na svoj zadnji dan, pa te nikakva ljubav prema sadašnjem ţivotu neće privezati za zemlju.

8. Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidiš, gnušaju dobri.

9. Bilo šta da radiš, ili govoriš, ili razmišljaš, staraj se da nikome ne budeš od štete.

10. Nemoj se veseliti cveću ţivota. Jer, to je cvet trave: ĉim ga se dotakneš - vene.

11. U nevoljama blagodari, pa će breme tvojih grehova postati lakše.

141

12. U iskušenjima budi tvrd. Jer, oni su mnoge velike izobliĉili (u mekoći i nepaţnji).

13. Nemoj odricati Boţije dugotrpljenje, budući da je ono opšte lekarstvo.

14. Omrzi nered ţivota (ljudskog), ali ne okrivljuj Boga zbog njega.

15. Pazimo na sebe, pa nećemo osuĊivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo toga zbog ĉega osuĊujemo druge.

16. Molitveni Psalam neka uvek bude u tvojim ustima. Jer, i samo proiznošenje imena Boţijeg progoni demone.

17. Neka naša molitva bude trezvena kako od Boga ne bismo traţili ono što mu nije ugodno.

18. Svagda se sećaj Boga, pa će tvoj um postati nebo.

19. Obuzdavaj oko. Jer, ukoliko ne paziš na njega, ono će lutati tamo-amo.

20. Ĉuvaj jezik jer on ĉesto iznosi nadolje ono što je bolje da se sakrije.

21. Oplemenjuj um pouĉavanjem u zakonu. Jer, neprestano pouĉavanje u njemu iskorenjuje rĊave pomisli.

22. Sakrivaj vrline, ali se potrudi da imaš mnoge svedoke svog ţivota.

23. Omrzi nasladu tela zato što ona zajedno sa telom prlja i dušu.

24. Pruţaj telu samo ono što mu je potrebno, a ne ono što ono ţeli iz pohote.

25. Nemoj voleti da ţiviš u zadovoljstvima. Jer, to priziva na sadašnji ţivot, što stvara neprijateljstvo prema Bogu.

26. Udaljuj se od ţitejskih radosti zato što se zbog njih spotiĉu i padaju oni koji hode (putem ţivota).

27. Ako imaš bogatstvo - deli ga, a ako nemaš - nemoj ga ni sticati.

28. Post smatraj oruţjem, molitve ogradom, a suze - kupelju.

29. Ma u ĉemu da si sagrešio, o svemu se prisećaj sa stenjanjem. Jer, od toga u dušu dolazi postojano umilenje.

30. Teši siromašne jer oni ĉine da je Sudija milostiv prema nama.

31. Postani sauĉesnik nevolja svetih, jer se preko njih opšti sa Bogom.

32. U crkvu ulazi kao na nebo. U njoj nemoj govoriti niti pomišljati ni o ĉemu zemaljskom.

33. Smatraj neophodnim da se ima dovoljno onoga što je potrebno za ţivot. MeĊutim, brigu o tome prepusti Bogu.

34. Iznuravaj telo dobrim trudovima, ali se postaraj da ne padne potpuno.

35. Vino pij što manje. Ono postaje utoliko blagotvornije, ukoliko se manje pije.

36. Ukroćuj gnev zato što, izlazeći iz mere, on postaje otac besnila.

37. U bolestima se, pre lekara i lekarstava, koristi molitvom.

38. Poštuj sve sveštenike, a pritiĉi ka dobrim.

39. Ljubi domove Boţije, ali i sebe pripremaj za dom Boţiji.

40. Idi ĉešće u crkvu. Ona nas izbavlja od bura i spoljašnjih uznemirenja.

41. Na zemlji je sve privremeno. Nemoj da se ţališ ako nešto takvo bude oduzeto od tebe.

42. Kada na tebe naiĊe pomisao sladostrašća, suprotstavi joj stid od ljudi i oţalošćenje Boga.

142

43. OgraĊuj sluh i oĉi zato što kroz njih ulaze sve strele neprijateljske.

44. Kada se moliš, misao uzvodi ka Bogu. I ako se ona, rasejavši se, spusti dole, ti je ponovo podigni.

45. Um ne prestaje da raĊa pomisli. Ti, pak, izgoni rĊave, a neguj dobre.

46. Raduj se smirenju zato što je visina koja se raĊa iz njega velika i ne moţe da padne.

47. Podvizavaj se koliko je potrebno da bi podavio telesne pokrete. A ako iznemogneš, popusti telu ne radi naslade, nego radi zdravlja.

48. RĊave pomisli odgoni drugim - dobrim.

49. Pomišljaj o lepoti nebeskih dobara i u tebe neće ući nikakva pristrasnost prema zemlji i zemaljskim nasladama.

50. Veruj da su rĊave pomisli Ċavolje seme. Zbog toga će se one prekratiti, a sejaĉ posramiti.

51. Najviše pazi na sluh jer on dušu ĉini rasejanom i nemarnom. Nemarna, pak, duša lako sa sebe svrgava uzdu zakona.

52. Dušu treba podeliti na dela i molitvu (tj. da bude ĉas zaposlena, ĉas na molitvi). Tada Ċavo neće naći mnogo prilaza ka nama.

53. Ako pruţiš ruku na posao, neka ti jezik peva, a um se moli. Jer, Bog oĉekuje da ga se svagda sećamo.

54. Molitvom osenjuj svako svoje delo, a naroĉito ono u vezi sa kojim tvoja pomisao susreće sumnju.

55. Ako hoćeš da dela tvojih ruku budu Boţanstvena, a ne zemljana, neka ono što stekneš sa njima bude dostupno potrebitima.

56. Raduj se poseti svetih jer se preko njih javlja Bog.

57. Istinski svete raspoznaj po delima, zato što se svako delo poznaje po plodovima.

58. Postaraj se da uvek stekneš neku korist kad vidiš svete. Posmatraj njihov pogled i drţanje zato što ćeš i od toga steći korist.

59. Podvizavaj se da u srcu imaš nezlobivost, a u telu ĉistotu, jer će i jedno i drugo od tebe naĉiniti hram Boţiji.

60. Ĉuvaj svoj hram kao hram Onoga koji te je sazdao, koji će ti suditi i koji sve ustrojava da ti, koji si Njegov obraz, budeš ĉist.

61. Razgovori sa svetskim ljudima odvajaju misao od Boga. Stoga sam nemoj razgovarati sa njima, pa i druge udaljuj od toga.

62. Kada te prekorevaju, gledaj da nisi uĉinio nešto što je dostojno prekora. Ako nisi uĉinio tako nešto, smatraj da je prekor dim koji brzo išĉezava.

63. Bez skrušenog srca nije moguće da se oslobodimo strasti. Srce se privodi skrušenosti trojakim uzdrţanjem: od sna, od hrane i od telesnog pokoja.

64. Ako si uvreĊen, pribegni trpljenju, pa će šteta preći na uvredioca.

65. Kada vidiš bogatstvo, ili slavu, ili svetsku vlast pomisli na nestalnost, te ćeš izbeći mamac.

66. Trpi nevolje zato što se u njima, kao ruţe u trnju, raĊaju i sazrevaju vrline.

143

67. Nemoj ništa smatrati ravnim po dostojanstvu sa vrlinom, zato što je ona lik Boţiji. Stoga je ona nepromenjiva, kao i On.

68. Plaĉi zbog grešnika kome je sve potaman zato što maĉ pravosuĊa visi nad njim.

69. Lenjost smatraj majkom zla. Jer, ona rastura dobra koja imaš, i ne dozvoljava da stekneš ona koja nemaš.

70. Kada se onaj ko ĉini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka oĉajanju.

71. Svaki put kada te uhvati malodušnost pomisli na dobra koja su pripremljena vernima, te će te duhovni plod (veselost) brzo posetiti.

72. Svako treba da se pred svima smirava. Jer, smiravati se samo pred nekima znaĉi imati laţno smirenje.

73. Ništa ne pretpostavljaj ljubavi prema bliţnjem, izuzev kad se zbog nje prezire ljubav prema Bogu.

74. Ne vezuj se ni za koga, niti imaj pristrasnost prema bilo kome mimo zakona

Boţijeg. Jer, ko bilo koga pretpostavi Bogu, ĉini da je Bog manje dostojan od njega.

75. Nemoj štititi zle zato što bi ih time podsticao na zlo i sebe oskrnavio, sauĉestvujući u njihovim delima.

76. Urazumi onoga koji greši i ne osuĊuj onoga koji pada. Jer, drugo delo priliĉi zloreĉivom, a prvo onome koji ţeli da ispravi.

77. Staraj se da uvek slušaš i govoriš o delima svetih. Jer, to pobuĊuje dušu na dobru revnost.

78. Srce svakog od nas je domaća crkva. Stoga u njoj treba da vršimo i crkvene sluţbe.

79. Ako se u crkvi vrši sluţba, idi na nju, a ako se ne vrši, proĉitaj apostolsku blagovest i idi (na svoj posao).

80. O slavi vrline sudi na osnovu svetih, zato što njihova slava i po smrti ostaje besmrtna.

81. Zlo ćeš omrzeti kada se ubediš da se radi o demonskom maĉu koji seva na nas.

82. Ukoliko urazumljuješ paloga, svoje reĉi rastvaraj saosećanjem. Tada će se i njegove uši smekšati i srce prosvetiti.

83. Govoreći sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govoriš sa svetima, ne govori o tome.

84. Svagda se ţuri da vršiš dobra dela da ne bi, ostavivši ih, odavde otišao sa nezavršenim [poslom].

85. Tako tgrĉite da... dobijete (1.Kor.9,24), tj. bez zaustavljanja. Jer, za vrlinom treba da trĉimo sve dok ne siĊemo sa poprišta ţivota.

86. Nemoj biti slabo briţljiv za vršenje zapovesti zato što se kod takvih uzalud trud dodaje na trud.

87. Veţbaj se u trpljenju i pre nego što zatreba kako bi u vreme nevolje imao spremno oruţje.

88. Bori se sa zlim pomislima i govori im ono što se govori u zakonu (tj. u Reĉi Boţijoj).

89. Sa velikim staranjem odvajaj oko od ovoga ţivota, zato što njegov zli dim ĉini da se duša smuti.

144

90. Ako je tobom ovladala neka rĊava navika, odsecaj je po malo, pa ćeš to trnje iz duše išĉupati bez većeg truda.

91. Ĉistog Boga ljubi ĉisto. Sve smatraj niţim od Njega koji je nad svime.

92. Ako ţeliš da budeš hram Boţiji, prinosi Bogu neprestanu molitvu kao trajnu ţrtvu.

93. Onoga ko ţivi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, voleći rĊavo, on ne moţe savetovati dobro koje ne voli.

94. Uzdrţavaj se od svega truleţnog i svaki dan se priĉešćuj tajanstvenom veĉerom. Na taj naĉin će Hristovo telo biti naše.

95. Nemoj roptati ako te bilo ĉime Bog kaţnjava. Jer, On kaţnjava kao Otac. Osim toga, Njemu smo, kao Dobrotvoru, duţni zahvalnost.

96. Raduj se kada pretrpiš bešĉašće. Jer, imaćeš veliku nagradu ako je ono neopravdano. Ako je, pak, opravdano ti ćeš se, zbog ucelomudrenja njime izbaviti od biĉa kazne.

97. Ţivotne nevolje i radosti su sliĉne senci i toĉku. Jer, one nemaju postojanost, sliĉno senci, i okreću se, kao toĉak.

98. Staraj se da svagda napreduješ po Bogu. Jer, onaj ko dodaje malo na malo, za kratko vreme će sabrati dobro bogatstvo koje svi ištu.

99. Ako ţeliš da izbegneš bolno muĉenje nemoj nikoga zlosloviti, budući da se time ogorĉuje Boţanstvo.

100. Ako ţeliš da od svoga doma udaljiš svaki biĉ kazne, nemoj zlosloviti ĉoveka koji ima istu prirodu sa tobom. Jer, Onaj ko ga je sazdao se pravedno zbog toga ljuti.

101. Ako hoćeš da budeš iznad svakog greha nemoj se raspitivati o tuĊim gresima. Jer, i u tebi je mnogo toga zbog ĉega okrivljuješ drugog.

102. Ĉoveĉe, beţi od gordosti ĉak i ako si bogat, da ne bi imao Boga za protivnika.

103. Zavoli smirenoumlje ĉak i ako si veliki, da bi bio uznesen u Dan suda.

104. Nemoj se podsmevati ĉoveku pa ĉitavog ţivota nećeš pretrpeti podsmeh.

105. Kada si u crkvi, nemoj lutati umom. Jer, oni koji su pred Carem ne predaju se smehu niti se rasejavaju.

106. Vrlo dobro zapamti što ti je reĉeno i to će te uĉiniti slavnim po ţivotu.

107. Revnuj za ĉasni ţivot da bi imao smelosti da ispravljaš one koji greše.

108. Obuzdavaj drskost i nikog ne omalovaţavaj da ne bi bio osuĊen kao visokouman.

109. Nemoj se smejati padu drugoga da ne bi bio ismejan od koga ne ţeliš.

110. Saĉuvaj ove pouke pa ćeš steći venac slave.

111. Ispunjavaj te zapovesti i one će te uĉiniti slavnim pred ljudima i milim Bogu. Jer, time se ugaĊa Bogu i takvim napretkom mu se istinski sluţi.

112. Staraj se da uvek napreduješ u dobrim delima.

113. Vojnik se neće proslaviti ukoliko najpre ne bude obuĉen dugotrajnim veţbama, ispitan u trudu i bitkama, i ukoliko na opitu ne pokaţe da odnosi pobedu nad neprijateljima.

114. Utoliko pre se niko neće udostojiti da od nebeskog istinskog Cara primi nebeske darove Svetoga Duha ukoliko se prethodno ne bude veţbao u izuĉavanju svetih

145

zapovesti, ĉime tek prima nebesko oruĊe same blagodati kojim stupa u borbu sa duhovima zlobe.

115. Koliko [ĉovek] uspeva u duhovnom podvigu, toliko ushodi na visinu tajni Duha i sakrivenih riznica premudrosti.

116. Koliko se [ĉovek] bogati blagodaću, toliko, uz pomoć Vladike, napreduje u poznanju zamisli zlobe. Njemu slava i moć u vekove! Amin.

1. Poĉetak spasenja je - osuĊivanje samog sebe.

2. Bolje je baciti kamen na [ĉoveka], negoli reĉ.

3. Budi prema svima onakav kakvima bi ţeleo druge prema sebi.

4. Pravdu pre projavljuj delom, negoli reĉju.

5. Blagoĉastiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije uvredio.

6. Bolje je spavati na zemlji na lišću od drveća sa smelošću (tj. spokojnom savešću), negoli bez nje na zlatnoj postelji.

7. Sladak je onaj prijatelj koji hrani dušu.

8. Pevaj Bogu reĉima, a poklonjenje mu uznosi delima. Mišlju, pak, i srcem budi pred Njim poboţan.

9. Jereja ĉine razumnost, dobar ţivot i blagorodstvo.

10. Najgore delo je ulagivati se svemu sramnom.

11. Reĉima uĉi vrlinu, a propovedaj o njoj delom.

12. Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, već - njeno posedovanje na pravi naĉin.

13. Poštujući zakon ti ćeš i ţiveti po zakonu.

14. Stranac je onaj kome je tuĊe sve svetsko.

15. Bogatom ne laskaj, ali ga nemoj ni razdraţivati.

16. Telo ukrepljuje vino, a dušu - Reĉ Boţija.

17. Upotrebljavaj zdrava, a ne slatka jela.

18. Ţeleći da ugodiš gomili, postaćeš kao gomila.

19. Iznad svega umrtvljuj svoje telo.

20. Trudoljubiv je onaj ko nema suvišnog vremena.

21. Hulu na Boga izvrţe neoprostivi greh.

22. Od ušiju i jezika [dolazi] velika nevolja.



IV

MISLI KOJE ĈOVEKA ODVAJAJU OD TRULEŢNOG I PRIVODE NETRULEŢNOM

146

1. Put ka vrlini je bekstvo od sveta: dobri i kratki put.

2. Onaj koji ţeli netruleţno ne treba ni u šta da raĉuna truleţno.

3. Ukoliko ţeliš istinski ţivot, uvek oĉekuj ljudsku smrt.

4. Omrzni sadašnji ţivot, budući da vidiš kako se neuredno okreće njegov toĉak.

5. Nemoj ţeleti dobra ĉija je upotreba prolazna i koja se mogu izgubiti.

6. Smej se nad onima kojima sve [ovovekovno] uspeva, i saţaljevaj one koji su u svemu neuspešni: jedno vodi ka nagradi, a drugo ka mudroljublju.

7. Podvizavaj se u trpljenju koje su, kao što znamo, pokazali muĉenici. Jer, da bismo (odgovorili zahtevima savesti) i od nas se oĉekuje muĉeništvo savesti.

8. Svemu pretpostavljaj dušu, pa ćeš putem vrline poteći bez truda. Jer, sve je truleţno, a duša je netruleţna. Truleţnom treba pretpostaviti netruleţno.

9. Budi spreman na nevolje i obrešćeš veliku korist.

10. Od Boga ne išti prijatnog, nego samo korisnog. Jer, Bog prvo ne daje, ma koliko ga traţio. A, ukoliko ga nekako i dobiješ, brzo će propasti.

11. Ne vreĊaj siromaštvo, budući da ono borca na poprištu zakona ĉini nerasejanim.

12. Ne varaj se bogatstvom. Jer, brige o njemu najĉešće odvajaju ĉoveka od Boga i [Njegove] volje.

13. Blizu je kraj. Pripremi se, lenjivĉe, za biĉevanje.

14. Blizu je ţetva. Oĉistimo od trnja njivu duše.

15. Ništa nije sakriveno od Sudije. Uzalud pokušavamo da se sakrijemo grešeći.

16. Više se stidi od anĊela (kojih je mnogo oko nas), negoli ljudi. Udaljuj se od svakog sramnog dela.

17. Zabrinuto pomišljaj na vagu Sudije, te ćeš iz dela svog ţivota izbaciti sve što ne moţe da izdrţi pravu meru (tj. ono što će se, usled primese tuĊih raspoloţenja, pokazati laţnim, kao što se, npr. pokazuje laţnom zlatna moneta koja, zbog primese drugih elemenata, ne pokazuje svoju normalnu teţinu).

18. Smatraj gubitkom svaku besposlicu i pokoj, te ţuri da uĉiniš bilo šta od onoga što će se traţiti od nas.

19. Svagda pomišljaj o nepostojanosti sadašnjeg ţivota, te ništa u njemu neće biti u stanju da te raseje.

20. Neka te ne naslaĊuju zemaljske, privremene radosti. Jer, one su udica koja tvoju dušu, kao ribu, primamljuju i love.

21. Stoj protiv iskušenja, pokazujući potrebnu hrabrost.

22. Nikada nemoj prezreti siromaha koji proliva suze, da ni tvoje molitve ne bi bile prezrene.

23. Mudroljublje je najbolje imanje koje ljudi mogu steći. MeĊutim, budući jedinstveno, i ono hoće da prebiva jedino sa onim ko ga je stekao.

24. Vrlina je - hiton Boţiji. Trudi se da ga tkaš, te ćeš oblaĉiti Onoga koji odeva svu tvar.

25. Prizemne [stvari] otimaju lopovi. Ĉini nebesko koje je nedostupno za prste grabljivaca.

147

26. Treba da odbijamo utehe, budući da nas navode na dela zbog kojih se, po otreţnjenju, obiĉno stenje.

27. Plotoljubivih pomisli treba da se gnušamo zato što kvare telo i oskrnavljuju dušu.

28. Ni zemaljska dobra se ne stiĉu bez truda. Zašto bismo, onda, zbog napora izbegavali nebeska dobra?

29. Hoćeš li da ĉiniš vrlinu i da ne osećaš napor? Drţi u misli da je trud privremen, a nagrada veĉna.

30. Trebalo bi da svi koji istrajavaju u nepotrebnim slastima pomisle o kratkotrajnosti naslade i o dugotrajnosti kazne za njih.

31. Sve smatraj truleţnim, a jedino vrlinu - netruleţnom.

32. Prenebregavaj sve što ĉoveka ĉini sliĉnim skotu, i ĉini samo ono što te moţe uĉiniti nebeskim.

33. Trudi se oko vrline zato što ona Adama, kroz mudroljublje, pokazuje bogom.

34. Da li uzdrţavaš stomak? MeĊutim, uzdrţavaj i jezik, da ne bi bio rob jednog, a beskoristan slobodnjak drugog.

35. Ljubi Boga i prema svojima nemoj biti privrţeniji nego prema Njemu, kako se, po Njegovoj reĉi, ne bi pokazao nedostojnim Njega, premda i ne bi ţeleo da se to desi.

36. Strpljivo podnosi nevolje zato što se u njima krije venac za borce.

37. Blaţeno je - trpeti zlo, a ĉiniti ga - jadno. Jer, onaj ko trpi jeste naslednik Hristov, a ko ga ĉini - sunaslednik Ċavola.

38. Dobar je hleb posta zato što u njemu nema kvasca slastoljublja.

39. Svet je ţrtvenik molitve zato šta nam privlaĉi Svetoga nad svetima.

40. Nemoj pravednost smatrati dodatkom vrline, zato što je bez nje svako delo neĉisto.

41. Ako seješ meĊu nište, sej svoje, zato što je tuĊe gorĉe od pelena.

42. Milostiv [ĉovek] je slep ukoliko je nepravedan, budući da obraĊuje polje sa koga ne moţe da sabere ţetvu.

43. Svagda oĉekuj smrt, ali se nemoj bojati: i jedno i drugo su crte mudroljublja.

44. Nosi obraz vrline, ali ne stoga da bi obmanuo, nego da bi doneo korist onima koji te vide.

45. O dobru treba da govori i onaj koji ne ĉini dobro kako bi, postidevši se svojih reĉi, i sam poĉeo da ga tvori.

46. Ako istinski ţeliš nebo onda sa zemljom nemaš ništa [zajedniĉko]. Jer, ona neće dozvoliti da se uzneseš ka njemu.

47. Nemoj ţeleti da se obogatiš radi ljubavi prema siromasima. Jer, Bog je pravedniku naredio da daje milostinju od onoga što ima (Lk.11,41).

48. Ako ĉaša studene vode opravdava milosrdnog, kakva tek nagrada oĉekuje onoga koji je sve dao siromašnima?

49. Ĉistota i saosećajnost su majke vrlina. Stoga bez njih nije moguće vojevati za Hrista.

50. Nemoj zanemarivati saosećajnost zato što je ona blagog Vladiku svela sa neba.

148

51. Nemoj prenebregavati ĉistotu zato što je njome ona koja je postala oruĊe Ovaploćenja (Presveta Djeva) ljudima darovala Boga koji se radi nas ovaplotio.

52. Ne govori: "Osvetiću se neprijatelju", zato što na nebu imamo pravednog Sudiju.

53. Nemoj ţeleti ni da ţiviš u utehama, ni da si bogat, ni da te slave. Jer, to je ţitejska truleţnost, a mi smo sazdani za netruleţnost.

54. Nemoj plakati nad umrlim, budući da je to zajedniĉki put. I blaţen je onaj ko taj kraj dostigne (bez prekora).

55. Plaĉi zbog grešnika, a ne zbog siromašnoga. Jer, drugome se priprema venac, a prvome - muka.

56. Smej se nad toĉkom ţivota koji se neuredno vrti. MeĊutim, ĉuvaj se bezdana u koji on svrgava one koji zaspu na njemu.

57. Sa Bogom besedi mnogo, a sa ljudima malo. Pouĉavajući se u zakonu, postići ćeš i jedno i drugo.

58. Suze za vreme molitve su za dušu - blagotvorna kupelj. Ipak, posle molitve se sećaj zbog ĉega si plakao.

59. Nemoj ublaţavati silne ovog sveta, zato što će silni biti silno ispitivani (Prem.6,6). Prema njima će i Sudija biti stroţiji.

60. Adamu je naloţeno da se trudi (i to bez nagrade), a mi, trudeći se u zakonu, stiĉemo nagradu.

61. Naslednicima Eve svakako pripada skorb. MeĊutim, ukoliko budemo sa blagodarnošću podnosili skorbi, kletva će se preokrenuti u blagoslov.

62. Neka ti u tvojim delima savest bude svetilnik. Jer, ona pokazuje koja su od njih dobra, a koja rĊava.

63. Osudimo sebe, pa ćemo umilostiviti Sudiju. Jer, On se, kao blag, raduje kada vidi da grešnik rastaĉe svoje breme.

64. Ako smo uĉinili nešto neĉisto, omijmo se pokajanjem. Jer, mi smo duţni da obraz Boţiji predstavimo ĉistim.

65. Izleĉimo duševne rane pre nego što se one obnaţe, kako bismo tim izleĉenjem odvratili biĉeve kazne.

66. Kao što vezani ne moţe lako da hoda, tako ni oni koji su se spleli u ţitejske [stvari] ne mogu da ĉisto prohode put vrlina.

67. Treba mrzeti greh. Tako će i onaj ko upadne u njega skorije izaći iz njegovih mreţa.

68. Ko ne mrzi greh, biće pribrojan grešnicima, ĉak i ako ga ne ĉini.

69. Stenji zbog bliţnjeg koji greši da bi zastenjao i zbog sebe. Jer, svi smo mi duţnici zbog greha.

70. Palome prijatelju napominji o Sudiji, pa ćeš i svoju grehovnu ranu pomazati. Jer, takav savet jeste opšte lekarstvo.

71. Nameravajući da nešto kaţeš ili uĉiniš imaj u vidu i odgovor koji će se uskoro zahtevati od tebe, pa ćeš se ucelomudriti pod dejstvom straha.

72. Boj se kazne za greh i strepi pri pomisli na stid zbog njega, zato što je njihova teţina bezmerna.

149

73. I lepota i mnoštvo budućih dobara su bezgraniĉni, a sadašnja su - senka, dim i vodeni mehur.

74. Nemoj sejati zlo zato što je setva blizu i što onoga koji neguje trnje oĉekuje oganj.

75. Licemeri, gramţljivci i slastoljupci su ruţe ovoga sveta. MeĊutim, saĉekaj malo pa ćeš (umesto ruţa) videti izgaţenu travu.

76. Svako rĊavo delo daje oruţje Ċavolu protiv nas. Naoruţan njime, on se ţestoko odnosi prema onima koji su ga naoruţali.

77. Hoćeš li da neprijatelja dovedeš do iscrpljenosti? Odseci greh, pa ćeš moći da mu se rugaš kao oĉerupanom vrapcu.

78. Teško neĉastivome! Jer, dok se svi prosvećuju, on se pokriva mrakom.

79. Teško bogohulniku! Njemu će se vezati jezik pred licem Sudije, te on neće moći ništa da kaţe u svoje opravdanje.

80. Teško bezakoniku zato što će poći strogome Sudiji i pravednome Zakonodavcu.

81. Teško gramţljivome, zato što će bogatstvo pobeći od njega, a on - steći oganj.

82. Teško lenjivome! On će traţiti vreme koje je zlo protraćio.

83. Teško nadmenome! Kada legne u grob, saznaće ko je.

84. Teško bludniku koji je oskrnavio braĉnu rizu! On će sa stidom biti izbaĉen iz carske loţnice.

85. Teško bundţiji i pijancu! Oni će se ubrojati u ubice i biti kaţnjen sa preljuboĉincima.

86. Teško onome ko se predaje utehama u ovo kratko vreme! On se goji kao tele koje je namenjeno za klanje.

87. Blaţen je onaj ko ide tesnim putem! On će na nebo uzići sa vencem.

88. Blaţen je onaj ko satire grehe, jer pred njim drhte demoni.

89. Blaţen je onaj ko je ĉist u duši i nelicemeran u vrlini. Jer, on će suditi svetu, i njemu se neće suditi sa svetom.

90. Blaţen je onaj ko je neuspavljiv u molitvama, ĉitanju i dobroĉinstvu! Takav neće zaspati na smrt.

91. Blaţen je onaj ko ima visok ţivot i smirenu misao! On podraţava Hrista i sa Hristom će zasesti.

92. Blaţen je onaj kod koga zakon ne silazi sa jezika! Od njegovog boravišta Bog nikada neće odstupiti.

93. Blaţen je onaj koji mnogima ĉini dobro! On će na sudu naći mnoge zaštitnike.

94. Blaţen je onaj ĉija vrlina nije laţna. Jer, lopata Sudije će bez greške sve razvejati.

95. Blaţen je onaj ko svoja dela ukrašava pre pojave ognja kojim će sve biti isprobano.

96. Blaţen je onaj ko ţuri ka budućem ţivotu, zato što sadašnje ispušta miris truleţnosti i vuĉe ka smrti.

97. Blaţen je onaj ko rasipa sabrano zlo i koji će ĉist stati pred ĉistog Sudiju.

98. Zaglavlje ovog slova jeste: Dušo, nemoj biti nemarna! Jer, kroz kratko vreme ćeš stati pred vagu Strašnog suda Hrista Boga našeg.

150



V

MISLI SLIĈNE PRETHODNIM, IZVUĈENE IZ DRUGIH DELA PREPODOBNOG NILA

1. Hrabrost vrlina je pohvalna i u vreme mira, ali je još više za pohvalu u vreme borbe.

2. Vrlina se javlja ne samo na delu, nego i u nevoljama koje joj se suprotstavljaju.

3. Bestrasan je onaj ko je odneo pobedu, podnoseći stradanja u mnogim borbama. Ko, pak, govori da je stekao vrlinu bez borbe, još je strastan.

4. Srce u kome nema borbe ostaje bez mogućnosti da pokaţe vrlinu. Jer, vrlina je dobila ime od vrlinskih podviga koji se delom projavljuju u borbi.

5. Odluĉno odbijajmo da se naslaĊujemo pomislima i obraćajmo se na njih sa gnevom kako, inaĉe, ne bismo postali saosećajni i ka predmetima [koje predstavljaju].

6. Duša ĉoveka koji ne ţivi u bezmolviju vodi borbu sa utiscima ĉula, a ljubitelj bezmolvija, koji ĉuva ĉula, vodi borbu sa pomislima.

7. Oni koji su od blagodati primili silu za podviţniĉke napore neka se ĉuvaju od misli da je imaju po prirodi. Vinovnik svega dobrog u nama jeste Onaj koji je dao reĉ o zapovestima, kao što je vinovnik svega rĊavog lukavi podmetaĉ prelesti. Stoga, ma kakvo dobro uĉinio, prinesi blagodarnost Vinovniku dobra. Zlo, pak, koje ti dosaĊuje prizivima, pripisuj rodonaĉelniku svega rĊavog.

8. Na kraju svakog truda (teškoće, skorbi) prinesi blagodarnost Bogu - Dobroĉinitelju kako bi tvojim iskrenim blagodarenjem bila posramljena zloba neprijatelja. Onaj ko delu pripoji blagodarnost imaće nekradivu skrivnicu srca, sazidavši protiv greha dvostruki zid sa puškarnicama.

9. Dostojan je pohvale ĉovek koji je sa delatnim ţivotom spojio umni, kako bi duša, orošavana iz oba istoĉnika, obilnije raĊala vrline. Jer, umozrenje okriljuje umnu suštinu ka sagledavanju savršenih stvari, a vrlina umrtvljuje udove ... koji su na zemlji: blud, neĉistotu, strast, zlu pohotu (Kol.3,5). Stoga, onaj ko se opaše sa oklopom delanja i umozrenja već uspešno nastupa na demonsko lukavstvo.

10. Demoni sa dušom ratuju pomislima. Njima se, pak, suprotstavlja trpljenje, koje oni osećaju vrlo snaţno. Videći tog moćnog predvodnika bitke, oni već sa strašljivošću

stupaju u borbu.

11. Ako hoćeš uspešno da vodiš borbu sa vojskom demona vrata svoje duše (ĉula) zatvaraj usamljeniĉkim bezmolvijem i svoje uvo okreći ka otaĉkim reĉima. Tada ćeš ih, nauĉivši se da lakše prepoznaješ trnje pomisli, spaljivati gnevom i odbijanjem.

12. Pazeći na savete otaca, nemoj biti sudija njihovih dela, već shvataj i izuĉavaj njihove izreke.

13. Neprijatelji imaju obiĉaj da paţnju onoga ko pita skreću na dela onoga koji savetuje kako bi ga, naĉinivši ga strogim sudijom, lišili korisnog saveta.

14. Nemoj odbacivati savet koji ti se nudi, ĉak i ako ti je već poznat.

151

15. Ko ne sluša otaĉku zapovest, preslušaće i zapovest zakona.

16. O uspesima otaca nemoj razgovarati samo radi svog zadovoljstva, već se potrudi da i sam poĊeš njihovim stopama.

17. Onaj ko se marljivo stara da pozna kome se podvigu koja pomisao suprotstavlja postaće iskusan u borbi sa neprijateljskom prelešću.

18. Znaj da se na mesto podviga koji nedostaje u celini tvojih trudova potkrala pomisao koja ga je potkrala i koja mu se obiĉno protivi.

19. Sa blagorazumnošću se u svojim podviţniĉkim naporima sećaj da ĉuvaš srce kako te zaborav na staranje o dobrim stvarima ne bi predao u ropstvo pomislima. Jer, zaborav na ropstvo se dogovara sa zlobom (neprijateljem) da lopovski uĊe u um i opustoši ga kako hoće ĉim ga on pokrade.

20. [Dešava se] da jedan voli da sluša kako drugi ogovara nekog trećeg. Tada obojica sluţe kao oruĊa dva duha koji potpomaţu jedan drugog. Jer, slušanje uvreda raspaljuje ogovaranje, a ogovaranje izaziva slušanje zla. Oni, na pogibao svog srca, vole jedan drugog.

21. Zatvaraj sluh svoj pred osuĊivanjima da ne bi dvojako grešio: i time što se navikavaš na pogubnu strast, i time što druge ne opominješ zbog brbljivosti.

22. Onaj ko voli da se podsmehuje razbojniĉki potkrada dušu boljih (od sebe), klevetama prokopavajući slabi sluh.

23. Onaj ko beţi od jezika koji zloslovi bliţnjega, progoni i svoje sopstveno ogovaranje.

24. Onaj ko sa zadovoljstvom sluša klevetnika ušima usisava otrov zveri.

25. Neka tvoje uvo ne okuša od tog otrova da i ti drugome ne bi prineo takvu splaĉinu.

26. Ne opterećuj svoj sluh osuĊivanjem da ne bi, prodavši se toj strasti, postao rob mnogih strasti. Jer, našavši u tebi mesto, jedna strast će u isto gnezdo uvesti i druge. Vladalaĉki um postaje rob mnogih strasti kada se spregne sa nekom strašću i sasvim odbaci podviţniĉke napore.

27. Ono što moţe da izazove zavist marljivo sakrivaj od onoga koji moţe da padne u zavist.

28. Ako se tvoj prijatelj, smatrajući dobru slavu tvojih dela za svoje poniţenje, rani zavišću i ĉak umisli da je nekim prekorom pomraĉi, budi na oprezu da se i sam ne raniš, pustivši da se u tvoju dušu ulije gorak otrov ogorĉenja. Jer, satana se baš o tome brine da njega raspali zavišću, a tebe izjede ogorĉenjem.

29. Bolje je da se smiriš i da ĉašću takve uĉiniš većim od sebe (Rim.12,10), postaravši se da i trpezom ukrotiš njihov duh koji je postao zverolik zbog zavisti.

30. Jednog trpeljivog pustinoţiteljnog starca neko je pokušavao da izvede iz pustinje zbog njegove duboke starosti. MeĊutim, starac mu je rekao: "Prestani da me prinuĊavaš na to stoga što za mene, zloĉinca, još nije prestao rok izgnanstva".

31. Kada sam ga zamolio da mi kaţe pouĉnu reĉ, on je odgovorio: "Trudoljubivo najpre išti da se u tvoje srce ukoreni strah Boţiji. Tada ćeš već u sebi uvek naći potrebnu reĉ koja ĉoveka uĉi razumu".

32. Upitan o sticanju straha, taj starac je rekao: "Ko briţljivo pazi na sećanje na smrt, biće rukovoĊen i ka strahu od suda".

152

33. PobuĊivan strahom, bićeš svakodnevni sabesednik Boţanstvenih Pisama. Kroz razgovor sa njima ti ćeš isterati besedu za tuĊim pomislima.

34. Onaj ko iz Boţanstvenih Pisama u srce sabira riznicu duhovnog poznanja biće u stanju da iz njega lako izagna pomisli.

35. Pri noćnom ĉitanju na bdenju, slušajući Boţanstvena Pisma, nemojmo snom opterećivati sluh, niti dušu predavati u ropstvo pomislima. Naprotiv, ţaokom Pisma ranjavajmo srca kako bismo, došavši u skrušenost, stekli revnost za spasenje i presekli neprijateljsku lenjost.

36. Onaj ko gori ljubavlju prema Bogu sećanjem na nebesko iz misli izgoni svako ĉovekougaĊanje.

37. Svedoka tvojih dela, tj. svoju savest, nemoj slati pomisli koja prezire pad i koja o njemu govori slatkoreĉivo.

38. Telesne strasti nećeš ugasiti ukoliko svom telu ne pruţiš lek podviţniĉkih trudova. Ni duševne strasti nećeš ugasiti ukoliko prethodno svoje srce ne napuniš plodovima ljubavi.

39. Telesne strasti svoj zaĉetak imaju u prirodnim potrebama tela. Protiv njih je neophodno uzdrţanje. Duševne, pak, strasti se raĊaju od duševnih potreba i protiv njih je neophodna molitva.

40. Ljubav je punota bestrašća - potiranje strasti: ona donosi dugotrpeljivost, hladi gnev koji kipti, savetuje smirenje, smiruje gordost.

41. Ljubav u stvari nema ništa osim Boga, budući da je Bog ljubav.

42. Strahom Boţijim se obuci preko straha od veĉnih muka, kako bi strahom od geenskog ognja u sebi zapalio neugasivi plamen (za delo bogougaĊanja) i brţe se umudrio protiv zlobe pomisli. Jer, strah je poĉetak premudrosti.

43. Onoga koji iz iskustva objašnjava varke pomisli neće svi poznati, već samo oni koji su i sami iskusni. Jer, postoji samo jedan put (zajedniĉki za sve) za njihovo poznanje - iskustvo.

44. Škola opitnog poznanja jeste delatni ţivot. Prihvativši ga marljivo, mi ćemo i sebe upoznati, i pomisli poĉeti da razlikujemo, i Boga poznati.

45. Neka dela budu sila kojom ćeš umirivati svoje pomisli. Jer, delatnost je mudrija od poznanja i izgovaranja, kao što je i teţa. Pri delatnosti reĉi sevaju kao munje, a bez dela one ne sevaju silom dejstvenosti.

46. Bodući duševno oko, pomisli nas oslepljuju kako bismo mi i najbolje zapovesti koristili na najgori naĉin.

47. Demoni se ljute na one (od bratije) koji se odlikuju povinovanjem svom avi i na njih škrguću zubima, budući da su oni sa potĉinjavanjem spojili i bezbriţno odricanje od sveta.

48. Kod onih koji su poslušni svom ocu demoni na svaki naĉin pokušavaju da izazovu ogorĉenje prema njemu, pronalazeći razne povode. U sluĉaju da ih pokrenu na gnev, oni u njima izazivaju i srditost, da bi, zatim, malo po malo, izrodili i mrţnju prema njemu zbog toga što, navodno, nepravedno kaţnjava i što je licemer. Demoni to ĉine stoga da bi na razne naĉine pokolebali dušu i oteli je iz otaĉkog naruĉja.

49. Ponekad demoni veliĉaju podviţniĉke napore u pomislima, a ponekad ih omalovaţavaju kao ništavne kako bi negde poloţili visokoumlje, a negde posejali oĉajanje.

153

Oni veliĉaju napore onih koje ne mogu dovesti do lenjosti kako bi ih bacili u visokoumlje, a onima koji se ne saglašavaju sa visokoumljem nagoveštavaju da su im podvizi ništavni, kako bi ih, dovevši ih do lenjosti, vrgli u oĉajanje.

50. Kada nam pomisli budu veliĉale naše podviţniĉke napore, ponizimo svoju dušu, odbacivši ih sa prezirom, a kada budu podcenjivale naš trud kao ništavan pohvalimo koliko god moţemo Hristovo milosrĊe.

51. Po meri zlopaćenja tela ispituj i svoju savest. Upoznavaj samog sebe prateći tajnu kraĊu pomisli kako ne bi, ostajući neosetljiv prema tajnom potkradanju, doţiveo pomraĉenje od misli da se vrline ţanju samo surovošću ţivota.

52. Kao što se zlato slabe kakvote proĉišćava kada se stavi u topionicu, tako monah poĉetnik, pretapajući svoju narav u obitelji, postaje svetliji posredstvom iskustva trpljenja. Naredbama bratije on se vaspitava u poslušanju, a kaznama onoga koji kaţnjava (ave ili starca) stiĉe osnovu dugotrpljenja. Ukoliko on bude sa radošću primao uvrede i ukoliko bude zavoleo smirenje u poniţenjima, po meri sve veće sile koju mu daje blagodat

poĉeće da umnoţava vrline, postavši viši od suprotnih strasti.

53. Um će osetiti spokojstvo kada, odsekavši uzroke strasti, stupi u sagledavanje. Do odsecanja strasti on će osećati i napor i opasnost, neutvrĊenom nogom stupajući u borbu sa suparnicima.

54. Starci veoma odobravaju otšelništvo koje biva u svoje vreme, tj. kada mu neko pristupa pošto se usavršio u vrlinama u opšteţiću. Pa ipak, i ĉovek neka se u poĉetku ispita da li sa uspehom moţe da ţivi u otšelništvu. Ako, pak, naĊe da to nije u stanju usled nedostatka snage, neka se vrati u opšteţiće kako se, inaĉe, nemajući sile da odoli lukavim pomislima, ne bi lišio uma.

55. Kao što udovici koja plaĉe sinovi sluţe kao uteha, tako i podviţniĉki napori koji

rasejavaju pomisli oĉajanja, produbljuju verujuće pokajanje, obznanjuju Hristovo milosrĊe i izglaĊuju uĉinjene grehe utehu predstavljaju paloj duši.

56. Kao što mladi pas pokušava da uzme hleb od deteta, tako lukava pomisao pokušava da srcu oduzme razum. Stoga nemojmo kao deca gledati na lukavstvo neprijateljskih sila kako im ne bismo predali dušu na razgrabljenje.

57. Kao što svetleća skupina zvezda osvetljava nebo, tako i istina Boţanstvenih reĉi prosvećuje ĉoveka i kao da u njega unosi svetiljku. Stoga svi nosimo jedan isti obraz istine, budući da Gospod jednomislene useljava u dom (Ps.67,7).

58. Kao što se sunce svetlozarnim luĉama osmehuje svoj zemlji, tako ljubav svetlozarnim delima pozdravlja svaku dušu. Ukoliko je steknemo ugasićemo strasti i zasijaćemo do nebesa. Ostvarićeš svaki trud ĉim stekneš svetu ljubav. A kad nje nema,

izostaje svaki uspeh. Onda i gnev besni, i narav ogrubljuje, i uz trud se, zbog visokoumlja, prilepljuje taština.

59. Najpre treba da se uhvatimo u koštac sa strastima i da sa velikim trezvoumljem predamo sećanju ono što je bilo za vreme borbe. Zatim, po ispitanome na sebi, treba i drugima da saopštimo pravila borbe kako bi njihovu pobedu uĉinili lakšom, ukazujući im unapred na naĉin kako da vode borbu. Poneki su u sebi i savladali strasti dugovremenim strogim ţivotom ali ne znaju naĉin pobede stoga što su, kao u noćnoj bitki, zanemarili da prate svoje dejstvovanje, usled ĉega njihov um nije poznao neprijateljsku podmuklost.

60. Onaj ko je okusio bezmolvije i ko je koliko toliko zapoĉeo da upraţnjava sagledavanje, neće se saglasiti da svoj um veţe za brige o telesnom, niti da ga, odvojivši

154

ga od duhovnog poznanja, obrati ka zemaljskim delima, budući da većim delom hodi po visinama.

61. Kada su strasti pokorene neprijatelji nas više ne uznemiravaju i više nema potrebe da se upotrebljava odbrambeno oruţje. Tada se već moţe pristupiti negovanju i drugih duša. MeĊutim, dok još vladaju strasti, i dok se borba sa mudrovanjem tela produţuje, ne treba odvajati ruke od oruţja, već ga neprestano imati pod rukama, kako zlobni neprijatelji naše spokojstvo ne bi obratili u priliku za napad i kako nas ne bi zarobili bez prolivanja krvi.

62. Sveti Mojsije Izrailju daje savet da, po ulasku u obećanu zemlju i savlaĊivanju tamošnjih naroda, pazi na sebe i da ne sleduje za njima pošto ih savlada (Pon.Zak.12,30). Taj savet veoma priliĉi i onima koji, po odsecanju strasti, ne obraćaju marljivu paţnju na svoje srce. Jer, u tom sluĉaju u njima poĉinju da, kao neki izdanci, niĉu likovi iz prošlosti. Onaj ko im bude dao slobodu da ĉesto zapadaju u vladalaĉki um, ne braneći im ulaz, ponovo otkriva u sebi gnezdo za strasti iako ih je već pobedio, pri ĉemu njegov ţivot opet

dolazi u opasnost od borbe. Jer, strastima koje su već ukroćene je svojstveno da, sliĉno volovima koji su priuĉeni da jedu seno, usled nemarnosti ukrotitelja ponovo postanu divlje i da dospeju do zverske svireposti.

63. Neka je proklet onaj koji poloţi idola u tajnosti (Pon.Zak.27,15). Nije jedno isto nešto za svagda skriti u zemlju i poloţiti u tajnosti. Ono što se sakrije u zemlju i više se ne pojavljuje ĉulima sa vremenom se izglaĊuje iz sećanja. Poloţeno, pak, u tajnosti se sakriva od drugih, ali ga onaj ko ga je poloţio ĉesto viĊa i obnavlja sećanje na njega. Takav idol koji se polaţe u tajnosti predstavlja svaka sramna pomisao koja se obrazuje u misli i ne izbacuje, već tajno zadrţava. Ko tako ĉini, podvrgava se kazni koja je propisana u zakonu, budući da je negovanje sramne pomisli isto što i poklonjenje idolu.

64. Ne treba da dozvolimo da srcu pristupaju predstave koje oštećuju pomisao. Jer, srce koje padne u pomraĉenje neĉistim pomislima već nasilno i protiv volje zapada u strasno delo.

65. Duh Sveti je napisao ţitija svetih kako bi svako koji provodi neki [podviţniĉki] naĉin ţivota istinskim primerima mogao da bude uzveden ka istini.

66. Oni koji su se tek nedavno oslobodili od svetskog meteţa treba da prebivaju u bezmolviju (unutar zidova obitelji ili doma) kako ĉestim izlascima i ĉulnim utiscima ne bi povredili rane srca, te starim grehovnim kumirima dodali nove kipove. To bezmolvije je teško za one koji su se nedavno odrekli od sveta. Jer, tada sećanje privodi u pokret sve što se ĉuva u njemu. Ranije to nije stizalo usled mnoštva dela koja su se neprekidno reĊala jedno za drugim. MeĊutim, tako biva samo u poĉetku. Vremenom će bezmolvije, naoruţavši se trpljenjem, potpuno osloboditi um od smućenja skvernim pomislima.

67. Um onoga koji se tek odvojio od greha liĉi na telo koje je poĉelo da obnavlja snage posle dugotrajne bolesti. Za njega, koji se još nije potpuno ukrepio, i najmanji povod biva uzrok povratka bolesti. Njegove sile su još slabe. Stoga postoji bojazan da se strast vrati ukoliko joj neko da povod da se razdraţi i ukoliko se ne izbegava lutanje u narodnoj gomili. Ukrepljeni i sazreli podviţnici mogu i tu da smelo stupe u borbu. Ko, pak, još nije u stanju da se bori neka u bezmolviju, ostajući kod kuće, nalazi bezbedno pribeţište.

68. Kada je u unutrašnjosti istinska tišina zamiru ne samo strasni pokreti, nego i sećanje na njih. Tada duša, mirno prebivajući u sebi, ima mogućnost da unapred primeti predstavu i likove koji se kriju u njoj, da stupi u borbu sa svakim od njih i da ih istrgne iz

155

srca. Kada likovi dolaze jedan za drugim nije moguće da se izglade prethodni utisci stoga što je misao zauzeta novim obrazima koji, pri neprestanom privlaĉenju, pomraĉuju duševni pogled. Oni koji ţele da vide suvo korito reke nemaju nikakve koristi ukoliko vade vodu sa

mesta na kome, po njihovom mnjenju, leţi ono što traţe, budući da odmah dolazi druga voda i zauzima mesto prethodne. Ukoliko, pak, zagrade tok vode odozgo, bez truda se odmah otkriva dno, budući da preostala voda sama otiĉe i ostavlja suvu zemlju koja se moţe po ţelji istraţiti. Isto tako je lako izbaciti zapeĉaćene utiske strasti ukoliko ĉula više ništa ne dostavljaju spolja. A ukoliko, pak, sliĉno potoku, daju sve nove i nove utiske, biće ne samo teško, već i nemoguće da se duša oĉisti od strasnih likova i pokreta.

69. Prorok nareĊuje: Istrebite sejaĉa iz Vavilona (Jer.50,16). Za nas se savet sastoji u tome da istrebljujemo obraze još dok se nalaze u ĉulima, pre nego što padnu na zemlju srca i daju izdanke, napajani kišom ĉestog razgovora sa njima i pre nego što donesu plodove zla. Drugi prorok ublaţava one koji ne ĉekaju da strasti sazru, već ih istrebljuju dok još liĉe na mladence koji se hrane iz dojki, govoreći: Blaţen je onaj koji šĉepa i smrska o stenu tvoju deĉicu (Ps.136,9). Nešto sliĉno znaĉi i ono što je rekao Jov: Mravolav gine nemajući lova (Jov 4,11). Oĉigledno je da je veliki Jov, ţeleći da izobrazi podmuklost strasti, izabrao sloţenicu (mrav i lav), sastavivši je iz imena najsilnijeg lava i najnemoćnijeg od svih stvorenja - mrava. Prilozi strasti, naime, zapoĉinju tananim pomislima, neprimetno se prokradajući sliĉno mravima, da bi se zatim razrasli i za onoga ko se podvrgava njihovom uticaju postali jednako opasni kao napad lava. Stoga podviţnik treba da se bori sa strastima još dok one pristupaju kao mravi, kao podsticaj imajući njihovu ništavnost. Jer, ukoliko uspeju da dostignu silu lava već postaju nepobedive i silno uznemiravaju. Stoga im i ne treba davati hrane. A njihova hrana su, kao što je već više puta bilo reĉeno, obrazi strasti koji ulaze posredstvom ĉula. Oni hrane strasti, pri ĉemu svaki protiv duše naoruţava svog kumira.

70. I na hramu je Zakonodavac ustrojio okna sa rešetkama (Jez.41,16). Time se istiĉe da onaj ko namerava da svoje srce saĉuva ĉistim kao hram treba, sliĉno hramu na kome se rešetkama na oknima spreĉava ulazak bilo ĉega neĉistog, svoja ĉula da ogradi strahom Budućeg suda kao rešetkom koja bi spreĉavala ulaz neĉistih likova koji se iznova raĊaju i guraju unutra.

71. Onaj ko je za vreme borbe sa prizorom koji razdraţuje (strasne pokrete) u stanju da, strahom od budućih kazni koje prete, sebe dovede u napregnutu borbu, sliĉno onome koji se u moru bori sa talasima, bez napora će savladati one koji ga napadaju, ne osećajući udarce koje mu nanose i reći će: Tukli su me i ne odbolovah, rugali su mi se i ja ne razumeh (Priĉ.23,35), tj. oni su me tukli, misleći da mi se narugaju, a ja nisam osećao udarce zato što su njihove rane postale od strela nejakih (Ps.63,8). Ja nisam obratio paţnju na njihovu prevaru i nisam pokazao da uopšte primećujem njihovo prisustvo.

72. Oni koji ne ostaju pri svojoj rešenosti nemaju koristi od odricanja od svetskih dela, budući da se ponovo zavode i popuštaju pomisli i budući da se ĉesto vraćaju ka ostavljenome, pokazujući svoje pristrašće, sliĉno Lotovoj ţeni koja je, pogledavši nazad, postala slani stub, na urazumljenje ljudi sa sliĉnim [raspoloţenjem]. Ĉesta naklonost prema onome od ĉega smo se udaljili bez sumnje će povući nazad od još neutvrĊene navike u dobru. Slabeći stremljenje napred, ono će opet u potpunosti privući k sebi i primorati nas da se vratimo ranijim rĊavim delima. Stara rĊava navika će se od toga još više uĉvrstiti, spreĉavajući da se ponovo vratimo ka zapoĉetom navikavanju na dobru narav. Jer, od obiĉaja dolazi navika, koja, opet, prelazi u prirodu. Izmeniti, meĊutim, i preokrenuti prirodu

156

uopšte nije lako. Pogledaj na dušu koja ide za svojim navikama: ona zaseda na svoje idole kao da je okovana za njih - Ne mogu, govori, ustati jer me je zadesilo ono što biva kod ţena (Post.31,35). Dugo vremena umirivana na ţitejskim delima, duša već zaseda na njih

kao na idole. Ona se prikiva za njih, pri ĉemu više ne moţe i neće da se rastavi od njih.

73. Svetitelji Boţiji su beţali od gradova znajući da je opštenje sa razvratnim ljudima mnogo štetnije od zarazne bolesti. Ostavivši Judeju, Ilija je obitavao u pustoj Karmilskoj gori, punoj zverinja. U pustinoljublju je svog uĉitelja podraţavao i Jelisej. I Jovan je ţiveo u Jordanskoj pustinji, hraneći se biljem i divljim medom, pokazujući da nije teško zadovoljiti potrebe telesnog ţivota. Moţe biti da je i Mojsije nešto sliĉno provozglašavao dajući Izrailjcima zakon da manu saberu samo za jedan dan. Time je nagoveštavao da brigu o ljudskom izdrţavanju treba ograniĉiti samo na jedan dan. Ta, i svi sveti, kojih svet ne bijaše dostojan, ostavivši naseljenu vaseljenu, potucahu se po pustinjama (Jev.11,37-38), beţeći od lepolikih ljudskih poroka, kako silom njihovog stremljenja, kao potokom, ne bi bili uvuĉeni u tok pogubnog svetskog ţivota.

74. Mi smo stvoreni po obrazu Boţijem da bismo saĉuvali njegove crte i da bismo onima koji gledaju na nas izuzetnim ţivotom predstavili jasne odlike bogopodobija. Ja sam, govori Bog, štedar i milostiv, dugotrpeljiv i mnogomilostiv (Ps.102,8; Joil 2,13) i drţim se pravde. Eto crta Boţanskog obraza. Po njima će se prepoznati i duša koja se priĉestila bogopodobijem i koja se orodila sa Boţanstvom. Iz ljubavi prema Bogu porevnovavši za punotu bogopodobnog savršenstva i ometana uzama tela koje vezuje, duša preduzima trud u stremljenju da se oĉisti i da stekne ono ĉime se odlikuje Boţanska priroda, tj. blagost, dugotrpljenje, dobrota i ĉovekoljublje. I tada ona postaje nešto malo manja od anĊela (Ps.8,6).

75. Onaj ko beţi od svetskog meteţa ne dozvoljava da mu se pribliţe nemiri ţitejske sujete. On se udaljuje od opštenja sa lakomislenim i neutvrĊenim ljudima, i veći deo vremena provodi u kući u bezmolvnim molitvama, u izuĉavanju Reĉi Boţijih. Pri retkim izlascima iz doma njega vide kao umerenog, krotkog, nerazdraţljivog, saosećajnog, bratoljubivog. Ko takvog neće nazvati pravim Boţijim revniteljem, istinskim obrazom i podobijem Boţijim, ozarenim Boţanstvenim luĉama Boţije blagosti. On svoje upodobljenje Bogu projavljuje vrlinama kao nekim najprivlaĉnijim cvetovima.

76. Osobene crte Boga i ĉoveka koji revnuje za upodobljenje Bogu su: tihost, nezlobivost, negnevljivost, nezavistljivost, blagotvornost, saosećajnost, nezlopamćenje, dobroljublje, dobrota, ukazivanje ĉasti, briga o koristi drugih, druţeljublje, usluţnost, neĉastoljubivost, kratko reĉeno, sve u ĉemu javlja obilje blagosti Bog koji svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje daţd pravednima i nepravednima (Mt.5,45). Po tim crtama će se prepoznati onaj ko se stara da podraţava Boga.

77. I ovo ukazanje je dovoljno da se blagoposlušni nauĉe savršenom ţivotu. Znajući, meĊutim, kako se poneki sa trudom privode ka tome, sveti Pavle se stara da nas mnogim savetima iskusno odvoji od sujete, pobuĊujući našu revnost raznim pohvalnim imenovanjima. On ĉas govori: Vi ste hram Boţiji (1.Kor.Z,16), ĉas: Vladajte se kao deca svetlosti (Ef.5,8), ĉas: Ţivite dostojno jevanĊelja Hristova (Fil.1,27), ĉas: Telesa vaša su udovi Hristovi (1.Kor.6,15). Na jednom mestu nas naziva svetim i neporoĉnim (Ef.1,4), a na drugom - besprekornim i ĉestitim, decom Boţijom neporoĉnom (Fil.2,15). On o svemu tome govori kao o prisutnom kod nas, premda toga kod nas još nema, sa ciljem da bismo se mi, uţasnuvši se pred mogućnošću da nam se takve pohvale ne preokrenu u prekor i podsmeh ukoliko se ne pokaţemo takvi, uzrevnovali svom usrdnošću da postanemo i

157

ostanemo takvi. Stoga se sveti apostol ne ograniĉava samo na te pohvale, već navodi i razne naĉine i mere pomoću kojih se moţe doći do stepena ĉoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13).

78. On, pre svega, zahteva da umremo i da se razapnemo svetu, kako ni malo ne bismo osećali ni svetske naslade ni skorbi. Umreste, govori, i vaš je ţivot sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3), ţeleći da pokaţe kako ţive oni koji ustaju sa Hristom, koji traţe ono što je gore i koji misle o onome što je gore, koji su umrli za stihije sveta i više ne ţive po njima. On još govori: Nego predajte sebe Bogu, kao oţivljeni iz mrtvih (Rim.6,13), ţeleći da, sa jedne strane, mi umremo upravo za ono ĉime se telesne strasti, ratujući protiv duha, privode u dejstvo, i sa druge strane, da ţivimo onime ĉime se vrše dela vrlina kojima se ugaĊa Bogu. Stoga on i naziva ţivom ţrtvom one koji su umrtvili udove koji su na zemlji (Rim.12,1; Kol.3,5), i koji hode u novom ţivotu (Rim.6,4), koji se ne kreću ka rĊavom nakon ţrtvenog umrtvljenja, i koji ne ostaju besplodni u dobrim delima. Kao ţiva ţrtva, oni nisu izgubili silu, već je, kao rascvetalu i mladu, koriste protiv izdavna neprijateljskog mudrovanja tela, ostajući neulovljeni nerazumnim ţeljama, budući da su savršeno prešli iz telesnog ţivota u duhovni, i budući da ne ţive telom, nego duhom.

79. O onima koji su, iako obloţeni telom, prestali da budu uznemiravani njegovim neurednim zahtevima, apostol govori: Vi niste po telu, nego po Duhu (Rim.8,9). Naime, u njihovom umrtvljenom telu više ne caruje greh, niti ih nasilno prinuĊava da slušaju njegove naredbe, protiveći se zakonu uma i zarobljavajući ih nekim zakonom koji se nalazi u udovima. Naprotiv, u njima se zacario zakon duha ţivota u Hristu Isusu, koji ih podstiĉe na potpunu poslušnost Hristovim zapovestima. U tom nastrojenju oni ne samo da se naslaĊuju dobrom po unutrašnjem ĉoveku, već se sa gotovošću naporima oko vrline svete telu za svaku raniju neposlušnost koju su dopustili ugaĊajući mu. O toj osveti i naĉinu njenog ostvarivanja apostol uĉi: Kao što davaste ude svoje da robuju neĉistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte ude svoje da sluţe pravdi za osvećenje (Rim.6,19). Kako je to veliki trud znaju oni koji su, pobeĊivani obiĉajem, prinuĊeni da rĊavu naviku preobraze u dobru. Veliki je to trud u kome uspevaju oni koji, blagodaću Boţijom, ne ţale sebe. Posle mnogih odstupanja i mnogobrojnih ustremljenja napred, oni najzad uspevaju da sasvim odstupe od rĊavih stremljenja kojima su bili predani, te da sve raspoloţenje u potpunosti okrenu od rĊavog ka dobrom, kako bi sve udove upotrebljavali protiv neprijateljskih strasti, od oruĊa nepravde uĉinivši ih oruĊima pravde.

80. Pobrinite se o pokretima misli, prateći kako proizvode sećanja o stvarima i kako pristrasno ili bespristrasno u sebe primaju njihove predstave. Mnogi popuštaju strastima više u pomislima, negoli u dejstvima, nevidljivo se sa njima saglašavajući i naslaĊujući. Oni su u unutrašnjosti pali, premda se spolja ne vidi njihov pad. Tako se dešava da je neko po spoljašnjosti besprekoran, iako sam zna za sakrivenu unutrašnju pokvarenost i stidi se zbog toga što je nevidljivo suprotno sa vidljivim. Tako istina protivreĉi poštovanoj spoljašnjosti, primoravajući pravedno savest da se stidi. Ĉime se takav razlikuje od groba kada mu duša pomišlja o nepriliĉnom i kada je puna sramnih osećanja? Grobovi na kratko u sebi sadrţe smrad, tj. sve dok u telu ostaje vlaga. MeĊutim, ĉim se sokovi istroše, prekraćuje se i smrad. Srce, pak, ispunjeno sramnim pomislima svagda izaziva gnušanje, budući da je smradnije od tela koje se raspada. Jedino se ono samo naslaĊuje svojom sramotom.

81. Zadovoljstvo i tuga idu za ţeljom (jedno po ispunjenju, a drugo po neispunjenju), a ţelja se budi osećanjem (utiscima od spoljašnjih stvari, ili pomislima o

158

njima). Onaj, pak, ko ne dopušta poslednje (utisak, pomisao), ne daje mesta ni prvima (ţelji i zadovoljstvu ili tuzi). Onaj ko zgnjeĉi glavu zmije koju je priklještio vratima ostavlja iza vrata ĉitavo njeno telo koje bi, svakako, ušlo u sobu da je glava koja prethodi našla

slobodan prolaz. Takav je zakon paţnje ili trezvoumlja.

82. Za onoga ko ţeli nešto rĊavo podjednako je štetno i da ga stekne i da ga ne stekne, tj. štetna je i radost u prvom sluĉaju, i tuga u drugom. Jer, ta tuga nije ţalost po Bogu koja, po reĉima svetog Pavla, donosi pokajanje za spasenje (2.Kor.7,10), i ta radost nije radost u Gospodu, kojom se raduju oni koji su dobre savesti (Fil.4,4). Ta radost je izvesna duševna prevara koju podmeće demon: ona ne zavisi od okušanja prirodnog dobra, nego od zavedenosti njegovim prizrakom.

83. [Navešćemo] osobene crte naĉina na koji vrlina onoga koji joj je privrţen umudruje da ide ka napretku. Napredak se ne predstavlja kao suviše udaljen kako se ne bi pokazalo kao da vrlina hoće da zaplaši velikom udaljenošću, ali ne stoji ni nepokretan da ne bi bio lako ulovljen goniocem kako on do smrti ne bi prekidao svoje usrĊe, već kako bi

ĉitav svoj ţivot uvećavao usrdnost, rasprostirući je na sve.

84. Ni vreme celog ţivota nije dovoljno za staranje o vrlini. Onima koji se podvizavaju potrebno je veliko trezvoumlje zbog udova koji se protive. Ukoliko smo, pak, rasejani i promenjivih misli, kako ćemo uspešno proći tako dugi i teški put i saĉuvati se od zamki protivnika koji su mnogobrojni i nevidljivi, i koji kao oruţje protiv nas upotrebljavaju naše strasti i ĉula, obarajući nas baš onim ĉime nas je Boţija blagost naoruţala za borbu protiv njih? Zbog toga treba da smo paţljivi i da se ne zavaravamo onim što našim protivnicima pomaţe u borbi protiv nas. Oĉigledno je: ono što nam ne pomaţe da steknemo uspeh u podvigu, sluţi na korist našim neprijateljima.

85. Kakvim pomislima treba da se rukovode oni koji nameravaju da daju pravilan hod svojim mislima? Pazi. David je na jednom mestu rekao: Misao moga srca [govoriće] razumno (Ps.48,4), na drugom: Baviću se tvojim odredbama (Ps.118,16), i opet: I pouĉiću se svim delima tvojim i govoriću o postupcima tvojim (Ps.76,13). Ĉini tako i veĉno pokretni um tvoj neće imati vremena da se zanosi ka nepriliĉnom, već će se neodstupno zanimati onim što donosi sladost i veliku korist, što veseli ĉula viĊenjem i dušu sagledavanjem.



VI

POUKA MONASIMA

1. Neumerenost u hrani preseca post, a bludnu pohotljivost odgoni samoobuzdavanje sa molitvom.

2. Srebroljublje je majka idolosluţenja koja uništava nesticanje, dok brigu o potrebama tela odseca nada na Boga.

3. Um koji luta urazumljuje ĉitanje Reĉi Boţije i bdenje sa molitvom.

4. Nalet gneva ukroćuje blagodušnost i pevanje Psalama.

159

5. Uninije progone trpljenje i suze, a svetsku tugu ućutkuje udaljavanje od ĉulnih zadovoljstava.

6. Gostoljublje se daje smirenoumnima i onima koji izbegavaju vlastoljublje i prednosti u odnosu na druge. Gordost, tj. drevno zlo, jeste mrzost pred Gospodom. Njoj se Bog protivi. Nju, pak, smirava samo bezmerno smirenje koje govori: Ja sam prah i pepeo (Post.18,27), ili: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muĉe koji ga grade; ako Gospod ne saĉuva grad, uzalud ne spava straţar (Ps.126,1).

7. Kao što je nemoguće oĉistiti mutnu vodu, ne uĉinivši je [prethodno] nepokretnom, tako je nemoguće da monah spozna svoje unutrašnje stanje bez bezmolvija.

8. Kao što je nemoguće da se borac uvenĉa vencem pobede ne stupajući u borbu, tako je nemoguće da se bude Hrišćanin bez podviga.

9. Kao što je nemoguće da tasovi na vagi stoje na istoj visini ako je jedna strana opterećena teţinom, tako je nemoguće ispuniti zapovest Boţiju sa plotskim mudrovanjem.

10. Kao što je nemoguće da se stekne veština ukoliko se ne pristupi veţbanju, tako je nemoguće steći molitvu ukoliko se ne kleĉi pred Bogom sa pravim srcem.

11. Ko ne stekne ĉistu molitvu, neće imati oruţje za borbu.

12. Onaj ko hodi nakićen, iako je tuĊ za vrline Boţije, predstavlja stanište demona.

13. Kao što car neće hteti da ţivi u domu siromaha, tako ni Hristos neće boraviti u duši koja je oskrnavljena gresima.

14. Kao što se zapušteno polje obraĊuje sa marljivim trudoljubljem, tako se i duša, koja je podivljala u gresima, ukroćuje ukoliko stane da ţivi po zakonu Boţijem.

15. Kao što je kamen koji duboko leţi u moru nedostupan za talase, tako i onaj ko je napredovao u vrlinama i koji kao da je pogruţen u njih - neće biti pokoleban Ċavolom.

16. Kao što iskusni lekar odmah smišlja lekarstvo za dotiĉnu bolest, tako i poznanje Boga koje se ĉuva (u umu i srcu) svoga priĉesnika uĉi kako da se saĉuva i kako da se pruţi ka boljem.

17. Kao što potok sam sebi krĉi put, tako i greh, koji se prihvati, sam sobom onoga koji ga je stekao vodi u pogibao.

18. Kao što jelen koji upadne u zamku nema priliku da pobegne, tako neće izbeći greh onaj ko hrani pohotu, krećući se u svetu. Jer, lukava i slatka pohota je teško razrešiva uza.

19. Kao što seku vinovu lozu koja ne daje dobar plod, kako ne bi uzalud zauzimala mesto, tako će Gospod iskoreniti svakog ko ne donosi plodove Duha Svetog.

20. Kao što je nemoguće da ĉovek, koga je pogodila strela, ostane bez povrede, tako je nemoguće da monah ne bude ranjen od rĊave pomisli, ukoliko je prihvati.

21. Kao što ĉovek, koji je izgubio pravi put, luta po tuĊoj zemlji, ne znajući gde bi se uputio, tako luta i ĉovek koji ne veruje u jednosušnu Trojicu.

22. Kao što se ĉovek deli na mnoge delove, premda ima jednu prirodu, tako i Sveta Trojica ima jednu prirodu, premda se i razdeljuje imenima i ipostasima. Priroda Boţija se ne moţe postići, pa ĉak kad bi i na krilima uzleteo ka Njemu. Bog je nedostiţan, budući naš Tvorac.

23. Kao što sasud koga prave ne zna prirodu onoga koji ga pravi, tako ni ĉovek ne moţe da pozna prirodu Boţiju.

160

24. O Trojici nemoj ispitivati, nego samo veruj i poklanjaj se. Jer, ko ispituje - ne veruje.

25. Steknite mudrost, a ne srebro. Napravite sebi svetlu odeću Hrista Gospoda našeg, pre nego bilo koju svilenu odeću, zato što imanja neće biti od koristi u dan smrti.

26. Kao što oganj izjeda trnje, tako će ognjem veĉnim biti progutan i svaki grešnik. MeĊutim, on neće moći umreti, budući da će se besmrtno muĉiti.

27. Nema niĉeg velikog u tome što ćemo postati pravedni. Jer, u tom sluĉaju ćemo jednostavno postati onakvi kakvim nas je Bog sazdao u poĉetku, tj. vrlo dobri.

28. Ko ne ţivi po prirodi, ne ispunjava zapovesti Boţije.

29. Sva mudrost se sastoji u tome da se bojimo Gospoda. Svaka nauka koja ne uĉi zakonu Gospodnjem jeste ludost i nerazumnost.

30. Od veĉnog ognja ne izbavlja ni vera, ni krštenje, ukoliko nedostaju dela pravde. Ukoliko si se sjedinio sa Hristom, ĉuvaj zapovesti Njegove, i ako veruješ u buduće - staraj se da zadobiješ veĉnu slavu, bojeći se ognjenog maĉa. Ukoliko, pak, ne ispunjavaš zapovesti Boţije, nemoj se nazivati vernim.

31. Svaka tvar se povinuje volji Boţijoj. Jedino se ĉovek usuĊuje da se ne povinuje Bogu, kroz koga sve postade.

32. Bogu nećemo ništa doprineti ukoliko se saĉuvamo ĉistim, ali ćemo sami steći veĉni ţivot i naslaĊivanje neizrecivim veĉnim dobrima.

33. Nemoj govoriti: "Ne mogu da ispunim zapovest Boţiju, jer mi smeta otac, ili majka, ili ţena, ili deca, ili neko drugi". Jer, oni te neće izbaviti od gneva koji dolazi i od neuspavljivog crva. Neka ti svako ko ti smeta da stekneš Boga i vrline bude mrzak i odvratan. Sa takvima nemoj ni da jedeš.



Sveti Jefrem se rodio od siromašnih roditelja, u gradu Nisibiji ili u njegovoj okolini, prvih godina ĉetvrtog veka. Roditelji su ga vaspitali u strahu Boţijem. MeĊutim, godine mladosti su ga odvukle u izvesna naravstvena saplitanja. Zbog toga je poĉela da se pomraĉuje njegova vera u Boţiji promisao: on je poĉeo da misli da se sve u našem ţivotu dešava sluĉajno.

Ipak, Boţiji promisao ga je od takvog duševnog nastrojenja izleĉio na veoma dirljiv naĉin. Njega su okrivili za kraĊu ovaca i smestili u tamnicu. Istovremeno su zajedno sa njim u tamnicu vrgnuli još jednog [okrivljenog], a u zatvoru su našli i trećeg okrivljenog.

161

Sva trojica su, u stvari, bili osuĊeni kao nevini. Provevši u zatvoru sedam dana. sveti Jefrem je u snu ĉuo glas koji mu je objasnio da strada zbog ranijih grehova, premda u ovom sluĉaju nije kriv. Isto tako i ona dva ĉoveka koji su zatvoreni zajedno sa njim

stradaju zbog ranijih grehova. Probudivši se, on je ispriĉao san drugoj dvojici okrivljenih. I oni su, preispitavši prošlo vreme svoga ţivota, zakljuĉili da su u prošlom periodu ţivota zaista uĉinili sliĉna rĊava dela i da su prošli bez posledica. Sudija je opravdao svetog Jefrema, kao što mu je opet bilo predskazano u sanom viĊenju.

Vaspostavivši u njegovom srcu potpunu veru u bdijuće oko promisla Boţijeg, ovaj dogaĊaj ga je tako porazio da je on odmah napustio svet i povukao se u okolne gore ka otšelnicima gde je postao uĉenik svetog Jakova, kasnije velikog nisibijskog episkopa. Sveti Jefrem se pod njegovim rukovodstvom upraţnjavao u podvizima poboţnosti i izuĉavanju Reĉi Boţije, i pod njihovim uticajem je u potpunosti promenio narav. Umesto gnevljivog i kolebivog mladića, sveti Jefrem je postao smiren i skrušen pustinjak, savršeno predan putevima promisla Boţijeg, koji dan i noć oplakuje svoje grehe.

Kada je postao episkop, sveti Jakov se, znajući visoku vrednost svoga uĉenika, koristio njegovim sposobnostima u delu upravljanja Crkvom, poveravajući mu propoved Reĉi Boţije i obuĉavanje dece u školi. Vodio ga je sa sobom i na I Vaseljenski sabor u Nikeju. Posle povratka sveti Jakov ga je uzeo za pomoćnika u svojim poduhvatima i molitvama radi izbavljanja grada od napada persijskog cara Sapora (337. godine).

Posle konĉine svetog Jakova (338. godine), sveti Jefrem je zaţeleo da poseti otadţbinu svoje majke, grad Amidu, koji se takoĊe nalazi u Mesopotamiji. U njemu je proveo neko vreme. Odatle je zaţeleo da ide u Edesu da se pokloni tamošnjim svetinjama: tamo se ĉuvao odgovor koji je Gospod poslao caru Avgaru, iz koga se saznalo za Nerukotvoreni Obraz Hristov; tu su bile mošti svetog apostola Tadeja koji je verom prosvetio cara, grad i svu zemlju; a u okolini grada je cvetao monaški ţivot. Sveti Jefrem je došao u grad i ostao u njemu. Nemajući od ĉega da ţivi, on se zaposlio kao najamnik kod gazde koji je drţao kupatilo. Taj posao, meĊutim, nije odgovarao njegovom nastrojenju i ciljevima. Ipak, on je ĉekao ukazanje odozgo, koje je ubrzo i dobio. Kad je bio slobodan od posla i molitve on je razgovarao sa neznabošcima. Za vreme jedne od takvih beseda njega je sluĉajno ĉuo jedan starac pustinjak. On je, sudeći po uzvišenosti tih beseda, pravedno zakljuĉio da sveti Jefrem nije na pravom mestu. Zbog toga je, doĉekavši kraj besede, stupio sa njim u razgovor. Saznavši za njegova podviţniĉka stremljenja, on mu je predloţio da stupi u neki od okolnih manastira. Sveti Jefrem je odmah pristao.

Udaljivši se u gore, on je našao sve što je njegova duša traţila. Tamo je bilo mnogo velikih podviţnika koji su sav svoj ţivot provodili u molitvama, pevanju Psalama i slavoslovljenju Boga. Oni nisu imali drugog skloništa, osim pećine. Nisu upotrebljavali ĉak

ni uobiĉajenu hranu, nego su se hranili jedino biljkama. Videći sve to, sveti Jefrem je sa svim usrĊem primio takav poredak ţivota, dodajući molitvenim i podviţniĉkim trudovima još i neumorno izuĉavanje Reĉi Boţije. Ubrzo se njegova duša zbliţila sa tim ljubiteljima pustinje. Ipak, on se naroĉito sprijateljio sa podviţnikom Julijanom, koji je, kao i on, bio skrušenog duha, i koji je takoĊe voleo da izuĉava Boţanstveno Pismo.

Neprestano se baveći izuĉavanjem Reĉi Boţije, sveti Jefrem je crpeo umilenje i mudrost. MeĊutim, riznice njegovog poznanja su, najvećim delom, ostajale sakrivene od drugih, ili zbog njegovog smirenja, ili moţda zbog toga što su još uvek bile plod njegovih sopstvenih umnih napora, a ne naroĉitog dara uĉiteljstva, koji ne voli da se sakriva, nego ište da se uĉenje razliva na druge.

162

Ubrzo mu je taj dar i bio darovan. To je bilo otkriveno onom istom prozorljivom starcu koji ga je izveo iz grada Edese. On je video svetlog anĊela koji je svetom Jefremu u usta stavio neku tajanstvenu knjigu. Od tog vremena je njegova duša, napunjena ţivom

vodom poznanja Boga i Boţanskih stvari, poĉela da izliva nezadrţiv potok umilnih pouka. Zagrejane istinskim osećanjem, i izgovorene iz punote srca koje je osvećeno blagodaću Boţijom, njegove reĉi su bile pune duhovnog pomazanja. U njegovim ustima su se ĉudesno raĊali najubedljiviji saveti, dirljiva samoizobliĉenja i izobliĉenja drugih, mudra pravila i saveti. Ĉesto se iznenada njegova poboţna misao sa neoĉekivanim poletom uznosila Bogu sa ispovedanjem slave Njegove bezgraniĉne ljubavi, ili sa molbom za oproštaj grehova. Primeri i izreke iz Svetog Pisma, iskustva iz podviţniĉkog ţivota, priĉe i poreĊenja iz carstva prirode - sve je bilo spremno i pojavljivalo se samo od sebe u njegovim prostim i neizveštaĉenim besedama.

MeĊutim. nisu samo naravstveno-duhovne i podviţniĉke pouke bile predmet njegovih dela. On se mnogo trudio i na tumaĉenju Svetog Pisma, i još više u izlaganju dogmata. Prvenstveno onih protiv kojih su grešili tadašnji jeretici i jeretici koji su ţiveli pre njega.

U takvim trudovima protekao je sav njegov ţivot. I ţivot mu se već pribliţio kraju kada mu je došla ţelja da vidi egipatske podviţnike, i da poseti velikog kapadokijskog arhipastira, Vasilija Velikoga. Uzevši sa sobom uĉenika koji je umeo da govori grĉki, on je došao do Sredozemnog mora i seo na brod. Molitva i nada na Boga izbavili su i njega i one koji su plovili sa njim od brodoloma. Nitrijska gora ga je primila kao ţeljenog gosta, i pruţila mu utehu da se vidi sa Pajsijem Velikim (s kojim je razgovarao u toku šest dana), sa Jovanom Kolovom i drugim starcima. Osim Nitrije, on je posetio i druga mesta, naseljena podviţnicima, i svagde je ostavio srdaĉnu uspomenu bogoprosvećenog ĉoveka. Osim toga, i sam je poneo pouĉne pouke o ţivotu i pravilima upokojenih i još ţivih

egipatskih podviţnika.

Na povratnom putu iz Egipta sveti Jefrem je odluĉio da poseti Kesariju Kapadokijsku, kako bi video svetog Vasilija Velikog. Njihov prvi susret zbio se u hramu. Sveti Jefrem je ušao u hram u trenutku kada je sveti Vasilije Veliki govorio pouku narodu, i dobio potvrdu o njegovom visokoblagodatnom stanju. I sveti Vasilije Veliki je Duhom Svetim bio obavešten o svetom Jefremu, i pozvao ga sebi u oltar. Posle kraćeg razgovora u oltaru i uzajamnog pozdravljanja, beseda je nastavljena u kući i dotakla se raznih predmeta. Kesarijski svetitelj je hteo da rukopoloţi svetog Jefrema u ĉin prezvitera. MeĊutim, smireni edeski monah nikako nije hteo da se saglasi da primi ĉin. Sveti Vasilije je uspeo da ga posveti samo u ĉin Ċakona, dok je u ĉin prezvitera rukopoloţio njegovog uĉenika. Kasnije je sveti Vasilije poslao svoja dva uĉenika u grad Edesu sa namerom da svetog Jefrema postavi za episkopa. MeĊutim, sveti Jefrem je pritvornim ludilom uklonio tu ĉast od sebe, zbog svog smirenja smatrajući se nedostojnim da je primi.

Po povratku u svoju Edesku pustinju, sveti Jefrem je ţeleo da ostatak ţivota provede u usamljenosti. MeĊutim, promisao Boţiji ga je još jednom pozvao da sluţi bliţnjim. Ţitelji grada su u to vreme stradali od gladi. Sveti Jefrem je svojom silnom reĉju privoleo bogate da olakšaju stradanja siromašnih, uzevši na sebe trud raspodele njihovih priloga. To je bio njegov poslednji podvig za Crkvu. Po povratku iz grada na goru, on se ubrzo razboleo, i, napisavši zaveštenje, mirno usnuo 372. ili 373. godine. Upokojio se na rukama svojih uĉenika i ţitelja Edese koji su ga voleli. Njegovo telo je predano zemlji u

163

prisustvu velikog mnoštva naroda, klira i pustinjaka. Posle nekog vremena njegovi netruleţni ostaci su bili preneseni u hram.

U Grĉkom dobrotoljublju nema ništa od svetog Jefrema. Mi smo smatrali da nije pravedno da svoj zbornik lišimo riznica njegovog uĉenja. Zbog toga smo odluĉili da izaberemo ono što je najpouĉnije iz njegovih dela, po sledećim poglavljima:

1. Podsticaj na pokajanje i graĊenje spasenja.

2. Saveti o pokajanju.

3. Opšti nacrt ţivota onih koji su se posvetili ugaĊanju Gospodu i izgraĊivanju svog spasenja.

4. vrlinama i strastima.

5. borbi sa osam glavnih strasti.

6. Opšte pouke o podviţniĉkom ţivotu.

7. Svemu tome dodajemo, kao neki saţetak svih pouka - 50. slovo, tj. Savete podviţnicima, sa dodatkom istih takvih saveta i iz 55. slova.


PODVIŢNIĈKE POUKE

I

PODSTICAJ NA POKAJANjE I GRAĐENjE SPASENjA

1. PriĊite, voljeni, latimo se trgovine dok još traje dan za trgovinu. PriĊite, steknimo ţivot veĉni i kupimo spasenje naših duša. Uhvatimo se za prekrasnu misao i zaţelimo Carstvo i raj.

2. Podvizavajte se u ovaj jedanaesti ĉas. Ţurite da ne biste ostali iza zatvorenih vrata. Veĉe je blizu i Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Pokajmo se, bratijo, dok još ima vremena.

3. Poslušajte šta govori Gospod: Biva radost pred anĊelima Boţijim zbog jednog grešnika koji se kaje (Lk.15,10). Zbog ĉega se, onda, predaješ neradu, grešniĉe? Zašto se predaješ oĉajanju? Ĉega se plašiš kad na nebu biva radost zbog tvog pokajanja? AnĊeli se raduju, a ti se predaješ nemaru? ArhanĊeo objavljuje pokajanje, a ti se bojiš? Nerazdeljiva Trojica kojoj se klanjamo te poziva, a ti uzdišeš!

4. Zaplaĉimo malo ovde da ne bismo plakali tamo, u veĉnim mukama. Drugi Hristov dolazak biće iznenadan, kao strašna munja. U onaj ĉas svako će primiti po svojim delima: svako će poţnjeti ono što je posejao. Svi ćemo otkriveni predstati Sudu Hristovom, i svako će Sudiji dati odgovor za samoga sebe. U taj ĉas niko neće moći da pomogne. Svako će sa strahom i trepetom stajati u oĉekivanju da ĉuje Boţiju presudu.

5. Zbog ĉega se nemarno odnosimo prema Svetom Pismu i Hristovim reĉima? Ĉujte šta govori Gospod: Reĉ koju ja govorih, ona će mu suditi u poslednji Dan (Jn.12,48). Koja je to reĉ? To je Njegovo Sveto JevanĊelje i ostale knjige Svetog Pisma, knjige proroka i apostola. Nemojmo biti nemarni prema onome što je u njima napisano. Nebo i zemlja će proći, ali reĉi Hristove neće proći (Mt.24,35).

164

6. PriĊite, ljubljeni, i bacimo se u more milosrĊa Boţijeg dok nije nastupio taj Strašni dan. Sam Bog nas poziva: Hodite k meni svi... i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). On poziva sve, budući da hoće da se svi spasu. Neka se niko ne koleba. Jer, On kaţe: Onoga koji dolazi meni neću isterati napolje (Jn.6,37). A ko je taj koji mu dolazi? Onaj ko sluša Njegovo Slovo i ispunjava Njegove zapovesti. Poslušajmo ga i povinujmo mu se: Jer, strašno je pasti u ruke Boga ţivoga (Jev.10,31).

7. Pokaj se, grešniĉe, sa smelošću gledajući na bezgraniĉno ĉovekoljublje Hrista koji je rekao: Nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje (Mt.9,13). Pokaj se, dok još ima vremena da ne bi bio postiĊen na Strašnom sudu, gde će sa strahom stajati hiljade hiljada anĊela i svetih, gde će se otvoriti knjige dela, i gde će tajno postati javno. Sudija je silan i sud neumoljiv, a dela i ognjena reka su pred oĉima. Razmisli o svemu tome i pohitaj da se spaseš.

8. Šta ĉekaš? O ĉemu razmišljaš? Zar će neko drugi odgovarati za tebe? Zar ne znaš da će svako sam za sebe dati odgovor Bogu, da će svako poţnjeti ono što je posejao,

i da će svako poneti svoje sopstveno breme? Rasturi to breme grehova, dok još ima vremena.

9. Ti si se jednom zauvek odrekao satane i svih dela njegovih, pred mnogim svedocima davši zavet Hristu. Sećaj se toga i ne zaboravljaj. Znaj da su toga ĉasa sveti anĊeli zapisali tvoje reĉi, te da tvoje zavete i odricanje [od satane] ĉuvaju na nebesima do Strašnog sudnjeg dana. U dan Suda oni će izneti tvoje zavete i reĉi usta tvojih pred strašno sudište. I tada ćeš ĉuti: Po tvojim ću ti reĉima suditi, zli slugo (Lk.19,22). Budi milostiv prema sebi i poštedi svoju dušu.

10. Pogledaj na druge i na njihov podvig: oni se staraju o spasenju, trude se u svakom dobrom delu, ĉuvaju se od svega rĊavoga, zavoleli su uzak i tesan put, poste, bdiju, zlopate se i plaĉu, njihova usta uvek proslavljaju i slavoslove Ţenika, njihove oĉi uvek gledaju lepotu Njegovu i njihove duše se raduju.

11. Razmisli i pogledaj: ovaj Ţenik se već pribliţava. On dolazi da uvenĉa one koji se zakonito podvizavaju i koji su zavoleli uzan i tesan put; dolazi da pomiluje milostive; dolazi da uĉini blaţenima siromašne [duhom] i da obogati one koji su bili gladni i ţedni Njega radi; dolazi da osvetli što je sakriveno u tami i da objavi namere srca (1.Kor.4,5), i da svakome da po delima njegovim (Rim.2,6).

12. Najzad će se iznenada razleći vika: Evo ţenik dolazi (Mt.25,6). Evo oĉekivane radosti, pohvale pravednih, Sunca pravde! Evo Ţenika, izlazite mu u sretanje!

13. Tada će oni ĉije svetiljke svetlo gore i ĉija je odeća ĉista poći u sretenje Gospodu sa radošću i smelošću, radujući se i nadajući se da se njihove svetiljke neće ugasiti. A šta će biti sa tobom? Primećujući da se tvoja svetiljka gasi, sa uţasom i tugom

ćeš se obratiti prvima sa molbom da ti daju malo ulja. I ĉućeš: Idi prodavcima i kupi sebi (Mt.25,9).

14. I poći ćeš, ali nećeš naći gde da ga kupiš. Jer, vreme ţivotne trgovine je već završeno. Tada ćeš sa velikom smućenošću, plaĉući i tugujući, reći sebi: "Poći ću, pokucaću na vrata milosrĊa Hristovog. Moţda će mi ih milosrdni Gospod i otvoriti". Poći ćeš i kucaćeš. MeĊutim, Ţenik će ti iznutra odgovoriti: Zaista ti kaţem, ne poznajem te (Mt.25,12). Idite od mene svi koji ĉinite bezakonje. Ti nisi bio milostiv, i zbog toga nećeš biti pomilovan. Ti si hranio svoje telo i svoju odeću uprljao neĉistotama. Kako onda hoćeš da uĊeš i da oskrnaviš moje Carstvo? Ti si ispunjavao volju Ċavola, a moju odbacio. Nema tebi udela sa mnom. Idi od mene... u oganj veĉni (Mt.25,41).

165

15. Slušajući ovo, stajaćeš postiĊen. U isto vreme do tvojih ušiju će doći glas radosti i veselja. Prepoznaćeš glas tvojih prijatelja, i gorko ćeš uzdahnuti, govoreći: "Teško meni, nesrećnome! Kakve slave sam se lišio, i od kakve zajednice sam odluĉen zbog zlih i

nepristojnih dela svojih! Ali, zaista je pravedan Sud Boţiji, zaista pravedno trpim takvo lišavanje. Oni su ţiveli u uzdrţanju, a ja sam trĉao za svakovrsnim zadovoljstvima; oni su pevali Psalme, a ja sam pevao sramne pesme; oni su se molili, a ja sam bezbriţno leţao, ili šetao; oni su plakali, a ja sam se smejao. Stoga se oni sada raduju, a ja tugujem; oni se vesele, a ja plaĉem; oni će carovati sa Hristom u vekove vekova, a ja ću sa antihristom biti baĉen u oganj veĉni. Teško meni, nesrećnome".

16. To i tome sliĉno ćeš govoriti tada muĉeći se, premda bez ikakve koristi. Jer, tamo nema koristi od pokajanja. Prihvatimo se, napokon, brige o spasenju duše. Jer, to je jedno potrebno (Lk. 10,42).

17. I telo zahteva izvesnu brigu, premda ne veliku. Briga, pak, o duši treba da je neprestana. Jer, duša je vrednija od svega. Ti se sastojiš od duše i tela: duši daj -

duševnu, a telu - telesnu hranu. Nemoj dopustiti da ti duša umre, nego je hrani Reĉju Boţijom, Psalmima, himnama i pesmama duhovnim, ĉitanjem dušespasonosnog Pisma, postom, bdenjem, molitvama, suzama, nadom i razmišljanjem o budućim dobrima. Sve to i tome sliĉno jeste hrana i ţivot za dušu.

18. U celokupnom Svetom Pismu se proslavljaju samo oni koji idu uskim putem, dok se onima koji su stupili na prostran i širok put uvek predskazuju nevolje. Ostavimo široki put, koji vodi u propast, i stupimo na uski kako bismo, potrudivši se malo ovde, carovali u vekove vekova. Potrudimo se, uvek imajući pred oĉima Onoga koji će doći da sudi ţivima i mrtvima. Neprestano drţimo u sećanju veĉni ţivot, beskonaĉno Carstvo, stajanje sa anĊelima, prebivanje sa Hristom.

19. Nemoj da se zanosiš time što si mlad. Naprotiv, neka u tvojim ustima uvek bude Psalam. Jer, izgovoreno ime Boţije progoni besove. Ĉak i kad na posao prostireš svoje ruke, neka ti jezik govori Psalme, a um tvori molitvu. Sam Gospod ubeĊuje svakoga da se još ovde priprema za budući ţivot.

Potrudimo se da tako i ĉinimo. Ako se i spotaknemo i sagrešimo, leĉimo se suzama, dok je još vreme pokajanja. Vreme pokajanja je kratko, a Carstvo nebesko nema kraja.

20. Mi ublaţavamo svete i ţelimo njihove vence, ali ne ţelimo da podraţavamo njihove podvige. Zar mislite da su njima darovani venci bez truda i nevolja? Ţelite li da ĉujete kakav su mir imali u ovom ţivotu? Bijahu mukama umoreni... potucaše se u koţusima... u oskudici, u nevoljama, u patnjama... i ostalo (Jev.11,35-38). Hoćeš li da zajedno sa njima veĉno caruješ? Idi njihovim putem!

21. Naši oci su kao svetila obasjali svu zemlju. Oni su kao dragoceno kamenje i

mnogoceni biseri poţiveli posred trnja i korova, meĊu jereticima i neĉastivim ljudima. Zbog njihovog visokog i ĉistog ţivota sami njihovi neprijatelji su postali njihovi podraţavatelji. I ko nije dolazio do skrušenosti videći njihovo smirenje? Oni su se ovde podvizavali, a tamo se raduju. Jer, i Bog se proslavio u njima, i ljudi su se od njih pouĉavali.

22. Ostavivši pravi put, tok našeg ţivota ide po stenovitim i krivudavim mestima. Ne vidim ĉoveka koji bi Boga radi sasvim ostavio imanje i radi veĉnog ţivota u potpunosti napustio svet. Nema ni krotkog, ni smirenog, ni bezmolvnog. Niko se ne uzdrţava od nanošenja uvreda i niko ne trpi klevete. Svi su skloni gnjevu i vole da protivreĉe; svi su lenjivi i razdraţljivi i brinu se o otmenim odećama; svi su tašti i slavoljubivi i svi su samoljubivi.

166

23. Mi slušamo da je sam Bog Slovo bio razapet na krst i umro radi naših grehova i smejemo se, predajući se rasejanosti. Sunce je, ne trpeći sramoćenje Vladike, potamnelo, a mi ne ţelimo da izaĊemo iz tame naše grehovnosti. Zavesa Hrama se pocepala sama od

sebe, iako nije nimalo sagrešila, a mi ne ţelimo da se naše srce razdere od skrušenosti zbog naših grehova. Pokajmo se, napokon, bratijo, kako bismo umilostivili Boga za naše grehove.

24. Bojim se da nas onaj Dan ne zatekne iznenada i da ne budemo odbaĉeni kao nagi, bedni i nepogodni. Jer, upravo se to desilo sa onima koji su ţiveli u dane Noja: JeĊahu, pijahu, ţenjahu se, udavahu se... kupovahu, prodavahu... do onoga dana... kad doĊe potop i pogubi sve (Lk.17,27-28).

25. Ko hoće da se spase neka revnuje za spasenje, i ko ţeli da uĊe u Carstvo neka ne bude lenj. Ko hoće da se izbavi od ognja geenskog neka se zakonito podvizava, i ko ne ţeli da ga bace neuspavljivom crvu neka bude bodar. Ko hoće da uĊe u braĉnu odaju i da se veseli, neka pripremi svetiljku i ulje u sudu. Ko oĉekuje da ga pozovu na onu braĉnu

gozbu, neka pripremi svetlu odeću.

26. Carev grad je pun veselja i radosti, pun svetlosti i zadovoljstva. Onima koji obitavaju u njemu, zajedno sa ţivotom veĉnim, on pruţa svaku utehu. Onaj ko ţeli da ţivi u gradu u kome ţivi i Car, neka ubrza svoj korak. Jer, dan se primiĉe kraju i niko ne zna šta će mu se desiti na putu. Ima putnika koji znaju da je put dug, pa ipak leţu da spavaju do veĉera. I kada se probude, oni vide da se dan primiĉe kraju. I tek što zapoĉnu putovanje, njih sustiţe oluja, grad, grmljavina, sevanje munja. Sa svih strana ih obuzimaju bede, i oni nisu u stanju niti da stignu do prenoćišta, niti da se vrate u mesto iz koga su krenuli na put. I mi ćemo pretrpeti isto ukoliko budemo nemarni u vreme pokajanja. Mi smo stranci i došljaci (Ps.38,13). Postarajmo se da na vreme uĊemo u svoj grad i otadţbinu.

27. Mi smo, bratijo, duhovni trgovci. Mi traţimo mnogoceni biser - Spasitelja našeg, Hrista, riznicu koja se ne moţe pokrasti. Nemojmo biti lenji u traţenju tog bisera. Blaţen je i tri puta blaţen onaj ko je porevnovao da ga stekne. MeĊutim, krajnje je jadan i bedan onaj ko je bio nemaran da sam stekne Stvoritelja svih, i da ga stekne Stvoritelj svih.

28. Zar ne znate da smo mi loze istinskog vinogradskog Ĉokota, koji je Hristos? Pazite da se neko od nas ne pokaţe besplodan. ObraĊujući svoj vinograd, Otac Istine se sa ljubavlju brine o onima koji donose plod, kako bi doneli još više ploda. One, pak, koji ne donose ploda On seĉe i izbacuje napolje iz vinograda na saţeţenje ognjem. Pazite na sebe da vas, kao besplodne, ne bi posekli i predali ognju.

29. Mi smo, takoĊe, dobro seme koje je posejao Sazdatelj neba i zemlje, Vladika Hristos. Eto, već je došlo vreme ţetve, i srpovi su u rukama onih koji ţanju. Oni samo ĉekaju znak Vladike. Pazite, da se i mi ne pokaţemo pleva i da ne budemo svezani u snopove i baĉeni u oganj veĉni (Mt.13,30).

30. Zar ne znate da nas je Car nad carevima pozvao na braĉnu gozbu u svoj dvorac? Zašto se onda predajemo nemaru i ne staramo da steknemo svetlu odeću, svetiljku koja jasno gori i ulje u posudama? Kako ne razumete da tamo niko neće bez odeće? Znate li, pak, šta će pretrpeti onaj ko nema braĉnu odeću a uporno nastoji da uĊe? Po zapovesti Cara, njemu će svezati ruke i noge i baciti ga u tamu najkrajnju, gde će biti plaĉ i škrgut zuba (Mt.22,13). Bojim se da i nas, koji smo ukrašeni samo spolja, telesne strasti ne izbace iz braĉnog dvorca.

167

31. Koji je Otac toliko sastradalan? Koji je Otac toliko milostiv? Koji Otac voli kao naš Vladika koji ispoljava ljubav prema slugama svojim? On nas svime snabdeva, sve nam priprema u izobilju, leĉi naše duševne rane i dugo trpi kada ga ostavljamo ţeleći da sve

uĉini naslednicima Carstva svoga. On grešniku oprašta grehe, pobuĊujući ga na revnost i brzo pomaţe nemoćnome kako ne bi upao u malodušnost. On bi mogao da nas silom privoli na dobro. Ipak, On to neće kako naše proizvoljenje ne bi lišio svojih pohvala. Zar ćemo biti lenji da mu ugaĊamo kada nas tako ljubi i miluje? On je iskupio i prosvetio oĉi našega uma. On nam je darovao poznanje o sebi. Dao nam je da okusimo Njegovu sladost kako bismo jedino Njega traţili. Blaţen je onaj ko je okusio Njegovu ljubav. On se time pripremio za neprestano naslaĊivanje Njegovom ljubavlju.

32. Ko neće zavoleti takvog Vladiku? Ko se neće pokloniti i ispovediti blagost Njegovu? Kakvo ćemo opravdanje imati u Dan suda za svoju nemarnost? Ili, šta ćemo mu reći? Da li da nismo ĉuli, ili nismo znali, ili nismo bili nauĉeni? MeĊutim, po svoj zemlji je izašla propoved Njegova. Šta On nije uĉinio radi nas od onoga što je trebalo uĉiniti? Nije li radi nas sišao sa bezmerne visine, iz blagoslovenih nedara Oĉevih? Zar On, koji je nevidiljiv, radi nas nije postao vidljiv? Zar se On, koji je Oganj besmrtni, radi nas nije ovaplotio? Zar On, koji je besmrtan, nije umro da bi nas oţiveo? Zar On nije pogreben da bi nas vaskrsao zajedno sa sobom? Zar nas On nije oslobodio od neprijatelja, svezavši ga i davši nam vlast da ga gazimo? Zar nas nije uslišio kada smo ga prizivali? Zar nam nije otvorio kad smo kucali na vrata? Ĉak ako je ponekad i odugovlaĉio imao je u vidu samo uvećanje naše nagrade. Privodeći u sećanje sve to ko će ostati u nemarnosti i bezbriţnosti, oţalošćujući takvog Vladiku?

33. Razmisli brate i o sledećem. One bratije koji su juĉe postojali i razgovarali sa nama, danas već nema. Oni su pozvani pred svog i našeg Gospoda kako bi pokazali svoju trgovinu. Pogledaj, šta je juĉe, a šta danas: kao što je juĉe prošlo sliĉno jutarnjem cvetu,

tako će proći i danas sliĉno veĉernjoj senci. Ispitaj da li je tvoja trgovina uspešna pred Bogom. Naši dani beţe kao lakrdijaš. Blaţen je onaj ko iz dana u dan stiĉe sve veću dobit od svoje trgovine, i ko sabira za veĉni ţivot. A ti voljeni, zašto si nemaran? Zašto si lenj? Zašto se opijaš uninijem (lenjošću) kao vinom?

34. Zamisli da su se dva putnika susreli na putu i da se oba vraćaju kući. Kada ih je sustiglo veĉe, oni su se zaustavili u gostionici do koje su došli i ujutru su se opet rastali. Svako od njih zna šta je u njegovoj kući - bogatstvo ili siromaštvo, mir ili tuga. Isto se dešava i sa nama u ovom veku. Jer, ovaj ţivot je sliĉan gostionici. Mi je napuštamo kada se vraćamo u svoje mesto i unapred znamo šta naš ĉeka. Jer, svako od nas zna šta je poslao na nebo: na primer suznu molitvu, ili ĉesto bdenje, ili skrušeno psalmopojanje, ili uzdrţanje sa smirenoumljem, ili odricanje od zemaljskog, i nelicemernu ljubav i privrţenost Hristu. Budi hrabar ako si to poslao, budući da odlaziš u pokoj.

35. Tebi je dato vreme za pokajanje, a ti ne brineš o pokajanju. Zar ćeš smrti reći: "Saĉekaj! Daj mi vremena da se poka-jem". Otrezni se, voljeni, otrezni se. Poslednji ĉas će kao zamka naići na tebe. Tada ćeš u uţasu poĉeti da vapiješ: "Avaj! U rasejanosti su protekli dani moji. U neumesnim pomislima sam proţiveo svoje vreme". MeĊutim, kakva će ti biti korist da tako pomišljaš u ĉasu smrti s obzirom da ti se više ne dozvoljava da ostaneš u ovom veku? Stoga se bolje sada udubi svojim umom u ove reĉi, te prema njima uredi svoj ţivot.

36. Ko se neće rasplakati, ko se neće oţalostiti, ko se neće uţasnuti zbog toga što Vladika vaseljene i sam i preko svojih slugu - proroka i apostola propoveda i vapije, a

168

nema onih koji slušaju? "Obed je ugotovljen,- uzvikuje Gospod. Junci moji i hranjenici su poklani (Mt.22,4). Ţenik sa slavom i sjajem seda u braĉni dvorac i sa radošću prima one koji dolaze. Vrata su otvorena i sluge izjavljuju svoje usrĊe. Ţurite da uĊete dok su vrata

još otvorvna. Inaĉe ćete ostati napolje i niko vas neće moći uvesti unutra". Pa ipak, nema nikoga da razume. Niko ne ulaţe staranje. Lenjost i brige ovoga veka su, sliĉno lancima, okovale naš um. Boţanstvena Pisma mi pravilno ispisujemo i ĉitamo, ali ne ţelimo da ih pravilno slušamo, budući da nam nije ugodno da ispunimo ono što nam se u njima zapoveda.

37. Ponekad usred noći, dok se ljudski rod nalazi pogruţen u san, iznenada biva velika buka na nebu i strašna grmljavina i strahovite munje praćene zemljotresom. I oni koji spavaju odjednom dospevaju u uţas. Tako će i u onaj ĉas, sliĉno najhitrijoj munji koja neoĉekivano straši svu zemlju, strašno zatrubiti truba sa neba i probuditi one koji spavaju i vaskrsnuti umrle od [poĉetka] veka. Ovo nebo i sile nebeske će se pokrenuti (Mt.24,29) i sva zemlja će se, kao voda u moru, ustalasati od slave Njegove. Jer, strašan oganj će ići pred licem Njegovim, ĉisteći zemlju od bezakonja koja su je oskrnavila. Ad će otvoriti svoja veĉna vrata, smrt će se ukinuti, a istruleli prah ljudske prirode će oţiveti ĉuvši trubni glas. Tada će se zaradovati pravednici i razveseliti prepodobni. Savršeni podviţnici će biti utešeni za trud svoga podviga. Muĉenici, apostoli i proroci će se uvenĉati. Blaţen je onaj ko se udostoji da u taj ĉas bude sa slavom uznesen na oblacima u sretanje besmrtnom Ţeniku (1.Sol.4.17). Svako će tamo poleteti u visine srazmerno sa ovdašnjim razvićem svojih krila. Po meri ovdašnjeg oĉišćenja svoga uma svako će tamo videti slavu Njegovu. I po meri svoje ljubavi prema Njemu svako će se tamo nasititi Njegovom ljubavlju.

38. Prisetio sam se onog ĉasa i - zadrhtao. Pomislio sam na Strašni sud i - uţasnuo se. Pomislio sam na rajsko veselje i, uzdahnuvši, zaplakao. I plakao sam sve dok mi nije ponestalo sila za plakanje, budući da sam u lenjosti i rasejanosti proveo svoje dane, i u

neĉistim pomislima proţiveo svoje godine. I nisam shvatio kako su oni prohujali, nisam osetio kako su protekli. Dani su se umanjili, a moja bezakonja su se umnoţila. Avaj! Šta ću raditi u ĉas kada me okruţe poznanici koji su me proslavljali videći me u poboţnom ĉinu, iako sam u unutrašnjosti bio pun bezakonja i neĉistote, zaboravljajući na Gospoda koji ispituje srca i utrobe. Tamo vlada istinski stid. Jadan je onaj ko tamo bude postiĊen. Preklinjem te, radi milosti tvoje, o Ĉovekoljubivi i Blagi, nemoj me staviti na levu stranu, gde se nalazi jarad koja te je veoma ogorĉila, i nemoj mi reći: Ne poznajem te, već mi, po svome milosrĊu, daj neprekidne suze, skrušenost i smirenost u srcu. Najzad, oĉisti mi srce kako bi postalo hram tvoje blagodati.

39. Molim vašu jednomislenost, ljubljena bratijo moja, postarajte se da ugodite Bogu dok ima vremena. Plaĉite pred Njim dan i noć u vašim molitvama i psalmopojanju kako bi vas izbavio od onoga beskonaĉnog plaĉa, i od škrguta zuba, i od ognja geenskog, i od crva neuspavljivog, i kako bi nas ispunio radošću u Carstvu svome, u ţivotu veĉnom, odakle nestade [svaka] tuga, bol i uzdisanje, gde je uvek radost, i veselje, i ushićenje, i trpeza koja je ispunjena duhovnom hranom koju je Bog ugotovio onima koji ga ljube. Blaţen je onaj ko se nje udostoji i bedan je onaj ko se nje liši.

40. Progovori bogati, i svi zaćutaše i uznesoše reĉ njegovu do oblaka (Sir.13,28). Nama, pak, u Svetom Pismu govori Bog i mi ne ţelimo da zaćutimo i da ĉujemo. Naprotiv, neko priĉa, neko drema, a neko luta pomislima negde napolje. MeĊutim, šta govori Pismo? Onaj ko odvraća uho svoje da ne ĉuje zakone Višnjega, sam oskrnavljuje svoju molitvu (Priĉ.28,9).

169

41. Hvataj se za veĉni ţivot u koji si prizvan pred mnogim svedocima ispovedivši svoje dobro ispovedanje: Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da doĊe i neće odocniti (Jev.10,37).

42. Boj se Gospoda svom snagom svojom, i nemoj biti sauĉesnik dela neĉastivih. Jer, oganj njihov se neće ugasiti, i crv njihov neće umreti (Mk.9,44).

43. Nemoj verovati lukavome koji ti podmeće obmanjive pomisli, govoreći: "Još si mlad i još mnogo godina treba da ţiviš. Stoga se sada veseli i nemoj ţalostiti svoju dušu. U starosti svojoj ćeš prineti pokajanje". Zar je moguće da si tako nerazuman, brate, i da ne znaš da te lukavi obmanjuje? Ako se ne pokaješ u mladosti, tj. u uzrastu koji obiluje snagom i kada si u stanju da podneseš svaki trud i podvig, u starosti ćeš se, utoliko pre, izgovarati nemoću? I šta ćeš raditi ako još u svojoj mladosti budeš uzet odavde? Zbog toga ostavi Ċavolski put i poslušaj glas istinskog Vladike koji je rekao: Straţite i molite se jer ne znate dana ni ĉasa (Mt.25,13).

44. Doći će, doći će i neće zakasniti taj strašni ĉas u koji pri ispitivanju nećemo

imati opravdanja. Jer, šta ćemo moći da odgovorimo Gospodu? Šta je još preostalo da uĉini za nas? Zar nismo videli Boga Slova koji se smirio u obliĉju sluge kako bismo i mi postali smireni? Zar nismo videli nedokuĉivo Njegovo Lice popljuvano kako se i mi ne bismo ogorĉavali kada nas ţaloste? Ili zar nismo videli kako su Njegova sveta leĊa bila predana biĉevanju kako bismo i mi pokorno nosili jaram poslušnosti? Ili zar nismo videli kako su Njegovi obrazi bili bijeni kako i mi, kada trpimo poniţenja, ne bismo padali u jarost? Ili zar nismo ĉuli kako govori: Nauĉite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt.11,29), kako bismo i mi postali krotki i smireni, kako ne bismo zavideli jedni drugima, kako ne bismo ujedali i proţdirali jedan drugoga? I kako ćemo se opravdati pred Bogom?

45. Znam da je Bog pomilovao mnoge koji su se pokajali. MeĊutim, najveći deo njih je grešio iz neznanja. Znam da je Bog mnogima oprostio. Ipak, oni su imali mnoge zastupnike pred Njim. Ĉitam ono što je napisano o Koreju i Datanu i uţasavam se, videći kako ih je Bog kaznio zbog Mojsija. RasuĊujem o tome što je napisano o Marijam, njegovoj sestri, tj. da je za jednu reĉ reĉenu Mojsiju bila pokrivena gubom, i treptim. Ako je takva kazna [za uvredu] svetog ĉoveka, kakvo će tek biti muĉenje [zbog oţalošćenja] veĉnoga Boga? Ubivši brata, Kain je bio podvrgnut dugotrajnoj kazni. Šta će tek biti sa onima koji su oţalostili Boga? U vreme potopa je bila stroga presuda, i ja se bojim da ne budem istog udela sa onima koji su tada poginuli. Bog se prognevio zbog zidanja kule koja nije mogla biti dovršena. Šta će tek biti zbog naših padova? Ja sam se pokajao, ali ne znam da li sam umilostivio Boga. Umoljavam i svete, ali se moţe desiti da ni njihove molitve ne budu uslišene. Jer, ja ĉujem Jezekilja koji kaţe da ni Noje, ni Jov, ni Danilo neće uspeti u onome za šta se mole (Jez.14,20).

46. Sišavši iz Oĉevog naruĉja i postavši za nas put spasenja, Gospod nas svojim Boţanstvenim glasom podstiĉe na pokajanje, govoreći: Nisam došao da zovem pravednike nego grešnike na pokajanje (Mt.9,13). Da to ja kaţem, mogao bi da me ne poslušaš. Ali, kad to kaţe sam Gospod, zbog ĉega si nemaran i ne brineš o svom ţivotu? Ako si shvatio da u tvojoj unutrašnjosti postoji rana od pomisli i dela, zbog ĉega ne brineš o unutrašnjem [zdravlju]? Bojiš li se lekara? Ali, On je pun blagosti i milosrĊa. On je zbog tebe i sišao iz Oĉevog naruĉja. On se radi tebe ovaplotio kako bi mogao bez straha da mu pristupiš. Radi tebe je postao ĉovek kako bi iscelio tvoje teške rane. On te i sam priziva sebi sa velikom ljubavlju i blagošću.

170

47. Vrata pokajanja su otvorena. Postaraj se, grešniĉe, da uĊeš na njih dok se ne zatvore. Ona te neće ĉekati ukoliko te ĉas njihovog zatvaranja zatekne da prebivaš u neradu. Zašto si omrzao ţivot svoj, nesrećniĉe. Šta je vrednije od tvoje duše, ĉoveĉe? Ti si

je, pak, grešniĉe, zanemario. Ljubljeni, mi ne znamo u koji ĉas će nebeski Lekar zatvoriti vrata svoga leĉenja. Preklinjem te, priĊi i postaraj se da se isceliš. On hoće da tvojim pokajanjem obraduje nebesku vojsku. Sunce je već došlo do veĉernjeg ĉasa, ali ne ţuri kako bi i ti stigao u obitelj.

48. Dokle ćeš trpeti svog neĉistog neprijatelja, bestidno ispunjavajući njegovu volju? On hoće da te baci u oganj. Eto o ĉemu se on stara! To je njegov dar onima koji ga ljube. On se uvek bori sa svim ljudima, gaĊajući ih rĊavim i neĉistim ţeljama. One koji su mu se pokorili on, neĉisti, dovodi do oĉajanja. On ogrubljuje srce i isušuze suze kako grešnik ne bi došao do skrušenosti. Svim silama se odvraćaj od njega, ĉoveĉe, hraneći mrţnju i odvratnost prema onome što je njemu drago.

49. PriĊimo i molimo se dok još imamo vremena. Dok smo u ovom ţivotu mi

moţemo da umilostivimo Boga. Nije teško da steknemo oproštaj sve dok imamo vremena da udaramo na vrata Njegovog milosrĊa. Prolijmo suze dok još [traje] rok za njihovo primanje kako ne bismo, otišavši u tamošnji vek, beskorisno plakali. Jer, tamo nema nikakve koristi od suza.

50. Zašto smo nemarni za spasenje? Zašto ne ţelimo da se iscelimo dok još ima vremena? Zbog nešto malo suza prolivenih u ovo vreme i radi pokajanja Bog oprašta sve grehopade. Plaĉimo nešto malo ovde, da ne bismo plakali tamo u vekove vekova u tami najkrajnjoj. Pokaj se ovde da tamo ne bi bio baĉen u neugasivi oganj.

51. Mnogi sveti i pravedni su se odrekli sveta i njegovih dela po dobrom proizvoljenju slobode i po dobroj nadi na zapovesti Boţije, uverivši se da će se nasladiti Boţijim dobrima u raju sladosti. Zavolevši Hrista, oni su ga pretpostavili svemu propadljivome. Zbog toga oni svakodnevno likuju u Bogu, prosvećuju se u Hristu, neprestano se radujući u Duhu Svetome. Zbog njih se raduje Sveta Trojica, zbog njih se raduju anĊeli i arhanĊeli, zbog njih se veseli i raj sladosti.

52. Drugi su, pak, zaglibili u propadljivo i upodobili se beslovesnima. Zbog ĉega, ĉoveĉe, provodiš tako grešni ţivot? Bog te je stvorio razumnim: nemoj sam sebe ĉiniti sliĉnim beslovesnima. Otrezni se unekoliko i doĊi sebi. Radi tebe je sa neba došao Svevišnji Bog, tj. da bi te uzneo sa zemlje na nebo. Ti si pozvan na svadbu Nebeskog Ţenika: zbog ĉega si nemaran? Zašto oklevaš? Reci mi kako ćeš poći na svadbeno slavlje bez prikladne odeće? Ako uĊeš bez nje odmah ćeš ĉuti: Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha (Mt.22,12). Sveţite ga i bacite u peć ognjenu. Zar se ne bojiš toga? Ne drhtiš li zbog toga što je blizu vreme da se javi Ţenik u svojoj slavi? Zar ne znaš da je već sve spremno i

da nebeska truba ĉeka znak? Šta ćeš raditi u onaj ĉas kad se nisi pripremio kako treba?

53. U vreme smrti veliki strah oĉekuje sve grešnike. Trenutak razluĉivanja [duše od tela] svim svetima, svim pravednicima i svim podviţnicima donosi radost, dok nemarne i slabe baca u tugu, privodeći im u sećanje njihov nerad i bezbriţnost u prošlom vremenu ţivota. Tada će raskajavanje strašno muĉiti srce ĉoveka koji se nije brinuo o svom spasenju. Muĉnost tog raskajavanja nadvišuje sam strah od smrti i razluĉenja [duše od tela]. Nasuprot tome, pravednici, sveti i podviţnici se raduju u ĉasu smrti i razluĉivanja [duše od tela], imajući pred svojim oĉima veliki trud svoga podviţništva, bdenja, molitava, postova, suza, leţanja na goloj zemlji i rogoţi. Njihova duša likuje, budući da po razluĉenju sa telom oĉekuje da uĊe u pokoj. MeĊutim, pojava smrti je strašna za grešnike i za slabe

171

ljude, koji se nisu brinuli o ĉistoti ţivota u sujetnom svetu. Grešnog ĉoveka veoma silno ţalosti ĉas razdvajanja [duše od tela]. Njemu se uopšte ne dozvoljava da kaţe nešto o sebi. Zapovest o tom ĉasu se izdaje sa strogošću.

54. Ĉas razdvajanja ne ţalosti onoga ko se oslobodio od svega zemaljskog. Smrt, meĊutim, ţalosti slastoljubivog ĉoveka, ţalosti grešnika, ţalosti lenjivca koji je bio nemaran da ĉini ono što je Bogu ugodno, ţalosti lakomog koji je svoju dušu svezao svetovnim brigama, ţalosti bogataša koji se nevoljno rastavlja od svog bogatstva, ţalosti svetoljupca što se rastavlja od sveta. Sve njih ţalosti ĉas smrti stoga što su svezani svetovnim brigama. Duša, pak, koja je slobodna od sveta i koja se odrekla svetovnih briga nema zbog ĉega da uzdiše i da se ţalosti? Ona je zaţelela slobodu, našla je i stekla je, ostajući ista, hrabro koraĉajući putem Boţijim i sa gotovošću ĉineći ono što je ugodno Bogu. Ukoliko se svom dušom priljubiš uz Boga, i ti se nikada nećeš uplašiti ĉasa smrti. Naprotiv, smrt i razluĉenje sa telom će se za tebe obratiti u radost.

55. Blagi Bog nam je darovao prosvećenje poznanjem. Mi ga, pak, odbacujemo iz

dana u dan. Da smo ispunjavali volju Boţiju, mi bismo bili blaţeni u trenutku nagraĊivanja, zajedno sa svima koji su tvorili Njegovu volju. MeĊutim, pošto je nismo ispunjavali, tamo nećemo imati nikakvog opravdanja. Mi, naime, svi grešimo sa znanjem. Svi mi osećamo Boţiji promisao i darove kojima nas je obdario blagi Bog. Njegova blagodat u svako vreme posećuje naša srca. I ako sebi naĊe upokojenje, ona postojano obitava u duši. Ako, pak, naĊe da naše srce nije ĉisto, ona odmah odstupa. Ipak, štedrost je opet pobuĊuje da siĊe i da poseti nas grešne, koji smo promenjivi po proizvoljenju, premda ne i po prirodi. Mi smo uvek rasejani i slabi, puni zavisti i lukavstva i ĉesto jedan o drugome mislimo rĊavo. Mi se zanimamo rĊavim pomislima i uvek smo pogruţeni u pomisli kao u strašni glib. Došavši da nas poseti, blagodat u našim srcima susreće smrad neĉistih pomisli i odmah odstupa. Ona ne nalazi sebi ulaz, niti mogućnost da obitava u nama kako joj je ugodno. Ona jedino

svojom svetlosnom sladošću ostavlja utisak u srcu kako bi ĉovek osetio da ga je blagodat posetila i kako u njemu nije našla mesta. Po naslaĊivanju tim ozarenjem blagodati u ĉoveku moţe da se pojavi ţelja da je potraţi. Uostalom, sama blagodat ne moţe potpuno da odstupi od nas zato što je njeno sopstveno milosrĊe pobuĊuje da sve miluje. Vidiš li promisao Boţiji? Vidiš li milosrĊe Hristovo? Vidiš li kako nas Sveti Bog uvek ljubi i ţeli da se spasemo? Blaţen je ĉovek koji se uvek stara da blagodati pripremi ĉisto srce. Došavši u njega i našavši miomir vrlina i svetost duše, ona će obitavati u njemu u vekove vekova.

56. Blaţeni su oni koji su, po padu u neprijateljske mreţe, uspeli da pokidaju njegove okove i da se sakriju. Oni su pobegli od njega kao riba koja se spasla iz mreţe. Dok je u vodi, iako uhvaćena, riba ima nade da će podreti mreţu i sakriti se u dubinu. Time bi se i spasla. A kada je izvuku na suvo ona više ne moţe sebi da pomogne. Dok smo u ovome ţivotu i mi imamo od Boga vlast da na sebi kidamo uze vraţije volje, da pokajanjem zbacimo sa sebe breme grehova i da se spasemo u Carstvu nebeskom. A ako nas sustigne ona strašna naredba i duša izaĊe, te telo bude predano zemlji, mi već nećemo biti u stanju da pomognemo sebi, sliĉno ribi koja je izvuĉena iz vode i zatvorena u sud.

57. Nemojmo ĉekati da doĊe smrt da ne bismo bili postiĊeni pri vaskrsenju mrtvih i kada se sveti budu oblaĉili u svetlu rizu koju su sebi pripremili dobrim delima. Kakav će stid zavladati nama kada se ugledamo ne samo obnaţenim od svetle slave, nego i tamnim i ispunjenim smradom? Postarajmo se da se ne podvrgnemo takvoj opasnosti, tj. stupimo na podvig pokajanja i oĉišćenja od strasti.

172

58. Greh je tama, a vrlina - svetlost. Greh potamnjuje one koji ga vole i ĉine, a vrlina podviţnike koji u njoj napreduju ĉini svetlim.

59. Donesimo plod koji je blagougodan Bogu pre nego doĊe strašna zapovest da se naša duša uzme iz tela. Teško tada onome ko je oţalostio Gospoda Boga našega i ko se nije pokajao! On će poĉeti da traţi vreme koje je izgubio u neradu, i neće ga naći. Zaplaĉimo pred Gospodom Bogom našim da bismo stekli štedrost Njegovu. Dok još imamo vremena, pobrinimo se o sebi i steći ćemo blagoslov Gospodnji. Naša briga ne treba da bude o novcu. Jer, ako ga se i lišimo, moći ćemo da steknemo drugi. Kod nas je, meĊutim, duša u opasnosti: ako je izgubimo, više je nećemo moći povratiti (Mt. 16,26-27).

60. Naši dani prolaze i kraj se pribliţava. Zaplaĉimo pred Gospodom Bogom našim dok nas još nisu zatvorili u tamu najkrajnju. Ukoliko ih provedemo u neradu i ukoliko ih ni malo ne iskoristimo za spasenje, ni mnogim suzama nećemo moći da ih povratimo. Sad je najpogodnije vreme, sad je dan spasenja (2.Kor.6,2). Blaţeni bodri, stoga što će biti uvenĉani u radosti. Blaţeni koji plaĉu, jer će se utešiti (Mt.5,4), zajedno sa izabranicima

Boţijim. Blaţeni koji se trude u Gospodu, stoga što ih oĉekuje rajska naslada.

61. Mi se ne opravdavamo delima drugih i drugi neće biti osuĊeni zbog naših dela. Nas će obnaţene i otkrivene izvesti pred Sudiju da damo odgovor za ono što smo uĉinili. Tada nikoga neće osuditi zbog tuĊih grehova: Jer će svaki svoje breme nositi (Gal.6,5).

62. Onaj ko je uĉinio zlo moţe da se spase ako od kneza kome je optuţen pobegne na drugo mesto. Kuda ćemo, pak, pobeći od Boga, kada je reĉeno: Kuda da poĊem od Duha tvoga, i kuda da uteknem od lica tvoga? Ako se popnem na nebo, ti si onde; ako siĊem u ad, tamo si; ako bih ujutru uzeo svoja krila i naselio se kraj mora, i onde će me ruka tvoja voditi i desnica tvoja drţati (Ps.138,7-10).

63. PoĊimo uskim i tesnim putem, ljubeći skrušenost, kako bi u nama prebivalo sećanje na smrt i kako bismo se oslobodili osude. Jer, reĉeno je: Teško vama koji se smejete sada, jer ćete zaridati i zaplakati (Dk.6,25). Blaţeni koji plaĉu, jer će se utešiti (Mt.5,4). Pogledajmo u grob i primetimo tajnu naše prirode: gomilu kostiju koje leţe jedna na drugoj, lobanju odvojenu od tela i ostale kosti. Gledajući na njih, pronaĊimo i sami sebe. Gde je lepota sadašnje boje, gde je lepota lica? Razmišljajući o tome, odreknimo se plotskih ţelja da ne bismo bili postiĊeni pri vaskrsenju.

64. Svaki dan oĉekuj svoj izlazak [iz tela] i pripremaj se za taj put. Jer, u ĉas koji ne oĉekuješ doći će strašna zapovest. I teško onome koji nije spreman! Prekrasna je skrušenost srca: ona leĉi ljudsku dušu.

65. Oni koji plove ne ostaju na brodu za svagda, ni putnik u gostionici u kojoj se zaustavio. Tako ni mi ne prebivamo veĉno u ovom ţivotu. Mi smo stranci i došljaci. Gledajući na to mislenim okom, pripremajmo se za odlazak iz ovog ţivota.

66. Ako si bio marljiv nemoj se ţalostiti zbog pribliţavanja dobrog preseljenja u drugi ţivot. Jer, oni koji se vraćaju kući sa bogatstvom nikada nisu ţalosni.

67. Bog je ĉoveka stvorio slobodnim. Zbog toga su mu odreĊene poĉasti i kazne: onima koji se dobro podvizavaju - poĉasti i venci, a prestupnicima i nemarnima - kazne i muke. Ima greh na smrt (1.Jn.5,16). Smrt sebi priprema onaj ko istrajava u grehu i ko od zabranjenih dela ne prelazi na bolji ţivot.

68. Veliki je strah u ĉasu smrti, kada se duša razdvaja od tela. Jer, u tom ĉasu razdvajanja će pred dušu izaći njena dobra i zla dela koja je uĉinila po danu i po noći. Gledajući na svoja dela, ona će im sa strahom govoriti: "OtiĊite! Dajte mi da izaĊem". A

173

njena dela će joj jednoglasno odgovoriti: "Ti si nas uĉinila: sa tobom ćemo poći Bogu na Sud".

69. Nikom nije poznat dan i ĉas razluĉenja. Moţe se desiti da iznenada stigne strašna zapovest, tj. da se uzme duša naša iz tela dok mi bezbriţno hodamo i veselimo se na zemlji. I grešnik odlazi na taj put u dan i ĉas u koji nije oĉekivao, pri ĉemu je duša njegova ispunjena gresima i bez opravdanja.

70. Nemoj misliti, brate, da ćeš proţiveti još mnogo godina na zemlji. Nemoj se razlenjiti, popuštajući grehovnim pomislima i delima. Naredba Gospodnja moţe doći iznenada i grešnik moţe ostati bez vremena za pokajanje i za zadobijanje oproštaja. I šta ćeš reći, brate, smrti u ĉasu razluĉenja?

71. Neprekidno oĉekuj smrt, razluĉenje duše od tela i izlazak pred Sud Gospodnji. I kao onaj ko se usrdno i mudro stara za spasenje uvek imaj pripremljenu svetiljku svoju, i svakoga ĉasa je promatraj sa suzama i molitvama.

72. Dan se priklonio veĉeri. Naše vreme je pri kraju. Mi, pak, po svome neverju mislimo da je još jutro. Već se pribliţilo vreme ţetve: "Vek ovaj prolazi". AnĊeli u pripravnosti drţe srpove i oĉekuju znak. Pobojmo se, voljeni! Već je jedanaesti ĉas dana, a put je još dalek. Postarajmo se da nas zateknu na putu. Postanimo bodri i otreznimo se od sna.

73. Govori samome sebi: "Eto, naša bratija radi, a mi provodimo vreme u lenjosti; slušajući Boţanstvena Pisma oni se napajaju kao ţedna zemlja kišom, a mi lutamo pomislima, nalazeći se i unutar kelije; oni su trezvoumni, a mi nemarni; oni su bodri u molitvama, a mi smo svezali sebe snom i lenjošću; oni su dobili venac, a mi ostajemo u svojoj lenjosti; oni su blagougodni Gospodu, a mi ugaĊamo svetu. Zbog ĉega se ne treznimo kako bismo dobili nagradu".

74. Ovi dani, godine i meseci prolaze kao san i kao veĉernja senka i ubrzo će nastati strašan i veliki dolazak Hristov. I zaista je taj Dan strašan za grešnike koji nisu ţeleli da ispunjavaju volju Boţiju i da se spasu. Odbacimo napokon od sebe brigu o zemaljskom i poĉnimo da se spremamo za susret sa tim Danom.

75. Sve prolazi, sve išĉezava, i ništa nam neće doneti korist u taj ĉas osim dobrih dela koja smo ovde stekli. Svaki će poneti svoja dela i reĉi pred presto pravednoga Sudije. Srce će zadrhtati i unutrašnjost će se izmeniti kada budu otkrivena dela i strogo ispitane reĉi i pomisli. Ko neće zadrhtati, ko neće zaplakati, ko neće proliti suze kada se otkrije sve što je svako od nas uĉinio u tajnosti i u mraku.

76. Da bih vam to objasnio predstaviću vam kao primer plodna drva koja u svoje vreme zajedno sa lišćem donose i plodove. Drva se u svoju lepotu ne oblaĉe odnekud spolja. Naprotiv, svako iz svoje unutrašnjosti daje plod po svome rodu. Tako će i u onaj

Strašan dan sva ljudska tela izneti iz svoje unutrašnjosti sve što je uĉinjeno - bilo dobro, bilo zlo. Svako će pred presto strašnog Sudije doneti dela - kao dobar i prijatan plod, i reĉi - kao lišće. Sveti će tada prineti prekrasan i dragocen plod dobrih dela; muĉenici će doneti preslavno trpljenje muĉenja i zlopaćenja; podviţnici će doneti trudove uzdrţanja, bdenja i molitava. Grešni, pak, neĉastivi i oskrnavljeni ljudi će sa stidom, plaĉem i tugom doneti plod skverni i nepravde, tj. hranu za neuspavljivog crva i neugasivi oganj.

77. Zbog ĉega smo nemarni? Ili, zar ne znamo šta nas ĉeka? Znajući pak, zašto ne plaĉemo dan i noć, umoljavajući Boga da nam da pokajanje da bismo se izbavili od onoga stida i veĉne tame? Tamo će se zatvoriti naša grešna usta, tamo će zadrhtati sva tvar, zadrhtaće i sami ĉinovi svetih anĊela od slave i strahote dolaska Gospodnjeg. A šta ćemo

174

mu mi reći u taj Dan ukoliko u neradu provedemo sve naše vreme? Ovde je On dugotrpeljiv i sve privlaĉi i milostivo prima u svoje Carstvo. Tamo će, pak, zahtevati objašnjenje. Sud bez milosti će biti izreĉen onima koji nisu hteli da slede za Njim i koji su

bili nemarni.

78. Eto, pripremljeni su - sa jedne strane Carstvo i ţivot, radost i pokoj, a sa druge - veĉno muĉenje u tami najkrajnjoj. Idi kuda hoćeš: u svemu ti je data sloboda. Prema tome, ukoliko budeš nemaran, ne ţeleći da se spaseš, ukoliko ne budeš išao pravim putevima Boţijim i ne ispunjavaš zapovesti Njegove, sam sebe ćeš pogubiti i sam sebe ćeš izbaciti iz nebeskog dvorca. Sveti Bog zbog tebe nije poštedeo Jedinorodnog Sina svoga, a ti, nesrećniĉe, ne voliš samoga sebe. Otrezni se napokon i probudi iz svoga grehovnog sna!

79. UziĊi na visinu, pa ćeš videti da je sve što se nalazi dole ništavno. Ukoliko, pak, siĊeš sa visine, zadivićeš se i maloj okreĉenoj kući.

80. Pobrinimo se o svome spasenju, pobrinimo se o ĉasu smrti. Avaj, kako je strašan ĉas smrti u kome se duša razluĉuje sa telom! Tada otac neće pratiti sina, ni majka

kćer, ni ţena muţa, ni brat brata, već će svakoga pratiti njegova dela, tj. ono što je uĉinio - bilo dobro, bilo zlo. Pošaljimo pred sobom dobra dela kako bismo imali nekoga ko će nas, kada i sami poĊemo, uvesti u grad.

81. Ako hoćeš da naslediš Carstvo još ovde stekni prijateljstvo Cara. On će te uzdignuti na stepen koji odgovara meri tvog ovdašnjeg poštovanja prema Njemu. Koliko mu ti ovde posluţiš, toliko će i On tebi tamo ukazati poĉast. Jer, napisano je: Proslaviću one koji me proslavljaju, a oni koji me preziru biće prezreni (1.Car.2,30). Poštuj ga svom dušom kako bi i On tebe udostojio ĉasti svetih. Ti pitaš: "Kako da se stekne Njegova blagonaklonost". Prinesi mu zlato i srebro kroz pomaganje potrebitima, ukoliko ga imaš. A ako nemaš ništa takvo, prinesi mu druge darove: veru, ljubav, uzdrţanje, trpljenje, velikodušnost, smirenoumlje, uzdrţavanje od osuĊivanja, ĉuvanje oĉiju od sujete, ĉuvanje ruku od ĉinjenja nepravde, ĉuvanje nogu od skretanja na zli put, tešenje malodušnih, sastradalnost prema nemoćnima, nuĊenje ĉaše studene vode ţednome, davanje komada hleba onome koji traţi. Prinesi mu, dakle, ono što imaš kod sebe i ono ĉime te je obdario. Jer, Hristos nije odbacio ni dve udoviĉine lepte.

82. Ĉešće se prisećajmo muka koje oĉekuju grešnike kako bismo se pobudili na pokajanje i na prekidanje grešnog ţivota. Šta je manje od komarca? MeĊutim, mi ni njegov ujed ne moţemo da podnesemo. Šta će, pak, biti tamo od otrovnog neuspavljivog crva? Pri nastupanju veĉeri govore: "Upali svetiljku. Mrak je". I svetilnik progoni tamu. A šta ćemo tamo raditi sa neprozirnom tamom koja nema kraja? Ovde onaj koga opaljuju sunĉani zraci beţi u hladovinu. Šta ćemo, pak, uĉiniti sa neugasivom ognjenom geenom?

83. DoĊi sebi i ne prenebregavaj plamen koji se nikada ne gasi. Ako ga, pak, prenebregavaš još ovde ispitaj sebe da li si u stanju da podneseš surovost muĉnog ognja. Upali svetiljku i pribliţi kraj prsta. Ako si u stanju da podneseš taj bol moţe biti da ćeš i tamo moći sebi da pomogneš. Ako, pak, nisi u stanju da podneseš bolove jednog malog uda (pri ĉemu ti celo telo ostaje van ognja), šta ćeš raditi kada ti celo telo, zajedno sa dušom, bude baĉeno u geenu ognjenu?

84. Mi smo stranci i došljaci u ovome ţivotu. MeĊutim, mi ne znamo kada ćemo biti uzeti odavde. Mnogi od onih koji su se probudili ujutro, nisu doţiveli veĉe. Drugi, pak, zaspavši uveĉe, nisu doĉekali jutro. Ĉovek je kao ništa: dani njegovi prolaze kao senka (Ps.143,4). I ko zna da li je već nastupilo vreme naše smrti? Nemojmo biti nemarni prema svom spasenju.

175

85. Blaţen je onaj ko se u ĉasu smrti pokaţe kao sveta i bogougodna ţrtva i ko se sa velikom radošću razluĉuje sa telom i sujetnim ţivotom. Ugledavši ga na nebesima, anĊeoske sile će ga proslaviti kao slugu koji im je sliĉan i koji je iskusan u Gospodu.

86. Ĉasna je pred Gospodom smrt prepodobnih Njegovih (Ps.115,6), ali je strašna smrt grešnika (Ps.33,22). Doći će, neizostavno će doći i neće nas mimoići dan u koji će ĉovek ostaviti sve [ljude] i sve [stvari] i poći sam, ostavljen od svih, obnaţen i bespomoćan, bez zastupnika, bez saputnika, nespreman, bez odgovora. U dan kada se ne nada, i u ĉas kada ne misli (Mt.24,50), kada se veseli, sabira riznice, ţivi raskošno, predaje se pirovanju i neradu [njega će zadesiti smrt]. Iznenada će doći taj ĉas i svemu će doći kraj. Jedna duboka bolna noć i - ĉovek će poći kao osuĊenik tamo gde ga povedu oni koji će ga preuzeti. Ĉoveĉe, tada će ti biti potrebno mnogo pomoćnika. Mnogo molitava će biti potrebno u ĉas razluĉenja duše [od tela]. Veliki će zavladati strah, veliki trepet i veliki preokret pri prelasku u tamošnji svet. Naš je to ĉas, i ĉas strašan, ali neminovan. To je opšti kraj za sve koji je za sve strašan. To je teška staza po kojoj svi treba da proĊemo. Put je uzak i tesan, ali ćemo svi na njega stupiti. To je gorka i strašna ĉaša, ali ćemo je svi ispiti. Strahom i uţasom je tada ispunjena duša. To, meĊutim, ne zna niko od nas, već jedino oni koji su nas pretekli, jedino oni koji su stekli iskustvo.

87. Zar ne vidiš kako je strašno kada [ljudi] umiru? U kakvoj su oni tada panici, kako samo uzdišu, kako okreću oĉima tamo-amo. Kako tada škrguću zubima? Tada oni vide ono što nikada nisu videli, ĉuju ono što nikada nisu ĉuli, i trpe ono što nikada nisu trpeli. Oni tada traţe izbavitelja, ali nema nikoga da ih spase.

88. Jedan od onih koji su umirali govoraše: "Praštajte, bratijo, praštajte. Ja idem na dalek put, na put kojim još nisam išao, u novu zemlju iz koje se niko nije vratio, u tamnu zemlju u kojoj ne znam šta će me sresti. Evo odlazim, i već se neću vratiti k vama. Teskoban je za mene ovaj ĉas stoga što me uzimaju nespremnog; mraĉna je za mene ova noć stoga što me seku kao neplodno drvo; teţak je za mene predstojeći put stoga što nemam dobar prtljag. Sada vidim kako sam se obmanjivao, govoreći: "Mlad sam i naslaĊivaću se ţivotom, a tamo ću se pokajati. Bog je ĉovekoljubiv i, napokon, oprostiće mi". Tako rasuĊujući svaki dan, ja sam rĊavo proţiveo svoj ţivot. Mene su uĉili, a ja nisam pazio; mene su pouĉavali, a ja sam se smejao; slušao sam Sveto Pismo, a završavam ţivot kao oni koji nisu ništa ĉuli; slušao sam o Sudu, i podsmehivao se; slušao sam o smrti i ţiveo kao da nikada neću umreti. I eto, sada me uzimaju sasvim nespremnog, i nemam pomoćnika; zateĉen sam bez pokajanja, i nema ko da me izbavi; podvrgavam se osudi i nema ko da me spase. Koliko puta sam rešavao da se pokajem, pa sam opet ĉinio zlo? Koliko puta sam pripadao Bogu, pa opet odstupao od Njega? Koliko puta me je milovao, a ja ga opet ţalostio? I sada odlazim u beznadeţnom stanju. Uzdahnite, bratijo, i prolijte suzu za mene!" Tako oni koji umiru ponekad razgovaraju sa nama. I jezik im se iznenada vezuje, oĉi se menjaju, glas se prekida i usta onemljuju.

89. Kada se pribliţi poslednji ĉas šalju se anĊeli koji prihvataju dušu. Oni je uzimaju i privode Sudu Boţijem. Ugledavši ih kako se pribliţavaju, bedni ĉovek, ĉak i car, i vlastodrţac, i svetodrţac, postaje potpuno smeten, kao od zemljotresa. On sav drhti, kao list koji vetar koleba, i otima se, kao ptiĉica iz ruku lovca. On se sav izbezumljuje, budući da vidi strašne sile, nove i velike prizore, grozna i surova lica, stvari koje ranije nije video. Sve to vidi samo onaj ko se uzima od nas, i na nas već ne obraća paţnju. On sam u sebi tvori molitve, koliko mu dozvoljavaju snage. Iz njegovog stanja mi zakljuĉujemo da vidi gornje sile. Dajući jedan drugome znak rukom, recimo: "Ćutite, ne uznemiravajmo više

176

onoga koji leţi kako ga ne bismo smutili. Bolje se molimo da njegova duša ode sa mirom i da mu Sudija bude snishodljiv".

90. Eto, skonĉao je. Nestao je. Proţiveo je svoj vek i leţi nepokretan, bez daha i nem. Šta je ĉovek? Sneno viĊenje i senka. AnĊeli prihvataĉi uzlaze sa dušom po vazduhu gde se nalaze poglavarstva i vlasti, i gospodari protivnih sila. Ti naši zli tuţitelji su ovde sablaznitelji i zapisivaĉi naših zlih dela, a tamo - ispitivaĉi. Oni dušu koja se podiţe susreću na putu, promatraju i nabrajaju njene grehove po svojim zapisima: grehove mladosti i starosti, voljne i nevoljne, uĉinjene delom, reĉju i pomišlju. O, kakav je tamo strah, kakav trepet bedne duše! Neopisiva je nevolja koju tada trpi duša od neizbrojivog mnoštva Ċavola koji je okruţuju i kleveću kako bi je spreĉili da uziĊe na nebo, da stupi u blaţeni ţivot i da se naseli u zemlji ţivih.

91. Uzevši dušu, anĊeli je odvode putem koji je jedino njima poznat. Mi, pak, ureĊujemo telo i iznosimo ga na groblje, susrećući novu strašnu tajnu. Mali i veliki, carevi i prosti ljudi, gospodari i sluge - svi postaju ista zemlja, isti prah, isti pepeo, isti smrad, isti

gnoj: kakav je crnac, takav je i lepotan, kakav je mladić, takav je i starac, kakav je raslabljeni, takav je i snaţni telom. Svi su postali zemlja i pepeo, kao što je u poĉetku odreĊeno (Post.3,19). I ĉovek ništa ne moţe da raspozna! Zaista je velika i strašna tajna pred nama! Vidimo da je tu svaki uzrast izbrisan, da je svaka telesna slava izmenjena, da je svaka lepota lica išĉezla, da se svako prijatno oko sklopilo, da su se svaka reĉita usta zatvorila, da je svaka pletena kosa istrulela. Sve se završilo. Govorim i niko ne sluša, plaĉem i niko se ne obazire.

92. Pitajmo one koji leţe: "Kuda ste otišli, bratijo naša? Gde obitavate? Gde je mesto vašeg prebivanja? Odgovorite nam. Porazgovarajte sa nama, kao što ste nekada razgovarali". A njima bi priliĉilo da nam odgovore: "Mi smo otišli od vas koji još prebivate u zemaljskom ţivotu. Duša svakoga od nas se nalazi na mestu koje odgovara njenom dostojanstvu. A ovaj prah koji leţi pred vama, ovaj pepeo koji vidite, taj smrad, te istrulele kosti, to su tela onih mladića i devojaka koje ste vi nekada voleli. Taj pepeo je telo koje ste vi stavljali u svoje naruĉje i nenasito ljubili. Ti iskeţeni zubi su usta koja ste vi dan i noć pokrivali bezbrojnim poljupcima. Taj gnoj i odvratna vlaga je telo koje ste grlili, predavajući se grehu. Stoga pogledajte i taĉno shvatite da, grleći na posteljama svojim mlade supruge, vi grlite prah i blato. Znajte da, ljubeći njihove udove, vi ljubite smrad i gnoj. Razumite da, goreći ljubavlju prema njima, vi ţelite crve, pepeo i smrad. Nemojte se predavati zabludi, nerazumni mladići i device! Nemojte se zanositi sujetnom lepotom mladosti. Jer, i mi koji leţimo pred vašim oĉima kao istruleli mrtvaci, nekada, za vreme svoga ţivota, bejasmo kao i vi sada, stasiti, veliĉanstveni, namazani lepim mirisima, voljeni, sladeći se i ţiveći u blagostanju. I eto, kao što vidite, sve to postade zemlja, prah, pepeo i smrad. Nemojte se više obmanjivati. Naprotiv, od nas koji smo vas preduhitrili i koji smo sada u grobu nauĉite da postoji Sud, beskonaĉno muĉenje, neprozirna tama i strašna geena, neuspavljivi crv, neprekidni plaĉ, neprestani škrgut i neisceliva tuga".

93. Tome nas, ako ne reĉima, a ono samim delom, uĉe naša bratija koji su otišli pre nas. Prenimo se iz sna. Prestanimo da obmanjujemo sebe pustim nadanjima. Nemojmo dopustiti da nam se lukavi neprijatelj i dalje ruga. Neka nas ne obmane laţna pomisao obećanjem dugog ţivota. Dešavalo se da oni koji naprave velike planove ne doţive ni do jutra, budući iznenada ugrabljeni smrću kao ptica od strane jastreba, ili jagnje od strane vuka. Neki se, zaspavši uveĉe zdravi, nisu probudili; drugi su ispustili dušu sedeći za trpezom; neki su iznenada umrli za vreme šetnje i zabave; neki su, uspokojavajući se u

177

kupatilu, ujedno našli pogrebno pranje; neki su bili iznenada ugrabljeni smrću za vreme svadbe, u samoj braĉnoj loţnici, pri ĉemu im je braĉna odeća ujedno posluţila i kao pogrebna, dok su sviraĉe zamenile naricaljke, a plesaĉe oni koji plaĉu. Sve to mi znamo, pa

ipak ne prestajemo da se obmanjujemo. Mi nećemo obresti nikakvo Boţije snishoĊenje, budući da se obmanjujemo sa znanjem, a ne iz neznanja. Umoljavam vas da napokon postanete tvoritelji uĉenja koje vam se predlaţe, a ne samo slušatelji.

94. Kakvom strahu i kakvoj nevolji ćemo se mi podvrći u ĉasu izlaska iz ovoga ţivota i pri razluĉenju duše od tela! Tada će se izvršiti velika i strašna tajna! Duši prilaze dobri anĊeli i mnoštvo nebeske vojske, a takoĊe i sve protivne sile i knez tame. I jedni i drugi ţele da dušu uvedu u mesto u kome i sami ţive. Ako je duša ovde stekla dobre osobine, vodila ĉestit i vrlinski ţivot, u dan izlaska vrline koje je ovde stekla postaju dobri anĊeli koji je okruţuju i ne dopuštaju nikakvoj protivniĉkoj sili da joj priĊe. Naprotiv, one je sa svetim anĊelima u radosti i veselju uzimaju i odnose Hristu, Vladici i Caru Slave, i poklanjaju mu se zajedno sa svim nebeskim silama. I najzad se duša odvodi u mesto upokojenja, u neizrecivu radost, u veĉnu svetlost, gde nema ni ţalosti, ni uzdisanja, ni suza, ni brige, gde je besmrtni ţivot i veĉna radost u Carstvu nebeskom sa svima ostalima koji su ugodili Bogu. Ako je, pak, duša ţivela sramno u ovome svetu, predajući se neĉasnim strastima i zanoseći se plotskim zadovoljstvima i sujetom ovoga sveta, u dan izlaska iz ovoga ţivota će pristrašća i uţivanja, koja je stekla u ovome ţivotu, postati lukavi demoni koji će je okruţiti, ne dozvoljavajući anĊelima Boţijima da joj se pribliţe. Ona će je, zajedno sa protivniĉkim silama i knezovima tame, uzeti bespomoćnu, uplakanu, potištenu i setnu i odvesti u tamna, mraĉna i tuţna mesta gde se drţe svi grešnici za Dan suda i veĉnog muĉenja, i gde je baĉen Ċavo sa svojim anĊelima.

95. Prema tome, dok još imamo vremena pobrinimo se da se pokajanjem oĉistimo od strasti, i da trudovima samoumrtvljenja i dobrih dela u srcu zasadimo vrline. Jer, one će

se, po našem ishodu, zastupati za nas i zajedno sa anĊelima Boţijim stati pred Vladiku našeg i Gospoda, privlaĉeći Njegovu blagonaklonost prema nama.


PODVIŢNIĈKE POUKE

II

SAVETI O POKAJANjU

1. Teško meni! U kakvom sam stidu! Moja unutrašnjost nije kao moja spoljašnjost! Zaista, ja imam izgled poboţnosti, ali ne i njenu silu. S kakvim ću licem izaći pred Gospoda Boga koji zna tajne srca moga? Podleţući odgovornosti za tolika zla dela, stojeći na molitvi ja se bojim da ne siĊe oganj sa neba i pogubi me. Pa ipak, ne oĉajavam, uzdajući se na štedrost Boţiju.

178

2. Otvrdlo je srce moje, izmenio se razum moj, pomraĉio se um moj. Kao pas vraćam se na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Nema u meni ĉistog pokajanja, nema suza za vreme molitve, premda i uzdišem, i bijem se u prsa, tj. u prebivalište strasti.

3. Tamo će se obelodaniti ono što je uĉinjeno u tami, i ono što je uĉinjeno javno. Kakav će stid obuzeti moju dušu kada me ugledaju osuĊenog oni koji sada govore da sam besprekoran! Ostavivši duhovno, ja sam se pokorio strastima. Ne ţelim da se uĉim, a spreman sam da uĉim [druge]; ne ţelim da se potĉinjavam, a volim da [druge] podĉinjavam sebi; ne ţelim da se trudim, a vrlo rado druge obremenjujem; ne ţelim da ukazujem ĉast, a ţelim da me [drugi] poštuju; prekore ne trpim, a volim da prekorevam; ne ţelim da me poniţavaju, a volim da poniţavam; mudar sam da dajem savete, ali ih sam ne ispunjavam; govorim šta treba ĉiniti, a sam ĉinim ono što ne treba ni govoriti.

4. Nemoj reći: "Danas ću sagrešiti, a sutra ću se pokajati". Bolje je da se danas pokajemo, jer ne znamo da li ćemo doţiveti do sutra.

5. Ako smo sagrešili, pokajmo se zato što Gospod prima pokajanje onih koji se

istinski kaju.

6. Ako sagreši brat, mi ga sa zadovoljstvom izobliĉavamo, a ako sami pogrešimo izobliĉelje primamo sa neprijatnošću.

7. Nemoj protivreĉiti istini i ne stidi se kada te ispravljaju. Nemoj se stideti da ispovediš grehe svoje (Sir.4,29-30). Nemoj reći: "Sagreših, pa šta", budući da je Gospod dugotrpeljiv. Nemoj kasniti da se obratiš Gospodu, i ne odlaţi iz dana u dan (Sir.5,4; 8). Znaj da gnev neće zakasniti (Sir.7,18).

8. Ko će dati glavi mojoj vodu, i oĉima mojim izvor suza da plaĉem zbog grehova mojih dan i noć (Jer.9,1). Rekoh smehu (Prop.2,2): "Idi od mene;" i suzama: "DoĊite mi", jer je veoma velik greh moj pred Gospodom i nema broja mojim padovima.

9. Da li znate da kod ljudi postoje tri razliĉite vrste suza? Postoje suze zbog vidljivih stvari, koje su veoma gorke i sujetne. Postoje suze pokajanja, kada duša ţeli veĉna blaga: one su veoma slatke i korisne. I postoje suze raskajanja tamo gde je plaĉ i škrgut zuba (Mt.8,12): one su gorke i beskorisne, budući da su u potpunosti neuspešne, s obzirom da je prošlo vreme za pokajanje.

10. Po spoljašnjosti mi smo smireni, a po naravi - surovi i neĉoveĉni; po spoljašnjosti smo poboţni, a po naravi - ubice; po spoljašnjosti smo puni ljubavi, a po naravi - neprijatelji; po spoljašnjosti smo druţeljubivi, a po naravi - puni zavisti; po spoljašnjosti smo podviţnici, a po naravi - rĊa za podviţnike; po spoljašnjosti smo isposnici, a po naravi - morski razbojnici; po spoljašnjosti smo celomudreni, a u srcu - preljuboĉinci; po spoljašnjosti smo bezmolvnici, a u srcu - skitnice; po spoljašnjosti smo krotki, a po naravi - uobraţeni; po spoljašnjosti smo savetodavci, a po naravi - zavodnici;

po spoljašnjosti smo prostodušni, a po naravi - opasni. Zbog ĉega je to tako? Zbog toga što pred svojim oĉima nemamo strah Boţiji, i zbog toga što zapovesti Gospodnje ili ne znamo, ili izvrćemo onako kako nam je ugodno.

11. Još i sada (posle dugo godina samoispravljanja) u meni je mnogo neĉistih pomisli - zavisti, pakosti, samougaĊanja, stomakougaĊanja, gnevljivosti, taštine, gramţljivosti. Sam po sebi sam ništa, a sebe smatram za nešto; pripadam broju rĊavih ljudi, a uporno traţim da dobijem slavu svetosti; ţivim u gresima, a ţelim da me svi smatraju pravednim; sam sam laţljivac, a na laţove se ljutim; oskrnavljujem se mišlju, a osuĊujem bludnike; osuĊujem lopove, a ĉinim nepravde bednima; pokazujem se kao ĉist, premda sam sav neĉist; u crkvi stojim na prvom mestu, premda nisam dostojan ni

179

poslednjeg; zahtevam da me poštuju, iako treba da me preziru; pred ţenama hoću da se pokaţem ljubazan i pred bogatima - blagoĉastiv; ako me ţaloste, svetim se; ako me izobliĉavaju, negodujem; ako mi ne laskaju, gnevim se; starešine prezirem, i ponašam se

licemerno pred njima; ne ţelim da odam poštovanje dostojnome, a sam zahtevam poĉasti iako sam nedostojan. Neću poĉeti da opisujem pomisli koje me svakodnevno okupiraju, brige oko sujete, nemar za molitvu, strast za osuĊivanjem. Naprotiv, opisaću odlaske u Crkvu jedino zbog ustanovljenog poretka kao i namerna zakašnjenja, traţene susrete, licemerne razgovore sa poboţnim ţenama, nenasitost u primanju darova, laskanje radi zadobijanja boljeg. Takav je moj ţivot, takvi su moji nedostaci!

12. Moţda će neko reći: "Kakvu vaţnost imaju pomisli". Na to ću vam reći: "One su veoma vaţne". I evo dokaza iz Svetog Pisma. Jov je prinosio ţrtve za decu svoju, govoreći: Moţe biti da su u svojim srcima pomislili o neĉemu zlom (Jov 1,5). Kad pomisli ne bi podlegale odgovornosti, zbog ĉega bi on prinosio jedno tele zbog grehopada pomislima? U zboru Korejevom osuĊeni su bili i oni koji su imali zle misli. Budući da su imali zle misli, oni su bili spaljeni. I Gospod Spasitelj je saglasnost da se uĉini preljuba nazvao preljubom, i ţelju za ţenom - samim delom, i gnev - ubistvom, i mrţnju - samim ubistvom. I blaţeni Pavle svedoĉi o našoj odgovornosti za pomisli kada kaţe da će Gospod na Sudu otkriti sve namere srca i osvetliti ono što je sakriveno u tami (1.Kor.4,5). Nemojte, dakle, govoriti da pomisli ništa ne znaĉe, budući da se saglasnost sa njima priznaje za samo delo.

13. Mi nismo duţni da ispitujemo samo pomisli, već i odluku našeg proizvoljenja da pomisli prizna prijatnim i da im se prikloni. Zemljodelac seje na zemlju, ali se ne prima sve što je posejano. Tako i um seje u proizvoljenje, ali se ne prima i ne odobrava sve. Zemljoradnik oĉekuje rod od onoga što je zemlja primila. I Bog zahteva odgovor za ono što je primilo i odobrilo proizvoljenje.

14. Apostol je ljude koji postupaju u skladu sa prirodom nazvao duševnima, a one koji postupaju protivprirodno - telesnima. Duhovni su, pak, oni koji i prirodu preobraţavaju u duh. Bog zna i prirodu i proizvoljenje i moći svakoga [od nas]. On u njih seje svoje Slovo i od njih oĉekuje dela prema njihovim mogućnostima. On natprirodno proniĉe u dušu i duh, u prirodu i proizvoljenje (premda ne vrši nasilje nad njim). Ako se ĉovek zadovoljava onim što je prirodno, Bog neće traţiti odgovor, budući da je odredio meru prirode i postavio joj zakon. MeĊutim, ako proizvoljenje bude nadvladano prirodom, On će traţiti odgovor za nenasitost i za narušavanje Boţijeg zakona.

15. Mrzim greh, ali prebivam u strastima; odriĉem se bezakonja, ali se i nehotice potĉinjavam nasladi. Potĉinio sam svoju prirodu grehu. Kupivši moje proizvoljenje, on za mene postaje neophodnost. Potocima u meni teku strasti, budući da sam sjedinio svoj um sa telom: razdvajanje nije moguće. Ja ţurim da izmenim svoje proizvoljenje, ali se

prethodno stanje protivi. Ja pokušavam da oslobodim svoju dušu, ali me pritešnjuje mnoštvo dugova.

16. Zli zajmodavac, Ċavo ne podseća na vraćanje duga. On dareţljivo pozajmljuje i nikako neće da uzme nazad. Uporno traţi da nas porobi, a o dugu ne spori. On daje na dug da bismo se bogatili strastima, i dano ne traţi. Ja ţelim da vratim, a on ranijem [dugu] još dodaje. Kada ga prinudim da uzme, on daje nešto drugo kako bi bilo oĉigledno da mu isplaćujem iz njegove pozajmice. On me obremenjuje novim dugovima, budući da ranije strasti istrebljuje drugim, dotle nepostojećim. Staro je naizgled isplaćeno, ali me on uvlaĉi u nove dugove strasti, i uvodi u nova stanja. On me primorava da ćutim o strastima i da se ne ispovedam, i ubeĊuje me da stremim ka novim, navodno beznaĉajnim. Ja se navikavam

180

na do tada nepostojeće strasti i, obuzet njima, zaboravljam na ranije. Zatim sklapam ugovor sa onima koje kao nove dolaze k meni, i opet postajem duţnik. Ja stremim ka njima kao prema prijateljima, a oni koji su mi dali u zajam opet postaju moji gospodari.

Pokušavam da se oslobodim, a oni me ĉine robom koji je za prodaju. Ţurim se da pokidam njihove okove, i bivam zavezan novim okovima. Staram se da se izbavim od ratovanja pod zastavom strasti, ali zbog napretka i njihovih darova se pokazujem kao njihov vlasnik.

17. O dalje od mene ropstvo zmijino! Dalje od mene vladavino strasti! Dalje od mene zastareli grehu. On je dao i zaloge da bi kupio um moj; laskao je telu da bi mu potĉinio dušu; preduhitrio je mladost da razum ne bi znao šta se desilo; privezao je za sebe nesavršenu pamet da bi preko nje, kao bakarnim lancem, drţao nedaleki um; drţi um na uzici i ne dopušta mu da pobegne. Greh ograĊuje um i zatvara vrata znanja. Strast neprestano straţari pored razuma ne dozvoljavajući mu da poviĉe ka Bogu i da onemogući da telo bude prodano. Ona uverava da staranje o telu nije ni malo rĊavo i da za takvu sitnicu neće biti kaţnjavanja. Kao primer ona navodi mnoštvo zamršenih pomisli i uverava u nemogućnost da se one podvrgnu ispitivanju. Ona se poziva na njihovu tananost (beznaĉajnost) i uverava da će sve sliĉno biti predano zaboravu. Eto ĉime me zadrţava i vezuje neprijatelj, obavijajući me obmanom i laţi.

18. Pavle je rekao daje onaj ko greši - telesan (Rim.7,14). Greh u delo privodi onaj ko ga prihvati proizvoljenjem. IzmeĊu prirode i greha posreduju navike. Strasti su nešto što je doneo greh i što je priroda primila. Vršenje greha je potĉinjavanje duše, smetenost uma i ropstvo. Nalazeći se u telu greh gospodari nad umom. On ovladava dušom potĉinjavajući je uz pomoć tela. Greh koristi telo umesto upravnika. Njime on obremenjuje i samu dušu i postaje kao njen domoupravitelj, budući da predlaţe delo i zahteva odgovor o izvršenju. Kad hoće da udari dušu on koristi telo. Jer, on je plot preobratio u svoj sopstveni lanac. Na njemu on drţi dušu kao ovcu za klanje. On je dušu kao visokoparnu

pticu vezao tim lancem. Njime joj je odsekao ruke i noge, kao što se nekom krepkom divu maĉem [odsecaju udovi]. I ja ne mogu ni da beţim, ni da pomognem sebi, budući da sam ţiv sahranjen. Gledam oĉima, ali sam slep. Od ĉoveka sam postao pas. Iako imam razum, ponašam se kao beslovesan.

19. MeĊutim, ja ţelim da se oslobodim od jadnog strasnog rasploţenja, ukoliko mi Gospod pomogne. Ako sa mnom uĉini po velikoj milosti svojoj, biću izbavljen od greha, i ako izlije na mene blagost svoju, spašću se. Uveren sam da to moţe uĉiniti, i ne oĉajavam za svoje spasenje. Ja znam da će mnoštvo Njegove milosti prevazići mnoštvo mojih grehova. Znam da je On došao i sve pomilovao, i da je u svetom krštenju darovao oproštaj grehova. Ja to ispovedam budući da sam se sam posluţio tom blagodaću. Ja imam potrebu za izleĉenjem od grehova koji su uĉinjeni posle krštenja. MeĊutim, Vaskrslome iz mrtvih nije nemoguće i od toga da me isceli. Ja sam slep, ali je On iscelio i sleporoĊenog. Ja sam odbaĉen kao gubavac, ali On, ako hoće, moţe i mene oĉistiti. Ja izobilujem grehovima, ali Njegova blagost prema meni neće biti pobeĊena. On je pomilovao Zakheja, kao dostojnog, a mene će pomilovati kao nedostojnog.

20. Sudu podleţe i prazna reĉ. I šta je u stvari prazna reĉ? Obećanje vere koje nije ispunjeno na delu. Ĉovek veruje i ispoveda Hrista, ali ostaje prazan i ne ĉini ono što Hristos zapoveda. Praznu reĉ imamo i u sluĉaju kada se ĉovek ispoveda i ne ispravlja, kada govori da se kaje pa opet greši. I rĊav iskaz o drugome je prazna reĉ, budući da prepriĉava ono što nije bilo uĉinjeno i što nije viĊeno.

181

21. Pristupi grešniĉe, k dobrom Lekaru, i isceli se bez napora. Zbaci sa sebe breme grehova, prinesi molitvu, i okvasi suzama istrulele rane. Jer, nebeski Lekar suzama i uzdasima leĉi rane. Pristupi i prinesi suze: one su najbolji lek. Jer, nebeskom Lekaru je

ugodno da se svako leĉi i spasava svojim sopstvenim suzama. To je lek trenutnog, a ne sporog dejstva. Njega nije potrebno stalno privijati uz ranu, budući da odmah isceljuje. Lekar samo ĉeka da vidi tvoje suze. Pristupi bez straha. Pokaţi mu ranu i ujedno prinesi lek tj. suze i uzdahe.

22. Ko se neće zadiviti, ko se neće zaprepastiti, ko neće blagosloviti veliko milosrĊe tvoje blagosti, Spasitelju duša naših, zbog toga što si blagovoleo da primiš suze kao cenu za tvoj lek! O, silo suza! Dokle si se pruţila! Ti sa velikom smelošću neometano uzlaziš na samo nebo. O, silo suza! AnĊeoski ĉinovi i sve nebeske sile se neprestano vesele zbog tvoje smelosti. O, silo suza! Ukoliko ushteš, ti moţeš sa radošću da predstojiš svetom i visokom prestolu Preĉistog Vladike. O, silo suza! Ti za tren oka uzlećeš na nebo, i ono što traţiš dobijaš od Boga. Jer, On ti izlazi u susret i radosno daje oproštaj.

23. Kako ću ti se moliti, Spasitelju moj, kad su mi usta ispunjena ogovaranjem? Kako ću te pesmama proslavljati kada mi je savest oskrnavljena? Kako ću te dozvati kada nisam saĉuvao zapovesti tvoje? MeĊutim, ti sam, Sveblagi, nemoj prezreti mene ništavnog, nemoj odbaciti mene mrskog, nemoj ostaviti mene beznadeţnog. Jer, neprijatelju mome veoma godi da vidi kako oĉajavam. Njegova jedina radost je da me zbog oĉajanja vidi kao svoj plen. MeĊutim, ti sam svojim milosrĊem posrami njegovo nadanje, otmi me iz njegovih ĉeljusti, izbavi me od zlobne namere i od svih zamki koje postavlja protiv mene! I sve koje muĉi savest zbog nepotrebnih dela njegovih molim: Nemojte oĉajavati, nemojte priĉinjavati radost svome suparniku. Naprotiv, bez stida pristupite Bogu, plaĉite pred Njim i, ispitujući sebe, nemojte gubiti nadu. Jer, naš Gospod se veoma raduje onima koji se kaju i ĉeka naše obraćanje. On sam sve zove: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga neka niko ne oĉajava za sebe, bez obzira koliko je sagrešio. Gospod je strog samo prema onima koji ga odbacuju i koji se ne kaju.

24. Blaţen je onaj ko je poţeleo da razumno plaĉe, i ko sa skrušenošću na zemlju izliva suze, kao dragocene bisere pred Gospodom.

25. Blaţen je onaj ĉija je duša postala sliĉna novoposaĊenom drvetu, i koja uvek, kao vodu za zalivanje, ima suze po Bogu.

26. Blaţen je onaj ko u svojoj duši zasaĊuje dobro rastinje, tj. vrline, i koji ono što je zasadio u sebi zaliva, moleći se sa suzama, da bi bilo blagougodno i plodonosno Gospodu.

27. Hoću da vam izobrazim silu suza. Ana je suznom molitvom dobila proroka Samuila, ushićenost prema gornjem i hvalu Bogu u srcu svome. Ţena grešnica u Simonovom domu je, plaĉući i umivajući suzama svete noge Gospodnje, dobila oproštaj grehova. Umilenje (srdaĉni plaĉ pred Bogom) jeste iscelenje duše. Ono u nas, saglasno sa našom ĉeţnjom, useljava Jedinorodnog Sina i u dušu privlaĉi Duha Svetoga. Na zemlji nema radosti sladosnije od radosti umilenja. Da li se neko od vas ozario tom radošću suza po Bogu? Onaj ko je to okusio i ko se time usladio za vreme molitve već se uzdigao iznad zemlje. U to vreme on je bio sasvim izvan tela, izvan ovoga veka, i već više ne na zemlji. Svete i ĉiste suze po Bogu uvek omivaju dušu od grehova i ĉiste je od bezakonja. Suze po Bogu u svako vreme daju smelost pred Bogom. Neĉiste pomisli nikako ne mogu da se pribliţe duši koja ima svagdašnje umilenje po Bogu. Umilenje je skrivnica koja se ne moţe pokrasti. Naravno, ja ne mislim na umilenje koje traje jedan dan, nego na ono koje traje

182

neprestano, danonoćno i do kraja ţivota. Umilenje je ĉisti izvor koji orošava plodni nasad duše (tj. vrline).

28. Pre bezakonja, neprijatelj u ĉovekovim oĉima umanjuje znaĉaj greha. On naroĉito omalovaţava pohotu slastoljublja, našaptavajući da je po znaĉaju ravna sa prolivanjem ĉaše hladne vode na pod. Tako lukavi umanjuje greh u oĉima ĉoveka pre nego što ga uĉini. Kada ga, pak, uĉini lukavi ga u njegovim oĉima predstavlja beskrajno velikim. On na njega, pri tom, podiţe i talase oĉajanja. Ĉesto se on protiv njega naoruţava i priĉama, ubacujući mu sledeće misli: "Šta si uĉinio, uzaludni trudbeniĉe? I na šta liĉi tvoje delo? Evo na šta: zasadio si nekoliko vinogradskih loza, ĉuvao ih i pazio dok nisu dale ploda; zatim si sabrao groţĊe i vinom napunio boce; najzad si ustao, uzeo sekiru i razbio boce; i vino se izlilo i propalo. Eto na šta liĉi tvoje delo". Lukavi to našaptava ĉoveku sa namerom da ga vrgne u dubinu oĉajanja.

29. Zbog toga, kad već unapred znaš neprijateljske smicalice, beţi od greha. Ako i upadneš u neki grehopad, nemoj zakasniti, već ustani i obrati se Gospodu Bogu svome

svim srcem svojim kako bi se spasla tvoja duša. Kaţi lukavoj pomisli:

"Premda sam i razbio boce i uništio vino, ipak imam ceo vinograd, a i Gospodar je dugotrpeljiv, mnogomilostiv, milosrdan i pravedan. I nadam se da ću, uz pomoć Njegove blagodati, opet odgajiti i obrati groţĊe, i napuniti svoje boce, kao i ranije. Jer, On preko proroka Isaije kaţe: Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna(Is.1,P)".

30. Drugome pomisao savetuje i govori: "Ti si još mlad. U starosti ćeš se pokajati". Onome, pak, ko je ostario ona predlaţe pomisao: "Ti si ostario. Kako ćeš podneti trudove pokajanja? Tebi je potreban pokoj''.

31. Nemoj oĉajavati u sebi i nemoj govoriti: "Već ne mogu da se spasem". Naprotiv, i te kako moţeš da se spaseš. Zavoli strah Boţiji svom dušom svojom: on će

izleĉiti tvoje rane i ubuduće te saĉuvati neozleĊenim. Sve dok duša tvoja ljubi strah Gospodnji nećeš pasti u mreţe Ċavolske, nego ćeš biti kao orao koji visoko leti. MeĊutim, ako zanemari strah Boţiji i postane nemarna prema sebi, duša će, strmoglavivši se sa visine, postati igralište duhova preispodnje. I oni će je, zatvorivši joj oĉi, uplesti u strasti bešĉašća, kao što se vo upreţe u jaram.

32. Ako te rani strela lukavog neprijatelja, nemoj nikako padati u oĉajanje. Naprotiv, ma koliko puta bio savladan, nemoj ostajati pobeĊen, nego odmah ustani i sukobi se sa neprijateljem. Jer, Podvigopoloţnik je uvek spreman da ti pruţi svoju desnicu, i da te podigne palog. Ĉim mu prvi pruţiš svoju desnu ruku, On će ti dati svoju desnicu da bi te podigao. Sva briga skvernog neprijatelja je u tome da te baci u beznaĊe pošto padneš. Nemoj mu verovati. Naprotiv, ako i sedam puta na dan padaš, pobrini se da ustaneš i pokajanjem umilostiviš Boga.

33. Ĉak i ako smo pali zbog zavedenosti, postarajmo se da se izleĉimo pokajanjem. Ako smo kao ljudi pali pod uticaj strasti, nemojmo oĉajavati do kraja, već, naprotiv, priteknimo Bogu i ĉujmo šta kaţe: Pokajte se, jer se pribliţilo Carstvo nebesko (Mt.4,17). Nemojmo misliti da je On ustanovio pokajanje samo za izvesne grehove. Naprotiv, Lekar naših duša nam ga je dao kao lek za svaku grehovnu ranu.

34. Pokajanje je polje koje se moţe obraĊivati u svako vreme. Ono je veoma rodno drvo koje na svaki naĉin Bogu donosi plemenite plodove. Ono je drvo ţivota koje vaskrsava umrtvljene gresima. Ono je sapriĉesno Boţanstvu i Bog mu se raduje kao sili svoga

183

stvaranja. Jer, ono onoga koga je greh pogubio preporaĊa za slavu Boţiju. Ono je duhovna lihva, budući da ţanje ono što nije sejalo, i sakuplja ono što nije dalo.

35. Dobri delatnici su pokajanjem obradili Boţiju njivu, obogatili Crkvu i napunili Boţiju ţitnicu. Njime je zemlja postala nebo, budući da se ispunila svetima, tj. zemaljskim anĊelima. Pohvaljuju se dobri sluţitelji koji su pokajanjem mnogo puta umnoţili ono što je posejano.

36. Bog je video da će ljudski rod uznemiravati Ċavo. Stoga je On, kao oruţje protiv njega, postavio pokajanje. Neprijatelj ubeĊuje da se greši, a pokajanje je spremno da prihvati grešnika. Neprijatelj pobuĊuje da se uĉini bezakonje, a pokajanje savetuje obraćenje. On baca u oĉajanje, a ono obećava nadu u spasenje. Greh obara savest, a pokajanje joj sluţi kao štap pomoću koga ustaje. Gospod podiţe oborene (Ps.145,7). To se ostvaruje kroz pokajanje.

37. Zakon pokajanju sluţi kao svetiljka. Jer, oni koji su sagrešili kroz njega ponovo susreću Boga. Bezakonik je obavijen tamom i ne vidi dobrotu, budući da je neprijatelj

njegovu dušu ispunio oĉajanjem. MeĊutim, pokajanje, kao dobri lekar, sa duše uklanja maglu i sve ono što je obremenjuje, pokazujući joj svetlost Boţije dobrote. Đavo, pak, bezosećajnima ne da da se urazume, predstavljajući im surovost pokajanja. Videći njegovu lukavost, pokajanje prilazi sa umiljavanjem i govori: "Vi se samo setite Boga i ja ću se potruditi za vas. Predstavite u svome umu Njegovo milosrĊe i ja ću se sa uzdisajima zaloţiti za vas. Samo neznatno uzdahnite, grešnici, sa skrušenošću, i ja ću vas uĉiniti slugama Boţijim. I prorok Isaija je rekao: Kada se vratiš i uzdahneš, spašćeš se (Is.30,15). Eto, privodim ti i svedoĉanstvo: samo se pokaj". I ako onaj ko je sagrešio uzdahne, sa njega će, sa uzdahom, spasti breme greha kojim ga je obremenila zmija. Tada će se i sa uma skinuti magla neznanja, duševno oko će postati bistro i pokajanje će poĉeti da dušu rukovodi ka spasenju.

38. Kada ugleda blagost Boţiju, grešnik koji se kaje ne samo da uzdiše, nego i sa velikom tugom proliva suze. Kada, posle dugog rastanka sa Bogom, najzad uspe da ga prepozna kao Oca, duša poĉinje da proliva suze. Ona proliva suze zbog toga što je napokon ugledala svoga Stvoritelja. Ljubeći Oĉevu blagonaklonost ona priklanja Boga sebi i time se ĉisti od svega do ĉega je dovela zmija. Ili, zar nisi ĉuo šta je rekao David: Svaku noć kvasim odar svoj (Ps.6,7). On je najpre uzdisao, pa tek onda plakao. I u prirodi je tako: najpre vetar, a zatim kiša; najpre grmi grom, a zatim se iz oblaka obrazuju kapi kiše.

39. David je uzdišući kvasio odar svoj zbog toga štoje bio oskrnavljen preljubom. On je suzama umivao postelju koju je oskrnavio bezakonom vezom. On je govorio: Iznemogoh od uzdisanja (Ps.6,7). Napor, pak, uzdisanja jeste plod srdaĉnog bola koji raĊa mnoštvo suza. Tako se suze umnoţavaju od uzdisanja.

40. Savest po prirodi stremi ka Bogu (stoji za Boga i sve Boţije), i odbacuje prelest koja se prikrada. Ĉesto puta greh bestidno navaljuje, ali savest nadvlaĊuje, koristeći se vremenskim okolnostima. Onoga ko se uplaši, nalazeći se u tami, ona izobliĉava za greh. Jer, Pismo kaţe: Beţi neĉastivac iako ga niko ne goni (Priĉ.28,1). I onome ko se na brodu smete zbog burnog talasanja mora, savest napominje njegovu neĉastivost. I pri zemljotresu ona na sećanje privodi bezakonja. I onome ko je na putu ona obnavlja sećanja na strasna dela. Najzad, i grešnika koji se ne obrati ona izobliĉava kada padne u nemoć i telesnu bolest. I on zbog ljubavi prema ţivotu daje zavet Bogu da će uništiti greh u sebi. Bojeći se da umre, i da se liši blaga veĉnog ţivota, on, muĉen savešću, pribegava pokajanju, tj. posredniku izmeĊu Boga i ljudi.

184

41. Uzevši od oca nasledstvo, mladić (koji se spominje u JevanĊelju) otide u daleku zemlju i rasu ga sa bludnicama. Usled toga on je u svemu poĉeo da trpi muĉnu oskudicu. Kada je poĉeo da malaksava usled teţine lišavanja, pokajanje mu je, izobliĉivši ga zbog

gubitka ranijeg mirnog ţivota u oĉevom [domu], porodilo ţelju da se vrati i nadu da će umilostiviti oca. I on je uzviknuo: Ustavši otići ću ocu svome, pa ću mu reći: Oĉe, sagreših nebu i tebi (Lk.15,18). Kada je na mladića, koji se podao iskušenju, nasrnuo neprijatelj i od njega uĉinio šta je hteo, pokajanje je ćutalo, davši znak i savesti da ćuti i da se neko vreme ne javlja na delu. A kada je za njega nastalo teško vreme, ono je kao majka raširilo svoje naruĉje i zagrlilo ga, istrgnuvši ga iz ruku maćehe slastoljublja, i vrativši ga majci - blagoĉastivosti.

42. Mladić je zavapio: Oĉe, sagreših nebu i tebi. Sin koji je sagrešio je poznao oca, ţaleći što ga je obmanuo oĉuh i zlotvor. On je uvideo lukavost, uvideo obmanu i pribegao pokajanju kao majci. Dugo vremena se hranio rošćićima i trpeo glad. MeĊutim, kao ţalostivna majka primivši ovog mladića, pokajanje ga ponovo hrani mlekom, dajući mu svoje grudi. Ono ga hrani mlekom stoga što je greh rastoĉio njegove sile kroz sraman ţivot. Bez tog mleka on ne bi mogao da se isceli. Onoga koji nije mogao da ustane, podiglo je pokajanje, nahranivši ga mlekom. Ono je izleĉilo potpuno nemoćnog i predalo ga u ruke ocu.

43. Vidiš li kako se pokajanje grešnicima najpre pokazuje kao snishodljivo i lako, a ne surovo! Ono nije predloţilo post, nije zahtevalo uzdrţanje, ni bdenje, već je prizvalo da se poĉne sa ispovedagvem: Sagreših. Ono zapoĉinje od najlakšega, znajući da će ostalo dovršiti savest. Savest je pomoćnica pokajanja: preuzima brigu o duši i ţuri da je oĉisti. Njoj je poznata pokornost duše i ona je usmerava kao jahaĉ. Ona nastoji da pokajanje bude prihvaćeno, da se utvrdi u grešnicima, te da kao sunce prodre u um i obasja ga. Ona ih lako privodi Bogu i za kratko vreme ĉini nasleĊem Boţijim.

44. Ne treba, bratijo, da oĉajavamo za svoje spasenje, imajući takvu majku, tj. pokajanje. Ne treba da gubimo nadu u spasenje kada nas teši takva majka. One koji su bili ulovljeni od strane svirepog neprijatelja ono je uvodilo u raj Bogu. Zar će se od nas odvratiti? Kad je pomilovalo njih koji su van Crkve, zar se neće smilovati na nas? Niko neće dozvoliti drugome da slobodno rasturi ono što je sam sakupio sa trudom. Pa, kako će Bog Otac da dopusti da neprijatelj ovlada onima koje je stekao krvlju Sina svoga? Mi smo stado Njegovo, i On je naš Pastir. On nam je dao pokajanje kao vodu koja oĉišćuje kako bismo imali ĉime da se umijemo kad pogrešimo. Mi nemamo samo banju preporoda, nego i obnovljenja. Ako u neĉemu sagrešimo, mi se umivamo pokajanjem i postajemo ĉisti.

45. Pokajanje je ţrtvenik Boţiji, budući da oni koji su sagrešili njegovim posredovanjem umilostivljavaju Boga. Oni koji su sagrešili pod zakonom behu duţni da

prinesu veštastvenu ţrtvu. Radi toga je trebalo da idu u Jerusalim. MeĊutim, neki to nisu ispunjavali bilo zbog tvrdiĉluka, bilo zbog bede, bilo zbog lenjosti. U novoj blagodati sve ovo izvršava pokajanje, prinoseći ţrtvu u savesti. Njoj nije potrebna koza, nego ispovest. Ti nemaš grlicu, grešniĉe? Uzdahni, i Bog će ti uzdah uraĉunati više od grlice. Ti nemaš goluba? Kaţi grehe svoje Bogu, i imaćeš svepaljenicu. Nemaš ni druge ptice? Plaĉi, i primiće ti se kao ţrtva. Ako se pomoliš, Bog će tvoju molitvu primiti umesto teleta. Ako mu pripadneš sa iskrenim srcem, tvoje usrĊe biće stavljeno iznad vola prinesenog na ţrtvu. I zašto da pripremaš tamjan? Pokajanje će te oĉistiti i bez dima.

46. Pokajanje je Boţija trpeza, budući da On preko njega okuša ljudsko spasenje. I Spasitelj govori: Jelo je moje da vršim volju Oca moga koji je na nebesima (Jn.4,34).

185

Prema tome, pokajanje je divan hleb Boţiji. Bog u njemu okuša ispovedanje savesti, pije suze umilenja, naslaĊuje se ugodnim mirisom iskrenih uzdaha, koji su za Njega blagouhano kandilo. Evo razliĉitih jela Boţijih: uzdrţanje, post, bdenje, priljeţna molitva,

poslušnost sa smirenjem. Jer, to je Bogu prijatnije od mnogih ţrtava.

47. Pokajanje je praznik za Boga. Jer, JevanĊelje govori da se Bog više raduje zbog jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika (Lk.15,7). Ĉineći praznik za Boga, pokajanje priziva i nebo na gozbu. AnĊeli se raduju kada ih pokajanje poziva na veĉeru. Svi nebeski ĉinovi se vesele, pobuĊeni pokajanjem na radost.

48. Pokajanje prinosi na ţrtvu one koji su sagrešili, ali ih isto tako i oţivljava. Ono umrtvljuje, ali i vaskrsava iz mrtvih. Kako to? Ĉuj: ono uzima grešnike i ĉini ih pravednim. Juĉe su bili mrtvi, a danas su za Boga ţivi pokajanjem; juĉe su bili tuĊi, a danas su Boţiji; juĉe su bili bezakonici, a danas su sveti. Pokajanje je velika topionica koja u sebe prima bakar, i pretvara ga u zlato. Ona uzima olovo i vraća srebro. Ako si video kako staklo prima boju zumbula, ili smaragda, ili sapfira, nećeš posumnjati u preobraţavajuće sile pokajanja.

Po blagovoljenju Boţijem, pokajanje pokajnika sjedinjuje sa blagodaću Duha Svetoga, i ĉoveka u potpunosti ĉini sinom Boţijim.

49. Zakon je zapovedao da se sve sveštene stvari izraĊuju od zlata. Zakonodavac nije dozvolio ništavnost u tim stvarima da bismo znali da sveti Boţiji u sebi imaju potpunu svetost! Ĉuj, pokajniĉe! Pristupi Bogu iz sveg srca i On će ti uzvratiti potpunim pretapanjem onoga što je u tebi. Traţio si da budeš pretopljen u ognju pokajanja: pazi da ništa ne ostane nepretopljeno. Evo, šta ja mislim. Pretpostavimo da prinosiš pokajanje za blud. Pazi da odbaciš sve vidove bluda, budući da se od njih raĊa svaki razvrat. I ne samo to, nego odbaci i sve što vodi ka oskrnavljenju bludom: smeh, šale, skverne reĉi, stomakougaĊanje. To su, naime, putevi koji vode u blud.

50. Potpuno odloţi sve grehovno. Kada je narod sagrešio, prorok Mojsije je naredio da se razapne zmija, tj. da se istrebe gresi. On je naĉinio zmiju i to ne obiĉnu, nego livenu i celovitu. Zbog ĉega? On time pokazuje da u potpunosti treba da se odvraćaš od svakog lukavstva. On je celu zmiju naĉinio iz bakra stoga što je koren sveg zla srebroljublje. On je zmiju izlivenu izvadio iz pećnice da bi i ti u sebi zaustavio raspaljenost koja preti da ti razvrati um. Zmiju je, pak, obesio na drvo kako bi ti, kajući se, u sebi raspeo tri poroka preko kojih dolazi do duševne smrti.

51. Tebi je upućena reĉ moja, pokajniĉe. Nemoj imati u sebi prazno mesto. Budi ĉvrsto rešen da se boriš protiv greha i da prebivaš u dobru kao kamen. Utvrdi srce [moje], kaţe prorok, da se ne pokolebam (Ps.111,5; 8). Ti si duţan da prineseš ĉvrsto pokajanje kao Petar, budući da si mnogo grešio. Bog ne prima pokajanje koje ne ispoljava ĉvrstu rešenost. Mnogi svojim hodom oponašaju careve, iako ih zbog toga ne smatraju carevima.

Tako će oni koji se kaju imati samo izgled pokajnika, ali ne i silu koju daje pokajanje ukoliko ga se ne late sa odluĉnošću. Oni koji prinose pokajanje samo za oĉi ne ĉine jedan nego mnoge grehe, budući da i druge pobuĊuju da prinose samo spoljašnje pokajanje. Njima ne samo da se neće otpustiti gresi, već će se dodati novi.

52. Prinesi odluĉno pokajanje, grešniĉe, kako bi dobio oproštaj. Sveti Pavle je rekao da onaj ko na temelju zida drva, seno i slamu neće dobiti nagradu. I on to nije rekao samo o uĉenju, nego i o pokajanju. Onaj ko ne prinosi odluĉno pokajanje predstavlja trsku i drvo koje pliva na vodi. Drvo je onaj ko pokajanju ne pristupi odluĉno. On ne samo da će biti odbaĉen, nego i saţeţen ognjem, kao što je reĉeno. A zašto? Stoga što je mislio da se podsmehne Bogu.

186

53. Prinesimo pokajanje kao Ninevljani kako bismo i mi dobili spasenje. Oni su se istinski pokajali, te su istinski i spašeni. Kako su sagrešili, tako su se i pokajali - i bili primljeni. Oni se nisu samo poloviĉno obratili, budući da su podjednako plakali i carevi i

prosti ljudi. I nije se samo jedan deo njih popravio, budući da su zajedno ridali i gospodari i robovi. I opet, nisu se samo kratko vreme kajali, budući da cela tri dana muţevi i ţene, stari i mladi nisu prestajali da prinose ispovedanje. Oni su poverovali osudi, i već su, kao pripremajući se za smrt, gorko tugovali jedan za drugim. Pod Ninevijom ja podrazumevam ĉoveka, a pod mnoštvom njenih ţitelja - delove duše i pokrete uma. Kao što su oni svi zajedno pristupili pokajanju, tako i mi svim silama celokupnog našeg sastava treba da prinesemo pokajanje.

54. U Zakonu je Bog zapovedio ne samo da se istrebe idoli, ţrtvenici i kumiri, nego i da se pepeo od saţeţenog kamenja i drva izbaci napolje kao neĉist. I ti pokajniĉe drţi u umu da si obavezan iz sebe da istrebiš svaki trag greha. Ako u tebi ostane grehovni pepeo, biće privuĉene neĉiste ţivotinje i gmizavci. A ako ga izbaciš iz sebe, više te neće uznemiravati ĉak ni grehovne vaške, ni komarci. Oĉisti u potpunosti svoj um od grehovnih mrtvaca, i njihov smrad će išĉeznuti iz tebe. Grehovni mrtvaci su strasna prisećanja. Ako ostanu u tebi, ona će pomraĉiti tvoju misao. Ona će i pomisli tvoje prisiljavati da lutaju, te će, kao gusta magla, naleći na tvoje duhovne oĉi.

55. Iscedimo sebe pokajanjem kako ne bismo izgubili blagodat oproštaja kao svoju pravu boju. CeĊenje jeste revnosno odlaganje onoga što je suprotno. Na taj naĉin "boja" (oproštaja), koja je nanesena na nas i koja se uĉvrstila u našim dušama, već neće moći da se izbriše. Revnosno umi sebe suzama, kao što bojadţije peru vunu. Predaj se smirenju i stegni sebe u svemu. Oĉistivši sebe na taj naĉin, ti ćeš pristupiti Bogu sa spremnošću da primiš blagodat.

56. Neki od pokajnika se ponovo vraćaju grehu stoga što nisu upoznali zmiju koja se u njima skriva. Ukoliko su e, pak, poznali, onda je nisu u potpunosti izbacili iz sebe, nego su dozvolili da u njihovoj unutrašnjosti ostanu tragovi njenog lika. Ona se, pak, brzo zaĉinje u utrobi i ponovo uspostavlja puni lik svoje zlobe. Ako vidiš pokajnika koji ponovo greši, znaj da se nije izmenio u svome umu: on je u sebi ostavio sve grehovne prizive. Obeleţje, pak, onoga ko je odluĉno prineo pokajanje jeste sabran i surov naĉin ţivota, odlaganje nadmenosti, uobraţenosti, a takoĊe i - oĉi i um uvek ustremljeni ka ţeljenom Isusu Hristu sa ĉeţnjom da se, blagodaću Hristovom, postane novi ĉovek.

57. Ĉuvaj se od onoga što je suprotno vrlini. Jer, ako postiš ali se i bezumno smeješ, biće lako da se sapleteš. Ako na molitvi plaĉeš, a u društvu se ponašaš svetovno, brzo će te uloviti u mreţe. Ako si pri celomudrenom ponašanju nemaran, nećeš zakasniti da padneš. Pokajanje treba prinositi od sveg srca. Onaj ko se kaje treba postojano da bude

isti, tj. ono što je poĉeo da bude. Onaj kod koga se primećuje nedostatak svedoĉi nepotpuno obraćenje. Onaj ko se menja pokazuje da u njegovom srcu nije postavljen ĉvrst temelj ţivota po Bogu. Takav ĉovek prinosi pokajanje kao dete koje se pouĉava. On plaĉe zbog nuţde, kao onaj koga biju, a ne po [svom] proizvoljenju. Svetovni zakoni strahom ispravljaju ponašanje, premda ne menjaju raspoloţenje srca. Tako, moţe biti, poneki prinose pokajanje sa tajnom, podsvesnom mišlju da ponekad popuste grehu.

58. Neko od proroka e rekao: U saboru Gospodnjem ne klevećite suzama (Mih.2,5.6). Time prorok ne odbacuje pokajanje, niti ispovedanje smirenog srca pred Gospodom naziva klevetom, već govori o laţnom pokajanju u kome se suze pritvorno prolivaju sa zlom namerom. I on još kaţe: Pocepajte srca vaša, a ne haljine vaše (Joilj

187

2,13). Jer, on neće da se mi nadimamo pokajanjem, nego da se zaista kajemo. I David kaţe: Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Neću u Crkvi prolivati suze, pokazujući pred ljudima samo spoljašnjost i uporno traţeći slavu pravednosti, nego ću na

krevetu svome suzama umivati postelju svoju kako bih bio jednodušan sa Hristom, koji kaţe: Zatvorivši klijet tvoju pomoli se. Tada će ti Otac, radi koga to ĉiniš u tajnosti, uzvratiti i smilovati se nad tobom javno (Mt.6,6).

59. Mnogi trguju ispovešću, predstavljajući sebe naizgled boljim nego što zaista jesu. Tako se oni prikrivaju. Drugi pokazuju pokajanje, kupujući sebi slavu. Neki obraćaju pokajanje u povod za gordost, i umesto oproštaja pišu sebi nove duţniĉke obveznice. Još se nisi oslobodio od ranijeg duga, a već ulaziš u novi? Došao si da isplatiš dug, a veţeš se novom obavezom? Staraš se da se oslobodiš od duga, i pripremaš sebi novo ropstvo? Eto šta znaĉi reĉeno: Molitva njegova neka bude greh (Ps.108,7). I kako da se on ne vrati grehu? Kako da se opet ne preda strastima? Zar će ga zmija ostaviti na miru? Da li će prestati da ga uznemiravaju gmizavci? Avaj! Na njemu će se ispuniti Hristova reĉ, tj. u njega će se nastaniti sedam drugih gorih duhova(Lk.11,26).


PODVIŢNIĈKE POUKE

III

OPŠTI NACRT ŢIVOTA ONIH

KOJI SU SE POSVETILI UGAĐANjU GOSPODU I IZGRAĐIVANjU SVOG SPASENjA

1. Svima, koji su sebe posvetili Bogu i koji se uvek staraju da predaju tela svoja u ţrtvu ţivu, svetu, ugodnu Bogu (Rim.12,1), predstoji da, saglasno sa svetim zavetima JevanĊelja i ostalih Svetih Pisama, veruju da će, predavši se na svako dobro delo i svako upraţnjavanje u vrlini, blagodaću Hristovom i silom Boţijom, dobiti savršeno izbavljenje i oĉišćenje od sramotnih strasti, koje se podiţu u duši i telu. Ono što je nemoguće za nas, moguće je za Boga koji je obećao. Osim toga, grehovne strasti su kasnije ušle u dušu i telo usled prestupa prvosazdanog ĉoveka.

2. Mi verujući smo kroz sveto krštenje primili zalog blagodati kao talanat radi mnogostrukog umnoţavanja i dobijanja obećanog nasledstva. Boţanstveni Duh Utešitelj, koji je dat apostolima i, preko njih, jedinoj istinitoj Crkvi Boţijoj, od ĉasa krštenja prebiva u svakome koji je pristupio sa ĉistom verom. I svako dobija kesu srebra radi umnoţavanja, obraĊivanja i dobitka, kao što je reĉeno u JevanĊelju.

3. Kao što dete, koje je roĊeno u ovome veku, ne ostaje zauvek u deĉijem uzrastu, nego svakodnevno raste, po prirodnom zakonu, dok ne izraste u odraslog ĉoveka, tako i roĊeni odozgo vodom i Duhom ne treba da ostaje u duhovnom deĉaštvu, već da, postojano prebivajući u podvigu, trudu i mnogom trpljenju, kroz borbu sa duhovnim neprijateljem napreduje i uzrasta sve dok ne dostigne punotu duhovnog uzrasta, tj. dok ne postane savršen ĉovek, koji ima meru rasta punote Hristove, kako uĉi apostol (Ef.4,13).

4. Dete koje se rodilo telesnim roĊenjem dostiţe zreo uzrast po neophodnom zakonu prirode. Boţiji promisao je, naime, odredio da savršenstvo telesnog uzrasta nastupa nezavisno od naše volje, tj. po zakonu prirode. U duhovnom roĊenju odozgo Bog je, naprotiv, ustanovio drugi poredak. On je u delu duhovnog uzrastanja ĉovekovom

188

slobodnom proizvoljenju prepustio trud, podvig i naporno koraĉanje (prema cilju) sa ĉvrstim trpljenjem. Borite se, govori Gospod, da uĊete na uska vrata (Lk.13,24); i još: napreţite se zbog toga što podviţnici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt.11,12); i još:

Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk.21,19). Blagodat Boţija je uredila da svako, po sopstvenom raspoloţenju i sopstvenoj volji, [sopstvenim] trudom i podvigom duhovno uzrasta.

5. [Ĉovek] stiĉe priĉešće Svetoga Duha za duhovno uzrastanje u obnovljenju uma srazmerno sa telesnim i duševnim podvigom [koji preduzima], i saglasno sa naslaĊivanjem dobrim delima. On po blagodati i zabadava dobija (silu za) spasenje, a po veri, ljubavi i podvigu slobodnog proizvoljenja ushodi i napreduje. Tako on i po blagodati i po pravdi postaje naslednik veĉnog ţivota. Ĉovek ne uzrasta u napredovanju samo Boţijom silom i blagodaću, već i sopstvenim dejstvom i staranjem. I obratno, on u savršenu volju Boţiju i u meru ĉistote ne moţe doći samo sopstvenom silom i snagom, bez sadejstva i pomoći Duha. Jer, ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muĉe koji ga grade; ako Gospod ne saĉuva grad, uzalud ne spava straţar (Ps.126,1).

6. Šta je savršena volja Boţija koju, po savetu i ubeĊenju apostola, svako treba da postigne (Rim.12,2)? Oĉišćenje i osvećenje srca priĉešćem Duhom Boţijim koje se bez sumnje vrši u duši, koja se sa verom i ljubavlju u potpunosti predaje Bogu. Gospod je rekao: Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Od onih koji ţele da postignu takvo blaţenstvo On zahteva savršeno oĉišćenje od greha, tj. odluĉno osloboĊenje od strasti bešĉašća i savršeno sticanje najviše vrline. Na to ukazuje i prorok koji u molitvi govori: Srce mi ĉisto sazdaj Boţe, i duh prav obnovi u meni (Ps.50,12). I opet, na pitanje: Ko će izaći na goru Gospodnju, ili ko će stati na Svetom mestu Njegovom, on odgovara: Ĉije su ruke nevine i ko je ĉist srcem (Ps.23,3.4). Time je Duh pokazao da smo duţni da svojom sopstvenom delatnošću savršeno odseĉemo od sebe greh koji se ĉini delom, reĉju i

pomišlju, te da stremimo savršenoj ĉistoti duha sa nadom da ćemo je, blagodaću Svetoga Duha, i dostići. Navodeći kakve treba da budu duše koje se udaljavaju od telesnog braka i svetovnih veza i koje ţele da prebivaju u devstvenosti, apostol govori: Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta ne samo telom, nego i duhom (1.Kor.7,34). On time savetuje da duša. tj. nevesta Hristova, koja ţeli da se sjedini sa ĉistim nebeskim Carem, treba da postane slobodna od greha na delu i u misli. tj. kako od oĉiglednih grehova, tako i od tajnih strasti, kao što je reĉeno kod Jovana Bogoslova: I svaki koji ovu nadu ima u Njega, oĉišćava sebe, kao On što je ĉist (1.Jn.Z,3).

7. Duša koja se udaljila od svetovnih veza i koja je zaţelela da prebiva u savezu i opštenju sa netruleţnim Ţenikom, treba da bude ĉista ne samo od oĉiglednih grehova, tj. bluda, kraĊe, stomakougaĊanja, klevete, praznoslovlja, vike, smeha, gramţljivosti, nego još više - od najsilnijih duševnih strasti i tajnih grehova, tj. od pohote, taštine, ĉovekougaĊanja, licemerja, vlastoljublja, laţi, rĊave naravi, mrţnje, neverja, zavisti, prevaznošenja, ljubomore, samougaĊanja, samoljublja, oholosti i njima sliĉnih nevidljivih sramnih strasti (Rim.1,26). Pismo i sakrivene duševne grehove smatra ravnim gresima koji su projavljeni na delu, budući da se radi o izdancima jednog istog korena. Prorok izobliĉava: U srcu ĉinite bezakonja (Ps.57,3), dok se za sebe moli: Od tajnih mojih oĉisti me (Ps.118,13). I koliko treba da se staramo da od oĉiglednih grehova saĉuvamo spoljašnjeg ĉoveka, tj. telo, kao hram Boţiji, toliko treba da se pobrinemo i podvizavamo radi oĉuvanja unutrašnjeg ĉoveka, tj. duše od svake lukave pomisli, kao što je reĉeno: Svrh svega što se ĉuva ĉuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi ţivot (Priĉ.4,23).

189

8. Mi ćemo napredovati u ĉuvanju srca ukoliko se uvek suprotstavljamo lukavim pomislima taštine, mrţnje, oholosti, laţi, pohote, nadmetanja, vlastoljublja i ostalih, te ukoliko sa svom strogošću ispitujemo sami sebe, ĉuvajući svoj um od saveza i saglasnosti

sa tajnim duševnim strastima. Osim toga, neophodno je da se sa naporom predajemo svakom dobrom poduhvatu, trudu i podvigu kako bismo postavili prepreku svome neprijatelju. Ako budemo tako ĉinili, Gospod će, videći naš duševni podvig, po svome ĉovekoljublju u nama silom Duha neprekidno vršiti veliko isceljenje od tajnih strasti, sveteći se našim mislenim neprijateljima.

9. Duhovnu meru kojoj treba da stremimo navodi nam sveti Pavle. On kaţe da sva naša briga treba da bude usmerena na to da svakog ĉoveka pokaţemo savršenog u Isusu Hristu (Kol.1,28). U ĉemu se, pak, sastoji to savršenstvo on pokazuje u svojim molitvenim ţeljama Efescima, govoreći: Neka vam Bog da silu da ojaĉate Duhom Njegovim u unutrašnjem ĉoveku, da se Hristos verom useli u srca vaša, da biste, ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli... [poznati ljubav Hristovu] (Ef.3,16-18). Venac svega je ljubav. To je on još snaţnije predstavio u drugoj poslanici gde je naveo da razni Boţiji darovi i ĉovekova samopoţrtvovanja nisu savršeni bez ljubavi. Osim toga, on ljubav predstavlja kao uništiteljku i istrebiteljku svih strasti (1.Kor.13,1-8). To je granica savršenstva. Iz toga sledi da se oni koji su se udostojili duhovnih darova, koje je sveti Pavle nabrojao, nalaze u opasnosti, borbi i strahu ukoliko još nisu primili izbavljenje (od strasti) dejstvom najsavršenije i prave duhovne ljubavi.

10. To je apostol otkrio radi onih koji ţele da se taĉno uzdiţu ka hrišćanskom savršenstvu, zapravo, da neko od onih koji su se udostojili nekih darova ne bi pomislio da je i pri nepotpunom dejstvu blagodati već postigao savršenstvo i da, uobrazivši kao da već ni u ĉemu nema nuţde i zadovoljivši se niţim darovima, ne bi ostao meĊu onima koji nisu postigli potreban vrhunac savršenstva. Ukazivanjem na cilj savršenstva apostol uĉi da

svako treba da se neprestano i istrajno podvizava dobrim podvigom, smatrajući se siromašnim pred takvim bogatstvom ljubavi, te da prohodi duhovno trkalište dok ne postigne cilj, kao što je reĉeno: Tako trĉite, da... dobijete (1.Kor.9,24).

11. RasuĊivanje o cilju podviţništva sam raširio sa ciljem da u onima koji ţele da ga prihvate uĉvrstim taĉnu misao o našem nadanju, i o vrsti trke koja nam predstoji, da bi svako (i svaka) od onih koji se posvećuju Bogu stalno imao u vidu gde smo prizvani i kakvu meru smo obavezni da postignemo, te da bismo svim silama i sa svom revnošću same sebe i sve što imamo u ovome veku, uvek usrdno posvećivali na dobro, ne dopuštajući da nas sujeta ubedi da smo mi nešto, nego smatrajući da zaista nismo ništa u poreĊenju sa prevashodstvom savršene mere našega zvanja i neispitivim bogatstvom ljubavi Hristove. Sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, gledajući na Isusa, Naĉelnika i Savršitelja vere (Jev.12,1). Što je za mnom zaboravljam, a stremim za onim što je preda mnom (Fil.3,13).

12. Kako bratija treba da ţivi i da se ophodi meĊu sobom? Kakvim trudovima, naporima i delatnostima ljubitelji istine mogu da postignu cilj koji je naveden?

Onaj ko stremi ka ovom cilju neka svoju dušu preda bratstvu, udaljivši se od sveta i svetskih zadovoljstava. Tako je zapovedio Spasitelj kada je, nabrojavši šta je duţan da ostavi onaj koji ţeli da ga sledi, dodao: Pa i dušu svoju (Lk.14,26). Jer, šta znaĉi ostaviti svoju dušu ili odreći se nje? To znaĉi bezuslovno i potpuno se predati bratstvu, nipošto ne ispunjavati svoju volju, i odluĉno ništa nemati u svojoj vlasti, osim odeće koja se nosi. Time se [bratu] omogućuje da, budući slobodan od briga, uvek sa radošću ispunjava samo

190

ono što mu je zapoveĊeno. Onaj ko se odrekao svoje duše neka svu bratiju, a naroĉito nastojatelja, poštuje kao gospodare i vladare. Neka im on dragovoljno sluţi, ne radeći samo prividno kao da ugaĊa ljudima, nego kao sluga Hristov (Ef.6,6). Predavši sebe

Gospodu, neka on ide uskim i tesnim putem (poslušanja), i neka se rado stavi pod blagi jaram Hristov, ĉvrsto verujući da mu se priprema veliko spasenje.

13. Bratija je duţna da meĊu sobom ţivi u prostoti, ĉistoti, jednodušnosti, miru i srdaĉnoj iskrenosti. Niko ne treba da se prevaznosi nad drugim, niti da se smatra boljim, ili većim od drugoga. Naprotiv, kao uĉenik Hristov neka se svako smatra najbednijim od svih ljudi kako bi se ljubavlju, prostotom, odsustvom suparništva i oholosti, pri uzajamnom potĉinjavanju jednih drugima, u strahu Boţijem, u bratstvu mogao saĉuvati savez mira, i kako bi ono bilo jedno telo i jedan duh u Hristu Isusu.

14. Nameravajući da se drţi ovih pravila, neka se svako najpre na svaki naĉin postara da u srcu svome ima svetu ljubav i strah Boţiji. Neka ih on neprestano izmoljava od Boga, i neka ĉestim, ili bolje reći, neprestanim sećanjem na Gospoda i nebesku ljubav

na svaki naĉin revnuje da ih, uz pomoć blagodati, u sebi svakodnevno uvećava.

15. A u ljubavi prema bliţnjemu ćemo (posle toga) već lako napredovati. Postavivši prvo na prvom mestu, drugo će se već, sledeći za prvim, po redu izvršiti. Onaj, pak, ko bude lenj prema prvoj velikoj zapovesti, tj. ljubavi prema Bogu (koja se uz Boţije dejstvo obrazuje u nama iz unutrašnjeg raspoloţenja, dobre savesti, i ispravnih misli o Bogu), a namerava da se pobrine o drugoj, sliĉnoj prvoj, ostvariće samo spoljašnje sluţenje bratiji koje nikada neće biti ĉisto i zdravo, budući da će zlobne spletke, nalazeći njegov um dalekim od sećanja na Boga i od ljubavi i stremljenja k Njemu, ili u duši proizvoditi roptanje i ţalbe na sluţenje bratiji, predstavljajući ga teškim i nepodnošljivim, ili će poĉeti da ga nadimaju i nagone da mašta o sebi kao o velikom i dostojnom poštovanja, obmanjujući ga mišlju o njegovom mnogom delanju na korist svih. Nalazeći se daleko od sećanja na Boga i od straha Boţijeg, ĉovek po neophodnosti traţi slavu i pohvale od onih kojima sluţi. Ukoliko su, pak, um i duševno raspoloţenje uvek zauzeti mislima o Bogu i stremljenjem ka Njemu, ĉovek će, saobrazno ljubavi Boţijoj, sve ĉiniti u slavu Boţiju, bogateći se ĉistim i bogougodnim delima ljubavi prema bratiji i zadobijajući savršen uspeh u svome trudu koji ga uvenĉava veĉnom nagradom od Boga.

16. Svako upraţnjavanje u vrlinama koje preduzimamo treba da ĉinimo u slavu Boţiju, a ne radi naše sopstvene slave. HoĊenje po zapovestima biva sveto i ĉisto samo ako ga prati sećanje na Boga, strah Boţiji i ljubav prema Bogu. Takvim raspoloţenjem se od nas daleko odgoni neprijatelj koji uvek pokušava da oskrnavi ispunjavanje zapovesti, te sve što nam je zapoveĊeno u zapovestima nama izgleda radosno i lako ispunjivo. Jer, ljubav Boţija ĉini da su nam zapovesti lagane, udaljujući svaku teškoću pri njihovom

ispunjavanju. Neprijatelj se na sve naĉine trudi da razliĉitim zemaljskim mamcima naš um odvuĉe od sećanja na Boga, od straha i ljubavi prema Gospodu, da bi, zatim, nekim prividnim dobrom i naše srce privukao prema laţnim dobrima i udaljio ga od istinskog dobra, tj. od ljubavi prema Bogu. I sve što ĉovek ĉini dobro lukavi nastoji da pokvari i oskrnavi, mešajući sa ispunjavanjem zapovesti svoja semena taštine, ili sumnje, ili roptanja, i neĉeg sliĉnog kako dobro koje se ĉini ne bi bilo istinski dobro. Jer, dobro je istinsko samo onda kada se smirenoumno i usrdno izvršava radi Boga. Eto zbog ĉega je svakome potrebno mnogo znanja i rasuĊivanja kako bi um mogao da raspozna spletke i zamke neprijatelja i da od svojih dela odbaci sve što je grešno. Jer, i dobro delo se moţe uraditi lenjo i nebriţljivo, ili sa neĉistom namerom, usled ĉega postaje neblagougodno

191

Bogu, kao što se moţe uĉiniti i po volji Boţijoj, usrdno, bodro, Boga radi, zbog ĉega će se pokazati kao blagougodno pred Njim.

17. Oni koji su se u potpunosti predali Bogu treba da ispunjavaju sve zapovesti u skladu sa svojim silama, budući da je oĉigledno da je pred sve postavljen jedan cilj poboţnosti, tj. da se po veri i revnosti za sve vrline udostojimo da se ispunimo Duhom Svetim, te da steknemo savršeno osloboĊenje od strasti, tj. oĉišćenje srca, koje u dušama vernih i poboţnih ostvaruje Duh koji osvećuje. Stoga neka se svako posveti dobru saobrazno sa merom njegove duševne ljubavi prema Bogu. I napokon, onaj ko ţeli da se neprestano moli neka postojano prebiva u molitvi. (Misli se na zatvornike).

18. Prema tome, brata koji ţeli da stupi na molitveni podvig iz ljubavi prema nebesnim dobrima ne treba ometati. I on je veoma dostojan pohvala pred ljudima i pred Bogom. Jednodušna bratija sa radošću neka dozvole takvome da prebiva u molitvi kako bi i sami dobili nagradu od Boga za saglasnost i za dobru podršku koju su dali bratu. Jedino neka onaj ko se odluĉuje da nezadrţivo ţeĊuje za Gospodom i prebiva jedino sa Njim i na

samom delu prebiva u podvigu neprekidnog stremljenja ka Gospodu, protiveći se svim nepotrebnim pomislima, kako bi njegovi plodovi, na opšte izgraĊivanje svih, postali svakodnevno oĉigledni. Onome ko ima ljubav prema Bogu, ĉak ukoliko još i nije dostigao do ranjenosti i ushićenja Boţanstvenom ljubavlju u vreme molitve, premda se i prisiljava, podvizava i prinuĊava svoju volju, bezuslovno se predajući nebeskoj ljubavi i starajući se da stekne istinsku duhovnu molitvu, ostala bratija neka sa radošću dozvoli da prebiva u molitvi. Bolje reći, neka mu oni potpomaţu kao pomoćnici, smatrajući svojim sopstvenim dobitkom bratovljev napredak u savršenstvu. Neka ga oni ne spreĉavaju usled suparništva i zavisti, neka ne ometaju poĉetak prekrasnog revnosnog podviga, i neka ne prekidaju dobro stremljenje prema Bogu. Videći vatrenost uzajamne ljubavi, Bog će ispuniti iskanja svih, dajući svakome utehu zbog pravilnog i dobrog meĊusobnog odnosa.

19. Onaj ko je stupio u ĉin molitvenika treba da prihvati najveći podvig, budući da je na sebe uzeo najveće delo. Jer, mnoge prepreke stoje pred neprestanim prebivanjem u molitvi: san, uninije, oteţalost tela, lutanje pomisli, netrpeljivost, raslabljenost. Osim toga, tu su napadi lukavih duhova koji vode borbu sa dušom koja na delu neprestano ište Boga. Oni se bore protiv nje i na sve naĉine je spreĉavaju da se pribliţi Bogu. Stoga on treba da postojano prebiva u trezvoumnoj paţnji prema svemu onome što se dogaĊa u [njegovoj] unutrašnjosti, u borbi, trpljenju i plaĉu, pojaĉano se starajući da ne dopusti ništa što bi zasmetalo molitvi.

20. Ako našu molitvu ne budu ukrašavali smirenoumlje, ljubav, prostota i dobrota, mi nećemo imati nimalo koristi, budući da će se raditi samo o liĉini molitve. To, uostalom, treba reći ne samo o molitvi, nego i o svakom podvigu uopšte - o devstvenosti, o postu, o

bdenju, o pevanju Psalama, o sluţenju i o svakom drugom trudu koji se ĉini radi vrlina. Svi takvi trudovi i podvizi su uzaludni ukoliko u sebi ne nalazimo plodove ljubavi, mira, radosti, krotosti, smirenja, prostote, iskrenosti, trpljenja, odsustva zavisti i sliĉnog. Jer, oni se i preduzimaju radi takvih plodova. Bez tih plodova sva naša dela i svi naši podvizi su besplodni. Oni koji nemaju te plodove na Dan suda će se naći u istom redu sa ludim devojkama.

21. Vi koji ste još nesposobni da se savršeno posvetite delu molitve, sa verom i strahom Boţijim se pripremite za sluţenje bratiji, ili za prohoĊenje poslušanja. I zapoĉevši trud, istrajte kao oni koji ispunjavaju zapovest Gospodnju i koji vrše duhovno delo. Budite paţljivi prema njemu kao prema delu Boţijem, i sluţite sa radošću kao sluge Gospodnje,

192

nipošto ne dopuštajući da ga neprijateljska zloba oskrnavi bilo ĉovekougaĊanjem, bilo roptanjem, bilo nadutošću, bilo lenjošću, bilo nemarnošću. Naprotiv, starajte se na sve naĉine da svoje prekrasno poslušanje osvetite poboţnošću i ljubavlju prema Bogu, kako bi

mu bilo blagoprijatno.

22. Prema tome, pošto svoj bratiji koja ţive istim naĉinom ţivota predstoji jedan, ranije navedeni cilj, neka se svako podvizava u skladu sa svojim silama i neka veruje Bogu da će, uz dobru revnost i upraţnjavanje u vrlinama, postići savršenu meru hrišćanskog usinovljenja. Prostota, iskrenost, uzajamna ljubav, radost i smirenoumlje u svemu neka u bratstvu uvek budu nepokolebivi kao temelj. U protivnom ćemo, prevaznoseći se, nadimajući se jedan na drugog, ili predajući se roptanju, svoj trud uĉiniti uzaludnim. Onaj ko neprestano prebiva u molitvama neka se ne prevaznosi nad onima koji još nisu sposobni za postojanu molitvu kako bi njegovo delo moglo napredovati pred Bogom i ljudima. I onaj ko se posvetio sluţenju, ili prohoĊenju nekog drugog poslušanja, neka ne ropće po nagovoru zloga, i neka ne kleveće onoga ko prebiva u molitvama i postovima, kako bi stekao blagodat kod Boga, i kako bi njegovo delo postalo blagoprijatno Bogu.

Budući da smo udovi jedan drugoga, duţni smo da jedan drugoga uspokojavamo. RukovoĊeni dušom, telesni udovi bez zavisti sluţe jedan drugome. Tako smo i mi, budući udovi jedni drugih, rukovoĊeni jednim Duhom i hranjeni jednom ţivom reĉju istine, duţni da, uz uzajamno uspokojavanje jedan drugoga, dovodimo sebe u opštu saglasnost ljubavlju i prostotom, dobrotom i radošću. Kada bude saĉuvano takvo uzajamno raspoloţenje prostote jednih prema drugima, suvišak onih koji upraţnjavaju molitve će dopuniti nedostatak molitvenosti kod onih koji nose poslušanja, i obratno, suvišak trudova onih koji nose poslušanja će dopuniti nedostatak delatnosti onih koji prebivaju u molitvama kako bi, po reĉi apostola, postojala jednakost (2.Kor.8,14). Samo neka meĊu bratijom bude utvrĊena prostota, ljubav, smirenoumlje i odsustvo zavisti. Tada će se svako

srazmerno svojoj veri, ljubavi i trudu, svakodnevno napredujući, udostojiti Carstva nebeskog. Eto pravog anĊeoskog ţivota! To upravo znaĉi: Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. Tada se mi jedan sa drugim sjedinjujemo u odsustvu zavisti, u prostoti, ljubavi, miru i radosti; tada napredak bliţnjega smatramo svojim sopstvenim dobitkom; tada nemoći, ili nedostatke i nevolje drugih priznajemo za sopstveni gubitak, kao što je reĉeno: Ne starajte se svako za svoje, nego svako i za ono što je drugih (Fil.2,4). Na taj naĉin ćemo, stradajući jedan zbog drugog, i naroĉito snaţni zbog slabih, i krepki zbog nemoćnih, biti u stanju da ispunimo zakon Hristov, kao što je objasnio sveti Pavle (Gal.6,2).


PODVIŢNIĈKE POUKE

IV

O VRLINAMA I STRASTIMA

1. Treba znati da ĉovek poseduje dvojaka ĉula zato što je dvostruk, tj. što se sastoji iz duše i tela. Postoji pet duševnih i pet telesnih ĉula. Duševna se kod mudraca nazivaju duševnim silama: um, razum (razbor), mnjenje (smislenost), uobrazilja i osećanje. Telesna ĉula su: vid, miris, sluh, ukus i dodir. Otuda proizilaze dvojake vrline i dvojaki poroci. Svaki ĉovek treba da jasno zna koje su duševne, a koje telesne vrline i, takoĊe, koje su duševne, a koje telesne strasti.

193

DUŠEVNE VRLINE

2. Duševne vrline uglavnom ĉine ĉetiri opšte vrline: hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost. Od njih se raĊaju ostale duševne vrline: vera, nada, ljubav, molitva, smirenje, krotost, velikodušnost, trpljenje, dobrota, negnevljivost, bogopoznanje, nerazdraţljivost, prostota, neuznemirenost, nelicemernost, pravdoljubivost, sloboda, odvraćanje od osuĊivanja, od sujete, od nadimanja, od gordosti, od zavisti, od lukavosti i od srebroljublja, sastradalnost, milosrĊe, štedrost, poštovanje [drugih], poboţnost, ţelja za budućim besmrtnim dobrima, ĉeţnja za Carstvom Boţijim, za usinovljenjem.

TELESNE VRLINE

3. Telesne vrline se, taĉnije reĉeno, poznanjem po Bogu obraćaju u oruĊe vrlina. Ukoliko su tuĊe svakom licemerju i ĉovekougaĊanju, ove ĉoveka vode ka napretku u smirenju i bestrašću. U njih spadaju: uzdrţanje, post, glad, ţeĊ, bdenje, svenoćno stajanje, metanije, nekupanje, zadovoljenje jednim ogrtaĉem, suvojedenje, uzimanje hrane kasno i u maloj koliĉini, zadovoljavanje ţeĊi samo vodom, leţanje na zemlji, siromaštvo,

nesticanje, izmoţdenost, odsustvo brige za odeću, odsustvo samoljublja, usamljenost, bezmolvije, bezizlazno prebivanje u keliji, oskudica, zadovoljstvo malim, ćutljivost, upraţnjavanje u rukodelju, svako zlopaćenje i svaki telesni podvig. Sve je ovo veoma nuţno i korisno kada je telo zdravo i muĉe ga plotske strasti. Ako je, pak, nemoćno, i ako je, uz Boţiju pomoć, savladalo strasti, sve to nije toliko neophodno. Naime, sve to zamenjuje sveto smirenje i blagodarnost.

DUŠEVNE STRASTI

4. Duševne strasti su: zaboravnost, lenjost i neznanje. Pomraĉeno ovim trima strastima, duševno oko, tj. um, potpada pod vlast ostalih strasti, u koje se ubrajaju: bezboţnost, nepravilna vera, tj. svaka jeres, hula, razdraţljivost, gnev, srdţba, plahovitost, mrţnja prema ljudima, zlopamćenje, kleveta, osuĊivanje, nerazumna tuga, strah, bojazan,

razdor, ljubomora, zavist, sujeta, gordost, licemerje, laţ, neverje, neblagorazumnost, nerazboritost, kratkovidnost, nenasitost, gramţljivost, lenjost, uobraţenost, pristrasnost, privezanost prema zemaljskom, uninije, malodušnost, neblagodarnost, roptanje, naduvenost, samomnjenje, naglost, visokoumlje, vlastoljublje, ĉovekougaĊanje, lukavost, bestidnost, bezosećajnost, laskanje, tajnovitost, podrugljivost, dvojedušnost, pristajanje na greh iz strasti, neprestana misao o grehu, rasejanost pomisli, samoljublje - majka svega rĊavoga, srebroljublje - koren svih poroka i strasti, zla narav i lukavstvo.

TELESNE STRASTI

5. Telesne strasti su: stomakougaĊanje, proţdrljivost, raskoš, pijanstvo, potajno uzimanje hrane, razne vrste slastoljublja, blud, preljuba, razvrat, neĉistota, rodoskrnavljenje, oskvrnjenje dece, skotološtvo, zle ţelje i svake protivprirodne i sramotne

strasti, kraĊa, kraĊa svetinje, razbojništvo, ubistvo iz zavisti ili zbog nerazumne razdraţljivosti, svaki telesni pokoj, zadovoljenje telesnih ţelja, naroĉito kada je telo zdravo, ĉaranje, vraĉanje, maĊijanje, gatanje, predskazivanje, gizdanje, lakomislenost, nega, strast prema ukrašavanju, mazanja lica, razvrat dostojan prekora, kockanje, pristrasna predanost svetskim zadovoljstvima, plotski ţivot koji odebljava um, ĉineći ga ozemljenim i zverolikim, i koji nikako ne dopušta da uzdignemo pogled prema Bogu i k vrlinskim delima. Koren, pak, svih zala i, kako bi neki rekli, prvi njihov uzrok jesu slastoljublje, slavoljublje i srebroljublje, od kojih se raĊa sve rĊavo.

6. MeĊutim, ĉovek neće sagrešiti ni jednim grehom ukoliko ga najpre, kako govori mudri podviţnik Marko, ne savladaju i ne obuzmu tri silna diva, tj. zaboravnost, lenjost i

194

neznanje. Njih, pak, raĊa slastoljubiv i spokojan ţivot i privezanost za ljudsku slavu i razonodu. Prvobitni, opet, uzrok i najpokvarenija majka svega toga jeste samoljublje, tj. nerazumna privezanost i strasna privrţenost prema telu, lutanje i rasejanost uma, zajedno

sa bestidnom i svakom preteranom slobodom u reĉima i smehu, koji dovode do mnogo ĉega rĊavog i do mnogih padova.

7. Osim toga, treba znati da je slavoljublje, koje se obratilo u strast, veoma raznoliko i da ima mnogo oblika. Postoje mnoga zadovoljstva koja zavode dušu koja nije trezvoumna pred Bogom, koja se ne opasuje strahom Boţijim i ljubavlju Hristovom i koja nije zauzeta ĉinjenjem vrlina. Jer, odsvuda se ukazuju hiljadu zadovoljstava koja k sebi privlaĉe duševne oĉi: i telesna lepota, i novac, i raskoš, i slava, i lenjost, i gnev, i posedovanje, i vlastoljublje, i gramţljivost. Oni nam, na našu prevaru, dostavljaju zadovoljstva. Oni imaju svetao i prijatan izgled, dovoljan da sebi privuĉe one koji su opĉinjeni sliĉnim, i koji u sebi nemaju veliku ljubav prema vrlinama, već je doţivljavaju kao teret. Svaka zemaljska veza, svako pristrašće prema veštastvenom, ma kako bilo beznaĉajno, u onome koji je savladan pristrašćem stvara zadovoljstvo i prijatno osećanje, premda nerazumno, koje kasnije postaje štetno. Ono ţelateljnu silu duše porobljava do te mere da onaj ko se pokorio strasti zbog lišavanja ţeljenoga pada u razdraţljivost, u tugu, u gnev i u zlopamćenje. A ako, osim pristrašća, ĉovekom ovlada makar mala navika - tada, jao! Ona ĉini da se onaj ko je zarobljen pristrašćem do kraja preda ţeljenom, zbog sakrivenog zadovoljstva.

8. Zadovoljstvo pohote je, kao što je napred reĉeno, raznovrsno. Ono svoje zadovoljenje ne nalazi samo u bludu i drugim telesnim nasladama, nego i u ostalim strastima. I celomudrenost se ne sastoji samo u tome da se uzdrţavamo od bluda i od plotskih zadovoljstava, nego da smo slobodni i od ostalih strasti. Stoga onaj ko je koristoljubiv, srebroljubiv, gramţljiv - nije celomudren. Jedan biva porobljen telesnom

lepotom, a drugi novcem. I drugi je u još manjoj meri celomudren, budući da nema pobudu koja bi ga pritiskala iz same prirode, kao što je sluĉaj kod prvog. Jer, neiskusnim jahaĉem se ne naziva onaj koji ne moţe da obuzda upornog i neukroćenog konja, nego onaj koji ne ume da izaĊe na kraj sa mirnim i poslušnim konjem. Iz toga se vidi da je strast prema novcu gora od ostalih i da nije prirodna. Pobude ka njoj se ne nalaze u našoj prirodi, nego u iskvarenom proizvoljenju. Stoga i greši neoprostivo onaj koji je njome savladan. Treba da jasno razumemo da se slastoljublje ne ograniĉava samo na blud i telesne naslade. Ono je prisutno u svemu onome što volimo iz duševnog proizvoljenja i pristrasnosti.

9. Da bismo jasnije poznali strasti, smatramo vaţnim da dodamo još i sledeće.

Postoje tri duševne sile: slovesna, razdraţajna i ţelateljna.

Gresi slovesne sile su sledeći: neverje, jeres, neblagorazumnost, hula, nerazboritost, neblagodarnost, saglasnost na greh, koja proizilazi od strasne sile u duši. Za leĉenje i isceljivanje od ovih grehova sluţe - nesumnjiva vera u Boga, istiniti i nepogrešivi dogmati, postojano izuĉavanje reĉi Duha, ĉista molitva i neprestana blagodarnost Bogu.

Gresi razdraţajne sile su sledeći: nemilosrdnost, mrţnja, nesastradalnost, zlopamćenje, zavist, ubistvo i postojano razmišljanje o sliĉnom. Za leĉenje i iseceljenje grehova sluţe - ĉovekoljublje, ljubav, krotost, bratoljublje, saosećajnost, trpeljivost i dobrota.

Gresi ţelateljne sile su sledeći: stomakougaĊanje, proţdrljivost, pijanstvo, blud, preljuba, neĉistota, razvrat, koristoljublje, ţelja puste slave, zlata, bogatstva i telesnih

195

zadovoljstava. Za njihovo leĉenje i isceljivanje sluţe - post, uzdrţanje, zlopaćenje, negramţljivost, razdavanje novca ništima, stremljenje budućim dobrima, ţelja Carstva Boţijeg, ţelja za usinovljenjem.

10. Reći ću sada nešto i o strasnim pomislima, pomoću kojih se izvršuje svaki greh.

Poroĉnih pomisli ima osam: stomakougaĊanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost. Da li će nas sve ove pomisli uznemiravati ili ne - nije u našoj volji. MeĊutim, da li će one u nama prebivati ili ne, i da li će pobuĊivati strasti ili ne - u našoj je volji.

I jedno je - prilog [pristupanje], drugo - spajanje, drugo - strast, drugo - borba, drugo - slaganje, koje preti da preĊe u delo i koje mu je sliĉno, a drugo, opet - postupanje po strasti, i drugo - porobljenje.

Prilog jeste prosta pomisao koju podmeće neprijatelj, naprimer: "Uĉini to i to", kao što je neprijatelj rekao Hristu Bogu našemu: Reci, da kamenje ovo postanu hlebovi (Mt.4,3). I to, kao što je reĉeno, nije u našoj volji.

Spajanje je primanje pomisli koju nam podmeće neprijatelj, bavljenje sa njom i razgovor sjedinjen sa zadovoljstvom. Ono zavisi od našeg proizvoljenja.

Strast je navika na pomisao koju nam podmeće neprijatelj, nastala kao posledica spajanja. Ona je postojano razmišljanje i maštanje o njoj.

Borba je meĊusobno protivljenje pomisli i uma, koja vodi ili istrebljenju strasti (tj. pomisli), ili slaganju na strasnu pomisao, kao što govori apostol: Telo ţeli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome (Gal.5,17).

Porobljenje je prinudno, nevoljno zanimanje (sa pomisli) srca koje je savladano predubeĊenjem i dugovremenom navikom.

Slaganje je izjavljivanje u pomisli saglasnosti na strast, a postupanje po strasti je

samo dejstvo po slaganju sa strasnom pomisli.

11. Onaj ko svojim protivreĉenjem i ĉvrstinom u samom poĉetku odbija od sebe prvo, tj. prilog, odjedanput preseca i sve ostalo.

StomakougaĊanje se istrebljuje uzdrţanjem, blud Boţanstvenom ljubavlju i teţnjom ka budućem, srebroljublje - saosećanjem prema ništima, gnev - blagošću i ljubavlju prema svima, tuga ovoga sveta - duhovnom radošću, uninije - trpljenjem, ĉvrstinom i blagodarnošću pred Bogom, taština - tajnim ĉinjenjem vrlina i postojanom molitvom sa srdaĉnom skrušenošću, gordost - izbegavanjem osuĊivanja i farisejskog poniţavanja i smatranjem sebe poslednjim od svih.

Oslobodivši se od svih nabrojanih strasti i uzdigavši se k Bogu, um još ovde poĉinje da ţivi blaţenim ţivotom, primivši zalog Svetoga Duha. Po odlasku odavde, sa bestrašćem i

istinskim znanjem, on se nastanjuje u svetlosti Svete i Boţanstvene Trojice, zajedno sa Boţanstvenim anĊelima sijajući u vekove vekova.

12. Duša je, kao što je napred bilo reĉeno, trodelna: u njoj se nalaze tri sile: pomisao [slovesnost], razdraţajnost i ţelja. Ukoliko je u razdraţajnoj [sili] ljubav i ĉovekoljublje, a u ţelateljnoj ĉistota i celomudrenost, onda je pomisao svetla. A, ako je u razdraţajnoj [sili] mrţnja prema ljudima, i u ţelateljnoj razvrat, onda je pomisao tamna.

Kada su mu strasti potĉinjene, razum je zdrav, celomudren i svetao, te duhovno sagledava meĊusoban odnos Boţijih tvari, i uzdiţe se ka Svetoj i Blaţenoj Trojici.

196

Razdraţajnost se, takoĊe, kreće na prirodan naĉin kada ljubi sve ljude, kada se ne ţali ni na koga i kada ne pamti zlo.

I ţelja odgovara prirodi kada uzdrţanjem, smirenoumljem i negramţljivošću umrtvi strasti, tj. telesno zadovoljstvo, teţnju ka koristoljublju i prolaznoj slavi. Jer, ţelja ima trojako stremljenje: ili prema plotskim zadovoljstvima, ili prema praznoj slavi, ili prema obmani bogatstva. Usled tog stremljenja koje je protivno razumu, ona ne brine o Bogu i Boţijim zapovestima, zaboravlja svoje sopstveno blagorodstvo, postaje surova prema bliţnjima, pomraĉuje pomisao i ne dozvoljava joj da se uzdigne ka istini.

Onaj, pak, ko je stekao viši obraz mišljenja, još ovde, kao što je reĉeno, predokušava Carstvo nebesko, poĉinje da ţivi blaţenim ţivotom, oĉekujući blaţenstvo koje je pripremljeno onima koji ljube Boga. Neka bismo ga se udostojili i mi nedostojni, po blagodati Hristovoj.

13. Treba znati da meru savršenstva u bilo kojoj vrlini ne moţe da postigne onaj ko joj u toku celog ţivota, sa neumornim trudoljubljem, ne bude stremio koristeći delatno

raĉenije [ljubav]. To treba reći o milostinji, molitvi, ljubavi, ili o ma kojoj od opštih vrlina - hrabrosti, mudrosti, celomudrenosti i pravednosti. Uz neprekidnost truda u ispunjavanju vrlina mi treba da se ĉuvamo da ne umanjimo ili sasvim ne poništimo njihovu vrednost i znaĉaj prihvatanjem rĊavih ciljeva, naprimer - ĉovekougaĊanja, puste slave i sliĉno. Osim toga, u vrlinama uvek treba da se upraţnjavamo sa rasuĊivanjem, koje je iznad svega - kao neka carica, vrlina nad vrlinama.

14. Svi oni koji ţele da napreduju u vrlini i koji se staraju da se uklone od greha, neophodno treba da znaju da su duševne vrline duše (naroĉito one kojima se podraţava Bog i kojima se imenuje Bog) više od telesnih vrlina, budući da je duša nesravnjeno vrednija od tela. Isto tako su poroci duše teţi i pogubniji od telesnih, kako po svojim dejstvima, tako i po kaznama koje im slede. I ne znam zašto to izmiĉe shvatanju mnogih. Mnogi se ĉuvaju, boje i udaljavaju od pijanstva, bluda, kraĊe i sliĉnih poroka, budući da ih se mnogi gnušaju, dok ravnodušno gledaju na poroke koji su, kao duševni, mnogo vaţniji - zavist, zlopamćenje, visokoumlje, lukavstvo, i koren svih zala - srebroljublje, te na sliĉne njima poroke.


PODVIŢNIĈKE POUKE

V

O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI, UOPŠTENO

1. Znaj da postoji osam pomisli od kojih nastaje sve ono štoje rĊavo: stomakougaĊanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost. One vode borbu sa svakim ĉovekom.

2. Ti, pak, ako hoćeš da pobediš stomakougaĊanje, zavoli uzdrţanje i stekni strah Boţiji. Tako ćeš pobediti.

197

3. Ako hoćeš da pobediš blud, zavoli bdenje i ţeĊ, uvek misli na smrt i nikada ne razgovaraj sa ţenama. Tako ćeš pobediti.

4. Ako hoćeš da pobediš srebroljublje, zavoli negramţljivost i nerasipnost.

5. Ako hoćeš da pobediš gnev, stekni krotost i velikodušnost. Opominji se koliko su zla Jevreji ĉinili Gospodu našemu Isusu Hristu. Pa ipak, On se, kao ĉovekoljubivi Bog, nije gnevio na njih, već se, naprotiv, molio za njih, govoreći: Oĉe, oprosti im, greh ovaj, jer ne znaju šta ĉine (Lk.23,34).

6. Ako hoćeš da savladaš neblagovremenu tugu, nikada se ne ţalosti zbog neĉeg prolaznog. Ako te rane reĉju, ili te uznemiravaju, ili sramote, nemoj se ţalostiti, nego se, naprotiv, raduj. Ţalosti se samo onda kada sagrešiš. Pa ipak, i u tom sluĉaju drţi meru da ne bi pao u oĉajanje, i da ne bi poginuo.

7. Ako hoćeš da pobediš uninije, bavi se, premda na kratko, nekim rukodeljem, ili ĉitaj, ili se ĉesto moli.

8. Ako hoćeš da pobediš taštinu, nemoj voleti pohvale, ni poĉasti, ni lepe odeće, ni prva mesta, ni prvenstva. Naprotiv, voli da te ukorevaju i sramote, da te laţno okrivljuju. I ukorevaj sam sebe kao grešnijeg od svih.

9. Ako hoćeš da pobediš gordost, nemoj govoriti da ono što ĉiniš, ĉiniš svojim sopstvenim trudovima, ili svojim sopstvenim silama. Bilo da postiš, bilo da provodiš vreme u bdenju, bilo da spavaš na goloj zemlji, bilo da pevaš Psalme, ili ĉiniš mnogo poklona govori da sve biva uz Boţiju pomoć i uz Boţije pokroviteljstvo, a ne tvojom silom i tvojim staranjem.

a) O BORBI SA STOMAKOUGAĐANjEM

10. Nemoj, monaše, ţeleti meso i ne opijaj se vinom. U suprotnom, tvoj um će ogrubeti i ţitejskim brigama neće biti kraja.

11. Znaci dobrog ţivota mladog monaha su - smirenoumno uzdrţanje od pijenja vina i mnogogovorljivosti. Ko ih, pak, voli neće dobro završiti ţivot.

12. Nemoj prinuĊavati svoga brata da pije vino do pijanosti, ĉak i ako ga on odavno upotrebljava. Jer, brod se gradi dugo vremena, a uništava se trenutno, od jednog udarca.

13. Ko ţeli telesno spokojstvo sebi priprema mnoga iskušenja, a dugotrpeljivi se spasava.

14. Bolje je jesti u Gospodu i blagodariti Gospodu, negoli ne jesti [tj. postiti na vodi] i osuĊivati one koji jedu i blagodare Gospodu.

15. Seo si za trpezu? Jedi hleb i ne osuĊuj bliţnjega da se kroz osuĊivanje ne bi desilo da proţdireš brata svoga.

16. Budi zdrav u veri i jedi u Gospodu sve što je izneseno pred tebe. Ako ti je ponuĊeno neko jelo koje ne ţeliš da jedeš nemoj ga odgurivati sa trpeze ukoliko drugi ţele da jedu i blagodare Gospodu.

17. Seo si da jedeš? Jedi kao ĉovek i ne osvrći se oko sebe kao neznaven.

18. Jedan brat je rekao: "Ne odbijam da jedem meso zbog neke odvratnosti, budući da je svako stvorenje Boţije dobro i ništa nije za odbacivanje (1.Tim.4,4), nego stoga što je napisano: Bezumnom ne koristi sladost (Priĉ.19,10). Za monaha je nerazborito da jede meso ţivotinja".

198

19. Nemoj se gnušati ni ostataka ukoliko su ti ponuĊeni. Jer, Gospod je zapovedio svojim uĉenicima da sakupe preostale komade, da ništa ne propadne (Jn.6,12).

20. Sramota je za ĉoveka da se opija vinom. Videvši mnoge, nisam pronašao nikoga ko bi bio sliĉan onome ko se opija.

21. Uzdrţanje iznuruje telo, a prejedanje um ĉini grubim.

22. Ćuti inoĉe, i potĉinjavaj telo svoje da ne bi bio odbaĉen.

23. Radi sa telom svojim i donećeš plod Bogu.

24. Ţeliš li, inoĉe, da postigneš pokoj u bratskoj zajednici? Budi zadovoljan opštom bratskom trpezom. I biće isceljeno telo tvoje, i izleĉene kosti tvoje (Priĉ.33,8) i duša tvoja neće pretrpeti štetu. Ako se na ĉaši i staklencu zadrţavaju oĉi tvoje svakako ćeš oboleti i biće ti kao da te zmija ujela (Priĉ.23,31).

25. Jureći za plenom da bi nasitio stomak, lav biva uhvaćen: i stomakougodnik biva poniţen zbog zadovoljstva stomaka.

26. Od mnoštva hrane um postaje grub, a dobro uzdrţanje ga oĉišćuje.

27. Ĉovek koji se opija i razdraţuje smućuje dušu bratije, i njegova sramota je stalno uz njega.

28. Ĉovek koji se uveĉe opija, ĉini i govori što ne treba, i ujutru se kaje. Ali, ako opet pije vino, postupa na isti naĉin.

29. Ne pij vina do opijenosti, makar te i molili prijatelji koji se nalaze sa tobom. Jer, ako te vino savlada, tobom će se sablazniti najpre oni koji su te molili.

30. Onaj ko ugaĊa stomaku se trudi i pašti oko toga kako da napuni svoj stomak jelima, a kada pojede - muĉi se da ih svari. Uzdrţanje, pak, prati zdravlje i bodrost.

31. Monah koji ugaĊa stomaku brine se o mnogome, a onaj koji se uzdrţava sliĉan je srni u polju.

32. Inoĉe, ne brini se o stomaku, i bićeš spokojan.

33. Sva drva u šumi nisu dovoljna da se nasiti oganj. Tako je nenasita i plot, ma koliko joj ugaĊao.

34. Pijani pastir ne ĉuva poverene mu ovce, a sanjivi i sam postaje plen zveri. Jer, trnje će nići u ruci pijanice delima (Priĉ.26,9), a duša onoga ko se uzdrţava pripada Bogu.

35. Uzdrţanje je osobina trpljenja.

36. Ne opijaj se vinom radi ugaĊanja ljudima. Jer, obuzeće te veliki stid kada te naĊu pijanog.

37. Jeo si hleba i nasitio se! Podaj slavu Bogu koji te je nahranio. A ako hoćeš da tvoje telo bude zadovoljno malim, podaj slavu Bogu koji te ukrepljuje i ne govori pred svima: "Nisam pojeo ni takav komad hleba". Jer, šta bi time sebi dodao? Ne osuĊuješ li time samo one koji jedu i blagodare?

38. Monah koji ugaĊa stomaku post naziva vremenom ţalosti, a onaj ko se uzdrţava ni u vreme posta ne izgleda tuţno.

39. Ĉini mi se da prekomerno uzdrţanje nije pohvalno. Isto tako, ni prenebregavanje duţnog uzdrţanja nije korisno. Kao što dugotrajno udaljavanje od ustanovljenih jela dovodi do raslabljenosti i nedostatka snage za sluţenje, tako i presićavanje hranom podvrgava osudi. Reĉeno je: Teško vama koji ste siti sada, jer ćete

199

ogladneti (Lk.6,25). Povrh toga, neuzdrţljivac od neumerenosti upada u plotske strasti. Zbog toga treba poboţno i na pravilan naĉin upravljati telom.

40. Ustavši po primanju utehe (za trpezom) nemoj ići po kelijama, već bezmolstvuj u svojoj keliji, budući da je Ċavo mnoge prevario vinom. Zbog toga, biti u tuĊoj keliji nakon primanja utehe sluţi kao znak besramnosti i raspuštenosti. Na sliĉnim skupovima dogaĊaju se duševni padovi, naroĉito kada ţezal nastojatelja nije delatan. Jer, onaj ko svoj um neće da obuzdava strahom Boţijim ima potrebu za strahom od ljudi kako bi se uzdrţavao od onoga što nije korisno, kao što je sluga celomudren zahvaljujući strogosti gospodara.

41. Upotrebljavaj prostu i neophodnu hranu da ti um ne bi ogrubeo prejedanjem, pijanstvom i brigama ovoga ţivota (Lk.21,34). Jer, pobeĊeni sliĉnom strašću ni blud ne smatraju bludom, ni preljubu preljubom, niti se odriĉu svega onoga što ĉine neznabošci. Naprotiv oni sve to ĉine bez straha, niĉim se ne razlikujući od svinja u blatu. Oni ne misle na Zakon, ni na proroke, ni na samog Gospoda koji se oĉoveĉio da bi uništio bezakoni greh. Ne budi pristrasan prema mesu i vinu da ti um ne bi postao nesposoban za primanje

duhovnih darova.

42. Ne naslaĊuj se banjama, pićem i mnoštvom mesa da ne bi pao u nesavladive opasnosti, grešeći u neĉemu vaţnom.

43. Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugaĊaju, koji su sebe uĉinili robovima stomaka i telesnih strasti.

44. Prejedanje i mnogo pijenje pruţa prijatnost samo u tekućem danu, dok sledećeg dana u pomisli ostavljaju neprijatnost i raslabljenost.

45. Monah koji najpre ne zavoli ćutanje i uzdrţanje neće ostati dugo na jednom mestu, niti će naći pokoj. Jer, ćutanje uĉi bezmolviju i postojanoj molitvi, a uzdrţanje pomisli ĉini nerasejanim. Onoga ko je to stekao oĉekuje mirno ustrojstvo srca.

46. Ne obmanjuj se nasićivanjem stomaka i ne opijaj se vinom, jer je u njemu blud (Ef.5,18). Ti ni u ĉemu nećeš naći koristi, osim u ispunjavanju volje Boţije.

47. Znaj da srazmerno sa negom tela (na vlastitu propast) duša u sebi umnoţava strasti tako da, obremenjena zlom navikom tela, najzad postaje besplodna. Zbog toga Spasitelj kaţe: Pazite na sebe da srca vaša ne oteţaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ţivota (Lk.21,34). Stoga i apostol kaţe: Iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga, da propovedajući drugima, sam ne budem odbaĉen (1.Kor.9,27). Telo onoga ko se prinuĊava na delo Gospodnje postaje silno, a duša mu se prosvećuje. Borac uporno provodi vreme u telesnim veţbama kako bi svoje telo osposobio za veštinu borbe. I podviţnik poboţnosti je duţan da se veţba u svakom dobrom delu, kao što govori apostol: Veţbaj se u poboţnosti (1.Tim.4,7),

b) O BORBI SA BLUDNOM STRAŠĆU

48. Slastoljubivi pri susretu sa ţenama postaje veseo i biva privuĉen njihovom lepotom. Njega telesna lepota dovodi do ludila, lep izgled lica ga ushićuje, vitkost stasa ga opĉinjava. On se u razgovoru sa ţenama topi od zadovoljstva. Pri sećanju na ono šta je video on pohotljivo mašta, ţivo predstavljajući u umu ţenska lica, njihove strasne izraze, opĉinjavajuće osmehe, pokrete oĉiju, lepotu odeće, laskave reĉi, stisnuste usne. Sa muškarcima njemu je dosadno, a ako vidi ţenu postaje radostan i trĉi napred-nazad kako bi se našao na usluzi. Tada se kod njega odnekle javlja i glas za pevanje, i umešnost da kaţe oštroumnu reĉ, i da se smeje, i da se pokaţe kao zanimljiv i prijatan.

200

49. Ne dozvoljavaj svojim oĉima da gledaju tamo-amo, i ne zagledaj se u tuĊu lepotu da te pomoću oĉiju ne bi oborio tvoj neprijatelj.

50. Oko koje luta je prekor za monaha. Oko koje bludi priĉinjava mnoge ţalosti onome ko mu sledi. Ako se ne uzdrţiš od skitanja oĉima, nećeš prokrĉiti pravu stazu celomudrenosti.

51. Ako zavoliš uzdrţanje, obuzdaćeš demona bluda.

52. Ko nasićuje plot svoga tela hrani zle pohote, i sramne pomisli neće ponestati kod njega.

53. Ko obuzdava svoje oĉi, postaje lagan, a onaj ĉiji pogled bludi sabira breme. Jer, reĉeno je: Podizanje pohote menja nezlobiv um (Prem.4,12).

54. Ako se prevariš i oĉima daš na volju da gledaju na sujetu, potrudi se da ih što brţe zaustaviš, da ne bi pao u sramotu ugaĊanja telu.

55. Pri raspaljivanju ploti ne dotiĉi telo da ne bi proizveo još silnije raspaljivanje.

56. Budi paţljiv prema sebi, inoĉe. Budi paţljiv susrećući se sa ţenama.

57. Ti beţiš od zmije koja ujeda telo. MeĊutim, još više beţi od ţene koja ujeda dušu.

58. Onaj ko se zanima ţenskom lepotom, u svojoj duši zasaĊuje ţelju za njom, a onaj ko se zadrţava na vratima njenog doma postaje sliĉan onome koji hoda po ledu s obzirom da od njega nije daleko pokliznuće.

59. Monah u društvu sa ţenom predstavlja sliku dva borca. MeĊutim, trezveni će izvući korist, a sam neće biti pokraden.

60. Ne okreći sluh svoj ka sramnim reĉima da se ne bi oskrnavio um tvoj. Jer, kao što dim [škodi] oĉima (Priĉ.25,20) tako i sramna reĉ škodi duši.

61. Ako te uznemirava duh bluda, zapreti mu govoreći: "Gospod neka te uništi, besu neĉistote koji si ispunjen smrada". Jer, znamo onoga koji je rekao: Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu (Rim.8,7).

62. Svako ko voli ĉistotu i celomudrenost postaje hram Boţiji.

63. Ko razara hram Boţiji, razoriće njega Bog (1.Kor.Z,17), govori Boţanstveno Pismo. Demonu bluda se protivi uporno kao psu. Nikako se ne saglašavaj na povoĊenje za takvom pomišlju stoga što od iskre nastaje mnogo ţara i što se od rĊave misli umnoţavaju rĊave ţelje. Više se staraj da istrebiš sećanje na njih nego na prljavi smrad.

64. Kao što lep miris veseli ĉulo mirisa, tako se i Duh Sveti raduje ĉistoti i obitava u ĉoveku.

65. Kao što je svinji ugodno da se valja u blatu, tako i Ċavoli nalaze prijatnost u

bludu i neĉistoti.

66. U ĉistoti obitava velika svetlost, i radost, i mir, i trpljenje, a u bludu obitavaju tuga, uninije, nenasiti san i gusta tama.

67. Zavoli monaše, ĉistotu ljubavi Hristove. Ona priliĉi tvom ţivotu, kao što drvodelji priliĉi dleto.

68. Pateći od bluda jedan monah je zapretio besu, govoreći: "Idi u tamu, satano! Zar ne znaš da nosim udove Hristove, premda i jesam nedostojan?" I istog trenutka se iznenada presecala raspaljenost (kao kad neko dunuvši ugasi svetiljku). On sam se divio zbog toga i proslavljao Gospoda.

201

69. Zbog ĉega sa takvom nebojaţljivošću voliš da se ukrašavaš? Ĉuj šta kaţe apostol: Beţi od mladalaĉkih ţelja (2.Tim.2,22). Zar ne znaš sa kakvim se neprijateljem boriš? Zar ne znaš kako je opasno biti zamka za drugu dušu? Zar ne razmišljaš kakvu

truleţ i kakvu raspadljivost nasleĊuju oni koji ĉine sliĉna dela? Ţelja mi je da shvatiš da je stanište duše oskrnavljeno, premda je spoljašnji ĉovek lepo obuĉen. I njegova lepota će se ubrzo narušiti. A ukoliko stekneš duševnu lepotu, nešto od njene svetlosti će se izliti i na spoljašnjeg ĉoveka. I takva lepota je postojana.

70. Ko ukrašava svoje odeće i prejeda se, pretrpeće mnoge borbe, a trezveni je strašan protivnicima.

71. Ako te za vreme posla uznemirava duh bluda, nemoj se olenjiti da svoje ruke podigneš na molitvu. I molitva vere će se boriti za tebe.

72. SavlaĊuj pohotu u sebi, da ona ne bi savladala tebe. Jer, one koje pokori, ona sunovraćuje na dno pakla.

73. Voli mir i svetost (ĉistotu) da bi se udostojio da ugledaš lice Gospoda Boga.

74. Uzdrţavaj se, brate, od šala da ne bi postao bestidan. Jer, bestidnost je majka razvrata.

75. Ne idi u keliju onih koji se opijaju da iznenada ne bi izgubio bogatstvo celomudrenosti.

76. Pri rasplamsavanju pohote u telu privedi sebi misao o veĉnom ognju i crvu koji ne spava, i odmah će se ugasiti raspaljenost udova. Inaĉe ćeš, raslabivši se, biti pobeĊen i poĉećeš da se kaješ, te će te obuzeti oganj pokajniĉke ţalosti. I ti ćeš se naviknuti da grešiš, premda ćeš i da se kaješ. Postaraj se da u poĉetku budeš strog prema svakom pokretu te ţelje da ne budeš savladan njom, i da se ne navikneš da joj prepuštaš pobedu nad sobom. Jer, navika je druga priroda. Navika popuštanja nikada ti neće dati da stekneš

strogost. Ona uvek zida i razara, greši i raskajava se. Ako se navikneš na raslabljenost kada napadaju na tebe, natpis tvoje obaveznice u vekove vekova će biti: raskajavanje. Onoga ko se navikne da ţelji prepušta pobedu nad sobom uvek izobliĉava njegova savest. On je u svako vreme ţalostan. I premda pred drugima pokazuje veselo lice, njega mori unutrašnja tuga budući da ga izobliĉava savest. Jer, uobiĉajeno nasleĊe pohote je saopštavanje muĉne ţalosti onima koji je ispunjavaju. Zbog toga pazi svom dušom svojom i svagda imaj u sebi Boga.

77. Pazi na samoga sebe i staraj se da se do smrti saĉuvaš ĉist kako bi sa smelošću i radošću susreo besmrtnog Ţenika. Veoma poštuj devstvenost: ona će te uvesti u nebeski dvorac. Zbog toga je apostol i rekao: Jer vas obruĉih muţu jedinome, da devojku ĉistu privedem Hristu (2.Kor. 11,2).

78. Ĉuvaj telo od greha da ne bi slagao pred Sazdateljem. Jer, mi smo sebe prineli na dar Gospodu, i već nemamo vlasti nad svojim telom. Mi taj dar ne moţemo uzeti nazad po svojoj sopstvenoj volji. Kada neko da zavet Bogu i prinese dar Gospodu, jerej ga stavlja u hram. I tada već onaj koji je prineo dar Gospodu više ne moţe da se predomisli, budući da nema vlasti da ga uzme nazad. Ukoliko se, pak, odluĉi da ga ukrade tajno neće biti slobodan od krivice, budući da nije uzeo svoje: on će biti kaţnjen kao kradljivac svetinje. Sliĉno tome i oni koji su svoje duše posvetili Bogu već nemaju vlast nad svojim sopstvenim telom.

79. Ĉuvaj se rĊavih saveta. Jer, dešava se da se oni koji su otpali od vrline trude da spotaknu i druge kako ne bi sami prebivali u razvratnom ţivotu. Oni govore sa ljubaznošću

202

da bi one koji ih slušaju odvukli od celomudrenosti i pogruzili u grehe. Podvrgavši se padu, oni ne samo da ne ţele da ustanu, nego i drugima namerno bivaju na sablazan, navodeći ih na pad i razvrat. I Ċavo se njima koristi kao mamcem na udici. Njihovo je grlo grob otvoren. Oni su predani u sramne strasti (Rim.3,13; 1,26). Ĉuvaj ih se, da te ne bi spalili svojim umiljatim reĉima.

80. Blaţeni su oni koji u smirenoumlju ĉuvaju svetost (ĉistotu)! Ali, neka se niko ne nada da će postići pokoj (u ovom delu) ukoliko se predaje na poslušnost nagovorima neprijatelja. Jer, tada će ih ovaj muĉitelj drţati u ropstvu preko pomisli i naslaĊivanja ţeljama, iako bez sramnih dela. Pošto nisu poznali ţenu, neprijatelj im ubacuje misao da sebi pripisuju devstvenost, premda je svo njihovo telo ispunjeno prljavštinom pohote. Tako neprijatelj ĉini da se oni hvale kao da su slobodni od greha, dok ih on hrani, grozdom ţuĉi, i grozdom gorĉine (Pon.Zak.32,32).

81. O tome da se ne treba opijati vinom i da ne treba provoditi vreme sa ţenama izlišno je i govoriti. Jer, svako jasno i sam vidi koliko je to tuĊe vrlini. I nije neophodno da

se samo u tome ĉuvamo od neprijateljskih napada, već ni sa muškarcima ne treba da vodimo razneţavajuće razgovore, koji mogu probuditi pohotnu slast i dušu povući u propast. Mi se od susreta sa ţenama ne odriĉemo zbog toga što smatramo da su prepredene, već stoga što nas kroz susrete i besedu sa ţenama neprijatelj lako moţe oboriti i dovesti do prestupanja Boţijih zapovesti. Mi treba da se sa svih strana ĉuvamo od napada lukavih duhova, polaţući nadu na sveoruţje i silu Svetoga Duha. Onaj ko neprijatelju zatvori jedna vrata, a otvori dvoja, i misli da nije u opasnosti, nalazi se u obmani. Ne, neophodno je zaštiti se sa svih strana, i ne davati povoda onome koji traţi povod.

82. Nemoj biti lenj u odnosu na vrlinu celomudrenosti, već se svim silama staraj da u sebi imaš svetost (ĉistotu). Jer, radi toga si i napustio svet. Stekni devstvenost da bi se u tebe uselio Duh Sveti. Nemoj obraćati paţnju na sramne ţelje i sujetna laskanja. Ĉuvaj svoju ĉistotu. Ako u tebi poĉne da se razgoreva grehovni plamen, lati se suza i molitve Gospodu, koji ljubi one koji traţe svetost i koji mu sluţe u svetosti. Devstvenost u pravom smislu je najdragocenija svojina. Ako je zavoliš, Gospod će te proslaviti, i u svemu ćeš napredovati.

83. Nemoj se bojati piti padaj duhom ako se u tebi podigne telesna borba. Jer, time ćeš osmeliti neprijatelja protiv sebe, i on će poĉeti da u tebi seje sablaţnjive misli, govoreći: "Nije moguće da se u tebi prekrati plamen, ukoliko ne zadovoljiš svoju pohotu". MeĊutim, trpeći ĉekaj Gospoda, i sa plaĉem izlivaj molitvu svoju pred Njegovom blagošću. On će te uslišiti, podići iz jame strasti, tj. neĉistih pomisli, i iz blata, tj. sramnih maštanja, i postaviti noge tvoje na kamen svetosti (tj. ĉistote) (Ps.39,1-3). I ti ćeš osetiti pomoć koja ti

dolazi od Njega. Samo trpi, ne raslabljuj se pomislima i nemoj da iznemogneš izbacujući vodu iz ĉamca: pristanište ţivota je blizu. I još dok govoriš On će reći: Eto doĊoh (Is.58,9). On samo oĉekuje da vidi tvoj podvig, tj. da li si do smrti spreman da se suprotstaviš grehu. Prema tome, ne budi malodušan. Bog te neće ostaviti. On posmatra tvoj podvig. Posmatraju ga i ĉinovi svetih anĊela, kao i mnoštvo besova. AnĊeli su spremni da daju venac pobedniku, a besovi da stidom pokriju pobeĊenog. Budi paţljiv. Nemoj oţalostiti svoje (anĊele), i obradovati tuĊe (besove).

84. Nema mesta koje bi bilo skriveno od oĉiju Boţijih. Neka te ne zavede protivnik, govoreći: Neće videti. Ti stojiš blizu nogu Boţijih. Nemoj to da prenebregneš. Jer, napisano je: Nebo mi je presto, zemlja podnoţje nogama mojim (Dap.7,49).

203

85. Nije nevolja u tome što se strasti bore sa nama (i mi smo duţni da se borimo sa njima), nego u tome što popuštamo sebi i padamo pred protivnicima. Suprotstavljaj se pohoti koja se raspaljuje u tebi da bi izbegao oganj koji se nikad ne gasi. Ako te jednom

pobedi, strast više neće odstupati, nego će još jaĉe napadati na tebe. Budi, meĊutim, paţljiv prema sebi da se ne bi lišio slave Lica Boţijeg.

86. Beţimo od opijanja. Beţimo, kolikoje moguće, od susreta sa ţenama. Jer, reĉ ţene je kao zamka u srcu (Priĉ.7,21). Ona one koji je slušaju vuĉe u skvernu vezu.

87. Gledaj da ne budeš ulovljen kratkotrajnom slašću kako se ne bi lišio veĉnog ţivota. Pozvan si da budeš trgovac: budi potpuno trezvouman da ne bi izgubio biser, da neprijatelj ne bi pokrao tvoju riznicu, i da ne bi potopio tvoj brod sa tovarom ostavljajući te da se vratiš kući bez iĉega. Znajući kakvu slavu kod Boga stiĉe onaj ko se ĉuva od telesne neĉistote, neprijatelj ĉoveka silno napada pomislima ţeleći da ga zaplete, te da, zanevši se njima, ne zadobije buduću slavu. Dušu koja odbacuje nepotrebne pomisli on, pak, ne napada ĉesto, premda je i ne ostavlja sasvim. On radije ide tamo gde mu otvaraju ĉim

zakuca, te najneĉistijim ţeljama prlja telo i dušu onog koji mu se ne suprotstavlja. Napokon, kao navodno dobar savetodavac, on mu savetuje ovakvu pomisao: "Bolje ti je da ideš u svet, i da se oţeniš, nego da na taj naĉin izmoţdavaš svoje telo". Ništa sliĉno se ne pribliţava onome ko je trezvouman. Pazi na sebe da te ne bi postiglo nešto sliĉno.

88. Pamti šta si obećao Bogu i ĉuvaj svetost (ĉistotu) kako bi obreo blagodat pred Gospodom. Poslušaj onoga koji je rekao: Beţite od bluda (1.Kor.6,18). Ţeliš li da saznaš koliko je teţak greh bluda? Evo pogledaj: one koje nisu mogle da usmrte zmije u pustinji, oborio je blud u Madijamskoj zemlji. Ako si pao u greh, nemoj se zadrţavati u padu, niti budi nemaran prema Boţijem dugotrpljenju i Boţijoj poštedi. Sećaj se da smrt neće zakasniti (Sir.14,12). Sećaj se da ne moţeš da pobegneš iz ruku Boţijih. Prema tome, nemoj biti nemaran, nego se kaj, plaĉi i uzdiši zbog toga što si bio zaveden. Ako mi i predamo pad zaboravu, Bog koji nas je stvorio zna dela svakog [od nas].

89. Nemoj biti nemaran, nego se hrabro suprotstavi neprijatelju, i zagradi kanal kojim neprijatelj obiĉno ulazi u tebe i pustoši te. I on će, ne našavši pogodno mesto da uĊe, otići prazan. Zagraditi kanal znaĉi obezbediti osećanja kojima u dušu ulazi i dobro i zlo, tj. vid, sluh, miris, dodir i ukus, te pomislima ne dozvoliti da lutaju tamo gde ne treba. Imaj na umu divove koji su oskvrnjivali zemlju svojom vladavinom, i to kako ih je Gospod potopom istrebio sa lica zemlje u jednom trenu. Njihova sila im nije bila ni od kakve koristi. Rasudi o Sodomskoj i Gomorskoj zemlji i o njenom uništenju zbog grehova njenih ţitelja. I raskoš i gordost im nisu doneli nikakve koristi. Pobrinimo se o svom spasenju da i nas ne bi postigla iznenadna smrt, i da ne poĊemo odavde sa velikom osudom.

90. Onome ko ti ubacuje skverne i neĉiste ţelje reci: "O, neprijatelju istine! Zar da

se ja stidim sebe zbog toga da bi ti ispunio svoju ţelju? Idi ka onima koji su nepristojni kao i ti. Izmolio si sebi stado svinja! S njima se i udavi. A ja više neću da budem poslušni sluga svojih pohota. Dovoljno im je preĊašnje vreme. Od sada ću se pobrinuti o istini, i umoljavati Boga moga da me savršeno izbavi od tvojih dela. On mi je dao Svetoga Duha, a ja sam ga gnevio. On mi je dao ĉistu dušu i telo, a ja sam ih oskrnavio". Tako govori, voljeni, onome ko ti našaptava sliĉne strasti.

91. Neko od svetih je rekao: "Blud je sliĉan psu: ako ga budeš mazio, neće otići od tebe, a ako ga poteraš, pobeći će". Pazi na sebe i ne prenebregavaj svoj ţivot. Pazi da zbog malog zadovoljstva ne uništiš plodove svojih trudova, da zbog neĉistote ne predaš nagradu za svoje delanje, da radi neĉistote ne uništiš nagradu za bezmolvije, nagradu za

204

bdenje, uzdrţanje i za druge vrline. Nemoj biti sliĉan ĉoveku koji platu koju je dobio stavlja u šuplji novĉanik. Ogradi se strahom Gospodnjim.

92. Ukoliko razgovaraš sa lepom osobom ĉuvaj oko da ne bi pohotom pomutila um tvoj. Inaĉe ćeš poĉeti da produţavaš razgovor pun strasnih pokreta. I pokazaće se da samo jezikom govoriš o celomudrenosti, dok se dušom predaješ pohoti i svecelo si njome zauzet. Kada ti se desi takav susret najbolje je da se, što pre prekinuvši [raz]govor, drţiš ćutanja. Jer, Pismo kaţe: Prevari ga mnogim reĉima (Priĉ.7,21). Ĉesti razgovori takve vrste priĉinjavaju duši znaĉajnu štetu.

93. Bludnik ne moţe da voli onoga ko oseća odvratnost prema njegovoj strasti: Ĉovek se prilepljuje uz one koji su mu sliĉni.

94. Ispituj ĉime ćeš savladati svoje sladostrašće: to je prepušteno tvom trudu.

95. Kao pribeţište od sladostrašća sluţi, najpre, ĉesta i trezvoumna molitva, a zatim - prepuštanje vladalaštva umu i ĉistim mislima, te - izbegavanje razvratnih reĉi

(nesaglasnih sa poboţnim nastrojenjem duha) usled ubeĊenosti da je Gospod nepogrešivi Sudija. Paţljivost uma i oĉekivanje Suda uništavaju unutrašnje golicanje i isušuju rastuću pohotu. U takvoj duši nastaje tišina (utišavaju se pohotljivi pokreti).

96. Ukoliko si celomudren, nemoj se prevaznositi svojim uzdrţanjem, već sa smirenoumljem moli Gospoda da do kraja ţivota bude tvoj Ĉuvar. Jer, ĉesto je, usled nemara straţara, iznenadan upad ĉetveronoţaca u vinograd odjednom uništavao plod.

97. Kada leţeš da spavaš nemoj ispod sebe prostirati više nego što je potrebno. Jer, nega prirodno moţe da raspali tvoje telo i da silno razgori ugalj sladostrašća.

98. Blaţen je onaj ko drţi svoje telo u svetosti radi Spasitelja, i ko nije postideo svoju dušu rĊavima delima, nego je ostao blagougodan Gospodu. Blaţen je onaj ko je omrzao gnusna i sramna dela, i prineo samoga sebe na ţivu i blagougodnu ţrtvu Gospodu.

99. Blaţen je onaj ko je na delu izobliĉio muĉitelja (Ċavola - tiranina duše), i nije se uplašio plamena sladostrašća. Zbog toga će njegova duša biti orošena rosom Svetoga Duha.

100. Ako se hrabro podvizavaš protiv onih koji pokušavaju da pokradu trudove tvoga delanja (sujetne pomisli), pazi da neko ne uspe da se prokrade odozdo i ne rani te (bludna pomisao). Dovodi u red svoje pomisli (budi paţljiv) kako ne bi propustio povoljan vetar, te drţi opremu u pripravnosti kako bi spasao brod, uvodeći ga u pristanište ţivota.

101. Zar će onaj ko posadi smokvino drvo zaboraviti da nadgleda njegov plod? Utoliko više treba paziti na ĉistotu i celomudrenost. Ili, zar se neće pribojavati da se pribliţi zmijskoj rupi onaj koga je ujela otrovnica? I ukoliko on i posle ugriza stavi ruku u njenu rupu, i drugi put ga ugrize, ko će biti kriv za njegovu smrt - otrovna ţivotinja, - ili on koji ne pazi na sebe? A ti razumi reĉeno.

102. Za monaha je štetno da se druţi sa ţenom. Ka devstvenici se, pak, uopšte i ne pribliţavaj ukoliko u tebi još postoji misao o plotskom. Monah koji zajedno sa ţenama provodi vreme uz vino liĉi na onoga koji hrli u oganj. Beţi od susreta sa njima kao što srna beţi od zamke.

103. Ĉuvaj neporoĉnost svoga tela. Ako je saĉuvaš iz ljubavi prema Hristu moći ćeš lako da napreduješ u svakoj vrlini. Duh Sveti (koji obitava u tebi) će se radovati što svoj hram Boţiji ispunjavaš mirisom ĉistote i ispravnih ţelja, te će te uĉvrstiti u svakom dobrom delu. Postoje tri pomoćna sredstva za napredovanje u vrlini i Boţanstvenoj ĉistoti: uzdrţanje stomaka i jezika i obuzdavanje oĉiju. Treba se drţati sva tri [sredstva]. Ako

205

saĉuvaš, pretpostavimo, prva dva, a ne uzdrţiš oĉi od lutanja, nećeš steći trajnu ĉistotu. Kao što polomljeni vodovod ne moţe vodu da saĉuva u sebi, tako rasejano oko ne moţe da saĉuva celomudrenost uma. Ne pogledaj na tuĊu lepotu (Sir.9,8), i neka tvoj um bude

prikovan za strah Boţiji (Ps.118,120).

104. Monah ne treba da sa osobitom paţnjom pere telo i noge. Slastoljupci u lepoti tela i odeće traţe zadovoljstvo. Podviţnik blagoĉašća, pak, suprotnim sredstvima treba da se naoruţa na protivnike.

105. Nije mala borba izmeĊu svetosti (ĉistote) i neĉistote. Oni koji nas podstiĉu da se oskrnavimo našaptavaju nam ovakvu misao: "Niko te neće videti. Ĉega se bojiš". A oni koji nam pomaţu u svetosti im protivreĉe: "Bog vidi, i anĊeli Njegovi. Kako kaţeš ko će videti". Kušaĉ nastavlja: "Gde su oni? Ovde nikoga ne vidim". Tu ga prekidaju oni koji nam pomaţu u svetosti: "Ne vidiš?! Istinu si rekao, budući da je napisano: Oslepi ih zloba (Prem.2,21). Zar neće videti Onaj koji je stvorio oko (Ps.93,9)? Gde ćeš se sakriti od Boga (Ps.138,1-12)". Eto šta treba da poloţiš u pomisao i greh više neće gospodariti nad tobom.

Grehovna ţalost te neće postići i radost i mir u Duhu Svetom će ti prići.

106. Ĉuvaj ĉistotu svoga tela u Gospodu kao dragoceni biser. Nemoj se diĉiti sa odećom, te pogled obraćaj dole, a dušu gore. Sa mladićem nemoj zavoditi slobodne razgovore. I priĉa sa ţenom je sasvim nepotrebno delo. Sa deĉakom nemoj produţavati razgovor, i ne druţi se sa onima koji se opijaju i šale, nego svecelo prebivaj u strahu Boţijem, sećajući se zapovesti apostola: Ne opijajte se vinom, u ĉemu je razvrat (Ef.5,18).

107. DogaĊa se da lukavi savetuju ovakvu sablaţnjivu misao: "Nepekidno te muĉi bludna pomisao. Koliko ćeš dugo još nositi to bespokojstvo i trpeti? Udovolji telu da bi prekinuo borbu, pa ćeš se posle pokajati. To delo nije vaţno". Ti mu, pak odgovori sa budnošću: "Ko mi, pak, kaţe da ću naći vremena za pokajanje ako obešĉastim telo svoje i da neću biti baĉen zajedno sa onima koji ĉine bezakonje? Jer, naš ţivot na zemlji je senka (Jov.8,9). Sagrešiti na taj naĉin isto je što i uzeti maĉ i ubiti samoga sebe? I kako ti kaţeš da to delo nije vaţno? Jer, ja vidim da se veoma poštuju oni koji nisu popustili tom iskušenju i da su doţiveli veliko bešĉašće oni koji su mu se predali. Josif se pohvaljuje iz pokoljenja u pokoljenje i na nebu i na zemlji, a Egipćanki se podsmevaju; celomudrena Suzana se proslavlja, a pohotljivi starci su u svim naraštajima ostavili rĊav glas o sebi. Kako ti govoriš: "3adovolji se jednom i umirićeš se". Zar ne znaš, Ċavole, da zver koja se navikne na meso stremi da ĉesto zadovoljava novu strast? A ti hoćeš da me uveriš da me pohota više neće uznemiravati ukoliko je jednom zadovoljim. Gospod neka ti zapreti, lukavi zlobniĉe, koji, sliĉno lavu, išteš, da proţdereš moju dušu. Tvoja slast je gorka, savet tvoj - dubina zlobe, a obećanja tvoja puna smrti i pogubnosti. Ti mi predlaţeš greh koji će me lišiti blagodati Gospodnje i oţalostiti Duha Svetoga kojim sam zapeĉaćen za dan izbavljenja (Ef.4,30), a govoriš da se radi o nevaţnom delu. Ti me nagovaraš da udove Hristove naĉinim udovima bludnice (1.Kor.6,15), da u jednom trenu upropastim besmrtno bogatstvo i izgubim osvećenje (tj. ĉistotu) bez koje niko neće videti Gospoda. I to, po tvome, ne znaĉi ništa? Ti me nagovaraš da prognevim Gospoda, da u onaj Strašni dan, pred strašnim sudijskim prestolom, od Njega, pravednog Sudije, ĉujem: "3li slugo, više slastoljubivi, nego bogoljubivi, oskrnavio si zemlju svojim neĉistotama i svojim gresima". Zar to nije vaţno? Zar ti sam nisi iskusio strogost i neizmenjivost strašnog suda pravednoga Boga koji tebe i anĊele koji sagrešiše ne poštede, nego vas baci u okove mraka paklenoga, i predade da se ĉuvate za sud? I još kaţeš: "Nije vaţna stvar". Ti si laţ, obmana i pogibao. Laţju i obmanom ti oslepljuješ oĉi uma i dovijaš se da namamiš druge, te da malu nasladu

206

pretpostave veĉnom ţivotu. MeĊutim, predavši se Gospodu, mi se tebe ne bojimo. Gospod je naša krepost, Gospod je naše utoĉište, Gospod je naš pomoćnik i zaštitnik".

108. Dejstvo demona bluda se onemogućava ne samo uzdrţavanjem od hrane, nego i uzdrţavanjem oĉiju koje ne treba da vide sujetu (Ps.118,37). U oku, koje rasejano luta, već prebiva demon bluda o kome svedoĉi Gospod: Svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Takvu preljubu iz sebe iskorenjuje onaj ko oĉi obraća dole, a dušu gore - ka Gospodu. Koje zagospodario nad stomakom zagospodario je i nad pogledom. Rasejano oko je strašan izdajnik.

109. Borba koja je probuĊena rasejanošću oĉiju, i u prisustvu i u odsustvu predmeta, dušu raspaljuje pohotom. Predmet se predstavlja srcu ĉak i u snu. Demoni ţivopišu sablaţnjivu stvar u misli i okupiraju um, obnavljajući lik predmeta koji je ĉovek ranije video oĉima. Stoga se prorok moli: Odvrati oĉi moje da ne vide sujetu.

110. Kada bes poĉne u tebi da slika sablaţnjivi predmet i kad u tvome umu naslika lepotu ţene koju si nekada video, u svojoj unutrašnjosti probudi strah Boţiji i seti se onih

koji spavaju u gresima, pomisli na dan svoga izlaska kada će se tvoja duša razluĉiti od tela i predstavi onaj strašni glas koji će nas baciti u strah, koji će ĉuti oni koji se nisu brinuli o pravdi, i koji nisu drţali zapovesti Hristove: Idite od mene, prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt.25,41), predstavi [sebi] i neuspavljivog crva i beskonaĉnu muku. O tome misli i toga se sećaj, pa će iz misli tvojih nestati ţelja za naslaĊivanjem, kao što se topi vosak pred ognjem. Jer, besi ni trenutak ne mogu da se odrţe pred strahom Boţi-jim.

111. Ko se ne protivi pohoti, već svojim oĉima dozvoljava da slobodno lutaju umom se već priklonio strastima, i kad ne bi postojao stid od ljudi on bi i telesno već mnogo puta pao. Zbog toga, ako ne bude bio bodar i ako strah Boţiji ne bude postojano imao pred svojim oĉima, on neće zakasniti da padne telesno. Jer, za demonom koji oĉi uĉi rasejanosti sledi demon koji [uĉi] da se greh telom uĉini na delu. Ako vidi da je prvi uspeo da zavede dušu i da je uĉini rasejanom, drugi odmah poĉinje da joj savetuje da izvrši i telesni greh. Onome ko je pobeĊen oĉima on poĉinje da savetuje: "Eto, u nameri si već sagrešio i uĉinio preljubu u srcu. Zapovest si već narušio i greh prestupanja zapovesti ti je već uraĉunat. Stoga sada zadovolji i pohotu. Jer, poţeleti i uĉiniti je jedno isto. Nasladi se najzad i svojom pohotom". MeĊutim, ti ne veruj njegovim pomislima, po reĉi apostola: Jer nam njegove namere nisu nepoznate (2.Kor.2,11). On time hoće da ulovi tvoju dušu. Demonu koji ti savetuje da izvršiš bezakoni greh treba da kaţeš: "Ja sam i pao okom, i uĉinio preljubu srcem. MeĊutim, svoje preljubniĉko srce ja skrušavam uzdasima pokajanja, i oko koje je palo umivam suzama. Jer, srce skrušeno i smireno Bog neće poniziti (Ps-50,19)".

112. Ako se javi potreba da odeš u naselje, nemoj da se zanosiš razgovorom sa

ţenama. U protivnom će tvoja zavedena duša biti sliĉna progutano udu. Tada u većoj meri budi bodar, budući da pad nije daleko od tebe. Ukoliko budeš pazio na sebe, bićeš kao u pristaništu. S poboţnošću i strahom Boţijim se bori sa iskušenjem. Bestidnost je majka bluda. Ako vide da se prema njima ophodiš slobodno, i da govoriš prazne stvari, ţene će te pokrenuti na još gore stvari i dovesti do pada. MeĊutim, pazi se i od drugih koje pod vidom skrušenosti i poboţnosti hoće da raslabe tvoj um. Neko od svetih je rekao: "One produţuju razgovor pokušavajući da te sklone na strast".

113. Ako primetiš da te neka pomisao podstiĉe na susret sa deĉakom ili lepom ţenom znaj da se pribliţavaš neprijateljskim mreţama. Ako i posle urazumljivanja (da to ne ĉiniš) ne ostaviš svoju nameru znaj da si već uhvaćen u mreţu i da nećeš lako savladati

207

slastoljublje. Moţda ćeš reći: "Ja od toga neću pretrpeti štetu". Ali, da li je moguće hoditi po uţarenom ugljevlju i ne opeći noge.

114. Ako hoćeš da budeš celomudren ĉuvaj uzdrţanje i prekini sa štetnim susretima. Srazmerno sa pribliţavanjem onome što proizvodi sablazan ĉovekovo srce postaje izloţenije smućivanju od strane pomisli i raspaljivanju od lukavih ţelja. Jer, viĊeno lice i [raz]govor njega pobuĊuju na strast. SunĊer koji se prinese neĉem vlaţnom u sebe upija vlagu. Tako i ĉovek koji u mislima nije postojan u sebe upija štetu ukoliko se pribliţava i dugo razgovara sa onima koji telesno rasuĊuju. Napivši se time, on i bez vina postaje pijan. I ispunivši se štetnim, on više ne prima duhovnu reĉ.

115. Onaj ko ţeli da se ispravi i utvrdi u ĉistoti treba da se ĉvrsto veţe za pomisao celomudrenosti. On treba telo da iznurava dobrim podvizima, te da neprestanim sećanjem na Boga oĉisti misao od svega rĊavoga i sramotnoga. Time se naš um ispunjava blagodaću. Obitavajući u umu i vladajući njime blagodat Boţija ne dozvoljava zlobnima da mu priĊu.

116. Videvši blagorazumnu ţenu koja blista lepotom, koja ima svetao pogled, kojoj obrazi sijaju i ĉije lice ima prijatan izraz, i koja raspaljuje tvoju pomisao i pojaĉava u tebi ţelju, pomisli da je ono što te zadivljuje - zemlja, i ono što te raspaljuje - pepeo, te će tvoja duša prestati da mahnita. Pomišlju proĊi iza koţe njenog lica pa ćeš videti rugobu onog što [spolja] izgleda lepo. Jer, tamo nećeš naći ništa osim kostiju, ţila i smrada. Zamisli takoĊe da ona stari, menja se, umire i da je cvet mladosti otpao. Rasudi ĉemu se diviš i zastidi se, te prinesi pokajanje.

117. Blaţen je ĉovek koji se brine da ugodi Bogu i svoje telo ĉuva ĉistim kako bi postalo sveti hram Hrista Cara. Ĉoveĉe, ti si po svojoj dobroj volji već postao hram. Budi paţljiv prema sebi dan i noć da ne bi upropastio svoj hram. Ukoliko ga saĉuvaš ĉistim i pogodnim svom Vladici, u tebi će obitavati Duh Boţiji i sve više te osvećivati.

118. Opaši se verom, nadom i ljubavlju, i ĉvrsto stani na straţu, ĉuvajući hram Boţiji od svih neĉistih pomisli. Sav postani oko i neprestano promatraj i ispituj lukave grabljivce. Jer, ovi grabljivci ĉim primete da je neko raslabljen i rasejan, upotrebljavaju svu silu da upropaste telesni hram jadnika, kako već ne bi bio pogodan za Vladiku. Ti, meĊutim, pazi na sebe da se ne bi pokazalo da sam primaš te lukave grabljivce, tj. neĉiste pomisli skverne ţelje.

119. Koren pohote je bestidan. Premda ga seĉeš svakoga dana, on raste svakoga ĉasa. Sasvim išĉupaj koren pohote iz svoga srca kako ne bi nicala i rasla svakoga trena. Ako je i hiljadu puta poseĉeš, ona će dvostruko veći broj puta iznova da pušta izdanke sve dok potpuno ne išĉupaš njen koren.

120. Pazi na sebe da umesto Svetog i Preĉistog Vladike u hram ne bi uveo

skvernog neprijatelja i da tvoj hram ne bi bio upropašćen bestidnošću tog neprijatelja i mrzitelja dobra. On Je bestidan i uporan u svojoj nameri: ti ga mnogo puta sa prekorom izgoniš napolje, ali se on bestidno trudi da uĊe. Ako ga uvedeš u svoj hram, Bog će te ostaviti. I tvoj hram će se ispuniti svakom neĉistotom, smradom i tamom.

c) O BORBI SA SREBROLjUBLjEM

121. Ne pruţaj se ka dobitku u kome se nalazi šteta za dušu. Jer, šta je vrednije od duše?

122. Siromašan monah, koji bezmolstvuje u smirenoumlju, vredi više nego bogati monah koji je ispunjen gordošću i nadmenošću.

208

123. Ko voli zlato neće biti opravdan, a ko voli Gospoda biće blagosloven. Ko je poloţio nadu na zlato pašće, a ko je poloţio nadu na Gospoda - spašće se.

124. Ako zavoliš srebroljublje, odavde ćeš otići prazan, a ako zavoliš negramţljivost, nećeš se lišiti nebeskog bogatstva.

125. Ako zavoliš siromaštvo, nateraćeš u bekstvo demona bluda.

126. Onaj ko u svojoj keliji skriva zlato ujedno u sebi gomila strast visokoumlja i nepokornosti. Onaj, pak, ko u svoju riznicu sabira molitve i milostinje postaje bogat kod Boga. Neka drugi gomilaju sebi novac, a ti, monaše, skupljaj molitve i milostinje.

127. Ištimo samo ono što zadovoljava potrebe. Jer, ono što je suvišno samo rasejava, ne donoseći nikakvu korist.

128. Monah koji traţi nasledstvo od roditelja po telu upada u iskušenja, a onaj koji traţi Gospoda biće spasen.

129. Nemoj govoriti; "Ĉime ću se hraniti kad ostarim". Jer, nama nije dozvoljeno da se brinemo ni o sutrašnjem danu, a ti se brineš ĉak o starosti. Ištimo najpre Carstvo Boţije i pravdu Njegovu i ovo će nam se sve dodati (Mt.6,33). Ukoliko ga ne budemo iskali pre svega biće jasno da se i ne brinemo o njemu. Prema tome, poloţi na Gospoda tugu svoju i Gospod će te prehraniti (Ps.54,23).

130. Lakomi monah je besplodna palma. Negramţljivi, pak, monah liĉi na potkresanu palmu koja raste u visinu.

131. Monah koji je privezan za veštastveno je sliĉan jastrebu koji leti sa zavezanim nogama; gde god da sleti odmah se sapletne. A onaj koji nije privezan za veštastveno je sliĉan putniku koji je uvek spreman za put.

132. Zlato ne podstiĉe trpljenje, a vera postavlja na ĉvrst temelj onoga ko ju je stekao.

133. Zašto ne odbacimo od sebe svaku beskorisnu brigu, i ne olakšamo se od bremena zemaljskih stvari? Zar ne znate da su vrata uska i tesna i da gramţljivac ne moţe ući na njih? Bog ljubi one koji su negramţljivi, koji su Hrista radi sebe dobrovoljno podvrgli lišavanjima i teskobama u podvigu, bdenju i u mnogom zlopaćenju.

134. Neka tvoja ruka ne bude ispruţena radi uzimanja, već neka radije bude ispruţena radi davanja (Sir.4,35).

135. Strast srebroljublja je najteţa budući da je koren svih zala (1.Tim.6,10). Ĉime se, pak, ona iskorenjuje? Nadom na Boga iz sveg srca i duše.

136. Ponekome bratu lukavi daje usrdnost prema rukodelju preko mere. Odatle se raĊa strast srebroljublja. Ranivši se srebroljubljem, korenom svih zala, duša pobuĊuje monaha da ujutro seda za rukodelje ranije nego obiĉno, i da ga uveĉe prekida kasnije nego što priliĉi. Zauzet jedino poslom i zbog srebroljublja on već zanemaruje molitvu i sluţbu Boţiju. Kada zvone na sluţbu on dolazi posle svih, i traţi razlog da je napusti pre svih. Znajući to, ĉuvaj se da ne izgubiš svoj poredak ukoliko skreneš u nedozvoljeno preko mere. Jer, neprijatelj se ne zaustavlja na tome. Našavši pristup, on uspeva da ponekog skrene sa puta, savetujući mu: "Ti se [eto], trudiš, trudiš, a gotovo ništa nemaš. Idi i nauĉi neko unosnije rukodelje". I ne shvativši o ĉemu se radi, on zbog toga ide u svet. A desi se da tamo i sasvim ostane. Ĉuvaj se.

137. Celomudrenost se ne sastoji samo u uzdrţavanju od bluda i plotskih zadovoljstava, nego i u slobodi i od ostalih strasti. Koristoljubac, srebroljubac i gramţljivac nisu celomudreni. Poneke pleni telesna lepota, a njih - novac. I drugi su u većoj meri

209

necelomudreni budući da za svoju [strast] nemaju istu pobudu kao prvi, koju podstiĉe potreba same prirode. Strast prema novcu nije prirodna i pobude prema njemu se ne nalaze u našoj prirodi, već u prevrtljivom proizvoljenju. Stoga onaj koga ona savlaĊuje po

njegovoj sopstvenoj volji greši neoprostivo.

d) O BORBI SA GNEVOM

138. Onaj ko od sebe progoni duh gnevljivosti i razdraţljivosti nalazi se daleko od borbe i meteţa, uvek je spokojan duhom, veseo licem, zdrav umom i predstavlja stanište Svetoga Duha.

139. Krotki se raduje ako ga uvrede, a ako ga oţaloste - blagodari. On gnevljive ukroćuje ljubavlju. Primajući udarce on se ne smućuje, a kada se prepiru sa njim ostaje spokojan. Kada ga prisiljavaju na pokornost on se veseli, tuĊa gordost ga ne ranjava, radostan je u poniţenjima, ne nadima se zaslugama, sa svima je u miru, vlasti je pokoran, pripravan je za svako delo, tuĊ je lukavstvu, ne zna za zavist.

140. Onaj koji ne zavidi ne stremi ka ĉasti. On se raduje sa radosnima, pomaţe onima koji napreduju, za zadovoljstvom gleda na one koji idu dobrim putem, hvali one koji ţive kako treba. Uopšte, onaj ko ne zavidi u sebi nema neprijateljstva prema uspehu [bliţnjega] i raduje se svakom plemenitom delu drugoga.

141. Jadan je onaj ko se ranjava zavišću i suparništvom budući da je sauĉesnik Ċavolov, ĉijom zavišću u svet uĊe smrt (Prem.2,24). Njegovo srce svagda iznemogava od tuge, telo izjeda bledilo i snaga mu kopni. Zavist i suparništvo su strašan otrov: od njih se raĊa kleveta, mrţnja i ubistvo.

142. Onaj ko svoj jezik nije ranio ogovaranjem uspeo je da svoje srce i svoju savest saĉuva neoskvrnjenima. Ko nije ulovljen duhom ogovaranja istinski je poznao da je ĉovek od zemlje. On se saĉuvao od zlopamćenja. Onaj ko nije u društvu sa klevetnicima prebiva

zajedno sa anĊelima. Onaj ko nije otrovao uši i jezik ogovaranjem ispunjen je lekom ljubavi. Usta onoga ko se nije oskrnavio ogovaranjem mirišu plodovima Svetoga Duha.

143. Ko drugoga ogovara, sam sebe osuĊuje. U onome ko ogovara prebiva kleveta, i mrţnja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.

144. Mrţnja ili zavist pod vidom blagoĉašća jesu gorka voda u zlatnim posudama. Stavi u nju drvo ţivota i ona će postati slatka. Krstom našeg Spasitelja uništena su sva opadanja lukavog neprijatelja.

145. Ljubav prosvećuje mislene oĉi. Ko, pak, voli neprijateljstvo i svaĊu liĉa na ĉoveka koji svoju ruku ĉesto stavlja u zmijsko leglo.

146. Ukoliko u svom srcu budeš skrivao strast zlopamćenja, postaćeš stanište jarosti i neznanja, a ujedno i ţalosti, te će se i izgled tvog lica izmeniti. Jer, reĉeno je: Putevi zlopamtljivih [vode] u smrt (Priĉ.12,28).

147. Onaj ko u svome srcu skriva zlopamćenje liĉi na onoga ko hrani zmiju u grudima svojim.

148. Ţestok ĉovek smućuje duše bratije, a dugotrpeljivi u ljubavi se boji Boga.

149. Severni vetar uzburkava more, a plahovitost uzburkava ĉovekove misli. Velikodušnost, meĊutim, daleko progoni razdraţljivost. Gde, pak, nema razdraţljivosti, nema ni gneva.

150. Neobuzdani konj svog jahaĉa predaje u ruke zlikovaca, i gnevljiv ĉovek upada u nevolju.

210

151. Nemoj, monaše, slušati zavist, nemoj smišljati spletke bratu svome, i nemoj mu pridavati pogrdno ime. Ţeleći da ga sa stidom isteraš iz njegovog mesta, pazi da se sam ne podvrgneš onome što njemu smišljaš. Ko bliţnjemu jamu kopa, sam u nju upada

(Prop.10,8). Slušaj šta je napisano: Grešnici će upasti u mreţe svoje (Ps.140,10).

152. Nemoj misliti: "Ovaj brat ĉini štetu zajednici". Ti sam nemoj ĉiniti zla drugome, niti se druţiti sa onima koji ĉine zlo. Jer, Bog ispituje srca i utrobe (Ps.7,10).

153. Ko je pronašao put dugotrpljenja i nezlobivosti, pronašao je put ţivota.

154. Onaj ko zavidi uspesima svoga brata odluĉuje sebe od veĉnoga ţivota, a ko pomaţe bratu postaje njegov saţitelj i u ţivotu veĉnom. Po sudu se kaţnjavaju i oni koji ĉine zlo i oni koji im pomaţu. Neće li tim pre Gospod nagraditi onoga ko potpomaţe ispuljavanje volje Njegove?

155. Bolje je osmehom prekinuti razdraţljivost, negoli biti neukrotivo surov.

156. Dim odgoni pĉele daleko, a zlopamćenje iz srca izgoni znanje.

157. Moli Gospoda, i prolivaj suze pred blagošću Njegovom. Tada se zlopamćenje neće useliti u tvoju dušu, i tvoja molitva će biti kao kad pred Njim (Ps.140,2).

158. Onaj ko hoće da mirno ţivi na svakom mestu neka ne traţi svoje sopstveno spokojstvo, nego spokojstvo drugih u Gospodu. Tako će naći sopstveno spokojstvo. A onaj ko je svadljiv i zle naravi nikada neće biti spokojan.

159. Onaj meĊu bratijom koji se, posle svaĊe, prvi pokaje zadobija venac pobede. MeĊutim, uvenĉaće se i drugi ukoliko ne odbaci pokajanje, već sa gotovošću uĉini ono što je potrebno radi mira.

160. Za ĉoveka razdraţljivost predstavlja rov. Onaj, pak, ko je u sebi savladao razdraţljivost, uspeo je da ga preskoĉi.

161. Sa jednomislenom bratijom prebiva Gospod, dok njihovo neprijateljstvo veseli

lukavoga.

162. Ko ćuti kada ga izobliĉavaju zbog poroka, u svome srcu skriva zlopamćenje, a ko se mirno i sa krotošću brani (ili priznaje) nije zlopamtljiv.

163. Ĉovek koji je razdraţljiv i buĉan izobiluje kletvama, a onaj ko bezmolstvuje poseduje razum.

164. Šta je razdraţljivost? Razdraţljivost je preka i bestidna strast, za kojom sledi i raskajavanje. I ţalost izjeda srce ĉoveka koji je upao u nju.

165. Onoga ko voli nemir iznenada će postići pogibao, podeljenost i nepopraviva propast. Jer, on se raduje svemu što je mrsko Gospodu. Mir će, pak, naslediti onaj ko ga voli. Krotost u ĉoveku predupreĊuje razdraţljivost.

166. Razdraţljivost i zlopamćenje su isto što i zmijski otrov. Jer, oni i lice menjaju, i misao smućuju, i udove raslabljuju, i onemogućavaju da ĉovek završi delo. Krotost i ljubav, pak, sve to udaljuju.

167. Ĉime se istrebljuje zlopamćenje? Drţanjem u duši straha Boţijeg i sećanja na dan smrti. Sećaj se svoje konĉine i prestani sa neprijateljstvom (Sir.28,6). Sećaj se smrti i ne uznosi se. Jer, još malo, pa ćeš biti smešten u grob. Kakvu će ti korist tada doneti zla dela?

168. Budi mirotvorac da bi se udostojio da se nazoveš sinom Boţijim.

169. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdraţljivost je visokoumlje.

211

170. Hoćeš li da ukrotiš razdraţljivost? Prihvati se smirenoumlja i idi putem krotkih i smirenih.

171. Blaţen je mirotvorac koji [umiruje] bratiju koja je u silnom ogorĉenju. Onaj, pak, ko ih podstrekava na svaĊu neće ostati bez kazne.

172. U krotkom i smirenom ĉoveku će poĉinuti duh premudrosti. One, pak, koji hode u premudrosti ljubi Gospod.

173. Ţivot veĉni će naslediti krotak i bezmolvan monah.

174. Krotki monah je straţar koji prati strasti.

175. Oprosti bratu koji je sagrešio prema tebi i Gospod će tebi oprostiti sagrešenja tvoja.

176. Pohitaj da odeš kod brata koji te je oţalostio i da se pokaješ pred njim od ĉistog srca po reĉi Onoga koji nam je zapovedio da opraštamo bratu grehove ne samo do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22).

177. Primaj, brate, pokajanje od brata kao od onoga koga je Bog poslao, da ne bi uvredio Onoga koji ga je poslao i da ga ne bi pokrenuo na gnev protiv sebe.

178. Ne napadaj na brata svoga u dan njegove tuge i njegovoj duševnoj tuzi nemoj dometati novu tugu.

179. Nemoj se opominjati zla brata svoga, jer je napisano: Putevi zlopamtljivih vode u smrt (Priĉ.12,28).

180. Ako ne moţeš da podnosiš oţalošćenje ćuti, i uspokojićeš se.

181. Pazi na sebe da se ne bi podao plahovitosti, razdraţljivosti i zlopamćenju. U suprotnom ćeš voditi nemiran i neuredan ţivot. Naprotiv, stekni velikodušnost, krotost, nezlobivost i sve što priliĉi Hrišćanima kako bi vodio miran i bezmeteţan ţivot.

182. Nemoj nikoga mrzeti u srcu svome, i ne uzvraćaj zlom za zlo. Naprotiv, stekni ljubav koju je Boţanstveno Pismo postavilo iznad svake vrline. Jer, nju je uporedilo sa Onim koji je sve stvorio, rekavši: Bog je ljubav(1.Jn. 4,8).

183. Onoga ko je pao, ali koji u sebi ne neguje mrţnju i zavist, Gospod neće ostaviti u padu, već će mu pruţiti ruku pomoći kako bi ustao, budući da nije odbacio ljubav. Nasuprot tome, onaj ko, naizgled, ĉvrsto stoji, ali se nadima gordošću i u sebi neguje mrţnju, nije bez opasnosti stoga što je tama mrţnje osdepila njegove oĉi i ne vidi kuda ide.

184. Podvizavaj se da se ne gneviš kako se ne bi opijao i bez vina, opterećujući sebe strašću gneva.

185. Radovati se i veseliti se zbog napretka bliţnjega jeste osobina savršenstva, a tugovati i biti nezadovoljan kada drugoga hvale jeste priznak rĊave naravi i lukavog raspoloţenja.

186. Nije moguće da vrlina postane ĉvrsta ukoliko se ne rastvori sa ljubavlju (1.Kor.13,2). Bez ljubavi mi ćemo stojati daleko od pravog puta koji vodi prema vratima neba. Plaĉimo da bismo se oslobodili od okova mrţnje, zavisti, gordosti i svake Ċavolske neĉistote. Ţalostiti se zbog uspeha onih koji napreduju jeste Ċavolsko delo. U demone se uselila mrţnja: oni više od svega ţele da svi savršeno propadnu. Sveti, pak, podraţavajući Vladiku, ţele da se svi ljudi spasu i da doĊu u poznanje istine (1.Tim.2,4). Jer, ispunivši se ljubavi, oni su bliţnjega zavoleli kao same sebe.

212

187. Budi dugotrpeljiv da bi postao ĉvršći u razboritosti. Dugotrpljenje je prekrasan dar. Ono izgoni razdraţljivost, gnev i prezir, a u dušu useljava mirno raspoloţenje.

188. Nemoj da se raspaljuješ gnevom kada te budu ogovarali, nego istog trenutka, pokazavši osmeh na licu, sa skromnošću razdraţljivost promeni u mir. Ipak, imaj na umu da osmeh pri razdraţljivosti u drugome razgoreva veliki gnev. Stoga najpre umiri srce, a zatim govori sa osmehom. Oganj se ne gasi ognjem. Ti, pak, ljubavlju i dobrom blagodušnošću ugasi gnev razdraţenog. Ukoliko se brat ne urazumi, postarajmo se, na sve naĉine, da upotrebimo druge mere kako bismo ga izleĉili od razdraţenja, inaĉe će sve naše ţrtve Bogu biti neblagoprijatne (Mt.5,23-24). Upodobljavajmo se Gospodu Spasitelju našem koji ne uzvraćaše uvredom kada ga vreĊahu, (1.Pt.2,23), i Davidu koji je na klevete Semejeve, rekao: Ostavite ga neka psuje jer mu je Gospod rekao da psuje Davcda... da bi kako Gospod pogledao na smirenje moje (2.Car.16,10-12).

189. Sunce neka ne zaĊe u gnevu našem, nego sve opraštajmo [svojim] duţnicima i uĉvrstimo ljubav, budući da pokriva mnoštvo grehova. Onaj ko ima mrţnju prema bratu

svome i misli da nešto prinese Bogu, biće prihvaćen isto kao i onaj koji na ţrtvu prinosi psa, ili platu bludnice. Onaj ko mrzi brata svog i misli da voli Hrista jeste laţov i vara samog sebe.

190. Ako imaš nešto na brata, ili brat na tebe, potrudi se da se pomiriš. Ukoliko to ne uĉiniš, sve što prinosiš Bogu biće nekorisno (Mk.11,25; Mt.5,23-24). A ako ispuniš tu zapovest Vladike, moli mu se sa smelošću, govoreći: "Ostavi mi, Vladiko, sagrešenja moja, kao što i ja ostavljam bratu mome, ispunjavajući zapovest tvoju". I Ĉovekoljubac će ti odgovoriti: "Ako si otpustio, otpuštam i ja. Ako si oprostio, i ja opraštam tebi sagrešenja tvoja".

e) O BORBI SA TUGOM

191. Onaj ko trpeljivo podnosi kada ga ogovaraju ili vreĊaju liĉi na onoga ko je

zakljuĉao lava u kavez, a ko odgovara ogovaranjem i uvredom liĉi na ĉoveka koji sam sebe udara (oruţjem).

192. Nemojmo biti malodušni, budući da nećemo veĉno ţiveti na ovoj zemlji.

193. Nemoj dopuštati da ti srce bude ţalosno. Jer, ţalost ovoga sveta donosi smrt, a ţalost koja je po Bogu donosi ţivot veĉni (2.Kor.7,10).

194. Monah koji je spreman da hrabro pretrpi sve što se desi samo će delimiĉno imati ţalosti.

195. Nemoj davati svome srcu da bude ţalosno, nego se teši u Gospodu.

196. Ako budeš podvrgnut kleveti pa se kasnije otkrije ĉistota tvoje savesti, nemoj misliti visoko [o sebi], nego sa smirenjem sluţi Gospodu koji te je izbavio od klevete ljudske, kako ne bi pao velikim padom.

197. Lukava duša se prevaznosi kada joj laskaju, a pobesni kada je ţaloste. Dobra duša se, pak, ne raduje pohvali, niti negoduje kada je vreĊaju.

198. Trpljenju nema mere, naroĉito ako je rastvoreno ljubavlju.

199. Saĉekaj Gospoda u dan ţalosti, da bi te pokrio u dan gneva.

200. Nemoj se smejati ogorĉenome, niti se raduj kad vidiš onoga ko se predao razvratu, da se na tebe ne bi prognevio Gospod i ti ostao bez zaštite u dan ţalosti.

201. Nemoj misliti da trpiš nevolje više od svih [drugih]. Onaj ko ţivi na zemlji ne moţe da izbegne vazduh. Tako i ĉovek koji ţivi u ovome svetu ne moţe da izbegne

213

iskušenje nevolja i stradanja. Obuzeti zemaljskim od zemaljskog doţivljavaju ţalosti, a oni koji streme duhovnom, zbog duhovnog i stradaju. MeĊutim, poslednji će biti blaţeniji budući da je njihov rod [iz]obilan u Gospodu.

202. Ako smo suţnji Boga Spasitelja nemojmo se stideti da na sebi nosimo okove nevolja, nego ih sa radošću trpimo oĉekujući Njegov dolazak sa nebesa, kada će i nas pribrojati liku svetih. Jer, oni koji su postali zajedniĉari Njegovih stradanja postaće i zajedniĉari utehe (2.Kor.1,7).

203. Postoje dve vrste ţalosti kojima je okruţen svaki ĉovek pod suncem: ţalost po Bogu i ţalost ovoga sveta. I nije moguće proţiveti ovaj ţivot bez jedne od njih - ili bez ţalosti po Bogu, ili bez ţalosti ovoga sveta. Ţalost ovoga sveta je teška, i ne obećava nagradu, a ţalost po Bogu donosi utehu i još više uveseljava obećanjem veĉnog ţivota. Ako si podvrgnut prvoj poţuri da je pretvoriš u drugu. Tako ćeš oterati muĉnu ţalost iz srca.

204. Sa poboţnošću i smirenoumljem vršeći delo Boţije, nemoj se plašiti niti skreći

sa pravoga puta kada neprijatelj, sa namerom da te omete u ispravnom ţivotu, podstakne nemarne ljude protiv tebe. Saĉekaj Gospoda (Ps.26,14), izabraniĉe Boţiji, kako bi se oni koji te oţalošćuju zadivili tvom slavnom spasenju, kao što je napisano: Ako ga i smrt zadesi, pravednik će u pokoj ući (Prem.Sol.4,7).

205. Kao što oganj u topionici ispituje zlato i srebro, tako se u napastima isprobavaju duše smrtnih, imajući Gospoda za pomoćnika.

206. Nemojmo se bojati iskušenja, već se smelo pruţimo ka poĉasti višnjega zvanja u Hristu. Jer, Gospod uvenĉava sve koji ga ljube.

207. Onaj ko hoće da postane monah, a ne moţe da podnosi oţalošćenja, poniţenja i gubitak, ne treba da se monaši.

208. Velikodušno podnosi oţalošćenja od ogovaranja, te naziv zlog primaj kao naziv dobrog, i imenovanje nepotrebnog kao imenovanje blagougodnog. I svako treba da se seća da sluga Gospodnji ne treba da se svaĊa, nego da bude tih prema svima (2.Tim.2,24).

209. Ako ti se desi da se razboliš nemoj pribegavati mrtvoj pomoći i ljudskoj zaštiti. Bolje je da potrpiš oĉekujući milost Boţiju i Njegovo staranje o svemu. Jer, postoje trenuci u kojima i telo ima potrebu za urazumljivanjem. UgaĊajmo, pak, Gospodu u svemu, jer se On stara o nama (1.Pt.5,7). Duša ĉoveka koji je bolestan iznad svega poĉinje da ište Gospoda. Stoga je urazumljenje dobro samo ukoliko onaj ko trpi urazumljivanje blagodari. Takav će govoriti: Dobro smo primali od Gospoda, a zar zlo nećemo? Neka je blagosloveno ime Gospodnje u vekove (Jov 2,10; 1,21).

210. Nemoj biti malodušan za vreme iskušenja, već budi bodar u molitvama i dobrim delima. Podraţavaj one koji plove po moru: kada se podigne bura oni paţljivo motre na sve, bdiju i prizivaju Boga u pomoć. Gospod ne odbacuje one koji ga prizivaju u istini. Stoga i mi, kada nas postigne ţalost, pribegnimo ka Gospodu, sliĉno onome koji je rekao: Gospode, u nevolji te se setismo (Is.26,16). More nije uvek mirno. I sadašnji ţivot se ne moţe preplivati bez iskušenja. MeĊutim, ako se budemo drţali za veru u Gospoda, kao za kormilo, dospećemo u pristanište ţivota. Svukavši sa sebe napore, tada ćemo se obući u ţivot i netruleţnost.

211. Kad nas postigne ţalost oĉekujmo i pribliţavanje radosti. Uzmimo kao primer one koji plove po moru. Kada se podigne vetar i silna bura oni se bore sa talasima,

214

oĉekujući tiho vreme, a kada nastane tišina, oĉekuju buru. Oni su uvek budni kako ih iznenadni nalet vetra ne bi zatekao nespremne i prevrnuo u more. Tako i mi treba da ĉinimo. Doţivevši ţalost i teskobu, oĉekujmo olakšanje i pomoć Boţiju kako nas, zbog

dugotrajne ţalosti, ne bi umrtvila misao da već nemamo nade na spasenje. Na sliĉan naĉin, oĉekujmo ţalost kada je u nama prisutna radost kako od obilja radosti ne bismo zaboravili na suze.

212. Budi ĉvrst u iskušenjima i nevoljama i suprotstavljaj se sladostrašću koje te raspaljuje kako i tebe, kao neispeĉenu opeku, ne bi razmekšale kapi kiše, i kako se ne bi pokazao kao onaj koji nema ĉvrstinu koju misli da ima.

213. Odluĉivši se da ugaĊaš Bogu budi dugotrpeljiv. Pogledaj na drevne naraštaje i videćeš da su svi sveti dobili obećano postojanim i dugim trpljenjem. Stoga se svaki dan pobuĊujmo da sa njima nasledimo Carstvo nebesko. Trpljenje se udaljuje od nas zbog našeg neverja. Uvećaj revnost u Gospodu i hrabri se kao veran kako od velike ţalosti ne bi oslabio duševne sile. Predstavi sebi one koji behu podvrgnuti muĉenjima u izgnanstvu, u

rudnicima i gorkom ropstvu, i pokori se u Gospodu nevoljama koje te susreću.

214. Moţe se desiti da te obuzme ogorĉenje. I to još nije najveće zlo. Teško je i opasno ostati u ogorĉenju. Ako te neko ogovara u tvome odsustvu i neko drugi ti, došavši, saopšti da te je brat ogovarao, kao mudar shvati ko je izazvao neprijatnost i ne ljuti se na brata svoga. Onome, pak, ko te je obavestio reci: "Premda me je uvredio, ipak mi je brat. Sa druge strane, ja sam zasluţio ţalost. Uostalom, on me nije oţalostio svojom voljom, nego ga je nagovorio Ċavo, ţeleći da poseje neprijateljstvo meĊu nama. Neka bi Gospod rasturio zamisli lukavog, brata pomilovao, i uz nas ostao". Ukoliko te opet u lice uvrede, nemoj se razdraţivati i neka ti se um ne pomera. A kada pretrpiš ţalost zbog rĊavog dela nemoj biti okorelog srca, već bolje ispravi svoju grešku.

215. Ako je onaj ko utešava oţalošćenog duhovan ĉovek, doneće mu korist, a ne štetu. A onaj ko ima telesni naĉin mišljenja [oţalošćenome] neće doneti ni malo koristi, nego će mu, umesto da ga uteši, još više rastrojiti.

216. Ĉuo si neprijatnu reĉ i ţalostiš se. MeĊutim, ako si po pravdi povreĊen raduj se jer si ranjen radi urazumljenja i postaraj se da se ispraviš u svome padu. Ukoliko su te, pak, nepravedno uvredili imaćeš veću nagradu ako dobrodušno podneseš. I apostoli su bili bijeni posred grada kao neki zloĉinci. Oni se, meĊutim, nisu gnevili, niti su negodovali, nego su se radovali, budući da su se udostojili da podnesu sramotu za ime Njegovo (Dap.5,41). Raduj se i ti što si se udostojio da primiš bešĉašće za ime Njegovo.

217. Neko od nemarnih će moţda reći: "Teško mi je što mi se to desilo posle tolikih trudova". To ti je teško, slugo Gospodnji? Nije li bolje da iz toga shvatiš da su posle tako dugotrajnog truda sve tvoje strasti ostale nesavladane, te da, poznavši to, poĉneš od sada da ih pobeĊuješ? Jer ako ko misli da je nešto, a nije ništa, vara samoga sebe (Gal.6,3). Veština kormilara se projavljuje za vreme bure. Onaj ko se hvali: "Toliko sam godina u monaškom ĉinu", a ne pokazuje dela svog ĉina jednostavno uz sebe nosi oruĊa veštine kojoj se još nije nauĉio. Dogodila ti se mala ţalost i ti si odmah istupio iz ĉina monaškog ţivota i kao da si ga se odrekao. Ne, brate, ne okreći leĊa svojim neprijateljima, nego stoj ĉvrsto, protivi se, i oni će pobeći od tebe. Obuci se u oklop vere, stavi na sebe kacigu spasenja, uzmi maĉ Duha Svetoga, koji je Reĉ Boţija (Ef.6,17), te se bori da bi se tvojoj hrabrosti zaradovao Duh Sveti koji ţivi u tebi.

218. Ako ne podneseš malo iskušenje, kako ćeš podneti veliko? Ako ne savladaš dete, kako ćeš pobediti odraslog ĉoveka? Ako ne podneseš reĉ, kako ćeš pretrpeti udarac?

215

Ako ne podnosiš šamar i udarac, kako ćeš poneti krst? Ako ne poneseš krst, kako ćeš naslediti nebesku slavu zajedno sa onima koji govore: Radi tebe umiremo po ceo dan, smatraju nas ovcama za klanje (Ps.43,23)? Zar smo ja i ti, brate, zaboravili šta je pretrpeo

za nas naš Vladika? On je bio ismejan i poniţen. Govorili su da je Ċavo u njemu i On se nije gnevio. Njega su nazivali varalicom, bili ga po obrazima, tukli, prikovali na krst. On je okusio ocat pomešan sa ţuĉi i bio proboden kopljem u rebra. On je sve to pretrpeo radi našeg spasenja. A mi! Teško nama bednima! Mi nikakvu ţalost, ĉak ni reĉ ne ţelimo da podnesemo radi Njega koji je toliko pretrpeo radi nas.

219. Onaj ko ţeli da ugodi Gospodu, da postane naslednik Boţiji po veri i da se nazove sin Boţiji koji je roĊen od Duha Svetoga, pre svega treba da, obukavši se u blagodušnost i trpljenje, hrabro podnosi skorbi bede i nevolje koje mu se dogaĊaju, bilo telesne bolesti i stradanja, bilo grdnje i uvrede od ljudi, ili razliĉite nevidljive ţalosti koje na dušu navode lukavi duhovi sa namerom da je dovedu do raslabljenosti, nemara i netrpeljivosti, te ometu da uĊe u ţivot. I sve se to dogaĊa po Boţijem promislu. On popušta da svaka duša bude iskušana razliĉitim ţalostima kako bi se pokazali oni koji ljube Boga iz sve duše, koji sve hrabro podnose bez gubljenja nade na Njega i koji sa verom, trpljenjem i blagodaću Boţijom svakodnevno oĉekuju izbavljenje. Izdrţavši, na taj naĉin, svako iskušenje oni postaju dostojni Carstva nebeskog.

220. Duša koja nije hrabra i koja odluĉno ne podnosi svako iskušenje i svaku ţalost, već pada u ogorĉenje i uninije, te negoduje, uznemiruje se, zanemaruje podvig ili ĉak oĉajava, konaĉno postaje nedostojna ţivota budući da nema nade na izbavljenje i da u sebi nije saĉuvala nadu koja sa nesumnjivom verom oĉekuje milost Boţiju. Ona, naime, nije sledovala svima svetima i nije išla stopama Gospodnjim. Pogledaj i primeti kako su u davnini oci, patrijarsi, proroci, apostoli i muĉenici prošli ovaj put iskušenja i ţalosti, kako su ugodili Bogu i udostojili se velikih nagrada.

221. Bog ne dopušta da duša koja je trpeljiva i koja se nada na Njega bude iskušana u toj meri da doĊe do oĉajanja, tj. da padne u iskušenja i ţalosti koje ne moţe da podnese (1.Kor.10,13). Lukavi ne iskušava i pritiskuje dušu ţalostima onoliko koliko bi ţeleo, nego srazmerno sa Boţijim dopuštenjem. Samo neka duša sve hrabro podnosi, drţeći se nade koja proizlazi iz vere, i oĉekujući od Boga pomoć i nadu. Takvu dušu Bog neće ostaviti. Naprotiv, što se više duša podvizava, pribegavajući Bogu sa verom i nadom, i nesumnjivo oĉekujući od Njega pomoć i izbavljenje, tim je brţe Gospod izbavlja od svake ţalosti koja je okruţuje. Jer, On zna koliko duša treba da se podvrgne ispitivanju i iskušenju. Upravo toliko On i dopušta. Sudovi koje napravi lonĉar neće biti prikladni za upotrebu ukoliko se ne poloţe u peć da peĉenjem oĉvrsnu. (Stavljajući ih u peć) on zna koliko vremena treba da se drţe na vatri da bi postali upotrebljivi. On ih ne ostavlja u peći duţe nego što je potrebno da ne bi pregoreli i popucali, i opet ih ne vadi pre vremena da ne bi ostali nedopeĉeni i nekorisni za upotrebu. Kad ljudi pri rasuĊivanju o truleţnom pokazuju toliko razboritosti i znanja, neće li Bog utoliko više znati koliko je potrebno ispitati i iskušati duše koje ţele da mu ugode i da zadobiju veĉni ţivot.

222. Iz kudelje se ne izvlaĉe lako tanke niti ukoliko se ne istrli mnogo puta. I što se više istrli, ona postaje ĉistija i prikladnija za predivo. Isto tako i bogoljubiva duša, podvrgavajući se mnogim iskušenjima i ispitivanjima i hrabro trpeći ţalosti, postaje ĉišća i sposobnija za duhovno delanje, i na kraju se udostojava Carstva nebeskog. Ţalosti i iskušenja dušu ĉine iskusnom i ĉvrstom ukoliko hrabro, rado i sa nadom na Boga podnosi

216

sve što joj se desi, te sa nesumnjivom verom oĉekuje izbavljenje od Gospoda i Njegovu milost.

223. Ukoliko duše koje su podvrgnute nevoljama radi ispitivanja i koje na razliĉite naĉine muĉe lukavi duhovi (bilo tajno - unutrašnjim teretom nevolja i lukavim pomislima, bilo javno - telesnim stradanjima) budu hrabro trpele, ĉuvale nadu i ĉekale nagradu od Gospoda udostojiće se venaca pravde i u Dan suda će pred Bogom steći smelost koja je ravna smelosti svetih muĉenika. Jer, muĉenje u nevoljama je podjednako: jedni su ga pretrpeli na krstu, a drugi od lukavih duhova.

224. Na ĉoveka koga ne moţe da privoli na zlo i obori mislima, neprijatelj navodi nevolje kako bi pomraĉio njegov razum, a zatim već u ljega posejao što mu je ugodno. Ukoliko ni time ne moţe da ga navede na zlo on mu pruţa sve ţivotne udobnosti, uznosi ga i uvodi u veliku obmanu, koja je opasnija i rĊavija od svih strasti. Ona ĉoveka ĉini gordim, uvlaĉi u puĉinu slastoljublja i izgoni sećanje na Boga, na sopstvenu nemoć i smrtni ĉas. On ispituje prema ĉemu su naklonjena ĉovekova raspoloţenja, pa se protiv toga i naoruţava

kako bi mu se suprotstavio svim nepravdama.

225. Sve je od Boga: i dobro i priskorbno. Jedno je, meĊutim, po blagovoljenju, drugo po promislu, a treće po popuštenju. Po Njegovom blagovoljenju je da ţivimo vrlinski. Bogu je ugodno da se oni koji ţive vrlinski ukrašavaju vencima trpljenja. Po promislu se dešava da se urazumljujemo kada padamo u sagrešenja. Po popuštenju se, pak, dešava da se ne obraćamo iako nas [nevolje] urazumljuju. Opet, Bog nas po promislu kaţnjava kada grešimo da ne bismo bili osuĊeni sa svetom, kao što kaţe apostol: A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osuĊeni sa svetom (1.Kor.11,32). U tom smislu je reĉeno: Nema zla u gradu koje Gospod ne uĉini (Amos.3,6). Takva zla su: glad, rane, bolesti, porazi, borbe. Jer, sve to sluţi na oĉišćenje od grehova. Bog napušta i potpuno ostavlja one koji ili ne ţele da ţive bez greha, ili se ne obraćaju iako se opominju [nevoljama]. Njih predade... Bog u pokvaren um, tj. dopusti njihovoj slobodi da ĉini što je nepriliĉno (Rim.1,28).

f) O BORBI SA UNINIJEM

226. Onaj koji ropće nije valjan ni za kakvo delo, niti ima raspoloţenje za njega. On je lenjiv i uvek ima pripremljen izgovor za izbegavanje delanja. On i druge razvraća, govoreći: "Šta će to, i zbog ĉega ovo? I eto, od toga nema nikakve koristi".

227. Kada ga zovu na psalmopojanje, lenjivac se razdraţuje, a kada ga bude na bdenje izgovara se da ga boli stomak i glava. Ako ga savetuju, on govori: "Uĉi sebe ", a ako ga neĉemu uĉe, viĉe: "Znam i sam".

228. Nije dobro da ĉovek koji je sposoban da radi jede tuĊi hleb u lenjosti, jer apostol kaţe: U svemu ĉuvah sebe i ĉuvaću da ne budem vama na teretu (2.Kor.11,9).

229. Monah koji ropće trpi veliku štetu, a ko sve hrabro podnosi nasleĊuje radost.

230. Ako na tebe naiĊe duh uninija nemoj ostavljati svoj dom, već mu se sa trpljenjem suprotstavi. Nemoj dozvoliti da te misao ubedi da preĊeš sa mesta na mesto. Jer, ukoliko pristaneš na tu pomisao, nikada se kod tebe neće naći trpljenje.

231. Monaše, nemoj govoriti: "Ovde je borba i teskoba, a tamo (na tom i tom mestu) je spokojan i bezbriţan ţivot (nameravajući da preĊeš na drugo mesto)". Zar ne znaš ko sa nama vodi borbu? Zar ne - naš neprijatelj, Ċavo? A on prohodi svo podnebesje (Jov 2,2). Prema tome, ma kuda pošao ostaćeš u podnebesju. Zbog toga je bolje da se, ostajući na mestu, suprotstaviš Ċavolu, i pobeći će od tebe, te da se pribliţiš Bogu, da bi se i On pribliţio tebi (Jak.4,7-8).

217

232. Lenjiv monah razmišlja i govori: "Danas ću ţiveti ovde, a sutra ću poći na drugo mesto. Zbog ĉega onda da se trudim".

233. Mnoštvo izgovora sabira lenjivi monah, a spavljiv upada u nevolje.

234. Onaj ko stalno prelazi iz jedne kelije u drugu stiĉe sujetne pomisli, a ko prebiva na jednom mestu - dobro bezmolstvuje.

235. Monah koji luta nije neranjiv ukoliko nije trezven, a onaj ko prebiva na mestu na koje je prizvan brzo nalazi pokoj.

236. Tebi je prijatna lenjost, ali joj je gorak kraj. Iznemogavaš radeći, ali ćeš se zaradovati kasnije.

237. Lenjiv i samoljubiv monah se skriva ĉim vidi posao, a za trpezom je meĊu prvima.

238. Sećanje na smrt i sud jeste maĉ protiv demona uninija.

239. Uninije je jedno od najteţih tereta, naroĉito ukoliko ga prati neverje. Jer,

njegovi plodovi su puni smrtonosnog otrova.

240. Monaše, ostavio si keliju, i lutaš po svetu: zar se ne bojiš bezakonja i svaĊe u gradu (Ps.54,10)?

241. Ko je lenjiviji od ţednoga koji sedi blizu izvora i neće da ispruţi ruke da uzme vodu i utoli ţeĊ? I ko je nemarniji od ĉoveka koji ima knjigu, a ne brine o ĉitanju.

242. Potrudi se sa onim ko ţeli da se opismeni da bi, ĉitajući o ĉudesnim delima Boţijim, blagosiljao divno Ime, pa će te Bog nagraditi.

243. Na unilog monaha napada lenjost, a kada poseduje trpljenje - napada ga visokoumlje. Ko, pak, zaista ljubi Gospoda - otklanja i jedno i drugo.

244. Lenjivi monah će u mnogome pretrpeti štetu, a trezveni ne prenebregava ni jedan ĉas.

245. Nemoj voleti da prelaziš sa mesta na mesto, već bolje trpljenjem izvlaĉi korist iz nezgoda koje te susreću na mestu u kome ţiviš. Reci mi, zar nas ipak ne oĉekuje kelija nakon što obiĊemo ceo svet, ukoliko ţelimo da se spasemo? Ako nemamo trpljenja da ostanemo u opšteţiću, i ako u usamljenosti ne nalazimo bezmolvije, gde ćemo naći utoĉište? To je isto kao da kaţemo: "Ne mogu da podnesem sunĉevu toplotu, a i hladovina mi je nepodnošljiva". Bojim se da nas najzad ne pojede ona peć.

246. Budimo postojani u srcu, budući da je slabost srca protivna vrlini. Nemojmo biti malodušni ako nam se desi neveliko uninije, već sami sebe prisiljavajmo, sliĉno dobrom putniku. Kada se desi da oslabi na putu, putnik ne odustaje od putovanja, već se teši reĉima: "Još malo, i doći ćeš do prenoćišta, pa ćeš odahnuti". Videći kako se prinuĊavamo,

Gospod će nam dati silu i olakšati nam teškoće.

247. Radimo da bismo se, u nadi na Boga, ishranili. Ne ţalosti se zbog truda. Mnogi su se, ništa ne radeći, opterećivali samom bezbriţnošću. Uĉi se da radiš da se ne bi uĉio da prosiš milostinju. Ne budi nemaran prema poslu. Gospod je blizu (Fil.4,5).

248. Nemojmo padati u uninije dok sedimo u keliji, sećajući se da su sveti muĉenici posle mnogih muĉenja bili stavljani u ţelezne okove. Zbog toga nemojmo beţati od neudobnosti kelije. Neka nam ne bude teško da radimo, sećajući se da su mnogi od svetih Gospoda radi bili slati u rudnike. Da li bismo, da smo ţiveli u ta vremena, izmenili svoj ţivot zbog muĉenja? Da li bismo se zbog najsurovijih okolnosti odrekli svoje vere?

218

249. Drţi se mesta na kome ţiviš, suprotstavljajući se lenjosti. Jer, strasti nećeš ukrotiti promenom mesta, nego paţljivošću uma. Nama je potrebno trpljenje, da bismo, pošto izvršimo volju Boţiju, primili ono što je obećano (Jev.10,36). Onaj ko se predaje

uniniju daleko je od trpljenja, kao što je bolesnik [daleko] od zdravlja. Vrlina se poznaje u trpljenju, a ne u uniniju. Trpljenje se, pak, obnavlja i uĉvršćuje kada je um zauzet sagledavanjem i Boţanstvenim pouĉavanjem. Um koji se time hrani zadobija snagu, kao i telo koje koristi zdravu hranu. Ako odstupi od ove blagodati i od ovoga dostojanstva, um zaista postaje bedan i nemoćan. Stoga, zbacivši sa sebe pristrašće prema veštastvenom, upraţnjavaj svoj um u tom Boţanstvenom delanju. I tada nećeš imati potrebe da prelaziš sa mesta na mesto, i da iznuravaš svoje telo stranstvovanjima bez opravdanih razloga. Jer, Carstvo Boţije unutra je u vama (Lk.17,21).

250. Kada primetiš da ti je dosadno ĉitanje Boţanstvenih Pisma i da nerado slušaš duhovne pouke, znaj da ti je duša upala u tešku bolest. Jer, je to poĉetak zloumlja kojim se ţanje plod smrti.

251. Blaţen je onaj ko svakodnevno u sebi obdelava prelepe i dobre misli, i ko je nadom pobedio lukavu strast uninija, sa kojom se bore podviţnici Gospodnji.

252. Blaţen je onaj ko je u delu Gospodnjem postao sliĉan hrabrom vojniku i koji podstiĉe lenjive i obodrava malodušne na putu Gospodnjem.

253. Blaţen je onaj koga, kao plašljivog, nije oborila strast uninija i koji se prihvatio savršenog trpljenja, zbog koga su svi sveti zadobili vence.

254. Kada te uznemirava duh uninija, nemoj se zanositi njegovim pomislima, već prebivaj na mestu na koje te je postavio Bog. Priseti se kakvu si ljubav imao prema Bogu kada si u poĉetku došao pred manastirska vrata. Tu ljubav saĉuvajmo do kraja ĉekajući Gospoda, sliĉno borcu koji trpljenjem pobeĊuje onoga koji mu zadaje udarce. Jer, ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.10,22).

255. Jednom bratu je pred bdenje pomisao predlagala: "Danas daj sebi predaha i ne ustaj na bdenje". No, on je odgovorio pomisli: "Ko zna? Sutra, moţe biti, i nećeš ustati. Stoga treba danas ustati". Pomisao mu je i za poslom našaptavala: "Danas odmori, a sutra radi". A on bi joj opet odgovarao: "Ne, danas ću raditi, a o sutrašnjem danu će se postarati Gospod".

256. Ako te bude uznemiravalo uninije, nemoj padati duhom, već se pomoli Gospodu da ti da trpljenje. Posle molitve sedi i, sabravši svoje pomisli, Psalmima teši svoju dušu: Što si ţalosna dušo moja? I zbog ĉega me smućuješ? Uzdaj se u Boga, jer ću ga još slaviti. Spasitelja moga i Boga moga (Ps.41,6). TakoĊe reci: "Zašto si se raslabila, dušo moja? Ta, nećemo veĉno ţiveti u ovome svetu? Poslušaj šta govori Psalmopojac: Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji (Ps.38,13). Preselićemo se i mi kada Bogu bude

bilo ugodno". Ţivot pravednih poĉinje posle njihove konĉine. Stoga i prorok, zaţelevši budući ţivot, kaţe: Kao što jelen traţi potoke, tako duša moja traţi tebe, Boţe!... Kada ću doći i pokazati se licu Boţijem (Ps.41,2.3)? Sveti su sadašnji ţivot smatrali tamnicom. Stoga je jedan od njih sa radošću klicao: Sad otpuštaš... slugu svoga, Vladiko (Lk.2,29), dok je drugi rekao da ima ţelju umreti i sa Hristom biti (Fil.1,23).

257. Kada nastane jutro, brat ustaje, i izvršivši molitvu, prihvata rukodelje. Tada mrzitelj dobra, demon, u njega polaţe pomisao uninija.

258. Brat koji pri uniniju, koje je naišlo na njega, produţava da radi i da se trudi, uz pomoć blagodati od sebe tera [iskušenje]. Onaj, pak, ko ga trpljenjem ne odbija od sebe, biva pobeĊen i postaje njegov plen. Popustivši pomisli, on poĉinje da govori samome sebi:

219

"Danas se osećam kao da sam rastrojen i nemoćan. Sada ću se odmoriti, a sutra ću uraditi za dva dana". Tako brat tog prvog dana ništa ne radi, maštajući da će sutra nadoknaditi propušteno. Sutra, meĊutim, neprijatelj dobra, demon, na njega navodi još silnije uninije

nego juĉe. Savladan pomislima, brat ustaje i napušta rukodelje. On se ili uopšte njime ne zanima, ili se zanima tek tako, tj. ne kao poslom, ili ga neprijatelj izvodi iz kelije i ĉini lutalicom.

259. Ako nešto radiš i neprijatelj na tebe navodi uninije, uĉini [napor da mu se] suprotstaviš, ukazujući na neko sliĉno zanimanje (i dodajući: "Vidiš, kako se [drugi] trude radi prolaznog? Zbog ĉega ti nećeš da se trudiš radi veĉnog"). Ma šta da radiš neka ti savest svedoĉi da je tvoj posao ugodan Bogu, pa ćeš se spasti (od uninija).

g) O BORBI SA TAŠTINOM

260. Razumi, monaše, šta govorim: neka u meni i tebi ne bude poboţnost samo kada smo napolju, a kada smo u keliji - bezbriţna raspuštenost, da ne bismo bili kao okreĉeni grobovi (Mt.23,27). Jer, na svakom mestu je jedan i isti Bog, kome neka je slava

u vekove vekova! Amin.

261. Monah koji se hvali svojom ĉvrstinom nije razborit. Za monaha je stid i prekor da se hvali svojom sopstvenom silom: Ko se hvali neka se Gospodom hvali (1.Kor.1,31).

262. Hoćeš li da stekneš dobro ime? Vrši dela svoja sa krotošću (Sir.3,17).

263. Biti osramoćen i ne uznemiravati se zbog toga još nije vrlina. Vrlina je - osećati to i podnositi radi blagoĉašća. Jer, reĉeno je: Lenjivac se ne stidi kada ga sramote (Priĉ.20, 4).

264. Slavoljublje je duševna bolest, lukava strast.

265. Napisano je: Neka te hvali bliţnji, a ne usta tvoja; tuĊin, a ne usne tvoje (Priĉ.27,2). I još: Srebro i zlato se ispituju u topionici, a ĉovek ustima onih koji ga hvale (Priĉ.27,21).

266. Svima ukazuj ĉast Gospoda radi, ne traţeći je za sebe i naći ćeš blagodat kod Gospoda.

267. Neka te nikada ne zadivi ĉovekougodnik, koji se stara da mnogima ugodi, premda ne Gospoda radi.

268. Ljubljeni, ispunjavaj zapovesti Gospodnje u tajnosti i Gospod će ti uzvratiti javno.

269. Nemoj se diviti kad vidiš da je ĉovek dostigao veliku slavu na zemlji, nego se divi onome ko je omrzao zemaljsku slavu.

270. Pazi da, ţeleći nepotrebnu slavu, ne navuĉeš na sebe bešĉašće. Prava ĉovekova slava je da sve ĉini po Bogu. Veliko, pak, bešĉašće je da prestupa zapovesti.

271. Nemoj se truditi da se pokaţeš vešt u svakom delu da ne bi upao u taštinu koja dovodi do slavoljublja, gneva i ţalosti. Najviše se brini da postaneš prost i jednak sa drugima.

272. Ne hvali se, veliĉajući se krasnoreĉivošću, već bolje objavljuj opitno uĉenje prostih i neknjiţevnih ljudi kako bi postao uĉenik Hristovih apostola. Jer, zabranjeno je hvaliti se spoljašnjom mudrošću, i to naroĉito Hrišćanima. Ko se hvali Gospodom neka se hvali (2.Kor.10,17).

273. Oni koji zbog ĉovekougaĊanja upraţnjavaju vrlinu temelj spasenja postavljaju na pesku, a ne na kamenu. Zbog toga njih obaraju pomisli ĉim padne kiša, poteku reke i

220

zaduvaju vetrovi (iskušenja). Ukoliko, pak, ne padnu, nego ţive kako treba, oni se nadimaju velikom gordošću. A ako padnu, oni se predaju beskorisnom oĉajanju.

274. Jer nije valjan onaj koji se sam hvali (2.Kor.10,18). Ti najpre ispitaj svoja dela, tj. da li si zaista provodio ţivot kako treba i kako hvališ samoga sebe, da li si pobedio ţelje, zavoleo siromaštvo, omrzao ogovaranje, odloţio ljubav prema taštini, omrzao pohotu, stekao odvratnost prema slastoljublju, da li zaista nikome nisi uĉinio zlo, da li si savladao strasti, da li se zaista nisi gnevio na one koji su te oţalostili, da li se nisi prevaznosio slušajući pohvale, da li si zavoleo Gospoda svom snagom i bliţnjega kao samoga sebe. Ukoliko nismo saĉuvali sve ovo, zbog ĉega se veliĉamo? Mi treba da plaĉemo pred blagošću Gospoda kako bi nas iscelio od okamenjenosti srca, i kako bi nas osnaţio da ţivimo kako priliĉi.

275. Ništa ne treba ĉiniti sa namerom da nas ljudi vide, nego u svemu treba postupati sa ĉistim srcem. Jer, Bog zna ono što je sakriveno i tajno. Od Njega jedinog oĉekujmo nagradu.

276. [Dešava se] da sujetan ĉovek, uz to i oskudan imanjem, uzmašta da je car. To još neće znaĉiti da je on zaista car. Isto tako ni monah koji potajno jede, a za bratskom trpezom se licemerno predstavlja kao isposnik i uzdrţljivac, nije samim tim i podviţnik. On sebi priprema tkaninu od pauĉine, i ne ide putem svetih, nego putem ĉovekougodnika.

h) O BORBI SA GORDOŠĆU

277. Gordi ne trpi prevlast nad sobom. Susrećući je, on ili zavidi ili se protivi. Protivljenje i zavist podupiru jedno drugo. U kome se nalazi jedna od ovih strasti, naći će se i druga.

278. Ĉoveka u kome one postoje svakako će muĉiti uspeh drugih. Onaj, pak, ko ih nema, biće slobodan od te ţalosti. On se ne smućuje kada je drugome ukazana ĉast i ne

uznemirava se kada se drugi proslavlja, budući da svima daje prvenstvo i sve pretpostavlja sebi.

279. Bez smirenoumlja je uzaludan svaki podvig, svako uzdrţanje, svako poslušanje, svaka negramţljivost i svaka uĉenost.

280. Neĉisti duh visokoumlja je prevrtljiv i mnogoobrazan. On upotrebljava sav napor kako bi zavladao nad svima: mudrog lovi mudrošću, snaţnog snagom, bogatog bogatstvom, lepog lepotom, veštog veštinom.

281. On ne propušta da na sliĉan naĉin iskušava i one koji vode duhovni ţivot. On onome koji se odrekao od sveta priprema zamku u odricanju, onome ko se uzdrţava - u uzdrţanju, bezmolvniku - u bezmolviju, negramţljivom - u negramţljivosti, molitveniku - u molitvi. On se stara da kod svih poseje svoju plevu.

282. Radi leĉenja od gordosti poĉešće ĉitaj mesta iz Svetog Pisma koja su usmerena protiv nje: Kada izvršite sve što vam je zapoveĊeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge (Lk.17,10). Ako ko misli da je nešto, a nije ništa, vara samoga sebe (Gal.6,3). Što je kod ljudi visoko, gadost je pred Gospodom (Lk.16,15). Nauĉite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim, kaţe Gospod (Mt.11,29). U smirenju našem seti nas se Gospode, i izbavi nas od neprijatelja naših (Ps.135,23). Smirih se i spase me (Ps.114,5). Neĉist je pred Gospodom svaki gord [ĉovek] (Priĉ.16,15).

283. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, već se boj.

221

284. Ko sam sebe uzvišuje sebi priprema sramotu, a ko sluţi bliţnjemu sa smirenoumljem - biće proslavljen.

285. Smiri pomisao gordosti pre nego što gordost smiri tebe. Obori pomisao visokoumlja pre nego što ona obori tebe. Savladaj pohotu pre nego Što ona savlada tebe.

286. Nemoj osuĊivati brata zbog nepostojanosti da i sam ne bi upao u istu nemoć.

287. Poĉetnik koji nema smirenja nema uz sebe oruţje protiv neprijatelja. On će pretrpeti velike poraze.

288. Neka monah sebe smatra poslednjim meĊu poslednjima, pa steći će nadu. Jer, koji sebe ponizuje uzvisiće se, a koji sebe uzvisuje poniziće se (Lk.18,14).

289. RĊav prekor za monaha su gordost, drskost, bezosećajnost, bestidnost, nerazboritost, plahovitost i bezumlje.

290. Ako zavoliš gordost bićeš udeo demona, a ako zavoliš smirenoumlje bićeš udeo Vladike Hrista.

291. Nadmeni ĉovek će pretrpeti mnoge ţalosti, a smirenoumni će se uvek veseliti u Gospodu.

292. Visokoumlje u svako vreme ište poĉasti, a smirenoumlje se ni u slavi ne prevaznosi. niti se u bešĉašću uznemirava: ono od Gospoda oĉekuje nagradu.

293. Prevaznošenje oslepljuje umne oĉi, a smirenje ih prosvećuje ljubavlju. Jer, Gospod uĉiti krotke putevima svojim (Ps.24,9).

294. Opasno je da se ĉovek uzda u samoga sebe. Spašće se, meĊutim, onaj ko se nada na Gospoda.

295. Ko ukrašava svoju odeću pašće u gordost, a gordi monah je - orao bez perja.

296. Smirenoumni monah je laki trkaĉ i dobar strelac.

297. Kao što ţelezo sve istanjuje i savlaĊuje, tako i smirenje po Bogu razrušuje spletke neprijatelja.

298. Što je koplje za lovca, i oruţje za vojnika, to je smirenje za monaha.

299. Gordost je za ĉoveka opasna u svakom obliku. Nemoj voleti gordost zato što od nje nema koristi. Svaka nemoć se staranjem isceljuje. MeĊutim, bolest gordosti je zlo koje se teško leĉi. Ona, naime, odbacuje celebni lek i sebi izmišlja smrtonosni otrov. Neka je ne bude u slugama Hristovim.

300. Hoćeš li da budeš veliki? Budi manji od svih (Mk.9,35).

301. Nemoj se prevaznositi u mislima nad bratom koji izaĊe iz manastira i neka u tvojim oĉima ne bude bešĉastan, jer ne znaš šta će doneti sutrašnji dan (Priĉ.3,28).

302. Slušaj onoga koji govori: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kor.10,12), i još: Jer nije valjan onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali (2.Kor.10,18). Jer, mnogi su mislili da su dostigli vrh i da rukovode, premda su postali zadnji od najzadnjijih, dok su oĉajni ljudi primali blagodat, budući da se Bog protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6).

303. Ako vidiš neposlušnog i gordog ĉoveka, koji je sam sebi mudar, [znaj] da mu je koren već polumrtav, budući da u sebi nema humusa koji nam se saopštava strahom Boţijim. A ako vidiš ćutljivog i smirenog ĉoveka, znaj da mu je ĉvrst koren, budući da se hrani humusom straha Boţijeg.

222

304. Velik je uspeh i velika slava smirenoumlja: u njemu nema padanja. Priznak smirenoumlja je kad se obema rukama zadovoljavaju potrebe brata, tako kao da i sam primaš pomoć.

305. Gord i neposlušan ĉovek će ugledati gorke dane, a smirenouman i trpeljiv će se uvek radovati u Gospodu.

306. Velika je stvar naći smirenoumnog i trpeljivog ĉoveka. Njegovoj dobroti nema mere!

307. Nad onim ko se prevaznosi nad svojim bratom izrugavaju se Ċavoli.

308. Kiše razmnoţavaju korov, a razgovor sa svetovnim ljudima izaziva strast visokoumlja. MeĊutim, onaj koji se boji Gospoda izbegava prevaznošenje.

309. Nemoj misliti visoko o sebi ukoliko si se udostojio darova, budući da nemaš ni jedno savršenstvo koje nisi primio od Boga (1.Kor.4,7). I ako ne budeš hodio po Njegovim zapovestima i volji, On će od tebe oduzeti svoje vlasništvo: tada ćeš liĉiti na ĉoveka od koga oduzimaju pero koje tek što je zamoĉeno u mastilo.

310. Ma koliko da se prevaznosi u gordosti svoga srca, ĉovek ipak gazi po zemlji iz koje je uzet i u koju će se vratiti, dok Gospod uzvisuje smirene.

311. Visokoumlje obara, a smirenoumlje donosi pobedniĉki venac.

312. Smatraj sebe nepotrebnim sasudom ĉak i ako se pred svojom bratijom pokaţeš ĉist kao zlato, pa ćeš izbeći gordost koja je mrska i Bogu i ljudima.

313. Ako vidiš da brat greši, i ujutro se sretneš sa njim, nemoj ga prezreti, smatrajući ga grešnikom u svojim mislima, budući da ne znaš da li je, moţda, po tvom udaljenju od njega, i posle svog pada, uĉinio nešto dobro i uzdasima i gorkim suzama umilostivio Gospoda.

314. Treba da se uzdrţavamo od osuĊivanja [drugih]. Svako od nas treba da se

smirava, govoreći za sebe reĉima Psalma: Bezakonja moja prevaziĊoše glavu toju i kao teţak teret oteţaše mi (Ps.37,5).

315. Nemoj mi dati, opšti Vladiko svih, srce koje mrzi poslušnost i otaĉke pouke. Udalji od mene gorde pomisli, budući da si zapretio gordima (Ps.118,21).

316. Neka tvoj pogled bude usmeren naniţe i neka se srce tvoje ne prevaznosi nad drugima.

317. Ko je od dva poĉetnika koji ţive sa starcem veći pred Gospodom? Onaj ko je u strahu Boţijem smirio sebe pred svojim bratom. Jer, ne laţe Onaj koji je rekao: A koji sebe ponizuje uzvisiće se (Lk.18,14).

318. Ko hoće da pomeri kamen, polugu postavlja odozdo, a ne odozgo: tada će

lako pomeriti kamen. To je obrazac za smirenoumlje.

319. I Bogu i ljudima je mrska gordost, a Gospod uzvisuje one koji vole smirenje.

320. U Carstvo nebesko nas ne uvode ni dostojanstvo, ni poĉast, ni veliĉina, nego smirenje, poslušnost, ljubav, trpljenje i blagodušnost. Eto šta spasava ĉoveka. Zar niste ĉuli da je Ċavo zbog gordosti pao sa neba? Zar niste ĉuli kakve je velike slave bio lišen zbog protivljenja Bogu.

321. Smireni nije tašt i ne gordi se, već sluţi Gospodu sa strahom. Smireni nije uporan u svojoj volji, protivreĉeći istini, već se pokorava istini. Smireni ne zavidi uspehu bliţnjega, i ne raduje se njegovom neuspehu (padu), već se raduje sa radosnima i plaĉe sa ţalosnima. Smireni lišavanja i nesreće ne smatra poniţenjem, niti je nadmen u blagostanju

223

i slavi, već postojano prebiva u vrlini. Smireni ne poštuje samo više, nego i niţe od sebe. Smireni ne pada u razdraţljivost, nikoga ne oţalošćuje, niti se sa kime svaĊa. Smireni nije samovoljan i ne lenji se ĉak ako ga i u pola noći pozovu na posao, budući da se predao u

poslušnost zapovestima Gospodnjim. Smireni ne zna za gnev, niti za lukavost, već u prostoti sluţi Gospodu, ţiveći u miru sa svima. Ako ĉuje prekor, smireni ne ropće, i ako ga udare, ne napušta trpljenje, budući da je uĉenik Onoga koji je za nas pretrpeo krst. Smireni mrzi samoljublje i ne traţi prvenstvo, već ţivi u ovome svetu kao privremeni putnik na brodu.

322. Pazi da te pomisao, nasuprot Pismu, ne nadima ukoliko izuĉiš celo Boţanstveno Pismo. Jer, celo Boţanstveno Pismo nas uĉi smirenju. Onaj ko misli i radi protivno onome ĉemu se uĉio, pokazuje da je prestupnik.

323. [Budi oprezan] kada te uznemirava duh gordosti, ili vlastoljublja, ili bogatstva i ne zanosi se njime. Naprotiv, stani hrabro naspram napada lukavog i laţljivog duha. Predstavi sebi u mislima stare graĊevine, zastarele slike, oronule rĊave stubove i razmisli

gde su njihovi vlasnici i graditelji, te se postaraj da ugodiš Gospodu kako bi se udostojio Carstva nebeskoga: Jer je svako telo kao trava, i svaka slava ĉoveĉija kao cvet travni (1.Pt.1,24). Šta je više i slavnije od carskog dostojanstva i slave? Pa ipak, i carevi prolaze i slava njihova. A oni koji su se udostojili Carstva nebeskog ne trpe ništa sliĉno, već u miru i radosti prebivaju na nebu zajedno sa anĊelima, bez bolesti, tuge i uzdisanja, u radosti i veselju, hvaleći, proslavljajući i veliĉajući Nebeskoga Cara i Gospoda sve zemlje.

324. Nemoj da te nadima pomisao ukoliko pre svih doĊeš na sluţbu Boţiju i odstojiš do kraja. Jer, visokoumlje je sliĉno rupi u kojoj se gnezdi zmija i umrtvljuje onoga ko joj priĊe.

325. Nemojmo se prevaznositi, već bolje postanimo smireni. A i kakva je to sila u nama kojom bismo se prevaznosili, kada nas i male poteškoće obaraju na zemlju? Stoga zavolimo smirenje, da se Gospod ne bi udaljio od nas.

326. Neka smirenoumlje bude sa tobom na svakom mestu i u svakom delu. Jer, kao što telo ima potrebu za odećom (bilo da je toplo ili hladno u kući), tako i duša ima svagdašnju potrebu za odećom smirenoumlja. Smatraj da je bolje da hodiš go i bos, nego da si obnaţen od smirenoumlja. Jer, sam Gospod odeva one koji vole smirenoumlje.

327. Imaj smireni naĉin mišljenja da se, uzdigavši se na visinu, ne bi razbio u strašnom padu.

328. Poĉetak smirenoumlja je potĉinjavanje. Neka ti smirenoumlje bude i temelj i odeća odgovora. Reĉ neka ti bude prosta i srdaĉna u ljubavi Boţijoj. Visokoumlje se, pak, ne potĉinjava, nema poslušnosti, nema pokornosti i rukovodi se sopstvenim pomislima. Smirenoumlje je, naprotiv, poslušno, pokorno, skromno i odaje ĉast i malim i velikim.

329. Izabravši poboţan ţivot budi bodar kako ti lukavi pod vidom poboţnosti ne bi podmetnuo tuĊu pomisao, tj. [pomisao] sujete i gordosti, zbog koje ćeš izbegavati da se trudiš zajedno sa bratijom. Radi, kao i druga bratija, i ĉuvaj svoju poboţnost.

330. Ako te bude uznemiravala pomisao samomnjenja, onome koji se bori protiv tebe reci: "Idi dalje od mene, lukava pomisli. Šta sam ja to uĉinio ili u kojoj vrlini sam napredovao, te mi ubacuješ sliĉne misli? Sveti su bili kamenjem pobijeni, prestrugani, izmuĉeni. [a mnogi i] od maĉa pomreše (Jev.11,37). Sam Vladika svih je radi nas pretrpeo krst, ne mareći za sramotu (Jev.12,2). A kakav ću odgovor ja dati u Dan suda, provodeći svo vreme ţivota u gresima". Time ćeš visokoumlje oterati od sebe.

224

331. Jedan brat je rekao: "Molio sam se da mi Gospod da pomisao smirenoumlja kako bih, kada mi brat naloţi da nešto uĉinim, mogao svojoj pomisli da kaţem: "Ovo je tvoj gospodar, [po]slušaj ga", i kako bih, kada mi zapovedi drugi brat, opet govorio: "Ovo

je brat tvoga gospodara", te kako bih, kada mi zapovedi dete, najzad govorio: "Slušaj sina svoga gospodara"". Na taj naĉin je on, protiveći se tuĊim pomislima i uz pomoć blagodati Boţije, bezmeteţno radio svoj posao.

332. Neustrašivost raĊa gordost, a gordost je majka nepotĉinjavanja. Smirenoumlje i krotost one koji ih poseduju uĉvršćuju u strahu Boţijem, te liĉe na utvrĊen stub u hramu Boţijem.

333. Ĉuvaj se od demona visokoumlja da ne bi pao u gordost i nepokornost i povredio samoga sebe. Ne treba da se stidiš da prebivaš u poslušnosti u Gospodu i da svojim rukama ĉiniš dobro. Ta mala peć i ţalost koju pretrpiš radi Gospoda doneće ti veĉni ţivot. Zamisli da neko mnogo hiljada talanata zlata razmenjuje za jednu drahmu. Isto znaĉenje ima i svaka ţalost monaškog ţivota u poreĊenju sa budućom ţalošću koja će

zadesiti one koji ĉine zlo. Ti ustupaš ništavno, a daje ti se nešto veliko. Stoga se odreci visokoumlja i tvoj udeo će biti Gospod.

334. Osobene crte i odlike ĉoveka koji ima istinsko smirenje su sledeće: on sebe smatra grešnijim od svih grešnika; smatra da nije uĉinio ništa dobro pred Bogom; ukoreva sebe u svako vreme, na svakom mestu i u svakom delu; nikoga ne grdi i ne nalazi na zemlji ĉoveka koji bi bio grešniji i nemarniji od njega; uvek sve hvali i proslavlja; nikoga nikada ne osuĊuje, ne poniţava, i ne kleveće: uvek ćuti i bez naredbe ili krajnje nuţde ništa ne govori; kada ga pitaju i odluĉi da govori ili kada ga prisiljava krajnja nuţda govori tiho, mirno, polako, sa stidom i kao da je prisiljen; ni u ĉemu ne istiĉe sebe za meru; ni sa kim ne spori ni o veri, niti o ĉemu drugom; ako neko govori dobro, reći će mu: "Da", a ako govori rĊavo, odgovoriće: "Ti znaš"; poslušan je i mrzi svoju volju kao nešto štetno; pogled mu je uvek oboren ka zemlji; pred oĉima ima svoju smrt; nikada ne praznoslovi; ne vodi prazne razgovore; ne laţe; ne protivreĉi pretpostavljenima; sa radošću podnosi uvrede, poniţenja i gubitak; mrzi pokoj i voli trud; nikoga ne ogorĉava i ne ranjava niĉiju savest. Takvi su znaci istinskog smirenja. Blaţen je onaj ko ih ima, budući da još ovde postaje dom i hram Boţiji. Bog se raduje zbog njega i on postaje naslednik Carstva.

335. Smirenoumlje se ne sastoji u tome da grešnik sebe smatra grešnikom. Ono se sastoji u tome da onaj ko je svestan da poseduje mnoge i velike [vrline] ne uobraţava da je nešto veliko. Smirenouman je onaj ko je sliĉan Pavlu i koji o sebi govori: Ne osećam ništa na svojoj savesti (1.Kor.4,4), ili: Isus Hristos doĊe u svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja (1.Tim.1,15). Prema tome, smirenoumlje znaĉi biti veliki po delima i poniţavati se u umu!


PODVIŢNIĈKE POUKE

VI

OPŠTE POUKE O PODVIŢNIĈKOM ŢIVOTU

225

1. Uzdrţanje jezika je - ne govoriti mnogo, i prazno; ne ogovarati; ne vreĊati reĉju; ne zaklinjati se; ne praznosloviti; ne klevetati druge; ne osuĊivati; ne otkrivati tajne i ne zanimati se onim što nije naše.

2. Uzdrţanje sluha je - vladati sluhom i ne biti pobeĊivan pustim meteţom.

3. Uzdrţanje oĉiju je - vladati pogledom i ne ustremljivati pogled na ono što je grešno-prijatno i što nije priliĉno.

4. Uzdrţanje od razdraţljivosti je - vladati gnevom i ne raspaljivati se odjedanput.

5. Uzdrţanje od poĉasti je - ne ţeleti i ne traţiti proslavljanja i ĉasti; ne prevaznositi se; ne nadimati se i ne maštati visoko o sebi.

6. Uzdrţanje od pomisli znaĉi - obarati ih strahom Boţijim; ne pristajati uz obmanjivu i raspaljivu pomisao i ne naslaĊivati se njome.

7. Uzdrţanje u hrani je - ne ţeleti i ne traţiti mnoga, slatka i skupocena jela; jesti u odreĊeni ĉas; ne predavati se duhu stomakougaĊanja; ne podsticati se na halapljivost prijatnošću hrane i ne ţeleti ĉas jedno, ĉas drugo jelo.

8. Uzdrţanje u piću je - umereno upotrebljavati ne samo vino, nego i vodu; ne juriti za zadovoljstvom da se piju vešto pripremljeni napici; ne traţiti razne napitke; ne piti vina bez potrebe i ne ići na gozbe.

9. Uzdrţanje od poroĉnog slastoljublja je - ne povlaĊivati pokretima pohote koji se sluĉajno podiţu; ne pristajati na sramne pomisli; ne ispunjavati volju tela i obuzdavati strasti strahom Boţijim.

10. Sveti oci su nam ostavili prekrasno pravilo za pokajniĉke podvige i trudove, govoreći: "Nemoj samo danas da postiš, a sutra da pripremaš mnoga jela; nemoj samo danas da piješ vodu, a sutra da nabavljaš vino; nemoj samo danas nositi vlasenicu, a sutra skupocenu haljinu; nemoj samo danas da budeš smiren i krotak, a sutra visokouman i

gord; nemoj samo danas da budeš tih i poslušan, a sutra nepristojan i tvrdoglav; nemoj se samo danas predavati plaĉu i ridanju, a sutra smehu i ravnodušnosti; nemoj samo danas spavati na goloj zemlji, a sutra na mekoj postelji. Naprotiv, saĉuvaj jedno pravilo, ljubljeni, po kome bi mogao da ugodiš Bogu i da doneseš korist sebi i bliţnjemu".

11. Po ĉetrdeset ili po pedeset godina sveti oci nisu menjali svoje pravilo, tj. prelepo i besprekorno uzdrţanje u odnosu na hranu, govor, spavanje na goloj zemlji, smirenoumlje, krotost, veru i ljubav, negramţljivost, neprekidnu molitvu sa plaĉem i skrušenošću. Na taj naĉin su se oni oĉistili. Stoga se Bog i uselio u njih i proslavio ih.

12. Bog se neće useliti u onoga ko sebe ne oĉisti od svakog lukavog dela, od neĉistih pomisli, od poroĉnih ţelja, od gneva, razdraţljivosti, zavisti, gordosti, taštine, mrţnje, prepiranja, osuĊivanja, praznoslovlja, jednom reĉju - od svega što mu je mrsko. I po otreţnjenju, on mora da se od svega toga drţi daleko. Stoga, ljubljeni, oĉistimo sebe da bi se Bog uselio u nas i da bismo se udostojili Njegovih obećanja.

13. Ako hoćeš da znaš šta se nalazi u tvome srcu, posmatraj: ţelja da nas hvale sluţi kao znak da smo tašti; ţelja za prijatnom hranom znaĉi da smo stomakougodnici; nemar otkriva da smo lenji; gramţljivost pokazuje da ne volimo Hrista; zavist objavljuje da u nama nema ljubavi; zadovoljstvo sa kojim osuĊujemo druge obznanjuje da smo puni mrţnje. Tako nevidljiva duša preko telesnih dela postaje vidljiva, tj. pokazuje da li je dobra ili zla.

14. Najnezadrţiviji propovednik onoga šta voli i ĉemu se privija srce jeste jezik. Ustima se otkrivaju tajne našega srca. Kada su usta otvorena i kraj njih nema straţe, naša

226

reĉ izlazi bez rasuĊivanja i izbacuje napolje sve što je u srcu. Zbog toga, ako hoćeš da saznaš pomisli srca pazi na usta. Od njih ćeš saznati o ĉemu se brine i stara srce: o zemaljskom ili nebeskom, o duhovnom ili telesnom, o zadovoljstvu ili uzdrţanju, o mnogom

sticanju ili negramţljivosti, o smirenju ili visokoumlju, o ljubavi ili mrţnji. Iz skrivnice srca usta nude jela onima koji dolaze. Ono ĉime je zauzet jezik pokazuje šta srce voli - Hrista, ili nešto od ovdašnjeg.

15. Naša duša je po prirodi dobra. Ona se preobraća u zlu po slobodnom proizvoljenju. Strasti nisu prirodne. One se privijaju i razvijaju zlim proizvoljenjem. I navika ih ĉini moćnim kao što je moćna priroda. Priroda je ropstvo, a navika - proizvoljenje. Budući slobodno, proizvoljenje je kao neki zemljodelac koji u našu prirodu usaĊuje i zle i dobre navike, kako mu je ugodno. Priroda je zemlja koju obraĊujemo, proizvoljenje je zemljodelac, a Boţanstvena Pisma - savetnici i uĉitelji koji našeg zemljoradnika uĉe koje zle navike treba da iskoreni, i koje vrline da zasadi.

16. Ma koliko bio bodar i revnostan, bez uĉenja Boţanstvenih Pisama naš

zemljoradnik neće biti sposoban ni iskusan. Zakon Boţanstvenih Pisma mu daje razumevanje i silu, a istovremeno od svojih grana - i korisne vrline koje treba da nakalemi na drvo prirode: veru, nadu, ljubav, znanje, revnost i sliĉno. Ukoliko, pak, usled svoga visokoumlja, reši da ostavi svoga uĉitelja i savetnika, tj. Boţanstvena Pisma, naš zemljoradnik će poĉeti da greši i da prirodi kalemi ono što joj nije svojstveno: neverje, neznanje, mrţnju, zavist, gordost, taštinu, slavoljublje, stomakougaĊanje, svaĊu, protivljenje i sliĉno. Jer, ostavljajući Zakonodavca, on i sam biva ostavljen. MeĊutim, ako se pokaje, osudi samoga sebe i pripadne Zakonodavcu, govoreći: "Sagrešio sam što sam te ostavio", Zakonodavac će ga, po ĉovekoljublju koje mu je svojstveno, brzo primiti, dati mu razumevanje i potrebnu snagu da opet obraĊuje njivu svoje prirode, da iskorenjuje rĊave navike i da umesto njih zasaĊuje dobre vrline. Osim toga, On će mu još dati vence i

obasuti ga pohvalama.

17. Zbog ĉega si se odrekao sveta, ako još uvek traţiš svetska uţivanja, umesto golotinje ištući odeću, i umesto ţeĊi - vino? Pozvan si da se boriš, a ti hoćeš bez oruţja da izaĊeš u borbu sa neprijateljem: umesto da bdiš ti se pogruţavaš u san, umesto da plaĉeš i tuguješ ti se predaješ smehu i umesto da voliš ti se hraniš mrţnjom prema bratu. Ti si pozvan da se potĉinjavaš, a ne da se protiviš. Pozvan si da naslediš Carstvo nebesko, a ti misliš o zemaljskom, umesto smirenoumlja i krotosti ispoljavajući nadmenost i gordost.

18. Mi smo duhovni trgovci, bratijo, i liĉimo na svetske trgovce. Trgovac svaki dan broji dobitak i gubitak. I ako je pretrpeo gubitak on ulaţe trud kako bi nadoknadio štetu. Tako i ti, voljeni, svaki dan i ujutro i uveĉe marljivo ispitaj kako stoji sa tvojom trgovinom. Ušavši uveĉe u hram svoga srca, ti napravi obraĉun i pitaj samog sebe: "Nisam li neĉim

prognevio Boga? Nisam li rekao praznu reĉ? Nisam li bio nemaran? Nisam li oţalostio brata svoga? Nisam li koga osudio? Nije li za vreme pevanja Psalama moj um maštao o neĉem svetskom? Nisu li se u meni raĊale plotske ţelje, i nisam li se sa zadovoljstvom bavio njima? Nisam li dozvolio da me savladaju zemaljske brige". I ukoliko si u bilo ĉemu od navedenog pretrpeo štetu, postaraj se da nadoknadiš izgubljeno. Zatim uzdiši i plaĉi kako ne bi ponovo pao u isto. Ujutru se, pak, opet pozabavi samim sobom i pitaj se: "Kako je prošla noć? Da li sam ove noći stekao kakav dobitak od svoje trgovine? Da li je moj um bdio zajedno sa telom? Da li su tekle suze iz mojih oĉiju? Nisam li bio savladan snom za vreme pravljenja metanija? Nisu li mi na um dolazile lukave pomisli i nisam li se sa zadovoljstvom zanimao njima". I ako si bio pobeĊen bilo ĉime od navedenoga pobrini se

227

da se isceliš, te postavi straţu kod srca svoga kako opet ne bi pretrpeo isto. Ako budeš marljiv na taj naĉin u potpunosti ćeš saĉuvati svoju trgovinu. Osim toga, postaćeš ugodan svome Gospodu i sebi ćeš doneti korist.

19. Pazi na sebe i ne prepuštaj se lenjosti. Jer, predavanje lenjosti jeste poĉetak pogibli. Ugledaj se na pĉelu i uĊi u njenu divnu tajnu kojom ona sa cvetova koji su rasejani po zemlji sakuplja svoj plod. Pronikni svojom mišlju u tu neznatnu tvar. Ĉak i kad bi se sabrali svi zemaljski mudraci i svi svetski filosofi njena mudrost bi ostala neodgonetnuta. Videći njene trudove i svaki razuman ĉovek proslavlja Boga Tvorca što iz tako malog stvorenja proizlazi toliko [mnogo] mudrosti. Sliĉno tome i ti, voljeni moj, budi kao pĉela, te iz Boţanstvenih Pisama sakupi bogatu i neukradivu riznicu i pošalji je na nebo [ispred sebe].

20. Monah je sliĉan vojniku koji ide u borbu. On sa svih strana punim naoruţanjem ograĊuje svoje telo i ostaje bodar do same pobede. On je uznemiren zbog mogućnosti iznenadnog napada, te pazi da mu se ne desi da zbog neopreznosti dopadne u

zarobljeništvo. I monah koji dospe do raslabljenosti i lenjosti postaje lak plen neprijatelja. Jer, neprijatelj mu ubacuje neĉiste pomisli koje on sa radošću prima: pomisli visokoumlja i taštine, zavisti i osuĊivanja, stomakougaĊanja i mnogog spavanja, i iznad svega - oĉajanja. MeĊutim, ako je uvek bodar, monah će na sebe privući pomoć blagodati Boţije. Njega Bog pouĉava kako da mu ugaĊa. On postaje vredan pohvale od Boga i slavitelj Boga. Onaj ko sebe posmatra u ogledalu istovremeno je i posmatraĉ i posmatrani. Isto je i sa blagodaću: ako sebi naĊe uspokojenje u ĉoveku i useli se u njega, ona ga proslavlja i sama se njime proslavlja.

21. Bez blagodatne pomoći srce ne moţe da pronaĊe dovoljno snage da se ispuni umilenjem kako bi se na doliĉan naĉin ispovedilo Vladici. Naprotiv, bez te pomoći ĉovek je bedan i oskudan u savršenstvima, kao sova meĊu ruševinama (Ps.101,7), i u njemu se nastanjuju neĉiste i mrske pomisli. Zbog toga je ĉovek obavezan da privuĉe blagodat kako bi ga prosvetila. Ĉovekova je obaveza da oĉisti sebe i da uporno traţi da se blagodat nastani u njemu i da mu pomaţe. Uz pomoć blagodati on će uspeti u svakoj vrlini. Prosvećen njome, on će biti u stanju da shvati raznolikost i lepotu blaga budućega veka. Blagodat za njega postaje stena i utvrĊenje, ĉuvajući ga od ovoga veka za ţivot veka koji dolazi.

22. Postaraj se da stekneš savršenu vrlinu, ukrašenu svim onim što Bog voli (tj. ljubav). Ona se imenuje jedinstvenom vrlinom i u sebi smešta svu lepotu i svu raznovrsnost [ostalih] vrlina. Carska kruna ne moţe biti naĉinjena bez dragocenog kamenja i odabranih bisera. Tako ni ona ne moţe postojati bez lepote raznih vrlina. Ona je u potpunosti sliĉna carskoj kruni. Ako joj nedostaje jedan kamen ili biser, carska kruna ne

moţe sijati na carskoj glavi. Tako se ni ova jedinstvena vrlina ne moţe nazvati savršenom ukoliko joj nedostaje neka lepota drugih vrlina.

23. Ona je još sliĉna prijatnim jelima koja se pripremaju sa svim odabranim zaĉinima, ali i sa solju. Skupocena jela nisu prikladna za upotrebu i nisu ukusna ako u njima nema soli. Tako i ova vrlina nije nimalo privlaĉna (ĉak i ako je ukrašena lepotom razliĉitih vrlina) ukoliko joj nedostaje ljubav prema Hristu i bliţnjemu.

24. Ona je još sliĉna savršenom i prelepom azbuĉnom redu u kome su slova razdvojena i ukrašena. MeĊutim, on postaje u potpunosti neupotrebljiv ukoliko mu oduzmemo makar jedno slovo. Tako je i sa ovom vrlinom: ako bude lišena makar jedne od ostalih vrlina, ona u potpunosti postaje beskorisna.

228

25. Ona je još sliĉna velikom orlu koji visoko leti. Videvši hranu u zamci, on sa svom silinom naleće na nju. I ţeleći da uhvati plen, on se sam zapliće krajevima noktiju. I zbog te sitnice sva njegova snaga postaje svezana. Celo njegovo telo se nalazi slobodno

izvan zamke, pa ipak je sva njegova sila okovana zamkom. Na sliĉan naĉin i ova vrlina umire, malaksava i gine ukoliko je svezana bilo ĉim zemaljskim. Ona već nije u stanju da uzleti na visinu, budući da je prikovana za zemlju.

26. Ima ljudi koji se pogruţavaju u dubinu kako bi pronašli dragocen i odliĉan biser. Našavši ga, oni isplivavaju na površinu i nagi se ustremljuju na obalu sa velikim bogatstvom. Tako se i ti obnaţi od svih ţitejskih neĉistota i obuci u ovu vrlinu. Ukrasivši se njome, budi bodar dan i noć kako je ne bi svukli sa tebe. Dušu koja je poseduje ne moţe pokolebati nikakva nevolja, ni glad, ni nagota, ni uninije, ni bolest, ni siromaštvo, ni gonjenje, niti kakvo drugo Ċavolsko iskušenje. Ukoliko je bodra, ona će još više uzrasti i uvenĉati se, neprestano napredujući po Bogu i prosvećujući se. Ni sama smrt joj ne moţe uĉiniti zlo. Naprotiv, po izlasku iz tela anĊeli je sa likovanjem primaju na nebo i privode Ocu svetlosti.

27. Zbog nje se raduje Otac i Sin sa Duhom Svetim. Otac se raduje zbog toga što ga je zavolela i što nije volela nikoga osim Njega. Jedinorodni Sin Njegov se raduje stoga zato što je ţudila za Njim i nije stekla nikoga osim Njega. Duh Sveti se raduje stoga što je postala Njegov sveti Hram, i što se uselio u nju. Zbog nje se raduju nebesa i sile nebeske, i jednodušno se klanjaju i proslavljaju Oca i Sina i Svetoga Duha. Oni vide da je ona ukrašena anĊeoskom vrlinom u svoj lepoti pravednosti. Raduje se zbog nje i raj zbog toga što ga je nasledila. Slava i ĉast jedinome blagome i ĉovekoljubivome Bogu koji nam, po blagosti svojoj, daruje Carstvo svoje.

28. Budimo bodri i potrudimo se za ovo kratko vreme. Veĉe je blizu. Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Budite paţljivi kako neko od vas posle uspeha ne bi postao nemaran i izgubio neizmernu Spasiteljevu nagradu. Monah je sliĉan zasejanoj njivi koja, primivši obilje vlage od plodonosnih kiša i rosa, donosi plod veselja. I kada doĊe vreme sazrevanja ploda ona zemljoradnika dovodi u veliku brigu zbog opasnosti da je grad i divlje zveri ne opustoše. A kada dobije nagradu u ţetvi i sabere poţnjevene plodove u ţitnicu, zemljoradnik se raduje i veseli, blagodareći Boga. Sliĉno tome je i monah duţan da, dok je još u ovome telu, brine o veĉnom ţivotu, trudeći se u podvigu do poslednjeg dana kako zbog nerada ceo svoj podvig ne bi uĉinio beskorisnim. Završivši, pak, podvig i, sliĉno zemljoradniku, prenevši na nebo plodove svojih trudova, on postaje radost i veselje za anĊele.

29. Zamisli da neko stoji pred carem i razgovara sa njim. Na poziv, pak, sluge, on ostavlja divan i slavan razgovor sa carem i poĉinje da priĉa sa robom. Njemu je sliĉan i

onaj ko razgovara za vreme pevanja Psalama. Shvatimo, voljeni, pred kim stojimo. Kao što anĊeli, stojeći sa velikom strahom, slavoslove Tvorca, tako smo i mi duţni da sa strahom stojimo za vreme pevanja Psalama. Neka se ne desi da su samo naša tela prisutna, a da se um predaje maštanju.

30. Tri vrste dela umnoţavaju zlo, i ĉetvrta se ne pribra-ja broju dobrih: ako mladi ne slušaju; ako starci zavide uspesi-ma mlaĊih; ako poboţni pristaju na nepristojna dela, i ako na-stojatelj, zbog svog deznanja, pritešnjava i opterećuje bratiju.

31. Tri vrste dela umnoţavaju dobro, i ĉetvrta je ugodna pred Gospodom i ljudima: ako je bratija jednodušna u krotosti i u pravdi; ako brat brata pouĉava strahu Gospodnjem;

229

ako su mlaĊi potĉinjeni starijima kao svojim gospodarima, i ako nastojatelj ljubi svoju bratiju kao sebe samoga, istinski se brinući o spasenju njihovih duša.

32. Ako vidiš onoga koji neĉim trguje, reci u sebi: "Ţe-leći prolazno i sabirajući truleţno bogatstvo ovaj ĉovek toliko trpi. Zbog ĉega si onda, dušo moja, nemarna za ono što je neprolazno". Ako vidiš one koji se meĊusobno optuţuju reci u sebi: "Ovi ljudi ulaţu toliko truda i spore se meĊu sobom zbog onoga što ni malo nije korisno. Zar ti, dušo moja, budući duţna mnoštvo talanata, nećeš utoliko pre pripasti Bogu, ištući da ti se oprosti tvoj dug". Ako vidiš one koji od gline grade kuću, reci u sebi: "Ovi ljudi, gradeći kuću od gline, upotrebljavaju sav svoj trud da završe delo. Zar ćeš ti, dušo, biti nemarna za veĉne obitelji". MeĊutim, da ne bih, govoreći zasebno o mnogom, produţio reĉ, reći ću: "Sve što vidimo u ţivotu, tj. svetovne misli i svetovna rasuĊivanja, zamenimo sa duhovnim, te ćemo, uz pomoć blagodati, neminovno steći korist".

33. Šta je monah? Monah je sliĉan ĉoveku, koji je, padajući sa visine, naišao na konopac koji visi nad zemljom i uhvatio se za njega, te visi i neprestano vapije Gospodu za

pomoć, znajući da će, ako oslabi i ispusti uţe iz ruku, pasti i umreti.

34. Zbog toga što, Gospoda radi, nećemo da pretrpimo male nevolje, mi nevoljno upadamo u mnoge i teške skorbi. Zbog toga što, Gospoda radi, ne ţelimo da ostavimo svoju sopstvenu volju, mi sami sebi pripremamo duševnu štetu. Zbog toga što, Gospoda radi, ne podnosimo da smo u potĉinjenosti i poniţenju, mi sami sebe lišavamo utehe pravednih. Zbog toga što ne slušamo pouke, koje nam daju Gospoda radi, mi postajemo podsmeh demonima. Zbog toga što ne primamo kazne koje nam šalje promisao Boţiji, nas oĉekuje kotao u kome neće biti utehe.

35. Lukavi neprijatelj je na razne naĉine u svakoga od nas naliva svoje otrove i svojim spletkama sapliće svakoga. Jedan je odrţao post, ali se predaje nadmetanju i zavisti. Drugi se uzdrţava od sramnih ţelja, ali je svezan taštinom. Jedan je napredovao u bdenju, ali se zapleo u mreţe osuĊivanja. Drugi se ĉuva od osuĊivanja, ali je pun neposlušnosti i protivljenja. Jedan se uzdrţava od hrane, ali tone u gordost i nadmenost. Drugi je neumoran u molitvi, ali ga savlaĊuju gnev i razdraţljivost. [I opet], neko je uspeo u neĉemu malom i prevaznosi se nad onima koji su nemarniji od njega. Svakoga je greh svezao na jedan ili na drugi naĉin i nema razumnoga.

36. Mi ne vodimo borbu sa vidljivim ljudima. Od njih bismo mogli da se sakrijemo. Oni koji ratuju sa nama su nevidljivi. Stoga su nemarni u velikoj opasnosti, dok pobednici dobijaju veliku nagradu. Nemojmo nevešto stupiti sa njima u borbu, pa ćemo ih pobediti. Navešću primer: ako nas neprijatelj pobuĊuje na stomakougaĊanje, napadnimo ga postom; ako u nama razdraţuje pohotu prema ţenama, drţeći se trpljenja savladajmo osećanje i on će odmah pobeći od nas; ako nas pobuĊuje na gnev, naoruţajmo se mirom;

ako nas dovodi do razdraţljivosti, uhvatimo se za krotost; ako u nama rasplamsava mrţnju, prilepimo se za ljubav; ako nas podstrekava da traţimo poĉasti, potraţimo poniţenje; ako nas podstrekava na traţenje slave, uhvatimo se za svoju ništavnost; ako nas u mašti podiţe na visinu, naslikajmo pred sobom Gospodnje smirenje. Neprijatelj neće izdrţati ukoliko mu se na taj naĉin budemo protivili. On će pobeći, a nama će se vratiti blagodat.

37. Pazi na sebe, ti koji si zavoleo podviţništvo, kako tvoji dani ne bi prošli u rasejanosti. Ne puštaj u sebe lukave pomisli kako tvoja snaga ne bi iznemogla u borbi sa neprijateljem. Svagda u umu drţi svog najslaĊeg Vladiku kako bi tvoj podviţniĉki ţivot bio uvenĉan. Ukrepi svoj podvig, budući da će ubrzo nastupiti dan u koji će se oni koji se trude uvenĉati, a nemarni - raskajati. Stiĉi vrlinu dok još imaš vremena: stiĉi poboţnost oku

230

svome, istinu sluhu svome, reĉi ţivota jeziku svome, posećivanje nemoćnih nogama svojim, lik Gospoda tvoga u srcu svome; napredak u celomudrenosti udovima svojim. Tako ćeš se udostojiti velike ĉasti pred anĊelima i ljudima. Bezdušno drvo se poštuje ako na sebi

ima izobraţen lik smrtnoga cara. Utoliko će više i u sadašnjem i u budućem veku biti cenjena duša koja u sebi ima Boga.

38. DoĊite, prijatelji moji, pripadnimo Gospodu i ištimo da nam daruje prosvećenje duše kako bismo razumeli spletke neprijatelja, protivnika našeg, kome je mrsko sve što je dobro. Jer, on će nam na put postaviti spoticanja, sablazni, štetu, rasejanost ovoga veka, telesno zadovoljstvo, nadu na dugotrajnost sadašnjeg ţivota, strah za vreme podviga, lenjost u molitvi, san i telesni pokoj za vreme pevanja Psalama. I koliko je on revnostan, toliko smo mi bezbriţni. I što se on više dovija lukavstvom, tim više smo mi nemarni, premda znamo da su naši dani skraćeni i da dolazi Gospod slave.

39. Mi smo dali zavet da ćemo prinositi plod ţivota. MeĊutim, našem plodu nedostaju suze, koje bi ga dovodile do zrelosti. Mi nemamo skrušenost i suznih uzdisaja

kojim on cveta. Mi nemamo smirenja koje bi ga zasenilo od velike vrućine. Nama nedostaje negramţljivost koja bi ga razrešavala od obremenjenosti onim što mu je protivno. Mi nemamo ljubavi Boţije, tj. ĉvrstog korena koji podupire plod. Mi nemamo bezbriţnost prema zemaljskom, nemamo bdenje, nemamo bodar um, nemamo trezvoumlje u molitvi. Umesto tih prelepih i dobrih vrlina u nama postoji sve što im je protivno: postoji jarosni gnev i razdraţljivost zbog kojih obilni plod postaje neupotrebljiv; postoji gramţljivost koja ga pritiskuje dole; postoji veliko uninije. Da li će sve te rĊave sklonosti dopustiti da on sazre kao što treba i da postane upotrebljiv za Vladiku?

40. Da bismo videli naĉin ţivota [podviţnika] i da bismo se ugledali na njega i na njihovu revnost da hitaju ka nagradi nebeskog prizvanja (Fil.3,14), mi treba taĉno da uvidimo savršenu i taĉnu veru kod jednoga, nadu na Boga kod drugoga, ljubav prema Bogu i bliţnjemu kod trećeg, te strah Boţiji sa kojim ĉetvrti stoji na svojoj straţi, ĉuva sebe od svakoga lukavog dela, te vodi neporoĉan i besprekoran ţivot, koji svi hvale zbog ĉistote i neporoĉnosti.

41. Osim toga, primeti kako drugi [podviţnik], koga neprijatelj napada preko razliĉitih strasti, u molitvi pribegava Bogu, kako se sa skrušenošću i ljubavlju prilepljuje uz Njega, dobija blagodatnu pomoć i izbavlja od neĉistih i nepotrebnih pomisli, kako se sa velikim plaĉem, suzama i uzdasima kaje zbog svojih dela, sa tugom oplakujući svoje grehe, ispovedajući se Bogu u molitvama i bdenjima, zlopateći se u postu, uzdrţanju i nevoljama, i starajući se da se njihovom pomoću spase. Tako se i staraj da se boriš do smrti, kao istinski vojnik, drţeći u misli da je podviţništvo ozbiljno delo, i da se spasenje postiţe jedino velikom revnošću.

42. Ugledaj se na one koji projavljuju savršeno odricanje od sveta, pa ćeš se lako popeti na visinu vrline. Potrudi se da se revnosno ugledaš na onoga ko se drţi savršene negramţljivosti, ko sve ostavlja i trudi se da svoj um oslobodi od svake zemaljske brige kako bi bez rasejanosti vršio molitve i kako nikakva pomisao i nikakva briga ne bi prekidala njegovu molitvu. Onaj ko se sa ĉistim srcem, ljubavlju i suzama moli Bogu u svome umu, kao u ogledalu odraţava samoga Boga. To neprocenjivo blago se stiĉe siromaštvom, bedom i teskobnim ţivotom. Jer su uska vrata i tesan put što vode u ţivot (Mt.7,14).

43. Naĉinom svoga ţivota podraţavaj svete: nekog u poboţnosti i strahu Boţijem, nekog u smirenoumlju, nekog u samoponiţavanju i samoosuĊivanju, nekog u bezmolviju, nekog u krotosti, nekog u blagodušnom trpljenju, nekog u popustljivosti i miroljublju,

231

nekog u druţeljublju i jednomislenosti, nekog u trezvoumlju i rasuĊivanju, nekog u prijatnom ophoĊenju, ljubaznosti i snishodljivosti, nekog u opraštanju uvreda, hrabrosti i velikodušnosti, nekog u podvizima i poslušanju, nekog u rukodelju i sluţenju bratiji, nekog

u revnosti i plamenosti duha, nekog u savršenom odricanju od sveta i u svakodnevnom samoraspinjućem umiranju, nekog u postojanosti duha i istinoljublju, nekog u celomudrenosti i devstvenosti. Osim toga, kod nekog se ugledaj na milostivost i gotovost da pomogne, kod nekog na tihu narav i dobrotu, kod nekog na saosećanje i milosrĊe, kod nekog na bespristrasnost i pravosuĊe, kod nekog na izbegavanje samoisticanja i skromnost, kod nekog na zadovoljstvo malim i umerenost; kod nekog na prostotu i iskrenost, kod nekog na neprestanu molitvu, na pevanje Psalama i potoke suza. Kratko reĉeno, kod svih uoĉi crte bogougodnog ţivota i podraţavaj im.

44. Pobrinemo se da gledamo na ono što je gore, da mislimo na ono što je gore, da se uvek sećamo onoga što je gore, da se svecelo priljubimo uz gornje i da budemo sa njim u neprestanom opštenju. I nikako ne skrećimo svoj pogled na ono što je dole gde su zadovoljstva, gde su pohote ovog lukavog i mrtvog veka. Prekrasno je uvek oĉima srca gledati na ono što je gore. Na sve naĉine treba da pazimo da u zenicu oka ne upadne lukava pomisao ili nešto što nije Bogu ugodno kako se ne bi pomraĉio um.

45. Mi treba da se neprestano molimo da nas Gospod izbavi od neprijateljskih zamki. Jer, pomisli nas napadaju ne samo kada usamljeno sedimo u keliji, nego i kada se sastajemo u domu Gospodnjem. One ĉine da i na muška tela gledamo neĉisto. Putem maštalaĉkih pomisli ta zmija nas dovodi do najsramnijeg dela. Ona seje neku zbrku pomisli kako bismo pali u rasejanost i kako ne bismo mogli ĉistim umom paziti na preĉiste Tajne Spasitelja našega - Boga. Uostalom, onaj ko se uzdrţava ĉuvanjem oĉiju i umnom paţnjom najzad pobeĊuje uz sadejstvo blagodati Boţije. Stoga treba sa svom budnošću da ĉuvamo svoje srce i svoja osećanja. Mi u ovome ţivotu, naime, vodimo veliku borbu, a naš

neprijatelj je besan.

46. Ne treba izbegavati borbu. Kako će se, meĊutim, boriti onaj ko je u miru sa strastima, ko se već prodao u ropstvo grehovnim slastima i sa radošću plaća danak muĉitelju? Jer, gde je neprijateljstvo, tamo je i sukobljavanje. Gde je sukobljavanje, tamo je i borba. Gde je borba, tamo su i venci. Onaj ko hoće da se oslobodi od gorkog ropstva neka stupi u rat sa Ċavolom. Postavši pobednici u toj borbi, sveti su se udostojili nebeskih blaga.

47. Ko hoće da se oslobodi od neprijateljske poruge i da se izbavi od gorkog robovanja treba da se suprotstavi volji tog tiranina i da vodi sa njim rat iz ljubavi prema Spasitelju. Jer, opit hrabre borbe će se pokazati kada mu sa raspoloţenjem srca, a ne samo ustima, kaţu: "Nećemo poslušati tvoj glas, Ċavole, i više nećemo da sluţimo tvojim

pohotama". MeĊutim, za vreme borbe treba uznositi molitveni glas ka Bogu da posrami one koji ţele zlo slugama Njegovim. Neka tada najsvirepiji muĉitelj sedmorostruko razgori peć pohote. Onaj ko se nada na Gospoda brzo će ugledati kako se ta peć pretvara u rosu, a muĉitelj koji je ranije zadavao strah poĉeće sam da trepti pred njim.

48. Neko od svetih je rekao: "Misli o dobru da ne bi mislio o zlu, budući da um ne moţe biti prazan". Stoga posvetimo svoj um pouĉavanju u reĉima Boţijim, molitvama i dobrim delima. Jer, zanimanje sujetnim delima raĊa rĊava dela, a zanimanje dobrim delima raĊa dobri plod.

49. Ako nemaš vidljivih suza stekni makar skrušenost u srcu. Jer, i meĊu suzama postoji razlika. MeĊutim, blaţen je onaj ko u svojoj duši, kao u ogledalu, sagledava

232

Gospoda i ko, zajedno sa suzama, izliva slavoslovlje pred Njegovom blagošću. Jer, njegova molitva će biti uslišena.

50. Ako hoćeš da postaneš izabrani sasud napreduj u poslušnosti svome nastavniku u Gospodu i u smirenoumlju. Ţivot svetih je postao svetao budući uzveliĉan poslušanjem. Isus Navin se zbog savršene poslušnosti Mojsiju udostojio dara da bude njegov prejemnik. Nalazeći se u poslušnosti kod sveštenika Ilije, Samuilo se udostojio da ĉuje glas Boţiji. Jelisej je zbog poslušnosti zadobio dvostruku blagodat svoga uĉitelja. Sam Bog Slovo je, postavši ĉovek, provodio ţivot u smirenju i poslušnosti, kao što govori jevanĊelist: I beše im poslušan (Lk.2,51). A apostol je još rekao: Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil.2,8). Poĉeo si sa dobrom ţeljom: stoj ĉvrsto kako bi te Gospod uzvisio sa krotkima i smirenima u Carstvu nebeskom.

51. Prebivajući u poslušanju duhovnim ocima, jedan brat je došao drugom i rekao: "Hoću da odem od duhovnih otaca i da bezmolstvujem samostalno". Drugi mu je kao odgovor izloţio priĉu. Jedan ĉovek je imao sina i dao ga u ruke jednom zanatliji da bi ga

nauĉio svom zanatu. Deĉak je bio nepaţljiv prema poslu. I kroz nekoliko dana on ode ocu svome i reĉe: "Oĉe, uzmi me od uĉitelja. Samostalno ću se mnogo bolje nauĉiti tom zanatu". MeĊutim, otac mu je rekao: "Ako se, uĉeći se kod drugih, niĉemu nisi nauĉio uz njihovo rukovodstvo, kako ćeš sam moći u neĉemu da uspeš? Vidim da si se loše uĉio svome zanatu, i bojim se da sam se uzaludno trudio oko tebe. Stoga se prihvati svoga posla kako treba. Navikni se na njega pod rukovodstvom zanatlije da bi, postavši iskusan, mogao da ţiviš". Tako i mi, brate, nemojmo da se trudimo da sa sebe zbacimo jaram poslušanja u Gospodu kako ne bismo ostali neiskusni u delu ugaĊanja Bogu i kako ne bismo bili bespomoćni kada padnemo u iskušenje.

52. Kada pobedimo strasti i iz sebe iskorenimo svako pristrašće prema ovome svetu, blagodat Svetoga Duha će, našavši pokoj u nama, prosvetiti naša srca kao pripremljenu svetiljku koja obiluje uljem i koja je snabdevena fitiljem. MeĊutim, ako smo mi još [uvek] zarobljeni strastima i pogruţeni u njima, bićemo sliĉni svetiljci bez ulja i fitilja, i sedećemo u tami. Pobrinimo se da se pripremimo za primanje umne svetlosti. Ištimo duhovni ţivot kako bi nam se prosvetio i um (stavši pod vlast Duha Svetoga) i telo (postavši priĉesnik Duha).

53. Priĉa. Dva ĉoveka su pošla u grad koji se nalazio na udaljenosti od trideset stadija. Prošavši dva-tri poprišta, oni su na putu sreli senovit šumarak kojim je tekao potok i u kome je bilo mnogo prijatnih mesta. Putnici su došli na to mesto i jedan je, ţeleći da što pre vidi grad, brzo prošao, a drugi se zaustavio da pogleda i ostao. Pogledavši ga, i on je hteo da poĊe u grad, ali se uplašio ţege i zadrţao u senci drveta. MeĊutim, dok se on naslaĊivao prijatnošću mesta, izaĊe zver iz luga, uhvati ga i odvuĉe u svoju jazbinu. Drugi

[ĉovek], koga nije prevarila lepota mesta, pak, sretno stiţe u grad.

Evo šta znaĉi ova priĉa: dva ĉoveka su oni koji stupaju na put blagoĉašća i koji su poĉeli da se podvizavaju. Privlaĉno mesto na putu je svet sa svojim obmanama. Onaj koji je prošao pored oznaĉava one koji ni na ĉemu ne zaustavljaju svoju paţnju, već ţure prema cilju radi nagrade nebeskog prizvanja Boţijeg u Hristu Isusu (Fil.3,14). Onaj, pak, ko je bio zanesen mestom oznaĉava one koji su, zaboravivši svoj cilj, svoj um od onoga što se ne vidi okrenuli ka vidljivom. Ţega je trud oko vrline. Ĉovek koji se zadrţao na mestu i postao plen zveri oznaĉava one koje pomisli zaustavljaju ia zemaljskim ţeljama. Iz njih nastaje greh koji, sliĉno divljoj zveri, izjeda ĉoveka, kao što je napisano: Ţelja zatrudnevši

233

raĊa greh, a greh uĉinjen raĊa smrt (Jk.1,15). Stoga beţimo od svetovnih pohota da ne bismo ponovo postali robovi greha.

54. Izbegavaj beskorisne razgovore da ne bi pao u sramne pomisli. Dobra reĉ je korisna za dušu, a zla je razvraća, kao što je apostol rekao: Zli razgovori kvare dobre obiĉaje (1.Kor.15,33).

55. Kada vidiš nemarne ljude koji su ostareli u monaštvu treba da si oprezan i da paziš da ne poĊeš istim putem. Isto tako, i kad stekneš uzdrţanje [treba da paziš] da se ne prevaznosiš nad njima. Inaĉe ćeš visokoumlju prepustiti pobedu nad sobom. Poslušaj onoga koji kaţe: Pazi na sebe, i revnosno ĉuvaj svoju dušu.

56. Nemoj svakom ĉoveku otkrivati svoje pomisli, nego samo onima za koje si saznao da su duhovni. Jer, mnogo je Ċavolskih mreţa. Ništa ne skrivaj od duhovnih ljudi da se neprijatelj ne bi ugnezdio u tebi, našavši sebi pogodan kutak. MeĊutim, sa telesnim ljudima se nemoj savetovati.

57. Treba izbegavati beskorisne razgovore i ne druţiti sa onima koji ne brinu o strahu Boţijem. Oni, naime, ne govore ništa korisno, niti išta rade za Gospoda, niti govore o vrlini, niti o poboţnosti, niti o ĉistoti. Njihove reĉi su smrtna mreţa, njihovi saveti - bezdan ada, a njihovo društvo - duševna šteta.

58. Pazi da ne izgubiš smelost pred Gospodom zbog ljudske slave ili ĉasti, ili zbog hrane. ili pića ili odeće. Jer, sve to podleţe truleţi. Svaĉija se, pak, dela zapisuju, bilo dobra, bilo zla. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji (Kol.3,2) da biste dobili obećanje Oca nebeskoga.

59. Vojnici zemaljskoga cara prolivaju krv da bi ugodili svome caru. Ti, meĊutim, nemaš potrebe da prolivaš krv, nego samo nemoj dozvoliti da te savlada greh kako ne bi donosio plod smrti (Rim.7,5). Budi bodar, brate, budi bodar i prebivaj u trudu. Bog nije

nepravedan i neće zaboraviti tvoj trud. Zbog teskobe koju trpiš, sedeći u keliji, tebi će zasijati svetlost istine. Bori se dobrim podvigom vere (1.Tim.6,12) kako bi mogao da se, odrţavši pobedu nad neprijateljem, bez stida pokloniš Caru Slave. Jer, Gospod ne venĉava samo one koji su umrli od maĉa, i koji su postradali od muĉitelja, nego i one koji su se pokazali iskusni u podvigu i u ljubavi. Kao što su prvi trpeli porugu Gospoda radi, tako su i poslednji Gospoda radi trpeli tegoban ţivot i podviţništvo.

60. Pazi na sebe i neka se ne naĊe lukava reĉ u srcu tvome. Nemoj pristajati na lukavu pomisao. Od toga je postradao neko od drevnih sakrivši u svoj šator nešto od onoga što je bilo prokleto (Is.Nav.7,1-26). Sliĉno je postradao i Gijezije, uĉenik proroka Jeliseja. Oni ne samo da se nisu sakrili od Boga, već ni od ljudi. Oni su izvršili prestup u tajnosti, ali su bili kaţnjeni javno. Jednoga je sav narod zatrpao kamenjem, a drugi je nasledio gubu (4.Car.5,27). Jer, ne laţe onaj koje rekao: Bog se ne da obmanjivati. Jer što ĉovek poseje ono će i poţnjeti (Gal.6,7).

61. Zbog ĉega nas neprijatelj savlaĊuje? Zbog ĉega se u nama umnoţavaju strasti? Zar ne zbog naše nepokornosti? Kada nas uĉe mi smo nepaţljivi; kada nas izobiĉavaju radi ispravljanja pogrešaka mi se protivimo. Od ljudi se skrivamo, a o Bogu ne brinemo. Strašna zmija stavlja u nas mudrost kako bismo reĉima pobedili one koji hoće da nas isprave. Zbog toga se greh, nemajući protivnika, u nama umnoţava.

62. Poĉetak duhovnog razvrata u monahu su smeh i slobodno ponašanje. Ukoliko to ugledaš u sebi, monaše, znaj da si pao u dubinu zla. Nemoj prestajati da moliš Boga da te izbavi od te smrti. Smeh i slobodno ponašanje bacaju u sramne strasti ne samo mlade monahe, nego i starce. O slobodnom ponašanju neko od svetih je rekao: "Sloboda u

234

ponašanju je sliĉna vrućem vetru. Ona uništava sav plod monaha". Ĉuj nešto i o smehu: smeh lišava ĉoveka blaţenstva koje je obećano onima koji plaĉu (Mt.5,4), razara dobro unutrašnje ustrojstvo, oţalošćuje Duha Svetoga, ranjava dušu, upropašćuje telo. Smeh

izgoni vrline. U njemu nema sećanja na smrt, niti pomisli o mukama.

63. Poĉetak plaĉa je samopoznanje. Neka u nama prebiva plaĉ koji nije po ĉoveku, nego po Bogu koji zna ono šta je sakriveno u srcu, kako bismo ga umilostivili. Stoga budimo svetli licem, radujući se darovima Gospodnjim, u Duhu Svetome, a plaĉimo i budimo ţalosni misleno, umoljavajući Boga da nam oprosti naše grehe i da nas od njih saĉuva do kraja našega ţivota. Plaĉ izgraĊuje i ĉuva. Plaĉ umiva dušu suzama, i ĉini je ĉistom. Plaĉ raĊa celomudrenost, odseca pohotu, uĉvršćuje vrline. Plaĉ umilostivljuje Boga i prima utehu od anĊela.

64. Zanimaj se onim što je duhovno da bi se u tebi saĉuvalo sećanje na Boga i gnušaj se beskorisnih reĉi. Jer, nije moguće da smrad i miris prebivaju zajedno.

65. Pustinoţitelj je izbavljen od tri borbe: od gledanja, slušanja i govora. I paţljivi

monah koji ţivi u opšteţiću je, takoĊe, izbavljen od tri borbe: od kupovine, prodaje i napada razbojnika. MeĊutim, svagde je potrebno paziti na sebe i svoju savest ĉuvati ĉistom.

66. Nemoj govoriti: "Ja sam stupio u manastir i nosim na sebi anĊeoski obraz". Ni Bogu, ni ljudima nije ugodan samo spoljašnji obraz, već se prvenstveno zahtevaju plodovi dobrih dela. Prema tome, stoj kao rascvetalo drvo, ĉuvajući plodove svojih vrlina kako se ne bi potkrao crv gordosti i kako u tebi ne bi nagrizao plod smirenoumlja, kako taština ne bi pomraĉila tvoju poboţnost, kako gnev ne bi oteo tvoju krotost, kako razdraţljivost ne bi iscrpla tvoju blagodušnost, kako ljutnja ne bi narušila tvoj mir, kako svaĊa ne bi posluţila kao prepreka prijateljstvu, kako zlopamćenje ne bi preseklo uzajamnu ljubav, kako uvreda ne bi prekinula saglasnost, kako stomakougaĊanje ne bi ometalo post, kako halapljivost ne bi uništila uzdrţanje, kako bezbriţnost ne bi spotakla revnost, kako san ne bi zamenio bdenje, kako uninije ne bi oteţalo usrĊe, kako lenjost ne bi pomutila sluţenje, kako roptanje ne bi umanjilo potĉinjavanje, kako nepokornost ne bi zagradila vrata poslušnosti, kako praznoslovlje ne bi prevladalo nad pevanjem Psalama, kako neozbiljnost ne bi prevagnula nad slavoslovljem, kako smeh ne bi savladao plaĉ. kako blud ne bi upropastio celomudrenost, kako srebroljublje ne bi bilo pretpostavljeno negramţljivosti. Pazi da ne zavoliš roditelje više od Hrista, i da se ne naslaĊuješ svetom više nego Carstvom, da strast osuĊivanja ne podstiĉe tvoj jezik, da te ne muĉi zavist prema bilo kome, da obmana ne potamni ĉistotu tvoga srca, da te licemerje ne liši sladosti istinskih dobara, da te otimanje ne odluĉi od Carstva, da ti nepravda ne zagradi raj, da ĉovekougaĊanje ne uništi tvoju smelost, da ljubav prema zadovoljstvima ne pokrade tvoju

ljubav prema Bogu i da pohota u tebi ne ugasi srdaĉnu skrušenost.

67. Ĉovek napreduje po meri odsecanja i smiravanja svoje volje. Ĉovek sebi samom nanosi štetu ukoliko se uporno drţi svoje volje. Stoga nemoj ţeleti da robuješ svojoj volji, već bolje budi poslušan volji Boţijoj.

68. Izlazeći iz kelije na sluţbu, ili zbog razgovora sa nekim ogradi oko, a srce podstiĉi blagoĉastivim pomislom, govoreći: "Ti nisi slikar i nisi izašao da se uĉiš kako da slikaš ljudske likove". Pazi na sebe. Ukoliko je tvoja paţnja zauzeta ĉulnim nećeš moći da ĉistim umom, kao u ogledalu, sagledavaš nebesko, niti da se naslaĊuješ i raduješ sećanjem na Boga.

235

69. Prestani da se zanimaš za tuĊe grehove, da se prirodno ne bi pokvarila tvoja blagoĉastiva misao.

70. Drţi se ćutanja. Ono će te izbaviti od mnogih neĉistota. Neprestano se sećaj teskobe grešnika, bojeći se da i ti uskoro ne budeš njima pribrojan.

71. Nemojmo biti samoljubivi, budući da se od samoljublja, kao od nekog korena, raĊaju sve strasti. Samoljublje se, pak, istrebljuje ljubavlju koja sve privlaĉi jednomislenosti i vezuje u jedno. Ljubav je velika i dragocena tekovina. Stoga se staraj da ne otpadneš od ljubavi.

72. Brinući se o svom spasenju budimo bliţnjima obrazac vrline u veri, u ljubavi, u trpljenju, u ĉistoti, u poslušnosti, u smirenoumlju, u strahu Boţijem. Nemojmo se zanositi rĊavim ţeljama, već se podvizavajmo u duhovnim trudovima.

73. Radi primanja zapovesti Boţijih drţi se bezazlenosti (goluba), a radi odbijanja spletki protivnika - lukavosti (zmije).

74. Umom se odvajaj od štetnih susreta, da bi tvoj unutrašnji ĉovek prebivao u miru.

75. Nemoj provoditi vreme sa licemerima da se tvoje misli ne bi oskrnavile. Jer, njihove reĉi su veoma štetne. Oni starce nagone da postupaju kao mladići, a mladiće uvlaĉe u bezakona dela.

76. Onaj ko plaĉe nikako neće sagrešiti. I niko ko je skrušen srcem ne smišlja zlo. Kod ĉoveka koji je skrušen srcem javljaju se suze, a za suzama umanjenje zla zbog uzdrţavanja od rĊavih dela.

77. Ako si mlad, uĉi se ćutanju i trudu. Trud će te uĉiniti lakim, a ćutanje će tvoju svetlost duše saĉuvati neugasivom, ne dopuštajući joj da se zatamni bilo kakvom strašću.

78. Svetovnog ĉoveka ne ĉine kosa i odeća, nego rĊava narav i naklonost prema

svetskim i neĉistim ţeljama, od kojih duša postaje mrska.

79. Monaha ne ĉine postrig i odeća, nego ţelja za nebeskim i Boţanstveni ţivot, kojima se ispoljava savršenstvo ţivota.

80. Ne uznosi se pre iskušenja. Jer, iskušenje ĉesto postiĊuje one koji prividno stoje ĉvrsto. Zbog toga treba biti bodar i time um obezbediti od pada.

81. Misli i sve ĉini kako da bi ugodio Bogu. Jer, ako u tebi nema te misli svako tvoje delo gubi vrednost.

82. Bilo da prebivaš u opšteţiću, ili da bezmolstvuješ daleko od svih nemoj biti nemaran prema onome što se od tebe zahteva, tj. prema ĉistoti srca i skrušenosti duha. Bog neće postideti onog ko ih stekne. Onaj, pak, ko ih zanemaruje nalazi se u velikoj opasnosti.

83. Orošavaj dušu Boţanstvenim vodama (Reĉju Boţijom i Tajnama) kako bi procvetala i donela plod u pravdi. Mi treba da stremimo ka onome šta je dušekorisno kao što ţivotinje hitaju na zelene pašnjake.

84. Kada je duša zdrava, i telo ima snage za dobre trudove, a ako se duša izgubila u skvernim pomislima, i telo će se, po neophodnosti, oskrnaviti grehom.

85. Lukavi svakodnevno našoj duši postavlja sakrivene zamke da bi je, sablaznivši je, podvrgao veĉnom muĉenju. Ove zamke su ispunjene sladošću kako bi prevarile i privukle nepaţljive duše. Nemoj se, brate, naslaĊivati tom smrtonosnom sladošću, zanoseći se obmanjivim pomislima. Ukoliko naĊe pristup u dušu, pomisao-obmanjivaĉ je naslaĊuje

236

grehovnim mislima kako bi je umrtvila grehom. I ona postaje zamka za dušu. MeĊutim, osvesti se i poţuri da razoriš tu zamku, izagnavši pomisao iz duše molitvom, suzama, uzdrţanjem i bdenjem. I ubuduće budi budan i ni jednog trenutka se ne zaustavljaj na

obmanjivoj pomisli. Uvek pribegavaj Bogu sa molitvom, sa postom i suzama kako bi se oslobodio od svih zamki, sablazni i strasti.

86. Budimo bodri vojnici i svakodnevno savlaĊujmo lukavog u borbi. Izuĉimo pravila te borbe. Onaje nevidljiva i njeno [osnovno] pravilo je: osloboditi se od svega zemaljskog. Mi nećemo grešiti ukoliko oĉekujemo smrt, svakodnevno je imajući pred oĉima. Ako isprazniš sebe od svega zemaljskog nećeš biti oboren u borbi. Jer, ono što je zemaljsko vuĉe prema dole. Strasti pomraĉuju oĉi srca i lukavi nas pobeĊuje.

87. Nemoj, monaše, pogrešno rasuĊivati, govoreći: "Veliki su trudovi podviţništva. Ja sam, pak, slab i nemoćan i nisam u stanju da se podvizavam". Onaj ko reši da ode u neku daleku i stranu zemlju ne moţe za jedan trenutak preći ceo put. Naprotiv, on svaki dan od prenoćišta do prenoćišta prelazi deo puta i, nakon odreĊenog vremena, stiţe u

ţeljenu zemlju. Isto se moţe reći i o Carstvu nebeskom i o raju sladosti. U njih se dolazi uz pomoć trudova celog ţivota, tj. posta, uzdrţanja i bdenja. Uzdrţanje, suze, molitva, bdenje i ljubav su prenoćišta koja vode na nebo. Prohodi ih strpljivo i sa radošću. Posle svakog prenoćišta će se uĉvršćivati stope tvoje duše i nećeš naći teškoću na putu koji vodi nebu.

88. Neprijatelj se ţuri da u ĉoveka, koji je bez dubljeg razmišljanja stupio u monaštvo, usadi preteranu slobodu u ponašanju. Onoga, pak, ko je iz poboţnosti stupio u monaštvo on nagovara na podvige iznad njegovih sila. Onoga, meĊutim, ko se istinski boji Boga on ne moţe uloviti ni jednom ni drugom pomišlju. Strah Boţiji prosvećuje njegovo srce kako bi išao pravim putem.

89. Brat se, posle primanja monaškog obraza, borio sa mišlju da izaĊe iz opšteţića. I pomisli su mu predstavljale sledeći primer: "Pogledaj na povrće u bašti. Biljke neće poĉeti da rastu ukoliko ih onaj ko brine o lejama ne išĉupa i ne presadi na drugo mesto". Brat je, pak, odgovorio pomislima: "Zar će baštovan išĉupati sve što je posejano u lejama? Zar on neće u lejama ostaviti onoliko koliko one mogu da ishrane. Osim toga, ni ono što je išĉupano neće biti onakvo kakvo će biti ono što je ostalo na mestu. Stoga i ti budi u broju onih koji nisu išĉupani". I on je, uz pomoć blagodati Boţije, savladao pomisao.

90. Monah treba da je blagorazuman kako bi prepoznao protivnikove zamisli protiv njega. Nešto od toga on treba da propušta sa podsmehom, nešto sa smirenjem, a nešto da obara dobro pripremljenom reĉju.

91. Sve dok duša mašta o zemnom, razliĉite ţelje ovoga sveta i sujetna zadovoljstva, koje joj predstavljaju pomisli, raslabljuju njene sile. Zbog toga onaj koji sedi u keliji postaje nemaran. Nemar, meĊutim, neće imati vlasti nad onim ko se savršeno odvojio od sveta, ko je omrzeo svet i njegove prelesti, i ko se od sveg srca i od sve duše predao na sluţenje Gospodu. On će slobodno vršiti svoj posao. Njemu će samo predstojati borba sa pomišlju taštine. MeĊutim, sluga Gospodnji tera od sebe i tu pomisao, drţeći na umu svoju sopstvenu nemoć i sećajući se ĉije darove poseduje, saglasno onome koji je rekao: Šta li imaš što nisi primio (1.Kor.4,7). Kod njega je, takoĊe, prisutna i borba sa nemoći tela. Ipak, sluga Gospodnji zbog toga ne pada u strah, niti će se odvojiti od ljubavi Boţije, po reĉi onoga ko je kazao: Ko će nas rastaviti od ljubavi... Boţije (Rim.8,35-39). Posle svih strasti sledi duh bluda. MeĊutim, beţi od sramnih reĉi i izbeći ćeš neĉiste pomisli.

92. Mudri starci su za bratiju ulje koje pomazuje i ukrepljuje dušu.

237

93. Ako si se odrekao sveta pobrini se o svome delu kako bi dobio traţeni biser. Jer, neki su, odrekavši se sveta i udaljivši se od svetskog ţivota, ostavili vojnu sluţbu ili razdali bogatstvo, da bi ipak, na kraju, pali. Oni su se, naime, rukovodili svojom voljom.

Nešto najbednije je rukovoditi se svojom voljom, a ne ţiveti po volji Boţijoj. Oni su se na glavna vrata prividno udaljili od svega ţitejskog, da bi mu se opet vratili na tajna vrata.

94. Ĉovek ima blagouhano znanje ako u svakom sluĉaju osuĊuje samog sebe i ako, osuĊujući sebe, ne osuĊuje drugog koji je pao u greh.

95. Onaj ĉije je srce pomraĉeno burom pomisli i onaj ko je pobeĊen strastima niti se ĉoveka stidi, niti se Boga boji. Ako je gospodar on će bez straha ĉiniti zlo. A ako je nemoćan i bedan, on će, predavši se grubosti svoje naravi, takoĊe ĉiniti zlo bez srama.

96. Vojnici imaju kratkotrajnu borbu. Kod revnitelja za spasenje ona se, pak, produţava do njihovog odlaska ka Gospodu. Zbog toga delu treba pristupati sa svom revnošću, bodrošću i trpljenjem. Ako nameravaš da ubiješ lava, lati se posla sa svom odluĉnošću kako ne bi slomio tvoje kosti kao zemljani sasud. Ako budeš baĉen u more,

nemoj gubiti bodrost sve dok ne izaĊeš na stenu kako ne bi kao kamen potonuo u dubinu. Ako stupiš u borbu budi bodar kako se protivnik, pobedivši te, ne bi zaradovao, i kako umesto venca ne bi dobio ono što mu je suprotno.

97. Onaj ko hoće da bude monah treba da je spreman za junaĉko trpljenje kako, po stupanju u monaštvo, ne bi rekao: "Nisam znao da će to biti sa mnom". MeĊutim, to treba da ti je poznato. Dovedi u red svoje pomisli, i naoruţaj se trpljenjem kako se ne bi desilo da pri postrigu kaţeš: "Sve ću trpeti", a sutradan postaneš narušitelj svoga zaveta i reĉju i delom. AnĊeli Boţiji stoje i slušaju sve što izlazi iz tvojih usta. Pazi da ne slaţeš, budući da će Gospod pogubiti sve koji govore laţ (Ps.5,7).

98. Onoga koji pristupa da sluţi Gospodu okruţuju mnoga iskušenja. Ali, u svim iskušenjima pobeĊuje onaj ko sebe svim srcem poverava rukovodstvu Boţijem, i prebiva u

volji Boţijoj. Bog od nas zahteva samo odluĉnost, dok sam daje snagu i pobedu: On je zaštitnik svima koji se u Njega uzdaju (Ps.17,31).

99. Nemoj gledati na lenjive, već pazi na sebe, imajući Boga pred svojim oĉima, po uzoru na onoga koji je napisao: Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je sa desne strane da ne posrnem (Ps.15,8).

100. Nemojmo nikoga osuĊivati. Jer, mi ne znamo kako se ĉovek vlada u svojoj keliji ili kako se trudi pred Bogom. Nemojmo osuĊivati nikoga, ĉak i ako vidimo da se neko smeje ili razgovara, budući da ne znamo kakvo je njegovo raspoloţenje u keliji. Svako od nas treba da pazi na sebe budući da će svako od nas za sebe dati odgovor Bogu.

101. Hoćeš li da te ne savlada iskušenje? Odseci svoju volju. Ako tvoj nastojatelj u Gospodu neko delo ne smatra dobrim pokori mu se u Gospodu, ĉak i ako tebi izgleda

dobro. Ulaziti u spor i ići za svojom sopstvenom namerom već je priznak skretanja sa pravog puta. Neka svako ĉuje šta se govori u Psalmu: Sluţite Gospodu sa strahom i radujte mu se sa trepetom. Primite pouku da se jednom Gospod ne razgnevi i ne propadnete van puta pravde (Ps.2.11-12).

102. Nemojmo da naše vladanje bude promenjivo, tj. da danas imamo uzdrţanje i krotost, a ujutro neuzdrţanje i gordost; danas bezmolvije, bdenje i smirenje, a ujutro rasejanost, nenasiti san, nepotĉinjavanje i sliĉno; danas odricanje od sveta, odricanje od svega zemaljskog, odricanje od otadţbine, prijatelja, roditelja (zbog nade na Gospoda), a ujutro ţelju da vidimo rodni kraj, rodbinu i nasledstvo koje pogruţava u mnoštvo zala. Opominjimo se da je ţena Lotova, obazrevši se natrag, postala stub od soli. I Gospod uĉi:

238

Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boţije (Lk.9,62).

103. Uvek imaj na umu dan u koji si, svukavši sve, ostavio svet radi Gospoda, u koji si bio raspaljen strahom Boţijim i u koji si goreo duhom ka Gospodu. Drţi se toga raspoloţenja do kraja. Jer, ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.10,22).

104. Neka te ne raslabljuju pomisli koje nailaze. Jer, to je tek poĉetak borbe. Pouĉi se od cisterni ispunjenih kišnicom. Posle kiše, nakon blagoslova koji se sakupi u cisternu, voda je mutna. MeĊutim, što više prolazi vreme, ona je sve ĉistija. Potrpi i stišaće se i tvoje pomisli, i daće ti pokoj.

105. Poĉuj priĉu o skvernim pomislima. Pošto se vinogradski plodovi saberu sa loze, stave u tocilo i iscede, dobija se vino koje se naliva u posude. Tada ono najpre vri kao da je zagrejano najsnaţnijom vatrom, pri ĉemu i posebni sudovi, ne podnoseći njegovu silovitost, ponekad pucaju od naprezanja. Tako biva i sa ĉovekovim pomislima, tj. kada od ovog sujetnog veka i briga prelazi k nebeskom. Ne trpeći ĉovekovu revnost,

demoni na razne naĉine smućuju njegov um sa namerom da mu dodaju mutni napitak (Av.2,15). I ako naĊu sud koji nije bez nedostatka, tj. dušu koja je neverna i koja sumnja, oni ga razaraju. Oni kao grabljivi vukovi idu po kelijama monaha traţeći otvorena vrata. I prodrevši unutra, oni upropašćuju dušu koja im je pokorna. A ukoliko naiĊu na zatvorena vrata, tj. na dušu koja je utvrĊena u veri, oni se povlaĉe nazad sa dole oborenim licem.

106. U svim svojim delima drţi se smirenoumlja koje je majka poslušnosti. Zbaci sa sebe dvojedušnost i u svemu se zaodeni verom da bi te Gospod, videći revnost tvoje duše, uĉvrstio u podvigu. Pothranjuj u sebi silnu mrţnju prema lenjosti, prema nadmetanju, prema svakoj zloj naravi i zavisti, budući da si Hrista radi sve ostavio. Znaj da ćeš pretrpeti mnogo truda i štete ukoliko te na poĉetku raslabe takve pomisli.

107. Ako ne dozvoljavaš da se u dvorištu nagomilava Ċubre, onda nemoj

dozvoljavati ni da se u tvojoj unutrašnjosti krepe plotske ţelje.

108. Na širokom putu se nalazi sledeće: zloumlje, rasejanost, stomakougaĊanje, pijanstvo, rasipništvo, razvrat, razdor, razdraţljivost, nadmenost, nepostojanost i sliĉno. Za njima, pak, sledi: neverje, neposlušnost, nepokornost i, poslednje od svih zala - oĉajanje. A na tesnom i uskom putu se nalazi: bezmolvije, uzdrţanje, celomudrenost, ljubav, trpljenje, radost, mir, smirenoumlje i sliĉno. Za njima sledi besmrtni ţivot.

109. Osobito se ĉuvaj od smelosti u ponašanju da ne bi postao rob praznoslovlja i bestidnosti, da ne bi postao radost demonima, i da se na kraju ne bi odvojio od bratstva. [Ĉak] ni divlji magarci ne pustoše pšenicu onoliko koliko drskost razara trudove monaha.

110. Zamislimo one koji stoje pred zemaljskim carem i sluţe truleţnom prestolu. Sa kakvom paţnjom i strahom oni stoje pred svojim carem? Nismo li tim više mi verni duţni

da pred Nebeskim Carem stojimo sa strahom i trepetom i sa svakom poboţnošću? Stoga ne smatram dobrim da se bestidnim okom gleda na prisutne Tajne Tela i Krvi Gospoda i Spasitelja našega Isusa Hrista. Neka nas u to ubedi i Boţanstveno Pismo koje kaţe: A Mojsije se uplaši i ne smejaše da pogleda (na kupinu) (Dap.7,32).

111. Po mome rasuĊivanju, postoje tri vrste dremljivosti koje noću smućuju ĉoveka. Prvu brat doţivljava usled dejstva lukavoga kada poĉne da peva Psalme. MeĊutim, ako u njemu nema lenjosti, ona nema nikakvu snagu. Ona silnije uznemirava ako je bratovljev stomak opterećen jelima i pićem. Druga nailazi na brata za vreme sluţbe Boţije zbog njegove sopstvene nemarnosti, tj. kada ne ţeli da se potrudi da odstoji do kraja pravila, već usred sluţbe ostavlja one koji pevaju Psalme i odlazi da spava. Treću osećamo

239

po zahtevu prirode posle završetka pravila obiĉne sluţbe. Nemoj biti nemaran. Zar nisi ĉuo kako se prorok Samuilo, koji je više puta bio pozivan, ni jednom nije olenjio da ustane, premda je još bio dete? Kada stojiš na sluţbi Boţijoj, meĊu bratijom ili u usamljenosti, radi

slavljenja Spasitelja našega Isusa Hrista i uznemiri te prva vrsta dremljivosti potrudi se da joj se usprotiviš kako se zbog svoje lenjosti ne bi lišio plodova sluţenja Bogu. Sa ĉvrstinom potrpi, ma koliko puta dremanje sklapalo tvoje oĉi. Ne odlazi sa svoga mesta i steći ćeš veliku korist. Pristrašće prema nenasitom snu je sliĉno strasti stomakougaĊanja. I priroda traţi mnogo kod onih koji su navikli da mnogo jedu, a kod onih koji su navikli na uzdrţanje ne zahteva mnogo hrane. Primeni na sebe ono što ĉine ribari: oni po svu noć provode u bdenju, ne napuštajući svoj posao. Ako se onaj koga savlada sai, preda neradu i zaspe, kada ustane videće da ništa nije uhvatio. Tada će poĉeti da se ukoreva zbog nerada. Isto će se desiti i sa tobom ako se predaš dremanju i snu, kao što i prorok kaţe: Zaspaše snom svojim i ništa ne stekoše{Ps.75,6).

112. Ma koliko da je velik, brod na kome se napravi mala rupa biva potopljen valovima ukoliko se ubrzo ne preduzmu mere. Isto se dogaĊa i sa dušom koja je dopustila da joj se pribliţe neprijateljski prilozi, ukoliko ne pripadne Onome kojiju je sazdao. Stoga je meni i tebi, brate, potrebna bodrost i veliko smirenoumlje. Srdaĉno obraćenje Bogu ĉini nemoćnim svako lukavstvo [neprijatelja].

113. DogaĊa se da neko uzme sud da bi zahvatio vode, ali ga ispušta i razbija pre nego što ga napuni vodom. Njemu je sliĉan i onaj ko stupi u manastir radi postizanja hrišćanskog savršenstva, pa odbaci blagodat Boţiju i ponovo se vrati svetovnom ţivotu.

114. Vera je majka svakog dobra. Njome ĉovek postiţe obećanja Vladike i Spasitelja našega Isusa Hrista, prema onome što je napisano: Bez vere nije moguće ugoditi Bogu (Jev.11,6). Veoma plodna, pak, tekovina za Ċavola jeste neverje, koje je majka svakog lukavog dela. Od njega se raĊa dvojedušnost koje je nered. Dvojedušan ĉovek, reĉeno je, nepostojan je u svim putevima svojim (Jak.1,8).

115. Hoćeš li da izbegneš sablazni i osuĊivanje? Postavi vrata na usta svoja u Gospodu i odvrati oĉi svoje da ne vide sujetu (Ps.118,37). Tako ćeš ćutanjem izbeći ogovaranja, a ĉuvanjem oĉiju - sablazni. Ukoliko to u sebi ne savladamo, ma kuda da poĊemo u samima sebi ćemo nositi svoje neprijatelje. Pobedi ih i imaćeš mir, ma gde ţiveo.

116. Molitva i post su prekrasni. Njih ukrepljuje milostinja, budući da je reĉeno: Milosti hoću, a ne ţrtve (Os.6,6). I Spasitelj ublaţava milostive: Blaţeni milostivi, jer će biti pomilovani. I anĊeo je rekao Korniliju: Molitve tvoje i milostinje tvoje uziĊoše na spomen pred Bogom (Dap.10,4): ne samo molitve, nego i milostinje.

117. Ne izbegavaj crkvenu sluţbu pod izgovorom nekog posla. Kao što kiša pomaţe da seme raste, tako i crkvena sluţba utvrĊuje dušu u vrlini.

118. Nemoj biti [prevrtljiv], tj. nemoj sebi dozvoliti da jednog dana prebivaš u bezmolviju i paţnji prema delu Boţijem, a drugog da ideš od kelije do kelije, ili, što je još rĊavije, iz naselja u naselje. Naprotiv, postojano bezmolstvuj, sećajući se da se po meri bezmolstvovanja ĉiste pomisli. Kod onog, pak, ko se udaljava od bezmolvija um postaje sve grublji.

119. Strah Boţiji je ĉvrsti stub pred licem neprijatelja. Ne uništavaj taj stub i nećeš pasti u ropstvo. Priljubi se uz Ĉovekoljupca, vapijući Njegovoj blagosti zajedno sa prorokom: U tebe se, Gospode, uzdam da se ne postidim doveka. Po pravdi svojoj izbavi

240

me i skloni me (Ps.30,1-6). Tada će i Gospod tebi reći: Ja ću biti sa tobom i neću te ostaviti, niti prevideti. Krepi se i budi hrabar (Is.Nav. 1,5-6).

120. Budimo velikodušni i ponesimo teret jedni drugih, trudeći se da podignemo one koji su pali i upali u ropstvo neprijatelja. Koji vojnik neće stupiti u borbu sa neprijateljima, videvši da su njegovog prijatelja odveli u ropstvo? On će se sukobiti sa njima da bi svoga prijatelja izbavio iz njihovih ruku. Ukoliko, pak, nije u mogućnosti da ga izbavi, on plaĉe i ţalosti se, sećajući se prijatelja. Nismo li mi utoliko pre duţni da polaţemo svoje duše jedan za drugog? Jer, Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos je rekao: Od ove ljubavi niko nema veće, da ko ţivot svoj poloţi za prijatelje svoje (Jn.15,13).

121. Ĉovek koji provodi svoj ţivot u lenjosti samoga sebe obmanjuje. On uopšte ne pomišlja na blaga koja je Gospod pripremio pravednim, i o kazni koja je pripremljena grešnicima, predajući se utehama bez ikakvog straha. U takvom [ĉoveku] lukavi pobuĊuje telesne pohote svake vrste. On, pak, nije u stanju da to primeti, kao što ni vrata ne primećuju one koji na njih ulaze i izlaze. Jer, pohota je, nastanivši se u njegovom umu,

pomraĉila njegove oĉi.

122. Beţi od preterane slobode u ponašanju i smeha. StomakougaĊanje obuzdavaj uzdrţanjem, srebroljublje - negramţljivošću, mnogogovorljivost - ćutanjem, nesposobnost prebivanja na jednom mestu - prebivanjem u keliji, lenjost - sećanjem na buduća dobra, nepokornost - smirenoumljem. Više od svega beţi od preterane slobode koja je, po mome rasuĊivanju, poĉetak svih zala. Ako je ne obuzdaš, ona će te uĉiniti bestidnim. A obuzdavši je, pak, bićeš blaţen, budući da je reĉeno: Blago ĉoveku koji se boji svih radi poboţnosti (Priĉ.28,14).

123. Pazi na sebe kako ne bi izgubio svoje vreme u nemaru i rasejanosti. Ako si posadio vinograd, ogradi ga ogradom. Ako si stekao vrt, ĉuvaj njegove plodove da bi se zaradovao na kraju. Nemoj puštati svoje svinje na plodove trudova tvojih da ih ne bi opustošile. Kakva je korist ako jedan dan gradim, a dva dana rušim? Kako će se posao privesti kraju ako se radi na taj naĉin?

124. Svakovrsni grehovni mamci su rasejani po svom ljudskom rodu kako bi ĉovek neprestano vodio umnu borbu. MeĊutim, neko se bori, a neko se prepušta izazovu i pada. I jedan pada u jedno, a drugi u drugo, u zavisnosti od predraspoloţenja svakoga. To se ne dešava bez uĉešća neprijatelja, premda se i on saobraţava našim sklonostima. I kada nekoga ţeli da sveţe svojim grehovnim ţeljama, on ga vezuje baš onim kojim se on naslaĊuje stoga da uopšte ne bi ni poţeleo da se ikada oslobodi. Onaj koji nas veţe je lukav i dobro zna koga ĉime da veţe. On zna da [ĉoveka] ne treba da sveţe nevoljnim okovima, budući da će njegov um odmah raskinuti okove i pobeći. Zbog toga on svakoga veţe onim ĉime se naslaĊuje i u ĉemu uţiva. Budući svezani, dakle, mi se ne ţalostimo, već

se radujemo. I budući ulovljeni, mi se nadimamo. Nadimamo se stoga što smo, na primer, vezani zavišću, a ne strašću preljube. I samo zbog toga što nismo vezani strašću preljube, mi smatramo da smo slobodni od svega. Isto tako onaj ko je svezan sujetom smatra da je slobodan od svih okova samo stoga što nije svezan javnim nepravdama. I niko od onih koji su svezani ne zna za svoje okove i ne prepoznaje mreţe koje su prostrte oko njega. Svi oni pate od neznanja pijanice. Svezani, sliĉno pijanome, ne zna da je vezan. Od vina oni zaboravljaju na okove, i zbog pijanosti ne vide mreţe oko sebe.

125. Imaj na umu da se primesom grehovne strasti upropašćuje i uništava svako dobro: uništava se pravda kada joj se prisajedini lukavost; povreĊuje se neporoĉnost ako je se kosne pohotljivost; uništava se vera ako bude slušala proricanja [sudbine];

241

pomraĉuje se dobroĉinstvo ukoliko sadrţi nešto gordosti; posramljuje se post ako se da mesta osuĊivanju. Pazi na sebe i nemoj da dopustiš takve štetne primese.

126. Ti si duţan da svaki ud na odgovarajući naĉin saĉuvaš od onoga što je štetno. Ako ti je telo ĉisto od bluda, ĉuvaj i svoja usta od osuĊivanja drugih. Usta ne mogu da ĉine preljubu, ali mogu da laţu i kleveću. Ako jedan tvoj ud nije kriv, a drugi jeste, osuda jednog uda će preći na tebe celog. Nemoj smatrati da je osuĊivanje nešto beznaĉajno. Iz primera onih koji postaju hrana lovcima nauĉi se da ne zanemaruješ ni najmanje sitnice. Dešava se da ptica biva zadrţana u zamci samo malim noktom: vrh bezvrednog nokta nadmašuje i savlaĊuje snagu krila. Ptica je [telom] u potpunosti van zamke, ali je ipak [zbog nokta] ĉitava zarobljena.

127. Beţimo od rĊavih pomisli. Jer, za pomisli će nam se suditi podjednako kao i za dela. Pristupimo dobrim pomislima koje od Onoga koji ispituje srdaĉne namere dobijaju nagradu zajedno sa delima. Namera je već delo, budući je u njoj, kao u [središtu] iz koga se sve raĊa, postavljena osnova naše slobode.

128. Milostivi Gospod nas je snabdeo oruĊima protiv svih neprijateljskih napada. Samo nemoj biti lenj da se njima sluţiš, i nećeš pretrpeti štetu. Ako neprijatelj na nas pusti svoje raspaljene strele i mi uz sebe imamo neoborivi štit, tj. molitvu. Ako namerava da nas porobi nepravdom, pribegnimo pravdi i spašćemo se. Ako namerava da te rani mrţnjom prema ljudima, susretni ga obiljem ĉovekoljublja. Ako te napada gordošću, usprotivi mu se smirenoumljem. Ako u tebi pobuĊuje telesnu pohotu, brzo se obuci u oklop celomudrenosti. Ako nas napadne nenasitošću, naĉinimo sebi krila od posta. Prema tome, naši neprijatelji imaju strele, ali i naša nemoć poseduje strele. Poraz u borbi se, dakle, ne dogaĊa zbog nedostatka oruţja, nego zbog nepaţnje i odsustva ţelje da ga upotrebimo.

129. Kakva je korist ako neko ima sve, ali nema ljubavi koja spasava? [Pretpostavimo] da neko naĉini veliki obed kako bi pozvao cara i kneţeve, te sve bogato pripremi kako ni u ĉemu ne bi bilo nedostatka. MeĊutim, jedino se desi nema soli. Da li će takav obed moći da se jede? Bez sumnje, ne. Isti sluĉaj je i ovde. Ako onaj ko je stekao devstvenost, ko je postio, ko je vršio bdenja, ko se molio, ko je davao utoĉište bednima, ko je prinosio dar, ili prvine, ili plodove, ko je izgradio crkvu, nema ljubavi, sav [njegov trud] pred Bogom nema nikakve vrednosti (1.Kor.13,1-4).

130. Pobrinimo se o sticanju veĉnih dobara koja su nam obećana. Postarajmo se o tome dok se nije smrklo i dok se nije završila trgovina. Naĉinimo sebi za tamošnji ţivot prijatelje od bednih i nemoćnih. Kupimo sebi ulja od njih i pošaljimo ga tamo ispred sebe. Jer, ovde za tamošnje svetiljke ulje prodaju udovice, siromasi, nemoćni, sakati, hromi, slepi i svi ništi koji sede kod crkvenih vrata.

131. Kada staneš pred Boga na molitvu, pazi da prekrasne organe pomoću kojih pevaš Boga, tj. pomisli, ne pokradu tvoji neprijatelji. Kako ćeš ili ĉime ćeš sluţiti Bogu ako ti oduzmu organ, tj. zaplene pomisli? Sluţenje Bogu zahteva da pomisli, sva krepost i sila duše i sav um budu nerasejano usmereni Bogu. Svome zlatu nemoj dodavati bakar ili olovo, tj. svojoj duši - mnoge i neĉiste pomisli. Devica koju prevare [pokvareni ljudi] postaje mrska u oĉima obruĉnika. I duša koju zavedu neĉiste pomisli i koja se saglašava sa njima postaje mrska svom nebeskom Ţeniku, Hristu. Ona treba da na sve moguće naĉine izbegava vezu sa tim pomislima i da se ne naslaĊuje saglasnošću sa njima kako bi Gospod, uvidevši njenu ljubav prema Njemu, bio blagonaklon prema njoj i uništio neprijatelje koji pokušavaju da odvrate njene misli od Njega. Jer, ĉim uvidi da se duša napregnuto stara da bude sabrana u sebi, neprestano ga ištući, oĉekujući ga noću, i vapijući ka Njemu danju,

242

Gospod će poţuriti da je osveti i oĉisti od poroka koji se još u njoj nalaze, te da je postavi pred sebe kao ĉistu nevestu.

132. Otvori svoje srce i odluĉi da ţeliš Boga u sve dane svoga ţivota. Ţeleti Boga je svagdašnje naslaĊivanje, prosvećivanje i svakodnevna radost. Ako ga uvek budeš ţeleo, On će uvek obitavati u tebi. On prebiva u duši koja ga se boji, i ispunjava volju onih koji ga ljube.

133. Hoćeš li da budeš svet i neporoĉan hram Boţiji? Imaj uvek u srcu svome obraz Boţiji. Pod obrazom Boţijim ne podrazumevam izobraţenje bojama, nego lik koji se u duši ţivopiše dobrim delima, postovima, bdenjima, napredovanjem u dobru, uzdrţanjem i molitvama. Boje za ovaj nebeski Vladiĉin obraz su ĉiste pomisli, odlaganje svega zemaljskog i uvek ĉisti ţivot.

134. Ni u svetu ni u podviţniĉkom ţivotu niko ne biva uvenĉan bez borbe. Bez borbe, dakle, niko ne moţe da dobije neuvenljivi venac i veĉni ţivot. Jer, sadašnji ţivot je uvek sliĉan borilištu. Hoćeš li da se pokaţeš savršen u borbi? Uvek budi obuĉen u vrline

kao u oruĊa borbe. I ako si se obukao u vrline neprestano upotrebljavaj napor da ne ostaneš bez njih.

135. Postaraj se da postaneš podraţavatelj ţivota i vrlina prepodobnih otaca. Idi putem njihovog ţivota i podvizavaj se kao i oni: podvizavaj se umom, podvizavaj se duhom, podvizavaj se telom. Budi podviţnik i u odeći, budi podviţnik i u hrani, budi podviţnik i u reĉi, budi podviţnik i u pogledu, budi podviţnik i u pomisli kako bi se u svemu pokazao savršen.

136. Pazi na sebe kako ti se ne bi desilo da u vreme molitve budeš rasejan. Kada staneš na molitvu pred Boga, stoj sa strahom i trepetom. Iz svoga srca izbaci sve pomisli i brige o zemaljskom. U vreme molitve budi potpuno kao nebeski anĊeo. Postaraj se da tvoja molitva bude sveta, ĉista i neskverna kako bi se, pri uzdizanju na gore, nebeska vrata

odmah otvorila pred njom i kako bi je anĊeli i arhanĊeli sa radošću susreli i prineli ka svetom i uzvišenom prestolu preĉistog Vladike. U vreme molitve svagda pripadaj Bogu kao heruvim ili serafim.

137. Tvoja borba nije neka obiĉna borba. Naprotiv, svi anĊeli i Vladika posmatraju borbu koju vodiš sa neprijateljem. Prema tome, Bog i anĊeli će te pohvaliti ukoliko pobediš neprijatelja. AnĊeli će, radujući se, proslaviti Boga koji ti je dao silu da pobediš lukavoga. I tvoja borba se sve više i više pojaĉava kako bi ti postao iskusniji, kako bi se Bog proslavio i ljudi poĉeli da se ugledaju na tebe.

138. Nemoj da padaš u nerad zbog iznemoglosti, već uvek imaj u vidu nadu. Jer, gde su podvizi, tamo je i nagrada; gde su borbe, tamo su i poĉasti; gde je bitka, tamo su i venci. Gledajući na to, pomazuj sebe poukama trpljenja. Zajedno sa svetima neprestano

uzvikuj: Hrabri se, neka se krepi srce tpvoje i saĉekaj Gospoda (Ps.26,14).

139. Pripremaj dela svoja za ishod. Dovedi u red sve na polju svome. Polje je, pak, ovaj ţivot: uzmi dobar ašov - Novi Zavet i ogradi svoj posed trnjem (napravi ogradu od bodljikavog rastinja), tj. posta, molitve i uĉenja. Ukoliko budeš imao takvu ogradu zver, tj. Ċavo neće ući [u tvoje polje]. ObraĊuj svoju dušu kao prelepi vinograd. Vinogradari koji ĉuvaju vinograd udaraju dlanom o dlan i gromko viĉu da bi zaustavili one koji nameravaju da provale u njega. Tako i ti podigni glas i zapevaj Psalme, pa ćeš proterati lukavu lisicu, tj. Ċavola. Neprekidno pazi na neprijatelja ukoliko tvoje ţelje bude usmeravao na nepristojna dela. Ako tvoju dušu poĉne da, kao iz praćke, gaĊa neĉistim pomislima podigni štit vere i stavi na sebe kacigu nade. Izvuci maĉ duhovni koji je Reĉ Boţija (Ef.6,17). I

243

naoruţavši se tako protiv neprijatelja trpi, i nemoj biti nemaran u borbi. Naprotiv, budi bodar u svemu, govoreći: "Znamo mi njegove zamisli".

140. Kada u tebe uĊe lukava pomisao izvuci svoj maĉ, tj. probudi u srcu strah Boţiji, pa ćeš poseći svu neprijateljsku silu. Umesto bojne trube upotrebljavaj Reĉ Boţiju. Kao što truba svojim zvukom sakuplja vojnike, tako i Reĉ Boţija, prizivajući nas, sabira blage pomisli i dovodi ih u poredak strahom Boţijim, sastavljajući puk koji se suprotstavlja neprijatelju. Jer, naše pomisli se, sliĉno vojnicima, sukobljavaju sa neprijateljima cara. I još, kao što truba svojim zvukom u vreme borbe i u mladim vojnicima budi gotovost da idu na neprijatelje, tako i Boţansko Pismo budi tvoju revnost prema dobru i uĉvršćuje te u borbi sa strastima.

141. Po meri svojih sila prinuĊavaj sebe da što ĉešće ĉitaš Pismo kako bi sabrao svoje pomisli koje neprijatelj rasejava svojom prepredenošću. On u tebe polaţe lukave pomisli, nanoseći ti ili ĉeste ţalosti, ili mnogo uspeha i ţivotnih prijatnosti. On to ĉini po svojoj pakosti, sa namerom da ĉoveka udalji od Boga.

142. Budi trezven i staraj se da se uvek usrdno zanimaš ĉitanjem kako bi se nauĉio da izbegavaš neprijateljske mreţe i da dostigneš veĉni ţivot.

143. Ĉitanje Boţanstvenih Pisama sabira rasejani um, i daruje [po]znanje Boga. Jer, napisano je: Poĉinite i razumite da sam ja Bog (Ps.45,11). Poĉuj da [po]znanje Boga stiĉe onaj ko se ĉistim srcem upraţnjava u ĉitanju Boţanstvenih Pisama. Stoga nemoj biti nemaran, nego se upraţnjavaj u ĉitanju i u molitvi, kako bi se prosvetio tvoj um i kako bi postao savršen i potpun, bez ikakvog nedostatka (Jak.1,4).

144. Neki se hvale što razgovaraju sa velmoţama, knezovima i carevima, a ti se hvali što, prilikom ĉitanja Svetog Pisma, besediš sa Svetim Duhom. Jer, kroz Pismo govori Duh Sveti.

145. Staraj se da ĉitaš Boţanstvena Pisma i da postojano prebivaš u molitvama. Jer, svaki put kada razgovaraš sa Bogom njihovim posredstvom, osvećuje se tvoje telo i duša. Znajući to, staraj se da se ĉešće upraţnjavaš u njima.

146. Ako ne umeš da ĉitaš nemoj odlaziti odande gde moţeš da slušaš i da dobiješ korist. Jer, napisano je: Ukoliko vidiš razumnog ĉoveka, porani da ga obiĊeš i neka tvoja noga pohaba pragove njegovih vrata (Sir.6,36). To je korisno ne samo za one koji ne umeju da ĉitaju, nego i za one koji umeju, budući da mnogi ĉitaju premda ne znaju šta ĉitaju.

147. Kada rešiš da ĉitaš budi oprezan da te neprijatelj ne bi prekinuo, navodeći uninije ili rasejanost, ili govoreći: "Najpre uĉini to i to delo, budući da je neznatno, a zatim ćeš sa spokojnim duhom da ĉitaš". Našaptavajući ti to, on u tebi budi osobito usrĊe prema rukodelju kako bi te što pre odvukao od ĉitanja. On to ĉini kada vidi da se brat usrdno bavi

ĉitanjem i stiĉe korist od njega. Tada se on stara da ga odvuĉe od tog bavljenja i da mu se suprotstavi pomoću tih i drugih predloga. Nemoj mu verovati, već budi kao ţedni jelen koji ţeli da doĊe do izvora vode, tj, Boţanstvenih Pisama, kako bi iz njih pio i ugasio ţeć koju pale strasti.

148. Pobrini se da reĉ iz Pisma koju ti Gospod da da proĉitaš i saznaš ne ostane prazna. U njoj se pouĉavaj umom svojim, napiši je u srcu svome, i neizbrisivo je ĉuvaj u sećanju svome. Jer, napisano je: Pouĉavam se u zakonu tvome (Ps.118,16), i još: U srcu svome zatvorih reĉi tvoje (Ps.118,11).

244

149. Kada ĉitaš, ĉitaj marljivo i sa usrĊem. Sa velikom paţnjom zaustavljaj se na svakoj reĉi. Nemoj se starati da samo išĉitavaš strane, već, ako je potrebno, nemoj biti lenj da i dva, i tri i više puta proĉitaš stih kako bi razumeo njegovo znaĉenje.

150. Sedajući da ĉitaš ili slušaš onoga ko ĉita najpre se pomoli Bogu, govoreći: "Gospode Isuse Hriste! Otvori uši i oĉi srca moga da ĉujem reĉi tvoje i ispunim volju tvoju. Otvori oĉi moje da bih razumeo ĉudesa zakona tvoga (Ps.118,18). U tebe se uzdam, Boţe moj. Ti prosveti srce moje". Uvek se moli Bogu da prosveti tvoj um i da ti otkrije znaĉenje svojih reĉi. Mnogi su, pouzdavši se u svoj razum, pali u zabludu. Govoreći da su mudri, oni poludeše (Rim.1,22).

151. Stekni bezmolvije kao ĉvrstu stenu i ono će te izdignuti iznad strasti. Ti ćeš voditi borbu odozgo, a one odozdo. Stekni, pak, bezmolvije u strahu Boţijem, i nijedna neprijateljska strela te neće povrediti. Spojeno sa strahom Boţijim, bezmolvije je ognjena kolesnica koja one koji su je stekli uznosi na nebo.

152. Bezmolvije je majka skrušenosti, ogledalo grehova, izvor nezadrţivih suza,

uĉilište straţenja nad pomislima i rasuĊivanja, utvrĊenje posta, pregrada stomakougaĊanju, poprište upraţnjavanja u molitvi i ĉitanju, umirenje pomisli, neoborivo utoĉište od briga, blagi i laki jaram koji uspokojava i nosi one koji ga nose, roditeljka poboţnosti, tamnica za strasti, uzda za oĉi, jezik i sluh, uzrok negramţljivosti, plodonosna Hristova njiva koja daje dobre plodove.

153. Stekni dobri deo, koji je izabrala Marija. Ona je, naime, sevši kraj nogu Gospoda i prilepivši se jedino uz Njega, postala obrazac bezmolvija. Stoga ju je Gospod i pohvalio, rekavši: Ali je Marija dobri deo izabrala koji joj se neće oduzeti (Lk.10,42). Vidiš li kakvo je bezmolvije! Sam Gospod pohvaljuje one što su ga stekli. Stekni bezmolvije i nasladićeš se Gospodom (Ps.36,4). Sedni kraj nogu Njegovih i priljubi se jedino uz Njega tako da sa smelošću moţeš reći: Duša se moja prilepila za tebe i desnica tvoja me prihvati (Ps.62,9).

154. Bolesti ne postaju odjednom neizleĉive: dobivši rĊav poĉetak od nerada, one prelaze u veliku povredu. I strasti u duši niĉu iz malih uzroka. Ukoliko se, pak, ne istrebljuju, proizvode veliko rastrojstvo u duši. Vidiš li kako zelena ivica na bakru postaje sve dublja i dublja? Iz toga razumi šta strasti proizvode u duši usled nerada. Ako ne oĉistiš rĊu, nećeš ukloniti mrlju; ako ne iznuriš prirodu tela, nećeš uspeti da od sebe oteraš strast. RĊa se tesno sjedinjuje sa bakrom: i strast se ukorenjuje u prirodi. Ko oĉisti bakar pre nego što zarĊa, biće bezbriţan: ko obuĉe dušu u vrline, neće biti u opasnosti, niti će pretrpeti potajni udar zla. Oĉišćeni bakar prima svetlost kao odeću. Ako je oĉišćeni bakar nedirnut rĊom, biće upotrebljiv na dugo vreme. U suprotnom je svetlost varljiva. Taj sasud je slab i ubrzo propada, budući da je izraĊen od oštećenog bakra. Ako oštećena pristupa

vrlini, duša pada u kolebanje, a od kolebivosti dolazi raspuštenost.

155. Kao što duša, usled sjedinjenja sa vlaţnim telom, postaje telesna, tako i telo, uz netruleţnost duše i jedinstvo sa semenom Boţijim, postaje duhovno. I sveti Pavle razlikuje telesne od duhovnih ljudi. On je znao da i telesni ljudi imaju dušu, i duhovni telo. MeĊutim, on celom ĉoveku daje ime po onome što preovladava u njemu. Ako telo preovladava nad dušom ĉovek je telesan, a ako prevladava duša, ĉovek duhovan. I na drugom mestu on govori: Jer telo ţeli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da ĉinite ono što ne biste hteli (Gal.5,17). U JevanĊelju se kaţe da Carstvo nebesko pripada podviţnicima (Mt.11,12). Duh se trudi da uzdigne prirodu k Boţanstvenom stoga što se priroda telom prelešćuje zemnim. Taj napor duha nad

245

prirodom jeste borba koja se projavljuje na dva naĉina: kod poĉetnika sa ciljem da se ne potĉine telu, a kod savršenih - da i samo telo uĉine duhovnim.

156. Ako je besmrtna duša ono glavno u ĉoveku, onda nije nepravedno što je Bog ĉoveka usmerio ka netruleţnosti. On ne ĉini nasilje nad sloţenom ĉovekovom prirodom, nego samo podstiĉe silu duha da samovoljno privlaĉi telo ka netruleţnosti, kao sluškinju upropašćenu grehom. Kao što u uţarenoj peći i bakar prima izgled ognja, tako i telo postaje duhovno ukoliko srasta sa netruleţnošću. Bakar koji je zakopan u zemlju izjeda rĊa i pretvara u prah. Isto se dešava i telu koje je pogruţeno u strasti.

157. Kako se sveti odnose prema telu? Priroda tela zahteva odmor, a oni se više staraju da je skruše i pritesne. Naša (povreĊena telesna) priroda se naslaĊuje slavom, a oni se raduju ruţenjima, i sakrivaju svoja dela. Priroda tela zahteva hranu, a oni je iznuravaju postovima i iscrpljuju podvizima. Priroda ima sklonost prema braĉnom ţivotu, a oni je obuzdavaju uzdrţanjem i odsecaju sve uzroke koji pobuĊuju pohotu. Priroda teţi za prijatnostima ţivota, a oni trpe kada im ĉine nepravdu i velikodušno podnose kada ih

potkradaju. Uopšte, oni se u potpunosti odriĉu telesnog ţivota, po reĉi Gospoda: Uzmite krst svoj i za mnom idite (Mt.16,24). Isto to uĉi i apostol, govoreći: Umrtvite udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5). Apostol ne osuĊuje Boţija stvorenje na zaklanje, nego ţeli da oţivi telo, umrtvivši naporom duha ono što je u njemu neprirodno. On nije rekao: "Umrtvite vaše telesne udove", nego: Udove koji su na zemlji. Koji su to [udovi]? Blud, neĉistota, zla pohota, lakomstvo, i sve tome sliĉno. Svim sliĉnim naslaĊuje se telesni ĉovek, koji je poniţen i upropašćen grehom. Greh ĉini nasilje nad prirodom. Tada se priroda umesto umerenosti predaje nenasitosti, umesto utoljavanju ţeĊi - pijanstvu, umesto braku - bludu, umesto pravdi - nepravdi, umesto ljubavi - zlobi. Apostol [nas] uĉi da prinuĊujemo povreĊenu prirodu i da umrtvljujemo sve ono što se spolja uvuklo u nju. Na taj naĉin ona ne bi izlazila iz svojih granica, nalazeći se pod rukovodstvom duha.

Govoreći da je podviţniku bolje da hrom ili kljast uĊe Carstvo (Mt.18,8), Spasitelj nije zapovedio da odsecamo udove, koje je stvorio, nego da ih ne ĉinimo oruĊima greha.

158. Onaj ko ţeli da se podvizava Hrista radi treba da stekne oruţje kojim će biti u stanju da se suprotstavi Ċavolu i da ugodi Spasitelju našem.

159. Umesto borbe prihvati veru u jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu, sliĉnu gorušiĉnom zrnu. Gorušiĉno zrno je savršeno okruglo i kao - samopokretno. Tako samopokretna treba da je i tvoja vera. Pokreti vere su vrline. Neki imaju veru, ali nemaju dela. To nije vera, budući da je mrtva, kao što je reĉeno: Jer, vera bez dela je mrtva (Jak.2,20). Veru ima onaj ko tvori dela vere. I ona liĉi na samopokretno gorušiĉno zrno. Stekni je i budi zdrav i nepovrediv u njoj, goreći raspoloţenjem za zapovesti našega Spasitelja kako bi i ti ĉuo od Njega: Dobro, slugo dobri i verni... uĊi u radost gospodara svoga (Mt.25,23). Dobrim ga je Gospod nazvao zbog dela, a vernim zbog vere.

160. Umesto kacige prihvati nadu na buduća dobra koja oko ne vide, i uho ne ĉu, i u srce ĉoveku ne doĊoše, i u koja anĊeli ţele zaviriti (1.Kor.2,9; 1.Pt.1,12). Ova nada ti daje jaku utehu u zlopaćenjima i ţalostima, i sećanje na nju te raduje. Nju su imali u vidu blaţeni Hristovi muĉenici. Posred oštrica, posred strašnih i raznovrsnih muĉenja, posred vrelog ognja oni su ovu ţeljenu nadu imali pred svojim oĉima. Oni su radosno i sa blagodarnošću sve trpeli samo da dobiju ono ĉemu su se nadali. Tu nadu uvek i neprestano imaj pred svojim oĉima kako ti ţelja za onim ĉemu se nadaš ne bi dozvolila da pomišljaš o neĉemu prolaznom, i kako bi u tebi budila spremnost za svako dobro delo.

246

161. Umesto pojasom, opaši se savršenom ljubavlju prema Bogu i bliţnjemu. Ona će uĉiniti da potrĉiš bez prepreka. Onaj ko je opasan sve prolazi lako i bez prepreka. Utoliko pre onaj ko je opasan ljubavlju lako prelazi svuda. Jer, ljubav, kao što je reĉeno,

sve snosi... sve trpi (1.Kor.13,7). Njome ispunjen, sveti Pavle je govorio: Ko oslabi a da i ja ne oslabim? Ko se sablaţnjava, a ja da ne gorim (2.Kor.11,29). Eto sastradalnosti i sile ljubavi!

162. Umesto obuće primi smirenoumlje. Kao što noge gaze obuću tako i onaj ko je stekao smirenje prima kao nešto normalno kada ga svi gaze. I ti, brate, stekni smirenje. To nije telesna, nego duhovna obuća: ona će te zaštititi da ne spotakneš o kamen nogu svoju (Ps.90,12). Stekavši smirenje, blaţeni David je rekao: Ja sam crv, a ne ĉovek (Ps.21,7). Shvati koliko Bog voli smirenje, koliko se pribliţava onome koji ga je stekao i kako uvek gleda na njega. Jer, napisano je: Koji na visinama ţivi i na smirene gleda (Ps.112,5.6), i još: Oĉi Njegove gledaju na ubogoga (Ps.9,29). Slušajući o ubogom, shvati da se ne govori o onome koji nema imanje (jer su i mnogi carevi ugodili Bogu, kao što su i mnogi siromašni propali), već o siromašnima duhom, kao što je reĉeno: Blaţeni siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).

163. Umesto štita ogradi sebe ĉasnim krstom i zapeĉati njime svoje udove i srce. I nemoj samo rukom stavljati na sebe krsno znamenje, već i misleno zapeĉaćuj njime svaki svoj posao, svoj ulazak i izlazak, sedanje i ustajanje, i odar svoj. Ma koji posao da radiš, pre svega, radi blagoslova, oseni sebe znamenjem krsta u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. To je veoma moćno oruţje. Niko ti nikada neće moći naneti štetu ukoliko si ograĊen tim oruţjem. Onome ko nosi peĉat zemaljskoga cara niko ne sme da uĉini zlo. Utoliko pre niko neće biti u stanju da se nadmeće sa nama koji na sebi nosimo peĉat velikog nebeskog Cara. Brate, ĉešće od svega deluj ovim oruĊem koje se silno suprotstavlja strelama neprijatelja. Nikada ne zaboravljaj da se oseniš krsnim znakom. Njime ćeš raskinuti mreţe

koje ti postavlja Ċavo, budući da je napisano: Na putu kojim hodim sakriše mi zamku (Ps.141,4). Uvek zapeĉaćuj sebe krstom i zlo se neće dotaći tvoga duha.

164. Umesto luka raširi svoje ruke na molitvu, kao što je napisano: Mišice moje ĉini da su luk od bakra (Ps.17,35). Jer, zaista su za neprijatelja ruke koje su ispruţene na molitvu (koja se prinosi za znanjem) bakarni luk. Ona je strela koja je taĉno puštena iz nategnutog luka. Ako dozvoliš pomisli da luta bićeš sliĉan ĉoveku koji u rukama drţi luk, ali ne ume da uputi strelu ka neprijatelju, već je pušta nasumice. Da li će tvog neprijatelja uplašiti napad ako primeti da drţiš u rukama luk i strelu puštaš nasumice? Nimalo. Tek kad se ĉovek moli sa znanjem, ne dozvoljavajući pomislima da lutaju, i kad razume ko je on, pred kim stoji i sa kim razgovara, [njegova] molitva se pribliţava k Bogu, i neprijatelj silno strada kao da je pogoĊen strelom u srce. Tada duša, po blagodati Boţijoj, sve više i više napreduje, a neprijatelj beţi, kao prah pred vetrom, gonjen anĊelom Boţijim. Eto zbog ĉega muĉi neprijatelja onaj ko se moli sa znanjem, i ko se hrabro podvizava, drţeći svoju misao na uzdi.

165. Moli se sa znanjem (sa svešću kome i zbog ĉega se moliš). I ako nešto u vreme molitve ili posredstvom oĉiju, ili zbog nekog drugog razloga, raseje tvoj um, znaj da se radi o dejstvu neprijatelja. Stoga ne ţuri da završiš molitvu, već, osudivši samoga sebe, ponovo saberi svoj um i moli sa znanjem, budući svestan onoga što išteš od Boga, i zbog ĉega ga moliš Bogu kako ne bi govorio nepotrebno i kako ne bi praznoslovio. Delo satane je i da ustremljuje pomisao kao strelu puštenu nasumice, i da ne da ĉoveku da se zadrţi na onom ĉime se zanima. Jer, on zna, da će ĉoveka, ukoliko oduţi svoju molitvu, uslišiti

247

Tvorac, ĉak i ako je veoma grešan. Neprijatelj ga stoga odvodi ka mnogim mislima kako bi mu pomisao letela kao strela koja je nasumice puštena. I dogaĊa se da su njegove ruke ispruţene na molitvu, pri ĉemu jezik govori jedno, a um misli i zamišlja drugo - na smeh

neprijatelju. Zbog toga, brate moj, uvek moli Boga za ono što ti je naroĉito potrebno i u ĉemu postoji naroĉita nuţda, te po osećanju te potrebe. Pogledaj na dva jerihonska slepca. Oni su vikali ka Gospodu: Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov. I kada ih je Gospod pitao: Šta hoćete da vam uĉinim, oni su sa skrušenošću i uzdisanjem svoga srca molili: Da se otvore oĉi naše (Mt.20,30). Oni nisu rekli: "Daj nam to i to". I zar je kod njih bilo malo potreba? Ne, oni su molili samo za ono u ĉemu su imali krajnju nuţdu. Pogledaj na Hananejku. Zbog ĉega ona viĉe idući za Gospodom? Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muĉi Ċavo (Mt.15,22). Ona nije navela ništa drugo osim bola svoga srca. Zar nisu, sliĉno tome, i svi drugi, koji su dolazili i prilazili Gospodu, iznosili patnje svoga srca? Bolesnik koji dolazi lekaru pokazuje ono što ga boli. I ti, brate moj, iznesi pred Gospoda patnje svoje duše. Gledaj na Njega mislenim oĉima, uz pomoć vere, kako bi, po

napisanom, video Onoga koji sedi na visokom i uzdignutom prestolu (Is.6,1) i vojske anĊela i arhanĊela koje stoje pred Njim. I baci se pred blagost Njegovu i izli pred Njim molbu svoju. Najpre ispovedi svoje grehe, a zatim pred Njega iznesi svoje reĉi, ili ţalost kako bi se umilostivio po blagosti svojoj i izlio na tebe milost svoju. O dušo! Velika je vera tvoja. Neka ti bude kako hoćeš (Mt.15,28).

166. Oni kod kojih su prosvećene i uvek otvorene umne oĉi taĉno znaju da se od sablazni lukavoga ne izbavljaju svojom sopstvenom silom, nego nepobedivom silom Boţijom. Sloboda, koja je ĉoveku dostupna sastoji se jedino u odluĉnosti ili neodluĉnosti da se suprotstavi Ċavolu. MeĊutim, i pored mogućnosti da se usprotivi [Ċavolu], on nema potpunu vlast nad strastima. Kada bi ljudska priroda mogla da se suprotstavi spletkama Ċavola i bez sveoruţja Svetoga Duha, Gospod ne bi zapovedio da u molitvi govorimo: I ne uvedi nasu iskušenje, no izbavi nas od zloga. Prema tome, ko hoće da se izbavi od raspaljenih strela lukavoga, da se udostoji bestrašća i da postane priĉesnik Boţanstvene slave neka uvek sa nenasitim raspoloţenjem i svim srcem i svom silom ište pomoć odozgo kako bi pobeĊivao strasti i kroz neoslabnu pobedu stigao u oblast ĉistote, bez koje niko neće videti Gospoda.

167. Postaraj se da budeš besprekorno ĉedo Boţije i da uĊeš u pokoj gde kao preteĉa za nas uĊe Isus (Jev.6,20). Pobrini se da budeš zapisan u nebeskoj Crkvi zajedno sa prvoroĊenima. Postaraj se da uĊeš u gornji Jerusalim, gde je i raj sladosti. MeĊutim, znaj da se nećeš udostojiti ovih divnih dostojanstava ukoliko dan i noć ne budeš prolivao suze kao potoke, sliĉno svetome koji kaţe: Svaku noć kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Zar ne znaš da će oni koji su sejali sa suzama, poţnjeti sa radošću (Ps.125,5)? Stoga i prorok kaţe: Nemoj prevideti moje suze (Ps.38,13), i: Postavio si suze moje pred sobom, kao i u obećanju tvom (Pe.55,9); i: Suze su mi hleb dan i noć (Ps.41,4), i; Piće moje rastvaram suzama (Ps.101,10). Suze koje se prolivaju sa znanjem, sa velikom tugom, pri ĉistoj toploti u unutrašnjosti srca predstavljaju duševnu hranu, nebeski hleb koji hrani dušu za ţivot veĉni.

168. Kao što postoji ovo vidljivo nebo, koje se naziva svodom, tako iznad njega postoji drugo, telesnim oĉima nevidljivo, blistavo nebo gde su vojske anĊela. Tamo je nerukotvorena skinija u kojoj sveti anĊeli vrše svoju sluţbu. Sve to je Boţanstveno, neizrecivo, svetlonosno, i pripada drugome svetu, a ne ovome veku. Tamo nema ni noći, ni lukavih duhova, ni borbe. MeĊutim, ne dozvoljava se svakome da unutrašnjim okom vidi nebesko. Zbog toga je postavljen nebeski svod, sliĉno nekoj zavesi. Tako ni oni koji su

248

tamo ne mogu da sagledavaju sve, nego samo one koji su ĉisti srcem i osvećeni umom, tj. svoje sugraćane i satajnike. A kada zavesa bude uklonjena, pravednicima će biti otkriveno ono što oĉekuje pravednike.

169. Molitva koja se vrši polako, sa dušom skrušenom i sa napregnutim umom uzlazi na nebo. Dok teĉe ravnicom i dok se koristi velikim prostorom, voda se ne propinje u visinu. Kada joj, pak, ruke vodovodţija pregrade tok odozdo i stesne je, ona se, brţe od svake strele, ustremljuje naviše. Tako se i ljudski um razliva i rasejava dok se koristi velikom slobodom. Kada ga, pak, skrušenost i tuga u srcu pritisnu, on uzleće naviše i uznosi Bogu ĉiste i napregnute molitve. Molitve koje se uznose sa tugom bivaju naroĉito uslišene. O tome svedoĉi prorok, govoreći: Gospodu zavikah u nevolji svojoj i usliši me (Ps.119,1). Prema tome, uzburkajmo savest i pobudimo u duši tugu sećanjem na grehove kako bismo je uĉinili dostojnom da bude uslišena. Uĉinimo je trezvoumnom, budnom, sposobnom da svojim vapajima dosegne nebesa. Ništa tako od nas ne odgoni lenjost i nemar kao skrušenost i tuga. Oni sabiraju um i vraćaju ga samome sebi. Onaj ko se tako ţalosti i moli, biće u stanju da, posle molitve, u svoju dušu useli veliku utehu. Nagomilavanje oblaka ĉini da vazduh postane mraĉan. Kada se, pak, iz njih izlije kiša, i kada jedan za drugim izgube paru koja se skupila u njima, vazduh ponovo postaje ĉist i jasan. Tako i duševna ţalost pomraĉava naše pomisli sve dok je zakljuĉana unutra. Kad se, pak, iscrpi u suznim reĉima molitve i izaĊe napolje, u duši nastaje velika jasnoća, nizvodeći u um onoga ko se moli, sliĉno nekom zraku, misao o Boţijoj pomoći.

170. Hoćeš li da se nerasejano moliš? Uĉini da tvoja molitva izlazi iz dubine duše. Drva koja su pustila koren u dubinu ne lome i ne mogu biti išĉupana ĉak i ako podnesu i hiljade naleta vetrova. Jer, njihov koren je duboko uĉvršćen u dubini zemlje. I molitve koje se uznose iz same dubine duše, kao pravilno ukorenjene, idu u visinu i nikakav nalet pomisli ne moţe da ih raseje. Primer nam daje prorok koji o sebi kaţe: Iz dubine viĉem k tebi, Gospode (Ps.129,1).

171. Posmatrao sam naoruţanje pobednika i nastojao da shvatim koje oruţje donosi odluĉnu pobedu. Mnoga oruţja su se ukazala mome pogledu. Svakim od njih moguće je odrţati blistavu pobedu. Najpre sam video ĉisti post, tj. maĉ koji nikada ne otupljuje. Zatim sam video devstvenost, ĉistotu i svetost, tj. luk ĉije oštre strele prodiru u srce lukavoga. Video sam i siromaštvo koje sa prezirom odbacuje srebro i svako imanje, tj. oklop koji ne dopušta da do srca doĊu izoštrene strele Ċavola. Primetio sam tamo i ljubav, tj. štit, i mir, tj. tvrdo koplje od koga satana drhti i beţi. Video sam bdenje, tj. pancir, molitvu, tj. grudnjak, i pravednost, tj. laku vojniĉku koĉiju. MeĊutim, razmatrajući sva ta oruţja i razmišljajući o tome koje je od svih njih najpouzdanije, ugledao sam bedem smirenja. Tada sam shvatio da ništa nije pouzdanije od njega. Njega nikakvo neprijateljsko oruţje ne moţe da probije i lukavi nema moći da ga zauzme na juriš. Stoga, ako ţeliš da odrţiš pobedu u borbi koju vodiš, traţi sebi pribeţište iza bedema smirenja. Tamo se sakri i ne napuštaj tu zaštitu, te grabljivac neće uspeti da te zarobi. Na druga svoja oruţja nemoj u potpunosti da se oslanjaš kako te lukavi ne bi porazio.


PODVIŢNIĈKE POUKE

VII

SAVETI PODVIŢNICIMA

249

1. Poĉetak monaškog odricanja jeste - bojati se Boga. Monah koji se ne boji Boga biće izvan vrata Carstva Boţijeg. Poĉetak dobrog ţivota monaha jeste poznanje Boga, a neznanje Boga pomraĉava monahovu dušu.

2. Dobra baština monaha je celomudrenost i svetost. Onaj monah koji ih nema - lišava se nasledstva otaca.

3. Monaški podvig predstavlja - izuĉavanje Pisma i ispunjavanje zapovesti Boţijih. Monah koji se time ne zanima, nije podviţnik.

4. Monahova hrana je da tvori volju Boţiju, a ĉulna hrana ga neće postaviti pred Hrista. Jer, što ulazi na usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje (Mt.15,17).

5. Stopalo monaha, krećući se pristojno, neka haba Crkvene stepenice, i neka ne prelazi iz kuće u kuću, vladajući se nepristojno.

6. Neka monah prima savet od razumnih, a savet nerazumnoga neka se ne useli u srce njegovo.

7. Monah koji bdije u Psalmima i slavoslovljima i duhovnim pesmama od sebe tera noćna maštanja, a monah koji spava, nadimajući se svojim dobrim delima, plete paukovu mreţu.

8. Hrabri monah krstom Hristovim izbegava Ċavolske mreţe.

9. Monah koji se vezao za zemaljsko i k zemaljskom priklonio u svemu postupa po satanski (protivljenjem zapovestima, lukavstvom i samougaĊanjem).

10. Neka monahova misao uvek bude zauzeta dobrim delima. Delanje monaha su pristojne pomisli. Bdenje monaha ukroćuje neĉiste pomisli.

11. Polje koje monah treba da obraĊuje jeste dobra duša koja donosi jevanĊelski plod. Monah koji je obraĊuje prvi jede od njenih plodova.

12. Besmrtna sila za monaha jeste negramţljivost koja nosi krst. Srebroljublje je, pak, štetno za njega, jer zagraĊuje [ulaz] u Carstvo nebesko.

13. Dobar dar za monaha jeste devstvenost koje ga, zajedno sa Ilijom na kolesnici, uznosi na nebo. Sila devstva je uzdrţanje u hrani, a monah koji se opija oskrnavljuje svoje telo.

14. Suze koje se liju iz oĉiju jesu drvo ţivota koje izrasta u visinu smirenoumlja. Monah koji ga je stekao sabira dobre plodove.

15. Monah koji svima razglašuje o svome daru izaziva omrazu i ĉuće od Gospoda: Ti si već primio platu svoju (Mt.6,2). Ko se, pak, stidi da priĉa dobija nagradu od Gospoda koji zna [ono što je uĉinjeno] u tajnosti.

16. Monaše, ne uznosi se dajući Bogu Boţije. Naprotiv, moleći se Gospodu, govori: Tvoje od tvojih prinosim ti, Vladiko i samo od tebe ištem izbavljenje duše.

17. Monaha koji sa ĉistim srcem vrši noćne molitve ĉuje Gospod. Danju ga On ĉini svetlim kao dan i svakodnevno ga sve više i više pokazuje svetlim.

18. U gordosti monaha ne poĉiva Gospod, a u smirenoumlju njegovom poĉiva Duh Sveti.

19. Neka hiton monaha (ne tkani, nego duhovni) u svako vreme bude ĉist. Takav monah će u ponoć sa Ţenikom ući u dvorac.

250

20. Monaše, pripremi ulje radi izlaska u sretanje Ţeniku. Jer, ako tada ništa ne budeš imao da naliješ u svetiljku, da bi jasno gorela, ostaćeš van dvorca zajedno sa ludim devojkama.

21. Neka monaški ţivot, koji je podraţavanje anĊeoskog ţivota, bude uništitelj greha. On treba da bude neprestano donošenje plodova pokajnika.

22. Neka monaški ţivot stavlja peĉat umrtvljavanja pohote na sve udove: obrazac za to jeste ţivot svetog Jovana Preteĉe.

23 Neka besovska bura beţi od monaha i neka u njima likuje anĊeoska tišina. Kada nailazi besovska bura ĉuvaj se, monaše, svoje razdraţljivosti. Jer, ţivot monaha treba da uvek nosi odeću krotosti i trpljenja.

24. Monah koji gori duhom (revnosti po Bogu) progoni besove, a monah koji se radi (gordog) suparništva nadmeće sa svojim bratom - privlaĉi demone.

25. Neka sunce ne zaĊe u gnevu tvome, i ruţna reĉ, koja izlazi iz razdraţenog grla, neka ne smućuje bratiju.

26. Nemoj izbegavati da slušaš pevanje, koje zapravo predstavlja anĊeosko slavoslovlje. Od šuma, pak, satanskih prizora beţi, zato što se radi o Ċavolskoj prelesti.

27. Neka na tvom ĉelu uvek bude krst Hristov, a u srcu strah Boţiji.

28. Bezmolvije sa ĉistim srcem pomazuje monaha uljem Duha Svetoga.

29. Dobra narav raĊa bratoljublje i daleko progoni svaĊu.

30. Ko se sjedinio sa Gospodom ne predaje se Ċavolu da ne bi bio postiĊen u braĉnom dvorcu.

31. Neoborivi štit za monaha jeste anĊeosko pevanje u njegovim ustima. San, pak, koji mu je prijatniji od pevanja, za njega predstavlja smrt.

32. Dobrovoljno siromaštvo je riznica monaha i boţanstven je monah koji je obuĉen u njega. Na nebu sabiraj svoju riznicu, budući da su vekovi sladosti beskonaĉni.

33. Neka tvoj um uvek bude zauzet Boţanstvenim Pismima. Neka tvoja vrata ne budu zakljuĉana metalnim bravama, nego neka budu pregraĊena krajeugaonim kamenom (trezvoumnim prizivanjem imena Gospoda Isusa).

34. Lice monaha u molitvi postaje ĉudesno, i tragovi njegovog duhovnog veselja prenose radost na sve mnoštvo monaha.

35. Monah koji se ne brine o stomaku i koji ne voli da pije vino postaje sliĉan anĊelima.

36. Neopisiva lepota monaha jeste devstvenost koja blista u duši. Najodvratniji, pak, izgled monaha predstavlja - oskrnavljena devstvenost.

37. Za monaha je najgore od svega - pasti u greh. On u njemu uništava sve dobro, kao oganj slamu.

38. Monah, koji je zgazio svet postaje sabesednik Hristov, a onaj ko je sputan delima ovoga sveta nije ugodan Vojvodi Hristu.

39. Nesrebroljubiv monah je najverniji propovednik Carstva nebeskog. Ko, pak, boluje od srebroljublja jeste ĉovek koji nesrećno gine.

40. Mladom monahu je ukras celomudrenost koja vlada nepomraĉenom devstvenošću.

251

41. Za monaha je poslušnost [velika] dragocenost: ko je stekne biće uslišen od Gospoda.

42. Neka monah izgovara dobru reĉ i neka svojim ustima izgovara reĉi Višnjega.

43. Neka monah primi na sebe dobrovoljno gladovanje da bi smirio svoje telo, i uzvisio stanovnicu neba - dušu.

44. Monah neka blagovesti reĉi istine i laţ neka bude izgnana iz njegovih usta.

45. Ĉuvši grubu reĉ nemoj upasti u srdţbu, nego se smiri. Postavši posrednik mira, naime, primićeš vernu nagradu za mir i nazvaćeš se sinom Višnjega.

46. Lav je strašan divljim magarcima. Neka takav bude i monah za pohotne pomisli.

47. Monah koji pre vremena razrešava post liĉi na onoga koji potkopava temelj stuba (na kome ţivi).

48. Gordeljivi monah koji pobuĊuje strasne pokrete u manastiru isto je što i vetar

koji podiţe prašinu u ravnici.

49. Dobri monah je anĊeo na zemlji koji nije ranjen strelama slastoljublja.

50. Ne prepuštaj se gordosti da ne bi pao strašnim padom. Ugledaj se na smirenoumlje Pavla da bi postao njegov sanaslednik.

51. Kao uzor sebi izaberi Mojsijevu krotost da bi Bog tvoje kameno srce pretvorio u vodeno jezero i da bi ti, osetivši blagotvornost, mogao zahvalno da kliĉeš: Na tihoj vodi vaspita me Gospod (Ps.22,2).

52. Spoznaj kako je prekrasno smirenoumlje i izaberi ga za sebe, budući da uznosi na nebo. Predstavljena ti je dobra nagrada za smirenoumlje - Carstvo nebesko. Nemoj biti nemaran za njega.

53. Neka se mladi monah, prezirući sujetu, utvrĊuje u celomudrenosti. Monah koji je ispunjen celomudrenošću predstavlja mladicu osvećenu Bogom.

54. Post je uzda za monaha. Ko sa sebe zbaci ovu uzdu postaje sliĉan raspaljenom konju (Jer.5,8). Mladi monah koji ne obuzdava stomak neće moći da se uzdrţi od telesnog greha.

55. Bodri monah danonoćno marljivo prebiva u molitvama. Udarajući se u srce, on prolivasuze i na sebe sa neba nizvodi ulje.

56. Monah koji nije predan strastima jeste drvo ţivota na zemlji. On je primio anĊeoski ţivot.

57. Psalam u ustima monaha jeste najoštriji maĉ protiv Ċavola.

58. Suvo drvo Jelisejevo je iz dubine izvuklo ţeljezo, a telo, koje je monah uĉinio

suvim, izvlaĉi dušu iz dubine (strasti). Post monaha isušuje tokove strasti. Monahu je granica posta - smrt i pre konĉine neka ga ne napušta.

59. Bodrost monaha u molitvi jeste maĉ protiv strasti. Monahu nije naznaĉena granica molitve. Stoga neka on u svako vreme blagosilja Gospoda.

60. Monahu koji ne zadrţava svoj jezik u dan gneva nije lako da savlada ni strasti. Monah koji se gnevi ubija svoju dušu i oštrim strelama ranjava svoga bliţega.

61. Naoruţaj se pre iskušenja. To će ti pomoći da se u vreme iskušenja pokaţeš iskusan.

252

62. Ne stiĉi bogatstvo i ne goji telo: tesan i uzak put zahteva da se odloţi na stranu sve što nije korisno. Podraţavaj Pavla i smatraj sve za trice, da bi Hrista dobio (Fil.3,8). Bogatstvo i gojenje tela neće proći kroz nebeska vrata. Zavoli negramţljivost i uzdrţanje i

nećeš ostati izvan tih vrata.

63. Oganj koji pali monaha jeste slastoljublje koje se zapaljuje pijenjem vina. Hristos je izvor koji uvek teĉe. Zahvatajući iz njega ugasi smradni oganj.

64. Nemoj da izgovaraš rĊavu reĉ inaĉe ćeš postati vinograd u kome raste trnje. U razgovoru sa bliţnjim upotrebljavaj najprijatnije reĉi, ugledajući se na pĉelu koja uvek donosi med koji nema gorĉine.

65. Lakomislenog monaha uznemirava bura pomisli, a ko vlada sobom uĉvršćuje se reĉima JevanĊelja. Nemarnog, pak, monaha dave pomisli kao trnje pšenicu.

66. Nemoj u svome srcu ĉuvati zlu reĉ na brata svoga da bi u molitvi mogao da govoriš: I ostavi nam... kao što i mi ostavljamo (Mt.6,12).

67. Venac pohvale za monaha jeste mir i svetinja. Ko ih je stekao videće Gospoda (Jev.12D4).

68. Mudrost monaha nije u znanju trudova koje treba poneti, nego u njihovom razumnom nošenju. Ko je takav - ne uĉi reĉju, nego urazumljuje delom.

69. Ratujući sa pukovima besova, mudri monah ne biva ranjen njihovim strelama. Krepeći se krstom Hristovim, on uništava glavu zmije.

70. Dragoceno nasleĊe monaha je devstvenost koju ozaruje svetlost milostinje. Onaj koji ga je stekao i saĉuvao nesumnjivo će ući u braĉni dvorac.

71. Saĉuvaj zapovesti Višnjega i ĉuvaj pravila otaca, te ćeš postati naslednik Carstva nebeskog.

72. Samovoljan i drzak monah pada u iskušenje i u mreţu Ċavolsku, a krotkog će

susresti mir i venac svetinje.

73. Monah koji se obilno hrani pada u iskušenje i noćna maštanja, a isposnikova postelja je ĉista i san bezmeteţan.

74. Monah koji se boji Boga neće pretrpeti nikakvu štetu. Njega ĉuva Gospod i u dan smrti on će imati ţrtvu izmirenja.

75. Poslušnost monaha se ne poznaje u velikim podvizima, nego - u iskušenjima. Monahu trpljenje u ţalostima, koje se verno ĉuva, donosi nepostidnu nadu. Neka ga on ĉuva do poslednjeg daha, jer - ko pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt.10,22). Trpi, monaše, jer je vreme trpljenja kratko, a vekovi sladosti - beskonaĉni,

76. Neka pesmopoj monaha bude neprekidan, budući da se i slavoslovlje serafima

nikada ne prekida. Monaše, neka u tvojim ustima bude duhovna pesma, koja će olakšavati teţinu iskušenja koja te susreću,

77. Poslušni monah će sa dobrom smelošću stajati pored krsta. Jer, na krstu je Gospod koji je bio poslušan do smrti, i to do krsne smrti.

78. Neka se glas monaha u molitvenoj krotosti iskreno uznosi Bogu iz nepokretnih usta.

79. Istinska svetlost na zemlji jeste monah koji se ne spotiĉe svojim jezikom. Ko je takav i ko svoje telo ne oskrnavljuje gresima - prijatelj je Hristov.

80. Monah koga okruţi strah Boţiji jeste kao stub koji se ne moţe oboriti. Monah, pak, koji nije stekao strah Boţiji biće lak plen protivnicima.

253

81. Monah koji ništa nema jeste ĉista svetlost na zemlji. Jer, kao koren svih zala, srebroljublje (1.Tim.6,10) ne donosi dobre plodove.

82. Bolje je da monah jede meso i da pije vino, nego da osuĊivanjem jede tela svoje bratije.

83. Zlato se ispituje u ognjenoj peći, a pravi monah se poznaje u mnoštvu monaha.

84. Neka ruke monaha budu prepodobno ispruţene Bogu na poraz neprijatelja, podraţavajući Mojsija koji je, rukama izobrazivši krst, savladao Amalika.

85. Na monahu koji je raspet i umire svakodnevno poĉiva obilna blagodat. Njemu se raduju anĊeli, primajući ga u Carstvo nebesko.

86. Uzda za strasti je post, a umrtvljenje strasti je molitva sa milostinjom.

87. Monah koji je iznad telesnih strasti jeste ĉistiji od snega. Zaţelevši jedino Hrista, on će ugledati kako ga Hristos uvenĉava u dan blagosti.

88. Monah-klevetnik razgoni mnoštvo monaha i uništava prijateljstvo. Zmija je uz

pomoć klevete Evu izgnala iz raja. I monah koji kleveta joj je sliĉan, budući da pogubljuje dušu bliţnjega i svoju ne spasava,

89. Bog će uslišiti onoga ko razumno peva u svome srcu. Neka duša monaha nerasejanim okom gleda prema Bogu. Jer, odrekavši se sveta i sjedinivši se sa Hristom, ona treba da prenebregava sve zemaljsko.

90. Duša monaha koja duhovno miriše, sveto zagraĊuje ĉulo mirisa od zmije da ne bi omirisala skvernu pohote. Osim toga, onaj ko u srcu ima strah Boţiji neće dotaći skvernu sladostrašća.

91. Staraj se da uvek budeš prostosrdaĉan i iskren. Nemoj jedno drţati u srcu, a drugo na jeziku. Jer, to je lukavstvo.

92. Budi pravdoljubiv i ne laţi, budući da je laţ od Ċavola.

93. Ne uzvraćaj zlom na zlo. Naprotiv, oprosti onome ko ti uĉini zlo, da bi Gospod i tebi oprostio.

94. Ako te napada zlopamćenje, iz sve duše se pomoli za dotiĉnoga brata - i zlopamćenje će odstupiti od tebe.

95. Pazi da u sebi ne dopustiš strast zavisti da te Ċavo ne bi ţivog progutao, već se što pre ispovedi i moli Boga da te izbavi od takve opasnosti.

96. Ako vidiš nekoga da greši, ne razglašuj njegov greh, ne osuĊuj ga i nemoj ga mrzeti da ne bi pao u isti greh, već bolje reci: "Ja sam gori od njega. Danas je on sagrešio, a sutra ću ja".

97. Znaj da se demoni boje ćutanja, posta, bdenja, uzdrţanja, smirenja, molitava,

suza i ostalih podviţniĉkih vrlina.

98. Neprestano se sećaj smrti i svoga groba ukoliko hoćeš da ti Bog daruje suze, skrušenost i bestrašće.

99. Ako te Ċavo obmane, te padneš u mali ili veliki greh, nemoj oĉajavati niti sebe osuĊivati na pogibao, već pribegni ispovesti i pokajanju. I - Bog se neće odvratiti od tebe.

100. Nemoj voleti da ideš u grad. Jer, ti ćeš ostati ĉist ako ne budeš video ono što je grehovno.

101. Ne opijaj se vinom. Inaĉe ćeš uĉiniti da se srce tvoje sa pomamom ustremi na zadovoljstva.

254

102. Nemoj jesti dva puta na dan da ne bi ogrubelo tvoje telo, a sa njim i strasti ojaĉale.

103. Nemoj mnogo da spavaš, već neprekidno išti pomoć Boţiju da bi kao ptica izbegao mreţu (Priĉ.6,5).

104. Nemoj govoriti mnogo da ne bi upao u laţ.

105. Nemoj sticati ništa što je preko tvojih potreba, i ţivi sa umerenim prohtevima.

106. Bezmolstvuj, i radi svoje delo.

107. Svom silom ĉuvaj jezik i stomak.

108. Drţi se smirenoumlja i budi kao neznalica i onaj ko ne razume.

109. Budi krotak prema svim ljudima.

110. Mnogo je štete od govorljivosti i smeha, a blagorazuman ĉovek ĉuva bezmolvije.

111. Svagda pred svojim oĉima imaj smrt i iskušenja te nikada neće dovesti do pada.

112. Ujutro i uveĉe ispituj sam sebe, tj. kako si proveo vreme. To nije moguće uĉiniti bez napora (tj. bez postojane paţnje prema sebi i straţenja nad srcem).

113. Boj se Boga kao onaj ko je obavezan da mu da odgovor za sva svoja dela.

114. Svakodnevno se pitaj koju si strast pobedio.

115. Ko veruje da će biti Sud neće osuĊivati ni jednog ĉoveka, već će se više paziti i ĉuvati ĉak i od malog i nevaţnog zla.

116. Ko veruje da će njegovo telo vaskrsnuti brine se o tome da ga oĉisti od oskvrnjenja.

117. UtvrĊujući se u strahu Boţijem, ĉuvaj i ispunjavaj sve što si duţan da ĉiniš i ne postavljaj spoticanja svojoj savesti. Budi paţljiv prema njoj da bi i ona bila tvoja ĉuvarka i odmah ti pokazivala u šta padaš, ne ostavljajući te i ne dopuštajući da padneš u ruke svojih neprijatelja.

118. Znaj da monaha napada uninije kada njegov um poĉne da izbegava samovolju i da pribegava Bogu. Za istrebljenje uninija sluţi molitva i neprestano razmišljanje o Bogu. To razmišljanje se, pak, podrţava uzdrţanjem, a uzdrţanje se ĉuva telesnim trudom. Takav je tesni put koji vodi u ţivot (Mt.7,14).

119. Ako si istinski zavoleo Gospoda, ako se staraš da zadobiješ Carstvo i ako si dao zavet da ćeš se truditi zbog svojih grehova, sećaj se Suda i veĉnih muka, sa strahom oĉekujući svoj odlazak iz ovoga sveta.

120. Nemoj imati pristrasnost ni prema parama, ni prema imanju, ni prema roditeljima, ni prema svetskoj slavi, ni prema prijateljima, ni prema srodnicima, ni prema bratiji, i uopšte - ni prema ĉemu zemaljskom. Nemoj se brinuti niti starati o tome. Raskinuvši svaku vezu, odloţivši brigu, omrznuvši [sve] i obnaţivši ĉak svoje telo od svega bezbriţno i bez lenjosti idi za Hristom uvek gledajući na nebo i otuda oĉekujući pomoć. Jer. smrt dolazi iznenada i sud je blizu. I teško onome ko nije spreman!

255



Roditelji svetog Jovana, kao i mesto roĊenja i njegov ţivot pre stupanja u Sinajsku obitelj - nisu poznati. Iz njegovih dela se vidi da je stekao dobro obrazovanje. MeĊutim. ţelja za blizinom Boţijom ga je podstakla da napusti svet i njegovu slavu, i da se usami u Sinajskoj obitelji, koja se tada slavila mudrim ocima. On je u nju stupio sa 16 godina i prepustio se rukovodstvu i poukama starca Martirija. koji ga je posle 4 godine, tj. u njegovoj 20. godini, postrigao u monaški obraz. Njegovo poslušanje starcu je bilo toliko veliko da je izgledalo da uopšte nema svoje volje. Prema bratiji je bio prostosrdaĉan i smiren, ni pred kim ne istiĉući svoje prvenstvo.

256

Proţivevši sa svojim starcem 19 godina, sveti Jovan je najzad ostao bez njega. Po njegovoj smrti on je za sebe izabrao pusto mesto, zvano Tola, koje se nalazilo na 5 stadija od obitelji. Tu je on proveo 40 godina. Njegov ţivot u usamljenosti je tekao mirno, u

strogom podviţništvu, koje je on, uostalom, umeo da sakrije, ne istiĉući se niĉim naroĉitim. Svaku subotu i nedelju on dolaţaše u obitelj na bogosluţenje, priĉešćujući se Svetim Hristovim Tajnama. Zatim bi pogovorio sa svetim ocima, proveravajući njihovim ukazanjima svoje stanje. Pri takvim razgovorima, na sabranjima je ĉesto govorio i sveti Jovan? Prirodno, njegova reĉ se svojim preimućstvima isticala pred drugima. Smirene je to radovalo, a neiskusni su mudrog besednika poĉeli da okrivljuju za taštinu. Tada je sveti Jovan, da ne bi sablaznio nemoćne, na sebe naloţio savršeno ćutanje, koga se strogo drţao cele godine. I sa ćutanjem je prekinuo tek kad su ga usrdno molili oni isti koji su ga prinudili da se osudi na takav podvig.

Posle 40 godina ţivota u bezmolviju, sveti Jovan je, na opštu ţelju sve bratije, bio izabran za igumana Sinajske obitelji. Upravljajući duhovnom pastvom 4 godine, on se opet vratio u svoju usamljenost, na kratko pre svoje smrti, koja ga je zadesila u 80. godini starosti, 563. godine.

Na molbu Raitskog igumana. svoga imenjaka, sveti Jovan je napisao duhovnu Lestvicu u kojoj je u 30 slova izobrazio stupnjeve duhovnog ushoĊenja ka savršenstvu. Napisao je i Slovo pastiru, u kome izlaţe obaveze duhovnog pastira.

Iz 30 slova Lestvice pravimo izbor podeljen na sledeća poglavlja:

1. Opšta naĉela podviţništva.

2. pokajanju.

3. vrlinama i strastima i o borbi sa strastima uopšteno.

4. borbi sa osam glavnih strasti.

5. bestrašću.


I

OPŠTA NAĈELA PODVIŢNIŠTVA

1. Bog je ţivot i spas svih koji su obdareni slobodom.

2. Monah pripada anĊeoskom ĉinu i [vodi] anĊeoski ţivot, koji se ostvaruje u veštastvenom i prljavom telu. Monah je ĉovek koji se drţi samo Boţijih zapovesti i reĉi, u svako vreme, na svakom mestu, u svakom poslu. Biti monah znaĉi neprestano primoravati prirodu i neumorno bdeti nad svojim ĉulima. Monah ima posvećeno telo, oĉišćena usta i prosvećen um. Monah je prebolna duša, stalno obuzeta sećanjem na smrt, bilo da bdi ili da

257

spava. Odvajanje od sveta jeste hotimiĉna mrţnja na ono što ljudi u svetu hvale, i poricanje prirode radi postignuća onog što je natprirodno.

3. Svi oni koji su spremno odbacili ono što pripada ovom ţivotu, svakako behu podstaknuti [ţeljom] za budućim Carstvom, ili obiljem grehova, ili, pak, ljubavlju prema Bogu. Ako se ni jednim od spomenutih ciljeva nisu rukovodili, njihovo je napuštanje sveta besmisleno. Samo, i u tom sluĉaju, dobri naš Sudija oĉekuje da vidi kakav će biti kraj njihovog ţivotnog puta.

4. Svima nama što hoćemo da izaĊemo iz Egipta i pobegnemo od faraona, bezuslovno je potreban neki Mojsije, posrednik po Bogu izmeĊu nas i Boga, koji bi, revnostan u delanju i sagledavanju, za nas pruţao ruke k Bogu, kako bismo pod njegovim voĊstvom prešli more grehova i Amalika strasti naterali u bekstvo.

5. Ljudima koji su se poduhvatili da se sa telom popnu na nebo, potreban je zaista krajnji napor, praćen bezgraniĉnom patnjom (naroĉito u poĉetku ljihovog odricanja), dok se slastoljubiva naša narav i neosetljivo srce pomoću pravoga plaĉa ne pretvore u

bogoljublje i ĉistotu. Jer, kajanje, duboko kajanje, i velika, nevidljiva gorĉina su neizbeţni u ovom poduhvatu, a najviše onima koji ţive površno, sve dok naš um, to besno i halapljivo pseto, kroz prostotu, duboku krotost i marljivi trud ne postane budan straţar ĉistote. No, budimo hrabri, svi strasni i nemoćni, i nepokolebivom verom, kao desnicom, prinesimo i priznajmo Hristu nemoć i slabost svoje duše. On će nam neizostavno pomoći ĉak i više nego što zasluţujemo, samo ako se neprestano drţimo dubokog smirenoumlja.

6. Oni koji zapoĉinju ovaj podvig, da bi postavili siguran temelj, treba svega da se odreknu, treba sve da prezru, sve da ismeju, sve da odbace. Ĉvrst, trostruki i trostubni temelj ĉine: bezazlenost, post i celomudrenost.

7. Odluĉan poĉetak biće nam od koristi i kad potom nastupi malaksalost: hrabru dušu, sustalu u podvigu, podstiĉe sećanje na prvobitnu revnost kao bodilo. Neki su se,

zahvaljujući tome, ĉesto podizali.

8. Kada duša, izdajući samu sebe, izgubi blaţenu i milu toplinu, neka briţljivo ispita iz kakvog uzroka se je lišila, pa neka svom snagom i revnošću nastoji da ga otkloni. Tu toplinu je nemoguće vratiti kroz druga vrata osim kroz ona na koja je i izašla.

9. U samim poĉecima podviga odricanja od sveta, vrline se, svakako, stiĉu trudom i mukom. Napredujući dalje, postajemo neosetljivi za teškoće, ili ih osećamo još samo malo. A kada revnost potpuno obuzme i osvoji našu telesnu prirodu, vrline već stiĉemo potpuno proţeti radošću, ĉeţnjom i Boţanskim plamenom.

10. Neki od onih što vode površan ţivot u svetu, postavili su mi sledeće pitanje: "Kako se moţemo pribliţiti monaškom ţivotu i pored svojih ţena i poslovnih briga". Odgovorio sam im: "Svako dobro delo koje moţete uĉiniti, uĉinite. Nikoga nemojte ruţiti.

Nikoga ne pljaĉkajte. Nikoga nemojte lagati. Ne pravite se vaţni ni pred kim. Nikoga nemojte mrzeti. Ĉesto posećujte crkvu. Budite milosrdni prema sirotinji. Nikoga ne sablaţnjavajte. TuĊe se ţene ne dotiĉite: neka vam bude dovoljna vaša. Ako tako budete postupali, nećete biti daleko od Carstva nebeskog".

11. Krenimo sa radošću i strahom Boţijim na ovaj divni podvig, ne plašeći se naših neprijatelja. Jer, oni, mada nevidljivi, paţljivo posmatraju lice naše duše. Kad vide da se promenilo od straha, oni se još ţešće okomljuju na nas, jer opaţaju, lukavi, da smo se prepali. Spremimo se hrabro za borbu sa njima: niko ne sme da se suprotstavi onome koji se svojski bori.

258

12. Oni koji su rešili da ozbiljno sluţe Hristu, pre svega treba da se postaraju kako bi uz pomoć duhovnih otaca i na osnovu svog sopstvenog saznanja izabrali sebi odgovarajuće mesto, naĉin podviga i zanimanje. Nije za svakog opšteţiće, naroĉito ne za

one koji su skloni slastoljublju, niti je za svakog isposnica, jer isposniĉki usamljeniĉki ţivot sadrţi mnogo povoda za gnev. Svaki treba da razmisli koji mu naĉin ţivota najbolje odgovara.

13. Na tri najglavnije vrste podviga svodi se ĉitav monaški ţivot: na podviţniĉko napuštanje sveta i samoću, na podvig bezmolvija sa jednim ili najviše sa dvojicom, i najzad, na trpeljivo ţivljenje u opšteţiću.

14. Ĉovek koji odista voli Gospoda i stvarno ište buduće Carstvo, ĉovek koji zaista pati zbog svojih grehova i koga su stvarno ispunile misli o muci i Sudu veĉnom, ĉovek koji ozbiljno strahuje pri pomisli na svoju smrt - više nije u stanju da vodi raĉuna o imovini, novcu i slavi ovoga sveta, o roditeljima, prijateljima, braći, niti o bilo ĉemu zemaljskom. Prestavši sasvim da se brine o tome, omrznuvši svaku pomisao na to, pa ĉak i svoje

sopstveno telo, slobodan od svega, bezbriţan, on odvaţno ide za Hristom i stalno gleda u nebo, od njega oĉekujući pomoć, po reĉima svetoga: Pripila se duša moja uz tebe (Ps.62,9), i kao što reĉe i drugi nezaboravni: A ja se neumorih prateći te, i ne zaţeleh dana niti odmora ljudskog, Gospode (Jer.17,16).

15. Za nas je najveća sramota da mislimo na nešto što nam u ĉasu nevolje, tj. smrti, ne moţe dobra doneti, kada smo već sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je Gospod a ne ĉovek pozvao. To je baš ono što reĉe Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti dostojnim Carstva nebeskog.

16. Da ĉujemo šta je Gospod rekao mladiću koji je skoro sve zapovesti izvršio: Još ti jedno nedostaje - da prodaš sve i razdaš siromasima (Lk.18,22; Mt.19,21), te da sam postaneš siromah koji prima milostinju.

17. Pripazimo, da se ne naĊemo u zabludi govoreći kako idemo uzanim i tesnim putem, dok, u stvari, hodimo po širokom i prostranom putu. Uzani put se prepoznaje po morenju stomaka, svenoćnom stajanju, ograniĉenom uzimanju vode, oskudevanju u hlebu, oĉišćavajućem piću sramote, podsmeha, poruge i grdnje, odsecanju svojih prohteva, trpljenju uvreda, podnošenju prezira bez roptanja; prepoznaje se po tome - ako se ne srdiš kada te klevetaju, ako se ne ljutiš kada te poniţavaju, ako si smiren kada te osuĊuju. Blago onima što idu putem koji je ovde pokazan, jer je njihovo Carstvo nebesko!

18. Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privrţen bilo ĉemu vidljivom, još se od tuge nije izbavio.

19. U luci se moţe naći spasenje, ali i propast. To dobro znaju oni koji plove po duhovnom moru. Ţalostan je to prizor, kada u samoj luci pretrpi brodolom onaj koji se sa

puĉine već bio spasao.

20. Kad si se odvojio od sveta, ne dotiĉi ga se više, jer se strasti lako vraćaju.

21. Beţi od prilike za greh kao od biĉa: plod koji se ne vidi - toliko se i ne ţeli.

22. Potrudimo se da budemo kao Lot, a ne kao ţena njegova (up. Post.9,26). Jer, duša koja se vrati tamo odakle je izašla, postaće kao so koja je izgubila svoj ukus (Mt.5,13), i ostaće i dalje nesposobna da napreduje. Beţi iz Egipta glavom bez obzira! Srca koja su se tamo vratila, ne ugledaše Jerusalim, zemlju bestrašća.

23. Neka ti otac bude ĉovek koji moţe i hoće da se pomuĉi sa tobom, kako bi se rasteretio bremena svojih grehova. A mati neka ti bude - umilenje, koje te moţe oprati od

259

neĉistote. Brat neka ti je satrudnik i sarevnitelj na stazi koja se penje gore, ka onome što je na nebu. Za nerazdvojnu drugaricu uzmi sećanje na smrt. A deca tvoja mila neka ti budu uzdisaji srca. Rob neka ti bude tvoje telo, a prijatelji - svete nebeske sile, koje ti, ako

ti postanu bliski, mogu koristiti u ĉasu ishoda duše. Takav je rod onih koji traţe Gospoda (Ps.23,6).

24. Udaljavajući se od sveta, treba da izaberemo najskromnije mesto, u kome nema niĉega što bi nas tešilo ili navodilo na gordost. Inaĉe, mi nosimo sa sobom i svoje strasti.

25. Kao što je nemoguće gledati jednim okom na nebo a drugim na zemlju, tako ni onaj koji se dušom i telom nije potpuno odvojio od svih srodnika i nesrodnika ne moţe a da dušu svoju ne izloţi velikoj opasnosti.

26. S velikim trudom i podvigom stiĉe se poštena i sreĊena narav. Ono, pak, što je sa velikom mukom steĉeno moţe se izgubiti u jednom magnovenju. Jer, zli razgovori kvare dobre obiĉaje (1.Kor.15,33).


II

O POKAJANjU

1. Pokajanje je obnova krštenja. Pokajanje je zavet sa Bogom da će se voditi jedan novi ţivot. Pokajanje je izvor smirenosti. Pokajanje je neopozivo odricanje od svake ţelje za telesnim dobrima. Pokajanje je samosudna misao i briga o sebi bez brige o spoljnim stvarima. Pokajanje je kćer nade, i poricanje beznadeţnosti.

2. Kada padnemo u jamu bezakonja, mi se ne moţemo izvući na drugi naĉin do da se spustimo u dubinu pokajniĉke smirenosti.

3. Jedna je stvar setno smirenje pokajnika; drugo je griţa savesti onih koji još greše; a drugo je, opet, blaţena i bogata smirenost koja po dejstvu Boţijem ulazi u savršene. Mi nećemo ni pokušavati da reĉima objasnimo u ĉemu je suština ove treće vrste smirenja, jer bismo se samo uzalud trudili. Znak druge vrste smirenja jeste svecelo trpljenje sramote. Navika ĉesto tiranski muĉi i one koji plaĉu zbog svojih grehova. Nije ni ĉudo: nauka o Sudu i padu je veoma tajanstvena. Nijedna duša nije u stanju da shvati kakvi se gresi dogaĊaju sa nama zbog našeg nehata, kakvi po promisliteljskom Boţanskom napuštanju, a kakvi zbog toga što se Bog od nas odvraća. Uostalom, neko mi je i to priĉao: kada nam se to desi po promislu Boţijem, brzo se spasavamo od nevolje. Onaj, naime, koji

je dopustio da padnemo, ne dozvoljava da dugo budemo obuzeti time.

4. Dok je još sveţa i zapaljenja, rana se lako leĉi; no zastarele, neleĉene i zapuštene rane se teško leĉe: da bi se iscelile, potrebno je već mnogo rada i svestranog zauzimanja lekara. Mnoge rane sa vremenom postaju i neizleĉive. Ali, Bogu je sve moguće (up. Mt.19,26).

5. Pre nego što padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog ĉovekoljubiv.

6. Ne veruj onome koji ti po padu tvome govori o tvome grehu kao o maloj pogreški: "Samo to i to nemoj ti da uĉiniš, a ovo - pa to nije ništa". Ĉesto su, naime, i mali pokloni veliki gnev sudije stišavali.

260

7. Ĉovek koji istinski polaţe raĉuna svojoj savesti, smatra izgubljemim svaki onaj dan u koji nije plakao, makar uĉinio tog dana ne znam kakva dobra dela.

8. Neka niko od onih što plaĉu ne oĉekuje da će u ĉasu svoje smrti dobiti potvrdu o tome da mu je oprošteno: ono što nije jasno, nije ni sigurno. Oslobodi me straha dokazom da mi je oprošteno, da se odmorim pre no što odem odavde bez potvrde da mi je oprošteno (Ps.38,14). Gde je Duh Gospodnji, tamo se raskidaju okovi. Gde je najdublja smirenost - i tamo se okovi raskidaju. A onaj koji je i bez jednog i bez drugog, neka se ne vara: okovan je!

9. Oni koji ţive u svetu, ne dobijaju takve potvrde. Naroĉito ne onu prvu. Uostalom, oni koji ĉine milostinju će u ĉasu svog odlaska iz ovog sveta saznati kolika im je korist od nje.

10. Onaj koji plaĉe nad sobom, ne vidi plaĉ, i pad, i griţu savesti kod drugog. Pas koga ujede zver, još više se na nju razjari i od bola što ga oseća u rani laje bez prestanka.

11. Pazimo da savest naša nije prestala da nas grize usled toga što se, na izvestan naĉin, umorila, a ne usled ĉistote naše. Znak razrešenja od greha je u tome što ĉovek uvek smatra sebe duţnikom.

12. Svi, a naroĉito pali u greh, treba da pazimo da nam se u srce ne uvuĉe bolest bezboţnog Origena. Njegovo pogano uĉenje o Boţijem ĉovekoljublju veoma je prihvatljivo za ljude koji vole uţivanja.

13. Pre svega, ispovedimo se našem dobrom sudiji, ne samo nasamo nego i pred svima, ako zapovedi. Rane koje se otkrivaju, ne samo što se ne pogoršavaju nego se lakše i leĉe.

14. Na ispovesti budi i po spoljašnjem izgledu i u dubini duše kao osuĊenik: nikom ponikni i ako je moguće orosi suzama noge sudije i lekara kao da su Hristove.

15. Demoni ĉesto imaju obiĉaj da nam savetuju ili da se uopšte ne ispovedamo, ili da se ispovedamo u trećem licu, ili da krivicu za svoj sopstveni greh prebacujemo na druge.

16. Neka te ne prelesti duh gordosti: nemoj kazivati svoje grehove uĉitelju kao u trećem licu. Jer, bez sramote se od srama ne moţe osloboditi. Pokaţi slobodno svoju ozledu lekaru. Ne stidi se, reci: "Moja je to rana, oĉe. Moj je to oţiljak. Nije ga niko drugi napravio nego moja sopstvena lakoumnost. Niko drugi nije kriv - ni ĉovek, ni duh, ni telo, niti šta drugo - već jedino moj nemar".

17. Jovan Preteĉa je od onih što su mu dolazili traţio da se pre krštenja ispovede (up. Mt.3,6; Mk.1,5) ne stoga što je njihova ispovest njemu samome bila potrebna, već zato što mu je stalo do njihovog spasenja.

18. Ništa toliko nije nedoliĉno onima koji se kaju, kao uzbuĊenje gneva. Jer, obraćanje [Bogu sa pokajanjem] zahteva veliko smirenje, a srditost je znak velike gordosti.

19. Kao što zrak sunca, koji kroz prozor uĊe u kuću, sve osvetljava, tako da se moţe videti i najsitniji trun prašine što lebdi u vazduhu, tako i strah Gospodnji koji uĊe u srce, pokazuje sve njegove grehe.

20. Kao što voda moţe izbrisati slova, tako i suze mogu izbrisati grehe.

21. Kao što slova, u nedostatku vode, brišemo i drugim sredstvima, tako i duše koje nemaju suza izglaĊuju i odstranjuju svoje grehe tugovanjem, uzdasima i dubokom setom.

261

22. Kao god što se sveţa rana lako da izleĉiti, tako i zapuštene rane u duši teško zaceljuju, premda se i mogu izleĉiti.

23. Kao što bi bilo neĉasno da neko ko je sahranio svog oca odmah po povratku sa pogreba ode na svadbu, tako ni onima koji plaĉu zbog svojih grehova ne odgovara da traţe od ljudi bilo kakvu ĉast, ili spokojstvo, ili slavu u sadašnjem ţivotu.

24. Kao što se stanovi graĊana razlikuju od obitališta osuĊenika, tako i ţivot pokajnika treba da bude razliĉit od ţivota nevinih.

25. Osećanje duše je njeno prirodno svojstvo, a greh je njegovo mrcvarenje. To osećanje dovodi ili do prestanka ili do smanjivanja zla. A saosećanje je plod savesti. Savest, pak, jeste glas i prekor našeg anĊela ĉuvara, koji nam je još prilikom krštenja dodeljen. Zbog toga se nekršteni i ne muĉe toliko u svojoj duši zbog svojih zlih dela, već samo nekako slabo.

26. Ko napusti svet da bi sa sebe zbacio breme grehova, neka se ugleda na one što

sede na groblju van grada, i neka ne zaustavlja vrele i gorke svoje suze, ni neĉujni lelek srca, dok i sam ne ugleda Isusa gde dolazi da odvali stenu okorelosti sa srca i oslobodi um od veza grehova - kao što je Lazara oslobodio (up. Jn.11,44) - zapovedajući svojim poslušnim anĊelima: "Razdrešite ga od strasti, i pustite da ide k blaţenom bestrašću".


III

O VRLINAMA I STRASTIMA I O BORBI SA STRASTIMA UOPŠTENO

1. RasuĊivanje je taĉno shvatanje Boţanske volje u svakom trenutku, mestu i

stvari, shvatanje koje se nalazi samo u ljudima ĉista srca.

2. Ko je poboţno svrgnuo prve tri strasti [sujetu, srebroljublje i stomakougaĊanje], svrgnuo je ujedno i ostalih pet [blud, gnev, tugu, uninije i gordost], a ko i ne haje za njih, nijednu drugu strast neće pobediti.

3. Sve demonske borbe u nama nastaju na osnovu tri glavna uzroka: bilo iz našeg nehata, ili iz naše gordosti, ili iz zavisti demona.

4. U svim sluĉajevima treba da se rukovodimo svojom savešću po Bogu, da bismo, doznavši odakle vetar duva, na odgovarajući naĉin i jedra razvili.

5. U svim našim podvizima po Bogu, demoni nam kopaju tri jame: prvo, bore se da spreĉe izvršenje našeg dobrog dela; drugo, kad pri prvom pokušaju pretrpe poraz, staraju

se da bar ono što se ĉini ne bude uĉinjsno po Bogu; pa kada, lopovi, i tu promaše, tiho nam se prikradu i hvale nas u duši našoj kao ljude koji u svemu ţive po Boţijoj volji. Prvome je neprijatelj briga i razmišljanje o smrti; drugome - poslušnost i samonipodaštavanje; trećem - neprestano prekorevanje samoga sebe. To je trud pred nama, dok ne uĊe u svetilište naše (Ps.72,15-16) oganj Boţiji: tada već neće biti u nama nasilja ukorenjenih navika. Jer Bog naš jeoganj koji spaljuje (PonZak.4,24; Jev.12,29) svaku raspaljenost i pohotu, svaku lošu naviku i okorelost, bez obzira da li se radi o neĉem unutrašnjem ili spoljašnjem, vidljivom ili nevidljivom.

262

6. Kad oni pobede dušu, i svetlost uma pomraĉe, u nama, jadnima, nema više ni trezvoumlja, ni rasuĊivanja, ni saznanja, ni obzira, već samo ostaje tupost, neosetljivost, nerasudljivost, zaslepljenost.

7. KraĊa je neosetno zarobljavanje duše. Ubistvo duše jeste usmrćenje slovesnog uma palog u nepristojna dela. Pogubljenje duše jeste oĉajanje posle izvršenog bezakonja.

8. Neka se ohrabre strasnici koji su stekli smirenje. Jer, ako su i u svaku klopku upali i u sve mreţe se zaplitali, i svaku bolest odbolovali, po svome ozdravljenju su za sve ljude postali zvezde, lekari, svetila, krmanoši, uĉeći ih svojstvima i izgledu svake bolesti, i spasavajući svojim iskustvom one koji se nalaze pred padom.

9. Najbolja azbuka za sve je sledeća: poslušnost, post, kostret, pepeo, suze, ispovedanje, ćutanje, smirenje, bdenje, hrabrost, mraz, rad, muka, poniţenja, skrušenost, nepamćenje zla, bratoljublje, blagost, prosta i neljubopitljiva vera, nemarenje za svet, nemrzeća mrţnja prema roditeljima, bespristrašće, prostodušnost sa bezazlenošću, dobrovoljna skromnost.

10. Domet i plod naprednih je: odsustvo taštine, bezgnevlje, nada, bezmolvije, rasuĊivanje, trajno sećanje na Boţiji Sud, milosrĊe, gostoljublje, umereno pouĉavanje, bestrasna molitva, nesrebroljublje.

11. Krajnja granica, pravilo i zakon za duhove i tela, koji još u ploti dostiţu savršenstvo jeste: nezarobljeno srce, savršena ljubav, izvor smirenoumlja, ushićenje uma, useljenje Hrista, neukradljivost svetlosti i molitve, izobilje ozarenja Boţijeg, ĉeţnja za smrću, mrţnja prema ţivotu, beţanje od tela, zastupnik sveta, prinuditelj Boga, sasluţitelj anĊela, bezdan znanja, dom tajni, ĉuvar neizrecivih otkrivenja, spasilac ljudi, bog demona, gospodar strasti, vladar tela, upravitelj prirode, tuĊin grehu, dom bestrašća, podraţavalac Gospoda uz pomoć samog Gospoda.

12. Sav duhovan po svojoj suštini, um poseduje i osobito duhovno ĉulo. Takva priroda ljudskog uma svakog ĉoveka nagoni da traga za tim ĉulom u sebi, bez obzira da li ga već ima ili ne. Jer, kada se to duhovno ĉulo pokaţe u nama, prestaje uobiĉajeno dejstvo telesnih ĉula. I to je upravo ono što jedan mudrac, poznavajući stvar, reĉe: "I naći ćeš Boţansko ĉulo".

13. U pogledu delatnosti i reĉi, misli i doţivljaja duše, monaški ţivot treba da teĉe u osećanju srca. Inaĉe, on nije monaški, da i ne govorim - anĊeoski!

14. Izvesni ljudi su, ne znam zbog ĉega (jer nisam nauĉio da radoznalo istraţujem svojom glavom ono što je Boţiji dar), tako reći po prirodi skloni uzdrţanju, ili bezmolviju, ili ĉistoti, ili skromnosti, ili krotosti ili umilenju. A kod drugih ljudi se skoro sama priroda protivi ovim vrlinama, te silom primoravaju sebe da ih ĉine. Iako sa vremena na vreme doţive poraz, ja ih, kao ljude koji svoju sopstvenu prirodu prisiljavaju na dobro, ipak više

pohvaljujem nego prve.

15. Monasima su svetlost anĊeli, a svetlost svima ljudima - monaški ţivot. Zbog toga, neka se monasi podvizavaju da u svemu pruţaju dobar primer, ne dajući ni najmanje povoda za sablazan (up. 2.Kor.6,3), kako u onome što rade, tako i u onome što govore.

16. Uz pomoć Svete Trojice, naoruţajmo se za borbu protiv tri strasti - trima vrlinama. Inaĉe ćemo navući na sebe velike muke.

17. Ako Bog vaskrsne u nama kroz dela naša, išĉeznuće neprijatelji Njegovi. Ako se, pak, kroz sagledavanje pribliţimo Njemu, pobeći će oni koji ga mrze, od lica Njegova (Ps.67,2) i od nas.

263

18. Postarajmo se da uĉinimo Boţanske stvari više svojim sopstvenim znojem, nego golim reĉima. U ĉasu smrti duţni smo pokazati dela, a ne reĉi.

19. Ĉuvši da na nekom mestu postoji zakopano blago, ljudi [se trude] da ga naĊu. Ono što u tome traţenju naĊu oni sa mukom ĉuvaju. Oni, pak, koji su se bez muke obogatili, lako rasipaju svoje bogatstvo.

20. Neki su mi postavili teško pitanje, koje prevazilazi umne sposobnosti svih ljudi sa razumom poput moga, i koje ne naĊoh ni u jednoj knjizi koja je došla do mene: "Koje je, upravo, potomstvo osam strasti?", ili: "Koja od tri glavne strasti raĊa koju od ostalih pet". A ja priznadoh svoje neznanje u vezi sa tim izvanrednim pitanjem, te od sveprepodobnih otaca dobih ovakav odgovor: "Majka bluda je stomakougaĊanje, uninija - slavoljublje, a tuga, kao i gnev, jeste porod sve tri strasti. Majka gordosti je slavoljublje". Pošto mi ti ĉuveni oci pruţiše objašnjenje, ja ih stadoh moliti da me nauĉe koji gresi proizlaze od osam glavnih strasti, i koji je greh plod koje strasti. Na to bestrasni oci odgovoriše ljubazno da meĊu strastima nema ni reda ni smisla - sve je tu nered i zbrka.

21. Na primer: neumesni smeh raĊa se ponekad od demona bluda, ponekad od demona taštine - kad ĉovek samoga sebe u sebi neĉasno hvali, a ponekad i od uţivanja u jelu.

22. Dugo spavanje proizlazi ponekad od presićenosti, ponekad od posta - kada se posnici ponose svojim postom, a ponekad od uninija, ili ĉak i od prirode.

23. Mnogogovorljivost proizlazi ponekad od ugaĊanja stomaku, a ponekad od taštine.

24. Hula je upravo plod gordosti, a ĉesto dolazi i kao posledica toga što smo bliţnjega osuĊivali za isti greh, ili usled preterane zavisti demona.

25. Okorelost srca dolazi od sitosti, od neosetljivosti, od pristrašća. To pristrašće

dolazi, opet, ili od bluda, ili od srebroljublja, od ugaĊanja stomaku ili od taštine, ili od mnogih drugih strasti.

26. Zloba proistiĉe iz uobraţenosti i gneva.

27. Licemerstvo - od samozadovoljstva i svojeglavosti.

28. Prirodno, vrline koje su suprotne ovim strastima raĊaju se od suprotnih roditelja. I da ne bih mnogo govorio (jer mi ne bi ostalo dosta vremena kada bih hteo podrobno ispitati svaku pojedinaĉno), reći ću samo da sve gore spomenute strasti uklanja smirenoumlje. Oni koji su tu vrlinu stekli, pobedili su sve strasti.

29. Strah od vlasti i od zverinja neka nam posluţi kao primer straha Gospodnjeg. I neka ti telesna ljubav bude slika ţudnje za Bogom. Ništa ne smeta da izvesne osobine vrlina uporedimo sa onim što je njima suprotno.

30. Bog se ne pokazuje u podvizima, već u prostodušnosti i smirenju. Pa iako se sila Gospodnja u nemoći pokazuje (up. 2.Kor.12,9), ipak Gospod neće stati na put smirenoumnome podviţniku.

31. Ima bolesti koje se dobijaju radi oĉišćenja od grehova, a ima i takvih koje treba da slomiju naš ponos.

32. Kad vidi da je neko veoma lenj prema podvigu, naš dobri, svedobri Vladika i Gospod njegovo telo smiruje bolešću kao najpogodnijim podvigom, a ponekad i dušu oĉišćuje od rĊavih pomisli i strasti.

264

33. Svako vidljivo ili nevidljivo zlo koje nam se dogodi, moţe se primiti ili onako kako treba, tj. mirno, ili sa uzbuĊenjem, ili pomalo ovako i pomalo onako. Video sam, na primer, tri kaţnjena monaha: jedan je negodovao, drugi je ostao miran, a treći je primio

kaznu sa velikom radošću.

34. Gledao sam kako zemljoradnici bacaju isto seme, ali svaki sa svojim posebnim ciljem: jedan, da otplati svoj dug, a drugi, da napuni svoju kesu; jedan, da poklonima ukaţe poĉast gospodaru, a drugi, da za svoj dobar rad dobije pohvalu od onih što prolaze putem ţivota; jedan, da napakosti neprijatelju koji mu zavidi, a drugi, da ga ljudi ne bi kudili kao lenjog. A evo i naziva semena: post, bdenje, milostinja, obavljanje duţnosti i sliĉno. Neka monasi briţljivo ispitaju šta upravo hoće da postignu svojim podvigom.

35. Ljudi koji doĊu na izvor po vodu paze da sa vodom ne zahvate i po koju ţabu. Jer, i onda kada dobra dela ĉinimo, mi ĉesto vršimo i ono zlo što se tajno sa njima splelo, a da toga nismo ni svesni. Na primer: sa gostoljubljem se prepliće stomakougaĊanje, sa ljubavlju blud, sa rasuĊivanjem podmuklost, sa mudrošću prepredenost, sa krotošću

podmuklost, mlitavost, lenjost, ogovaranje, svojeglavost, gluhoća za osnovani prekor, kao što se i sa ćutanjem prepliće uobraţena poza uĉiteljstva, sa radošću ponos, sa nadom nemar, sa ljubavlju (sem bluda) osuĊivanje, sa bezmolvijem uninije i lenjost, sa ĉistotom ogorĉenje, sa smirenoumljem drskost. A uza sve to, kao neka lepljiva kolomast, bolje reći - otrov, lepi se taština.

36. Ne budimo tuţni ako naše molitve Gospodu za izvesno vreme ne budu uslišene. Gospod hoće da svi ljudi u jednom trenutku postanu bestrasni.

37. Oni koji nešto mole od Boga i ne dobijaju, svakako ne bivaju uslišeni iz jednog od ovih razloga: ili zbog toga što pre vremena traţe, ili zbog toga što traţe nedostojno i iz sujete, ili zbog toga što bi se pogordili i olenjili ukoliko dobiju traţeno.

38. Strasti napuštaju ne samo vernike, već i neke nevernike, te odlaze sve - osim

jedne, koju ostavljaju samu, kao neko vrhovno zlo koje sobom zamenjuje sve ostale. Jer, ona je tako štetna, da je u stanju zbaciti i sa neba.

39. Gorivo strasti troši se, sagorevano Boţanskim ognjem, koji je iskorenjuje iz duše.

40. Demoni se planski povlaĉe, da bi nas naĉinili neobazrivima, te da bi iznenada ugrabili bednu dušu.

41. Znam i za jedno drugo povlaĉenje zveri: do njega dolazi kada se duša konaĉno navikne na greh. To je nešto sliĉno kao kada deca, naviknuta da se doje i odbijena od sise, sisaju svoje prste.

42. Znam još i za peto bestrašće u duši, koje nastaje usled velike prostodušnosti i

pohvalne nevinosti. Takvima pravedno šalje svoju pomoć Bog koji spasava prave srcem (Ps.7,11), i neosetno ih izbavlja od strasti, kao što i mala deca nisu ni svesna svoje nagote kada ih svuku.

43. U ĉoveku nema zla ili strasti po prirodi. Bog nije tvorac strasti. Nasuprot tome, Bog je našoj prirodi darovao mnoge vrline, od kojih su naroĉito jasne: milosrĊe - jer i pagani imaju samilosti; ljubav - jer i ţivotinje ĉesto zasuze kada ih razdvajaju; vera - jer nju sami od sebe raĊamo; nada - zato što i mi uzajmljujemo, i trgujemo, i sejemo - nadajući se da ćemo se obogatiti. Ako je ljubav, kao što smo pokazali, vrlina koju moţemo imati po samoj prirodi - a ona je sveza i punota zakona (Kol.3,14; Rim.13,10) - znaĉi da

265

vrline uopšte nisu daleko od naše prirode. Neka se, stoga, zastide oni koji se pozivaju na svoju navodnu nesposobnost da ĉine dobro.

44. Ima i natprirodnih vrlina: ĉistota, bezgnevlje, smirenoumlje, molitva, bdenje, post, neprestano umilenje. Nekima od njih nauĉili su nas ljudi, drugima - anĊeli, a nekima je, opet, sam Bog Slovo Uĉitelj i Darodavac.

45. Kad biramo izmeĊu dva zla, treba da izaberemo manje. Na primer, ĉesto nas bratija posete baš onda kada se molimo. Ili - ili: ili prekinuti molitvu, ili uvrediti brata, pustivši ga da ode a da mu nismo rekli ni reĉi. Ljubav je veća od molitve: molitva je delimiĉna vrlina, a ljubav je sveobuhvatna vrlina.

46. Bog po svome promislu ĉesto u duhovnim ljudima ostavlja neke veoma lake strasti. Zbog tih svojih u stvari lakih i bezgrešnih strasti oni su veoma nezadovoljni sa sobom, ĉime stiĉu nepropadljivo blago smirenoumlja.

47. Poĉetnik ne moţe postići smirenje ako ne ţivi u poslušnosti. Svaki samouk

ĉovek, naime, koji je bez iĉije pomoći savladao kakvu veštinu, sebe smatra izuzetnim.

48. Oci sa pravom tvrde da se delatni [ţivota monaha] sastoji iz dve glavne vrline: iz posta i poslušnosti. Post istrebljuje telesne poţude, a poslušnost, razvijajući smirenoumlje, utvrĊuje uspeh postignut pomoću prve vrline. Stoga i plaĉ ima dvostruko dejstvo: kao istrebitelj grehova i tvorac smirenoumlja.

49. Poboţnim ljudima je svojstveno da daju svakome koji traţi; poboţnijim, da daju i onome koji ne traţi; ne traţiti, pak, nazad ništa od onih koji su uzeli, ni onda kada su u mogućnosti da nam vrate pozajmljeno, svojstveno je iskljuĉivo bestrasnicima.

50. Nikada ne treba da prestanemo da ispitujemo gde se nalazimo u odnosu na sve strasti i vrline: u poĉetku, u sredini ili na kraju.

51. Do svih napada demonskih na nas dolazi na osnovu jednog od tri razloga: zbog slastoljublja, zbog gordosti ili zbog zavisti demonske.

52. Jedna je stvar, moliti se protiv pomisli; drugo je, opet, protivreĉiti im; sasvim nešto treće je nipodaštavati ih i prezirati. Srednji se ĉesto sluţi prvim naĉinom, zbog svoje nespremnosti; prvi još nije u stanju da odbija neprijatelja drugim naĉinom; a treći pljuje na demone.

53. Kao što oni koji imaju zdravo ĉulo mirisa mogu da osete i sasvim pritajen miris, tako i ĉista duša u drugima prepoznaje kako miomir što ga i sama od Boga dobi, tako i smrad od koga se sama savršeno oslobodila, premda drugi to i ne osećaju.

54. Ne mogu svi postati bestrasni. Ali nije nemoguće da se svi spasu i pomire sa Bogom.

55. Neka ne ovladaju tobom oni tuĊinci, demoni, koji hoće da se upustiš u

ispitivanje neshvatljivih tajni Boţijeg promisla ili Njegovih javljanja ljudima, i koji ti potajno našaptavaju da Bog ipak gleda ko je ko. Te pomisli su, oĉigledno, porod gordosti.

56. Neki rekoše da demoni rade protiv demona. Tek, ja vidim da svi oni sloţno misle o našoj propasti.

57. Svakome duhovnom podvigu, vidljivom ili mislenom, prethodi posebna namera i plemenita teţnja, uz Boţije sadejstvo. Ako nema prvoga, ni drugo ne sledi.

58. Sve pod nebom ima svoje vreme, kako veli Eklisiast (Ekl.3,1 i d.). Ne traţimo, dakle, pre vremena ono što će doći u svoje vreme, prevareni svojom gordeljivom revnošću. Ne traţimo leta u zimu, ni ţetve u doba setve, jer postoji vreme za setvu truda i vreme za

266

ţetvu neizrecivih darova blagodati. Ako o tome ne povedemo raĉuna, nećemo posle ni u odgovarajuće vreme dobiti ono što tom vremenu pripada.

59. Po neshvatljivom promislu Boţijem, izvesni ljudi su dobili od Boga sveto uzdarje pre no što su se i potrudili; drugi, u toku samog truda; neki, po završenom trudu; a neki, najzad, u ĉasu smrti. Treba ispitati, ko je meĊu njima smireniji od ostalih.

60. Postoji jedna vrsta oĉajanja koja proizlazi od mnogobrojnosti grehova, od opterećenja savesti i nesnosne tuge. A postoji i jedna druga vrsta oĉajanja koja nas obuzima od gordosti i visokog mišljenja o sebi, u kome oni koji su pali misle da nisu zasluţili takvo poniţenje. Prvu vrstu oĉajanja obiĉno leĉe uzdrţanje i nada, a drugu vrstu smirenje, i još - nikoga ne osuĊivati.

61. Neka ti u svim pothvatima i podvizima (bez obzira da li na osnovu poslušanja ili ne, da li u vidljivim ili mislenim) bude obrazac i pravilo [da ispitaš] da li ih zaista preduzimaš po Bogu. Kod nas, tako nezrelih, sigurna potvrda da je ono što ĉinimo u skladu sa voljom Gospodnjom jeste baš ta smirenost; kod srednjih već moţda i obustavljanje

unutrašnje borbe; a kod savršenih - povećanje i obilje Boţanske svetlosti.

62. Kada se vazduh oĉisti od oblaka, sunce zablista u punom sjaju. I duša koja se udostojila oproštaja grehova, nesumnjivo vidi Boţansku svetlost.

63. Neki iznad svega cene ĉudotvorstvo i one duhovne darove koji se vide, ne znajući da ima i mnogo uzvišenijih darova koji su skriveni, no baš zato i slobodni od pada.

64. Ko se savršeno oĉistio, vidi ĉak i dušu bliţnjega (premda ne dušu kao takvu), upravo stanje u kome se duša bliţnjega nalazi. Onaj, pak, koji je tek na putu oĉišćenja, o stanju duše svog bliţnjeg zakljuĉuje samo na osnovu spoljnih dejstava.

65. Duševno nemoćni ljudi u telesnim tegobama, opasnostima i spoljnim iskušenjima treba da vide brigu koju Gospod vodi o njima; savršeni će to videti u dolasku

Duha i umnoţavanju blagodatnih darova.

66. Postoji jedan duh, zvani "preteĉa", koji nas prima odmah po buĊenju, i prlja naše prve misli. Posveti prvine dana svoga Gospodu: dan će pripasti onome koji ga prvi dobije. Jedan odliĉan podviţnik saopštio mi je misao koja zasluţuje da se spomene: "Po ranome jutru ja već unapred znam kako će mi ĉitav dan proteći".

67. Kada se naĊemo u iskušenju, demoni se bore da kaţemo ili uĉinimo nešto bezumno. Ako, pak, ne mogu da nas savladaju, prikradaju se tiho i neprimetno nam u dušu ubacuju farisejsku zahvalnost Bogu.

68. Ljudi koji misle na ono što je gore, na nebu, gore i odlaze svojom dušom po smrti svojoj. A oni koji misle samo na ono što je dole, dole i odlaze. Za duše koje se razdvajaju od tela, ne postoji neko treće, srednje mesto.

69. Kao što ţedan jelen ţudi za izvorima šumskim (Ps.41,2), tako i monasi ţude za razumevanjem svete volje Boţije. Osim toga, oni ţele da znaju i kada se sa tom voljom meša naša sopstvena volja, a kada, pak, dejstvuje volja protivna volji Boţijoj. Pred nama je zadatak da pišemo opširno o mnogobrojnim pitanjima koja nije lako rešiti: koje smo podvige duţni izvršiti bez ikakvog oklevanja i opomene, a koje, opet, treba da obavljamo s obzirom na okolnosti i uz svestrano razmatranje.

70. Svi koji hoće da upoznaju volju Gospodnju, treba da najpre umru u samima sebi. Zatim treba da se pomole Bogu sa velikom i iskrenom prostodušnošću, da sa smirenim i nedvoumnim srcem upitaju oce ili bratiju, i da njihove savete prime kao da

267

dolaze iz usta Boţijih, ĉak i ako je ono što oni kaţu suprotno njihovom rasuĊivanju, pa ĉak i ako upitani nisu toliko duhovni. Bog nije nepravedan pa da dopusti da se prevare.

71. Neki, dakle, od njih, koji su ispitivali volju Boţiju, odvraćahu svoju misao od svake pristrasnosti prema ovom ili onom savetu duše (hoću da kaţem: i prema onome koji pobuĊuje na odreĊeno delo i prema onome koji se protivi), te svoj um, obnaţen od sopstvene volje, predstavljahu Gospodu u vatrenoj molitvi tokom nekoliko odreĊenih dana. I uspevali su da saznaju volju Njegovu ili tako što je sam umni Um sa njihovim umom umno razgovarao, ili tako što je iz duše savršeno išĉezavala pomisao na jednu od onih mogućnosti opredeljenja.

72. Drugi su zakljuĉili da je delo koje ĉine Boţije po mukama i teškoćama na koje bi naišli pošto bi ga se prihvatili, saglasno reĉima apostola: Htedosmo doći k vama - bar ja Pavle nekoliko puta - i spreĉi nas satana (1.Sol.2,18). Neki, su naprotiv, po neoĉekivanoj pomoći Boţijoj u izvršenju [odreĊenog] dela osećali njegovu bogougodnost, sećajući se reĉi: Bog pomaţe svakome koji reši da ĉini dobro (up. Rim.8,28).

73. Ko je prosvećenjem u sebi stekao Boga, dolazi do poznanja volje Boţije na drugi naĉin (tj. molitvom), kako u onim sluĉajevima kada se radi o hitnim stvarima, tako i kad stvar nije hitna, i to bez zakašnjenja.

74. Nije Bog nepravedan, pa da zakljuĉa dveri milosrĊa pred onima koji sa smirenjem kucaju na njih.

75. U svim našim delima, kako hitnim tako i onim koje treba odlagati, Gospod ispituje našu nameru. Sve što je ĉisto od pristrašća i svake prljavštine, i ĉini se iskljuĉivo radi Gospoda, a ne radi bilo ĉega drugoga - uraĉunaće nam se u dobro, makar i ne bilo sasvim dobro.

76. Ima junaĉkih duša koje se prihvataju podviga što prevazilaze njihovu moć,

pokrenute ljubavlju i smirenošću srca. A ima i gordih srca, koja ĉine isto. Ĉesto baš naši neprijatelji hoće da preduzimamo ono što je iznad naših moći, kako bismo, ne postignuvši nikakvog uspeha, ostavili ĉak i ona dela koja odgovaraju našim sposobnostima, i tako se naĉinili predmetom njihovog izrugivanja.

77. Video sam i ljude, nemoćne dušom i telom, koji se zbog mnoštva grehova poduhvatahu podviga koji su prevazilazili njihove snage, i koji ne izdrţavahu. Ja im rekoh da Bog procenjuje pokajanje po meri smirenja, a ne po meri truda.

78. Ponekad je uzrok krajnjeg zla vaspitanje; ponekad - druţenje sa rĊavim ljudima. No, ĉesto je za propast duše dovoljna njena sopstvena posunovraćenost. Ko ţivi u pustinji, ko se odvojio od sveta, izbavio se od prva dva, a moţda i od trećeg zla. Ko je podloţan trećem zlu, rĊav je na svakom mestu, budući da nema sigurnijeg mesta od neba.

79. Ima neĉistih duhova koji su gori od drugih. Oni se ne zadovoljavaju time da samo na nas navedu na greh, već nam savetuju da i druge uvuĉemo u zlo, kako bi nam i kazna bila teţa. Znao sam jednog ĉoveka koji je svoju rĊavu naviku preneo na drugoga. Potom je došao k sebi, poĉeo se kajati i odvikao se od zla. No, kako je njegov Ċak u zlu nastavljao da greši, pokajanje njegovo ostade bez ikakve vrednosti.

80. Slušanje o vrlinama duhovnih otaca podstiĉe um i dušu na revnost. A slušanje njihovih pouka jeste svetiljka u tami, povratak zabludelih, progledanje slepih.

81. Ko ţeli da Gospodu predstavi ĉisto telo i ĉisto srce, treba da se drţi bezgnevlja i uzdrţanja. Bez ove dve vrline, sav naš trud je uzaludan.

268

82. Postoje vrline, a postoje i majke vrlina. Razborit ĉovek se najviše trudi da stekne vrline koje su majka ostalih. Sam Bog, sopstvenim dejstvom, uĉi takvim vrlinama, dok su uĉitelji onih vrlina koje se od njih raĊaju mnogobrojni.

83. Treba da pazimo da post ne potremo dugim spavanjem. To mogu da uĉine samo bezumni, kao i u suprotnom sluĉaju.

84. Postoje izvesni neĉisti demoni, koji nam, dok smo još poĉetnici, tumaĉe Sveto Pismo. To najviše vole da ĉine slavoljubivim srcima, a pogotovu ljudima koji su uĉili svetske nauke, da bi ih, varajući ih malo po malo, vrgnuli ujeres i bogohulstvo. Tu teologiju (bogoslovlje), bolje reći teomahiju (bogoborstvo) demona, prepoznaćemo po uznemirenju i nekoj zbrkanoj i neĉistoj radosti koja se u tim trenucima javlja.

85. Jasno je da ljubav nema granica i da mi nikada nećemo prestati da rastemo u njoj, i u sadašnjem i u budućem ţivotu, primajući u svetlosti Boţijoj svetlost bogopoznanja. To što kaţemo mnogim ljudima moţe izgledati ĉudno. MeĊutim, to ipak logiĉki proizlazi iz svega što smo do sada, blaţeni oĉe, govorili. Ne bih se usudio tvrditi da duhovna bića ne

doţivljavaju nikakav napredak; naprotiv, tvrdim da ona svagda rastu iz slave u slavu, iz znanja u znanje.

86. Nemoj biti odviše strog sudija ljudima koji na reĉima propovedaju velike stvari, dok su na delu lenji. Korist koju donose njihove reĉi ĉesto nadoknaĊuje nedostatak dela. Nemamo svi sve u sasvim istoj meri: neki su bolji na reĉima nego na delu, a drugi, opet, bolji na delu nego na reĉima.

87. Bog nije stvorio, ni sazdao zlo. Stoga su u zabludi izvesni ljudi koji tvrde da su neke strasti u ljudskoj duši prirodne. Oni ne znaju da smo mi prirodna svojstva duše pretvorili u strasti. Na primer, mi po prirodi imamo seme za raĊanje dece, ali smo ga iskoristili za blud. Po prirodi je u nama i gnev - ali protiv zmije, a mi smo ga upotrebili protiv bliţnjega. U nama je revnost - da revnujemo za vrline, a mi na zlo revnujemo.

88. Odvaţna duša izaziva demone: više borbe - više nebeske slave! Onaj ratnik koji u borbi ne bude ranjen, svakako ni vencem slave neće biti uvenĉan; a onoga koji ne klone zbog grehova u koje pada, anĊeli pohvaljuju kao pravog ratnika.

89. Neprestano ispituj i obeleţja strasti, pa ćeš shvatiti da si ih pun. Nalazeći se u bolesti, mi ih ne moţemo raspoznati, bilo zbog nemoći naše, bilo zbog toga što se grešna navika u nama duboko ukorenila.

90. Demoni nas ĉesto spreĉavaju da ĉinimo ono što je lakše i što je za nas najbolje, a podstiĉu nas da preduzimamo ono što je teţe.

91. Vunovlaĉara je [slika] opšteţića po Gospodu, koje skida sa duše svaku prljavštinu, neravninu i nakaznost. Otšelništvo je, pak, neka vrsta bojadţinice za one koji

su se oĉistili od pohote, zlopamćenja i gneva, pa onda prešli u bezmolvije.

92. Zli dusi bluda, gneva, proţdrljivosti, uninija i spavanja nemaju osobinu da podiţu nos našeg uma, a zli dusi srebroljublja, vlastoljublja i mnogogovorljivosti, kao i mnogi drugi, imaju obiĉaj da jednome zlu dodaju i drugo, tj. gordost. Demon osuĊivanja je sliĉan poslednjim dusima.

93. Ko ode u posetu svetovnjacima, ili ih prima kod sebe, pa sat ili dan posle rastanka sa njima bude pogoĊen strelom ţalosti (umesto da se raduje što se izvukao iz klopke), doţiveo je da bude ismejan ili od strane taštine ili od bluda.

269

94. Potrebno nam je veliko rasuĊivanje [da bismo znali] kada, u kojim sluĉajevima i dokle smo duţni da odolevamo i da se borimo sa onim što saĉinjava strasti. Moţe se ponekad, zbog svoje slabosti, pretpostaviti i bekstvo, da ne bi došlo do konaĉne pogibije.

95. Kada je tiho vreme, vetrovi pokreću samo površinu mora, a drugi put - i samu dubinu morsku. Tako je i sa vetrovima strasti. Jer, kod strasnih ljudi oni talasaju i najdublje osećanje srca, a kod onih što su već napredovali - samo površinu uma. Ovi drugi odmah i osete uobiĉajenu tišinu svoju, budući da je unutrašnjost njihova ostala netaknuta.

96. Uzdrţanje je majka zdravlja. Majka uzdrţanja je pomisao na smrt i trajna uspomena na ţuĉ i ocat Gospoda i Boga.

97. Pomoćnik i uzrok celomudrenosti je bezmolvije, a post gasi oganj telesne poţude. Protivnik rĊavih i sramnih pomisli jeste skrušenost srca.

98. Kao što zmija ne moţe da svuĉe sa sebe staru košuljicu ako se ne provuĉe kroz tesnu rupu, tako ni mi ne moţemo odbaciti stare navike, staru košuljicu duše i plašt starog

ĉoveka, ukoliko ne proĊemo tesnim i uzanim putem posta i poniţenja.

99. Kao što jaja, zagrevana pod krilima ptice, oţivljuju, tako i neispoveĊene pomisli prelaze u delo.

100. Kao što se konji utrkuju da prestignu jedan drugoga, tako i u dobrom bratstvu monasi podstiĉu jedan drugoga na usavršavanje.

101. Kao što oblaci sakrivaju sunce, tako rĊave misli pomraĉuju i pogubljuju um.

102. Kao što siromasi koji vide carske riznice još više osećaju svoje siromaštvo, tako i duša koja ĉita o velikim vrlinama otaca svakako postaje smirenija u svojim mislima.

103. Kao što se ĉovek koji nosi aromate i nehotice otkriva mirisom, tako se i onaj koji Duha Gospodnjeg ima u sebi prepoznaje po reĉima i po smirenosti svojoj.

104. Kao što se lopovi ne usuĊuju lako da doĊu na mesto gde vide da leţi carsko

oruţje, tako ni misleni razbojnici ne mogu tako lako da pokradu onoga koji je uz srce, kao straţu, postavio molitvu.

105. Kao što brod koji ima dobrog krmanoša, uz Boţiju pomoć, bezbedno stiţe u luku, tako i duša koja ima dobrog pastira lako uzlazi na nebo, makar i mnoga zla ranije poĉinila.

106. Kao što ĉovek koji nema vodiĉa lako zaluta, ma koliko bio pametan, tako i onaj koji potpuno sam ide monaškim putem lako propada, makar posedovao i svu mudrost sveta.

107. Ko ima slabo telo, a iza sebe ima teške grehe, neka ide putem smirenja i onoga što mu je svojstveno. Za njega ne postoji drugi put k spasenju.

108. Umanjenje zla ima za posledicu uzdrţavanje od zla. Uzdrţavanje od zla je poĉetak pokajanja. Poĉetak pokajanja, pak, jeste poĉetak spasenja. A poĉetak spasenja je dobra volja. Dobra volja raĊa trud. A poĉetak truda su vrline. Poĉetak vrlina je cvat, a cvat vrline - delanje. Porod vrline je navika. Plod i porod uporne brige o svojoj duši je obiĉaj. Od njega se raĊa ĉinjenje dobra. A ĉinjenje dobra je majka straha Boţijeg. Strah Boţiji raĊa drţanje zapovesti, kako nebeskih tako i zemaljskih. Drţanje zapovesti je znak ljubavi. A poĉetak ljubavi je ogromna smirenost. Ogromna smirenost je kćer bestrašća. A sticanje bestrašća je punoća ljubavi, ili konaĉno useljenje Boga u one koji su kroz bestrašće postali ĉisti srcem. Jer, oni će Boga videti (Mt.5,8).

270


IV

O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI

a) BORBA SA STOMAKOUGAĐANjEM

1. Ĉudilo bi me kada bi se neko oslobodio od ove strasti pre nego što legne u grob.

2. UgaĊanje stomaku je licemerstvo trbuha: iako sit, on viĉe da mu je malo, i mada pun i pretovaren, zapomaţe da je gladan. UgaĊanje stomaku je obmana oĉiju: ono nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono što bi trebalo jesti u odmerenim zalogajima.

3. Onaj koji mazi lava, ĉesto uspeva i da ga pripitomi. A ko ugaĊa telu, ĉini samo da ono još više podivlja.

4. Sluga trbuha raĉuna sa kakvim će jelima doĉekati praznik, a sluga Boţiji - kakvim će se blagodatnim darovima obogatiti.

5. Kad naiĊe gost, slugu stomaka stomakougaĊanje sveg pokreće na ljubav. On misli da gostoprimstvo, koje treba da ukaţe bratu, razrešuje i njega samog. Dolazak izvesnih ljudi on smatra za priliku koja i njemu dopušta da pije vino. I misleći da skriva vrlinu, on postaje rob strasti.

6. Slavoljublje se ĉesto odnosi neprijateljski prema stomakougaĊanju. Ove dve strasti se bore oko nesrećnog monaha kao oko nekog skupog roba. StomakougaĊanje navodi na razrešenje od posta, a slavoljublje nagovara da se pokaţe sopstvena vrlina. Mudar monah uspeva da izbegne i jednu i drugu opasnost, odbijajući jednu drugom u odgovarajuće vreme.

7. Kada se telo uspali, u svako vreme i na svakom mestu treba da ga muĉimo. A kada se ono umiri (što, uostalom, ne oĉekujem pre smrti), već moţemo skrivati svoju vrlinu pred drugima.

8. Znao sam stare sveštenike koji su demonima postali predmet ismevanja usled toga što su mladim monasima, koji se ne nalaţahu pod njihovim rukovodstvom, sa blagoslovom odobravali na gozbama da piju vino i sve ostalo. Ako imaju dobro svedoĉanstvo u Gospodu, onda to u izvesnoj meri i moţemo sebi dopustiti; no, ako se radi o nebrizi, ne treba uopšte da obraćamo paţnju na njihov blagoslov, naroĉito kada se nalazimo u borbi sa vatrom telesne poţude.

9. Prekinimo, pre svega, sa hranom koja goji, onda sa hranom koja raspaljuje telo, i najzad sa slatkišima. Ako je moguće, daj stomaku svome zasitljive i lako svarljive hrane,

da bismo sitošću od sebe odvratili njegovu nenasitu ţelju, a brzim varenjem se izbavili od razbuktavanja poţude kao od biĉa.

10. Jedna vrsta uzdrţanja odgovara onima koji su samostalni, a druga onima koji se nalaze pod neĉijim rukovodstvom. Prvima pohotni osećaji sluţe kao znak, a drugi ostaju sa njima sve do smrti, do kraja ţivota svog, bez utehe i odmora. Prvi hoće da stalno odrţavaju ravnoteţu duha, a drugi umilostivljavaju Boga time što duševno tuguju i venu.

11. Ukrotimo stomak predstavom veĉnog ognja. Neki su ljudi, pokoravajući se stomaku, na kraju odrezali svoj polni ud, i umrli dvostrukom smrću. Ispitajmo, i svakako ćemo naći da je ugaĊanje stomaku jedini uzrok svih naših brodoloma.

271

12. Um isposnika moli se bodro, a um neuzdrţljivca prepun je neĉistih sanjarija. Sitost stomaka znaĉi presušivanje izvora našeg plaĉa. A kada se stomak osuši, ĉitavi potoci suza liju iz nas.

13. Ko sluţi sopstvenom stomaku a hoće da pobedi duha bluda, liĉi na ĉoveka koji uljem hoće da ugasi poţar.

14. Kada stomak gladuje, srce postaje smireno. A kada se stomaku ugaĊa, misao postaje ohola.

15. Stešnjavaj stomak, pa ćeš i usta zatvoriti, jer jezik dobija slobodu od velike koliĉine hrane.

16. Onaj koji opterećuje svoj stomak, širi creva, a ko se bori protiv stomaka, suţava i creva. A kada se ona suze, neće više primati mnogo hrane.

17. Znaj da demon ĉesto sedi uz ţeludac i ne da ĉoveku da oseti sitost, makar i ĉitav Misir pojeo i reku Nil popio.

18. Ako si obećao Hristu da ćeš ići uzanim i tesnim putem, suţavaj stomak. Jer, ako ga hraniš i širiš, nećeš moći da ispuniš obećanje. Obrati paţnju, i ĉućeš reĉi: Široka su vrata i širok put stomaka, što vodi u propast bluda, i mnogo ih ima koji njime idu. Uska su, meĊutim, vrata i tesan put posta, što vodi u ţivot ĉistote, i malo ih je koji ga nalaze (up. Mt.7,13-14)!

19. Sedajući za sto na kome je iznet ruĉak, duhovno stavi na sredinu sećanje na smrt i na Sud. Pa i tako ćeš jedva malo ukrotiti ovu strast. Kad piješ piće, nemoj prestajati da misliš na ocat i ţuĉ Gospoda tvog, i ti ćeš se svakako uzdrţati, ili ćeš uzdahnuti, ili ćeš misao naĉiniti smirenijom.

20. UgaĊanje stomaku je u manastirima uzrok svakog pada i gaţenja monaških zaveta. Ako ovu gospodaricu savladaš, svako će ti mesto biti pogodno da postigneš bestrašće. A kada ona vlada, na svakom mestu, osim u grobu, bićeš izloţen svakovrsnim opasnostima.

21. Delatno sećanje na smrt preseca neuzdrţanje u hrani. Ukoliko je ono preseĉno sa smirenjem, zajedno sa njim se odsecaju i druge strasti.

22. Jednom prilikom, dok sam još bio mlad, doĊoh u neki grad, i tamo me, dok sam sedeo za trpezom, u istom trenutku spopadoše dve pomisli: pomisao stomakougaĊanja i pomisao slavoljublja. Bojeći se posledica popuštanja besnilu stomaka, dozvolio sam pre da me pobedi slavoljublje. Znao sam, naime, da kod mladih demon slavoljublja ĉesto pobeĊuje demona stomakougaĊanja. I pravo je. Kod svetskih ljudi, koren svih zala jeste srebroljublje (1.Tim. 6,10), a kod monaha - ugaĊanje stomaku.

23. ViĊao sam odvaţne podviţnike koji su po nekoj nuţdi morali malo popustiti stomaku, ali su zato odmah svenoćnim stajanjem muĉili svoje bedno telo. Na taj naĉin su ga nauĉili da se sa radošću kloni ţderanja.

24. Kao što sam na drugom mestu već rekao, nemoguće je da se u samom poĉetku podviga odjedanput oĉistimo od stomakougaĊanja i slavoljublja. Ali, ne treba se protiv slavoljublja boriti - proţdrljivošću.

25. Kao što osuĊeni na smrt koga vode na izvršenje kazne ne govori o pozorištu, tako ni onaj koji iskreno plaĉe nikada neće ugaĊati stomaku.

26. Kao što mnogo Ċubreta proizvodi mnogo crva, tako i velika koliĉina hrane izaziva mnoge grehe, rĊave misli i snove.

272

27. Ako je krajnja granica stomakougaĊanja u tome da se silom jede i onda kada se ne ţeli jesti, onda je, svakako, krajnja granica uzdrţanja u tome da se neposlušna priroda naša uzdrţava i onda kada gladuje.

28. Kao što odveć debele ptice ne mogu leteti visoko, tako se ni ĉovek koji mazi telo ne moţe popeti na nebo.

29. Isušeno blato više ne godi svinjama. Ni uvenulo telo više ne privlaĉi demone.

30. [Ispovest stomakougaĊanja]: I kako moţete pokušavati da se razdvojite od mene? Ja sam prirodom vezan sa vama. Moja vrata je priroda same hrane. Uzrok moje nenasitosti jeste navika. A osnova moje strasti jeste dugotrajna navika, bezosećajnost duše, i zaboravljanje smrti. Prvenac sin mi je duh bluda. Drugi za njim je - okamenjenost srca. Treći je - san, ta puĉina neĉistih pomisli, sa svojim prljavim valovima. Dubina neznanih i neiskazanih neĉistota iz mene proizlazi. Moje su kćeri: lenjost, mnogogovorljivost, drskost, smehotvorstvo, šaljivost, raspravljanje, tvrdoglavost, neposlušnost, neosetljivost, ropstvo duha, hvalisanje, bezobraznost, naklonost prema

gizdanju, na koju se nadovezuje neĉista molitva i tumaranje misli, a ĉesto i dogaĊaji nenadani i neoĉekivani, za kojima ide oĉajanje, opasnije od svega. Protiv mene vojuje, ali me ne pobeĊuje, sećanje na vlastite grehe. Dosledni mi je neprijatelj pomisao na smrt. Ali, u ĉoveku nema niĉega što bi me moglo potpuno uništiti. Ko je primio Utešitelja, moli mu se protiv mene, i On, umoljen, ne dozvoljava da dejstvujem strasno. Oni koji nisu Njega okusili, traţe svakako da uţivaju u mojim slastima.

b) BORBA SA BLUDOM

1. Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik ĉistote.

2. Pošto smo se najeli, taj neĉisti duh odlazi i šalje nam duha bluda, izveštavajući

ga o tome šta se sa nama zbilo: "Hajde,- kaţe,- uznemiri ga! Pošto mu je stomak prepun, savladaćeš ga lako". A ovaj dolazi, smeši se, i svezavši nam pomoću sna ruke i noge, ĉini sa nama što mu je volja, prljajući dušu neĉistim sanjarijama i telo isteĉenjem.

3. Niko od onih koji su se nauĉili ĉistoti, neka uspeh ne smatra svojom zaslugom, budući da naša priroda nije sposobna da pobedi samu sebe. Gde priroda pretrpi poraz, prepoznaje se dolazak Onoga koji je iznad prirode. Van svakog spora, manje odstupa pred većim.

4. Poĉetak je ĉistote u neslaganju sa neĉistom pomisli, i u isteĉenjima koja se sa vremena na vreme dogode bez ikakvih neĉistih slika. Sredina je ĉistote, kada od obilne hrane imamo prirodne polne prohteve, ali smo bez prljavih maštarija i bez isteĉenja. A kraj je umrtvljenje tela, koje ide za umrtvljenjem pomisli.

5. Onaj koji psa sladostrašća molitvom tera od sebe, liĉi na ĉoveka koji se bori sa lavom; onaj koji ga protivrazlozima pobija, liĉi na ĉoveka koji je svog neprijatelja već naterao u bekstvo; a ĉovek koji je već potpuno prezreo napade toga psa, ustao je iz groba iako se još nalazi u ovom ţivotu.

6. Ako je dokaz istinske ĉistote da se bude bez pohotljivih osećaja pri neĉistim snovima, onda je svakako krajnji stupanj bluda - imati isteĉenje u budnom stanju od samih pomisli.

7. Ko telesnim radom i znojem vodi borbu sa ovim protivnikom, liĉi na ĉoveka koji je neprijatelja svog vezao slabom vrpcom; onaj ko se sa njim bori uzdrţanjem i bdenjem - na onoga koji neprijatelja stavlja u gvozdene okove; a onaj ko se sa tim protivnikom bori

273

smirenoumljem, bezgnevljem i ţeĊu - na ĉoveka koji je svog neprijatelja ubio i sakrio u pesak.

8. Jedan savlaĊuje ovog muĉitelja podvizima, drugi smirenjem, a treći - Boţanskim otkrivenjem. Prvi je kao zvezda Danica, drugi kao pun mesec, a treći - kao svetlo sunce. No, svima je zajedno ţivljenje na nebesima.

9. Lisica se pretvara da spava, a demon glumi celomudrenost. Samo, lisica to ĉini da prevari pticu, a demon - da nam upropasti dušu. Ĉitavog svog ţivota ne veruj ovome blatu, i ne oslanjaj se na njega dok se ne susretneš sa Hristom.

10. Poĉetnici padaju u blud obiĉno zbog hrane. Srednji. osim iz istog uzroka, još i zbog gordosti. A oni koji se pribliţavaju savršenstvu, padaju iskljuĉivo zbog osuĊivanja bliţnjeg i ni od ĉega drugog.

11. Neki uškopljenike smatraju po prirodi srećnima, kao ljude koji su se izbavili od tiranije tela. A ja smatram da su blaţeni oni duhovni evnusi koji svakoga dana sami sebe

škope ĉistim mislima kao noţem.

12. Nemoj ni pomisliti da razlozima i protivrazlozima potuĉeš demona bluda, jer on uvek moţe dokazivati da je u pravu, pošto se po prirodi bori sa nama.

13. Ko hoće da se bori sa svojim telom ili da ga pobedi svojim sopstvenim snagama, uzalud se muĉi. Jer, ako Gospod ne razori dom tela i ne sagradi dom duše, uzalud bdi i posti onaj koji bi hteo da telo svoje umrtvi.

14. Priznaj pred Gospodom nemoć svoje prirode, potpuno svestan svoje nesposobnosti, pa ćeš neosetno dobiti dar celomudrenosti.

15. Oni koji su se okliznuli u spomenutu jamu, nalaze se daleko od onih koji se penju i silaze po lestvici. Za takav uspon potrebno je da u najstroţem postu proliju mnogo znoja.

16. Mislim da ovi najnesrećiji krvnici upropašćuju nas, jadne, protivprirodnim gresima iz dva razloga: prvo, zbog toga što mi u samima sebi svuda nosimo mogućnost takvog pada, i drugo, što takvi gresi navlaĉe na nas veću kaznu. Postoji u nama neka smrt i opasnost pada, koju mi uvek sa sobom i u sebi nosimo, naroĉito u mladosti. Nisam se ni usudio da o tome nešto više stavim na hartiju, jer mi je ruku zaustavio onaj koji je rekao: Jer je sramotno i govoriti o onome što neki tajno ĉine (Ef.5,12).

17. Naš neĉoveĉni neprijatelj i zastupnik bluda govori da je Bog ĉovekoljubiv i da ovoj strasti, kao prirodnoj, vrlo lako oprašta. No, ako ispitamo mamac demona, videćemo da posle uĉinjenog greha oni Boga nazivaju pravednim i neumoljivim sudijom. Ono prvo nam govore, da nas navuku u greh; a ovo drugo, da nas bace u oĉajanje.

18. Kada se tuga i oĉajanje uvuku u nas, mi više nismo ni spremni da se opet podamo istom grehu. A kada se oĉajanje ugasi, ponovo nam tiranin naš govori o ĉovekoljublju Boţijem.

19. Kao preĉist i bestelesan, Gospod se veseli netaknutosti i ĉistoti našeg tela. Demoni se, kako neki vele, niĉemu drugom ne raduju toliko kao smradu bluda, niti se nekoj drugoj strasti toliko vesele kao prljanju tela.

20. Majka prirodnih krasota jeste zemlja, natopljena rosom, a majka ĉistote - bezmolvije sa poslušnošću. Bestrašće tela steĉeno podvigom bezmolvija, zbog ĉestog odlaţenja u svet ne ostaje nepokolebivo. Bestrašće, pak, koje dolazi od poslušnosti, svuda je pouzdano i nepokolebivo.

274

21. Ko pokušava da ovu borbu stiša uzdrţanjem, i niĉim drugim osim uzdrţanjem, liĉi na ĉoveka koji misli da se sa otvorene puĉine spase plivajući samo jednom rukom. Spoji sa uzdrţanjem smirenje, jer prvo bez drugoga ne donosi nikakve koristi.

22. Ko primeti da ga neka strast sve više osvaja, treba da se pre svega na nju, i samo na nju obori, naroĉito ako je u pitanju uroĊeni neprijatelj. Jer, ako se ta strast ne savlada, ništa nam neće koristiti pobeda nad ostalim. A ako ovog Misirca lupimo po glavi (up. Izl.2,11), svakako ćemo i mi u dubini smirenosti videti Boga.

23. Prilikom jednog iskušenja, osetio sam da ovaj vuk hoće da me prevari, izazivajući u mojoj duši bezraloţnu radost, i suze, i utehu. U svom neiskustvu, mišljah da se radi o plodu, a ne gubitku.

24. Ne zaboravljaj se, mladiću! Znao sam neke mlade ljude koji su se od sveg srca molili za one što su im dragi, pokrenuti na to bludom, misleći da oduţuju dug uspomene i zakona ljubavi.

25. Kad legnemo u postelju, pazimo: tada se sam um, bez tela, sukobljava sa demonima. I ako je slastoljubiv, on rado postaje naš izdajnik.

26. Neka sećanje na smrt uvek spava i ustaje sa tobom, kao i neprekidna umna Isusova molitva, jer ti u snu ništa drugo ne moţe pomoći kao to.

27. Isteĉenja u snu mogu nastati usled uzimanja velikih koliĉina hrane i usled preteranog odmaranja; mogu nastati i usled gordosti, kada se uobrazimo zbog toga što izvesno vreme nismo imali isteĉenja; najzad, ona mogu biti posledica osuĊivanja bliţnjih. Iz ova dva poslednja razloga isteĉenja mogu imati i bolesni, a pretpostavljam - i iz sva tri razloga. A ko doĊe do zakljuĉka da kod njega nije posredi ni jedan od spomenutih uzroka - blaţen je, trudbenik bestrašća, jer on samo zbog pakosti demona trpi tako nešto, sa vremena na vremena, kad Bog popusti, kako bi pomoću jedne bezgrešne nezgode stekao

najveću smirenost.

28. Niko ne bi trebalo da u toku dana mašta o onome što je sanjao. I to je plan demona - da nas onim što smo sanjali prljaju u budnom stanju.

29. U vreme [iskušenja] nam mogu dobro posluţiti: kostret, pepeo, svenoćno stajanje, glad i ţeĊ koja pali jezik, gašena samo po nekom kapi vode, posećivanje grobova, a pre svega smirenje srca, i - ako je mogućno - otac ili dobar i razborit brat, koji bi bili u stanju da nam pomognu. Smatrao bih za ĉudo da neko potpuno sam spase svoj brod na toj burnoj puĉini.

30. Jedan ĉovek ugleda neku veoma lepu ţenu i od sve duše proslavi Tvorca zbog nje. Bio je dovoljan jedan pogled na nju, da taj ĉovek, obuzet ljubavlju Boţijom, prolije bujicu suza. I bilo je ĉudno videti, kako tom ĉoveku donosi venac nebeske slave upravo

ono što bi drugoga survalo u propast! Ako takav ĉovek doţivljava isto osećanje i isto se tako ponaša u svim takvim sluĉajevima, onda je vaskrsnuo iz mrtvih kao neraspadljiv još pre sveopšteg vaskrsenja.

31. Istoga merila treba da se pridrţavamo i u pogledu muzike i pevanja. Bez obzira da li slušaju svetske ili duhovne pesme, bogoljubivi ljudi se ispunjavaju vedrinom i ljubavlju, i guše u suzama. Kod slastoljubivih je obratno..

32. Neki kaţu da je nemoguće nazvati se ĉistim pošto se već jednom okusi telesni greh. A ja, pobijajući to mišljenje, rekoh da je onome koji samo hoće moguće i zgodno od jedne divlje masline naĉiniti pitomu. I da su nešto kljuĉevi Carstva nebeskog povereni

275

devstveniku po telu, moţda bi ono mišljenje i bilo ispravno. Ali, neka njegove pobornike posrami onaj koji je imao taštu a postao ĉist i poneo kljuĉeve Carstva.

33. Zmija sladostrašća se javlja u mnogo vidova: neiskusne nagovara da samo jedanput probaju, pa da prekinu; a one koji su to već iskusili, taj bednik navodi da se sećaju svog greha, kako bi kroz uspomenu ponovo pali u greh. Mnogi meĊu prvima ostaju mirni zahvaljujući svom neznanju. MeĊu drugima mnogi trpe uznemirenje i borbu, zbog toga što su okusili od ove gadosti. Uostalom, dešava se i suprotno.

34. Ukoliko se probudimo ĉisti i mirni, znajmo da se radi o tajnome dejstvu svetih anĊela, naroĉito ako smo zaspali sa velikom molitvom i trezvoumljem. A ponekad ustajemo nemirni, posle neĉistih snova.

35. Nije ĉudno ako se bestelesni bori sa bestelesnim. Ĉudo je, meĊutim, pravo ĉudo, što jedno telesno biće, u borbi sa telom kao sa svojim podmuklim neprijateljem, pobeĊuje u stvari bestelesne neprijatelje.

36. Prema objašnjenju mudrih otaca, treba razlikovati: pristupanje [tj. prilog], spajanje, pristanak [tj. slaganje], porobljenje, borbu i tzv. strast u duši. Blaţeni oci odreĊuju pristupanje kao prostu reĉ, ili sliku bilo ĉega, koja se ponovo pojavljuje i unosi u srce. Spajanje znaĉi razgovaranje sa onim što se pojavilo, bez obzira da li sa strašću ili bestrasno. Pristanak je saglasnost duše sa onim što se javilo, sjedinjena sa uţivanjem. Porobljenje je nasilno i nevoljno zavoĊenje srca ili trajno opštenje sa predmetom, koje razara naše dobro duševno zdravlje. Borbu oni odreĊuju kao ravnoteţu snaga izmeĊu onoga koji napada i onog koji se brani, gde poslednji pobeĊuje, ili biva pobeĊen iskljuĉivo po svojoj volji. Strašću nazivaju porok koji se tokom duţeg vremena strasno ugnezdio u duši, i koji je kroz naviku postao kao njeno prirodno svojstvo, tako da duša već sama, hotimiĉno, hrli k njemu. Od svega toga, prvo je bezgrešno. Drugo - ne sasvim. Treće - već prema stanju u kome se podviţnik nalazi. Borba je uzrok pobedniĉkih venaca ili osude, a porobljenje se drukĉije ceni ako je za vreme molitve, a drukĉije u neko drugo vreme, drukĉije prema beznaĉajnim stvarima, a drukĉije u odnosu na rĊave misli. Strast podleţe kod svih ljudi ili budućem pokajanju ili budućoj muci. Prema tome, ko se prema pristupanju odnosi bez strasti, jednim udarcem odseca i sve potonje.

37. Najoštroumniji uĉeni oci primetili su još jednu misao, tananiju od ovih o kojima smo sada govorili. Neki je nazivaju prepadom uma, pošto bez trajanja i bez reĉi i slike, trenutno izaziva strast u podviţniku. MeĊu duhovima koji kušaju telo, nema nijednog tako brzog, tako hitrog i podmuklog kao što je on. Naime, on se u jednoj sitnoj predstavi, bez zadrţavanja, bez trajanja i bez reĉi, a kod nekih i mimo njihove svesti, pojavljuje u duši. Ko je, dakle, uspeo da plaĉem postigne takvu istanĉanost razuma, moţe da nas nauĉi, kako to duša strasno bludniĉi samo okom, i prostim pogledom, i dodirom ruke, i slušanjem

melodije, bez ikakve misli i pomisli.

38. Neke strasti iz duše prelaze u telo, a druge idu obratnim putem. Drugo se dešava sa ljudima koji ţive u svetu, a prvo se zbiva sa onima koji se nalaze u monaštvu, pošto nemaju prilike za drugo.

39. Posle duge borbe najzad isteran iz našeg srca, pretuĉen kamenjem posta i maĉem smirenja, bedni demon, drug našega glinenog tela, poput nekog crva koji se uvukao u njega, nastoji da cas isprlja, draţeći nas izvesnim neoĉekivanim i nezgodnim kretnjama.

276

40. Ovaj demon, mnogo više od drugih, pazi na trenutke u kojima nismo u stanju pokrenuti svoje telo da se moli protiv njega. Tada taj zlikovac najviše i pokušava da nam nametne borbu.

41. Onima koji još nisu stekli pravu molitvu srca, odgovara podvig telesne molitve, tj. širenje ruku, udaranje u prsa, upućivanje umilnih pogleda ka nebu, duboko uzdisanje, ĉesto padanje na kolena. Sve to, meĊutim, oni ĉesto ne mogu ĉiniti u prisustvu drugih ljudi. Stoga demoni pokušavaju da ih napadnu upravo tada. A oni, budući nesposobni da im se suprotstave snagom uma i nevidljivom silom molitve, podleţu, moţda i protiv svoje volje, svojim napadaĉima. U tim sluĉajevima, ako moţeš, smesta se udalji na neko skrovito mesto i, ako ti je moguće, pogledaj gore duševnim okom. Ako ne, onda pogledaj prema nebu makar i telesnim okom, drţeći nepomiĉno ruke u vidu krsta, kako bi i tim znakom posramio i pobedio Amalika (up. Izl.17,11). Zavapi ka Silnome da te spase, i to ne odabranim reĉima, već smirenim šaputanjem, poĉinjući najpre sa: Pomiluj me, nemoćan sam (Ps.6,3)! Tada ćeš na sopstvenom iskustvu osetiti silu Višnjega, i svojim vapajem ka Nevidljivome na nevidljiv naĉin oterati nevidljive neprijatelje. Ĉovek koji je navikao da se tako bori, brzo će poĉeti i samom mišlju da od sebe goni svoje neprijatelje. Jer, ovim drugim darom Bog nagraĊuje podviţnike za njihov prvi podvig.

42. Ţudno ispijaj podsmeh kao vodu ţivota, od svakog ĉoveka koji hoće da te napoji njime. Jer, on je lek koji ĉisti od bluda. Tada će se u tvojoj duši roditi sunce duboke ĉistote, i svetlost Boţija neće napuštati tvoje srce.

43. Nemoj prestati da zamišljaš i da istraţuješ bezdan tamnoga ognja, i neţalostive sluge, neosetljivog i neumoljivog Sudiju, beskrajni haos podzemne vatre, i strašno mesto pod zemljom, i silazak u tesne ponore, i uopšte sve tome sliĉno, da bi pohotljivost koja se u našoj duši nalazi bila potisnuta velikim strahom, i da bi se duša sjedinila sa neprolaznom ĉistotom i primila u sebe sjaj neveštastvene svetlosti koja blista jaĉe od bilo kakvog plamena.

44. Postoji demon koji nam prilazi ĉim legnemo u postelju, i koji nas obasipa zlim i neĉistim mislima, kako bismo, onako tromi, ne naoruţavši se protiv njih molitvom, zaspali sa prljavim mislima, te sanjali prljave snove.

45. Kao što ĉovek na osnovu samog slušanja baš mnogo ne ţeli da proba ono što nije i svojim oĉima video, tako i ljudi ĉistoga tela imaju u svojoj neiskusnosti veliko olakšanje.

46. Kao što ĉovek koji se bori sa lavom gine onog ĉasa kad od njega odvoji pogled, tako i onaj koji se bori sa sopstvenim telom strada ĉim mu da odmora.

47. Onima koji se bore sa blatom [tj. telom], u svoje vreme odgovara podvig bezmolvija, ukoliko samo budu imali dobrog duhovnog voĊu.

48. Doznao sam da demon uninija prethodi demonu bluda i priprema mu put, da bi mu, jako izmoţdivši telo i bacivši ga u san, pruţio mogućnost da bezmolvnika dovede do oskvrnjenja.

49. Zemaljskom caru je mrzak onaj koji stoji pred njim i od njega okreće glavu, razgovarajući sa neprijateljima gospodarevim. Tako je i Gospodu mrzak onaj ĉovek koji stoji na molitvi, a prima neĉiste pomisli.

50. Tog psa koji ti prilazi oteraj oruţjem molitve. Ma koliko bio drzak, ne uzmiĉi pred njim.

277

51. [Ispovest bludne strasti]: [Duša pita]: Reci mi, reci mi, o, moja suprugo, prirodo moja! Nikoga drugog neću da pitam o onome što je u vezi sa tobom. Kako da ostanem nepovreĊen od tebe? Kako da izbegnem prirodnu opasnost, kada sam obećao

Hristu da ću voditi rat sa tobom? Kako da pobedim tvoju tiraniju, kada sam dobrovoljno rešio da te silom savladam? [A telo odgovara]: Neću ti reći ništa što i ti sama ne znaš, već samo ono što znamo oboje. Moj dragi otac jeste samoljublje. Uzrok spoljašnjeg raspaljivanja leţi u negovanju tela, i uopšte u odmaranju, a uzrok unutrašnjih strasnih osećaja nalazi se u prethodnom odmaranju i uspomeni na poĉinjena sladostrasna dela. Zaĉeta, raĊam grehove. RoĊeni, oni sa svoje strane raĊaju smrt kroz oĉajanje. Ako upoznaš moju i tvoju oĉevidnu i duboku nemoć, ti si mi vezao ruke. Ako grlo svoje muĉiš postom, vezao si mi i noge, da ne mogu koraĉati. Ako svemu tome dodaš i poslušnost, oslobodio si se od mene. Ako stekneš smirenje, odsekao si mi glavu.

c) BORBA SA SREBROLjUBLjEM

1. Srebroljublje je oboţavanje idola, kćer neverja, izvinjenje slabosti, vesnik starosti, predskazivaĉ gladi, prorok suše.

2. Srebroljubac ismeva JevanĊelje. On je svesni prestupnik. Ko je stekao ljubav, rasipa novac. A ko kaţe da ima i jedno i drugo, obmanjuje sebe.

3. Ko sebe oplakuje, odriĉe se i tela svog, te u sluĉaju potrebe ne štedi ni njega.

4. Nemoj reći da skupljaš blago radi siromaha. Carstvo se nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte.

5. Jednoga dana, sretoše se gostoljubiv i srebroljubiv ĉovek. I drugi nazva prvog nerazboritim.

6. Ko je pobedio ovu strast, oslobodio se od briga. A ko je njom sputan, nikada se neće moliti ĉisto.

7. Srebroljublje poĉinje pod izgovorom milostinje, a završava se kao mrţnja prema siromasima. Dok ne zgomila novac, srebroljubac je milosrdan; ĉim do novca doĊe, on stisne ruke.

8. ViĊao sam ljude, siromašne novcem, kako u društvu sa siromašnima duhom obogatiše svoj duh i zaboraviše na svoju preĊašnju bedu.

9. Nesticanje [tj. dobrovoljno sirotovanje] jeste odbacivanje zemaljskih briga, bezbriţan ţivot, neometano putovanje, vera u zapovesti Boţije, odstranjenje tuge. Monah koji dobrovoljno sirotuje jeste gospodar sveta, koji je poverio Bogu svu brigu o sebi, i pomoću vere sve naĉinio svojim slugama. On nikome neće govoriti o svojim potrebama, a ono što mu dolazi, prima kao iz ruke Gospodnje.

10. Podviţnik koji dobrovoljno sirotuje jeste sin bespristrašća, koji sve što ima smatra kao da nema. Napuštajući svet, on sve drţi za Ċubre. Ako mu je, pak, neĉega još ţao, nije još ni postao siromaštvoljubac.

11. Ĉovek koji dobrovoljno sirotuje ima ĉistu molitvu, a lakom ĉovek se moli misleći na zemaljske stvari.

12. Onima koji ţive u poslušnosti, tuĊe je srebroljublje. Jer, kada su i telo svoje predali, šta još da smatraju svojim?

13. Ko je okusio nebesko, lako prezire zemaljsko. A ko nije okusio nebesko, raduje se sticanju zemaljskih stvari.

278

14. O, monasi, ne budimo u veri slabiji od ptica: one ne brinu ni za šta i ne sabiraju u ţitnice (Mt.6,26).

15. Veliki je onaj ĉovek koji se poboţno odriĉe svoje imovine, a svet je onaj ĉovek koji se odriĉe sopstvene volje. Prvi će stostruko primiti, bilo u imanju, bilo u blagodatnim darovima, a drugi će naslediti ţivot veĉni.

16. Kao što na moru uvek ima valova, tako i srebroljupca ne napuštaju gnev i tuga.

17. Nepokolebiva vera ĉini kraj brigama, a sećanje na smrt dovodi do toga da se i tela svoga odreknemo.

18. U Jovu ne beše ni traga od srebroljublja: zbog toga on ostade spokojan i kada se svega lišio (up. Jov 1,22).

19. Srebroljublje se naziva, i jeste, koren svih zala (up. 1.Tim.6,10). Ono dovodi do mrţnje, do kraĊe i zavisti, do razdvajanja i neprijateljstva, do sukoba i zlopamćenja, do okrutnosti i ubistva.

20. Vera i tuĊinovanje su smrt srebroljublja. Samilost i ljubav predaje za bliţnjeg i samo telo.

21. Kao što ĉovek kome su noge okovane ne moţe lako da hoda, tako se ni oni koji gomilaju pare ne mogu popeti na nebo.

22. Ako je granica srebroljublja, nikada ne prestajati sa gomilanjem para i nikada se ne zasititi, onda je vrhunac nesticanja - ne štedeti ni svoje sopstveno telo.

23. Ne bavimo se više niĉim zemaljskim, bratijo! Mi smo se upisali u ljude koji se ni o ĉemu zemaljskom ne brinu. Nema greha, nema vremena, nema bremena kojim bismo se mogli izgovoriti. Onima koji primiše Gospoda krštenjem ponovnog roĊenja, Bog dade vlast da budu ĉeda Boţija (Jn.1,12), rekavši: Poĉinite [od zemaljskih briga] i poznajte da sam ja Bog (Ps.45,11).

24. Za nas je najveća sramota da mislimo na nešto što nam u ĉasu nevolje, tj. smrti, ne moţe dobra doneti, kada smo već sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je Gospod a ne ĉovek pozvao. To je baš ono što reĉe Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti dostojnim Carstva nebeskog.

25. Demon srebroljublja se ţestoko bori sa onima koji su se dobrovoljno odrekli imanja. Ne uspevši da ih savlada, on im ukazuje na tuţan ţivot sirotinje, kako bi ih naveo da od ravnodušnih za tvarna dobra ponovo postanu veštastvoljubivi.

26. Veliki gubitak trpe oni koji menjaju zlato za blato: isto se dešava i onima koji ispoljavaju i izvode duhovne podvige radi tvarnih dobitaka.

d) BORBA SA GNEVOM

1. Gnev je izraz potajne mrţnje, tj. zlopamćenja. Gnev je ţelja da se dogodi zlo onome koji nas je rasrdio. Plahovitost je zapaljivanje srca u nevreme. Ogorĉenje je neprijatno osećanje, koje se gnezdi u duši. Gnev je promenjivo stanje naravi i rugoba duše.

2. Ima ljudi sklonih gnevu, koji se ne brinu o leĉenju i iskorenjivanju ove strasti. Oni, jadnici, ne misle na ono što je reĉeno: Teţina ga srdţbe njegove obara (Sir.1,22).

3. Brzo kretanje jednoga vodeniĉnog kamena moţe u jednom magnovenju da satre i uništi ţito duše i plod dotadašnjeg podviga u većoj meri nego sporo kretanje drugoga za

279

ĉitav dan. Stoga i treba dobro da pazimo. Ponekad plamen, odjednom raspaljen jakim vetrom, spaljuje i upropašćuje njivu srca više no vatra koja dugo gori.

4. Bezgnevlje je ĉeţnja za poniţavanjem, isto onako nenasita kao što je kod sujetnih ljudi nenasita teţnja ka pohvalama. Bezgnevlje je poraz prirode, koji se ispoljava u neosetljivosti za uvredu, neosetljivosti koja proizlazi iz velikih podviga i obilnog znoja.

5. Krotost je nepokretno stanje duše, koja se ne menja bilo da trpi raznovrsna poniţenja ili da sluša pohvale.

6. Poĉetak bezgnevlja je ćutanje usta kada je srce uzbuĊeno. Sredina je ćutanje misli pri tananom uznemirenju duše. A vrhunac, nepokolebivi mir i pored toga što duvaju neĉisti vetrovi.

7. Kao što voda, kada se malo po malo sipa na vatru, potpuno ugasi plamen, tako i suza istinskog plaĉa gasi svaki plamen gneva i plahovitosti.

8. Kao što tama nestaje kada zasija svetlost, tako i miris smirenja potiskuje svaku gorĉinu i jarost.

9. Ništa toliko nije nedoliĉno onima koji se kaju, kao uzbuĊenje gneva. Jer, obraćanje [Bogu sa pokajanjem] zahteva veliko smirenje, a srditost je znak velike gordosti.

10. Ako je znak najdublje krotosti u tome, da i u prisustvu onoga koji nas izaziva saĉuvamo spokojstvo u srcu i ljubav prema njemu, onda je svakako znak krajnje gnevljivosti ako se sami sa sobom, reĉima i pokretima, svaĊamo i besnimo na onoga koji nas je uvredio.

11. Ako se Duh Sveti naziva, i jeste, mir duše, a gnev jeste i naziva se uznemirenje srca, onda ništa toliko ne ometa dolazak Duha Svetoga u nas, kao srditost.

12. ViĊao sam, opet, i takve ljude koji su prividno trpeli, ali su nerazumno, pod plaštom ćutanja, skrivali u sebi zlopamćenje. I došao sam do zakljuĉka da su takvi ljudi

bedniji od ludaka, jer su belinu goluba kao nekom crninom prekrivali. Treba veliku paţnju da obratimo na ovu zmiju, zato što i njoj, kao i zmiji telesnih prohteva, pomaţe sama prproda. ViĊao sam ljude koji bi se rasrdili i u svom ogorĉenju odbijali da jedu, te su takvim besmislenim uzdrţanjem samo dodavali otrov na otrov. A viĊao sam i druge ljude, koji su svoju srdţbu koristili kao zgodan povod da se predaju ţderanju, pa su tako iz jame upadali u ponor.

13. Kada je umereno, pojanje ponekad odliĉno umiruje srdţbu. A ponekad, kada je neumereno i nepravovremeno, pogoduje slastoljublju. Ovo će nam sredstvo koristiti samo ako vodimo raĉuna o trenutku.

14. Nalazeći se nekim poslom blizu kelije ljudi koji su se posvetili bezmolviju, ĉuh kako se od ogorĉenja i besa sami u svojoj keliji svaĊaju kao jarebice u kavezu, i kako se na uvreditelje svoje obrecuju kao da su prisutni. Ja sam im blago savetovao da ne ţive usamljeno, kako se od ljudi ne bi naĉinili demonima. ViĊao sam, opet, ljude sladostrasna i proţdrljiva srca, koji su, meĊutim, bili krotki i ljubazni, bratoljubivi i ljubitelji lepote. Njih sam nagovarao da se odadu bezmolvnom ţivotu, kao leku protiv sladostrašća i proţdrljivosti, da ne bi od slovesnih bića na najţalosniji naĉin postali beslovesne ţivotinje. A pošto mi neki tuţno govorahu da su veoma podloţni i jednom i drugom, ja sam im potpuno zabranio da ţive po svojoj volji, a duhovnicima njihovim prijateljski sam savetovao da im sa vremena na vreme dozvole da vode taj ili onaj naĉin ţivota, pokoravajući se ipak glavnome nastojatelju u svemu.

280

15. Opasno je uznemiravati oko našega srca jarošću, kao što je reĉeno: Uznemiri se od gneva oko moje (Ps.6,8). Još je teţe izraţavati reĉima uzrujanost duše. A ako se ona izraţava i rukama, onda se već ĉini nešto što je sasvim suprotno i tuĊe monaškom, tj.

anĊeoskom i boţanskom ţivotu.

16. Obratimo paţnju, pa ćemo videti da se mnogi gnevljivi ljudi rado veţbaju u bdenju, postu i bezmolviju. Demonu je cilj da im pod vidom plaĉa i pokajanja podmeće stvari koje pothranjuju njihovu strast.

17. Prvi stupanj blaţene trpeljivosti jeste u tome što se poniţenje podnosi, makar i sa gorĉinom i bolom u duši. Sredina je, biti u takvim okolnostima bez tuge. A kraj (ako samo kraja ima), smatrati uvredu za pohvalu.

18. Jedna je stvar, bezgnevlje kod poĉetnika koje proistiĉe iz plaĉa, a drugo je potpuno spokojstvo kod savršenih. Kod prvih je gnev vezan suzama kao nekakvom uzdom; kod drugih, on je umrtvljen bestrašćem kao zmija maĉem.

19. Video sam trojicu monaha koji su u isto vreme pretrpeli uvredu iste vrste. Prvi se uvredio, ali je oćutao. Drugi se obradovao sebe radi, a oţalostio zbog onoga koji mu je naneo uvredu. A treći, zamislivši štetu koju je tako bliţnji samome sebi naneo, zaplaka vrelim suzama. Tako su se zajedno mogli videti podviţnik straha, nagrade i ljubavi.

20. Zlopamćenje je posledica gneva. Ono je ĉuvar grehova, mrţnja na pravednost, propast vrlina, otrov za dušu, crv uma, posramljenje molitve, preseĉenje moljenja, otuĊenje ljubavi, trn zaboden u dušu, neprijatno osećanje u kome se sa gorkom nasladom uţiva, greh koji ne prestaje, veĉito budan prestup zakona Boţijeg, trajna zloba.

21. Onaj koji je savladao gnev, uništio je i zlopamćenje: dokle god je ţiv otac, dotle se i deca raĊaju.

22. Onome koji je stekao ljubav postalo je tuĊe da se gnevi, a onaj koji u sebi gaji

neprijateljska osećanja sam sebi zadaje nepotrebne muke.

23. Ako već hoćeš da budeš zlopamtljiv, budi zlopamtljiv prema demonima. I ako hoćeš da budeš nekome neprijatelj, budi neprijatelj telu, i to u svakom pogledu. Telo je nezahvalan i neiskren prijatelj: što mu se više ugaĊa, više nam zla nanosi.

24. Zlopamćenje se predstavlja kao uĉitelj Svetog Pisma: reĉi Svetoga Duha tumaĉi na svoj naĉin. Neka ga posrami molitva Isusova, koju ne moţemo izgovarati ako smo zlopamtljivi.

25. Kada ni posle velikih podviga nisi u stanju da do kraja išĉupaš iz srca svoga ovaj kolac, izvini se neprijatelju, makar samo na reĉima, da bi, zastidevši se svog dugotrajnog licemerstva pred njim i muĉen savešću kao ognjem, mogao savršeno da ga zavoliš.

26. Doznaćeš da si se potpuno izbavio od ove truleţi ne kada se pomoliš za onoga koji te je uvredio, ni kada mu za zlo uzvratiš dobrim ili ga pozoveš k sebi na trpezu, već kad se, na vest da je pretrpeo neku duševnu ili telesnu nezgodu, rastuţiš i zaplaĉeš zbog njega kao zbog sebe samog.

27. Uspomena na Isusova stradanja leĉi zlopamćenje, koje se izlaţe silnoj sramoti pred Njegovom trpeljivošću.

28. Da bi zasluţili oproštaj grehova, neki su se posvetili napornim podvizima. Ali, ĉovek koji ne pamti zla stiţe pre njih na cilj: Opraštajte ono malo što su vam ljudi duţni, i oprostiće vam se ogroman dug vaš pred Bogom (Lk.6,37).

281

29. Nepamćenje zla jeste znak pravog pokajanja. A ko je u srcu svom zlopamtljiv, i misli da se kaje, liĉi na ĉoveka kome se u snu priĉinjava da trĉi.

30. ViĊao sam zlopamtila koji su savetovali drugima da ne pamte zlo, i koji su se, zastidevši se svojih sopstvenih reĉi, oslobodili i svoje strasti.

31. Ogovaranje je porod mrţnje. To je tanana a krupna bolest, skrivena i podmukla pijavica, koja siše i slabi krv ljubavi.

32. Delatelji ovoga zla su u svoju odbranu navodili da tako ĉine iz ljubavi i brige za onoga koji je bio predmet ogovaranja. A ja njima rekoh: Onoga koji tajno okleveta bliţnjega svoga, toga oterah (Ps.100,5). Ako zaista voliš bliţnjega kako kaţeš, pomoli se tajno, a ne da ismevaš ĉoveka. To je naĉin koji je ugodan Gospodu.

33. Ko hoće da pobedi duha ogovaranja, neka krivicu ne pripisuje onome koji je pao, već demonu koji ga je oborio. Jer, niko baš naroĉito ne ţeli da greši protiv Boga, mada niko od nas ne greši prinudno.

34. Jedan od najkraćih puteva da se dobije oproštaj grehova jeste: ne osuĊivati. Ne sudite, i neće vam se suditi (Lk.6,37).

35. Kao što se vatra protivi vodi, tako je i osuĊivanje strano onome koji hoće da se pokaje. Nemoj osuĊivati ĉak ni kada bi video nekoga da greši i na samoj samrti: Sud Boţiji ljudima nije poznat. Neki su javno ĉinili velike grehove, ali su još i veće vrline ĉinili tajno. I oni koji su im se tako rado rugali, prevariše se, jer od dima nisu videli sunce.

36. Ĉujte me, ĉujte, svi vi koji strogo sudite tuĊim delima: ako je taĉno (a taĉno je) da će nam se suditi sudom kakvim sudimo (up. Mt.7,2), onda ćemo svakako pasti upravo u one telesne ili duševne grehe za koje okrivljavamo bliţnjega.

37. Stroge i briţljive sudije grehova svog bliţnjeg boluju od navedene strasti zato što nemaju savršenoga i trajnog sećanja i brige o svojim sopstvenim gresima. Jer, onaj koji taĉno, bez plašta samoljublja, vidi svoja zla dela, ni o ĉemu se drugom od ovozemaljskih stvari više ne brine, misleći na to da ni za sopstveni plaĉ neće imati dovoljno vremena, makar i sto godina ţiveo; i makar video kako iz oĉiju njegovih istiĉe i ĉitava reka suza, velika kao Jordan.

38. Demoni nas nagovaraju ili da grešimo, ili, ako ne grešimo, da osuĊujemo one koji greše, kako bi, ubice, pomoću drugog isprljali prvo.

39. Znaj da se zlopamtljivi i zlobni ljudi prepoznaju i po tome što, obuzeti duhom mrţnje, lako i sa uţivanjem umanjuju vrednost uĉenja, delatnosti i vrline svog bliţnjeg.

40. Znao sam neke ljude koji su tajno i skriveno od sveta ĉinili najteţe grehe. MeĊutim, smatrajući se ĉistim, oni su teško napadali one koji javno padaju u lake grehe.

41. Suditi, znaĉi bestidno svojatati Boţije pravo, a osuĊivati, znaĉi upropašćivati

svoju dušu.

42. Kao što nadmenost moţe i bez druge strasti upropastiti ĉoveka, tako nas i suĊenje samo po sebi moţe savršeno pogubiti. Onaj farisej je bio osuĊen upravo zbog toga (up. Lk.18,10 id.).

43. Jednom se sretoše gnevljivac i pretvorica: u razgovoru njihovu ne beše moguće naći ni jedne jedine prave reĉi. Otvoriš li srce prvome, naći ćeš besnilo; ispitaš li dušu drugoga, ugledaćeš zloću.

44. Kao što vetrovi ustalasaju okean, tako i gnev, više od svih ostalih strasti, uzburka razum.

282

45. [Ispovest strasti gneva]: "Reci nam, luda i neĉasna strasti, ime onoga koji te je naĉinio, i ime one koja te rodila, a takoĊe i imena tvojih poganih sinova i kćeri. Ne samo to, nego nam naznaĉi i one koji se bore protiv tebe i koji te ubijaju". "Imam mnogo majki, i

otac moj nije jedan. Majke su mi: taština, srebroljublje, stomakougaĊanje, a ponekad i blud. Otac mi se zove: ponos. A moje kćeri: zlopamćenje, mrţnja, neprijateljstvo, samoopravdavanje. Moji protivnici, koji me sada drţe okovana, jesu vrline suprotne ovim strastima: bezgnevlje i krotost. Moj potajni neprijatelj zove se: smirenoumlje".

e) BORBA SA TUGOM

1. Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privrţen bilo ĉemu vidljivom, još se od tuge nije izbavio. Kako i da se ne rastuţi - kada se lišio onoga što mu je toliko priraslo za srce! U svemu treba da se drţimo trezvoumlja. Ipak, u odnosu na to mi treba naroĉito da budemo razboriti.

2. Kada smo podvrgnuti dragocenom poniţavanju, zlostavljanju i kaznama, zamislimo strašnu presudu veĉnog Sudije, pa ćemo zacelo, krotošću i trpljenjem, kao maĉem sa dve oštrice, odseći besmislenu tugu i gorĉinu, koji su posejani u nas.

3. Ako smo pali u greh, onda pre svega treba da se borimo protiv demona tuge. Jer, dolazeći pred nas za vreme molitve naše i podsećajući nas na raniju slobodu pred Bogom, on hoće da nas odvrati od moljenja.

4. Lek od gneva je ljubav prema poniţenju. A pojanje, sastradalnost i dobrovoljno sirotovanje su zadavljenje tuge.

5. Kao što prevelika koliĉina cepanica ĉesto zaguši i ugasi plamen, proizvodeći mnogo dima, tako i prekomerna tuga ĉesto dušu ĉini zadimljenom i mraĉnom, i presušuje izvore suza.

6. Uzani put se prepoznaje po morenju stomaka, svenoćnom stajanju, ograniĉenom uzimanju vode, oskudevanju u hlebu, oĉišćavajućem piću sramote, podsmeha, poruge i grdnje, odsecanju svojih prohteva, trpljenju uvreda, podnošenju prezira bez roptanja; prepoznaje se po tome - ako se ne srdiš kada te klevetaju, ako se ne ljutiš kada te poniţavaju, ako si smiren kada te osuĊuju. Blago onima što idu putem koji je ovde pokazan, jer je njihovo Carstvo nebesko!

7. Pokajanje je dobrovoljno trpljenje svih muka.

8. Znak priljeţnog pokajanja je u tome što ĉovek smatra da zasluţuje svaku vidljivu i nevidljivu nevolju koja mu se dogodi, pa ĉak i nešto teţe.

9. Kao što se pritešnjena voda penje u vis, tako ĉesto i duša, pritisnuta nesrećom, kroz pokajanje uzlazi k Bogu i spasava se.

10. Avakira su najviše, primetio sam, skoro svi zlostavljali: trapezari su ga gotovo svaki dan isteravali iz trapezarije, budući da po prirodi beše na jeziku malo neuzdrţljiv. I rekoh mu: "Brate Avakire, zašto vidim da te svakog dana izbacuju iz trapezarije, pa ĉesto i na spavanje odeš bez veĉere". A on mi odgovori: "Veruj mi, oĉe, kušaju me oci, da vide jesam li pravi monah. Oni to ne ĉine odistinski. Te tako i ja podnosim sve lako, pošto mi je poznat cilj velikoga oca i svih ostalih". On je pre nego što je ispustio dušu [rekao]: "Hvala, hvala Gospodu i vama! Zato što ste me, radi moga spasenja, kušali vi, evo već sedamnaest godina kako me ne kuša demon".

11. [ArhiĊakon je dobio poslušanje da ode u grad radi nekog posla i da se vrati pre praznika]. Pošto je stigao dan kasnije, zabrani mu pastir da sluţi i odredi mu mesto meĊu

283

poslednjim poĉetnicima. Dobri je Ċakon trpljenja i arhiĊakon postojanosti primio zapovest oĉevu, i to tako mirno kao da je kaţnjen neko drugi, a ne on. Pošto je u takvom poloţaju proveo ĉetrdeset dana, mudri pastir ga vrati u preĊašnji njegov ĉin. No, tek što je prošao

jedan dan, arhiĊakon ga stane ponizno moliti da ostane pod epitimijom i prvobitnom kaznom gubitka ĉasti, govoreći mu da je "u gradu poĉinio jedan neoprostiv greh". A meni, bednome, ovaj veliki Makedonije poveri razlog, zbog ĉega se dobrovoljno vratio na poslednje mesto: "Nikada nisam u sebi osetio takvo olakšanje od svake borbe i takvu sladost Boţanstvene svetlosti, kao sad".

12. Podsticani griţom savesti, doĊimo k sebi, dok Gospod, videvši koliko se napreţemo i otimamo k Njemu, ne izbriše grehove naše i bol koji nam razdire srce ne pretvori u radost. Jer, po mnoštvu bolova mojih u srcu mome, utehe tvoje razveseliše dušu moju (Ps.93,19).

13. Blago onome koji radi Boga svaki dan trpi grdnju i poniţenje, i uspe da se savlada! Taj će likovati sa muĉenicima i slobodno će razgovarati sa anĊelima. Ko od sebe

odbacuje pravedan ili nepravedan ukor, odbija svoje spasenje; a onaj koji ga prima, sa bolom ili bez bola, brzo će primiti oproštaj svojih grehova.

14. Ako se od samog poĉetka svom dušom predaš svakovrsnim poniţenjima, nećeš se, sine, dugo vremena truditi da u sebi osetiš blaţeni mir.

15. Mala vatra smekša veliku koliĉinu voska. Tako i mala uvreda koja nam se ĉesto nanosi, svu surovost, bezosećajnost i okorelost srca odjedanput omekša, zasladi i sasvim iskoreni.

16. Uvrede, potcenjivanja i sliĉne stvari u duši podviţnika mogu da se uporede sa gorĉinom pelena. Pohvale, poĉasti i razne druge ljubaznosti, poput meda, kod sladostrasnih raĊaju svaku slast. Razmotrimo, stoga, prirodu i jednog i drugog: pelen ĉisti u nama svaku neĉistotu, a med obiĉno izaziva poremećaj ţuĉi.

f) BORBA SA DUHOM UNINIJA

1. Uninije je raslabljenje duše i nemoć uma, zanemarivanje podviga, mrţnja na monaški zavet, hvalitelj svetovnjaka, klevetnik Boga - kao da je nemilostiv i neĉovekoljubiv. Ono je klonulost u bogosluţenju, nemoć u molitvi, ono je u sluţbi gvozdeno, u telesnom radu vredno, u poslušnosti neiskusno.

2. Poslušan ĉovek ne zna za uninije, vršeći kroz vidljivi rad svoj osnovni, duhovni zadatak.

3. Opšteţiće je protivnik uninija. Ĉoveku, pak, bezmolvniku, ono je veĉni pratilac: do same smrti se ne povlaĉi i sve do skonĉanja njegova ne prestaje da se bori protiv njega. Videvši keliju otšelnika, ono se osmehuje, i pribliţivši mu se, nastanjuje se kraj njega.

4. Lekar bolesnika posećuje izjutra, a uninije podviţnike usred dana.

5. Gostoprimstvo je podloga uninija, i podstiĉe na to da se radom sopstvenih ruku ĉini milostilja. Usrdno pobuĊuje na posećivanje bolesnika, podsećajući na onoga koji kaţe: Bolestan bejah, i posetiste me (Mt.25,36). Savetuje da se odlazi k oţalošćenim i klonulim ljudima i, samo budući malodušno - predlaţe da tešimo malodušne.

6. One koji su stali na molitvu, ovaj bezumni duh podseća na nuţne poslove, i upotrebljava svako sredstvo kako bi nas pod nekim zgodnim izgovorom otrgnuo od moljenja.

284

7. Svaku ostalu strast potiskuje po jedna suprotna vrlina. No, uninije je za monaha sveobuhvatna smrt. Ovaj duh je jedan od osam prednjaka zla, i to najgori od svih.

8. Kada nema bogosluţenja, nema ni uninija, i ĉim se kanon završi - oĉi se otvaraju.

9. Pravi podviţnici se poznaju za vreme uninija. Monahu ništa toliko ne donosi venac kao borba sa uninijem.

10. Onaj koji plaĉe nad sobom, ne zna za uninije.

11. Monahu koji voli novac, tuĊe je uninije. On se svaki ĉas seća apostolovih reĉi: Neradnik neka i ne jede (2.Sol.Z,10), i: Potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili posluţiše ove ruke moje (Dap.20,34).

12. Uninije proizlazi ponekad od presitosti, a ponekad od nedostatka straha Boţijeg.

13. Usrdna molitva je propast za uninije. Sećanje na Sud Boţiji raĊa revnost.

14. Monah koji je ispunjen nadom kao noţem kolje uninije.

15. [Ispovest strasti uninija]: "Reci, dakle, ti, raspušteni i odrešeni, ko je taj koji te je tako nakazno rodio? Koji su ti potomci? Koji su to koji vojuju sa tobom? Ko je tvoj ubica". A on, tiranin, odgovara: "Roditeljke moje su mnogobrojne: ponekad neosetljivost duše, ponekad zaborav onoga što je gore na nebu, a moţe da bude i prekomeran rad. Moji su potomci: meni uroĊena manija seljakanja sa jednog mesta na drugo, neposlušnost prema duhovnom ocu, zaborav Strašnog suda, a ponekad i napuštanje zaveta. Moji protivnici (koji me sada drţe vezana) jesu: bogosluţenje sa telesnim radom. Moj neprijatelj, pomisao na smrt. A ono što me ubija, jeste molitva sa ĉvrstom nadom da će se dobiti blaţenstva".

g) BORBA SA TAŠTINOM

1. Taština je rasturaĉ truda, uništitelj znoja, kradljivac riznice, izrod neverstva, preteĉa gordosti, brodolom u luci, mrav na gumnu (koji, iako majušan, raznosi sav trud i plod).

2. Svima bez razlike sija sunce, i svim dobrim delima veseli se taština. Na primer, sujetan sam kad postim; kada razrešavam sebi post, da ljudi ne saznaju za moje uzdrţanje, opet sam sujetan - jer smatram sebe mudrim. Sujeta me pobeĊuje kada se obuĉem u sjajnu odeću; ali i kad se odenem u dronje - i tada sam sujetan. Poraţen sam kad progovorim, a zaćutim li - opet me ona pobeĊuje. Kako god baciš na zemlju ovaj tribolum [troroţac], jedan vrh ostaje uperen gore.

3. Sujetan ĉovek je Hrišćanin koji oboţava idole. On misli da oboţava Boga, a u stvari hoće da ugodi ljudima a ne Bogu.

4. Sujetan je svaki ĉovek koji voli da se hvališe. Post sujetnog ĉoveka ostaje bez nagrade i njegova molitva bez ploda, jer i jedno i drugo ĉini radi pohvale ljudske.

5. Slavoljubivi podviţnik sebi nanosi dvostruku štetu: prvo, što iznurava telo, a drugo, što ne prima nagradu.

6. Gospod od oĉiju naših ĉesto skriva i one vrline koje smo stekli. A ĉovek koji nas hvali (bolje reći - kvari), svojom pohvalom otvara naše oĉi. No, ĉim se oĉi otvore - išĉezava iz nas bogatstvo naše.

285

7. Laskavac je sluţitelj demona, vodiĉ gordosti, istrebljivaĉ umilenja, rušilac vrlina, zavodnik. Oni koji vas hvale, obmanjuju vas, veli prorok (Is.3,12).

8. ViĊao sam kako su ljudi koji imaĊahu plaĉ, padali u jarost kad su ih hvalili, i tako kao na vašaru trampili jednu strast za drugu.

9. Kad ĉuješ da je bliţnji tvoj ili prijatelj rekao o tebi nešto loše u tvome odsustvu, pokaţi koliko ga voliš - i pohvali ga!

10. Velika je stvar stresti sa sebe pohvalu ljudsku. Još veća je stvar, otresti se pohvale demonske.

11. Smirenoumlje ne pokazuje onaj koji sam o sebi govori rĊavo (ko ne bi bio u stanju da podnese samoga sebe?), već onaj koji od drugoga ĉoveka podnosi uvredu tako da ne umanji svoju ljubav prema njemu.

12. Kad vidi izvesne ljude da su došli do nekog malog spokojstva, demon taštine ih smesta navodi da preĊu iz pustinje u svet, govoreći: "Idi da spaseš ljude koji propadaju".

13. Sujeta pobuĊuje lakomislene monahe da oĉekuju posetu svetskih ljudi, te da izaĊu u susret onima koji dolaze; uĉi ih da padaju niĉice pred njihove noge, i da se, prepuni gordosti, odevaju u smirenost; podešava drţanje i glas.

14. Taština cenjene monahe ĉini gordima, a poniţavane zlopamtljivima.

15. Ona vrlo lako ide sa prirodnim darovima, i njima ĉesto obara svoje okajane sluge.

16. Videh jednog demona kako vreĊa i proganja svog brata. Kada se, tako, jednom prilikom brat naljutio, naiĊoše neki svetski ljudi. I bednik taj od gneva preĊe na slavoljublje, jer ne mogaše robovati u isto vreme i jednoj i drugoj strasti.

17. Monah koji je postao rob sujete, vodi dvostruki ţivot: spolja - monaški, a u duši i mislima - svetski.

18. Ako se usrdno trudimo da ugodimo Bogu, svakako ćemo i od nebeske slave okusiti. A onaj koji oseti tu slavu, preziraće svaku zemaljsku slavu. Ĉudio bih se, naime, kada bi neko prezreo drugu pre nego što okusi prvu.

19. Vićao sam ljude koji su iz taštine poĉinjali duhovni podvig. I premda im je poĉetak bio poroĉan, kraj ispade pohvalan, zbog toga što se duh u njima izmenio.

20. Ko se hvali prirodnim darovima (npr. oštroumljem, bistrinom, [naklonošću za] ĉitanje, reĉitošću, i svim sliĉnim što dobismo bez truda), nikada neće dobiti natprirodna dobra. Jer, ko je u malome neveran, i u mnogome je neveran i tašt (up. Lk.16,10).

21. Ko traţi darove za svoj trud, polaţe opasan temelj, a ko sebe smatra duţnikom, primiće neoĉekivano i nenadano bogatstvo.

22. Nemoj slušati ovog vejaĉa, koji ti savetuje da objaviš svoje vrline radi koristi slušalaca. Kakva je korist ĉoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi (Mt.16,26)? Ništa tako nije u stanju da pouĉi one koji gledaju, kao smireno i iskreno ponašanje i reĉ. Jer, to će i drugima posluţiti kao primer kako se niĉim ne treba ponositi. A šta moţe biti korisnije od toga?

23. Pohvale uznose i nadimaju dušu. A kada se duša ponese, tada je obuzima gordost, koja uznosi do neba i nizvodi do ada.

24. Ta prljava taština uĉi nas da glumimo vrlinu koju nemamo, navodeći nam reĉi: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela (Mt.5,16).

286

25. Ne skrivaj svoju bruku, pod izgovorom da ne izazivaš sablazan. (Uostalom, moţda ovaj lek treba upotrebljavati prema tome o kakvoj se sramoti radi).

26. Kada hvalitelji (bolje reći kvaritelji) poĉnu da nas hvale, odmah treba da se setimo mnoštva svojih bezakonja, pa ćemo videti da smo nedostojni onoga što se govori o nama ili ĉini za nas.

27. Prostodušniji ljudi obiĉno nisu mnogo podloţni dejstvu ovog otrova. Jer, sujeta iskljuĉuje prostodušnost i pretpostavlja licemeran ţivot.

28. Ĉesto se dešava da crv, dostignuvši odreĊeni uzrast, dobija krila i uzleće u visinu. Tako i taština, kada se potpuno razvije, raĊa gordost, taj poĉetak i kraj svih zala.

29. Poĉetak neslavoljublja je ćutanje i rado primanje uvreda; sredina - odstranjivanje svih misli koje su proţete slavoljubljem; a kraj (ako taj okean uopšte ima kraja) - trud da pred ljudima ĉiniš bez ustruĉavanja ono što nam nanosi štetu, a da te pri tome nije ni najmanje stid.

30. Ne govori o svome plemstvu, ako si bio plemić, i ne hvali se svojim ugledom, da ne bio jedan na reĉima a drugi na delu.

31. Video sam neiskusnog uĉenika kako se pred nekim ljudima hvali vrlinama svoga uĉitelja. Misleći da tuĊom slavom postane i sam slavan, izloţio se sramoti kada mu svi rekoše: "Pa, kako da jedno tako plodno drvo ima na sebi jednu tako jalovu granu".

32. Mnogogovorljivost je presto taštine, na kome se ona rado pojavljuje u svom blesku svome.

33. Posle duge borbe najzad isteran iz našeg srca, pretuĉen kamenjem posta i maĉem smirenja, bedni demon, drug našega glinenog tela, poput nekog crva koji se uvukao u njega, nastoji da nas isprlja, draţeći nas izvesnim neoĉekivanim i nezgodnim kretnjama. Tome su najviše podloţni ljudi koji se pokoravaju demonu slavoljublja. Jer, oni se ispunjavaju taštinom ĉim primete da u njihovom srcu više nema bludnih misli. A da to što kaţemo nije neistina, oni se mogu i sami uveriti ako paţljivo ispitaju sebe, pošto već dostignu izvestan stupanj bezmolvija. Neizostavno će pronaći u dubini svog srca jednu pomisao, koja se u njemu krije kao zmija u Ċubretu, a koja im našaptava da ĉistotu srca, postignutu u izvesnoj meri, pripišu svome trudu i revnosti, i da i ne pomisle, jadnici, na one reĉi: Šta li imaš ljudi i njihove molitve.

34. Ćutanje i bezmolvije su neprijatelji taštine: no, ako ţiviš u zajednici, koristi poniţenje.

35. Ako je vrhunac taštine, da se ĉovek ponaša sujetno i onda kada nema nikoga ko bi ga pohvalio, onda je bez sumnje znak savršenog neslavoljublja kada se i prilikom posete stranih ljudi nikad ne potkrade ni najmanja sujetna pomisao.

h) BORBA SA GORDOŠĆU

1. Gordost je odricanje Boga, pronalazak demona, nipodaštavanje ljudi, majka osuĊivanja, potomak pohvala, znak duhovne jalovosti, proterivanje pomoći Boţije, preteĉa ludila, vinovnik padova, podloga epilepsije, izvor gneva, vrata licemerstva, podupiraĉ demona, ĉuvar grehova, uzroĉnik nemilosrĊa, neznanje za samilost, surovi islednik, neĉoveĉni sudija, protivnik Boga, koren hule.

2. Poĉetak gordosti je tamo gde se završava taština; sredinu predstavlja nipodaštavanje bliţnjeg, bestidno razglašavanje vlastitih podviga, hvalisavost u srcu,

287

mrţnja prema prekoru; a kraj je odbacivanje Boţije pomoći, uzdanje u svoje vlastite snage, demonska narav.

3. Video sam ljude koji su na reĉima zahvaljivali Bogu, a u mislima veliĉali sami sebe. To jasno svedoĉi onaj farisej, rekavši: Boţe, hvala ti (Lk.18,11)!

4. Gde se dogodio pad, tamo se prethodno nastanila gordost: drugo objavljuje dolazak prvoga.

5. Gordouman monah osorno odgovara. A smirenouman ne odgovara ni na koji naĉin.

6. Kiparis se ne savija i ne vuĉe po zemlji. Tako ni monah ohola srca ne moţe steći poslušnost.

7. Gospod se protivi gordima (Jak.4,6). Ko ih, onda, moţe pomilovati? Neĉist je pred Gospodom svaki ĉovek ohola srca (Priĉ.16,5). Ko, onda, takvoga moţe da oĉisti?

8. Ko ne trpi prekore, ispoljava strast, a ko ih prima - oslobaĊa se od lanaca kojima je bio okovan.

9. Jedan starac, veoma posvećen u tajne duhovnog ţivota, savetovaše oholog brata. A ovaj, zaslepljen, reĉe: "Oprosti, oĉe: ja nisam gord". A svemudri starac će na to reći: "Kakav bi mi jasniji dokaz mogao pruţiti o svojoj gordosti, dete moje, ako ne time što kaţeš: "Ja nisam gord"".

10. Takvima veoma odgovara potĉinjavanje, što suroviji i neugledniji naĉin ţivota i ĉitanje o natprirodnim podvizima svetih otaca.

11. Sramota je kititi se tuĊim ukrasom, a krajnje je bezumlje ponositi se Boţijim darovima. Ponosi se iskljuĉivo onim vrlinama koje bi izvršio pre svog roĊenja: one vrline, naprotiv, koje si stekao posle svog roĊenja, darovao ti je Bog, kao što ti je darovao i samo roĊenje. Tvoje vrline bi mogle biti jedino one koje bi izvršio pre no što si došao do svesti:

Bog ti je, meĊutim, i sam um darovao. Svome sopstvenom trudu mogao bi pripisati samo one pobede koje bi postigao bez svog tela: telo, pak, nije tvoja već Boţija tvorevina.

12. Nemoj se osećati sigurnim dokle god ne primiš presudu, imajući na umu onoga kome su vezali ruke i noge, i koga su bacili u tamu najkrajnju, iako je već sedeo za svadbenom trpezom.

13. Nikada nemojmo prestati da ispitujemo i uporeĊujemo sebe sa ocima i svetilnicima koji su ţiveli pre nas. Tako ćemo naći da još nismo ni kroĉili na put pravog podviţništva, da nismo ispunili svoj zavet onako kako treba, te da još ţivimo svetski.

14. Monah je okean smirenja, u koji je survao i utopio svakoga zlog duha.

15. Nadmenost dovodi do zaboravljanja grehova, a sećanje na grehe je posrednik smirenoumlja.

16. Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomraĉenju misli da je bogata.

17. Gordost je nar, unutra gnjio, a spolja gladak i lep.

18. Gordome monahu demon nije potreban: on je samome sebi postao demon i neprijatelj.

19. U gordim srcima raĊaju se bogohulne reĉi, a u smirenim dušama - nebeska viĊenja.

20. Većina gordih ljudi (kako, ne znam) zavarava se sve do smrti uverenjem da su bestrasni. Tek tada oni uvide kolika je njihova beda.

288

21. Ĉoveku koga je ulovila gordost, samo Gospod moţe pomoći. Svako ljudsko sredstvo za spasavanje bilo bi mu nekorisno.

22. Ĉuli smo da od zlog korena i zle majke proizlazi još gori plod: od pogane gordosti raĊa se neopisiva hula. Mi nismo u stanju da pomisli hule bez teškoća kaţemo svome duhovnom lekaru, da ih ispovedimo i ţigošemo. Stoga su mnogi ĉesto padali u oĉajanje i gubili nadu. Taj opaki greh im je, naime, kao crv u drvetu, upropastio svu nadu.

23. Nijedna druga pomisao ne ispoveda se tako teško kao ova. Stoga ona ĉesto sa mnogima doĉeka i starost. A demonima i hulnim pomislima ništa tako ne daje snage u napadima na nas, kao to što ih neispoveĊene gajimo i skrivamo u srcu.

24. Niko ne treba sebe da smatra vinovnikom hulnih pomisli. Gospod je srceznalac. On razume da takve reĉi nisu naše, već neprijatelja naših.

25. Stoga, prezirući ga i ne pridajući nikakav znaĉaj pomislima koje on ubacuje u nas, recimo: "Idi od mene, satano! Gospodu Bogu svom ću se klanjati i Njemu jedinome

sluţiti (Mt.4,10). A muka tvoja i reĉ tvoja vratiće se na glavu tvoju, i na teme tvoje pašće hula tvoja u sadašljem i u budućem veku (up. Ps.7,17)".

26. Ko prezre ovog demona, oslobaĊa se i od strasti, a ko misli da vodi borbu sa njim na neki drugi naĉin, podleći će mu konaĉno. Jer, ko hoće reĉima da savlada duhove, liĉi na ĉoveka koji hoće da zakljuĉa vetrove.

27. Kada, dakle, u nama poĉne sazrevati grozd prepodobne smirenosti, odmah ćemo (mada sa mukom) omrznuti svaku ljudsku slavu i dobar glas, izgnavši iz sebe gnev i ljutinu. A kada smirenost, ta carica vrlina, poĉne da napreduje u duši duhovnim uzrastom, sva svoja dobra dela nećemo smatrati ni u šta. Štaviše, drţaćemo ih za gadost, budući da ćemo misliti na to da svaki dan, mada nismo ni svesni, samo uvećavamo svoje breme.

28. IzmeĊu pokajanja (dakako stvarnog pokajanja), plaĉa (oĉišćenog od svake

neĉistote) i sveprepodobnog smirenja poĉetnika, postoji razlika i deoba sliĉna razlici izmeĊu kvasca, brašna i hleba.

29. Prvo i iskljuĉivo svojstvo ove divne i ĉudesne trijade [tj. trojice], jeste potpuno radosno podnošenje poniţavanja. Naime, duša ga prima raširenih ruku i grli kao lek koji leĉi i spaljuje njene bolesti i velike grehe. Drugo iza njega svojstvo jeste uništenje svake ljutine, a sa tim - umerenost. A treći, i najlepši stepen, jeste iskreno pepoverenje u sopstvena dobra dela, i ţudnja za neprestanim uĉenjem.

30. Kraj, pak, neĉistih strasti je taština i gordost, kod svakoga koji ne pazi na sebe. Njihov istrebitelj je misleni jelen [tj. smirenoumlje], koji svoju košutu ĉuva od dejstva svakog smrtonosnog otrova.

31. Smirenoumni monah nije previše radoznao kada se radi o neshvatljivim stvarima, a uobraţeni hoće da ispituje i tajne Suda Boţijeg.

32. Jednome vrlo mudrom bratu javiše se demoni vidljivo, i poĉeše da ga hvale. No, svemudri podviţnik im reĉe: "Kada biste prestali da me u duši mojoj hvalite i kada biste otišli, ja bih zakljuĉio da sam veliki ĉovek. MeĊutim, ako ne prestanete da me hvalite, ja ću iz same pohvale poznati koliko sam neĉist. Jer, neĉist je pred Gospodom svaki gord ĉovek (Priĉ.16,5). Prema tome, ili odlazite - da bih bio nešto veliko, ili me hvalite - da pomoću vas doĊem do smirenosti". Zbunjeni ovom doskoĉicom, demoni odmah išĉeznuše.

33. Jedna je stvar - uznositi se, a druga - ne uznositi se; nešto treće je - smiravati se. Prvi sudi po ceo dan; drugi ne sudi, ali ni sebe ne osuĊuje; a treći, mada nevin, uvek osuĊuje samoga sebe.

289

34. Konju koji je upregnut sam, ĉesto se ĉini da trĉi dovoljno brzo. No, kada je upregnut sa drugim konjem, po njemu upoznaje svoju sporost.

35. Jednome podviţniku, koji se naroĉito trudio da stekne tu blaţenu vrlinu, zli dusi tajno posejaše u srce pohvalu. MeĊutim, on je, po Boţanskom nadahnuću, umeo da pobedi nevaljalstvo zlih duhova blagoĉastivim lukavstvom: on ustade i na zidu svoje kelije napisa nazive najuzvišenijih vrlina - savršene ljubavi, anĊeoskog smirenoumlja, ĉiste molitve, netljene [tj. neuprljane] ĉistote i sliĉno. I kad su ga pomisli zapoĉele hvaliti, on reĉe: "Hajd'mo na sud". Došavši pred zid, ĉitao bi nazive, pa bi viknuo na samoga sebe: "Kad budeš i sve ove vrline stekao, znaj da si još daleko od Boga".

36. Ti ćeš znati (i nećeš se prevariti) da je ova prepodobna vrlina u tebi po tome što ćeš sav biti ispunjen neopisivom svetlošću i neizmernom ljubavlju prema molitvi. Tome prethodi srce koje ne grdi tuĊe grehe. Preteĉa ove vrline je mrţnja prema svim oblicima slavoljublja.

37. Ne treba da prestanemo ispitivati sebe, ako hoćemo da postignemo vrlinu

smirenoumlja. Pa ako u dubini duše budemo mislili da je svaki naš bliţnji bolji od nas, znaĉi da je milost Boţija blizu.

38. Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima, a moţda se odista i smatraju takvima. No, tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.

39. Ko tvrdi da je ispunjen mirisom ovog mira, a oseti makar i najmanje zadovoljstvo u srcu kad ga hvale ili pridaje veliki znaĉaj reĉima pohvale, neka se ne vara: u zabludi je!

40. Ne nama Gospode, ne nama - ĉuo sam nekoga gde kaţe u dubini svoje duše - vgć samo imenu tvome daj slavu (Ps.113,9). Ĉovek koji je to rekao dobro je poznavao prirodu ljudsku. On je znao da pohvala ne moţe da joj ne naškodi. Od tebe je pohvala moja u crkvi velikoj (Ps.21,26), tj. u budućem veku. A pre toga, ja nisam u stanju da bez opasnosti primam pohvalu.

41. Prirodno svojstvo limunovog drveta jeste, da mu se grane pruţaju u vis kada je bez ploda. Kada se, pak, savijaju, znaĉi da će uskoro biti i ploda. Ko je razborit, razume šta hoću da kaţem.

42. Ako je gordost neke anĊele pretvorila u demone, bez sumnje i smirenost moţe od demona naĉiniti anĊele. Stoga, neka se ohrabre pali!

43. Ništa tako nije u stanju da smiri dušu, kao sirotovanje i ishrana samo onim što se isprosi.

44. Ko u razgovoru sa drugim ljudima uporno nastoji da nametne svoje mišljenje, makar bilo i taĉno, treba da shvati da boluje od bolesti Ċavola. Ako to ĉini u razgovoru sa sebi ravnima, moţda ga još moţe izleĉiti kazna starijih; meĊutim, njegovu bolest ljudi neće moći izleĉiti ukoliko se na isti naĉin ponaša i pred starijim i pametnijim od sebe.

45. Zatraţih jednom od jednoga od najiskusnijih podviţnika da mi objasni na koji se naĉin u poslušnosti stiĉe smirenost. A on reĉe: "Ĉak kada bi i mrtve vaskrsavao, i dar suza stekao, i osloboĊenje od duhovne borbe dostigao, razborit poslušnik sve pripisuje uĉinku molitve duhovnog oca, te mu je sujetna uobraţenost tuĊa i daleka. Kako bi se i mogao uobraziti zbog onoga što je, kako i sam misli, uĉinio uz pomoć drugoga a ne svojim sopstvenim snagama?

46. Pazi na sebe kada se nalaziš sa bratijom, i nikako nemoj nastojati da bilo po ĉemu izgledaš pravedniji od njih. Inaĉe ćeš napraviti dva zla: njih ćeš ozlediti svojom

290

izveštaĉenom i laţnom revnošću, a samome sebi ćeš na svaki naĉin pruţiti povod za gordost.

47. Imaj revnost u duši svojoj, nikako je ne ispoljavajući telom, niti izgledom, niti reĉju, niti kakvim zagonetnim ponašanjem. Pa i to ĉini tek pošto si prestao da potcenjuješ bliţnjega. Ako si, pak, u tom pogledu neuzdrţljiv, budi u svemu sliĉan bratiji svojoj, i ne izdvajaj se ni u ĉemu svojom uobraţenošću.

48. Plod laţnog umilenja je uobraţenost, a plod pravoga - uteha.

49. Ko se u duši ponosi svojim suzama i u sebi osuĊuje ljude koji ne plaĉu, liĉi na ĉoveka koji od cara izmoli oruţje za borbu protiv neprijatelja svog, a upotrebi ga protiv samoga sebe.

50. Ako neko oseti da ga ponos i plahovitost, zloba i licemerstvo lako pobeĊuju, pa reši da na njih izvuĉe maĉ krotosti i strpljenja, neka stupi u jedan opšteţiteljni manastir, kao u radionicu spasenja. Ako uopšte hoće da se potpuno izbavi od ovih strasti, neka

tamo, podvrgnut zlostavljanju, poniţavanju i dosaĊivanju od strane bratije, te duhovno, a ponekad i telesno, tuĉen i ugnjetavan, gaţen i muĉen, oĉisti haljinu duše svoje od prljavštine.

51. Videh kako gordost moţe da bude uzroĉnik smirenoumlja, i setih se onoga koji govori: Ko poznade um Gospodnji (Rim.11,34)! Jama i plod nadmenosti jeste pad. A pad ĉesto postaje povod smirenoumlja u onima koji su smirenoumlju skloni.

52. Ohola duša je rob strašljivosti, jer se uzda u samu sebe: ona se plaši od svakog šuma, od svake senke.

53. Bludnike mogu izleĉiti ljudi, pokvarene - anĊeli, a gorde - samo Bog.

54. Vidljivu gordost leĉe ţalosne okolnosti, a nevidljivu Onaj koji je odveka nevidljiv.

55. Ne skidaj duševnog oka sa gordosti: meĊu svim lopovima duhovnim nema opasnijeg od ove strasti.

56. Ako je znak propasti (tj. gordosti), uznositi se i beznaĉajnim delima, onda je spasonosna oznaka smirenja, misliti smireno o sebi i pored velikih podviga i uspeha.

57. Jednom prilikom sam uhvatio ovu bezglavu varalicu, koja se uvukla u moje srce na ramenima svoje matere. Svezavši i jednu i drugu uţetom poslušnosti i izudaravši ih biĉem skromnosti, pritisnuh ih da mi kaţu kako su ušle u mene. Najzad, pod udarcima, progovoriše: "Mi nemamo ni poĉetka, ni roĊenja, jer smo same i poĉetak i roditelj svih strasti. Skrušenost srca koja se raĊa u potĉinjavanju - ne malo ratuje sa nama. Mi ne trpimo da bilo ko nad nama vlada. Sa neba smo otpale upravo stoga što smo i tamo htele da vladamo. Ukratko reĉeno, mi smo roditelj svega onoga što se protivi smirenoumlju; sve što smirenoumlju pomaţe - nama je suprotno. Uostalom, i na nebu se bejasmo osilile: gde, onda, da pobegneš od nas? Mi ĉesto idemo iza trpljenja uvrede, iza poslušnosti i bezgnevlja, iza nepamćenja zla i predanog sluţenja. Naše potomstvo ĉine: padovi duhovnih ljudi, gnev, ogovaranje, samovolja, nepokornost. Postoji samo jedna jedina stvar na koju nismo u stanju da nasrnemo. Reći ćemo ti šta je to, jer nas tvoji udarci strašno bole: ako pred Gospodom iskreno okriviš sebe, smatraćeš nas za pauĉinu". Kao što vidiš, konj na kome jaši gordost jeste taština. Prepodobno smirenje i samoosuĊivanje, meĊutim, nasmejaće (972) se konju i jahaĉu njegovu, pevajući sa oduševljenjem pobedniĉku pesmu: Zapevajmo Gospodu, jer se slavno proslavi: konja i jahaĉa bacio je u more (Izl.15,1), i u bezdan smirenja.

291


V

O BESTRAŠĆU

1. Zvezde su lepota nebeskog svoda, a ukras bestrašća - vrline.

2. Bestrasnim se, dakle, u pravom smislu reĉi naziva, i jeste, ĉovek koji je telo naĉinio nepropadljivim, koji je um uzdigao iznad svega stvorenog, koji je sva ĉula pokorio umu a dušu svoju predstavio Gospodu, pruţajući se veĉito k Njemu, i preko svojih moći.

3. Neki, opet, odreĊuju bestrašće kao vaskrsenje duše pre vaskrsenja tela, a drugi, kao savršeno bogopoznanje, koje po svojoj vrednosti zaostaje samo za bogopoznanjem koje imaju anĊeli.

4. To savršeno savršenstvo savršenih, ĉijem usavršavanju nema kraja (kako mi reĉe jedan ĉovek koji ga je doţiveo), tako osvećuje um i otrţe ga iz veštastvenog sveta, da ga ĉesto, razume se - posle stizanja u ovo nebesko pristanište - odvaja od ţivota u telu i podiţe na nebeske visine, do sagledavanja.

5. Ima bestrasnih ljudi, no ima i od bestrasnih bestrasnijih. Na primer, jedan ĉovek silno mrzi zlo; drugi se, meĊutim, nezasitno bogati u dobru.

6. I ĉistota se naziva bestrašćem, i to sa pravom: ona je poĉetak sveopšteg vaskrsenja i obesmrćenja smrtnih.

7. I ako je obeleţje svecelog ostrašćenja, da se ĉovek hitro pokorava skoro svemu što demoni tajno poseju u njegovu dušu, smatram da je obeleţje svetog bestrašća kad ĉovek moţe iskreno reći sa Davidom: Onoga lukavoga koji se sklonio od mene, ne poznah (Ps.100,4) tj. ni kako, ni radi ĉega doĊe, ni kako ode. Naprotiv, potpuno sam ravnodušan prema svemu tome, pošto jesam, i biću sav sjedinjen sa Bogom.

8. Ko se udostojio takvog duhovnog stanja, ima u sebi nastanjena, još za ţivota u telu, samoga Boga koji ga uvek vodi u svim reĉima, i delima, i mislima. Stoga takav ĉovek kroz unutrašnje ozarenje ĉuje u sebi kao neki glas koji mu otkriva volju Gospodnju, i postaje uzvišeniji u odnosu na svako ljudsko uĉenje. Kad ću doći i pokazati se licu Boţijem (Ps.41,3)? Ne podnosim više plamen ove ĉeţnje, već ištem besmrtnu lepotu, koju mi ti, Gospode, dade pre no što sam pao u ovo blato!

9. No, zašto mnogo govoriti? Bestrasnik više ne ţivi sam, već u njemu ţivi Hristos, kao što veli onaj koji je srećno ratovao rat, završio trku i odrţao veru [pravoslavnu] (up.

Gal.2,20; 2.Tim.4,7).

10. Carska kruna nije sastavljena samo iz jednog dragulja. Tako ni savršenog bestrašća nema ako smo makar i jednu jedinu vrlinu (bez obzira kako beznaĉajna izgledala) propustili da izvršimo.

11. Od poslušnosti - smirenje, od smirenja - bestrašće. Ako nas se baš u smirenju našem opomenuo Gospod i izbavio nas od neprijatelja naših (Ps.135,23-24), ništa nas ne spreĉava da kaţemo da se kroz poslušnost dolazi do bestrašća, u kome smirenje postiţe svoju svrhu. Jer, sa smirenjem poĉinje bestrašće, kao god što sa Mojsijem poĉinje Zakon. I kćer usavršava majku kao Marija sinagogu.

292

12. Da bi postigli krajnje bestrašće i bogatstvo darova, silu ĉudotvorstva i moć predviĊanja, neki ljudi uzalud iznuravaju svoje telo. Jadnici! Oni ne znaju da majka tih dobara nije trud, već više od svega - smirenje.

13. Ko je sa smirenošću sklopio brak, postao je blag, prijatan, neţan, saosetljiv, a iznad svega tih, vedar, spreman da posluša, netuţan, budan, vredan i (zar je potrebno mnogo govoriti?) bestrasan. Jer, u smirenju našem seti nas se Gospod, i izbavi nas od neprijatelja. od strasti i od prljavština naših (Ps.135,23-24).

14. Mnogi su odmah primili oproštaj grehova. Ali, bestrašće niko nije stekao odmah. Za njega je neophodno i mnogo vremena, i mnogo truda, i milost Boţija.


Kratko saopštenje o njima

293

Sveti Varsanufije se rodio u Egiptu. Od mladih godina je ţeleo da vodi podviţniĉki ţivot. Prolazeći jedanput pored konjskog trkališta, i videći kako se tu jedan stara da preduhitri i zaobiĊe drugoga, on je u sebi pomislio: "Vidiš li kako se usrdno podvizavaju oni

koji traţe truleţne vence? Zar nismo utoliko više duţni da se podvizavamo mi - naslednici Carstva nebeskog". On je od tog prizora otišao još više goreći duhom za podvig.

Nije poznato da li je bio u kakvoj egipatskoj obitelji. Povest ukazuje na njega kao na monaha u Palestini. Došavši u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. on je rešio da u njemu i ostane. U poĉetku je ţiveo pod rukovodstvom starca Markela, a zatim je otišao u obitelj ave Serida, blizu Gaze. Stremeći, pak višem podviţništvu on je sagradio malu keliju izvan obitelji. Zatvorivši se u njoj, on se naslaĊivao najslaĊim medom bezmolvija.

Na poĉetku njegovog bezmolvija iz manastira su mu donosili samo tri hleba nedeljno. On se predavao plaĉu i iz suza je crpao sladost. Zbog osećanja te neizrecive sladosti on je ĉesto bio zadovoljan sa jednim hlepĉićom, a ĉesto je zaboravljao i njega da se dotakne. Tako je on hranu uzimao ponekad dva puta nedeljno a ponekad jedanput. On

je ĉesto bio uzvoĊen ka duhovnoj hrani i zbog njene sladosti zaboravljaše na ĉulnu.

Omivajući se svagdašnjim suzama, vremenom je blaţeni oĉistio svoje srce od telesnih i duševnih strasti i postao nedostupan neprijateljskim strelama. On je stekao mir pomisli, koji postaje smestište za darove Duha Svetog. Postigao je i to da u njemu utihne, ili bolje reći, umre svaki strasni pokret i mudrovanje zbog ĉega je svoj zatvor i nazvao grobnicom.

Od kako je svoje srce oĉistio od strasti i udostojio se da postane hram i obitalište Duha Svetog, on se obogatio uzvišenim, istinskim i savršenim smirenjem. On je sebe smatrao zemljom i pepelom, i to na delu, a ne samo na reĉima. On je uvek sebi govorio: "Ko sam ja? Ko mene smatra za nešto".

Kroz takvo smirenje on se udostojio najveće meĊu vrlinama - rasuĊivanja, koje Bog

monahu daje kao upravitelja.

Veliki Varsanufije se putem rasuĊivanja udostojio da stekne prozrenje, kojim se, po objašnjenju prepodobnog Petra Damaskina shvataju mislene i skrivene suštine ĉulne i mislene tvorevine.

On se udostojio da prozrenjem stekne dar prozorljivosti i proroštva kojim je video ono što se dešava u daljini kao da je blizu, i buduće kao da je sadašnjost. Po blagodati, on je takoĊe znao i srdaĉna raspoloţenja ljudi.

Stoga je onima koji su ga pitali odgovarao saobrazno sa nastrojenošću njihovog uma i misli a ne saglasno sa njihovim reĉima.

Blaţeni Varsanufije je, po reĉima boţanstvenog Davida, u srce svoje primao

ushoĊenja, smirenju dodajući smirenje, bezmolviju bezmolvije, ljubavi ljubav, da bi se na kraju udostojio i najvišeg dara - ushićenja u Bogu i vaznošenja do sedmog neba, i to ne na mislenim krilima mašte, nego u neizrecivoj sili Duha. Tamo je on primio blagoslov i video neizreciva blaga Carstva Boţijeg, ne znajući da li je bio u telu ili izvan tela, sliĉno velikom Pavlu (2.Kor.12,3).

Zbog toga je njemu data obilna blagodat ĉudotvorstva, te je imenom Vladike Isusa Hrista mogao da vaskrsava mrtve, da izgoni demone, da isceljuje neizleĉive bolesti, da ĉini i druga znamenja i ĉudesa i, sliĉno Iliji, da zakljuĉa i otvori nebo.

Takvih darova se udostojio i u takvo savršenstvo vrlina je dostigao veliki meĊu ocima, Varsanufije. MeĊutim, tako veliki darovi došli su posle iskušenja koje mnogi ne

294

samo da ne mogu na delu pretrpeti, nego ih ni njihov sluh ne moţe podneti. Isto tako se preblaţeni podvrgavao i velikim bolestima, ali ih je podnosio sa takvom velikodušnošću da ne samo da nikada nije legao ka odar radi odmora, nego ni rukodelje svoje nije ostavljao.

Ovaj svetitelj je ţiveo u 6. veku, u vreme cara Justinijana. Više od 50 punih godina njega nije video niko od ljudi. Samo jednom se on pokazao nekolicini bratije i umio im noge kako bi razvejao sumnje o svom postojanju. Pred kraj ţivota on se još jednom odvojio od svog dragog bezmolvija i to radi dobra Crkve. Tada je Justinijan poĉeo da pritešnjuje one koji nisu primali uĉenje aftartodoketa, koje je sam podrţavao. Jerusalimski patrijarh je u toj nevolji nagovorio velikog avu da se uputi imperatoru sa porukom da svoj gnev promeni u milost. Poslanstvo je imalo uspeha. UbeĊen silom reĉi ave, imperator je prekinuo zamišljeno proganjanje nepokornih. On je Jerusalimskoj Crkvi vratio svoju naklonost, poslavši joj darove sa Varsanufijem.

Veliki ava se upokojio 563. godine. Neki, pak, ne navodeći godinu, jednostavno kaţu: "Pre 600. godine".

Drugi starac prepodobni Jovan, provodio je bezmolvni ţivot kao i Varsanufije i udostojio se istih darova Duha. Naroĉito je stekao darove prozorljivosti i proroštva, zbog ĉega je i nazvan Prorok.

Odakle je bio rodom i otkuda je došao u obitelj prepodobni Jovan nije poznato. Ţiveo je u prvobitnoj keliji Varsanufija Velikog pošto je veliki starac izvai Gaske obitelji sazidao drugu keliju. U njoj je bezmolstvovao 18 godina, do svoje konĉine. Niko ga nije video da se ikada nasmejao ili bio smućen, ili da se bez suza priĉešćivao Boţanstvenim Tajnama, kao što o tome svedoĉi iguman tog manastira.

Prepodobni Jovan je mnogo toga predvideo i predskazao, što se na delu i ostvarilo. Prelodobni Jovan je unapred znao o svojoj smrti, rekavši: "U sedmi dan po avi Seridu i ja ću se upokojiti. Da je avi Seridu bio produţio ţivot, i ja bih proţiveo još pet godina.

MeĊutim, pošto je Bog to sakrio od mene i uzeo ga, ni ja neću duţe ţiveti".

Ava Elijan, koji je postriţen i postavljen za igumana obitelji, još beše mlad po godinama, bez poznavanja manastirskog pravila i naĉina uprave nad bratijom. Stoga je on molio boţanstvenog Jovana: "Pokloni mi barem dve nedelje, kako bih mogao da te pitam o manastiru i upravljanju njime". Starac je saţalivši se nad njim i budući pokrenut Duhom Svetim koji je obitavao u njemu, odgovorio: "Dobro, ostaću sa tobom još dve nedelje".Tako ga je ava Elijan ispitivao o svemu što se tiĉe upravljanja opšteţićem. Posle dve nedelje prepodobni je pozvao svu manastirsku bratiju i, oprostivši se sa svima, sve otpustio u njihove kelije. Zatim je u miru predao duh svoj u ruke Boţije.

Po konĉini prepodobnog Jovana i sveti Varsanufije je savršeno zaćutao i više nikako nije davao odgovore, kako predaje ava Dorotej u zaglavlju svog 2. slova. A kada je zaćutao

Varsanufije, i sam ava Dorotej je napustio obitelj utemeljivši svoje odvojeno opšteţiće.

Ovi blaţeni oci su svom dušom zavoleli bliţnje, i pomagali im i koristili im ne samo za svog ţivota, nego i po smrti, budući da su ostavili dušespasonosnu knjigu svojih bogomudrih odgovora, kao otaĉko nasleĊe duhovnoj deci. Priljeţno je ĉitajući, oni iz nje mogu izvući veliku korist za dušu.

Ta knjiga sadrţi 850 odgovora pruţenih na razliĉita pitanja raznovrsnih lica: arhijereja, jereja, monaha, svetovnjaka. staraca, mladića, nemoćnih i zdravih. Neke od njih je napisao takozvani "drugi starac", Jovan, a druge, i to većinu, dao je sam veliki starac Varsanufije. Pri tome, on ih nije pisao sam, nego preko ave Serida.

295

Kada je Varsanufije Veliki poĉeo da daje odgovore igumanu manastira, prepodobnom Seridu, desila se jedna okolnost dostojna divljenja. (Naime), pozvavši svog pisca Serida, sveti Varsanufije mu je naloţio da napiše odgovor prepodobnom Jovanu,

inoku obitelji svetog Save. Ne mogavši da zadrţi u umu svome sve reĉi koje muje rekao sveti, Serid se zamislio i bio u nedoumici kako će da zapiše toliko mnoštvo reĉi. On je oĉekivao da će mu starac narediti da donese mastilo i hartiju da bi, slušajući, zapisivao reĉ po reĉ. Po blagodati prozrenja danoj mu od Svetog Duha, sveti Varsanufije je poznao tajnu misao Serida. Lice mu je iznenada zasijalo kao oganj i on je rekao. "PoĊi, napiši i ne boj se. Ako ti kaţem i bezbrojno mnoštvo reĉi sa namerom da ih zabeleţiš, znaj da Sveti Duh neće dopustiti da napišeš ni jednu reĉ više ili manje od onoga što ti je reĉeno, ĉak i kad bi ţeleo, već će tvoju ruku voditi sa ciljem da zapišeš sve po redu kojim ti je govoreno".

Takva je ova knjiga! Izobilujući divnim rasuĊivanjem, ona razrešava i najzamršenija pitanja. Ona je uĉiteljica trpljenja, iskorenjivaĉ roptanja, maĉ koji odseca samovolju, sekira koja seĉe licemerstvo, rukovodilac ka istinskom i savršenom smirenju koje nas pouĉava da sebe smatramo ništavnim, propovednica pokajanja, roditeljka plaĉa i zastupnica spasenja duša i savršenstvo u Hristu Gospodu.


PODVIŢNIĈKE POUKE

Uĉinjen je izbor onoga što se odnosi na podvige i borbu sa strastima.

1. Pripremi se da blagodariš za sve, slušajući reĉ svetog apostola: Na svemu zahvaljujte (1.Sol.5,18). Makar bio u nevolji ili u tegobi, u teskobi ili bolesti, u telesnom trudu, za sve što ti se dešava - zahvaljuj Bogu. Nadam se da ćeš i ti doći u Njegov poĉinak (Jev.4,3), jer nam kroz mnoge nevolje valja doći u Carstvo Boţije (Dap.14,22). I tako, ne sumnjaj u duši svojoj i neka ne slabi ni zbog ĉega srce tvoje, nego se sećaj apostolske reĉi: Ako se naš spoljašnji ĉovek i raspada, ipak se unutrašnji obnavlja iz dana u dan (2.Kor.4,16). Ako ne pretrpiš stradanje, ne moţeš uzići na krst.

2. Dok je na moru, brod je izloţen opasnostima od vetrova. a kad dostigne tiho i mirno pristanište, više se ne boji od opasnosti, niti nevolja i jakih vetrova, nego ostaje neuznemiravan. Tako je i sa ljubavlju tvojom: dok prebivaš sa ljudima, oĉekuj skorbi, opasnosti i bure mislenih vetrova. A kad budeš dostigao pripremljeno (pristanište bezmolvija), nećeš više imati straha.

3. Ne padaj duhom u nevoljama i trudovima telesnim koje nosiš, napreţući se za nas i naše opšteţiće, jer to i znaĉi: Polagati ţivot za braću (1.Jn.Z,16). Nadam se da će biti velika nagrada za trud tvoj. Kao što je Gospod postavio Josifa u Egipat da prehrani braću svoju u vreme gladi (Ps.32,19), tako je i tebe postavio da posluţiš ovom opšteţiću, zajedno sa sinom našim Seridom. Ja ti ponavljam reĉ apostola, izreĉenu Timoteju: Ti, dakle, ĉedo moje, jaĉaj u blagodati (2.Tim.2,1).

4. Jedan trudovima po Bogu dolazi do pokoja u Njemu (Jev.4,3), a drugi tamo dostiţe smirenjem. A za tebe se nadam da ćeš ga dostići i jednim i drugim kada u tebi umre gnev kao posledica ukroćene razdraţljivosti u srcu tvome. Tada će se na tebi ispuniti reĉ Pisma: Pogledaj smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps.24,18)... Gospod

296

neka saĉuva tvoju dušu i telo, i duh tvoj od svakog zla, od svake neprijatnosti koju navodi Ċavo, i od svakog maštanja koje izaziva smetenost misli.

5. Pre svega se ĉuvaj duha uninija, [tj. lenjosti], iz koga se raĊa svako zlo i razliĉita iskušenja... Zašto tvoje srce slabi i iznemogava (zbog skorbi koje ti nanose) ovce Hristove?... Poĉuj sa paţnjom šta ću ti reći: Dugotrpeljivost je majka svih dobara. Pogledaj na Mojsija koji je pre izabrao za sebe da strada sa narodom Boţijim nego da ima privremenu nasladu greha (Jev.11,25).

6. Ĉuvaj se da te ne pokradu lukave zmije i da te ne otruju svojim otrovom: on je smrtonosan. Niko nikada neće izvršiti dobro delo posredstvom zla, zato što je sam pobeĊen zlom. Naprotiv, dobrim se ispravlja zlo (up. Rim.12,21). Ti stojiš na pozornici: i zbog toga si i duţan da se boriš sa zverovima, sliĉno apostolu (1.Kor.15,32) koji se, pobedivši zveri, hvalio. Ti si baĉen u morsku buru. Zbog toga si i duţan da, sliĉno nama, pretrpiš mnoge opasnosti i da se podvizavaš protiv visokih talasa. Pobedivši, uz Boţiju pomoć, ti ćeš sa nama doći do tihog pristaništa u Hristu Isusu, Gospodu našem. Njemu

slava u vekove. Amin.

7. Tebe uznemiravaju pomisli, pobuĊujući te da druge smućuješ i da se sam smućuješ preko drugih... Znaj, brate moj, da ako neko ţalosti drugog ili delom ili reĉju, kasnije sam biva oţalošćen stostruko više... Budi dugotrpeljiv u svemu i ĉuvaj se da u bilo šta uplićeš svoju volju... Postaraj se da (pre toga) paţljivo ispitaš svoje pomisli kako one ne bi zarazile tvoje srce smrtonosnim otrovom i kako te ne bi prevarile da komarca smatraš kamilom a kamenĉić kamenom, inaĉe ćeš liĉiti na ĉoveka koji, imajući [u svom oku] brvno, gleda na tuĊi trun.

8. Ti sebe nazivaš grešnim, a na delu pokazuješ da ne poznaješ samog sebe. Ko sebe smatra grešnikom i vinovnikom mnogih zala, nikome ne protivreĉi, ni sa kim se ne svaĊa, ni na koga se ne gnevi, nego sve smatra boljim i razboritijim od sebe... Ako si grešan, zašto onda ukorevaš bliţnjeg i okrivljuješ ga kao da preko njega dolazi ţalost na tebe?... Ispitaj sebe i naći ćeš da u stvari ne smatraš sebe takvim... Pogledaj brate, kako se nama rugaju: govorimo samo ustima, a dela pokazuju drugo. Zbog ĉega mi, kada protivreĉimo pomislima, nemamo snage da ih odbijamo? Zbog toga što se pre toga odajemo osuĊivanju bliţnjeg, što slabi našu duhovnu silu. Mi okrivljujemo svog brata, a sami smo krivci... Poloţi na Boga svaku pomisao, govoreći: "Bog zna šta je korisno", i umirićeš se, te ćeš postepeno steći silu da trpiš.

9. Ti znaš, brate, da ĉovek neće videti slavu ukoliko ne trpi uvrede i da neće osetiti sladost ako se ne oĉisti od ţuĉi. Ti si stupio meĊu bratiju i razliĉite okolnosti da bi na vatri bio ispitan, jer zlato se ne ispituje drugaĉije osim ognjem. Zbog toga ništa sebi ne nalaţi2, budući da bi se na taj naĉin podvrgao borbi i brizi, nego sa strahom Boţijim ispituj šta

odgovara vremenu i ništa ne ĉini kroz svadljivost... Koliko je moguće udaljavaj se od gneva... Ne sudi i ne osuĊuj nikog... a osobito ljubi one koji te kušaju... Ukoliko shvatimo, videćemo da nas upravo oni pomaţu u napretku.

10. Budi dugotrpeljiv u ţalostima, kao onaj ko je dostigao zaveštanje Vladike koje poruĉuje: U svetu ćete imati ţalost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33). Dostigni nepobedivu ljubav koja njene posednike uvodi u carske dvore i ĉini ih Hristovom braćom.

2 Kao nepromenjivo pravilo,- Prim. prev.

297

11. Razbijaj mleko, i izaći će maslo, a ako rukom stisneš dojku izaći će krv (Priĉ.30,33)... Ako neko hoće da savije drvo ili vinovu lozu u oblik obruĉa, on to ĉini postepeno da se oni ne slome, a ako savije iznenada i snaţno, oni se odmah lome (Ovde

on govori o strogim merama starešina i o preteranim podvizima monaha).

12. Zašto iznemogavaš u nevoljama kao telesni ĉovek? Zar nisi ĉuo da ti predstoje nevolje?... Zar ne znaš da pravednici [trpe] mnoge nevolje (Ps.33,20), kojima se kušaju, kao zlato u ognju? Zbog toga, ako smo pravedni, bićemo ispitani nevoljama, a ako smo, naprotiv, grešni, onda ih pretrpimo kao dostojni, jer trpljenje gradi iskustvo (up. Rim.5,4). Setimo se svih svetih od poĉetka (sveta) i opomenimo se kako su oni trpeli, ĉineći dobro, govoreći dobro i prebivajući nepokolebivo u istini. Njih su ljudi mrzeli i skorbili sve do same konĉine njihove a oni se, po reĉi Spasitelja (Mt.5,44), moljahu za neprijatelje i one koji ih iskušavahu. Zar si ti bio prodan kao celomudreni Josif?... Jesi li sliĉno Mojsiju trpeo uvrede od detinjstva (Izl.2,3) pa do starosti (Broj.31,14-16)? Šta si ti pretrpeo, lenjivĉe? Jesi li bio gonjen kao David, koji je trpeo gonjenje od Saula (1.Car.18,27) i od sopstvenog sina (2.Car.15,17)? Jesi li i ti plakao zbog njih po njihovoj smrti (2.Car.1,11-27; 18,33)? I da li si kao Jona bio baĉen u more (Jon.1,15)? Ti si zaboravan, ljubljeni moj! Zašto slabi tvoja pomisao? Ne straši se i ne boj se kao onaj ko je tuĊ hrabrosti, da se ne bi lišio obećanja Boţijih. Ne uţasavaj se kao neverujući, nego obodri svoje maloverne pomisli. Zavoli nevolju u svemu kako bi bio iskusan sin svetih.

13. Brate, onaj ko hoće da doĊe do grada, ne leţi, i ko hoće da završi (delo), ne lenji se kad vidi (da je izašlo) sunce, i ko hoće da obradi svoju njivu, nije nemaran. (Naprotiv), onaj ko hoće da dostigne grad ţuri pre nego što se smrkne i, videći da je sunce izašlo, sa bodrošću ţuri na trud bojeći se da neĉim ne bude zadrţan. Ko ţeli da obradi svoje polje, stara se (da to uĉini) pre nego što ga zahvati korov. Ko ima uši da ĉuje, neka ĉuje (Mt.13,9).

14. Da li ţeliš da se izbaviš od nevolja i da se ne opterećuješ njima? Oĉekuj i veće, pa ćeš se uspokojiti. Sećaj se Jova i ostalih svetih i muka koje su pretrpeli. Stekni njihovo trpljenje i utešiće se duh tvoj. Hrabri se, krepi se i moli se.

15. Plaĉi, ridaj, ne traţi da te drugi smatraju neĉim, ni u ĉemu se ne uporeĊuj sa drugima. Ostavi najzad svet, uziĊi na krst, zbaci sa sebe [sve] zemaljsko, otresi prah sa nogu svojih, ne mari za sramotu (up. Jev.12,2), ne raspaljuj sa Haldejcima peć da ne bi zajedno sa njima bio saţeţen gnevom Boţijim. Svakog ĉoveka smatraj boljim od sebe i plaĉi zbog svog mrtvaca. Izvadi brvno svoje (Mt.7,5). Podigni razrušeni dom svoj. Uzvikuj: Pomiluj me... Sine Davidov... da progledam (Lk.18,38; 41).

16. Brate, dok je još vreme, pazimo na sebe i uĉimo se ćutanju, budući da je sve obuzeo meteţ. A ako hoćeš da budeš spokojan u svemu, budi mrtav za svakog ĉoveka i

umirićeš se. Shvati da to govorim u odnosu na pomisli, sva dela i obraćanja sa ljudima kao i u vezi sa brigama.

17. Ti si mi u pismu napisao: "Pomoli se za moje grehe". I ja ću reći isto: "Pomoli se za moje grehe", jer je napisano: Kako hoćete da vama ĉine ljudi, ĉinite tako i vi njima (Lk.6,31). Premda sam ja i okajan, [tj. jadan], i manji od svih ljudi, ipak sve do sada to ĉinim po sili mojoj, radi Onoga koji je rekao: Molite se... jedni za druge, da ozdravite (Jak.5,16).

18. Onaj ko je tvrd u veri makar razgovarao i nosio se sa jereticima i nevernima, nikada se neće smutiti zbog toga što unutar sebe nosi Isusa, Naĉelnika mira i tišine. Takav, posle mirnog suprotstavljanja, sa ljubavlju moţe mnoge jeretike i neverujuće da privuĉe u

298

poznanje Spasitelja našeg Isusa Hrista. Pošto, brate, takvo rasuĊivanje o tim predmetima prevazilazi tvoju meru, ti se drţi carskog puta, naime, vere tri stotine osamnaest svetih otaca u kojoj si se krstio: za one koji shvataju savršeno ona u sebi sve potanko sadrţi.

Bezmolstvuj paţljivo, razmišljajući o gresima svojim i o tome kako ćeš sresti Boga.

19. Brate, na meni se preko tebe ispunila reĉ Pisma: Ljudi moji, koji vas hvale, laţu vas (Is.3,12), i ostalo. Takva pohvala ne dozvoljava da vidimo gnusnost dela naših. Ona, kako mi se ĉini, šteti i onima koji su dostigli meru (duhovnog napretka) i odvaja od vere u Boga koji govori: Kako vi moţete verovati u mene kada primate slavu jedan od drugoga (Jn.5,44)? Onaj ko shvata smirenje apostola pre će izabrati ludost, da bi potom bio mudar (1.Kor.Z,18). Jer, ja bih se ĉudio ukoliko bi onaj ko sebe prikazuje razumnim, a ne pre duhovnim, izbegao osudu naznaĉenu za nadmenost.

20. (Na pitanje i noćnom strahu). GraĊani se sve dotle boje nailaska neprijatelja dok ne doĊe pomoć od cara. A kada dobiju vest da je u njihov grad došao vojvoda ili vojskovoĊa, više se ne uznemiravaju, znajući da se starešine brinu o njima. Ukoliko i ĉuju

da se neprijatelj pribliţava, imajući zaštitnika, oni se više ne boje. Tako se ni mi ne bojmo demona ukoliko verujemo u Boga, budući da nam Bog šalje svoju pomoć.

21. Ĉasovi i pesme su crkvena predanja i dobro su ustanovljeni radi [molitvenog] usaglašavanja svih ljudi, a tako je i u opšteţićima radi saglasnosti mnogih. Skićani, [tj. kelioti, ili usamljenici] ne ĉitaju ni ĉasove niti pesme [tj. kanone], nego se u usamljenosti upraţnjavaju u rukodelju, ĉitanju i razmišljanju, da bi, posle izvesnog vremena, zapoĉeli molitvu. Kad stojiš na molitvi duţan si da se moliš za osloboĊenje od starog ĉoveka ili da proiznosiš Oĉe naš, ili i jedno i drugo zajedno, a zatim da sedneš za rukodelje. A o tome da li da produţavaš molitvu kada prebivaš u njoj (reći ću): Ako se neprestano moliš, po reĉi apostola (1.Sol.5,16), onda nije neophodna duţina.

22. [Pravilo u vezi sa noćnim snom]. Moli se uveĉe dva sata, raĉunajući ih od zalaska sunca i, završivši slavoslovlje, spavaj šest ĉasova. Zatim ustani na bdenje i bdi ostala ĉetiri sata. U letnje vreme radi isto, ali smanji slavoslovlje i (ĉitaj) manje Psalama zbog kratkoće noći.

23. Gospod nas je nauĉio kako da steknemo savršeno smirenoumlje, govoreći: Nauĉite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29). Ako i ti hoćeš da stekneš savršeno spokojstvo, razumi šta je Gospod pretrpeo, pa i ti pretrpi i odbaci svoju volju u svemu. Sam Spasitelj je rekao: Sišao sam sa neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca koji me posla (Jn.6,38). Savršeno, pak, smirenoumlje sastoji se u tome da se podnose uvrede i sramote i ostalo što je pretrpeo Uĉitelj naš Isus... Znak za to da se (ĉovek) kosnuo savršene molitve jeste odsustvo smućenja, makar ga i sav svet vreĊao.

24. Savršena, pak, molitva sastoji se u tome da se razgovara sa Bogom bez mislene rasejanosti, pri ĉemu su sve pomisli i osećanja sabrani. Ĉovek dospeva u takvo (stanje) kad umre svim ljudima, celom svetu i svemu što se u njemu nalazi... Savršeno se moli onaj ko se umrtvio za svet i njegov pokoj. Onaj ko Boga radi priljeţno ispunjava svoje delo nije rasejan, nego marljivo ugaĊa Bogu.

25. Oci govore da se mera uzdrţanja u jelu i piću ostvari upotrebom manje koliĉine od onoga što nam je neophodno, tj. da se ţeludac ne napuni do kraja. I svako mora sam sebi da odredi (meru): kako u kuvanoj hrani, tako i u vinu. Tokom zime niko ne pije mnogo, ali je i tada neophodno piti nešto manje od potrebnoga, a isto tako postupiti i sa

299

hranom. Uostalom, mera uzdrţanja se ne odnosi samo na hranu i piće, nego i na razgovore, i san, i odeću i sva ĉula. U svemu tome treba da postoji mera uzdrţanja.

26. Šta znaĉi upotrebljavati nešto manje od neophodnog u vezi sa hranom, pićem ili povrćem? Od sve koliĉine hrane, tj. hleba i drugog jela i povrća, treba odbiti skoro jednu uncu, a što se tiĉe vina i vode - treba oduzeti pola ĉaše. Ukoliko paziš na sebe i nije ti teško, bilo bi dobro da piješ samo jedanput, a ako ne moţeš, onda pij dva puta, no svaki put nešto manje od potrebnoga. U vreme uznemirenja i mislene borbe, obiĉnu koliĉinu (hrane i pića) treba još više smanjiti, tj. hranu za jednu uncu, a svo piće za pola ĉaše, tako da se uopšte koliĉina hrane svede na dve unce, a pića na celu ĉašu.

27. Kako se moţe saznati koliko je potrebno da se jede i pije? Pazeći na sebe tokom nekoliko dana, a sa obzirom na svu hranu, tj. hleb, druga jela i povrće, ĉovek moţe iz iskustva da sazna koliko je hrane i pića potrebno njegovom telu. Na primer: ako neko (stalno) pije po tri ĉaše na dan i jede po jednu litru3 hleba, pa uvidi da njegovom telu treba više od tri ĉaše ne stoga što se više trudio ili što je jeo slano, nego tek tako, bez osobitog

razloga, onda se radi o borbi. A kad ne oseća napad, onda, ako moţe, (treba) od te tri ĉaše da odbije polovinu jedne, a u hrani takoĊe, umesto cele litre, da upotrebi litru bez jedne unce.

28. Kako da ispravno shvatimo reĉ: "Po sili svojoj". Ĉiniti "po sili svojoj" znaĉi upotrebljavati nešto manje hrane, pića i sna nego što nam je potrebno... Ako neko, ustajući svaki dan u pola noći, odmori i sat više zbog truda, onda je on uĉinio po sili svojoj stoga što je umor znak (potrebe) da se [ĉovek] unekoliko odmori, kao što je bilo reĉeno, da bi posle opet bdio po obiĉaju... Pitaš: "Kakva mera vaţi za san". Oci naznaĉuju polovinu noći. U hrani se uzdrţavaj onda kada ţeliš da pojedeš još malo, i na takav naĉin je uvek upotrebljavaj umereno.

29. Šta znaĉi primati hranu zbog prohteva, a šta zbog prirodne potrebe? Zbog prohteva primati hranu znaĉi da se ona ţeli uzeti bez telesne potrebe, samo radi ugaĊanja stomaku. Treba, meĊutim, od toga razlikovati prirodnu naklonost za nekom drugom vrstom povrća osim soĉiva, zbog lakoće same hrane.To nije prohtev. Jedni po svojoj prirodi traţe slatku hranu, drugi slanu, drugi opet kiselu, i to nije strast, ni prohtev, niti stomakougaĊanje. MeĊutim, voleti neku (naroĉitu) hranu i pomamno je ţeleti, već predstavlja prohtev koji je sluga stomakougaĊanja. Znaj da si obuzet strašću stomakougaĊanja ako nešto ovlada tvojim pomislima. Ako se tome protiviš i pristojno primaš hranu iz telesne potrebe, onda izostaje stomakougaĊanje...

Drugi nagoveštaj stomakougaĊanja sastoji se u ţelji za prevremenim uzimanjem jela. To, meĊutim, ne treba ĉiniti bez nekog vaţnog razloga.

30. Šta ako strast ne obuzima ĉoveka pre jela, nego se javlja za vreme samog obeda? Da li da se ostavi jelo ili ne? Ne ostavi istog ĉasa, nego se protivi pomisli, privodeći sebi na sećanje smrad u koji se hrana preobraća. I ako strast odstupi, uzmi hranu osuĊujući se, a ako ne odstupi, prizovi ime Boţije u pomoć i uspokojićeš se. Kako drugi, koji sede sa tobom, ne bi ništa primetili, uzimaj po malo [jela]. U sluĉaju gladi, jedi hleb ili neku drugu hranu prema kojoj ne osećaš borbu.

31. Da li je potrebno pitati starce o svim pomislima koje se raĊaju u srcu?... Ne treba o svim pomislima pitati (starce), budući da su poneke usputne, već samo o onima koje dugo ostaju u ĉoveku i napadaju ga. To delo je sliĉno prenebregavanju neprijatnosti

3 Litra ima 327 grama, a sastoji se od 12 unci,- Prim. prev.

300

koje [ĉoveku] mnogi nanose, pri ĉemu se on na njih ne osvrće. Ali, kada neko, (makar to bio i samo jedan [ĉovek]), ustane na njega i napadne ga, on [neprijatnost] saopštava upravitelju.

32. Treba li protivreĉiti neprijatelju koji nas napada?... Neprijateljima ne protivreĉi zato što oni to ţele, (i videći protivreĉenje) ne prestaju da napadaju: naprotiv, pomoli se za njih Gospodu, istiĉući pred Njim svoju nemoć, jer On moţe ne samo da ih odagna, nego da ih i sasvim istrebi.

33. Maštanja koja se dešavaju ĉoveku noću bivaju ili od nadmenosti po Ċavolskom iskušenju, ili od slastoljublja zbog stomakougaĊanja... Đavo moţe na nama proizvesti iskušenje i iz zavisti. MeĊutim, kada mu sa naše strane ne sadejstvuje nadmenost ili slastoljublje, iskušenje ne moţe ĉesto da se ponavlja. Onaj ko zida dom se uzalud trudi ako ne naĊe potrebnu graĊu. Isto je i sa Ċavolom.

34. Zbog ĉega ne mogu da obuzdam svoj stomak smanjujući koliĉinu hrane, iako imam ţelju [za ispravljanjem]? Jer, ako je i smanjim, onda se ponovo, posle nekog

vremena, vraćam većoj meri. Tako je i sa pićem. Niko se od toga ne moţe osloboditi ako ne doĊe do mere onoga koji je rekao: Zaboravih jesti hleb svoj od glasa uzdisaja mojih. Zalepi se kost moja za telo moje (Ps.101,5; 6).Takav će brzo doći do smanjenja hrane i pića, jer mu suze sluţe kao hleb. On najzad dolazi dotle da se hrani Svetim Duhom. Veruj mi, brate, da ja znam ĉoveka, (kojeg Gospod poznaje), koji je (dospeo) do takve mere: tokom nedelje on se jedanput, dvaput i ĉešće uznosi do duhovne hrane i od sladosti njene zaboravlja ĉulnu hranu. Kada doĊe da okusi (od hleba), on je već sit i, gadeći se odbija da jede. Jedući, pak, on osuĊuje sebe, govoreći: "Zašto ja nisam svagda u takvom stanju", i ţeli da napreduje još više.

35. Kako se dostiţe to stanje?... Kada sve pomisli ĉoveka saĉinjavaju jednu celinu u Bogu. Tada ovo telo sledi pomisli po Bogu i javlja se radost Duha u srcu, hraneći dušu, ispunjavajući telo i krepeći ih oboje. (Takav ĉovek) već ne slabi i ne (pada) u uninije, jer od tada Isus postaje njegov zastupnik, i postavlja ga pred dveri [koje vode] tamo odakle pobeţe svaka bolest, tuga i uzdah (Is.51,11). Na njemu se ispunjava reĉ Pisma: Gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše (Mt.6,21). Ĉoveka takvoj meri privodi savršeno smirenje.

36. Kako se moţe dostići uzdrţanje i kako razlikovati prirodnu nemoć od one koju izazivaju demoni, te koliko treba uzimati hrane?... Telo koje svakodnevno prima hranu, pa ipak oseća raslabljenost, trpi od demona. U suprotnom sluĉaju reĉ je o prirodnoj nemoći. Uzdrţavati se znaĉi ustajati (sa trpeze) pomalo gladan, kao što su starci odredili poĉetnicima. Kad ĉovek uzraste do te mere, od njega se ne moţe sakriti koliko treba da jede, budući da je već izveţban navikom.

37. Pomoli se za mene, jer sam mnogo ţalostan... Oni koji u potpunosti umiru svetu uz trpljenje i mnoge nevolje, mogu dospeti do [zrelosti]. O ljubljeni brate, Gospod je pretrpeo krst, a ti da se ne raduješ nevoljama. Ko ih trpi, ulazi u Carstvo nebesko. Dobar je znak tvoja ţalost. Zar ti ne znaš da se na onome ko od otaca ište da se pomole za njega ili, pak, koji moli Boga da mu da pomoć, umnoţavaju nevolje i iskušenja radi njegovog ispitivanja? Ne traţi telesni pokoj ako ti ga Gospod ne šalje, jer je mrzak pred Gospodom pokoj telesni. Gospod je rekao: U svetu ćete imati ţalost (Jn.16,33).

38. Kakva treba da je svakodnevna hrana?... Ako sebi odrediš svakodnevnu hranu u keliji onako kako o tome pitaš, imaćeš brige i borbu. Naprotiv, budi zadovoljan onim što Bog pošalje. Ko ide u prostoti, ide nadajući se (Priĉ.10,9).

301

39. Da li je potrebno da posle svakog proĉitanog Psalma govorim Oĉe naš?... Biće dovoljno proĉitati jedanput "Oĉe naš" i ostale molitve.

40. Idite po putu kojim smo išli i mi, trpeći teskobu i nevolju. Bratijo, ne sećam se da smo se mi (ikada) koristili savršenim pokojem, premda smo i imali prilike za njega, nego smo se na svaki naĉin starali da odasvud pomalo pridodamo teskobu i patnju, bojeći se Onoga koji je rekao: Ti si primio dobra svoja u ţivotu svome (Lk.16,25), i: Kroz mnoge nam nevolje valja ući u Carstvo Boţije (Dap. 14,22). Tako smo postupali i onda kada je mnogi imetak dolazio u ruke naše. Bog, meĊutim, zna u kakvom siromaštvu ţivesmo radi Onoga koji osiromaši nas radi. Nije dobro u svemu sebi udovoljavati. Onaj ko to traţi, ţivi za sebe, a ne za Boga. Jer, takav (ĉovek) ne moţe da odseĉe svoju volju.

41. Gospod hoće da mi svakog ĉoveka smatramo boljim od sebe. Stoga, pokazuj poslušanje svome starcu u svemu i ispunjavaj sve što ti govori, bilo da se radi o hrani, piću ili nekoj drugoj stvari, i u svemu mu se povinuj... Ako te i okleveta, ti se raduj, jer ćeš imati veliku korist. Ako te oţalosti, pretrpi: Koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.10,22). Za

sve blagodari Bogu, zato što zahvalnost pred Bogom zastupa (ljudsku) nemoć. Za sve uvek osuĊuj sebe kao onog koji greši i vara se i Bog te neće osuditi. Smiri se u svemu i steći ćeš blagodat od Boga.

42. U svakom sluĉaju pribegavajmo smirenju, jer smireni leţi na zemlji, a onaj ko leţi na zemlji ne moţe da padne. Oĉigledno je da onaj ko se nalazi na visini moţe lako da padne. Naše obraćenje i ispravljenje nije od nas, nego je dar Boţiji, budući da Gospod, (upućuje Pismo), podiţe pale i umudruje slepe (Ps.145,8).

43. Bolest je urazumljivanje Boţije, i (posluţiće) nam za napredak, ukoliko budemo blagodarili Bogu. Zar Jov nije bio verni prijatelz Boţiji? I šta sve on nije pretrpeo blagodareći i blagosiljajući Boga? I trpljenje ga je najzad privelo besprimernoj slavi. I ti pretrpi malo i videćeš slavu Boţiju (Jn.11,40). Zbog posta se ne ţalosti, kao što sam ti ranije rekao: Bog ni od koga ne traţi (napor) koji premašuje njegove sile. I šta je post, ako ne muĉenje tela kako bi se zdravo telo smirilo i postalo nesposobno za povlaĊivanje strastima, po reĉima apostola: Kada sam slab, onda sam silan (2.Kor.12,10). Bolest je veća od ovog muĉenja i uraĉunava se u post (ili ĉak i više od njega) onome ko je podnosi sa trpljenjem blagodareći Bogu. Jer, trpljenjem on stiĉe plod svoga spasenja. Umesto da telo oslabljuje postom, on ima bolest. Blagodari (Bogu) što si se oslobodio od posnog truda. Ĉak ako bi i deset puta na dan jeo, ne ţalosti se, jer nećeš biti osuĊen, budući da ne postupaš tako po nagovoru demona i radi raslabljenosti pomisli.

44. Demoni nas iz zavisti navode na neverje. Ako ga prihvatimo, mi postajemo njihove sluge i sauĉesnici.

45. Ti treba unekoliko da se upraţnjavaš u psalmopojanju, unekoliko da se glasno moliš, a potrebno je [posvetiti] vreme i ispitivanju i ĉuvanju svojih pomisli... U vezi sa psalmopojanjem i glasnom molitvom [reći ću]: Ne vezuj se [pravilom], nego se njima bavi onoliko koliko te Gospod ukrepi, ne ostavljajući takoĊe ni ĉitanje, niti unutarnju molitvu. Malo jednog, malo drugog i provešćeš dan ugaĊajući Bogu. Naši savršeni oci nisu imali odreĊeno pravilo, nego su tokom celog dana ispunjavali svoje pravilo: malo su se upraţnjavali u psalmopojanju, malo su izgovarali molitve naglas, malo su ispitivali pomisli, a pomalo su brinuli o hrani, sve delajući sa strahom Boţijim. Jer, reĉeno je: Sve na slavu Boţiju ĉinite (1.Kor. 10,31).

46. Neka te Ċavo ne smućuje nepotrebnim [stvarima]. Šta misli ljubav tvoja: da li se iskušenje ili skorb dešavaju sa nekim bez Boţijeg popuštenja? Ne. Bog to popušta radi

302

naše duhovne koristi. Videći to, Ċavo i sada kao i nekada, drugaĉije prikazuje stvari sve dok nas ne izgna iz svetog mira, kao iz raja... MeĊutim, mi ne proniĉemo u to. Zaboravljajući da Bog ţeli da nas oĉisti od svake skverne misli, mi se smućujemo i padamo

u uninije... Ako hoćeš da se spaseš i poveriš dušu svoju Bogu i nama, ne treba da veruješ svojoj pomisli, jer demoni seju u tebe zlo seme i predstavljaju ti jedno umesto drugog... Više nikoga i ni zbog ĉega ne okrivljuj, nego se staraj da u svemu ugodiš bliţnjem. Ni o kome ne misli zlo, jer ćeš inaĉe i sam postaješ zao, budući da zli pomišlja zlo, a dobri - dobro. Pomišljati o drugima: "Oni o meni govore", jeste borba svojstvena poĉetnicima... Nemoj imati takva podozrenja... Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada za trpljenje... Ne veruj demonima ni u ĉemu što se tiĉe tvog brata, budući da ono što ti oni pokazuju ne postoji u stvarnosti. Oni jedino hoće da te smute.

47. Ĉudim se tvojoj prostoti, brate. Zar ti misliš da će Ċavo prestati bilo koga da iskušava? Zar mi moţemo da okrivljujemo Ċavoimane koji padaju na zemlju i puštaju penu? Isto tako ne moţemo okrivljavati ni one koje Ċavo podvrgava protivreĉenju i neosećajiosti, nego smo duţni da krivimo strast. Pronikni bolje u ono što ti govorim budući da i tebe smućuje Ċavo, te ne gledaš na svoje grehe, nego pristalo pratiš grehe bliţnjeg. Ti istiĉeš propuste brata, a o svojim ništa ne govoriš... Najzad, ko si ti da bi gledao na tuĊe strasti?... Seti se Lazara i toga koliko je vremena on trpeo blagodareći Bogu.

48. "Ja sam se prepustio maštanjima". Bog pušta da padnemo u maštanja i u druge strasti da bismo spoznali svoju nemoć... i da bismo naše uzdanje i našu nadu polagali na Njega, a ne na sebe. MeĊutim, ĉuvaj se da ne pomisliš da mi po volji Boţijoj padamo u maštanja i druge strasti. (Za to ne postoji volja Boţija). Naprotiv, Bog to popušta zbog našeg nerada. Po svom ĉovekoljublju On nas od (naših) zlih (dela) privodi ka smirenju, radi našeg spasenja... Shvati ko si i... smiri se, zaista, ne samo pred Bogom, nego i pred ljudima. Poloţi sve brige na Onoga koji moţe da uĉini neuporedivo više od

onoga što mi traţimo ili pomišljamo.

49. "Malaksavam od iskušenja". Nemoj da malaksavaš, brate. Bog te nije ostavio i neće te ostaviti. MeĊutim, znaj da je nepromenjiva presuda koju je Vladika izrekao našem zajedniĉkom ocu: U znoju lica svoga ćeš jesti hleb svoj (Post.3,19)... Zlato koje se usija u peći drţe klještima, udarajući ga ĉekićem, te ono postaje ĉisto i podesno za carski venac. Tako i ĉovek, podrţavan moćnom i delotvornom molitvom svetih, biva opaljivan nevoljom, primajući udarce iskušenja. Ukoliko sve trpi sa blagodarnošću, postaće sin Carstva. Dakle, ma šta da se desi sa tobom - sve sluţi na tvoju korist, kako bi i ti stekao smelost pred Bogom

50. Celivajmo stradanja našeg Spasitelja, koji je postao ĉovek i zajedno sa Njim trpimo uvrede, rane, poniţenja, pogrde putem šamaranja, ruganje purpurnog ogrtaĉa,

sramotu trnovog venca, sirće sa ţuĉi, bol od nabijanja klinova, probadanje kopljem, prolivanje vode i krvi. Pozajmimo odatle utehu za svoje muke. Gospod neće tvoj trud ostaviti uzaludnim. On je dopustio da pretrpiš malu nevolju radi toga da ne bi ostao tuĊ svetima kada ih u onaj ĉas budeš ugledao kako proslavljeni nose plodove trpljenja nevolja, te da bi i ti bio njihov sudeonik kao, uostalom, i Isusov, imajući sa svetima smelost pred Njim. Ne ţalosti se, jer te Bog nije zaboravio, nego se stara o tebi i to ne kao o kopiletu, nego kao o svom roĊenom sinu.

51. Neka vam svima ukaţe pomoć Onaj veliki Brat naš - mislim na (Gospoda našeg), Isusa. On je blagoizvoleo da nas uĉini svojom braćom (Jev.2,11). Mi smo to već postali, te nas an-Ċeli blaţe. O, koga mi imamo za Brata! Silnog - da nas ukrepi, Krepkog -

303

da nam podeli plen, Vojvodu - da u vreme bitke pobedi neprijatelje naše, Lekara - da zajedno isceli našeg unutarnjeg i spoljašnjeg ĉoveka, kad mu se pokore, Hranitelja - da nas hrani duhovnom hranom, Ţivoga - da bi nas oţiveo, Milostivog - da bi nas pomilovao,

Štedrog - da bi nam se smilovao, Cara - da bi i nas uĉinio carevima, Boga - da bi i nas uĉinio bogovima. Znajući da se sve sadrţi u Njemu, Njemu se i moli. On i pre tvoje prozbe zna šta ti je potrebno i daće ti po iskanju srca tvoga, samo ukoliko mu ne zasmetaš.

52. Neka ti Isus ispuni sve molbe, budući da je rekao: Ištite i dobićete (Jn.16,24). Jedino pripremi svoj dom i marljivo ga oĉisti, kako bi primio darove. Oni se ĉuvaju (jedino) u ĉistom domu, a svoj miris toĉe gde nema neĉistote. Ko okuša od njih postaje tuĊ starom ĉoveku, razapinje se za svet kao i svet za njega, i ţivi svagda u Gospodu. Ma koliko da udaraju neprijateljski talasi, njegov brod ostaje ĉitav. On postaje strašan za protivnike, budući da oni na njemu vide sveti peĉat. I koliko postaje njihov neprijatelj, toliko postaje i iskreni i ljubljeni prijatelj Velikog Cara.

53. Nemoj da te raslabi nespokojstvo koje nanose Ċavolske strasti i maštanja. Veruj

da (demoni), premda nas i uznemiravaju i iskušavaju, ipak neće ništa uspeti. Oni samo još uveliĉavaju vrlinu našu, ukoliko oprezno pazimo na sebe, trpeći uz meru. O pravedniku koji se spasava verom Gospod govori: Jer, ako posumnja, duša moja neće blagovoleti [da bude] u njemu (Av.2,4). Ne popuštajmo u naporu da ne bismo izgubili obećanja koja nam je dao ĉovekoljubivi i milostivi Bog. Njegovo je da daruje, a naše da saĉuvamo. I ne ĉudi se što i posle svetih obećanja i darova za koje se Bog ne raskajava (Rim.11,29), demoni ponovo podiţu na tebe svoje sramne strasti, nadajući se da otmu bezmerno bogatstvo. Naprotiv, sećaj se da su oni ostali bestidni i posle svedoĉanstva samog Vladike, Boga našeg, o svetom i slavnom Jovu i da su podigli iskušenja i zamke da bi srušili takav stub (trpljenja). Ipak oni ga nisu savladali i nisu mogli da otmu riznicu njegove svetle vere i blagodarnosti. Zlato je postalo još ĉišće prolazeći kroz oganj, isto kao i pravednik kroz

mnoštvo iskušenja. Bog je dozvolio i dopustio da i posle osobitog svedoĉenja Njegovog o pravedniku, Njegov sluga bude iskušan radi veće ĉasti i slave Vladike, te ućutkivanja neprijatelja. Ne padaj duhom: peĉati obećanja su celi, ali poĉekaj, [tj. potrpi] Gospoda (Ps.26,14). Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.24,13) u Hristu Isusu, Gospodu našem.

54. Takva smućenja ti se dešavaju stoga što nemaš postojano srce... Vino ne treba u potpunosti da ostaviš, nego moţeš uzimati po malo. Spavanje u sedećem poloţaju privodi smirenju. Uopšte, predaj celog sebe Bogu u strahu Njegovom.

55. Primeti brate da oni hoće da ti podmetnu ono što je malo korisno (tj. spavati sedeći ili ne koristiti uzglavlje, što je isto što i metvica i kopar i kim), i da te navedu da ostaviš ono što je preteţnije u zakonu (Mt.23,23), (tj. da ne ugasiš gnev, da ne isušiš razdraţljivost i da se ne povinuješ u svemu). Oni to polaţu u tebe da bi izmoţdio svoje telo

i pao u bolest, te da ti bude neophodna meka postelja i raznovrsna hrana. Bolje budi zadovoljan malim uzglavljem i odmaraj se na njemu sa strahom Boţijim... Poloţi u lonac zaĉin mislenih trava kao što su: smirenje, poslušanje, vera; nada i ljubav. Jer, ko njih ima, priprema gozbu nebeskom Caru Hristu.

56. "Poveo sam se za hulnom pomisli". Ima već dosta vremena kako se ustremio na tebe demon hule koji pogubljuje duše koje ga primaju. Ispitaj i uverićeš se da te je on ulovio za grivnu bez ikakvog razloga dostojnog paţnje, hoteći da te umrtvi. Neka mu moj Bog ne da mesta da na tebi ispuni volju svoju (2.Tim.2,26). Ako ne oĉajavamo, svagda će nam predstojati Bog koji prima pokajanje... Probudi se iz prelesti zarobljeništva, a osećanja, ulovljena neprijateljem, proĉisti uĉenjem Hristovim koje sam ti predao. Jer, On,

304

pre svega, nareĊuje da se ugasi gnev i razdraţljivost, znajući da ĉoveka privode u pogibao bogohuljenja. Ti, pak, stekni smirenje koje opaljuje demone, poslušanje koje Sinu Boţijem otvara ulaz u ĉoveka, veru koja spasava ĉoveka, nadu nepostidnu, ljubav koja ne dopušta

da ĉovek otpadne od Boga. MeĊutim, ti se nisi mnogo postarao o tim (vrlinama), nego si za sebe izabrao suprotno: gnev, razdraţljivost i savršenu pogibao - gore slomenutu hulu... Ipak, gledajući na blagost Boţiju, da bi shvatio koliko je dobar, potrudi se da se popraviš... Zbog onog juĉerašnjeg u toku 40 dana prinosi pokajanje Bogu ĉineći svakodnevno po tri poklona, govoreći: "Oprosti meni koji sam pohulio na tebe, Boga mog", i ispovedaj ga ustima koja su ga hulila tri puta na dan, govoreći: "Slava tebi, Boţe moj, koji si blagosloven u vekove. Amin". Nemoj u to da se više zaglibljuješ da ti se ne bi desilo nešto gore. Zbog neosetljivosti srca upao si u gnev, a od gneva si došao do toga da ostaviš Svetu Priĉest, pavši u rov hule i budući savršeno ulovljen. I da se nije podigla ruka ĉovekoljubivog Boga, te [pokrenule] molitve svetih, tvoja bi duša upala u pogibao oĉajanja. Najzad, preko mene najmanjeg Bog ti govori: Ako si sagrešio, ne greši više. Moli

se i za preĊašnje grehe. Bog je milostiv i oprašta nam grehe, samo ako imamo ţelju.

57. "Ţalostan sam zato što ava ukazuje veće poštovanje nekoj bratiji nego meni". Brate, ti iskušavaš samog sebe. Zar ne znaš da svakoga iskušava sopstvena ţelja koja ga mami i vara (Jak.1,14)... Brate, nemoj gledati ni na koga drugog osim na samog sebe i ne budi znatiţeljan. To za tebe nije korisno ni u kom sluĉaju. Zar nije satana smutio tvoje srce preko tako beznaĉajne stvari?... Ustani ponovo, podrţavan rukom Boţijom i ne veruj svojim pomislima, budući da ti demoni prikazuju stvari kako hoće.

58. (Kada nam ukazuju ĉast). Ĉuvaj se da se ne raduješ kada te smatraju za nešto i pokaţi poslušanje koje odgoni [svako] prepiranje, koje nije po volji Bogu i onima koji ga ljube. Drţi se poslušanja koje uzvodi na nebo i koje svoje posednike ĉini sliĉnim Sinu Boţijem.

59. (Kako zapoĉeti sa pokajanjem). Prema tome, ako hoćeš da poloţiš poĉetak pokajanja, pogledaj šta je uĉinila bludnica: ona je svojim suzama umila noge Vladike (Lk.7,38). Plaĉ omiva svaki greh. MeĊutim, ĉovek dostiţe plaĉ trudom, posredstvom napornog izuĉavanja Pisma, zatim - trpljenjem, razmišljanjem o strašnom Sudu i veĉnom stidu, kao i kroz samoodricanje, sledeći Gospoda koji je rekao: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mt.16,24). Odreći se sebe i uzeti krst svoj znaĉi: odsecati svoju volju u svemu i smatrati sebe ništavnim.

60. (Zbog nemoći ne mogu da se podvizavam kao oci). Pošto si rekao da si nemoćan telom i da ne moţeš ništa da radiš, barem ĉini koliko moţeš jedući hleb i piće unekoliko manje od potrebnog, budući da je Bog primio dve lepte udoviĉine i obradovao se zbog njih više nego li zbog sveg drugog. Nauĉi se da se drugima ne obraćaš slobodno i

spašćeš se.

61. "Pomisli koje u meni niĉu govore: "Idi u stranu zemlju i tamo ćeš se spasti"". To je od Ċavola. On ti podmeće pomisli pod prividom pravde da bi ti se izrugao i uĉinio te predmetom sablazni za mnoge, šta više, da bi ti natovario osudu i za njih. Uostalom, to je cena tvog nerada i taštine... Uz nemar i taštinu dodaju svoje zamke i demoni kako bi pogubili tvoju dušu... Marljivo pazi na sebe. Podvizavaj se protiv pomisli kako ne bi upao u nemar i taštinu, kako ne bi ĉinio ništa svojevoljno i kako ne bi, uz samoopravdanje, primao misli koje niĉu u tebi. U suprotnom sluĉaju ćeš grubo pasti... Stekni ĉvrstinu i ona će od tebe da udalji slobodu u pristupanju bliţnjima, taj uzrok svih zala u ĉoveku. Ostavi sve (spoljnje) brige pa ćeš slobodno sluţiti Bogu. Umri za sve ljude: u tome se sastoji

305

stranstvovanje. Ne smatraj sebe neĉim posebnim, i tvoja misao se neće smućivati. Ne misli da si uĉinio bilo šta dobro i tvoja nagrada će se saĉuvati u celini. Iznad svega se sećaj da nećeš dugo ostati u telu. Staraj se da uzmogneš da sa smelošću u onaj ĉas kaţeš:

Pripremih se i ne smutih se (Ps.118,60). Brate, nije moguće ţiveti bez truda i niko se ne venĉava bez podviga. Prisiljavaj se da se podvizavaš za svoje spasenje i pomoći će ti Bog koji hoće da se svi ljudi spasu i doĊu u poznanje istine (1.Tim.2,4).

62. Nisu svi koji su u manastiru samim tim i monasi, nego samo oni koji ispunjavaju monaško delo. Gospod je rekao: Neće svako koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21).

Brate, zašto ti, budući u nevolji, dozvoljavaš neprijatelju da ti se ruga? Ti pitaš, ali se ne staraš da ispuniš ono što ti je reĉeno. Zatim, opet pitaš i reĉeno sujetno prenosiš drugima iz ĉovekougaĊanja, sam sebe ometajući u brţem napredovanju...

Vreme nam je dato radi toga da bismo ispitivali svoje strasti, plakali i ridali.

Ako se, prebivajući u keliji, rasejavaš pomislima, prekori sebe i poloţi svoju nemoć pred Boga.

63. Onaj ko hoće da bude inok, više ni u ĉemu ne treba da ispoljava svoju volju. Uĉeći nas tome, Hristos je rekao: Jer sam sišao sa neba ne da tvorim volju svoju (Jn.6,38), i ostalo. Ko hoće jedno da ispuni, a drugo da odbije pokazuje ili da je pametniji od onoga ko mu nareĊuje ili da mu se demoni rugaju. I tako, duţan si u svemu da slušaš, makar ti se i ĉinilo da stvar neće biti bez greške. Ava koji ti naznaĉuje poneće i tvoj greh, budući da će se od njega traţiti odgovor za tebe. Ako ti naznaĉeno delo izgleda teško, pitaj avu i ostavi da on rasudi.

64. "Kada stupim u razgovor sa nekim, ja se veoma zanesem i potpuno

zaboravljam na sebe. Kada se priberem, stidim se da se udaljim od onih sa kojima razgovaram". Da ne bi upao u takvo slavoljublje, nemoćni treba na svaki naĉin da izbegava duge razgovore, prekidajući priĉu. On treba da poţuri izvinjavajući se navodnim poslom koji mu je naredio ava... Kada razgovor donosi korist i ne sluţi kao prepreka za potrebnije delo, moţeš pratiti tok razgovora. Ukoliko razgovor nije koristan, kaţi: "Oprosti, meni nije dobro".

65. "Šta nareĊuješ da ĉinim ako ne ţelim da pitam, ali se desi da se susretnem sa nekim od njih ili da me neko sam pita o neĉemu". Pri susretu sa nekim zadovolji se pozdravom, a zatim kaţi: "Pomoli se za mene, a ja idem zbog posla". A kada te upitaju nešto što znaš, odgovori, pa proĊi dalje. Ukoliko ne znaš, reci: "Ne znam", i poĊi dalje.

66. "Hoću da odseĉem susrete. Da li da to uĉinim odjednom ili malo po malo". Ako odseĉeš razgovore jednim potezom, bićeš spokojan. Inaĉe, daćeš povod (za nove

razgovore i razliĉite pomisli).

67. (Bolniĉar pita da li da ĉita lekarske knjige). Ĉitajući lekarske knjige ili raspitujući se o njima kod bilo koga, ne zaboravljaj da bez Boga niko ne dobija isceljenje. Ko se posvećuje lekarskoj veštini treba da se predaje imenu Boţijem, i Bog će mu dati svoju pomoć. Lekarsko iskustvo ne smeta ĉoveku da bude blagoĉastiv, [tj. poboţan]. Ipak, ti se njime zanimaj kao rukodeljem, (na korist) bratiji. Šta ĉiniš, ĉini sa strahom Boţijim i saĉuvaćeš se molitvama svetih.

68. "Ceo dan se nalazim u poslu i on mi ne dozvoljava da se setim Boga". Ĉesto [se dešava da] mnogi slušaju o nekom gradu i najzad uĊu u njega, uopšte ne znajući da se

306

radi baš o tom gradu. Tako i ti brate, ceo dan provodiš u sećanju na Boga, a ni sam ne znaš. Imati zapovest i truditi se da se ona ispuni jeste povinjavanje i sećanje na Boga.

69. Ti znaš da je nama svakog dana potrebna hrana. Ipak, mi ne treba da jedemo sa nasladom. Kada je primamo blagodareći Bogu darodavcu i osuĊujući sebe kao nedostojne, On daje da nam posluţi na osvećenje i blagoslov.

Isto tako, ako ti je potrebna neka stvar i ti je dobiješ, blagodari Bogu koji ti pomaţe i osuĊuj sebe kao nedostojnog, pa će Bog od tebe udaljiti pristrašće.

70. Svako po svojoj meri voli svog bliţnjeg. Savršena mera sastoji se u tome da ĉovek iz ljubavi koju ima prema Bogu voli i bliţnjeg svog kao samog sebe... Mladi se podvrgavaju padu zbog nerazumne ljubavi jednih prema drugima i zbog toga što se sastaju radi zasebnih razgovora. Mera njihove uzajamne ljubavi treba da bude: ne klevetati jedan drugog, ne mrzeti, ne vreĊati, ne traţiti samo svoje, ne voleti drugog zbog telesne lepote ili iz bilo kakvog telesnog povoda, ne sedeti sa drugima bez krajnje potrebe da ne bi upali u drskost koja pogubljuje sve plodove monaha i ĉini ga sliĉnim suvom drvetu.

71. "Ţelim da se spasem, ali ne znam put spasenja". Brate, Bog nam je preko Boţanstvenog Pisma i otaca ukazao na put spasenja, rekavši: Pitaj oca svoga i on će ti saopštiti, starce svoje i reći će ti (Pon.Zak.32,7). Prema tome, ako hoćeš da se ne prevariš pod izgovorom smirenja, pristajući na pomisli da se udaljiš iz mesta gde stiĉeš korist, ne ĉini ništa bez saveta duhovnih otaca. Tako nećeš zalutati, blagodaću Boga koji hoće da se svi spasu i doĊu u poznanje istine (1.Tim.2,4).

72. "Pomisao mi govori da ću, ukoliko se nekuda zaputim kako bih bezmolstvovao, najzad dostići savršeno bezmolvije". Vladika, Isus Hristos je i pre krsta pretrpeo mnoge uvrede i ruganja. I tek onda se popeo i na krst. Na sliĉan naĉin niko ne moţe da dostigne savršeno i plodno bezmolvije i sveto i potpuno uspokojenje, ako se ranije nije postarao da postrada sa Hristom, kao i da pretrpi sva Njegova stradanja, sećajući se reĉi apostola: Ako

sa Njim postradamo, sa Njim ćemo se i proslaviti (up. Rim.8,17). Ne varaj se, nema drugog puta spasenja.

73. (Bolesnom). Ova bolest te je snašla da Bogu ne bi otišao besplodan. I tako, ako pretrpiš i budeš blagodario Bogu, ona će ti se uraĉunati umesto podviga, budući da nisi dugo proveo u monaškom liku.

74. Bez naredbe nikuda ne treba ići. Ono što ĉinimo po svojim pomislima lako moţe da nam izgleda dobro, premda i nije ugodno Bogu. Upravo se u ispunjavanju naredbi tvog ave, koji te je i uposlio, sastoji molitva i ugaĊanje Bogu, koji je rekao: Ja sam sišao sa neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me je poslao(Jn.6.38).

75. "Zamaram se na poslušanju. Da li da uzmem pomoćnika". Brate, ako neko ţeli da priĊe Isusu i hodi putem spasenja, svakako treba da oĉekuje iskušenja i nevolje, budući

da (Pismo) govori: Ĉedo, ako pristupiš da sluţiš Gospodu, pripremi dušu svoju za iskušenje (Sir.2,1). I Gospod je rekao: Ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj svaki dan, i za mnom ide (Mt.16,24). I tako, ko ţeli da bude Njegov uĉenik, treba do same smrti da ispunjava poslušanje. Za tebe je korisnije da budeš sam i unekoliko se pomuĉiš, negoli da pozoveš drugog. U sluĉaju potrebe uvek ti drugi moţe pomoći. Smelost u obraćanju se manje povećava kada ti (brat) samo povremeno pomaţe, negoli u sluĉaju kada se on stalno nalazi sa tobom.

76. (Koga pitati o pomislima i da li treba i drugoga pitati o istim pomislima). Treba da pitaš onoga prema kome gajiš poverenje, znajući da on moţe poneti pomisli i da mu veruješ kao Bogu. Pitati, pak, drugog o istoj pomisli jeste delo neverja i ljubopitljivosti. Ako

307

veruješ da je Bog govorio preko svog svetog, ĉemu onda ispitivanje i otkud potreba za kušanjem Boga preko ispitivanja drugih u vezi sa istom [stvari].

77. "Koliko puta je potrebno da se pomolim da bi se moja pomisao utvrdila". Kada ne moţeš da pitaš onog starca, potrebno je da se tri puta pomoliš za svako delo. Posle toga pogledaj kuda teţi tvoje srce, makar se radilo i o najmanjem pokretu. Zatim tako i postupi, jer osvedoĉenje biva primetno i shvatljivo za srce.

78. "Kako se treba moliti ta tri puta - u razliĉito vreme ili odjednom? Jer, dešava se da nije moguće odloţiti delo". Ako imaš slobodnog vremena, pomoli se tri puta u toku tri dana. A ako se desi preka potreba, te biva teško, kao u vreme izdaje Gospoda, uzmi za uzor ono što je On tri puta odlazio radi molitve i, moleći se, tri puta ponavljao jedne iste reĉi (Mt.26, 44).

79. (O rukovoĊenju). Mudrošću datom od Boga krmanoš spasava brod kada se naĊe obuzet valovima i oni koji plove u njemu raduju se videći njegovo izbavljenje. Na isti naĉin bolesnika znatno veseli pominjanje lekara, a još više - njegovog umeća. I putnika

koji se nalazi u opasnosti od razbojnika obodrava glas straţe, a još više njeno prisustvo. Ako je to stvarno tako, zar nije utoliko više odgovor oca duţan da donese veselje onome koji sluša, osobito ako je obuzet priljeţnom molitvom Bogu koji kaţe: Molite se... jedni za druge, da ozdravite (Jak.5,16).

80. Ko otkriva svoja sagrešenja, opravdava se, po reĉi Pisma: Reci ti najpre bezakonja svoja, da se opravdaš (Is.43,26), i još: Rekoh, ispovediću bezakonje moje Gospodu i ti si otklonio neĉastivost srca mog (Ps.35,5). Brate, ĉuvaj se ubuduće, a prošlo nam je Bog oprostio.

81. Mi znamo da post biva mrzak Bogu, ako se vrši po svojoj volji, ili ako (se posti) da radi ljudske slave... Tako je i ovde. Delo koje se ne vrši jedino iz ljubavi prema Bogu, nego mu se pridodaje i [nešto] od svoje volje - neĉisto je i neprijatno Bogu. To se moţe

shvatiti i iz Boţanstvenog zakona. On govori: Manje seme nemoj sejati u njivi svojoj (Pon.Zak.22,9-11; Lev.19,19).

82. Uĉi Psalme sa smirenjem, koliko ti Bog pomaţe. Lako uĉenje Reĉi Boţije nije od Ċavola, nego je seme Boţije. MeĊutim, neprijatelj seje svoju plevu kod onog ko nije paţljiv prema Bogu. Ţeleći da smiriš svoju pomisao, navedi joj primer: ĉemu će biti podvrgnut onaj ko od gospodara svog dobije srebro, sliĉno onim jevanĊelskim slugama, i ne stekne [ništa] i ne umnoţi ga. I pomisao će ti odgovoriti da će biti podvrgnut onome ĉemu i sluga koji je sakrio srebro svog gospodara (Mt.25,18). A ti joj kaţi: "Prema tome, ne prevaznosi se, puneći vazduh besplodnim reĉima, budući da ti one sluţe jedino na osudu".

83. Kojim ustima da zahvalimo Onome koji nas je najpre stvorio, a zatim nam darovao i pomoć protiv protivnika, razum srca, telesno zdravlje, svetlost oĉiju, dah ţivota i,

što je od svega vaţnije, mogućnost pokajanja, Telo i Krv svoju radi ostavljenja grehova i utvrĊenja srca... Znaj da mi nikada nećemo uspeti da mu dostojno zablagodarimo. Ipak, prinosimo mu blagodarnost ustima i srcem shodno svojim silama i On će [naše usrĊe], po svom ĉovekoljublju, uporediti sa one dve lepte (jevanĊelske udovice).

84. Neki put ti se ĉini da će neka stvar biti po Bogu, ali joj se pomisao protivi. Iz [te] same [ĉinjenice] poznaj da je ona zaista po Bogu. Ako se u vreme molitve naše srce utvrĊuje u dobru, i ono uzrasta a ne umanjuje se, poznaćemo da je stvar po Bogu, bez obzira da li ostaje suprotna pomisao koja nas ţalosti. Jer, dobru se obavezno protivi ţalost izazvana Ċavolskom zavišću. Pa ipak, dobro se umnoţava molitvom. Ako, pak, Ċavo podstakne navodno dobro, a pri tome izazove i protivljenje, navodno dobro će se

308

umanjivati, a ujedno i navodno protivljenje. Jer, neprijatelj se [samo] pretvara da se protivi pomisli koju sam podmeće, kako bi nas na taj naĉin prevario da (tu pomisao) primimo za Dobro.

85. Kada te pomisao hvali i ne moţeš da izbegneš štetu, postaraj se da prizoveš ime Boţije i kaţi svojoj pomisli: "Pismo govori: Ljudi moji, oni koji vas hvale, varaju vas i puteve nogu vaših smućuju (Is.3,12)"... O tome da onaj ko prima hvalu od ljudi ne stiĉe korist, govori sam Vladika: Kako vi moţete verovati kada primate slavu jedan od drugoga (Jn.5,44). Ukoliko nešto i biva po Bogu, mi smo duţni da se sećamo reĉi: A ko se hvali, Gospodom neka se hvali (2.Kor.10,17). Jer, ni apostol se nije hvalio, iako je postigao veliku meru, nego je uzviknuo, govoreći: No blagodaću Boţijom jesam što jesam (1.Kor.15,10).

86. Ĉak i kada uvidiš da njegova, [tj. neprijateljeva], smicalica ometa psalmopojanje, molitvu ili ĉitanje, ne stupaj sa njim u prepirku, budući da to nije u tvojoj moći, već se postaraj da prizoveš ime Boţije. I Bog će ti pomoći da razoriš neprijateljsko lukavstvo.

87. "Kako steći umilenje u molitvi, ĉitanju i psalmopojanju". Umilenje, [tj. skrušeno suzno raspoloţenje], dolazi od svagdašnjeg sećanja. Naime, onaj ko se moli treba da u sećanje prizove svoja dela, suĊenje onima koji ĉine [bezakonje], te onaj strašni glas: Idite od mene, prokleti, u oganj veĉni (Mt.25,41)... Prilikom ĉitanja i psalmopojanja (umilenje dolazi) ukoliko ĉovek svoj um podstakne na paţnju prema reĉima koje izgovara i kada u svoju dušu prima silu koja se krije u njima.... Pri razmišljanju o ovome ne popuštaj ukoliko u tebi još bude trajala neosetljivost, budući da je milostiv i štedar i dugotrpeljiv Bog koji prima našu revnost. Uvek se sećaj Psalmopojca koji govori: Poĉekavši, saĉekah Gospoda, i usliši me (Ps.39,1). Pouĉavajući se u ovome, nadaj se da će te ubrzo posetiti milost Boţija.

88. Ako se desi da za vreme psalmopojanja ili u društvu ljudi prizoveš Boga, nemoj misliti da ga ne prizivaš s obzirom da ne koristiš naglas, već se seti da je On srceznalac i da gleda na srce. Stoga ga i prizivaj u srcu. To je zabeleţeno i u Pismu: Zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6)... A ako i ne prizoveš u srcu ime Boţije, već se samo setiš Boga, još brţe ćeš pronaći dostatnu pomoć.

89. Istinski plaĉ, sjedinjen sa umilenjem, jeste sluga ĉoveĉiji koji mu je uvek potĉinjen. Neprijateljstvo ne savlaĊuje onog koji ima taj plaĉ. On pokriva ranija sagrešenja i ĉisti prljavštinu, imenom Boţijim uporno ĉuva ĉoveka koji ga je stekao, izgoni smeh i rasejanost i podstiĉe neprestano tugovanje, budući da predstavlja šlem o koji se gase ognjene strele neĉastivog (Ef.6,16). U borbi uopšte ne biva ranjen onaj ko ga poseduje, makar se nalazio i meĊu ljudima, pa ĉak i meĊu bludnicama.

90. Nesavršeni plaĉ ĉas odlazi od tebe, ĉas ponovo dolazi, zato što se tvoja pomisao naizmeniĉno ĉas raslabljuje, ĉas razgoreva. Kada toplota postane stalna, dolazi do velikog i postojanog umilenja, a za njim sledi istinski plaĉ, o kome ti treba da se pobrineš, prinuĊavajući se da ga stekneš.

91. Smirenje se sastoji u tome da se u svemu odseca svoja volja i da se ni o ĉemu ne brine. Odseći koren svih strasti, kao što si rekao, znaĉi odseći svoju volju, ogorĉavati sebe, koliko je moguće, i prinuĊavati ograne ĉula da saĉuvaju svoj poredak, i izbegnu zloupotrebu. Tako se preseca koren ne samo tih, nego i ostalih (strasti).

92. U broj razliĉitih iskušenja spadaju i ona zbog kojih je ĉovek duţan da se raduje. Ako je, pak, nemoćan i ne moţe da pretrpi i da se raduje se zbog gubitka stvari, ostavljajući sve volji Boţijoj, on je duţan da vodi borbu, i to najpre protiv smućenja, govoreći sebi samom: "Pazi da se ne smutiš. Ako bude volja Boţija da se stvar saĉuva,

309

saĉuvaće se". Ma šta da se tada sa (stvari) desi, ĉovek će biti u stanju da blagodarno primi [dogaĊaj]. Jer, ništa se ne dešava iskljuĉivo našim trudom, nego [zapravo] silom i voljom Boţijom. Ipak, i od nas Bog oĉekuje staranje saobrazno sa Njegovom voljom, a ne

(zasnovano) na nekakvom lukavstvu i laţi koji proizlaze od lukavog.

93. Ćutanje je bolje i divnije od svih (povesti). Njega su poštovali i voleli oci naši i njime su se proslavili... MeĊutim, pošto smo mi nemoćni i pošto nismo dostigli put savršenih, (u krajnjoj meri) barem govorimo o onome što naziĊuje, kao i otaĉke reĉi. U objašnjavanje, pak, Pisma se ne treba upuštati, budući da donosi znatnu opasnost neznalicama. Pismo je izreĉeno na duhovni [naĉin], a telesni ĉovek ne moţe da rasudi duhovno... Bolje u razgovoru pribegavajmo reĉima otaca i naći ćemo korist koja se u njima krije. MeĊutim, i njima se koristimo umereno, sećajući se onoga koji je rekao: Kod priĉljivosti se neće izbeći greh (Priĉ.10D9). Ĉak i ako pomisao kaţe: "Ove reĉi ili povesti su dobre", setimo se da ne ispunjavamo ono što govorimo. Mi smatramo da naziĊujemo druge, iako pre na sebe navlaĉimo osudu, budući da ne odelotvorujemo ono što govorimo.

94. Ćutanje se smatra korisnijim od dobrih razgovora. Ono će utoliko pre biti korisnije od srednjih. Ali, kada ne moţemo da prećutimo, nego nas privuĉe razgovor o sliĉnim predmetima (o gradovima, selima, trgovini, miru, ratu i sliĉnom), u krajnjoj meri ne odugovlaĉimo priĉu da zbog mnogogovorljivosti ne bismo upali u vraţiju zamku.

95. Ako se budeš nalazio u društvu sa ljudima koji govore o svetskom ili duhovnom predmetu, dozvoli sebi da i sam sa rasuĊivanjem kaţeš nešto što nije štetno za dušu, samo da bi izbegao pohvalu od sabesednika i da te ne bi smatrali ćutljivim, usled ĉega bi mogao da se opteretiš. Ali, i kada tako postupaš, (tj. pogovoriš malo), ĉuvaj se da ih ne osudiš kao mnogogovorljive, budući da ne znaš da li tebe jedna reĉ koju izgovoriš više opteretiti, negoli njih mnoge.

96. Ako vidiš smućenost u pomisli (koja se zadrţava makar i za dlaku) kada namisliš da nešto uradiš, ĉak i posle prizivanja imena Boţijeg, znaj da ti je (delo) (našaptao) lukavi i ne ĉini ga. Ako te i posle razmišljanja (o tome da nešto uĉiniš) napada smućenje i savladava pomisao, nemoj ĉiniti ono što si namislio, jer ništa od onog što se ĉini sa smućenjem nije ugodno Bogu. (U sluĉaju da) protivljenja smućenju, samo delo ne treba smatrati štetnim, nego ga treba razmotriti: i ako se naĊe da nije dobro, treba ga ostaviti, a ako je dobro, treba ga izvršiti, previĊajući smućenje uz pomoć Boţiju.

97. Ako je oĉigledno da pomisao (koju hoćeš da iskaţeš) u sebi sadrţi greh, postaraj se da je odseĉeš, ĉak i da nema smućenja koje za njom sleduje. Izbegni je tako što će izgledati kao da si zaboravio ono što si hteo reći, ili prenevši misao na drugi razgovor, kako ne bi potpao pod osudu koja iz toga proistiĉe.

98. "Šta je samoopravdavanje". Samoopravdanje je prisutno tamo gde ĉovek ne priznaje poĉinjeni greh (iako se [moţda] i ne hvali njime), kao što je sluĉaj kod Adama, Eve, Kaina i sliĉnih. Oni su, sagrešivši i ţeleći da se opravdaju, odricali sagrešenje.

99. Već sam ti rekao da je potrebno razmotriti svaku pomisao i svako delo, tj. utvrditi da li je dobro ili ne. To nam daje mogućnost da zanemarimo ono što si pomenuo. Ako (delo) bude dobro, uĉini ga, a ako ne, ne ĉini ga. Ipak, da dobro ne bi bilo povezano sa smućenjem, potrebno je razmatrati glavnu pomisao, tj. sa kojim ciljem ona bilo šta preduzima. I kada se uveriš da je ona saglasna sa strahom Boţijim, Bog neće dopustiti da padneš u zabludu... I tako, u svakom (sluĉaju), prizivaj ime Boţije.

100. (Bratu koga je udario sabrat i koji je hteo da se odvoji od njega). Ne smućuj se kako ne bi uĉinio nešto brzopleto, osobito prema ĉoveku koji je smućen pomislima i

310

Ċavolskom zavisti, kao što si i ti jednom bio iskušan i odreĊeno vreme podlegao pomislima... Mnogi bolesnici, imajući pomraĉeni mozak (što proizilazi od silne groznice) govore ono što im prvo padne na pamet i dosaĊuju zdravima koji im sluţe. Oni sami toga

nisu svesni, budući da bolest u potpunosti njima ovladava... Tako i onaj koji iskušava pogubljuje svoju dušu, iako ni sam nije svestan. Ĉak i kada bi svete, koji sastradavaju sa njegovom dušom, vreĊao i poniţavao, on ne bi znao (šta ĉini), budući opijen strasnom bolesti po dejstvu protivnika, koji uvek sve obrće pred njim dok ga ne dovede do toga da se odrekne i samoga Boga. Tako je i u navedenom sluĉaju. Znajući za [tu slabost] i da Bog po promislu popušta iskušenja kako bismo se prekalili opitom pred Njim, snishodimo bliţnjem u vreme njegove ĉulne i mislene borbe, jer je reĉeno: Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov (Gal.6,2)... Ne pokušavaj da napustiš svoje mesto i da se odvojiš od brata. Jer, taj postupak neće biti po Bogu, već će predstavljati ispunjenje Ċavolje volje. Ako se rešiš na to, neprijatelj se neće smiriti, nego će pokušati još i nešto gore... Pomoli se iz sve duše za svoga brata i zavoli ga u Hristu Isusu, Gospodu našem.

101. (Bratu koji se uznemirio strahom). Brate, ti si duţan da proslaviš Boga zbog toga što na tebi pokazuje istinu Pisma, koje govori: Veran je Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što moţete (1.Kor.10,13). Po snazi tvojoj On popušta da se obuĉiš duhovnoj borbi. Velike (ljude) po njihovoj snazi ispituje u velikim iskušenjima i oni se raduju tome. Jer, iskušenje privodi ĉoveka napretku. Gde predstoji dobro, tamo i borba postoji. Prema tome, ne boj se iskušenja, nego se raduj (u njima), budući da te dovode do napretka. Prezri iskušenje. Bog će ti pomoći i pokriti te.

102. Postaraj se da, po svojoj sili, stekneš smirenje i pokornost. Ne budi uporan u svojoj volji, budući da se od toga raĊa gnev. Ne sudi i ne poniţavaj nikoga, zato što od toga slabi srce i oslepljuje um, a proizilazi i nemar i raĊa se neosetljivost srca. Neprestano budi bodar, pouĉavajući se u zakonu Boţijem, budući da se srce time zagreva nebeskim

ognjem, kao što je reĉeno: U pouĉavanju mome razgore se oganj (Ps. 38,4)... Ĉuvaj svoja usta od izlišne reĉi i praznoslovlja i neka se tvoje srce ne navikava na zle reĉi. Zajedno sa molitvama svetih poloţi pred Boga svoju silu, govoreći: Milostiv budi meni grešnome (Lk.18,13). I On će te pomilovati, saĉuvati i pokriti od svakog zla kako bi ti iz tame prešao u istinsku svetlost, od obmane istini, od smrti u ţivot u Hristu Isusu, Gospodu našem.

103. Pruţaj telu onoliko koliko mu je potrebno i nećeš pretrpeti štetu, pa makar i tri puta dnevno jeo. Jer, kakva je korist od toga ako ĉovek jednom dnevno jede, ali nerazumno?... Posle prejedanja sledi duh bluda, jer (neprijatelj) opterećuje telo snom radi toga da bi ga oskrnavio.

104. Nemoj se ĉuditi što pri rukodelju osećaj slabost. Ponekad se ĉovek oseća tako, a ponekad drugaĉije, sliĉno putniku koji, idući glatkim putem, susreće strmine i gore, a

posle njih ponovo izlazi na ravan put.

105. (Bratu koji je prinuĊen da prima hranu i van opredeljenog vremena). Bog ne osuĊuje onog ko jede zbog telesne nemoći, a ne da bi se nasladio. Jela nam se zabranjuju zbog toga da bismo se (saĉuvali) od prejedanja i telesne raslabljenosti. Gde je, pak, nemoć, išĉezava njihovo dejstvo. Jer, gde je nemoć, tamo je prizivanje Boga.

106. (Bratu koji je traţio molitve u iznemoglosti). Malodušni i ropotljivi brate, zašto tuguješ? Zašto tragaš nadaleko kad imaš Isusa koji stoji blizu tebe i koji ţeli da ga prizoveš u pomoć. Prizovi ga: Uĉitelju, i On će ti odgovoriti. Dodirni Njegov skut i On će te isceliti ne samo od jednog stradanja, nego i od svih tvojih strasti. Kad bi se tvoj um obreo tamo gde treba da bude, ni ujedi otrovnih zmija i skorpija ne bi ga mogli privesti da oseti telesnu

311

bolest. Zaboravih, govori (Pismo), da jedem hleb svoj od glasa uzdisaja svojih (Ps.101,5). Ne ţalosti se. Milost Boţija je blizu tebe.

107. Prezri telo koje će jesti crvi, jer ti ono ni ukoliko neće pomoći kada se preda truleţnosti. Apostol govori: Staranje za telo ne pretvarajte u pohote (Rim.13,14).

108. (Bolesnik pita da li da telu snishodi zbog nemoći). Bog nam je dao razum da bismo se rukovodili ka pravom putu i to posredstvom Boţanstvenih Pisama. Apostol govori: Sve ispitujte, dobra se drţite (1.Sol.5,21). Ĉovek samo treba da pazi da ne upotrebi ili ne uĉini nešto iz strasti. A što ĉini iz nemoći ili iz potrebe, ne uraĉunava mu se u greh, niti u raslabljenost. Iskanje pokoja u stanju zdravlja izaziva pohotu. Mi, pak, telo podrţavamo u nevolji da bi nam pomagalo pri ispunjavanju naših potreba. Ako se brinemo o ţivotinjama koje sluţe našim potrebama, utoliko (smo pre duţni da se brinemo) o telu kao o oruĊu duše. Kada se oruĊe istupi, umetnik ima teškoću, pa makar i bio bistar i znalac. Obraćajući paţnju na bolest i slabost ţeluca svetog Timoteja, apostol je naredio da upotrebljava vino (1.Tim.5,23), iako mu je zapovedio i da se zlopati, ispunjavajući delo blagovesnika

(2.Tim.4,5). Ĉovek je duţan da se drţi rasuĊivanja, pa neće lako pasti.

109. "Borba me pritešnjava i sve snaţnije osećam napade". Brate, vreme borbe je vreme delanja. Nemoj se raslabljavati, nego delaj. Vodi borbu. I kada se ona rasplamsa, ti se prekrsti, vapijući: "Gospode, Isuse Hriste, ti vidiš nemoć i tugu moju. Pomozi mi i izbavi me od onih koji me gone, jer tebi pribegoh" (Ps.141,7). I moli se da dobiješ silu da sluţiš Bogu ĉistim srcem.

110. Bog je ljudima dao dva dara kojima mogu da se spasu i izbave od strasti starog ĉoveka: smirenje i poslušanje. Mi, pak, ne stremimo ka njima i ne ţelimo da prebivamo u njima, niti da se rukovodimo njima kako bismo obreli pomoć, izbavili se od zla i privili se uz velikog Lekara Isusa, koji moţe da nas izleĉi od zapaljenosti (strastima)... Napusti sva skretanja (sa puta pravde) i prikloni svoj vrat pod smirenje i poslušanje, pa ćeš steći milost. Ako sa smirenjem i poslušanjem budeš ispunjavao ono što ĉuješ (od otaca), Gospod će ti dati svoju blagu pomoć ne samo u delu kojim se sada baviš, nego (će udesiti) da i sva dela tvoja budu uspešna. Jer, On ĉuva put onih koji ga se boje i pokriva njihov hod. Zbog ĉega negoduješ? Zbog ĉega se prepireš? Milost Boţija će ti pomoći ako istraješ u trpljenju Njegovom. Umri, okajani, za svakog ĉoveka. Reci pomisli: "Ko sam ja? Zemlja i pepeo(Post.18,27), i pas (Mt.15,27)"... Ne gledaj na druge, poniţavajući ih, sudeći ih... PrinuĊavaj se da ne govoriš: "Šta je to? Zbog ĉega to (Sir.39,22)? Zašto ja nemam isto što i oni ili ovi drugi". Naprotiv, trudi se priljeţno u ovom malom rukodelju sa strahom Boţijim i steći ćeš veliku nagradu.

111. Kada od uninija dolazi dremljivost i ometa delo, treba ustati i ne prestajati sa molitvom Bogu. Tada će Gospod molitvom prekratiti dremanje.

112. (Onome koji ţeli da bude poslednji samo da ga prime u obitelj). Nije tvoje da traţiš da budeš na poslednjem mestu. To zavisi od nahoĊenja tvog ave. Tvoje delo je da se pripremiš za poslušanje.

113. Ako se ĉovek sam ne potrudi shodno svojoj sili i ne pridoda sopstveni trud molitvama svetih, neće imati nikakve koristi od toga što se oni mole za njega. Kakva korist će biti od njihove molitve i posta za njega, ako se on [predaje] slastoljublju i nemaru? I tu se zbiva ono što je reĉeno u Pismu: Jedan zida, a drugi ruši. Kakva je tu korist osim samog truda (Sir.34,23)... Jer, apostol govori: Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika (Jak.5,16). [To znaĉi] da i sam grešnik duţan da pokajanjem sauĉestvuje u molitvi koju sveti i pravedni preduzimaju za njega.

312

114. Ĉovek kome traţe da da ono što ni sam nema, neće biti osuĊen ako ne da. Ni apostol Petar, kome je (hromi) prosio milostinju, nije pozajmio [nešto] da bi mu udovoljio, nego je rekao: Srebra i zlata nemam (Dap.3,6). Ĉak ni ono neophodno što ima ĉovek ne

treba da razdaje (na milostinju), da se zatim ne bi desilo da sam ostane u oskudici i da ţali zbog toga, ne budući u stanju da trpi nedostatak. Ako mu molilac bude dosaĊivao, on [moţe] reći: "Oprosti mi, nemam ti šta dati". I to neće biti laţ zato što onaj koji ima samo najpotrebnije, nema šta drugome dati. Neka on kaţe onome ko prosi: "Oprosti mi. Ja imam samo ono što je meni samome neophodno". Seti se pet devojaka koje su onim drugim, koje su im traţile ulja za svetiljke, odgovorile: Da ne bi nedostalo i vama i nama, [idite i kupite sebi} (Mt.25,9). I apostol Pavle, pišući Korinćanima, govori: Vaš suvišak da bude za njihov nedostatak (2.Kor.8,14), i: Ne da drugima bude olakšanje, a vama nevolja (2.Kor.8,13).

115. "Kako da postupim [u sluĉaju] kada ţelim da dam, ali me pomisao dovodi u nedoumicu da li da pruţim [pomoć]". Ispitaj svoju pomisao. I ako naĊeš da ona tako ĉini iz škrtosti, daj nešto više od onoga što bi trebalo da daš, na primer, jednu novĉanicu. I to će ti se uraĉunati u milostinju.

116. "Kaţi mi, gospodine avo, na koji naĉin onaj koji nema šta da podari moţe da postane sauĉesnik blaţenstva". Blaţenstvo nije obećano samo milostivim, budući da je reĉeno: Blaţeni siromašni duhom, jerje njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3), i još: Blaţeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (st.10)... I tako, ako ne moţeš da daješ milostinju, budi siromašan duhom, da bi sa svetima nasledio Carstvo nebesko. Plaĉi za svoje grehe u ovom svetu da bi se utešio (sa onima koji plaĉu)... Stekni krotost da bi nasledio zemlju. Gladuj i ţeĊaj za pravdom da bi se njome nasitio. Budi ĉist srcem da bi video Boga u slavi Njegovoj... Pretrpi uvredu, gonjenje i laţne klevete Gospoda radi da bi se razveselio u radosti, dobivši veliku nagradu na nebesima.

117. "Šta treba ĉiniti kada zakon Gospodnji nareĊuje jedno, a zakon ovog sveta odreĊuje drugo". Zakon Boţiji je vaţniji, jer on govori o spasenju duše. Zakon, pak, svetski, kao telesan, govori telesnim (ljudima).

118. Tvoja ljubav me je pitala o tome što ti se dešava da strasno gledaš na onog ko stoji pred tobom. To se oĉigledno odnosi na Ċavolju borbu. TakoĊe znaj da je ona prisutna i onda kad se um bavi [tim stvarima]. Treba da se sećaš truljenja i smrada prirode naše i kako ćemo se promeniti u grobovima. I zašto da ti govorim o raspadanju? Zar ti ne bi pre trebalo sebi pred oĉi da predstaviš budući Strašni sud? Kakav će biti udeo onih koji tako postupaju? Kako ćeš moći da izdrţiš onaj stid pri otkrivanju naših dela pred anĊelima i arhanĊelima, pred svim ljudima i pred pravednim Sudijom? Kako će se tada zatvoriti usta onih koji vrše takva dela? Ubojmo se onoga koji je rekao: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici... neće naslediti Carstvo Boţije (1.Kor.6,9-10), i: [Svako koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom], već je uĉinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28), te: Ako te oko tvoje sablaţnjava, iskopaj ga (Mt.5,29). Treba da se sećaš toga i da ne bivaš ĉesto sa ljudima koji u tebi raspiruju tu borbu. Isto tako im ne otkrivaj zbog ĉega se udaljuješ od njih kako im ne bi dao povod za razne pomisli. Ukoliko bude neophodno da se sa njima pogovori, prizovi sveto ime Boţije u pomoć, govoreći: "Vladiko Isuse, pokrij me i pomozi nemoći mojoj", i ne boj se. On će slomiti lukove neprijateljske, budući da od Njegovog imena zlo postaje nedelotvorno. Umesto da govoriš mnogo, govori malo i nemoj davati slobodu sluhu niti pomislima. Pristojno se ponašaj i bez smućivanja, kako niko ne bi primetio ono što se dešava. Ako na taj naĉin

313

dobiješ silu, ipak nemoj biti smeo prema neprijateljima, budući da su bestidni. Makar i hiljadu puta bili pobeĊeni, oni iznova pristupaju borbi. Ipak, Bog Pobedilac pomaţe ĉovekovom smirenju, budući da je radi njega, po sopstvenoj volji, ushteo da se ovaploti.

119. "Kako se um obrlaćuje bludnom pomišlju". To se dešava ne samo sa bludnom strašću, nego i sa ostalim. Um se tome podvrgava usled rasejanosti. Kad se to desi, ĉovek treba da opomene samog sebe, govoreći: "Gospode, oprosti mi radi svetog imena svog. Ja sam se tome podvrgao zbog svog nerada. Izbavi me od rasejanosti i od svake zamke neprijateljske, jer je tvoja slava u vekove. Amin". Da bi prepoznao takvu zavedenost, navešću ti primer: ĉovek moţe da razgovara sa [nekim], a da njegov um luta i prenosi se na [nešto] drugo. To i jeste zavedenost. I onaj ko nešto radi, a misao mu se prenosi na [nešto] drugo, po nuţnosti će iz zaboravnosti ili kvariti stvar ili praviti nešto što nije potrebno. I to je zavedenost. Dešava se da neko razgovara sa [nekim] drugim i da mu neprijatelj odvuĉe um od bogougodnog trezvoumlja. Kao posledica toga javlja se bludna ţelja. I to je zavedenost, budući da se javila ne zbog razmišljanja ili sećanja. U njoj se (ĉovek), pavši u zaborav, raspršuje... Došavši sebi, ĉovek treba da se prizove, po napred reĉenom, i da pribegne milosti Boţijoj. Gospod je štedar i primiće ga kao bludnog sina. Mi znamo sa kakvim milosrĊem je On onoga primio. Kada, pak, ona borba nikne u pomislima i bez rasejanosti, treba biti trezven i ne naslaĊivati se takvim pomislima. Na njime se ne treba zadrţavati, nego što brţe pribeći Vladici Bogu.

120. U svakom sluĉaju nam izgleda da je nerazumnima u delu Boţijem štetno da razgovaraju sa ţenama. Udaljuj se od njih koliko je moguće i ne upuštaj se u razgovore sa njima. To ti nije korisno, pa makar one i bile dobre naravstvenosti, [tj. vladanja]. MeĊutim, pošto se još nismo izbavili od sveta i nuţda nas primorava da ponekad pogovorimo sa njima o poslovima ili o neĉem drugom (neophodno potrebnom), blagovremeno uzmimo [sebi] za primer ĉoveka koji se pribliţuje ognju da bi [nešto] neophodno uĉinio. On se na

svaki naĉin ĉuva da se ne opeĉe vatrom. Tako se i mi u svakoj prilici odnosimo prema ţenama kao prema ognju i potpuno se utvrdimo u strahu Boţijem da nam se ne bi desilo da umesto navodne koristi od njih, pretrpimo veliku štetu... Nemojmo tek tako gledati na ţene. Nemojmo davati slobodu svojim oĉima i ne zadrţavajmo se u razgovorima sa njima, budući da se od toga raĊa oganj pohote. Pre se postarajmo da se brzo udaljimo od njih, moleći Boga da nas u taj teški ĉas spase od zamke Ċavolje koja je razapeta nad nama. Neprestano se sećajmo Boga, jer Njegova velika sila (moţe) da pokrije našu nemoć u Hristu Isusu, Gospodu našem.

121. "Da li je korisno da ostavim svoju ţenu i stupim u manastir". Sine moj, ne treba sam da je ostavljaš zato što ćeš narušiti zapovest apostola koji govori: Jesi li se privezao za ţenu? Ne traţi da se razdrešiš (1.Kor.7,27). Jer, ako ona sagreši i poĉne rĊavo da ţivi, njen greh će biti na tebi. Moţeš je, meĊutim, ostaviti jedino u sluĉaju da se ona saglasi, i to pošto se posavetuješ sa njom. Ipak, ostavi tu stvar Bogu. On će uĉiniti kako je ugodno Njegovom ĉovekoljublju.

122. Zbog stvari ovog veka uopšte ne treba biti ţalostan, nego samo zbog greha... Radovati se sa radosnima znaĉi biti radostan sa onima koji uspevaju u vrlini po Bogu i vesele se zbog nade na buduća dobra. Plakati, pak, sa onima koji plaĉu znaĉi saosećati sa onima koji greše u njihovom pokajanju zbog greha.

123. (Blaţeni mirotvorci). Bolje je umiriti sopstveno srce. To svakome priliĉi i blaţen je onaj ko to ĉini. Miriti, meĊutim, one koji se svaĊaju ne priliĉi svakome, nego samo onima koji sami mogu da proĊu bez ikakve štete. Nemoćni treba da se raduje zbog mira

314

svih, ali ne i da sebe ĉine posrednikom izmirenja meĊu ljudima, izuzev onih koje voli po Bogu, i to kada sam neće imati duševne štete.

124. "Trpim uvredu od jednog ĉoveka. Šta da radim". Ĉini mu dobro.

125. "Šta da radim? Ja sam uvek tuţan. Jer, kada mi doĊe neko od otaca nemam neophodne stvari kojim bi ih posluţio". Ta pomisao je od Ċavola. Dovoljno je da ih posluţiš sa onim što imaš, po reĉenome: Budite zadovoljni onim što imate (Jev.13,5), i Bog će ih uveriti (u tvoje usrĊe)... Kada se desi da poĊeš negde, ne oĉekuj da naĊeš pokoj i nećeš se smutiti. Kada, pak, uzmaštaš da ćeš ga naći i ne naĊeš ga, osuĊivaćeš onoga ko te je primio. MeĊutim, osuĊivanje je smrt za dušu. Zahvaljuj za sve, budući da se u tome sastoji duhovna i dušekorisna hrana i pokoj.

126. Ko pita oce, podraţava Hrista koji je unizio sebe uzevši obliĉje sluge (Fil.2,7-8). Ĉovek koji ţivi bez saveta, neprijatelj je samom sebi. Jer, [Pismo] govori: Sve ĉini sa savetovanjem (Sir.32,21)... Korisnije je pitati sa smirenjem, negoli ići svojeglavo. Sam Gospod, naime, polaţe savet u usta onoga koga pitamo radi smirenja i ispravnosti srca

onoga koji pita.

127. Nikada se ne prepiri o veri. Bog to od tebe ne traţi. Ti jedino veruj ispravno, kao što si primio od Svete Crkve pri krštenju i ispunjavaj zapovesti Njegove. Ispuni to i spašćeš se... Ako te pitaju, reci: "Oprostite mi, sveti oci. To je iznad mene".

128. Nemoj ispitivati ništa od onog što Bog ne traţi od tebe, niti u razgovoru proiznosi reĉi koje te dovode u opasnost, već se zadovolji, kao što sam ranije rekao, ispovedanjem prave vere i ne mudruj ni o ĉemu što je iznad toga.

129. Kad se desi da se naĊeš meĊu svetovnjacima i oni poĉnu da praznoslove, ako nemaš osobite potrebe, idi, a ako imaš potrebu, umom se okreni svojoj molitvi, a njih ne osuĊuj, znajući svoju nemoć... Ako znaš da rado slušaju Reĉ Boţiju, ispriĉaj im nešto

korisno iz ţitija svetih i skreni razgovor na nešto dušekorisno.

130. Ako se neko od tvojih poznanika drţi jeretiĉkih mišljenja, posavetuj ga da pozna pravu veru, ali se ne prepiri sa njim i nemoj ţeleti da se udubljuješ u njegovo mudrovanje, da se i sam ne bi zarazio njegovim otrovom. Ako on ţeli da stekne korist za sebe i da ĉuje istinu vere Boţije, privedi ga svetim ocima koji mogu da mu ukaţu korist u Hristu. Na taj naĉin ćeš mu pomoći po Bogu, bez štete za sebe. Ukoliko se, pak, on posle prvog i drugog savetovanja ne ispravi, kloni ga se, po reĉima. apostola (Tit.3,10).

131. "Pomisao mi govori da ne izlazim ĉesto iz svoje kuće, ali se dešava da tokom nedelje nekoliko puta bude crkvena sluţba. Da li da idem na nju ili je bolje da se (molim) kod kuće". Ako znaš da ti susreti pri izlasku iz kuće nanose štetu, bolje je da ne izlaziš ĉesto, pa makar povod [za izlaske] bio i crkvena sluţba. Moţeš ići samo povremeno, budući da bezmolvije izbavlja od mnogih zala.

132. "[Dešava se] da je potrebno da izaĊem iz kuće bilo zbog vlastite neophodnosti, bilo zbog otaca. Zar mi neće biti na opterećenje savesti ako (u takvom sluĉaju) ne poĊem i na crkvenu sluţbu". Ako imaš veliku potrebu da izaĊeš iz kuće ili naredbu otaca, postaraj se da svoje delo ispuniš sa strahom Boţijim. Nemoj se smućivati što nećeš biti na crkvenoj sluţbi nego se vrati kući i sećaj se svojih grehova. Ukoliko, pak, iz kuće izaĊeš iz lenjosti i rasejanosti, onda je korisnije poći na crkveno sabranje i ne biti rasejan nego paziti na sebe.

315

133. "Da li je dobro ići noću u crkvu (na bdenje) ili, pak, bdenje [treba] vršiti kod kuće, shodno svojim moćima". Dobro je vršiti bdenje u domu zato što u crkvi ĉesto ima razgovora.

134. "Pomisao me podseća na nedostatak potrebnih stvari našaptavajući mi da neću moći da prehranim sebe i svoje ukućane". To je ljudska ţalost. Kad bismo imali nadu u Boga, On bi nama upravljao po svojoj volji. Prema tome, poloţi na Gospoda ţalost svoju (Ps.54,29), jer je On moćan da tebi i tvojim ukućanima podari (sve neophodno) bez ţalosti i nevolje. Reci mu: "Neka bude volja tvoja", i On te neće ostaviti u ţalosti i nevolji.

135. "[Dešava se da] uĉinim neku nepravdu, ali i da se zatim ispravim. Tada moja pomisao pada u visokoumlje našaptavajući mi kako sam uĉinio nešto dobro. Šta treba u tom sluĉaju da kaţem". Kaţi joj: "Bez Boga ne moţemo ĉiniti ništa dobro, budući da je sam rekao: Bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn.15,5). A i apostol govori: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio (1.Kor.4,7)? Prema tome, ako ne moţemo visoko da mislimo o sebi kada ĉinimo dobro, utoliko pre ne moţemo da se

nadimamo kada se udaljavamo od zla. Veliko je bezumlje uraĉunavati sebi u pohvalu ĉinjenicu da ne grešimo.

136. "Svaka hrana ima prirodnu sladost. Da li ona šteti onome koji uzima hranu". Vladika je svakoj vrsti hrane dao sladost. Onaj ko je prima blagodarno nema štete. Pristrašća se, pak, uvek treba ĉuvati, jer ono nanosi štetu duši.

137. "Da li je nepriliĉno da nešto radim ĉisto. Na primer, kada zidam zgradu ili štogod drugo". Nije neumesno raditi neku stvar tako da bude ĉista i lepa za upotrebu, jer se i Gospod raduje svakoj ĉistoti. [Naravno, to treba vršiti] bez pristrasnosti. Ukoliko, pak, u sebi primećuješ pristrasnost prema nekoj stvari, seti se njenog kraja, tj. kako će propasti, i uspokojićeš se. Jer, nema ni jedne stvari koja bi ostala trajna ujednom i istom obliku, nego je sve truleţno i promenjivo.

AVA DOROTEJ


316

Ava Dorotej je ţiveo krajem šestog i poĉetkom sedmog veka. Ranu mladost je proveo u priljeţnom izuĉavanju svetskih nauka. Po završetku obrazovanja neko vreme je ţiveo u rodnom mestu, nedaleko od obitelji ave Serida, u Askalonu ili Gazi. Bio je imućan.

Ubrzo je stupio u dodir sa velikim starcima Varsanufijem i Jovanom, ĉije pouke su ga raspoloţile da, ostavivši sve, primi monaštvo u obitelji ave Serida, gde i oni boravljahu. Pod njihovim rukovodstvom on prohoĊaše svoje monaško vaspitanje. Uglavnom ga rukovoĊaše starac Jovan. On prohoĊaše poslušanja koja je na njega nalagao ava obitelji, koji mu je najpre poverio gostoprimnicu, a zatim bolnicu. Za vreme tog poslušanja on postade rukovoditelj svetog Dositeja. Po upokojenju ave Serida i svetog starca Jovana, kada se opšti nastavnik - veliki Varsanufije potpuno zatvorio u svoju keliju, prepodobni Dorotej se udaljio iz opšteţića ave Serida i postao nastojatelj druge obitelji. Verovatno se na to vreme odnose pouke, izgovorene uĉenicima. Te pouke i nekoliko poslanica saĉinjavaju ĉitavo nasleĊe koje nam je ostalo od ovog oca, svetlost ĉijeg uĉenja se širila ne samo po monaškim obiteljima, već i svuda meĊu Hrišćanima. Smatra se da se upokojio 620. godine.

Njegov spomen se vrši 5. juna.

AVA DOROTEJ

PODVIŢNIĈKE POUKE

1. Po blagosti svojoj, Bog je dao svete zapovesti. Ako poţelimo, ĉuvanjem zapovesti mi opet moţemo da se oĉistimo ne samo od grehova naših, nego i od samih strasti. Jer, jedno su strasti, a drugo gresi. Strasti su: jarost, taština, slastoljublje, mrţnja, zla pohota i tome sliĉno. A gresi su sama dejstva strasti, tj. kada ih neko ĉini na delu, kada

telom ĉini dela na koja ga navode strasti. Jer, zaista je moguće da [ĉovek] ima strasti, a da ih ne vrši [na delu].

2. Namera [Starog] zakona je bila da nas nauĉi da ne ĉinimo ono od ĉega sami ne ţelimo da postradamo. Zaustavljao nas je od ĉinjenja zla strahom da i sami ne bismo postradali. Ono što se sada [u Novom Zavetu] traţi, kao što sam rekao, jeste da izgonimo samu mrţnju, samo slastoljublje, samo slavoljublje i ostale strasti.

3. Ĉujte šta govori sam Gospod naš: Nauĉite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim (Mt.11,29). Eto, ovde nam je ukratko, u jednoj reĉi, pokazao koren i uzrok svih zala, i lek od njih, tj. uzrok svih blaga. Pokazao je da nas je uznošenje oborilo i da ćemo biti pomilovani samo zbog onog što je suprotno, tj. zbog smirenoumlja... Jer, zbog ĉega smo upali u svu ovu bedu? Zar ne zbog gordosti naše? Zar ne zbog bezumlja našeg? Zar ne zbog toga što sledimo svoju zlu volju? Zar ne

zbog toga što se drţimo gorke [samo]volje naše? Zbog ĉega drugog? Zar ĉovek nije stvoren za svaku sladost, za svaku radost, za svaki pokoj, za svaku slavu? Zar nije bio u raju? Bilo mu je reĉeno: "Ne ĉini to", a on je [baš] to uĉinio. Vidiš li gordost? Vidiš li tvrdoglavost? Vidiš li nepokornost? I posle toga, videći takvu bestidnost, Bog govori: "On je luda. On ne ume da se raduje. Ako ne okusi rĊave dane, otići će [još] dalje i potpuno će propasti. Jer, ako se ne nauĉi šta je ţalost, neće saznati ni šta je pokoj". Tada mu je dao ono što je zasluţio i izgnao ga iz raja. I [ĉovek] je bio predan svome sopstvenom samoljublju i sopstvenoj volji, da bi mu polomili kosti njegove, da bi se nauĉio da se ne oslanja na samog sebe, nego na zapovesti Boţije, da bi ga muĉenje neposlušnosti pouĉilo pokoju poslušnosti, kao što je kazano kod proroka: I tvoje će te odmetanje nauĉiti

317

(Jer.2,19). Ipak, blagost Boţija, kao što sam mnogo puta rekao, nije previdela svoje sazdanje, nego ga opet podstiĉe, opet ga priziva: Hodite k meni koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt.11.28)

4. Ava Marko je rekao: "Bez skrušenosti srca nije moguće izbaviti se od zla i uopšte steći vrlinu". I tako, kroz skrušenost srca ĉovek prihvata zapovesti, izbavlja se od zla, stiĉe vrline, da bi, najzad, ušao u svoj pokoj.

5. Bilo je nekih bogoljubivih ljudi koji su, posle svetog krštenja, ne samo presekli delovanje strasti, već zaţeleli da pobede i same strasti i da postanu bestrasni. Takvi su bili sveti Antonije i Pahomije i ostali bogonosni oci. Oni su imali nameru da se oĉiste, kako kaţe apostol, od svake neĉistote tela i duha (2.Kor.7,1)... Oni su shvatili da ne mogu lako da ĉine vrline sve dok se nalaze u svetu. Stoga izmisliše za sebe stran ţivot, neko ĉudno ponašanje - reĉju, monaški ţivot, i poĉeše da beţe od sveta i da ţive u pustinjama, posteći se, leţeći na zemlji, bdijući i zlopateći se na razne naĉine, potpuno se odrekavši otadţbine i srodnika, novca i imanja.

6. I ne samo da su saĉuvali zapovesti, nego su i darove prineli Bogu. A objasniću vam kako. Zapovesti Hristove su dane svim Hrišćanima, i pred svakim Hrišćaninom je da ih ispunjava. One su, da tako kaţem, danak koji se mora dati caru... Ali, ima u svetu velikih i svetlih ljudi koji ne samo da caru daju danak, nego mu i darove prinose. Takvi se udostojavaju velikih poĉasti, velikih poklona i dostojanstava. Tako i oci ne samo što su oĉuvali zapovesti, nego su i darove prineli Bogu. A darovi su devstvenost i nesticanje. To nisu zapovesti već darovi... On nije rekao: Prodaj sve što imaš kao zapovest, već kao savet. Jer, reĉi ako hoćeš, nisu reĉi onoga koji zapoveda, već onog koji savetuje.

7. Oci su sebi razapeli svet. A podvizavali su se da i sebe razapnu svetu, kao što kaţe apostol: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14)... Svet se razapinje ĉoveku kada se ĉovek odriĉe od sveta - ukoliko monahuje, ostavlja roditelje, novac, imanje, zanimanje, trgovinu. Tada se svet njemu razapinje... A on se razapinje svetu kad se, odrekavši se od spoljašnjih stvari, podvizava i protiv samih naslada, ili protiv same pohote za stvarima, i protiv svojih prohteva, i kada umrtvi svoje strasti. Tada se i on sam razapinje svetu, udostojavajući se da kaţe sa apostolom: Meni se razape svet i ja svetu.

8. Oci su se, kako smo kazali, razapevši sebi svet, starali da podvizima i sebe razapnu svetu. A mi mislimo da smo razapeli sebi svet ako smo ga ostavili i došli u manastir, i nećemo da se razapnemo svetu. Mi još imamo njegove naslade, još imamo njegova pristrašća, imamo pristrašće prema njegovoj slavi, prema jelima, odeći... Ipak, ne bi trebalo da tako ĉinimo. Naprotiv, kao što smo odbacili svet i njegove stvari, tako smo duţni da odbacimo i samo pristrašće prema stvarima.

9. Ostavili smo svet, ostavimo i njegove pristrasnosti. Jer, pristrašća nas, kako sam rekao, makar i prema neĉem sitnom i ništavnom i nedostojnom bilo kakvog govora, ponovo privezuju za svet, premda mi to i ne shvatamo... Ako hoćemo da se savršeno odreknemo i oslobodimo [sveta], nauĉimo se da odsecamo svoje prohteve. Tako ćemo, malo po malo napredovati uz pomoć Boţiju, i dospeti do bespristrasnosti. Ljudima ništa ne donosi takvu korist kao odsecanje svoje volje. I zaista, od te stvari se napreduje gotovo više negoli od bilo koje [druge] vrline. Ĉovek koji ide putem i naĊe kraći prolaz, uštedeće veći deo puta ukoliko nastavi njime. Tako je i sa onim koji ide putem odsecanja svoje volje. Jer, odsecanjem svoje volje stiĉe se bespristrasnost, od ĉega se, uz pomoć Boţiju dolazi do savršenog bestrašća. Tako se moţe za kratak period odseći deset prohteva. Reći ću vam kako to. Neko iziĊe da malo prošeta. Ukoliko ugleda nešto, pomisao mu kaţe:

318

"Posmotri tamo". A on odgovara pomisli: "Zaista, neću da pogledam", i odsecajući svoju volju ne gleda. Ili opet, susreće neke koji razgovaraju i pomisao mu govori: "Kaţi i ti tu reĉ", a on odseca svoju volju i ne govori. Ili, opet mu pomisao kaţe: "Idi, pitaj kuvara šta

kuva", a on ne ode i odseca svoju volju. On vidi nešto i pomisao mu govori: "Pitaj ko je to doneo", a on odseca svoju volju i ne pita. I tako stalno odsecajući [svoju volju], on stiĉe naviku u odsecanju. Poĉinjući od malog, on dostiţe dotle da je i u velikom odseca, i to sa spokojstvom. Najzad, dolazi do toga da uopšte nema svoje volje. Što god da se desi, on je spokojan, baš kao da je sve po njegovom. Tako se pokazuje da se uvek vrši njegova volja, iako on sam neće da vrši svoju volju. Pošto nema ništa svoje, sve što se dešava biva njegovo. Na taj naĉin ispada, kao što smo rekli, da nema pristrasnosti, a od bespristrasnosti se, kao što sam rekao, dolazi do bestrašća.

10. Jedan starac je rekao: "Pre svega, potrebno namje smirenoumlje"... Zašto on govori da nam je pre svega potrebno smirenoumlje, a ne pre da nam je iznad svega potrebno uzdrţanje? Jer, apostol kaţe: Svaki koji se bori od svega se uzdrţava (1.Kor.9,25). Ili, zašto ne govori da nam je pre svega potreban strah Boţiji? Jer, Pismo govori: Poĉetak mudrosti je strah Gospodnji (Ps.110,9), i opet: Strahom Gospodnjim svako se uklanja od zla (Priĉ.Sol.15,17). Zašto ne govori da su nam pre svega potrebni milostinja i vera? Jer, kazano je: Milostinjom i verom oĉišćuju se gresi (Priĉ.Sol.17,27), a i apostol govori: Bez vere nije moguće ugoditi Bogu (Jev.11,6)... Kako to da je ostavio sve drugo što je toliko neophodno? Starac ovim hoće da nam pokaţe da ni sam strah Boţiji, ni milostinja, ni vera, ni uzdrţanje, niti bilo koja druga vrlina, ne moţe da se dostigne bez smirenoumlja... Smirenoumljem se, dakle, uništavaju svi [napadi] neprijatelja i protivnika. Zaista je smirenoumlje veliko, i svi sveti su išli njegovim putem. Trudom se, pak, skraćivao taj put, kao što govori Psalmopojac: Pogledaj na smirenje moje i trud moj i oprosti sve grehe moje (Ps.24,18).

11. Dobro je opisao onaj sveti onoga koji ima istinsko smirenje, rekavši: "Smirenje se ne gnevi, niti koga razgnevljuje"... Smirenje je veliko, kao što smo rekli, i privlaĉi blagodat Boţiju u dušu. I ta, dakle, blagodat Boţija, prišavši, pokriva dušu [i] od one dve druge teške strasti, [tj. od gneva i razgevljivanja drugih]. Jer, šta moţe biti teţe nego gneviti se i razgnevljivati bliţnjega... No, zašto govorim da smirenje pokriva samo od ove dve strasti? Ono pokriva dušu od svake strasti i od svakog iskušenja.

12. Kada je sveti Antonije video razapete sve mreţe Ċavolje, i uzdahnuvši, upitao: "Pa, ko će ih izbeći", Bog mu je odgovorio: "Izbegava ih smirenje". I što je još ĉudnije, dodao je: "One ga se ĉak ni ne dotiĉu". Vidiš li silu, gospodine? Vidiš li blagodat ove vrline? Zaista nema niĉeg moćnijeg od smirenoumlja, niti ga šta pobeĊuje. Ako mu se desi nešto neprijatno, smireni se istoga ĉasa okreće sebi. On osuĊuje sebe kao da je kriv. I neće sebi dozvoliti da bilo koga ukoreva, da na drugoga svaljuje krivicu. Tako prolazi bez smućivanja, bez ţalosti, sa potpunim spokojstvom. Zbog toga se ne gnevi, niti koga razgnevljuje.

13. Smirenja ime dve [vrste], kao što postoje i dve [vrste] gordosti. Prva [vrsta] gordosti je kad neko poniţava brata, kad ga potcenjuje kao onoga koji nije ništa, dok sebe smatra višim od njega. Ako se brzo ne otrezni i ne potrudi se, takav će malo po malo, dospeti i u drugu gordost, tako da će se uzgorditi i protiv samoga Boga. On će tada svoja dostignuća pripisivati sebi, a ne Bogu... Razmotrimo sada i dva [vida] smirenja. Prvo smirenje se sastoji u tome da neko brata svoga smatra razumnijim od sebe i da ga u svemu vidi savršenijim. Jednostavno, kao što je rekao onaj sveti: [Smiren je onaj ko sebe

319

smatra] "niţim od svih". Drugo se smirenje, pak, sastoji u tome da se Bogu pripisuju svi uspesi. To je savršeno smirenje svetih.

14. Savršeno smirenje se prirodno raĊa u duši od ispunjavanja zapovesti. Grane drveća se, posedujući mnoštvo plodova, savijaju na dole i povijaju, a grane na kojima nema plodova - streme u visinu i rastu pravo. (A postoji i drveće koje ne daje ploda dok njegove grane rastu uvis. Ako, pak, neko uzme kamen i obesi ga o njih, povivši ih na dole, ono daje plod). Tako i duša donosi plod kada se smirava. I što više roda donosi, više se smirava. I sveti se utoliko više smatraju grešni, ukoliko su bliţi Bogu... Videvši Gospoda, Avraam je sebe nazvao prahom i pepelom (Post.18,27), a Isaija je rekao: Bedan i neĉist sam ja (Is.6,5).

15. Kakvo je, [pak], samo smirenje i kako se raĊa u duši, niko ne moţe reĉima izraziti. Ĉovek se njemu samo iz iskustva moţe nauĉiti. Pomoću reĉi niko ga ne moţe nauĉiti. Jednom je ava Zosima govorio o smirenju. Ĉuvši šta govori i ţeleći da taĉno shvati, neki sofista, koji se tamo našao, upita: "Kaţi mi kako ti sebe smatraš grešnim. Zar ti ne

znaš da si svet? Zar ne znaš da imaš vrline? Pa, ti vidiš da ispunjavaš zapovesti. Kako ti, ispunjavajući ih, sebe smatraš grešnim". Starac nije znao kako da se izrazi i da mu odgovori, nego je samo rekao: "Ne znam šta da ti kaţem, ali tako smatram [tj. da sam grešan]". Sofist je nastojao, ţeleći da sazna kako to moţe biti. Ne nalazeći kako da mu predstavi stvar, starac je u svojoj svetoj prostoti poĉeo da mu govori: "Nemoj se srditi. Ja bar tako smatram"... Pribliţivši se konĉini i upitan od bratije: "Zar se i ti, oĉe, bojiš", ava Agaton je odgovorio: "Do sada sam se [trudio] po silama svojim da ispunjavam zapovesti. MeĊutim, ja sam ĉovek i ne mogu znati da li je moj trud bio ugodan Bogu. Jer, jedno je sud Boţiji, a drugo ljudski".

16. Jedan starac je o smirenju govorio: "Smirenje je veliko i Boţanstveno delo. Put smirenja saĉinjava telesni trud sa razumom, smatranje sebe niţim od svih i stalna molitva Bogu"... Telesni trud privodi smirenju... Bedna duša kao da sastradava telu i poprima jednako raspoloţenje sa njim u svemu što se sa njim dešava... A smirenom telu sasmirava se i duša... Smatrati sebe niţim od svih, kako smo gore kazali, protivi se prvoj gordosti. Jer, kako moţe da misli da je veći od svoga brata i da se oholi pred njime ili da ga ukoreva ili poniţava onaj koji sebe smatra niţim od svih! TakoĊe, i neprestana molitva se oĉigledno protivi drugoj gordosti. Jer, jasno je da smiren i poboţan [ĉovek], znajući da je nemoguće steći bilo kakvo dobro bez pomoći i zaštite Boţije, ne prestaje da se svagda moli Bogu. Ma šta da se udostoji da izvrši, on zna zašto je uspeo i ne moţe da se uzoholi, niti da nešto pripiše svojoj snazi, već sve uspehe prenosi na Boga. On mu svagda blagodari i svagda ga preklinje, drhteći da ne otpadne od takve pomoći, jer bi se tada pokazala njegova slabost i nemoć. I tako, on se moli sa smirenjem i molitvom se smirava. I što više uspeva, više se smirava. I ukoliko se smirava, utoliko dobija pomoć i napreduje u smirenoumlju.

17. Stvorivši ĉoveka, Bog je u njega posejao nešto Boţansko, kao neku toplu i svetlu pomisao, koja deluje kao neka iskra, prosvećujući um i pokazujući mu šta je dobro, a šta zlo. To se naziva savešću, koja predstavlja prirodni zakon... Sledeći ovaj zakon, tj. savest, patrijarsi i svi sveti pre napisanog zakona ugodiše Bogu. Kada se prestupom greha zakopala i pogazila savest, postao je neophodan pisani zakon, postali su potrebni sveti proroci. Postao je neizbeţan i sam dolazak Vladike našeg Isusa Hrista kako bi se savest otkrila i uzvisila, kako bi se zatrpana iskra oţivotvorila kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti.

320

18. I od tada do nas stoji da li ćemo je opet zatrpati, ili je pustiti da sija i da nas osvetljava, ukoliko joj se povinjavamo. Mi, meĊutim, zatrpavamo svoju savest ukoliko prenebregavamo ono što nam govori. Ukoliko mi i dalje ne izvršavamo ono što nam govori,

već produţavamo da gazimo po njoj, ona više ne moţe da govori jasno od tereta koji leţi na njoj, nego, kao svetiljka koja svetli iza zavese, poĉinje da stvari pokazuje crnjim, nekako tamnijim. Kao što u vodi zamućenoj mnoštvom mulja niko ne moţe da prepozna svoje lice, tako i mi postepeno, posle uĉinjenog prestupa, ne osećamo šta nam naša savest govori. Tada nam se ĉini da je skoro i nemamo.

19. Suparnikom se ona naziva zato što se stalno suprotstavlja našoj zloj volji i ukoreva nas što ne ĉinimo ono što smo duţni da ĉinimo. I opet ona nas osuĊuje što ĉinimo ono što ne treba da ĉinimo. Stoga je [Gospod] i naziva suparnikom i zapoveda nam govoreći: Miri se sa suparnikom svojim brzo dok si još na putu sa njim. Put je, kako govori sveti Vasilije, ovaj svet.

20. Tako dakle, postarajmo se, bratijo, da ĉuvamo savest našu dok se nalazimo u

ovom svetu i ne dopustimo da nas izobliĉava u bilo kojoj stvari. Ne gazimo je ni u ĉemu, ĉak ni u najmanjem. Jer, znate da od maloga dolazimo do prenebregavanja i velikoga. Jer, neko [moţe] poĉeti da govori: "Šta je [vaţno] ako kaţem tu reĉ? Šta znaĉi ako pojedem malo? Šta, ako pogledam na tu stvar". Od toga, dakle: "Šta je (vaţno) ovo", ili: "Šta je [vaţno] ono", ĉovek prima zlu i gorku ranu i poĉinje da prenebregava i velike i teške stvari, gazeći svoju savest. I tako, postepeno napredujući, dolazi u opasnost da upadne u krajnju neosetljivost.

21. Ĉovek je duţan da je ĉuva [u odnosu] prema Bogu, prema bliţnjem i prema predetima. [U odnosu] prema Bogu savest ĉuva onaj koji ne prenebregava Njegove zapovesti. On ĉak i u onome pred Bogom u tajnosti... A ĉuvati savest prema bliţnjem znaĉi ne ĉiniti uopšte nikada ono što bi ga moglo oţalostiti ili povrediti, bilo delom, bilo reĉju, bilo izrazom [lica], bilo pogledom... Ĉuvati savest prema predmetima znaĉi ne koristiti ih rĊavo, ne zanemarivati stvari da ne bi postale neupotrebljive ili ne bacati ih... I tako, dakle, neophodno nam je, bratijo, da uvek budemo trezvoumni i da se ĉuvamo od svega toga, da ne bismo upali u opasnost. Jer, i sam Gospod nas je upozorio, kao što smo gore rekli.

22. Sveti Jovan u svojim Sabornim [poslanicama] govori: Savršena ljubav izgoni strah napolje (1.Jn.4,18)... Prorok [David] govori u Psalmu: Bojte se Gospoda svi sveti Njegovi (Ps.33,10)... Sveti time hoće da nam kaţe da postoje dva straha: jedan uvodni, a drugi savršeni. Jedan je svojstven, da tako kaţem, poĉetnicima u bogopoštovanju, dok drugi pripada svetima i savršenima koji su dostigli meru savršene ljubavi... Onaj ko ispunjava volju Boţiju radi straha od muka, jeste, kao što smo rekli, poĉetnik, jer ono što ĉini, ne ĉini radi samog dobra, već radi straha od batina. Drugi ispunjava volju Boţiju iz

ljubavi prema Bogu: ljubi ga i time mu ugaĊa. Poznavši šta znaĉi biti sa Bogom, on zna šta je dobro. On ima istinsku ljubav koju sveti naziva savršenom i koja ga privodi u savršeni strah. On se boji Boga i ispunjava volju Boţiju ne zbog batina, ne da izbegne muke, već stoga što se, kao što smo rekli, boji da ne otpadne i da se ne liši okušane sladosti prebivanja sa Bogom. Savršeni strah, koji se raĊa iz ljubavi, izgoni uvodni strah.

23. Nije moguće da doĊe savršeni strah, ako se pre toga ne stekne uvodni. Jer, reĉeno je: Poĉetak mudrosti je strah Boţiji (Priĉ.1,7), i još: "Strah Boţiji je poĉetak i kraj". Poĉetkom je nazvan uvodni strah za kojim sledi savršeni [strah] svetih. Poĉetni strah je

321

naše stanje. On sliĉno kalaisanju4 ĉuva dušu od svakoga zla, jer je reĉeno: Strahom Boţijim se svako uklanja od zla (Priĉ.Sol.15,27). I tako, ko se uklanja od zla zbog straha od muka, kao rob koji se boji gospodara, postepeno dolazi do toga da ĉini dobro. Ĉineći

dobro, malo po malo, on poĉinje da se nada i na nagradu za ĉinjenje dobra, kao što je [sluĉaj] kod najamnika. Postojano izbegavajući zlo iz straha, kao što smo rekli, sliĉno robu, i ĉineći dobro radi nade, sliĉno najamniku, te prebivajući uz pomoć Boţiju u dobru, i srazmerno se sjedinjujući sa Bogom, on će steći ukus [dobra] i doći do nekog osećanja suštinskog dobra, već nikako ne ţeleći da se odvoji od njega... Tada on dostiţe do mere sina i voli radi samog dobra, i boji se zato što voli. To je onaj veliki i savršeni strah.

24. Ovu postepenost sveti prorok David izobraţava sledećim reĉima: Ukloni se od zla i uĉini dobro; potraţi mir i stremi ka njemu (Ps.33,15). Prvo je govorio o nekim gresima - o ogovaranju, o lukavstvu, a zatim dodaje uopšte o svakom zlu: Ukloni se od zla, tj. beţi jednostavno od svakog zla, uklanjaj se od svake stvari koja moţe dovesti do greha. Rekavši to, on nije zaćutao, nego je dodao: I uĉini dobro. Jer, dešava se da neko i ne ĉini zlo, ali ne ĉini ni dobro; drugi opet ne ĉini nepravdu, ali ne ĉini ni milost; drugi opet ne mrzi, ali i ne voli.... Rekavši o tome tako dobro i dosledno, on produţuje: Potraţi mir i stremi ka njemu. Nije rekao samo: Potraţi, nego i uporno stremi ka njemu, da bi ga dostigao... Dobro pratite umom svojim ovu reĉ i primetite taĉnost svetog. Na onog ko se udostoji da se udalji od zla i postara se da, zajedno sa Bogom, dela dobro, odmah ustaje rat od [strane] neprijatelja. [Tada] se on podvizava, trudi, skrušava, ne samo bojeći se da se opet ne vrati na zlo, kao što smo rekli o robu, nego i, sliĉno najamniku, nadajući se nagradi za dobro. Takvim naĉinom, trpeći napade od vraga, boreći se sa njim i suprotstavljajući mu se, on ĉini dobro sa mnogom ţalošću i uz mnogu skrušenost. Kada, pak, dobije pomoć od Boga i poĉne da stiĉe naviku u dobru, on vidi pokoj, postepeno okušava mir i oseća šta znaĉi ţalost borbe, a šta radost i veselje mira. [Tada] traţi [mir], trudi se i teţi ka njemu kako bi ga dostigao, kako bi ga savršeno stekao i uselio ga u sebe. Šta moţe biti blaţenije od duše koja se udostojila da postigne takvu meru? Takav se, kao što smo više puta rekli, nalazi u meri [visini] sina. I zaista su blaţeni mirotvorci jer će se sinovi Boţiji nazvati (Mt.5,9). Ko tada moţe pobuditi takvu dušu da ĉini dobro radi bilo ĉega drugog osim radi sladosti samog dobra? Ko moţe znati za takvu radost osim onoga koji ju je sam iskusio? Tada on, kao što smo već mnogo puta rekli, poznaje savršeni strah.

25. Oci su rekli da ĉovek stiĉe strah Boţiji ukoliko ima sećanje na smrt i na muke, ukoliko svako veĉe ispituje sebe kako je proveo dan, i svako jutro kako je prošla noć, ukoliko nije drzak, i najzad, ukoliko se prilepljuje, [tj. prisno vezuje] uz ĉoveka koji se boji Boga. Jer, govore da je jedan brat upitao nekog starca: "Šta treba, oĉe, da radim kako bih se bojao Boga". Starac mu je odgovorio: "Idi, pribij se uz ĉoveka koji se boji Boga i njegov strah Boţiji će i tebe nauĉiti da se bojiš Boga". Strah Boţiji, pak, odgonimo od sebe time što ĉinimo suprotno: ako nemamo sećanje na smrt i na muke; kada ne pazimo na sebe i ne ispitujemo kako smo prošli [u toku dana]; ako ţivimo ravnodušno i krećemo se meĊu onima koji ţive [ravnodušno]; i ako smo drski. I ovo [poslednje] je gore od svega. Ono je savršena pogibao. Jer, ništa tako ne odgoni od duše strah Boţiji kao drskost. Na pitanje o drskosti, ava Agaton je rekao da je sliĉna velikoj jari pred kojom svi beţe i koja kvari sve plodove na drveću... Neka bi Bog izbavio duše naše od svepogubne strasti drskosti.

26. Ĉovek moţe biti drzak na mnogo naĉina. On je drzak ili reĉju, ili dodirom, ili pogledom. Iz drskosti jedan pada u praznoslovlje, govori o svetskom, pravi šale i pobuĊuje

4 Tj. kao što kalaisanje ĉuva posudu od rĊanja,- Prim. prev.

322

na nepristojan smeh. Drskost je u [pitanju] i kad neko dirne drugog bez potrebe, kada podigne ruku prema nekome iz šale, kad gura nekog, otima od nekoga nešto, bestidno gleda u drugoga. Sve to ĉini drskost. Sve to proizilazi od toga što u duši nema straha

Boţijeg. Zbog toga ĉovek malo po malo dolazi do potpune zapuštenosti. Zbog toga je, dajući zapovest zakona, Bog rekao: Uĉinite poboţnim sinove Izrailjeve (Knj.Lev.15,31). Jer, bez straha Boţijeg i stida ĉovek ne poštuje ni samog Boga, i ne obraća paţnju ni na jednu zapovest. Zbog toga nema ništa štetnije od drskosti. Jer, ona je roditeljka svih strasti, ona odbacuje poboţnost, ona izgoni strah Boţiji, ona raĊa prenebregavanje [zapovesti].

27. [Ava Jovan, uĉenik ave Varsanufija je imao obiĉaj da ponavlja sledeće ĉetiri izreke]: "Od ĉuvanja [nepovreĊivanja] savesti bliţnjega raĊa se smirenoumlje; nikada nisam stavljao svoju volju ispred [volje] brata svoga; beţi od [svega] ljudskog i spašćeš se; nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov" (Gal.6,2). [Pre svake od izreka on bi govorio]: "Reĉeno je jednom, brate, Bog da saĉuva ljubav. Oci su rekli"...

28. Ni jedan posao koji se ukaţe, makar bio i krajnje nuţan i vaţan, neću da radite

iz pobedoljubivosti [samoljublja] ili sa smućivanjem. Budite uvereni da je svako delo koje obavljate, bilo veliko, kao što smo kazali, bilo malo, samo jedna osmina onog što se traţi, dok ĉuvanje svog ustrojstvo, pa makar se i ne ispunilo poslušanje, predstavlja polovinu ili ĉetiri osmine... I tako, kada radite bilo koju stvar i hoćete da je savršeno i u potpunosti ispunite, postarajte se da izvršite i samu stvar (što je, kao što sam rekao, jedna osmina traţenog), i ujedno da saĉuvate svoje stanje nepovreĊenim (što predstavlja polovinu ili ĉetiri osmine). Ukoliko je radi toga da bi se izvršilo poslušanje neophodno skrenuti ili udaljiti se od zapovesti i povrediti sebe ili drugoga, nije dobro da gubimo polovinu ili ĉetiri osmine da bismo saĉuvali jednu osminu.

29. U Priĉama se kaţe: Koji nemaju voĊstva, padaju kao lišće. Spasenje je, pak, u mnogim savetima (Priĉ.Sol.11,14). Vidite li, bratijo, silu ove izreke? Vidite li ĉemu nas uĉi Pismo? Ono nas upućuje na to da se ne oslanjamo na same sebe, da nemamo svoj razum, da ne smatramo da moţemo sami sobom upravljati. Nama je potrebna pomoć, potrebni su oni koji će nas po Bogu voditi. Niko nije nesrećniji i bliţi pogibiji od ljudi koji nemaju nastavnika na putu Boţijem. Jer, šta znaĉi reĉeno: Koji nemaju voĊstva, padaju kao lišće! List najpre uvek biva zelen, sveţ, naoĉit; zatim postepeno vene, otpada i najzad ga prenebregavaju i gaze. Tako i ĉovek kojim niko ne upravlja, najpre uvek ima revnost za post, za bdenje, za bezmolvije, za poslušanje i za druga dobra. Zatim, to usrĊe postepeno slabi i on, nemajući nikog ko bi ga pouĉio, podrţao i u njemu razgoreo usrĊe, neosetno vene, pada i najzad postaje rob neprijatelja, koji sa njime ĉine šta hoće.

30. O onima koji otkrivaju svoje pomisli i postupke i sve ĉine sa savetovanjem kaţe se: Spasenje je u mnogim savetima. Ne kaţe se: "U savetima mnogih", tj. da bi trebalo da

se sa svakim savetujemo, nego da je potrebno savetovati se o svemu sa onim u koga se ima poverenje. Pri tome, treba otkrivati sve i u svemu pitati za savet, a ne jedno govoriti, a drugo prećutkivati. Za takvog vaţi reĉ: Spasenje je u mnogim savetima.

31. U ĉoveku koji ne otkriva sve što se njega tiĉe i naroĉito, koji ima rĊavu naviku ili vaspitanje, Ċavo nalazi ili neku [samo]volju, ili neko zahtevanje [svoga] prava, i time ga obara... Jer, kada se drţimo svoje volje i sledimo za [preganjanjem svoga] prava, ĉineći navodno dobro, mi sami sebi pletemo zamke i pri tome ne znamo kako ginemo. Jer, kako mi moţemo razumeti volju Boţiju, kad verujemo sami sebi i drţimo se svoje volje... Zbog toga je ava Pimen govorio da je naša volja stena izmeĊu ĉoveka i Boga.

323

32. [Onome ko veruje svom umu i predaje se svojoj volji neprijatelj kako hoće priprema pad. Onome, pak, ko sve ĉini sa savetovanjem, on ne moţe prići]... Kaţe se da vrag mrzi glas utvrĊenja, stoga što ne samo što mrzi utvrĊenje, već što i sam zvuk njegov

ne moţe da ĉuje. On mrzi i sam glas kojim se izgovara ono što sluţi na pouku... Zbog ĉega? On zna da će se njegovo zlo obelodaniti ĉim se samo poĉne pitati ili govoriti o neĉem korisnom. A on se najviše plaši od toga da bude prepoznat. Jer, tada on već više ne moţe da spletkari kako hoće. Jer, ako se duša utvrĊuje time što ĉovek pita i otkriva sve i sluša od iskusnog: "Ovo radi, a to ne ĉini; to je dobro, a to nije; to je [samo]opravdanje, a to [samo]volja", i takoĊe: "Sada nije vreme za tu stvar", i drugi put: "Sada je vreme", Ċavo ne nalazi naĉin da šteti ĉoveku ili da ga sruši. Ĉovek je tada, kao što sam već rekao, usmeren i sa svih strana utvrĊen. Na njemu se ispunjava [izreka] da je spasenje u mnogim savetima.

33. Neprijatelj voli one koji se oslanjaju na sebe? Jer, oni mu pomaţu i sami sebi pletu zamke. Koliko ja znam, jedini pad za monaha je da veruje svom srcu. Neki govore: "Ĉovek pada zbog toga, ili zbog toga", a ja, kao što sam već rekao, ne znam za drugi pad. Ako si video onoga koji je pao, znaj da se oslanjao na samog sebe. Nema ništa teţe i pogubnije od toga.

34. Ja vam uvek govorim da se od onoga što je lako i od toga što govorimo: "Šta [znaĉi] ovo ili ono", u duši obrazuje rĊava navika kojom se već prenebregava i ono veliko. Znate li koliko je teţak greh osuĊivanja bliţnjeg? Šta ima teţe od toga? Šta je toliko mrsko Bogu i od ĉega se On toliko odvraća?... I baš od onog navodno malog, dolazi se do tako velikog zla. Jer, zbog toga što se dozvoljava malo podozrenje na bliţnjeg... um poĉinje da zanemaruje svoje grehe i da se zanima [gresima] bliţnjega. I od toga posle dolazi do osuĊivanja, ogovaranja, preziranja... Ništa toliko ne ljuti Boga, ništa toliko ne ogoljuje ĉoveka [od blagodati] i ništa toliko ne izaziva napuštanje [od strane Boga], kao

ogovaranje, osuĊivanje i omalovaţavanje bliţnjeg.

35. Drugo je ogovaranje, drugo osuĊivanje, a drugo omalovaţavanje. Ogovaranje je kada se o nekome kaţe: "Onaj je slagao, ili se razgnevio, ili pao u blud", ili nešto sliĉno. Takav ogovara brata ili pristrasno govori o grehu brata. OsuĊivati znaĉi reći: "Taj i taj je laţov, gnevljivac, bludnik". Onaj ko tako govori postaje sudija samog nastrojenja njegove duše. On je presudio o ĉitavom njegovom ţivotu, govoreći da je takav i osudivši ga kao takvog. To je teška stvar.

36. Onaj farisej koji se molio i blagodario Boga za svoje vrline nije slagao. On je govorio istinu, i nije zbog toga bio osuĊen. Jer, mi smo duţni da blagodarimo Bogu kada se udostojimo da uĉinimo bilo šta dobro, budući da nam je On pomogao i saraĊivao nam na tome. On nije bio osuĊen stoga što je rekao: Nisam kao ostali ljudi, već što se okrenuo ka

mitaru i rekao: Ili kao ovaj carinik. On se podvrgao osudi stoga što je osudio samu liĉnost, samo raspoloţenje njegove duše, ukratko reĉeno, sav njegov ţivot. Zbog toga mitar otide opravdan, a ne onaj (Lk.18,11).

37. Jedinome Bogu pripada da opravdava ili osuĊuje, jer On zna svaĉije stanje i silu, i vaspitanje, i darove, i telesni sastav i sposobnosti. Saglasno sa time On i sudi svakoga kako jedini zna... I ko moţe znati sve sudove osim Jedinoga koji je sve stvorio, sve sazdao i sve zna?

38. Ponekad mi ne samo da osuĊujemo, već i omalovaţavamo [grešnika]. Jer, drugo je, kao što rekoh, osuĊivati, a drugo prezirati. Preziranje je prisutno tamo gde ne

324

samo osuĊujemo bliţnjeg, već se i odvraćamo od njega, gnušajući ga se kao gadosti. I to je gore od osuĊivanja i mnogo pogubnije.

39. Oni koji hoće da se spasu ne obraćaju paţnju na nedostatke bliţnjeg, nego uvek gledaju na svoje sopstvene i [tako] napreduju. Takav je bio onaj koji je, videći brata kako je sagrešio, rekao: "Teško meni! Kao što je on danas sagrešio, svakako ću i ja sagrešiti sutra". Vidiš li nepokolebivost? Vidiš li spremnost duše? Kako je on odmah uspeo da pobegne od osuĊivanja brata svoga! Jer, on je rekavši: "Svakako ću i ja sagrešiti sutra", zastrašio sebe i podsetio se da i on moţe ubuduće sagrešiti. I na tome se nije zadovoljio, nego se stavio i ispod njega, govoreći: "I on će se pokajati za svoj greh, a ja se nasigurno neću pokajati i svakako neću dospeti do pokajanja, svakako neću imati snage da pokajem".

40. [Dešava se da otrov osuĊivanja, napunivši našu dušu, stremi da se izlije i na druge]. Srevši drugog brata, mi odmah govorimo: "To i to se desilo", i štetimo i njemu, stavljajući u njegovo srce greh. I ne bojimo se Onoga koji je rekao: Teško onome koji bliţnjeg svog napaja mutnom [teĉnošću] koja obara (Av.2,15), nego ĉinimo Ċavolsko delo i ne brinemo se zbog toga. Jer, šta drugo ĉini Ċavo osim što smućuje i šteti? A mi se pokazujemo kao saradnici Ċavola na pogibao i svoju i bliţnjega... Zbog ĉega mi padamo u tako nešto ako ne zbog nedostatka ljubavi?... Jer, ljubav pokriva mnoštvo grehova (1.Pt.4,8).

41. Sveti ne mrze onoga koji greši, ne osuĊuju ga, ne odvraćaju se od njega, nego sastradavaju sa njim, urazumljuju ga, umoljavaju i leĉe kao slabi ud i ĉine sve kako bi ga spasli... Šta je uĉinio sveti Amon kada su mu jednom došla bratija i sa smućenjem rekla: "DoĊi i vidi, oĉe. Kod tog brata je ţena u keliji". Kakvo milosrĊe je pokazala, kakvu ljubav je imala ona sveta duša! Shvativši da je brat ţenu sakrio pod bure, on je pošao i seo na njega, naredivši da pretraţe svu keliju. Pošto nisu ništa našli, on im je rekao: "Bog neka vam oprosti". I tako ih je postideo i pomogao im [nauĉivši ih] da ne veruju lako [klevetama] protiv bliţnjega. A onog brataje ucelomudrio ne samo pokrivši ga Boga radi, nego i ispravivši ga kada je našao pogodno vreme. Jer, poslavši sve napolje, on ga je uzeo za ruku i rekao mu: "Pobrini se za sebe, brate". Taj brat se odmah zastideo i došao u umilenje. Toga trenutka je na njegovu dušu podejstvovalo ĉovekoljublje i saosećanje starca.

42. Zamislite jedan krug na zemlji, jedan okrugli presek [koji je napravljen] obrtanjem šestara. Centar se naziva samo središte kruga, [koji se nalazi] kod igle [šestara]. Razumite dobro šta vam govorim. Pretpostavite da je ovaj krug - svet, a samo središte kruga - Bog. Linije, pak, koje vode od kruga ka središtu su putevi ili ţivoti ljudski. I tako, ukoliko sveti ulaze u unutrašnjost kruga, ţeleći da se pribliţe Bogu, utoliko,

srazmerno ulaţenju, postaju bliţi i Bogu i jedni drugima. I koliko se pribliţavaju Bogu, toliko su bliţi i meĊusobno, i koliko su bliţi meĊusobno, toliko su bliţi i Bogu. Isto razumite i za udaljavanje. Ko se udaljava od Boga i vraća ka spoljašnjosti, oĉigledno je da se, srazmerno sa udaljavanjem od središta, udaljava i od drugih. I [obratno], koliko se udaljava od drugih, toliko se udaljava i od Boga. Takva je priroda ljubavi. Koliko smo izvan i ne ljubimo Boga, toliko je svaki od nas udaljen i od bliţnjeg. Isto tako, koliko ljubimo Boga, i koliko mu se pribliţavamo ljubavlju, toliko se sjedinjavamo sa bliţnjim. I [opet], koliko se sjedinjavamo sa bliţnjim, toliko se sjedinjujemo i sa Bogom.

43. Ispitajmo, bratijo, zbog ĉega neko ponekad uvredljivu reĉ podnosi bez smućivanja, kao da je gotovo i nije ĉuo, a ponekad se smućuje ĉim je ĉuje. Šta je uzrok

325

ove razlike? I da li je jedan uzrok te razlike ili su mnogi? Ja nalazim da postoje mnogi uzroci, pri ĉemu jedan, moglo bi se reći, raĊa sve druge. I reći ću vam kako. Dešava se najpre, da se neko, posle molitve i dobrog upraţnjavanja [u ĉitanju i razmišljanju], nalazi

u, da tako kaţem, dobrom stanju i zbog toga podnosi svoga brata i ne smućuje se. Dešava se, opet, da neko ima pristrasnost prema drugome i zbog toga bez ogorĉenja podnosi sve što mu ĉini. Biva takoĊe, da neko prezire onoga koji ţeli da ga oţalosti. Gledajući kao na niskost na ono što je od njega, i uopšte, ne gledajući ga kao ĉoveka, on njegove reĉi i dela ne raĉuna ni u šta... A ukoliko se neko smućuje zbog brata koji ga ţalosti, znaĉi da u tom trenutku nije bio u dobrom stanju, ili da ima odbojnost prema njemu... Uzrok svakog smućenja, pak, ukoliko taĉno ispitamo, jeste odsustvo samoukorevanja.

44. Kakvu radost, kakvo spokojstvo ima onaj koji sebe ukoreva, ma gde pošao, kao što je rekao ava Pimen. Ma šta da mu se desi, bilo šteta, bilo bešĉašće, ili bilo kakva druga ţalost, on ih se već unapred smatra dostojnim i nikada se ne smućuje. Ima li nešto bezbriţnije od toga?

45. MeĊutim, šta ako neko kaţe: "[Recimo] da me brat oţalosti i ja, ispitavši sebe, naĊem da mu nisam dao nikakvog povoda. Kako ja [u tom sluĉaju] mogu sebe da ukoravam". Zaista, ako neko sebe ispita sa strahom Boţijim, naći će da je svakako dao povod, bilo delom, bilo reĉju, bilo izrazom [lica]. Moţe biti, kao što kaţe, da mu u tom trenutku nije dao nikakvog povoda, ali ga je stoga svakako nekad ranije oţalostio ili u toj ili u drugoj stvari, ili je, pak, oţalostio drugog brata, i sada je duţan da zbog toga postrada, a ĉesto i za neki drugi greh. Zbog toga, ako neko, kao što sam rekao, taĉno ispita svoju savest, uvek će sebe videti krivim.

46. Opet, ĉesto se nekom ĉini da sedi u miru i tišini. MeĊutim, ako mu brat kaţe uvredljivu reĉ, on se smućuje i pri tome misli da se opravdano ogorĉuje na njega, govoreći: "Da nije došao i govorio mi i smutio me, ja ne bih sagrešio". Ali, to je smešno i nerazumno. Zar je onaj koji mu je to rekao u njega uneo strast? On mu je samo ukazao na strast [koja postoji] u njemu kako bi se pokajao, ukoliko hoće. Takav je sliĉan pokvarenom hlebu koji je spolja ĉist. MeĊutim, njegova buĊavost se pokazuje kada ga neko preseĉe. Tako je i taj sedeo u miru, kako mu se ĉinilo, ali je u sebi imao strast, premda nije ni znao. Brat mu je rekao jednu reĉ i u njemu pokazao sakrivenu gnjilost. I ako ţeli da bude pomilovan, neka se pokaje, oĉisti, napreduje i neka vidi da je još duţan da zahvali bratu koji je bio uzrok takve njegove koristi.

47. U meri u kojoj ĉini greh, duša posustaje (jer greh muĉi dušu i dovodi do iznemoglosti onoga koji ga ĉini). Stoga sve što se desi, nju samo opterećuje. Ono, pak, što je ĉoveku koji napreduje (ranije) bilo teško, postepeno postaje sve lakše.

48. Tako smo duţni da uvek gledamo na gore. Ma šta trpeli od drugoga, bilo dobro,

bilo zlo, pazimo na ono gore i zahvaljujmo za ono što se dešava, drţeći se uvek samoukorevanja, i govoreći kao što su govorili oci: "Dobro nam se dešava po promislu [domostroju] Boţijem5 a zlo zbog grehova naših".

49. Mi okajani svakodnevno grešimo i projavljujemo naše strasti. Ostavili smo pravi put ukazan ocima, [tj.] samoukorevanje, te idemo krivim putem ukorevajući bliţnjega. Svako se od nas stara da u svakoj stvari krivicu svali na svoga brata i da na njega baci sav

5 Tj. dobro nismo zasluţili, ali ga je Bog kao blag blagovoleo. Mi smo se svojim silama potrudili da do njega doĊe, ali je na Bogu da ga ostvari. U našim rukama je namera i trud, a ne uspeh dela,- Prim. prev.

326

teret? Svako je nemaran i ništa ne ispunjava, a od bliţnjega zahteva [ispunjenje] zapovesti.

50. Gde je onaj starac koji je, kada su ga pitali: "Šta si veliko našao na [monaškom] putu, oĉe", odgovorio i rekao: "Da u svemu ukorevamo sami sebe". To je pohvalio i onaj koji je postavio pitanje, rekavši: "Zaista, nema drugog puta". Tako je i ava Pimen rekao sa uzdahom: "U ovaj dom su ušle sve vrline, osim jedne, premda bez nje ĉovek teško moţe da opstane". I kad su ga pitali o kojoj se [vrlini] radi, onje rekao: "Da ĉovek ukoreva sam sebe". I sveti Antonije je rekao da je veliko delo za ĉoveka kada svoja sagrešenja uzima na sebe pred Bogom i oĉekuje iskušenja do poslednjeg daha. I svagde nalazimo da su oci, ispunjavajući navedeno, sve, pa ĉak i ono najmanje, prepuštali Bogu i nalazili spokojstvo.

51. Oci su rekli da je monasima strano da se gneve, kao uostalom, i da rastuţuju bilo koga. I opet [je reĉeno]: "Ko obuzdava jarost, savlaĊuje demone. Ko, pak, biva savladan ovom strašću, potpuno je tuĊ monaškom ţivotu", i sliĉno. A šta mi treba da

kaţemo o sebi kada ne samo da ne prestajemo sa jarošću i gnevom, već se ponekad predajemo i zlopamćenju? Šta drugo, ako ne da oplakujemo svoje jadno i neĉoveĉno stanje? Pazimo na sebe, bratijo, kako bismo se, uz pomoć Boţiju, izbavili od ove gorke i pogubne strasti.

52. Biva, tako da neko napravi metaniju pred bratom svojim kada doĊe do smućenja ili ogorĉenja meĊu njima, pa [ipak] i posle metanije [tj. oproštaja] ostaje tuţan i ima pomisli protiv njega. On ne treba da zanemari te [pomisli], već da se potrudi da ih brzo preseĉe, jer se [radi o] zlopamćenju. Ono zahteva, kao što rekoh, veliku budnost, pokajanje i borbu, kako bi se savladalo i kako se [duša] ne bi dovela u opasnost. Ko je napravio metaniju, napravio ju je radi zapovesti, iscelivši u tom trenutku gnev. MeĊutim, protiv zlopamćenja se još nije borio, i zbog toga u njemu ostaje tuga na brata. Jer, drugo je zlopamćenje, drugo gnev, drugo jarost, a drugo smućenje. I dajem vam primer da [to] shvatite. Ko zaţiţe oganj, najpre uzima mali ţar, tj. reĉ brata koji [nas] ţalosti. To je još mali ţar. Jer, šta je [jedna] reĉ brata tvoga? Ako je podneseš, ugasio si iskru. Ako, pak, staneš da misliš: "Zašto mi je on to rekao? I ja treba njemu da uzvratim", ili: "Da nije hteo da me oţalosti, ne bi mi ni rekao. I ja njega [treba] da oţalostim"... dodaješ mala drvca ili nešto drugo što razgoreva vatru te praviš dim, tj. smućenje. Smućenje je kretanje i pobuĊivanje pomisli koja uzbuĊuje i razdraţuje srce. Razdraţenje je osvetniĉko ustajanje na onoga koji nas ţalosti. Ono se pretvara u drskost, kao što je rekao ava Marko: "Hranjena pomislima, zloba razdraţuje srce. [Naprotiv], srce se skrušava kada se [zloba] istrebljuje molitvom i nadom". Da si podneo, kao što rekoh, malu reĉ svoga brata, ugasio bi malu iskru pre nego što preĊe u smućenje. Ali i nju, ako hoćeš, moţeš lako da ugasiš, dok je još vreme, i to putem ćutanja, molitve i poklona od srca. Nastaviš li, pak, sa dimljenjem, tj. sa razdraţivanjem i uzbuĊivanjem srca kroz prisećanje: "Zašto mi je to rekao? I ja ću njemu reći", tj. kroz susret, ili, da tako kaţemo, sukob pomisli, raspirićeš, tj. zagrejaćeš srce, usled ĉega će doći do rasplamsavanja jarosti... Ako, pak, hoćeš, i nju moţeš da ugasiš, pre nego što postane gnev. A ako produţiš da se smućuješ i [druge] da smućuješ, bićeš sliĉan onome koji baca drva u oganj i još više razgoreva vatru. Tako postaje [uţareni] ugalj, tj. gnev... Gnev, pak, koji se ustali, postaje zlopamćenje. I ĉovek se već od njega ne moţe izbaviti, ukoliko ne prolije krv.

53. Eto, ĉuli ste šta je poĉetno smućenje, a šta jarost, šta gnev, a šta zlopamćenje. Vidite li kako je od jedne reĉi došlo do takvog zla? A da je od poĉetka na sebe svalio

327

prekor, [tj. sebe ukoreo] i podneo reĉ brata svoga, da nije hteo da se osveti i da nije umesto jedne reĉi rekao dve ili pet, i zlom uzvratio za zlo, [brat] bi se od svih tih zala izbavio. Zbog toga vam i govorim svagda: secite strasti dok su još mlade, da se ne bi

uĉvrstile u vama. Jer, tada ćete se namuĉiti. Jer, drugo je izvaditi malu biljku, a drugo iz korena išĉupati veliko drvo.

54. Zlom za zlo moguće je vratiti ne samo delom, nego i reĉju i izrazom. Neko delom prividno ne vraća zlom za zlo, ali se pokazuje da ga vraća, kao što rekoh, reĉju ili izrazom. Tako, biva da [ĉovek] pokretom ili pogledom smućuje brata svoga. Jer, moguće je i pogledom ili pokretom oţalosti brata. I to, takoĊe, predstavlja vraćanje zlom za zlo. Drugi se, [opet] stara da ni delom ni reĉju ni izrazom ni pokretom ne vrati zlom za zlo, ali u srcu svome je tuţan zbog brata svog i ogorĉava se na njega. Vidite li koliko samo ima razliĉitih stanja! Drugi opet, nije niti rastuţen zbog brata svoga, ali se raduje kad ĉuje da se oţalostio, ili da se neko ţali na njega ili ga uniţava, te se pokazuje, opet, kao onaj koji vraća zlom za zlo u srcu svome. Drugi opet, nema ni zlobe, niti se raduje ĉuvši o uniţenju onoga koji ga je oţalostio, već se i sam ţalosti kad je on oţalošćen, ali mu nije drago kada doţivi nešto lepo. On se sekira ako ga vidi proslavljenog ili uspokojenog. I to je vid zlopamćenja, premda lakši.

55. Dešava se, zatim, da [nekog brata] neko oţalosti, ali da meĊusobno uĉine metaniju i pomire se. U odnosu na njega on tada nema nikakvo zlo sećanje u srcu svom. MeĊutim, ako se posle malo dana desi da mu onaj kaţe bilo šta uvredljivo, on poĉinje da se priseća i onog prvog i da se smućuje ne samo zbog drugog, već i zbog prvog. Tako on postaje sliĉan ĉoveku koji ima ranu na koju je stavio zavoj. I prema je za odreĊeno vreme rana zacelila i zarasla, ipak je mesto još osetljivo. Ukoliko ga neko bude gaĊao kamenom, to mesto će se lakše povrediti nego sve ostalo telo, i poĉeće odmah da krvari. To isto je pretrpeo i onaj. Imao je ranu i priloţio je zavoj na nju (što predstavlja metanija). Time je

iscelio ranu, tj. gnev, kao onaj prvi, i poĉeo već da se trudi i protiv zlopamćenja, starajući se da ne zadrţi ni jedno zlo sećanje u svome srcu. To predstavlja zarašćivanje rane. Ali, ona još nije u potpunosti zacelila. Postoji još jedan ostatak zlopamćenja, tj. korica, od koje se lako otvara ĉitava rana, ukoliko se primi mali udarac.

56. Treba se, dakle, boriti da i kora u potpunosti išĉezne, te mesto potpuno zaceli, kako ne bi ostao nikakav oţiljak i kako se uopšte ne bi pomislilo da je na tom mestu bila rana. Kako to postići? Tako što ćemo se iz sveg srca moliti za onoga koji nas je ogorĉio i govoriti: "Boţe, pomozi bratu mome, a i meni njegovim molitvama". Tako se molimo za brata svoga (što je svedoĉanstvo saosećanja i ljubavi), i ujedno smiravamo, jer traţimo pomoć od njegovih molitava. I moţe li uspeti jarost, zlopamćenje ili druga koja strast tamo gde su saosećanje, ljubav i smirenje? Kao što je ava Zosima rekao: "Od smirenja [koje se crpi] iz zapovesti Hristovih, uništiće se i srušiti svi Ċavolji pokušaji, pa makar on pokrenuo i sve vradţbine, sa svim svojim demonima". A i drugi starac govori: "Onaj koji se moli za neprijatelje, biće nezlopamtiv".

57. Ostvarite to i shvatićete dobro ono što slušate. Zaista, ono što ne ispunite na delu, nećete moći usvojiti putem reĉi. Postoji li ĉovek koji ţeli da se nauĉi nekoj umetnosti samo putem reĉi? Ĉovek prvo, [neko vreme] boravi u radu i kvari [delo], i opet ga popravlja i kvari. Tako se, malo po malo, uz trud i strpljenje, uĉi umetnosti, pomagan od Boga, koji gleda na njegovu nameru i trud. A zar ćemo mi umetnost nad umetnostima da usvojimo samo putem reĉi, ne prihvativši se dela? Kako je to moguće? Pazimo dakle, na sebe, bratijo, i delajmo sa marljivošću, dok još imamo vremena.

328

58. Potrebno je veliko trezvoumlje kako ne bismo bili pokradeni od strane laţi. Nijedan laţljivac se ne sjedinjuje sa Bogom, budući da je laţ tuĊa Bogu. Pisano je, naime: "Laţ je od lukavog". I opet: [Đavo] je laţa i otac laţi (Jn.8.44). Eto, Ċavo se naziva ocem

laţi, a Bog je istina. Sam On govori: Ja sam put, istina i ţivot (Jn.14,6). Vidite li, dakle, od koga se odvajamo i kome se putem laţi prilepljujemo? Oĉigledno je da se [pribliţavamo] zlome. I tako, ako ţelimo da se uistinu spasemo, svom silom i svakim usrĊem treba da ljubimo istinu i da se ĉuvamo od svake laţi. Inaĉe, ona će nas odvojiti od istine i ţivota.

59. Postoje tri razliĉite laţi. Postoji laţljivac u mislima, postoji laţljivac reĉima i postoji onaj koji laţe samim ţivotom. Laţe u mislima onaj koji prima podozrenja [sumnje na druge]. On vidi nekog da razgovara sa svojim bratom i poĉinje da podozreva, govoreći: "On o meni priĉa"... On je laţljivac u mislima. On nikada ne govori po istini, nego uvek po sumnjiĉenju. Otuda znatiţelja, ogovaranje, prisluškivanje, sukobi, osuĊivanja. Reĉju, pak, laţe onaj koji, olenjivši se da ustane na bdenje, ne kaţe: "Oprosti mi, jer sam bio lenj da ustanem", već: "Imao Sam vatru, nesvesticu, i nisam bio u mogućnosti da ustanem. Bio sam slab". I govori on deset laţnih reĉi umesto da uĉini poklon [pokaje se] i smiri se... Opet, ako ţeli neku stvar, on ne dopušta sebi da kaţe: "Ja ţelim to", nego nastavlja da okoliši svojim reĉima i govori: "Patim od toga i to mi je neophodno", ili: "ZapoveĊeno je [da mi se to da]". I govori tolike laţi, sve dok ne ispuni svoju ţelju... Takvom ĉoveku se nikada ne veruje. Ĉak ako i istinu kaţe, niko mu ne moţe verovati, jer se sumnja i u [ono] istinito [što kaţe]... Laţe svojim ţivotom onaj koji se pretvara da je uzdrţljiv, iako je razvratnik, ili onaj koji govori o milostinji i hvali saosećajnost, iako je koristoljubiv, ili onaj koji se divi smirenju, iako je gord.

60. Pobrinimo se o sebi, bratijo, i budimo trezvoumni. Ko će nam [ponovo] dati vreme koje [uzalud] izgubimo? Zaista ćemo traţiti ove dane i nećemo ih naći. Ava Arsenije je uvek sebi govorio: "Arsenije, zašto si izišao [iz sveta]".

61. I zaista, kada bismo hteli da se malo podvizavamo, ne bismo se mnogo ţalostili, niti zamarali. Onaj ko sebe na poĉetku prinuĊuje, postepeno napreduje u podvigu, da bi, zatim, već sa spokojstvom delao. I Bog pruţa pomoć kada vidi da se [ĉovek] prinuĊuje [na vrlinu]. Prinudimo i mi sebe, zapoĉnimo, zaţelimo najzad dobro. Premda nismo savršeni, ipak sama ţelja predstavlja poĉetak našeg spasenja. Jer, sa ţeljom stupamo u podvig, pomagani od Boga i, podvizavajući se, dobijamo pomoć da steknemo vrline. Zbog toga neko od otaca kaţe: "Daj krv i primi duh", tj. podvizavaj se, pa ćeš se naviknuti na vrline.

62. Kao što onaj ko ţeli da se nauĉi stolarskom zanatu, ne obraća paţnju na drugi zanat, tako i oni koji hoće da steknu duhovno delanje, ne treba da paze ni na kakvu drugu stvar, nego da se danju i noću pouĉavaju u njemu, kako bi ga mogli steći... Ko nije trezvouman i ne podvizava se, lako otpada od vrlina. Vrline predstavljaju sredinu i carski

put o kome je onaj sveti starac rekao: "Idite carskim putem i brojite milje". Vrline su sredina, kao što rekoh, izmeĊu prekomernosti i nedostatka. Zbog toga je pisano: Ne skreći ni na desno ni na levo (Knj.Broj.20,17), nego hodi carskim putem (Pon.Zak.5,32).

63. Zlo samo po sebi nije ništa. Ono nije niti suštastvo, niti ima neko [samostalno] biće. Ne bilo toga. Odvojivši se od vrline, meĊutim, duša postaje strasna i vrši zlo. Zbog toga se i muĉi, ne nalazeći u njemu prirodni pokoj. I drvo, na primer, nema u sebi crvi, ali se u njemu naĉini neka gnjilost, iz koje postaje crv koji ga izjeda. Isto tako i bakar proizvodi rĊu i sam od nje biva izjedan. I odeća sama stvara moljca, koji je zatim kvari. Tako, dakle, i duša sama ĉini zlo koje pre nje nije postojalo, niti je imalo, kao što smo rekli,

329

ikakvo biće. I ona sama se, [opet], muĉi zbog zla. Lepo je rekao sveti Grigorije: "Vatra je porod tvari i izjeda tvar, kao i zle zlo".

64. Isto se moţe sresti i kod bolesnih tela. Kod onoga ko ţivi neuredno i ne ĉuva zdravlje, nastaje suvišak ili nedostatak [sokova], od ĉega se [javlja] poremećaj. Pre toga uopšte nije bilo bolesti, niti je ona bila nešto [postojeće]. I opet, bolest se nigde ne moţe naći kada telo ozdravi. Isto tako je i zlo bolest duše, lišene njenog vlastitog i prirodnog zdravlja, tj. vrline.

65. U ĉoveku [mogu] da postoje tri stanja. Postoji onaj koji dejstvuje po strasti, [zatim] onaj koji zadrţava strast i onaj koji je iskorenjuje. Dejstvuje po strasti onaj koji je ispunjava, koji je zadovoljava. Onaj koji zadrţava strast, doduše ne dejstvuje po njoj, ali je i ne odseca, već mudruje o njoj i obilazi oko nje, zadrţavajući je u sebi. Onaj, pak, ko iskorenjuje strast, podvizava se i ĉini suprotno strasti.

66. Kazaću vam primer da biste [videli] kome je sliĉan onaj koji dejstvuje po strasti i podrţava je. Sliĉan je ĉoveku koji, ustreljen od svoga neprijatelja, uzima strele svojim

rukama i sam ih zabada u svoje srce. Onaj koji zadrţava strast sliĉan je onome koga neprijatelj osipa strelama, ali ih on ne prima u sebe, jer je obuĉen u oklop. A onaj ko iskorenjuje strasti, sliĉan je onome koji uzima strele, koje na njega odašilje neprijatelj, lomi ih ili ih vraća u njegovo srce, kao što se govori u Psalmu: Oruţje njihovo neka uĊe u srca njihova i lukovi njihovi neka se slome(Ps.36,15).

67. Posetio sam nedavno jednog brata i našao ga iznemoglog od bolesti. Iz razgovora sam saznao da je imao vatru samo sedam dana, ali evo već 40 drugih dana nikako da se podigne... Sedam dana je imao vatru onaj smireni, i eto koliko dana ne moţe da se pridigne. Isto je i sa dušom. [Ĉovek] sagreši malo, a [posle] [mnogo] vremena provodi prolivajući svoju krv pre nego što se ispravi.

68. Vidimo kako bratija odlaze od nas i nismo trezvoumni, premda znamo da će se

za malo vremena i nama pribliţiti smrt. Eto, od kada smo seli da porazgovaramo, pa do sada, proveli smo dva ili tri ĉasa svog vremena i smrt nam se pribliţila. I premda vidimo da gubimo vreme, ne bojimo se. Kako se ne sećamo reĉi onog starca koji je rekao: "Ko izgubi zlato ili srebro, moţe da naĊe drugo umesto njih, a ko izgubi vreme, drugoga ne moţe naći". Zaista, traţićemo [makar] jedan ĉas ovog vremena, i nećemo ga naći.

69. Jedan veliki starac se sa svojim uĉenicima [jednom] našao na mestu gde su bili kiparisi razliĉite veliĉine, mali i veliki. I reĉe starac jednom od uĉenika: "Išĉupaj ovaj kiparis". Beše taj kiparis vrlo mali, te ga brat sa jednom rukom odmah išĉupa. Potom mu starac ukaza na drugi, veći od prvog, i reĉe: "Išĉupaj i ovaj". Brat je i njega išĉupao, vukući ga sa dve ruke. Starac je opet pokazao na još veći kiparis, koji je on [tek] sa velikim trudom uspeo da išĉupa. MeĊutim, starac mu ukaţe na još veći. Brat ga je dugo savijao, da bi ga tek posle velikog zamora i znojenja najzad oborio. MeĊutim, sledeći kiparis na koji mu je starac ukazao on ni posle mnogo napora i znoja nije bio u stanju da ga izvadi. Videvši da on to ne moţe uĉiniti, starac je naloţio drugom bratu da ustane i pomogne mu. I tek su obojica uspeli da ga išĉupaju. Tada je starac rekao bratiji: "Eto kakve su strasti. Dok su male, ako hoćemo, moţemo ih sa lakoćom preseći. MeĊutim, zanemarene, one postaju snaţne. I što više jaĉaju, zahtevaju veći napor [da bi se savladale]. Ukoliko, pak, suviše porastu, mi ih ni sa naporom nećemo moći odseći, ukoliko ne dobijemo pomoć od nekih svetih koji se zauzimaju za nas po Bogu".

70. [Prorok govori ćerki Vavilonskoj]: Blaţen je ko uhvati i razbije mladence tvoje o kamen. (Ps.136,8-9)... [Kći vavilonska je slika svega grehovnog i bogoprotivnog. Njen

330

porod su strasne pomisli i dela]. Blaţen je onaj ko od samog poĉetka ne dozvoljava da se u njemu razraste ono što se raĊa od nje, tj. zle misli, niti da podejstvuje zlo, već ih odmah, dok su mlade, i pre nego što se ukrepe i podignu na njega, uzima i baca o kamen, koji je

Hristos, pogubljujući ih pribegavanjem Hristu.

71. Oci su rekli da treba da se malo po malo ĉistimo, ispitujući svako veĉe kako smo proveli dan, i izjutra kako smo proveli noć, te da [treba] da se kajemo pred Bogom zbog onog što smo [po slabosti] zgrešili. Uistinu, potrebno je da, zbog mnoštva grehova i zbog zaboravnosti naše, i po isteku šest ĉasova ispitujemo kako smo proveli [vreme] i u ĉemu smo sagrešili.

72. Onaj, dakle, ko sebe svakodnevno ispituje, starajući se o pokajanju za ono što je sagrešio, i ispravljajući se, poĉinje da umanjuje zlo. Ako je [ranije] ĉinio devet [prestupa, sada] će ĉiniti osam, te će sa Bogom po malo napredovati, ne dopuštajući da strasti jaĉaju u njemu. A velika je opasnost kada strast preĊe u naviku.

73. Ne naziva se razdraţljivcem onaj ko se jednom razdraţio, niti se naziva

bludnikom onaj ko je jednom uĉinio blud. Isto tako se ne naziva milostivim onaj ko je jednom uĉinio milostinju. Kako u vrlini, tako i u poroku, duša od ĉestog upraţnjavanja stiĉe nekakvu naviku, koja je [zatim] ili uspokojava ili muĉi. A o tome da vrlina uspokojava dušu, i da je porok muĉi, mi smo govorili u raznim [prilikama]. Vrlinu imamo po prirodi i ona se nalazi u nama, budući da su semena vrline neuništiva. Rekoh, dakle, da po meri ĉinjenja dobra stiĉemo naviku u vrlini, tj. ponovo stiĉemo nama svojstvenu naviku. Mi se vraćamo ka sopstvenom zdravlju, kao što se bolesnim oĉima (vraća) njima svojstveno svetlo, ili kao što od bilo kakve bolesti prelazimo u svojstveno nam i prirodno zdravlje. Sa porokom nije tako: kroz ĉinjenje zla mi stiĉemo neku stranu i protivprirodnu naviku, tj. stiĉemo naviku u nekoj zaraznoj bolesti.

74. Uzalud je orlu, koji je jednom kandţom priklješten, što je ĉitavim ostalim [telom] van zamke, budući da se zbog te sitnice ruši sva njegova snaga. On je zarobljen ukoliko mu je vezana samo jedna kandţa, pa makar mu i ĉitavo [telo] bilo izvan zamke. Zar lovac ne moţe da ga uhvati kad god zaţeli? Tako je i sa dušom. Neprijatelj je obara kad god ushte, ukoliko u njoj postoji navika makar na jednu strast. Naime, ona mu je potĉinjena zbog te strasti. Zbog toga vam ja uvek govorim: ne dozvoljavajte da strast u vama postane navika, nego se podvizavajte, umoljavajući Boga dan i noć da ne upadnete u iskušenje. A ako i budemo pobeĊeni kao ljudi, i spotaknemo se u sagrešenje, postarajmo se da odmah ustanemo, da se pokajemo, da zaplaĉemo pred blagošću Boţijom, i da straţimo boreći se. Videći naše nastrojenje, smirenje i skrušenost, Bog će nam pruţiti ruku i na nama pokazati milost svoju.

75. Dobro je, bratijo, kao što vam uvek govorim, svaku stvar uzvoditi do Boga6.

Treba govoriti da bez Boga ništa ne biva... Jer, ne postoji nešto od onog što je Bog stvorio da nije dobro, nego je sve dobro i veoma dobro (up. Post.1,31). Ni zbog ĉega što se dešava ne treba biti potišten, nego sve, kao što rekoh, treba svoditi na promisao Boţiji i [time] se umirivati. Ima ljudi koji se toliko obremenjuju ţalošću od onog što se dešava, da se odriĉu i ovog ţivota. Oni bi radije [pristali] da umru, samo da se izbave. Od toga [ĉovek] strada usled malodušnosti i velikog neznanja, jer ne zna za strašne nevolje duše po izlasku iz tela.

6 Tj. kao krajnji uzrok svake stvari videti promisao Boţiji,- Prim. prev.

331

76. Jedan veoma marljiv brat upita nekog starca, govoreći: "Duša moja ţeli smrt". Starac mu je odgovorio: "To je stoga što [ţeliš] da pobegneš od nevolja, i što ne znaš da su buduće muke mnogo gore od ovdašnjih". I drugi je sliĉno upitao starca: "Zbog ĉega

[postajem] utuĉen kad sam u keliji". Starac mu je rekao: "Ti još nisi video ni oĉekivani pokoj, niti buduće muke. Kad bi ih taĉno video, ti bi bez potištenosti podnosio ĉak i da ti je kelija puna crva, i da si u njima zagnjuren do guše". Ali, mi hoćemo da se spasemo spavajući i zbog toga negodujemo u nevoljama. [MeĊutim], pre smo duţni da blagodarimo Boga i da se smatramo blaţenim, jer smo se udostojili da malo tugujemo ovde, kako bismo tamo našli mali pokoj.

77. I Evagrije je govorio da [ĉovek] koji se moli Bogu da se ubrza njegov odlazak (iako je još obuzet strastima), liĉi na ĉoveka bolesnika koji umoljava stolara da mu slomi krevet.7 Jer, pomoću ovog tela, [tj. dok je u njemu] duša skreće paţnju sa strasti i nalazi utehu u jelu, piću, spavanju, razgovoru, hoĊenju ka prijateljima. A kada izaĊe iz tela, ona ostaje sama sa svojim strastima. Zauzeta njima i stradajući od njihovog meteţa, ona se trza i ne moţe ni da se seti Boga. Samo, pak, sećanje na Boga teši dušu, kao što se govori u Psalmu: Setih se Boga i razveselih se (Ps.76,4). MeĊutim, ni to joj strasti ne dozvoljavaju.

78. Moţe se od ovog sadašnjeg pojmiti o onoj nevolji. Šta je ono što gori, kada neko dobije vatru? Kakav oganj i kakva drva ĉine to gorenje? Zar nisu upravo rĊavi sokovi oni koji pale i stalno smućuju i zagorĉavaju ţivot [ĉoveka] koji ima telo [sklono] crnoj ţuĉi? Tako se i kukavna strasna duša uvek muĉi svojom vlastitom zlom navikom, imajući gorko sećanje i muĉno prepiranje sa strastima, koje je stalno ţeţu i pale.

79. Osim toga, bratijo, ko moţe da opiše ona uţasna mesta i ona tela u mukama koja sluţe dušama za takva i tolika stradanja (koja se, opet, sama ne raspadaju); ili onaj neopisivi oganj, ili tamu, grube muĉilaĉke sile i hiljade drugih muĉenja koja se ĉesto pominju u Boţanstvenom Pismu, koja su srazmerna sa rĊavim dejstvovanjem duše i sa njenim zlim mislima?... I još je strašnije ono što govori sveti Jovan Zlatoust: "Ĉak i kad ne bi tekla ognjena reka, i kad strašni anĊeli ne bi bili prisutni, nego bi samo ljudi bili pozvani [na Sud] i jedni bili pohvaljeni i proslavljeni, a drugi odbijeni sa bešĉašćem da ne vide slavu Boţiju - zar onaj stid i bešĉašće i bol odvajanja od tolikih blaga ne bi bili gorĉi od svake geene i muke".

80. Potrudimo se da bismo bili pomilovani. Zanemareno [neobraĊeno] polje će se puniti ĉiĉkom i trnjem sve dok je napušteno. Zar neće [vlasniku] polja, kada ushte da ga oĉisti i kada bude ţeleo da išĉupa korov kome je dozvolio da naraste za vreme njegovog nemara, utoliko više krvariti ruke, ukoliko je ono punije?... Ko ţeli da oĉisti svoje polje, prvo treba da dobro iskoreni sav korov. Jer, korov će opet da naraste ako se samo s vrha

sreţe i ako se dobro ne išĉupa sve njegovo korenje. Kao što smo rekli, on treba da išĉupa samo korenje. Pošto dobro oĉisti polje od korova, i ĉiĉka i sliĉnog, treba da ga izdrobi i izravnja i obradi. I kada ga uredi, dakle, treba da ga poseje dobrim semenjem. Jer, ako ga posle takvog ureĊenja ostavi praznim, opet će narasti korov, našavši meku i pogodnu zemlju. On će pustiti korenje dole u dubinu, te će se još više osnaţiti i umnoţiti. Tako je i sa dušom. Prvo je potrebno da se odseku sve stare pristrasnosti i sve navike koje duša ima. Jer, ništa nije gore od zlog obiĉaja. I sveti Vasilije govori: "Nije mali podvig pobediti svoju naviku. Jer, obiĉaj, utvrdivši se kroz dugo vreme, poprima silu prirode".

7 Na kome on još ipak ima neku utehu u svome stradanju,- Prim. prev.

332

81. Dakle, ne treba odsecati samo strasti, već i njihove uzroke. Treba dobro urediti svoju narav putem pokajanja i plaĉa. Tada se već moţe poĉeti sa sejanjem dobrog semena, tj. dobrih dela. Jer, ono što smo rekli za polje, tj. da će posle njegovog oĉišćenja i

ureĊenja opet naići korov i naći dobru i meku zemlju, ukoliko se ne baci dobro seme - vaţi i za ĉoveka. Ako posle ispravljenja svoje naravi u [odnosu] na ranija dela kroz pokajanje, zapostavi dobra dela i sticanje vrlina, sa njim će se desiti ono o ĉemu se govori u JevanĊelju: Kad neĉisti duh iziĊe iz ĉoveka, ide kroz bezvodna mesta traţeći pokoja, i ne nalazi. Onda kaţe: da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši naĊe dom prazan [oĉigledno, od svake vrline], pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši boravi onde; i bude potonje gore ĉoveku onome od prvoga (Mt. 12,43-45).

82. Zbog toga svako ko ţeli da se spase treba ne samo da ne ĉini zlo, već i da dela dobro, kao što se kaţe u Psalmu: Ukloni se od zla i uĉini dobro (Ps.33,14). Nije reĉeno jednostavno: Ukloni se od zla, nego i: Uĉini dobro. Na primer, neko je navikao da ĉini nepravdu. On je, dakle, duţan ne samo da više ne ĉini nepravdu, već i da ĉini pravdu. Ako je bio razvratan, treba ne samo da se ne predaje razvratu, nego i da se uzdrţava. Ako je bio gnevljiv, treba ne samo da se ne gnevi, nego i da stekne krotost. Ako je bio prkosan, treba ne samo da ne prkosi nikome, nego i da se smirava. I to znaĉi: Ukloni se od zla, i uĉini dobro. Jer, svaka strast ima sebi suprotnu vrlinu. Gordost ima smirenje, srebroljublje milostinju, razvrat uzdrţljivost, negodovanje trpljenje, gnev krotost, mrţnja ljubav.

83. Kao što smo izagnali vrline i uneli strasti umesto njih, tako treba da se potrudimo ne samo da izagnamo strasti, nego i da unesemo vrline i da ih postavimo na njihovo vlastito mesto. Jer, mi po prirodi imamo vrline dane nam od Boga. Stvorivši ĉoveka, Bog je u njega posejao vrline, kao što je reĉeno: Stvorimo ĉoveka po obrazu i po podobiju (Post.1,26). Po obrazu, jer je Bog stvorio dušu netruleţnom i samovlasnom

[slobodnom], dok se po podobiju odnosi na vrline. Jer, reĉeno je: Budite milostivi kao i Otac vaš što je milostpiv (Lk.6,36). Budite sveti, jer sam ja svet (Knj.Lev.11,44)... Znaĉi, Bog je našoj prirodi podario vrline, dok strasti nemamo po prirodi... Uklonivši se od vrlina usled slastoljublja, duša je u sebi obrazovala strasti i ukrepila ih protiv sebe.

84. Dobro je rekao ava Pimen da se osobine monaha vide u iskušenju. Jer, monah koji je istinski pristupio da sluţi Bogu duţan je, prema Mudrosti [Sirahovoj], da pripremi dušu svoju na iskušenje (up. Mud.Is.s.Sir.2,1), kako se nikad ne bi ĉudio ili smućivao zbog onog što se dešava, verujući da ništa ne biva bez promisla Boţijeg. A gde je promisao Boţiji, tamo je sve dobro i sve biva na korist duše. Sve što za nas ĉini, Bog dela radi naše dobrobiti, ljubeći nas i štedeći nas. I mi smo duţni, kao što je rekao apostol, da u svemu zahvaljujemo (up. 1.Sol.5,18) Njegovoj blagosti, i da nikada da ne padamo u rastrojstvo ili malodušnost zbog onoga što nam se dešava. Ono što nam dolazi treba da primamo bez smućenja, sa smirenoumljem i sa nadom u Boga, uvereni, kao što sam rekao, da On za nas sve dobro ĉini po blagosti svojoj, ljubeći nas.

85. Onaj ko ima prijatelja i ko je uveren je da ga prijatelj voli, ma šta da pretrpi od njega, ĉak i [nešto] bolno, misliće da je bio pokretan ljubavlju, i nikad neće poverovati da je hteo da ga povredi. Koliko pre treba da smo uvereni da Bog, koji nas je sazdao i priveo iz nebića u biće, radi nas se oĉoveĉio i za nas umro - sve [u vezi] sa nama ĉini po blagosti svojoj i ljubeći nas. O prijatelju je [ĉovek] duţan da misli: "On sve ĉini iz ljubavi i štedeći me, ali nema uvek i dovoljno razuma da ustroji [ono što je korisno] u [odnosu] na mene. Zbog toga se moţe desiti da me, i ne ţaleći, povredi". Ali, za Boga tako nešto ne moţemo

333

reći. Jer, On je izvor mudrosti i zna sve što je na dobrobit našu. On ustrojava ono što se nas tiĉe, ĉak i do najsitnijih [stvari]. [Drugi neko] moţe reći o prijatelju: "On me voli i štedi i ima [dovoljno] razuma da ustroji [ono što je korisno u odnosu] na mene, ali nema i silu

da mi pomogne u onome što smatra da je korisno za mene". MeĊutim, ni to ne moţemo reći o Bogu. Jer, Njemu je sve moguće i ništa za Njega nije nemoguće... Stoga sve treba da primamo sa zahvalnošću, kao što smo ranije rekli, kao od dobroĉinog i blagog Vladike, makar se radilo i o neĉem bolnom.

86. Ko sa trpljenjem i smirenjem podnosi iskušenje, proći će bez štete, a ko se ogorĉava, smućuje se i svakoga okrivljuje - imaće muku. Time on protiv sebe samo osnaţuje iskušenje, ne nalazeći korist i škodeći sebi. Ko, pak, iskušenje trpi bezmeteţno, imaće veliku korist.

87. Jer, zbog ĉega se strastan [ĉovek] ĉudi kada ga ometaju strasti? Zbog ĉega se smućuje, kad ih ĉini? Imaš strast i smućuješ se? Imaš njene zaloge, a govoriš: "Zašto mi smeta". Bolje pretrpi, podvizavajući se i moleći Boga. Jer, nemoguće je da strasti ne

stvaraju nevolju onome ko ih izvršava. "Njihove posude, [tj. zaloţene stvari] su u tebi", rekao je ava Sisoje. "Daj im njihove zaloge i one će otići". Posudama je nazvao uzroke. Pošto smo ih, dakle, zavoleli i ispunjavali, nije moguće da ne budemo zaplenjeni strasnim pomislima. One nas, naime, i bez naše ţelje prinuĊavaju da ispunjavamo strasti. Mi smo se, naime, svojevoljno predali u njihove ruke.

88. [Ĉovek] je slobodan pre nego što uĉini nešto po strasti, ĉak i ako se na njega podignu pomisli. On je još u svom gradu8 imajući i Boga za pomoćnika. Ako se smiri pred Bogom i podnese breme ţalosti iskušenja sa blagodarnošću, i ako se lati makar i neznatnog podviga, pomoć Boţija će ga podići. A ako pobegne od truda i padne u sladostrašće tela, biće nasilno i prinudno [naveden] da protiv volje sluţi [strastima].

89. Pisano je, opet, da je uĉenik velikog starca jednom imao borbu protiv bludnih [pomisli]. Videći ga kako se napreţe, starac mu je rekao: "Ţeliš li da umolim Boga da ti olakša borbu". On je rekao: "[Istina] je da se napreţem, avo, ali vidim i plodove truda u sebi. Radije umoli Boga da mi da trpljenje". Eto kakvi su oni koji zaista hoće da se spasu. To znaĉi sa smirenjem podnositi breme.

90. Bog je poslao Mojsija da ih izvede iz Egipta i faraonovog ropstva, a faraon ih obremenjuje još teţim radom... Sliĉno postupa i Ċavo: kad vidi da se Bog sklonio da pomiluje dušu i da je reĉju svojom ili preko nekog od slugu svojih olakša od strasti, on je još više opterećuje strastima i još snaţnije napada. Znajući to, oci ukrepljuju ĉoveka svojim poukama i ne daju mu da se uplaši. [Hrabrite se i neka se krepi srce svih koji se uzdaju u Gospoda - Ps.30,25].

91. Pismo nas uĉi da strah Boţiji pobuĊuje dušu da ĉuva zapovesti, te da se dom duše gradi zapovestima. Pazimo i mi na sebe, bratijo. Bojmo se i mi Boga i izgradimo sebi domove, da bismo našli sebi krov u zimsko vreme, u vreme kiše, munje i gromova, budući da veliku nevolju zimi ima onaj koji je bez doma.

92. Kako se, pak, gradi dom duše? Od ĉulne kuće mi se u taĉnosti moţemo nauĉiti toj stvari. Da bi se sagradila ova kuća, potrebno ju je odasvud utvrditi. GraĊevinu treba podizati sa [sve] ĉetiri strane. [Ĉovek] ne moţe da brine samo o jednom delu, zapostavljajući drugi. U suprotnom, neće imati koristi, nego će mu biti uzaludan trud i izdatak. Tako je i sa dušom. Potrebno je da ĉovek ne zanemari ni jedan deo graĊevine, već

8 tj. unutar gradskih zidina, koje oznaĉavaju sigurnost od neprijatelja,- Prim. prev.

334

da je ravno i skladno podiţe. O tome govori ava Jovan: "Ţeleo bih da ĉovek stiĉe pomalo od svake vrline, a ne, kao što neki ĉine, da se drţi jedne vrline i da ostaje pri njoj, vršeći nju jedinu, i zanemarujući druge".

93. On treba da je sa svih strana sazida i da je odasvud utvrdi... Prvo treba postaviti temelj, koji je vera, jer bez vere, kao što govori apostol, nije moguće ugoditi Bogu (Jev.11,6). Zatim, na tom temelju treba srazmerno podizati graĊevinu. Ako se javi prilika da se [pokaţe] poslušnost, potrebno je poloţiti jedan kamen poslušnosti. U [sluĉaju] ogorĉenja na brata, treba poloţiti jedan kamen dugotrpeljivosti. Ako se javi prilika za uzdrţanje, treba postaviti jedan kamen uzdrţanja. Tako je od svake vrline koja se javi, potrebno postaviti po jedan kamen u graĊevinu. Treba je unaokolo podizati i to ĉas sa kamenom saosećanja, ĉas sa kamenom odsecanja [svoje] volje, ĉas sa kamenom krotosti, i sliĉno. Posebno se treba u svemu tome postarati oko trpljenja i odvaţnosti, koji su ugaono kamenje kojima se veţe graĊevina i sjedinjuje zid sa zidom, da se zidovi ne bi naginjali i odvajali jedan od drugog. U duši u kojoj nema odvaţnosti, neće biti ni trpljenja. A ako nema trpljenja, nemoguće je da se bilo u ĉemu uspe. Zbog toga se kaţe: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21,19).

94. Na isti naĉin, onaj koji zida treba svaki kamen da stavi na glinu. Jer, bez gline će se polomiti kamenje i kuća će pasti. Glina predstavlja smirenje, stoga što je od zemlje i što je pod nogama svima. Nijedna vrlina koja nastaje bez smirenja - nije vrlina, kao što se kaţe u Otaĉniku: "Kao što je nemoguće napraviti brod bez eksera, tako je nemoguće spasti se bez smirenoumlja"... Krov je ljubav. Kao što je krov [završetak] kuće, tako je i ljubav savršenstvo vrlina. Posle toga [treba staviti] ogradu oko krova. Šta je ograda? I u zakonu je napisano: Kad gradite svoju kuću i napravite krov, naĉinite i ogradu oko krova, da vaša deca ne bi pala (Pon.Zak.22,8)... [Ograda u duševnom domu predstavlja trezvoumlje, paţnju i molitvu, a deca - pomisli u duši koju ĉuvaju trezvoumlje i molitva].

95. TakoĊe, i graĊevinar treba da bude vešt. Nevešt graĊevinar će graĊevinu malo nakriviti, zbog ĉega će kuća svakako pasti. Vešt je onaj koji [sve] ĉini za znanjem. Dešava se, naime, da neko preduzme napor oko vrline, ali nema poznanja. Zbog toga on [sav napor] poništava, ostaje bez uspeha i ne moţe da ostvari delo: on stavlja kamen, pa ga [opet] skida.

96. [Ima ljudi] koji se podvizavaju iz taštine ili, smatrajući da vrše vrlinu. I oni se podvizavaju bez razuma. Smatrajući sebe neĉim [velikim] zbog podviga, oni poĉinju da poniţavaju brata svog. Stoga ne samo da se pokazuju kao oni koji stavljaju jedan kamen, a skidaju dva, već su u opasnosti da, zbog osuĊivanja bliţnjeg, i ĉitav zid obore. Onaj, pak, ko se sa razumevanjem uzdrţava, ne smatra da ĉini vrlinu, niti ţeli da ga hvale kao podviţnika, već se nada da će kroz uzdrţanje steći celomudrenost i, posredstvom nje, doći

do smirenja, kao što govore oci: "Put do smirenja se sastoji u telesnom trudu sa razumom", i tako dalje. I prosto [reĉeno], svaku vrlinu treba ĉiniti sa namerom da se usvoji i da se u njoj stekne navika. Tako se graĊevinar pokazuje kao dobar i vešt, sposoban da ĉvrsto izgradi dom.

97. Ne zavodi se takvim mislima i ne misli da je vrlina nešto preveliko i neizvodljivo. Samo postavi poĉetak, verujući Bogu. Pokaţi mu svoju nameru i staranje i videćeš pomoć koja će ti se dati za njeno izvršenje. Na primer, predstavi [sebi] dve lestvice. Jedna vodi naviše na nebo, a druga se spušta u ad. Ti stojiš na zemlji, izmeĊu dve lestvice. Nemoj da pomisliš i da kaţeš: "Kako ja mogu da se bacim sa zemlje i da se odjednom naĊem gore na vrhu lestvice". Niti ti to moţeš, niti Bog to zahteva. Ali, barem se ĉuvaj da se ne spuštaš

335

dole: ne ĉini zla svome bliţnjem, ne povreĊuj ga, ne ogovaraj ga, ne ruţi ga, ne poniţavaj ga. Zatim poĉni po malo da bratu svome ĉiniš dobro, tešeći ga reĉima, ili saosećajući mu, ili mu nudeći stvar koja mu je potrebna. I tako, penjući se jednu po jednu stepenicu, uz

pomoć Boţiju, ti ćeš doći do vrha.

98. Jer, ako budemo traţili, naći ćemo. Ako budemo iskali od Boga, prosvetiće nas. Jer, u JevanĊelju se govori: Ištite i daće vam se; traţite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se (Mt.7,7). "Ištite" govori da bismo prosili u molitvi, a "traţiti" znaĉi ispitivati kako se dolazi do same vrline, šta je to što je donosi i šta treba da ĉinimo da bismo je stekli. "Traţite i naći ćete" znaĉi da tako svakodnevno ispitujemo. "Kucati" znaĉi izvršavati zapovesti. Jer, ko kuca, kuca sa rukama, a ruke, pak, oznaĉavaju delatnost. I tako, treba ne samo da ištemo, nego i da traţimo i da ĉinimo, starajući se da, kao što je rekao apostol, budemo spremni za svako dobro delo (2.Tim.Z,17)... Tako, dakle, budimo i mi spremni za svako dobro delo, imajući svaku gotovost za ispunjenje volje Boţije sa razumom, onako kako On hoće i kako mu je ugodno.

99. A šta znaĉi ono što govori apostol: Dobra i ugodna i savršena volja Boţija (Rim.12,2)? Dobra volja Boţija je da volimo jedni druge, da saosećamo, da ĉinimo milostinju, i sve takvo... A šta znaĉi ugodna [volja Boţija]? Neko, naime, moţe da ĉini dobro, ali na naĉin koji nije ugodan Bogu. Reći ću vam kako. Dešava se da neko naĊe neku lepu ubogu siroticu. Ona mu se dopadne zbog svoje krasote i on je uzima i odgaja je, navodno kao siroticu. I eto, volja je Boţija i dobro je [da se pomaţe siromašnima], ali nije Bogu ugodno [dobro ĉiniti na taj naĉin]. [Bogu] je ugodno da se milostinja ĉini radi samog dobra, radi samog saosećanja, a ne radi neke ljudske pomisli. To je ugodno Bogu. A savršena [volja Boţija] je da [ĉovek] ĉini milostinju bez tvrdiĉluka, sa usrdnošću, bez negodovanja, iz sve snage i svom voljom, da pri davanju [oseća] kao da sam prima, i pri ĉinjenju dobra [drugima] kao da se njemu ĉini dobro. To je savršena volja Boţija.

100. Postoje dve vrste ugaĊanja stomaku. [Tako] se jedan bori sa slašću: ne ţeli da jede mnogo, ali ţeli ukusnu [hranu]... Drugi se iskušava mnoštvom hrane: ne traţi dobru hranu, niti mari za njenu slast već, bila dobra ili loša, samo ţeli da jede. On ne pravi razliku u jelu, nego samo traţi da napuni svoj stomak. [Prvo] se naziva sladokuštvo, a [drugo] stomakougaĊanje... Od ovog, dakle, treba da se sa svakim trezvoumljem udaljava onaj ko ţeli da se oĉisti od svojih grehova. Jer, [takvo besnilo nije uzrokovano] potrebama tela, nego strašću. Onaj ko mu se prepušta, upada u greh.

101. MeĊutim, treba ne samo da ĉuvamo dijetu, već i da se udaljavamo od svakog drugog greha. Kao što postimo utrobom, tako treba da postimo i jezikom, udaljavajući se od ogovaranja, od laţi, od praznoslovlja, od vreĊanja, od gneva i svakog drugog greha koji nastaje preko jezika. TakoĊe, treba da postimo oĉima, da ne gledamo sujetne [stvari], da

nismo drski oĉima i da ne gledamo bez stida. Osim toga, i ruke i noge treba da uklanjamo od svake zle stvari.

102. Kakav, dakle, cilj mi treba da imamo kada idemo jedni drugima? Najpre, ljubav... Drugo, da ĉujemo Reĉ Boţiju. Jer, uvek se u mnoštvu više razmatra Reĉ [Boţija]. Ĉesto ono što jedan ne zna pita drugog. Zatim, da se shvati sopstveno stanje,... [da se pozajme primeri ţivota od drugih. Tako je postupao] ava Antonije koji je, obilazeći druge, gledao šta je dobro kod svakog od njih, primajući i zadrţavajući od jednog krotost, od drugog smirenje, od trećeg bezmolvije, sakupljajući za sebe od svega toga.

103. Jer, moţemo, kao što vam uvek govorim, iz svake stvari, ako hoćemo, [izvući] i korist i štetu. Kazaću vam primer da shvatite da je tako. Recimo da neko stoji noću na

336

jednom mestu - ne kaţem monah, nego bilo ko u gradu - i da pored njega prolaze tri ĉoveka. I jedan o njemu misli da ĉeka neku [ţenu] da bi pošao na blud. Drugi misli da je lopov, a treći da je pozvao svoga prijatelja iz obliţnje kuće i da ga ĉeka da siĊe da bi nekud

pošli na molitvu. Eto, trojica su videli jednog istog ĉoveka na jednom istom mestu, pa ipak nisu pomislili jednu istu misao. Naprotiv, jedan je smatrao jedno, drugi drugo, a treći, opet, treće - svako, dakle, prema svom sopstvenom stanju. Postoje tela koja imaju crnu ţuĉ i rĊave sokove, te svaku hranu koju uzimaju pretvaraju u rĊave sokove, premda je sama hrana korisna (i uzrok tome, kao što rekoh, nije u hrani, nego u telu koje je rĊavog sastava i koje po nuţdi svog sastava deluje i menja hranu). Tako i duša koja ima rĊavu naviku trpi štetu od svake stvari, škodeći sebi ĉak i ako je sama stvar korisna... A oni koji imaju dobru naviku, sliĉni su onima koji imaju telo sa dobrim sokovima koje, makar se i što štetno pojelo, hranu pretvara u dobre sokove saglasno svom sastavu... Tako i mi, ukoliko imamo dobru naviku i dobro stanje, moţemo, kao što sam ranije rekao, svakom stvari da se okoristimo, makar sama stvar i ne bila korisna.

104. Ĉuo sam o nekom bratu koji je, kada bi došao kod nekog od bratije i video njegovu nesreĊenu i neurednu keliju, govorio u sebi: "Blaţen je ovaj brat, jer je zanemario sve zemaljsko i toliko sav um uzneo gore da ni svoju keliju ne stiţe da dovede u red". I opet, kada bi odlazio drugome i video da je njegova kelija uredna, ĉista i pospremljena, on bi nanovo u sebi govorio: "Kao što je duša ovog brata ĉista, tako je i kelija njegova ĉista: stanju njegove duše odgovara i stanje njegove kelije". I nikada on nije rekao o nekome: "Taj je neuredan", ili "Onaj je tašt", nego je po svom dobrom stanju sticao korist od svakoga. Neka bi blagi Bog i nama dao dobro stanje da bismo i mi mogli da se svime koristimo i da nikada ne mislimo o zlu bliţnjeg.

105. [Pouke onima koji se uĉe monaštvu]. Ako se nalaziš u potĉinjavanju, nikada nemoj verovati svome srcu, jer se ono oslepljuje starim pristrasnostima. Ni u ĉemu nemoj

slediti za vlastitim sudom i ne rešavaj se na nešto bez pitanja i znanja [starešine]. Nemoj misliti niti smatrati da si umniji i pravedniji od upravitelja svoga, niti budi istraţivaĉ njegovih dela, niti proverilac koji se mnogo puta vara... Potĉinjavajući se [tako], sa spokojstvom ćeš ići bezopasno i nepogrešivo putem otaca.

PrinuĊuj sebe u svemu i odsecaj svoju volju, i uz blagodat Hristovu kroz obiĉaj ćeš doći do navike odsecanja [svoje volje]. Ubuduće ćeš to ĉiniti bez prinuĊivanja i bez ţalosti, tj. kao da [sve] uvek biva po tvome.

"Ne ţeli da stvari budu onakve kakvima ih hoćeš, nego ţeli ono što biva", pa ćeš biti miran sa svima. Veruj da po promislu Boţijem biva i ono najbeznaĉajnije u [vezi] sa nama. Tako ćeš bez smućenja podneti ono što nailazi.

Veruj da su bešĉašća i grdnje lekovi koji zaceljuju gordost tvoje duše i moli se za

tvoje prekorevaĉe kao za istinske lekare. Budi uveren da onaj ko mrzi bešĉašća mrzi smirenje, i da onaj ko beţi od onih koji ga razdraţuju, beţi od krotosti.

Ne ţeli da znaš o zlu bliţnjega svoga, niti primaj podozrenja protiv njega. A ako se ona i seju [u nas] usled naše rĊavosti, postaraj se da ih pretvoriš u dobre misli.

Za sve blagodari [Bogu] i steći ćeš blagost i svetu ljubav.

Pre svega ĉuvajmo savest našu u svemu, [u odnosu] prema Bogu, prema bliţnjem i prema predmetima. I pre nego što kaţemo ili uĉinimo nešto, istraţujmo da li je [stvar] po volji Boţijoj. I tako, pomolivši se recimo ili uĉinimo, poloţivši nemoć našu pred Bogom.

106. Ako hoćeš da u [potrebno] vreme imaš [svete pomisli], svagda se pouĉavaj i istrajavaj u njima, i verujem Bogu da ćeš napredovati. Molitvu spoji sa pouĉavanjem...

337

Staraj se da napreduješ da bi bio u stanju da bez tuge, bez osećanja pritešnjenosti i sa trpljenjem podneseš telesnu ili duhovnu nevolju.

107. Ako ĉuješ da si uĉinio stvar koju nisi uĉinio, ne smućuj se uopšte, niti se ţesti, nego odmah naĉini poklon onome koji ti je rekao i sa smirenjem mu reci: "Oprosti mi i moli se za mene", i zatim ućuti, kao što su i oci rekli. A ako te on pita da li je ta stvar istinita ili ne, uĉini poklon sa smirenjem i reci istinu o stvari koja se desila. A pošto kaţeš, opet uĉini poklon sa smirenjem, isto govoreći: "Oprosti mi i pomoli se za mene".

108. [Ako] još ne moţeš da budeš u jednom istom stanju pri susretu sa bratijom, bar se postaraj da se niĉim ne sablaţnjavaš, niti da osuĊuješ, niti da ogovaraš, niti da pratiš reĉi, dela ili pokrete brata koji ti nije od koristi. Pre se postaraj da se u svemu naziĊuješ.

109. Znaj da se strast usiljava protiv onoga ko biva napadan ili ţalošćen od neke strasne pomisli, a [naroĉito] ako je ostvari. On je, naime, osnaţuje protiv sebe, tj. dodaje joj silu da ga više napada i ţalosti. A kod onoga ko se podvizava i suprotstavlja pomisli

svojoj i ĉini ono što joj je protivno, kao što sam mnogo puta rekao, strast slabi i nema snage da ga napada i ţalosti. I tako on, malo po malo, podvizavajući se i pomagan od Boga, pobeĊuje i samu strast.

110. Ava Pimen je rekao da su glavne tri [stvari]: Bojati se Gospoda, moliti se Bogu i ĉiniti dobro bliţnjemu? Bojati se Gospoda - starac je rekao zbog toga što strah Boţiji prethodi svakoj vrlini. Jer, strah Boţiji je poĉetak mudrosti (Ps.110,10), i bez straha Boţijeg niko ne moţe da postigne vrlinu, niti bilo šta dobro: Jer strahom Boţijim se svako uklanja od zla (Priĉ.Sol.16,6). Moliti se Bogu - on je rekao budući da ĉovek ne moţe steći vrlinu, niti šta drugo dobro uĉiniti, kao što sam rekao, ĉak i da zbog straha Boţijeg ima ţelju, ukoliko nema pomoći Boţije... A - ĉiniti dobro bliţnjemu - jeste ljubav, koja je savršenstvo vrlina.

111. Protiv neosetljivosti duše, brate, spoji ĉesto ĉitanje Boţanstvenog Pisma sa ĉitanjem umilnih reĉi bogonosnih otaca. [Tome dodaj] sećanje na Strašni sud Boţiji, na izlazak duše iz tela, i na strašne sile zajedno sa kojima je duša ĉinila zlo u ovom kratkovremenom i okajanom ţivotu.



Otadţbina svetog Isaaka beše Ninevija. O njegovim roditeljima se ne zna ništa. U mladosti se, zajedno sa bratom, udaljio od sveta i svega svetskog, stupio u manastir svetog Matije i primio obraz i ĉin monaškog ţivota.

Usavršivši se u toj obitelji u podviţništvu i u dovoljnoj meri napredovavši u vrlinama, on beše ranjen ţeljom za bezmolvijem. Udaljivši se na veće rastojanje od opšteţića, on se nastanio u pustinjsku keliju i poĉeo da provodi potpuno usamljeniĉki ţivot, ni sa kim ne opšteći i imajući pred sobom samo Boga i sebe. Stupivši na upravu pomenutim opšteţićem, njegov brat ga je mnogo ubeĊivao i molio da ostavi pustinju i da se vrati kod njih. MeĊutim, on je bio toliko vezan za pustinju da se nije saglasio da je ostavi ni na najkraće vreme.

MeĊutim, ono što nije uĉinila molba brata, uĉinilo je Boţanstveno otkrivenje. Ne poslušavši srodnika, sveti Isaak se pokorio Ocu koji ga je odozgo prizvao da upravlja Ninevijskom Crkvom. Stoga on ostavlja pustinju i biva rukopoloţen za episkopa velikog

338

grada Ninevije. Jer, nije trebalo da se svetilnik sakriva ispod sasuda pustinje, već da bude postavljen na svećnjak pastirstva te da daleko razliva svetle zrake svetlozarne vrline. MeĊutim, ni to nije suviše dugo trajalo. Svetitelj je ostavio svoju episkopsku katedru iz

sledećeg razloga.

Kod njega u episkopski dvor su došla dva ĉoveka, zajmodavac i duţnik. Jedan je traţio da mu se odmah vrati dug, a drugi je traţio da mu se da još izvesno vreme. MeĊutim, zajmodavac je odgovorio: "Ako mi on odmah ne vrati dug, predaću ga sudu". Sveti Isaak mu je primetio: "JevanĊelska zapovest ti nalaţe da uopšte ne traţiš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokaţeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug". Taj grubi ĉovek je, pak, odgovorio: "Ostavi ti sada jevanĊelsku zapovest". I više nije hteo ništa da ĉuje.

Tada je episkop rekao u sebi: "Ako se oni ne povinuju jevanĊelskim zapovestima Gospodnjim, šta bih ja još ovde radio". Osim toga, videći koliko neophodni poslovi oko upravljanja razbijaju bezmolvije i bezmeteţnost na koje je navikao u pustinji, on se reši da

ostavi presto i da se vrati u voljeni pustinjski skit.

Ostajući u njemu do smrti, sveti Isaak je izvršio neiskazive podvige u borbi sa demonima i telom, uspevši u vrlini koju iziskuje i delatni i sagledateljni ţivot. On je dostigao duhovno savršenstvo i još u ovom ţivotu se udostojio izuzetne blagodati. U to moţe lako da se uveri onaj ko uzme njegova dela.

Sveti Isaak je pisao mnogo. Sve što je pisao, pisao je iz iskustva. On je najpre na delu prošao sve ono što je kasnije predao zapisu. Onje sopstvenom delatnošću obuĉavao one koje je rukovodio. Tako je on i iz pustinje nastavio da toĉi i neiscrpno izliva ĉistu i oţivljavajuću struju kojom je obilno napajao duše bratije.

Spisi svetog Isaaka su do nas došli na sirijskom i aravijskom jeziku. Oko polovina je prevedeno na grĉki jezik, a sa grĉkog na ruski, tj. 91 slovo.

Sveti Isaak se u nebeske obitelji preselio krajem VI veka. Njegov spomen se, po mesecoslovu arhiepiskopa Sergija, slavi 28. januara.



339

Otadţbina svetog Isaaka beše Ninevija. O njegovim roditeljima se ne zna ništa. U mladosti se, zajedno sa bratom, udaljio od sveta i svega svetskog, stupio u manastir svetog Matije i primio obraz i ĉin monaškog ţivota.

Usavršivši se u toj obitelji u podviţništvu i u dovoljnoj meri napredovavši u vrlinama, on beše ranjen ţeljom za bezmolvijem. Udaljivši se na veće rastojanje od opšteţića, on se nastanio u pustinjsku keliju i poĉeo da provodi potpuno usamljeniĉki ţivot, ni sa kim ne opšteći i imajući pred sobom samo Boga i sebe. Stupivši na upravu pomenutim opšteţićem, njegov brat ga je mnogo ubeĊivao i molio da ostavi pustinju i da se vrati kod njih. MeĊutim, on je bio toliko vezan za pustinju da se nije saglasio da je ostavi ni na najkraće vreme.

MeĊutim, ono što nije uĉinila molba brata, uĉinilo je Boţanstveno otkrivenje. Ne poslušavši srodnika, sveti Isaak se pokorio Ocu koji ga je odozgo prizvao da upravlja Ninevijskom Crkvom. Stoga on ostavlja pustinju i biva rukopoloţen za episkopa velikog

grada Ninevije. Jer, nije trebalo da se svetilnik sakriva ispod sasuda pustinje, već da bude postavljen na svećnjak pastirstva te da daleko razliva svetle zrake svetlozarne vrline. MeĊutim, ni to nije suviše dugo trajalo. Svetitelj je ostavio svoju episkopsku katedru iz sledećeg razloga.

Kod njega u episkopski dvor su došla dva ĉoveka, zajmodavac i duţnik. Jedan je traţio da mu se odmah vrati dug, a drugi je traţio da mu se da još izvesno vreme. MeĊutim, zajmodavac je odgovorio: "Ako mi on odmah ne vrati dug, predaću ga sudu". Sveti Isaak mu je primetio: "JevanĊelska zapovest ti nalaţe da uopšte ne traţiš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokaţeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug". Taj grubi ĉovek je, pak, odgovorio: "Ostavi ti sada jevanĊelsku zapovest". I više nije hteo ništa da ĉuje.

Tada je episkop rekao u sebi: "Ako se oni ne povinuju jevanĊelskim zapovestima Gospodnjim, šta bih ja još ovde radio". Osim toga, videći koliko neophodni poslovi oko upravljanja razbijaju bezmolvije i bezmeteţnost na koje je navikao u pustinji, on se reši da ostavi presto i da se vrati u voljeni pustinjski skit.

Ostajući u njemu do smrti, sveti Isaak je izvršio neiskazive podvige u borbi sa demonima i telom, uspevši u vrlini koju iziskuje i delatni i sagledateljni ţivot. On je dostigao duhovno savršenstvo i još u ovom ţivotu se udostojio izuzetne blagodati. U to moţe lako da se uveri onaj ko uzme njegova dela.

Sveti Isaak je pisao mnogo. Sve što je pisao, pisao je iz iskustva. On je najpre na delu prošao sve ono što je kasnije predao zapisu. Onje sopstvenom delatnošću obuĉavao one koje je rukovodio. Tako je on i iz pustinje nastavio da toĉi i neiscrpno izliva ĉistu i

oţivljavajuću struju kojom je obilno napajao duše bratije.

Spisi svetog Isaaka su do nas došli na sirijskom i aravijskom jeziku. Oko polovina je prevedeno na grĉki jezik, a sa grĉkog na ruski, tj. 91 slovo.

Sveti Isaak se u nebeske obitelji preselio krajem VI veka. Njegov spomen se, po mesecoslovu arhiepiskopa Sergija, slavi 28. januara.


PODVIŢNIĈKE POUKE

340

1. Strah Boţiji je poĉetak vrlina. On je porod vere i seje se u srce kada se um odvoji od svetske rasejanosti. Tada on misli koje kruţe i lutaju sabira na razmišljanje o budućem vaspostavljanju.

2. Da bi se poloţila osnova vrlina, najbolje je da se ĉovek drţi po strani od ţitejskih dela i da prebiva u zakonu koji osvetljuje prave i svete staze, kao što je Duh Sveti ukazao preko Psalmopojca(Ps.22,3; 118,35).

3. Poĉetak puta ţivota se sastoji u svagdašnjem pouĉavanju uma u Reĉima Boţijim i u provoĊenju ţivota u siromaštvu. Napajanje jednim potpomaţe usavršavanje u drugom. Ako se napajaš izuĉavanjem Reĉi Boţijih imaćeš pomoć u napredovanju u siromaštvu, a usavršavanje u negramţljivosti će ti obezbeĊivati više vremena da napreduješ u izuĉavanju Reĉi Boţijih. Napredak, pak, i u jednom i u drugom ubrzo će dovesti do podizanja celog zdanja vrlina.

4. Bez udaljavanja od sveta niko ne moţe da se pribliţi Bogu. Udaljavanje ja ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta

se sastoji u tome da se um ne bavi svetom.

5. Za ĉoveka u kome se umnoţi blagodat, strah od smrti na putu ka ţeljenoj pravednosti postaje ništavan. On u svojoj duši nalazi mnoge razloge po kojima je, radi straha Boţijeg, gotov da trpi nevolje kao nešto što mu pripada. Tada sve što je neprijatno telu i što moţe da mu priĉini stradanje u njegovim oĉima izgleda ništavno u poreĊenju sa onim ĉemu se on nada u budućnosti. Ukoliko se, pak, u ĉoveku umanji blagodat, dešava se suprotno reĉenome. Tada kod njega poznanje na osnovu istraţivanja (koje se oslanja samo na opipljivo) postaje jaĉe od vere. On već nema nadu u Boga pri svakom delu i promisao Boţiji o ĉoveku poĉinje da shvata drugaĉije. Takav ĉovek se postojano podvrgava strahovima zbog zamki onih koji svojim strelama streljaju u mraku(Ps.10,2).

6. Sumnja srca u dušu unosi bolest, a vera ĉini da je proizvoljenje jako i pri

odsecanju udova. Što te više savlaĊuje ljubav prema telu, to si manje smeo i neustrašiv u mnogim borbama koje okruţuju ono što ti je milo.

7. Celomudren nije onaj u kome za vreme borbe, truda i podviga nestaju sramne pomisli, već onaj ko istinitošću svog srca ucelomudruje gledanje svoga uma, ne dozvoljavajući mu da se pruţa ka nepriliĉnim pomislima. I dok ĉasnost njegove savesti pogledom oĉiju svedoĉi o njegovoj vrednosti (zakonu ĉistote), stid kao zavesa visi u skrivenoj odaji pomisli, a njegova neporoĉnost se, kao celomudrena devica, verom ĉuva za Hrista.

8. Za odbijanje raspoloţenja duše ka nepristojnosti ništa nije tako moćno kao pogruţavanje u ljubav prema izuĉavanju Boţanstvenog Pisma i dostizanje dubine njegovih misli. Kada se pomisli pogruţavaju u sladost shvatanja mudrosti koja je sakrivena u reĉima

ĉovek iza sebe ostavlja svet i zaboravlja sve što je u njemu, po meri prosvećenja koje izvlaĉi iz njih. Ĉak i kad pliva samo po površini mora Boţanstvenih Pisama i ne moţe da pronikne u samu dubinu misli Pisma, umu je dovoljno što je zauzet teţnjom da ih razume. On i tada jednom pomišlju o ĉudesnom krepko vezuje svoje pomisli i spreĉava ih da streme ka veštastvenom i plotskom.

9. U svemu što susretneš u Pismu trudi se da doĊeš do cilja reĉi kako bi proniknuo u dubinu misli svetih i sa većom taĉnošću ih razumeo. Oni koje Boţanstvena blagodat na putu ţivota vodi ka prosvećenju svagda osećaju kao da neka umna luĉa prolazi po stihovima napisanog i ĉini da um razlikuje gola slova od onoga što je duševnom poznanju reĉeno sa velikom mišlju.

341

10. Srce ĉoveka koji mnogoznaĉne stihove ĉita bez udubljivanja ostaje siromašno (tj. ne oseća ništa). U njemu gasne sveta sila koja pri divnom razumevanju duši pruţa najslaĊi ukus.

11. Svaka stvar obiĉno stremi ka sebi srodnome. Duša koja u sebi ima udeo duha plameno vuĉe ka sebi sadrţinu izreke koja u sebi poseduje skrivenu duhovnu silu. MeĊutim, ne pobuĊuje svakog ĉoveka na divljenje ono što je reĉeno duhovno i što u sebi ima skrivenu veliku duhovnu silu. Reĉ o vrlini zahteva srce koje nije zauzeto zemljom. U ĉoveku ĉiji je um obremenjen brigom o prolaznom vrlina ne moţe da probudi pomisao [tj. ţelju] da je zavoli i poţeli da je stekne.

12. Odvajanje od veštastva prethodi sjedinjenju sa Bogom, premda ĉesto, po domostroju blagodati, kod pojedinih biva da poslednje prethodi prvome. Poredak koji priliĉi domostroju je drugaĉiji od poretka koji je opšti svim ljudima. Ti se drţi opšteg poretka. Ukoliko u tebi prethodi blagodat, neka je, a ako ne prethodi, ti putem svih ljudi ushodi na visinu duhovnog stuba.

13. Nenasitost duše u sticanju vrlina preokreće u svoju korist deo vidljivih (ĉulnih) ţelja tela koje je povezano sa njom. Svaku stvar ukrašava mera. Bez mere postaje štetno i ono što se smatra prekrasnim.

14. Da li hoćeš da sa svojim umom budeš u opštenju sa Bogom? Posluţi milostinji! Ka duhovnoj ljubavi, koja zapeĉaćuje nevidljivi obraz (Boga u ĉoveku), nema drugog puta osim da se pre svega postane štedar sliĉno Ocu našem nebeskom, kao što je rekao Gospod (Lk.6,36).

15. Vodom koju crta na zidu umetnik ne moţe utoliti svoju ţeĊ. Isto je i sa reĉju koja nije opravdana delatnošću. Onaj koji onome koji ga sluša govori o vrlini koju je ostvario na delu, ĉini isto što i onaj koji drugome daje novac koji je dobio svojim trudom. Onaj ko iz sopstvenog imanja seje uĉenje u sluh onih koji ga prate sa smelošću otvara

svoja usta i svojoj duhovnoj deci govori kao prestareli Jakov celomudrenom Josifu: I ja ti dajem jedan deo više nego braći tvojoj, koji uzeh od Amoreja maĉem mojim i lukom mojim (Post.48,22).

16. Neko je prekrasno rekao da strah od smrti ţalosti ĉoveka koga osuĊuje savest. Onaj, pak, ko u sebi ima dobro svedoĉanstvo [savest], smrt ţeli podjednako kao i ţivot.

17. Ono što se duboko spojilo sa tvojom dušom smatraj svojim imanjem ne samo u ovom veku. Veruj da će ono sa tobom poći i u budući vek. I ako je to nešto dobro - veseli se i blagodari Boga u umu svome, a ako je nešto rĊavo - ţalosti se i uzdiši, starajući se da ga se oslobodiš još dok si u telu.

18. Drţi uvek u umu svom najteţe nevolje nevoljnika i zlopaćenika kako bi sam uznosio duţnu zahvalnost za male i ništavne skorbi koje ti se dešavaju i kako bi bio u

stanju da ih podnosiš sa radošću.

19. U vreme svog ohlaĊenja i lenjosti u svom srcu predstavljaj ranije vreme u kome si bio marljiv, u kome si se starao o svemu, ĉak o sitnicama, u kome si pokazao podvig, u kome si se sa revnošću protivio svima koji su hteli da postave prepreku tom hoĊenju. Takvim sećanjem tvoja duša će se ponovo probuditi kao iz dubokog sna, te će se ponovo obući u plamen revnosti. Ona kao da ustaje iz mrtvih, vatrenim suprotstavljanjem Ċavolu i grehu vraćajući se u svoj raniji poredak.

20. Krsna delatnost je dvojaka: jedna se sastoji u trpljenju telesnih nevolja (telesnih lišavanja neizbeţnih u borbi sa strastima - i naziva se delanjem), a druga se

342

ispoljava u tananoj delatnosti uma, u Boţanstvenom razmišljanju i u prebivanju u molitvi (i naziva se sagledavanjem). Prva ĉisti strasni deo duše, a druga prosvećuje umni deo duše. Svakog ĉoveka koji, pre nego što se savršeno obuĉio prvoj delatnosti prelazi na drugu,

privuĉen njenom sladošću, da ne kaţem - svojom lenjošću, postiţe gnev zbog toga što najpre nije umrtvio udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5), tj. što se bez iscelenja nemoći pomisli trpeljivim upraţnjavanjem u delanju krsnog zlopaćenja drznuo da u umu svom mašta o slavi krsta. To je znaĉenje drevne izreke svetih da će um koji ushte da se popne na krst pre nego što mu ĉula, iscelivši se, doĊu do bezmeteţnosti, postići gnev Boţiji. Onaj ĉiji je um oskrnavljen sramnim pomislima i koji je brz na maštarske pomisli biva zaustavljen [na svom putu]. On svoj um nije najpre oĉistio nevoljama, niti je pokorio telesne ţelje, već se pouzdao na ono što je ĉulo njegovo uvo i što je napisano mastilom. On se ustremio napred po putu koji je ispunjen mrakom, premda je slep oĉima.

21. Predstavi sebi da je vrlina telo, sagledavanje - duša, a jedno i drugo - savršeni ĉovek, koji je duhom sastavljen iz dva dela, iz ĉulnog i razumnog. I kao što je nemoguće da duša doĊe u stanje da projavi svoje postojanje bez potpune obrazovanosti tela sa njegovim udovima, tako je nemoguće da doĊe do sagledavanja bez vršenja dela vrlina.

22. Slušajući da treba da se udaljimo od sveta i da ostavimo svet, da se oĉistimo od svega što postoji u svetu, ti treba od poĉetka da shvatiš i spoznaš što znaĉi sama reĉ svet i iz kakvih razliĉitih [znaĉenja] se ona sastoji. Tada ćeš biti u stanju da shvatiš koliko je tvoja duša daleko od sveta i šta je u njoj još vezano za svet. Svet je opšte ime koje obuhvata ono što zovemo strastima. Kada hoćemo da imenujemo sve strasti zajedno, mi koristimo reĉ svet, a kada hoćemo da ih razlikujemo po vrstama, mi ih nazivamo strastima.

23. Kada budeš saznao šta je svet doznaćeš i to ĉime si vezan sa njim i ĉime si se odvojio od njega. I reći ću kraće: svet je telesni ţivot i mudrovanje ploti. Samim tim što je ĉovek odvojio sebe od toga poznaje se da je izašao iz sveta.

24. Strah za telo kod ljudi ponekad biva tako silan da ĉesto ostaju nesposobni da izvrše bilo šta slavno i uzvišeno. MeĊutim, kad mu se pribliţi strah za dušu, on išĉezava kao vosak pred ognjem koji ga proţdire.

25. Duša je po prirodi bestrasna. Strasti su nešto pridodato. Za njih je kriva sama duša. Ako je nekada bila svetla i ĉista zbog primanja Boţanstvene svetlosti, i ako postaje isto takva po povratku u prvobitno stanje, priroda duše odstupa od svog stanja ĉim stupi u strasno kretanje, kao što tvrde vaspitanici Crkve.

26. Prirodno stanje duše jeste poznanje Boţije tvorevine - i ĉulne i mislene. Njeno natprirodno stanje jeste kretanje (ili dejstvo ili stanje) sagledavanja nadsuštastvenog Boţanstva. Njeno protivprirodno stanje jeste kretanje (ili nastrojenje i ţivot) koji je svojstven strasnim ljudima, koji sluţe strastima. Prema tome, oĉigledno je da duševne strasti nisu prirodne.

27. Ako nisi došao do toga da tajne ljudske spoznaješ po duhu, moţeš ih poznati po reĉima, naĉinu ţivota i raspoloţenju svakoga. Onaj ko je ĉist u duši i neporoĉan po naĉinu ţivota svagda sa celomudrenošću izgovara reĉi Duha i saobrazno sa merom svog razumevanja rasuĊuje o Boţanstvenom i o tome što je u njemu samom. Onaj, pak, ĉije je srce ispunjeno strastima, i jezik svoj pokreće sa njima. Ĉak i da poĉne da govori o duhovnom, on će rasuĊivati pod uticajem strasti. Mudri takvog ĉoveka primećuje pri prvom susretu i ĉisti oseća njegov smrad.

28. Dela monaha su: sloboda od telesnog, telesni trud sa molitvom i neprestano srdaĉno sećanje na Boga.

343

29. Jedno delo je molitva, a drugo - sagledavanje u molitvi, premda molitva i sagledavanje jedno u drugom imaju svoj poĉetak. Molitva je sejanje, a sagledavanje je ţetva pri kojoj ţetelac stupa u izumljenje neizrecivim viĊenjem. On se divi tome kako je iz

malih i golih zrna pred njim izraslo tako divno klasje.

30. Spasitelj je sa postom zapoĉeo delo našeg spasenja. Na isti naĉin i svi koji idu tragom Spasitelja na toj osnovi polaţu poĉetak svog podviga, budući da je post oruţje koje je Bog pripremio. I ko neće biti prekoren ako ga zapostavi? Kad je postio sam Zakonodavac, zar neće postiti oni koji su obavezni da izvršavaju zakon? Stoga do posta ljudski rod nije znao za pobedu i Ċavo nikada nije iskusio poraz od naše prirode. Od tog, pak, oruţja on je potpuno iznemogao. Naš Gospod je bio voĊa i prvenac te pobede da bi na glavu naše prirode poloţio prvi pobedni venac. Ĉim na nekom od ljudi vidi to oruţje, Ċavola, tj. protivnika i muĉitelja odmah spopada strah zbog sećanja na poraz koji je u pustinji pretrpeo od Spasitelja. Njegova sila se odmah rasplinjava, i pogled na oruţje koje nam je dao naš Podvigonaĉelnik ga spaljuje. Onaj ko je obuĉen u oruţje posta u svako vreme gori revnošću. Um onoga ko u njemu prebiva ostaje nepokolebiv i pokazuje spremnost da susretne i odbije sve ljute strasti.

31. Dela i napori tada duši pruţaju bestrašće, umrtvljujući udove... koji su na zemlji. Oni daju spokojstvo pomislima ukoliko se latimo bezmolvija, ukoliko se u duši prekrati smućenje koje nastaje od utisaka spoljašnjih ĉula. Bez toga uspeh se neće steći. Jer, da li će se osušiti koren drveta koje se svakodnevno zaliva? Nestaje li kada vode u sudu koji se svakodnevno dopunjuje? Kada ĉovek stupi u bezmolvije, duša lako raspoznaje strasti. Tada ih unutrašnji ĉovek, probudivši se na duhovno delo, savlaĊuje i svoju dušu iz dana u dan uzvodi ka ĉistoti.

32. Kada se moţe reći da je neko dostigao ĉistotu? Zaista je ĉist srcem onaj koji sve ljude vidi dobrima i kome niko ne izgleda neĉist i oskrnavljen.

33. Šta podviţnik koji prebiva u bezmolviju u svojoj keliji treba da radi? Zar marljivi ĉovek koji se drţi trezvoumlja u duši ima potrebu da pita kako da se ponaša kada je usamljen? Kakvo bi drugo zanimanje monah u keliji imao osim plaĉa? I koje je zanimanje bolje od toga? Samo njegovo prebivanje i usamljenost, koja je sliĉna boravku u grobu, daleko od ljudske radosti, treba da ga uĉi da je njegova delatnost plaĉ. I svi sveti su se sa plaĉem preselili iz ovog ţivota. Molimo Gospoda da nam daruje plaĉ. Jer, ako steknemo tu blagodat, koja je bolja i prevashodnija od ostalih darova, mi ćemo, njenom pomoću, dostići ĉistotu. Ukoliko je, pak, dostignemo, ona se od nas neće odvojiti do samog našeg ishoda iz ovog ţivota.

34. Blaţeni ĉisti srcem stoga što nema vremena u kome se oni ne bi naslaĊivali sladošću suza, u kojoj oni uvek vide Gospoda. Još dok su im suze u oĉima oni se, na visini

svoje molitve, udostojavaju viĊenja Njegovih otkrivenja. Kod njih nema molitve bez suza. To i znaĉi ono što je Gospod rekao: Blaţeni koji plaĉu jer će se utešiti (Mt.5,4). Monaha koji se uz pomoć suza udostoji da preĊe oblast strasti i da stupi na ravninu duševne ĉistote susreće uteha koju Gospod daje onima koji plaĉu radi njihove ĉistote. Prolivanje suza i plakanje jeste dar bestrasnih. I ukoliko suze onoga koji povremeno plaĉe i tuguje vode ne samo ka bestrašću, nego i savršeno ĉiste i oslobaĊaju njegov um od sećanja na strasti, šta da se kaţe o onima koji se sa znanjem dan i noć upraţnjavaju u njima?

35. Neko od svetih je rekao da telo koje se boji iskušenja, koje izbegava krajnosti i koje [se boji] da se ne liši ţivota postaje prijatelj greha. Stoga ga Duh Sveti pobuĊuje da umre (savetuje podviţniku da se ne boji smrti). On zna da on neće pobediti greh ukoliko

344

ne umre. Onaj ko hoće da se u njega useli Gospod svoje telo prinuĊava da mu sluţi. On se trudi oko zapovesti Duha koje je opisao apostol i svoju dušu ĉuva od plotskih dela koja navodi apostol (Gal.5,19). Telo, pak, koje ima udela u grehu nalazi pokoj u plotskim

delima. Duh Boţiji se, meĊutim, ne uspokojava u njegovim plodovima. Kada telo iznemogne od posta i smirenja, duša se ukrepljuje molitvom.

36. Posle mnogog ugnjetavanja skorbima bezmolvija, posle trpljenja lišavanja i nedostataka i po pribliţavanju konĉini ţivota, telo te obiĉno moli i govori: "Daj mi malo slobode da poţivim kako priliĉi. Sada ja hodim pravo budući da sam ispitano svakim zlopaćenjima". I ĉim ga ti zbog saosećanja izbaviš od nevolja i uspokojiš, pruţivši mu predah, poĉeće da ti, malo po malo, našaptava sa laskanjem (a njegova laskanja su vrlo snaţna) da "i blizu sveta moţemo da ţivimo dobro, po istim pravilima po kojim se sada upravljamo. Jer, mi smo ispitani u mnogom. Iskusi me unekoliko, pa ćemo se vratiti ukoliko ne budem onakvo kakvim me ţeliš. Pustinja nam neće pobeći". Ti mu, pak, nemoj verovati makar te i silno umoljavalo i davalo mnoga obećanja. Jer, ono neće ispuniti ono što obećava. Ukoliko pristaneš na njegovu molbu, baciće te u velike padove od kojih nećeš biti u stanju da ustaneš i da se izbaviš.

37. Kada od iskušenja doĊeš do uninija i kad ih se presitiš, kaţi sam sebi: "Ponovo si poţeleo neĉisti i sramni ţivot". I ako ti telo kaţe: "Veliki je greh ubiti sam sebe", ti mu odgovori: "Ubijam sam sebe stoga što ne mogu da ţivim ĉisto. Umreću ovde da ne bih video istinsku smrt svoje duše - smrt za Boga. Bolje mi je da ovde umrem radi neporoĉnosti i da ne ţivim rĊavo u svetu. Ja sam namerno izabrao tu smrt radi grehova svojih. Sam sebe umrtvljujem stoga što sam zgrešio Gospodu. Više neću da ga razgnevljujem. I zašto bih ţiveo daleko od Boga? Trpeću ova zlopaćenja da ne bih bio odvojen od nebeske nade. Šta će Bogu moj ţivot u ovom svetu ukoliko ţivim rĊavo i prognevljujem ga".

38. Za monaha je štetno da vidi svet i svetsko. Kakve se samo promene dešavaju u umu onoga koji, posle dugovremenog bezmolstvovanja, iznenada ponovo upadne u vodenicu sveta, te vidi i sluša ono na šta nije navikao! Neka nas ne varaju oni koji tvrde da nećemo imati nikakve štete od onoga što vidimo i ĉujemo, da smo u svojim mislima jednaki i u usamljenosti i u svetu, da se naša skromnost ne uznemiruje ni u keliji ni van nje, da se ona ne menja na loše, te da mi ne osećamo uznemirenje od strasti pri susretu sa licima i stvarima. To mogu da tvrde samo oni koji su krepki duhom i koji ne osećaju kad primaju rane. Mi, pak, nismo došlo do takvog zdravlja. Mi još imamo smrdljive rane koje odmah raĊaju crve ukoliko ih i jedan dan ostavimo bez brige, ukoliko ostanu nepovezane, bez zavoja i previjanja.

39. Duša koja se jednom sa verom predala Bogu i koja je na osnovu mnogostrukog

iskustva poznala Njegovu pomoć više ne brine o sebi, već se opasuje divljenjem i ćutanjem, nemajući mogućnosti da se ponovo vrati naĉinima svog poznanja. Ona ih više ne upotrebljava na delu kako se ne bi lišila promišljanja koje je tajanstveno neuspavljivo nadzire, koje se stara o njoj i neprestano pazi na nju. Ona bi ga se tada lišila, budući da bi se pokazalo da samouvereno mašta o tome da moţe sama o sebi da promišlja, oslanjajući se na silu svog poznanja.

40. Oni u kojima zasija svetlost vere više ne dolaze do bestidnosti kojom bi iznova od Boga u molitvama iskali: "Daj nam to", ili: "Uzmi to od nas". Oni se uopšte ne brinu o sebi samima, budući da duhovnim oĉima vere svakog ĉasa vide oĉinski promisao kojim ih osenjuje istinski Otac koji svojom bezmerno velikom ljubavlju prevazilazi svaku oĉinsku

345

ljubav, koji moţe više od svih i koji ima silu da nam pomaţe i preko onoga što ištemo, pomišljamo i sebi predstavljamo.

41. Onaj ko se udostojio da okusi sladost vere, pa se opet vraća ka duševnom poznanju, liĉi na onoga ko je našao mnogoceni biser pa ga menja za bakarni novĉić. On liĉi i na onoga koji ostavlja samovlasnu slobodu i vraća se u stanje siromaštva koje je ispunjeno strahom i ropstvom.

42. Postoje tri mislena sredstva po kojima poznanje uzlazi i nishodi. Ta sredstva su: telo, duša i duh. Poznanje je Boţiji dar prirodi razumnih tvari. On je dat još pri samom sazdanju, i po svojoj prirodi je prost i nedeljiv, sliĉno sunĉevoj svetlosti. MeĊutim, saglasno sa svojim delanjem, on poprima izmene i deljenja. Ĉuj kakav je poredak tog delanja.

43. Prvi stepen poznanja. Kada ide za plotskom ţeljom poznanje saţima u jedno sledeće stvari: bogatstvo, taštinu, ukrašavanje, telesni pokoj, staranje o knjiţevnoj mudrosti koja je pogodna za upravljanje u ovom svetu i koja toĉi iskustvo u umetnostima, naukama i ostalom u ĉemu se telo ovenĉava u ovom vidljivom svetu. Po tim odlikama

poznanje postaje suprotno veri. Ono, naime, iskljuĉuje svako Boţanstveno staranje, te usled prevladavanja tela u um unosi svaku nerazumnu nemoć, pri ĉemu je sva njegova briga posvećena samo o ovom svetu.

Evo kako ono shvata samo sebe: ono je navodno mislena sila koja tajno upravlja ĉovekom, neko boţanstveno staranje koje pazi na njega i koje se savršeno o njemu brine. Stoga ono upravljanje svetom ne pripisuje promislu Boţijem. Naprotiv, svako dobro u ĉoveku, njegovo spasavanje od svega štetnog, njegovo ĉuvanje od teškoća i od mnogih protivnosti koje tajno i oĉigledno prate našu prirodu njemu izgledaju kao posledica njegovog staranja i sopstvenih preduzetništva.

Takav je pojam maštarskog poznanja o samom sebi. Ono mašta da sve biva po njegovom promišljanju. U tome se ono slaţe sa onima koji tvrde da ne postoji upravljanje

svetom. Uostalom, ono ne moţe da proĊe bez neprestanog staranja i bez straha za telo, usled ĉega njime ovladava malodušnost, ţalost, oĉajanje, strah od demona, bojazan od ljudi, strepnja od razbojnika, bojazan od glasina o smrtnim sluĉajevima, briga u bolestima, briţljivost u oskudici i nedostatku potrebnog, strah od smrti, strah od stradanja i zlih zveri, i sve ostalo sliĉno tome. To poznanje ĉini sliĉnim moru koje danonoćno na moreplovce podiţe i navaljuje valove.

Budući da ne ume da staranje o sebi sa verom i nadom prepusti Bogu, to poznanje se neprestano bavi dovijanjem i izmišljanjem sredstava u vezi sa svime što se tiĉe njega samog. Kada se njegovi pronalasci u nekom sluĉaju pokaţu nedejstveni, ono u tome ne vidi tajanstveni promisao, već se prepire sa ljudima koji ga ometaju i protive mu se. U tom smislu je u tom poznanju nasaĊeno drvo poznanja dobra i zla koje iskorenjuje ljubav. U njemu bujaju nadmenost i gordost. Ono se nadima, premda hodi u tami. Ono svoje dostojanstvo vrednuje kroz poreĊenje sa onim što je na zemlji, ne znajući da postoji nešto bolje od toga.

44. Drugi stepen poznanja. Ostavivši prvi stepen i zauzevši se duševnim pomislima i ţeljama, ĉovek u svetlosti prirode duše obavlja sledeća prevashodna dela: post, molitvu, milostinju, ĉitanje Boţanstvenih Pisama, vrlinski ţivot, borbu sa strastima i ostalo. Sva dobra dela, sve prekrasne odlike koje se primećuju u duši i divne naĉine koji se upotrebljavaju za sluţenje u dvoru Hristovom na drugom stepenu poznanja savršava Duh Sveti. I On srcu ukazuje na stazu koja vodi veri. U njemu On sabira zalihu za istinski vek.

346

MeĊutim, i ovde je poznanje još uvek telesno i sloţeno. U njemu se jedino nalazi put koji nas vodi ka veri. Postoji, pak, još viši stepen poznanja. Onaj koji bude napredovao naći će mogućnost da se, uz Hristovu pomoć, uzdigne i do njega, ukoliko kao osnovu svog

delanja postavi bezmolvno udaljavanje od ljudi, ĉitanje Pisama, molitvu i ostala dobra dela koja se odnose na drugo poznanje. Njime se vrši sve prekrasno i ono se imenuje poznanjem dela. Jer, ĉulnim delima, posredstvom telesnih ĉula, ono vrši svoje delo na višem stepenu.

45. Treći stepen poznanja - stepen savršenstva. Poĉuj sada kako se ĉovek usavršava, kako stiĉe duhovno, i kako se u ţivotu upodobljuje nevidljivim silama koje svoje sluţenje ne vrše ĉulnim delima, već staranjem uma. Kada se poznanje uznese nad zemaljskim i nad brigama o zemaljskim delima, kada poĉne da ispituje svoje pomisli o onome što je skriveno od oĉiju, kada se prostre gore i poĊe za verom u staranju o budućem veku, o onome što nam je obećano i o skrivenim tajnama, sama vera ga guta i preobraća i ponovo raĊa, tako da u celosti postaje duhovno.

Tada ono moţe da se uznese na krilima u oblast besplotnih, da se dotiĉe dubina nedodirljivog mora, da u umu predstavlja Boţanstvena i divna dejstva upravljanja prirodom mislenih i ĉulnih bića, da ispituje duhovne tajne koje se shvataju prostim i tananim umom. Tada se unutrašnja ĉula bude za duhovno delanje po poretku koji će vaţiti u onom besmrtnom i netruleţnom ţivotu, budući da je još u ovdašnjem, kao u tajni, primilo misleno vaskrsenje kao istinsko svedoĉanstvo o sveopštem vaskrsenju.

46. Eto tri naĉina poznanja. Od vremena u kome ĉovek poĉinje da razlikuje zlo od dobra pa dok ne izaĊe iz ovog sveta, poznanje njegove duše prebiva u te tri mere. I punotu svake nepravde i neĉastivosti, i punotu pravde, i kosnuće svih dubina tajni duha proizvodi jedno poznanje u tri navedene mere. U njemu se sastoji svaki pokret uma, bilo da ushodi ili nishodi, bilo da je u dobru ili u zlu, ili u srednjem izmeĊu dobra i zla. Te mere se kod otaca nazivaju: prirodnom, protivprirodnom i natprirodnom. To su tri smera po kojima ushodi i nishodi sećanje razumne duše kada, kao što je reĉeno, ili po prirodi ĉini pravdu, ili se iznad prirode ushićuje sagledavanjem Boga, ili nishodi da pase svinje kao onaj ko je rasuo bogatstvo svoje razboritosti, sluţeći mnoštvu demona.

47. Prvi stepen poznanja hladi dušu za dela hoĊenja po Bogu. Drugi zagreva dušu za brzo hoĊenje ka onome što je po veri. Treći, pak, jeste pokoj od dela u jednom upraţnjavanju uma koji se naslaĊuje tajnama budućeg. MeĊutim, naša priroda ne moţe da se savršeno uzdigne iznad stanja umrtvljenosti i teţine tela. Stoga dok ţivi u telu, ĉovek ostaje u prelaznom stanju izmeĊu jednog i drugog. Duša ĉas kao ubogi siromah poĉinje da vrši sluţenje na drugom, srednjem stepenu vrline, ĉas se, sliĉno onima koji su primili duh usinovljenja, u tajni slobode naslaĊuje duhovnom blagodaću po daru Darodavca. Zatim se

ona opet vraća ka smirenju dela koja vrši uz pomoć tela. Jer, u nesavršenom veku nema savršene slobode.

48. Delo poznanja na drugom stepenu se sastoji u delanju i dugotrajnom upraţnjavanju. Njegovo delo na trećem stepenu jeste delanje vere koje se ne sprovodi delima, već duhovnim predstavama uma i ĉistim duševnim delanjem. Ono je iznad ĉula. Pod verom ja ne podrazumevam [sadrţaj uma] kojim on rasuĊuje o razlikama u mnogopoštovanim Boţanstvenim ipostasima i o divnom domostroju Ovaploćenja u kome je primljena naša priroda (iako je i ona krajnje visoka), već svetlost blagodati u duši koja umnim svedoĉanstvom potkrepljuje srce kako se ne bi pokolebalo u nesumnjivosti nade koja je daleka od svake sumnje. Ta vera se ne projavljuje kroz sluh, nego preko duhovnih

347

oĉiju koje vide tajne skrivene u duši, te nevidljivo Boţanstveno bogatstvo koje je sakriveno od oĉiju sinova ploti. Ono se otkriva onima koji se hrane sa Hristove trpeze, pouĉavajući se u zakonu Njegovom, kao što je rekao Gospod: Ako zapovesti moje vršite, poslaću vam

Duha Utešitelja, Duha Istine koga svet ne moţe primiti... On će vas nauĉiti svemu (Jn.14,17; 26).

49. Evo još jednog razlikovanja poznanja. Poznanje koje se zanima vidljivim i koje ĉulima prima ono što se predaje vidljivim naziva se prirodno poznanje. Poznanje koje se zanima mislenom silom i prirodom besplotnih bića naziva se duhovno poznanje, budući da osećanja prima duhom a ne ĉulima. I zbog uzroka ta dva roĊenja (tj. opaţanja vidljivih i duhovnih stvari) oba poznanja u dušu dolaze spolja. Poznanje, pak, koje daje Boţanstvena sila naziva se natprirodnim. Ono je nespoznatljivo i zapravo - iznad spoznanja. Sagledavanje ovog poznanja duša ne prima od veštastva koje je izvan nje (kao kod prva dva poznanja), već u samoj sebi neveštastveno, kao dar. Ono se skoro i izvan oĉekivanja obnaruţava i otkriva u samoj unutrašnjosti. Po reĉi Hristovoj, Carstvo Boţije unutra je u vama (Lk.17,21). Ono nema potrebu za praobrazima, niti dolazi sa zadrţavanjem. Ono se unutar obraza, zapeĉaćeno u skrivenom umu, otkriva samo sobom, bez ikakvog primišljanja. Prvo poznanje je posledica neprestanog zanimanja i marljivosti u obuĉavanju. Drugo je posledica dobrog ţivota i razumne vere, a treće je dato kao nasleĊe veri kojom se ukida poznanje i prekidaju dela.

50. Nemoj sumnjati u silu molitava našeg bogosluţenja iako za vreme molitve ili svakoĉasovnog ĉitanja ne sledi snaţno uzbuĊenje i neprestana skrušenost.

51. Reĉ koja je izreĉena na osnovu iskustva obavezno prihvataj, ĉak i ako onaj koji je izrekao nije knjiţevan ĉovek. Jer, ni carske riznice, premda i veće od svih na zemlji, ne odbijaju novĉić uzet od siromaha. Osim toga, velike reke se navodnjavaju iz malih potoka.

52. Sećanje na dobro ili na zlo kao prstom ukazuje ili na sramotu naših pomisli, ili na visinu našeg ţivota. I svako po svome rodu u nama ukrepljuje ili desne ili leve pomisli i pokrete. Mi se njima zanimamo u skrivenosti našeg uma. U tom mislenom bavljenju se izobraţava udeo našeg ţivota i mi u njemu moţemo da vidimo sami sebe.

53. Postoji ljubav koja je sliĉna malom svetilniku na ulje, koji se gasi kada se ono potroši, ili potoku posle kiše, ĉije teĉenje se prekida sa oskudevanjem vode od kiše. MeĊutim, postoji i ljubav sliĉna izvoru koji izbija iz zemlje i koji nikada ne oskudeva. Prva ljubav je ljudska, a druga Boţanska, koja ima Boga kao vinovnika.

54. Da li hoćeš da se nasladiš stihovima za vreme svoje sluţbe i da postigneš smisao reĉi Duha koje izgovaraš? Potpuno ostavi po strani koliĉinu stihova i ne uzimaj u obzir meru u stihovima, ostavivši obiĉnu glasnost i udubi se svojim umom u izuĉavanje reĉi Duha, sve dok se tvoja duša ne pobudi na visoka shvatanja i ne pokrene na slavoslovlje ili na korisnu tugu. U ropskom delanju (u išĉitavanju naloţenog) um nema mira. Smućenost obiĉno otima ukus smisla i shvatljivosti i rasipa misli. Smućenje se sa pravom moţe nazvati Ċavolskom kolesnicom, budući da satana ima obiĉaj da, sliĉno koĉijašu, zasedne na um. Uzevši sa sobom hrpu strasti, on ulazi u nesrećnu dušu i pogruţava je u smućenje.

55. Nemoj protivreĉiti pomislima koje neprijatelj seje u tebe, već bolje sa molitvom Bogu prekidaj besedu sa njima. MeĊutim, mi ne moţemo u svako vreme tako protivreĉiti suprotnim pomislima i prekidati ih. Naprotiv, mi od njih ĉesto dobijamo rane koje se dugo vremena ne mogu izleĉiti. Bez obzira na svu tvoju mudrost i na svu tvoju blagorazumnost, neprijatelji uspevaju da te poraze. Ĉak i kad ih pobediš, neĉistota pomisli oskrnavljuje tvoj

348

um i njihov smrad dugo ostaje u tvojim nozdrvama. Upotrebivši prvi naĉin, ti ćeš biti slobodan od svega toga i od straha. Jer, niotkuda nema pomoći osim od Boga.

56. Prebivajući u kelijnom bezmolviju i prihvatajući se rukodelja, nemoj otaĉku zapovest preokretati u pokrivalo za svoje srebroljublje. Radi izbegavanja uninija drţi se neznatnog posla koji ne uznemiruje um. Ipak, ne zaboravljaj da je molitva iznad svega.

57. Budi uveren da je tvoj Ĉuvar uvek sa tobom i da i ti, zajedno sa drugim tvarima, stojiš pod jednim Vladikom koji jednim pokretom sve dovodi do kretanja i sve ustrojava. Stoj hrabro i blagodušno. Ni demoni, ni divlje zveri, ni poroĉni ljudi ne mogu da ispune svoju volju na tvoju štetu i pogibao ukoliko im Upravitelj ne dozvoli i to do odreĊene mere. Stoga govori svojoj duši: "Ja imam Ĉuvara koji me štiti. Bez naredbe sviše nijedna od tvari ne moţe da se javi pred mene. Ako je volja mog Vladike da lukavi ovladaju sazdanjem, ja se neću ogorĉiti. Ja ću to prihvatiti, budući da ne ţelim da volja Gospoda mog ostane neispunjena". Na taj naĉin ćeš u svojim iskušenjima biti ispunjen radošću kao onaj koji je saznao i taĉno poznao da njime upravlja i rukovodi Vladiĉin pokret. Tako

potkrepljuj svoje srce nadom na Gospoda.

58. Ĉuvanje jezika ne samo da podstiĉe um da se vine ka Bogu, već i spoljašnjim delima, koja se vrše pomoću tela, pruţa veliku snagu, prosvećujući i tajno delanje, kako su govorili oci. Jer, ĉuvanje usta podstrekava savest da se uzdigne ka Bogu. Naravno, ćutanje treba da se ĉuva sa znanjem.

59. Svaku misao dobre ţelje prati revnost koja svojom vatrenošću liĉi na uţareni ugalj. Ona obiĉno ograĊuje tu misao, ne dopuštajući da joj se pribliţi neka suprotnost, smetnja ili prepreka. To je vrlina bez koje se ne moţe doći do dobra. Neko, ko je bio obuĉen u Hrista, ovu revnost nazva psom ili straţarem zakona Boţijeg.

Ta sila revnosti se budi, ukrepljuje i zagreva na dva naĉina, sa ciljem da ĉuva dom (duše), kao što se na dva naĉina iscrpljuje, uspavljuje i olenjuje.

BuĊenje i rasplamsavanje revnosti se (najpre) dešava kada ĉoveku na misao doĊe neki strah koji ga navodi da se boji da dobro koje je stekao, ili koje ima u vidu da stekne, ne bude ukradeno ili uništeno. Kada je taj strah probuĊen, revnost se razgoreva dan i noć kao raspaljena peć. Ona, sliĉno heruvimu, neprestano pazi na ono što se dešava okolo i usrdno ĉuva svoje blago od svih neprijateljskih iskušenja spolja i iznutra.

Drugi naĉin pobuĊivanja te revnosti jeste porast ţelje za vrlinom u duši. Srazmerno sa porastom te ţelje, i revnost postaje vatrenija.

Prvi, pak, povod za njeno hlaĊenje jeste umanjenje ili prekraćenje ţelje za dobrom u duši. Drugi povod je pojava u duši pomisli koja donosi uverenost da ĉovek više nema razloga da se boji da će pretrpeti štetu od bilo kakve sile. Odvaţnost i utvrĊivanje ove misli u duši ĉoveka navodi na nadu i mišljenje [da je obezbeĊen], usled ĉega sa sebe skida

oruĊe revnosti, ostavljajući dom bez straţe. Tada pas pada u san i zadugo ostavlja straţu.

I jedno i drugo se dešava stoga što je u dušu ušla tanana pomisao gordosti i ugnezdila se u njoj, ili stoga što je ĉovek poĉeo da se više predaje brigama o prolaznom, ili stoga što ga je ĉesto opštenje sa svetom dovelo do obmane. Dešava se to i zbog [obremenjivanja] stomaka, koji je gospodarica svega rĊavog. Svaki put kad podviţnik stupi u opštenje sa svetom duša mu dospeva do iznemoglosti. Isto se dešava i kad stupa u opštenje sa mnogima koji sa taštinom satiru njegovu dušu. Um podviţnika koji stupa u opštenje sa svetom liĉi na kormilara koji spokojno plovi po moru i iznenada zapada u vodu punu podvodnih stena, te doţivljava brodolom.

349

60. Davati prednost dobrom proizvoljenju jeste delo onoga koji ţeli, a dovršiti izbor dobrog proizvoljenja jeste delo Boţije. Za tako nešto ĉovek ima potrebu za Boţijom pomoći. Ĉim se u nama pojavi dobra ţelja prihvatimo se ĉestih molitava sa iskanjem da

nam se ne samo ukaţe pomoć, već i poznanje da li je naša ţelja ugodna volji Boţijoj ili ne. Jer, nije svaka dobra ţelja koja dolazi u srce od Boga, već samo ona koja je korisna.

61. Ponekad ĉovek ţeli dobro, ali mu Bog ne pomaţe. To je stoga što ponekad takva ţelja dolazi od Ċavola i nije nam na korist, ili stoga što nije po našoj meri, budući da još nismo dostigli ţivot koji joj odgovara, ili stoga što ne priliĉi obrazu koji smo primili, ili stoga što još nije došlo vreme kada se ona moţe ispuniti ili kada se moţe poĉeti sa njenim ispunjavanjem, ili stoga što nemamo ni poznanja ni telesnih sila koje su neophodne za nju, ili stoga što okolnosti vremena ne odgovaraju za nju. MeĊutim, Ċavo se na svaki naĉin trudi da takvo delo oboji blagovidnošću kako bi, podstakavši na njega, rastrojio duševni pokoj ili telu priĉinio povredu. Stoga treba marljivo rasuĊivati i o dobrim ţeljama. Najbolje je da sve radiš uz savetovanje.

62. Vrlina je majka tuge, od tuge se raĊa smirenje, a smirenju se daje blagodat. I nagrada se potom ne daje vrlini, ni trudu radi nje, već smirenju koje se raĊa od njih. Ukoliko se ono izgubi, i prvi će biti uzaludni.

63. Gospod ne oĉekuje samo vršenje zapovesti, već još više ispravljenje duše radi koga je i uzakonio zapovesti. Telo podjednako dejstvuje i u desnim i u levim delima. Um se, pri tom, pokazuje ili kao ispravan, ili kao grešan, sudeći po nastrojenju.

64. Dar bez iskušenja jeste pogibao za one koji ga primaju. Ukoliko pred Bogom ĉiniš dobro i On ti da dar, umoli ga da ti daruje i umeće da se smiriš onoliko koliko ti priliĉi, ili da ti da straţara nad njim, ili da ti ga uzme kako ti ne bi bio uzrok pogibli. Jer, nije za sve korisno da ĉuvaju bogatstvo.

65. Vrline su povezane sa skorbima. Onaj ko se udaljuje od nevolja nesumnjivo se

razdvaja i od vrlina. Ukoliko ţeliš vrline, predaj se svakoj skorbi. Jer, nevolje raĊaju smirenje. Sve dok ne steknemo istinsko poznanje mi se smirenju pribliţavamo posredstvom iskušenja. Onome koji u svojoj vrlini prebiva bez skorbi širom su otvorena vrata gordosti.

66. Ukoliko ĉovek prebiva u gordosti, od njega se udaljuje anĊeo koji o njemu promišlja, koji je blizu njega i koji u njemu budi staranje o pravednosti. Kada uvredi tog anĊela, i kad se on udalji od njega, ĉoveku se pribliţava tuĊi (duh tame) i od tog vremena kod njega već nema staranja o pravednosti.

67. Bog ĉesto popušta da se vrlinski ljudi iskušaju neĉim. On dozvoljava da odasvud navaljuju iskušenja na njih; poraţava njihovo telo, kao kod Jova, baca ih u siromaštvo, ĉini da ih ostavljaju ljudi, oduzima im ono što su stekli. Jedino duše njihove ne dotiĉe. I uopšte, nemoguće je da ne susretnemo ţalosti, da nam telo ne iznemogne u

bolestima i naporima, ili da ostane neizmenjeno ukoliko idemo putem pravde i ukoliko zavolimo da ţivimo u vrlini. Ĉovek koji svoje hoĊenje vrši po Bogu ne treba da se uklanja sa svoje staze kada susretne nešto sliĉno, već treba da se raduje i da bez znatiţelje prima ono što mu se desi blagodareći Boga što mu je poslao takvu blagodat i što se udostojio da radi Njega upadne u iskušenje, te postane sauĉesnik u stradanjima sa prorocima, apostolima i ostalim svetima koji su radi tog puta pretrpeli skorbi. Ma od koga da dolazi iskušenje - od ljudi, od demona ili od tela, on treba da blagodari. Jer, nije moguće da Bog onome koji poţeli da prebiva sa Njim uĉini neko dobroĉinstvo ne poslavši na njega iskušenje za istinu. Isto tako, ĉovek bez blagodati Hristove ne moţe postati dostojan da primi takvu veliĉinu, tj. da uĊe u iskušenja i da se raduje.

350

To delo, tj. da ĉovek postrada radi nade na Boga, toliko je veliko da ga sveti Pavle otvoreno naziva darom, govoreći Filipijcima: Jer je vama darovano za Hrista, ne samo da verujete u Njega, nego i da stradate za Njega (Fil.1,29). I sveti Petar piše u svojoj

poslanici: Nego ako i stradate pravde radi, blaţeni ste (1.Pt.Z,14), budući da ste postali sudeonici u stradanjima Hristovim.

Tebi ne priliĉi da ţiviš prostrano i da se raduješ. Isto tako ne treba da smraĉuješ lice u skorbi niti da smatraš da je tuĊa putu Boţijem. Jer, Njegov put se oduvek i u svim pokolenjima prosecao krstom i smrću. I otkuda tebi takva misao (da sa ugodnošću moţeš da prohodiš put Boţiji)? Shvati iz toga da se nalaziš izvan puta Boţijeg i da nećeš da ideš za stopama svetih, već da pokušavaš da ustrojiš neki vlastiti put po kome bi išao slobodan od stradanja. Put Boţiji je svakodnevni krst. Niko nije ushodio na nebo ţiveći u ugodnostima. Mi znamo gde završava široki put.

68. Istinski pravednici uvek pomišljaju u sebi da su nedostojni Boga. Sama ĉinjenica da su istinski pravednici otkriva se iz toga što se smatraju okajanim i nedostojnim

staranja Boţijeg i što to ispovedaju i tajno i javno, umudrivani Svetim Duhom da prebivaju u trudu i teskobi sve dok se nalaze u ovom ţivotu. Vreme pokoja Bog im je saĉuvao u budućem ţivotu. Oni koji u sebi imaju ţivog Gospoda uopšte ne ţele da budu u pokoju i da se oslobode od skorbi, iako im se povremeno daje tajanstvena uteha u duhovnom.

69. Volja Duha je da Njegovi ljubljeni prebivaju u trudu. Duh Boţiji ne prebiva u onima koji ţive u pokoju. Sinovi Boţiji se od drugih razlikuju upravo time što ţive u skorbima, a svet se gordi raskošom i pokojem. Bog nije blagovoleo da Njegovi ljubljeni budu u pokoju dok su u telu, već hoće da, dok su u svetu, prebivaju u skorbi, u teskobi, u trudu, u oskudici, u nagoti, u potrebi, u poniţenju, u uvredama, u izmuĉenom telu, u tuţnim mislima, kako bi se na njima ispunilo reĉeno: U svetu ćete imati ţalost (Jn.16,33). Gospod zna da oni koji ţive u pokoju ne mogu da prebivaju u Njegovoj ljubavi. Stoga im On i uskraćuje pokoj i naslaĊivanje njime.

70. Na osnovu ljubavi koju su pokazali prema Bogu, stradajući za ime Njegovo, sveti u srcu primaju smelost da na Njega gledaju nepokrivenim licem i da ga mole sa uzdanjem. Velika je sila smele molitve. Bog popušta da Njegovi sveti budu iskušani svakom ţalošću kako bi opitno poznali Njegovu pomoć i koliko promišlja o njima. Usled iskušenja oni stiĉu mudrost i iz opita crpu poznanje o svemu kako ne bi pretrpeli podsmeh od demona. Kad bi ih Bog veţbao samo u dobru, oni bi ostali neiskusni u Drugoj strani i u borbi bi bili slepi.

71. Ĉovek koji najpre ne stekne iskustvo rĊavog neće imati iskustvo ni u dobrom. Kada se u rĊavom naĊe nešto dobro, on ga neće iskoristiti sa znanjem koje bi bilo njegova sopstvenost. Koliko je prijatno znanje koje je steĉeno na delu iz opita i upraţnjavanja i

kakvu silu ono pruţa onima koji su ga stekli dugotrajnim opitom znaju samo oni koji su okusili njegovu pomoć kao i nemoć prirode i pomoć Boţanstvene sile. Oni to shvataju tek kad ih Bog, zadrţavši svoju silu i prekinuvši da im pomaţe, privede u poznanje nemoći prirode, teţine iskušenja, neprijateljskog lukavstva, kad pojme sa kime se bore, u kakvu su prirodu obuĉeni, kako ih je ĉuvala Boţanska sila, koliko su put prešli, koliko ih je uzvisila Boţija sila, i koliko su nemoćni u borbi sa strastima ukoliko se od njih udalji Boţija sila. Zbog svega toga oni stiĉu smirenje, pribliţuju se Bogu, poĉinju da oĉekuju Njegovu pomoć i da prebivaju u molitvi. I kako bi oni znali za sve to da nisu stekli iskustvo u mnogom rĊavom, upavši u njega po Boţijem popuštenju, kao što govori apostol: I da se ne bi pogordio zbog mnoštva otkrivenja, dade mi se ţalac u telo, anĊeo satanin (2.Kor.12,7).

351

Ipak, mnogokratno osetivši Boţiju pomoć u iskušenju, ĉovek stiĉe tvrdu veru. Usled toga on postaje hrabar i stiĉe blagodušnost u iskušenjima.

72. Iskušenje je korisno za svakog ĉoveka. Podviţnici se iskušavaju da bi svom bogatstvu dodali još po nešto; raslabljeni, da bi se saĉuvali od štetnog; pogruţeni u san da bi se probudili; oni koji su daleko da bi se pribliţili Bogu; bliski Bogu da bi mu se veselili sa smelošću. Nijedan nepripremljen sin ne prima na korist bogatstvo iz doma Oca svoga. Stoga Bog najpre iskušava i muĉi, a zatim uruĉuje darove.

73. Dok je nemaran, ĉovek se boji smrtnog ĉasa, a kada se pribliţi Bogu, boji se dolaska Suda. Kada se, pak, svecelo preda budućem, ljubavlju guta i jedan i drugi strah. Zbog ĉega? Sve dok ostaje u telesnom poznanju i ţivotu, ĉovek se uţasava smrti. Ako se, pak, nalazi u duhovnom poznanju i dobrom ţivotu, njegov um je svakog ĉasa zauzet sećanjem na budući Sud. On pravo stoji u svojoj prirodi, kreće se u duševnom poretku, zanima se svojim poznanjem i ţivotom i pripravan je da se pribliţi Bogu. Kada, meĊutim, dostigne poznanje istine, pošto pozna tajne Boţije i utvrdi se u nadi budućeg, u njemu

ljubavlju biva progutan i onaj telesni ĉovek (sliĉno ţivotinji koja se boji klanja), i razumni ĉovek (koji se boji Suda Boţijeg). Tada on postaje sin koji stiĉe ukras ljubavi i koji se više ne urazumljuje ţezlom straha, već govori: Ja i dom oca moga ćemo sluţiti Gospodu (Is.Nav.24,15).

74. Blaţen je onaj ko uvek misli o Bogu i ko sa Njim jedinim prebiva u razgovoru svog poznanja. Radost u Bogu je snaţnija od ovdašnjeg ţivota. Ko ju je obreo neće se obazirati na stradanja, ĉak neće obratiti paţnju ni na sam ţivot svoj. Ljubav je slaĊa od ţivota. I razumevanje po Bogu, od koga se raĊa ljubav, slaĊe je od meda i saća. Ljubavi ne predstavlja ţalost da primi tešku smrt za ljubljene. Ljubav je porod poznanja, a poznanje je porod duševnog zdravlja. Duševno, pak, zdravlje je sila koja proizilazi od dugotrajnog trpljenja.

75. Veĉni ţivot je uteha u Bogu. Onaj ko je stekao utehu u Bogu svetsku utehu smatra suvišnom.

Da li je primio mudrost Duha ĉovek će poznati od same mudrosti koja se nalazi u njegovoj unutrašnjosti i koja njegova ĉula uĉi smirenoj naravi. Da li je dostigao smirenje ĉovek će poznati iz toga da li mu je gnusno da ugaĊa svetu dok opšti sa njim, i ukoliko mu je mrska njegova slava.

76. Strasti (u dejstvu) su neki dodaci koji, izazvani stvarima ovog sveta, pod izgovorom neophodnosti navode na zadovoljavanje. Ti dodaci ne nestaju sve dok stoji ovaj svet. Ĉovek, pak, koji se udostojio Boţanstvene blagodati i koji je okusio nešto više od toga ne dozvoljava da oni ulaze u njegovo srce. U njemu je, naime, zavladala druga, bolja ţelja. Njegovom srcu se ne pribliţavaju ti dodaci, ni njihov porod, već ostaju bezdejstveni, i to ne stoga što već ne postoje, nego stoga što je srce koje ih prima mrtvo za njih i što ţivi neĉim drugim. Ĉovek se nije uspokojio usled ĉuvanja rasuĊivanja i dela, već stoga što u njegovom umu nema meteţa, što je njegovo saznanje sito, primivši sladost od neĉeg drugog.

77. Ukoliko budemo ĉuvali zakon trezvoumlja i delo rasuĊivanja sa znanjem borba sa strasnim prilozima se uopšte neće pribliţiti umu. Njima se ne dozvoljava ulaz u srce ne usled borbe, već usled presićenosti saznanjem i poznanjem kojim je ispunjena duša, kao i ţeljom divnih sagledavanja koja se nalaze u duši.

352

Sve dok je ţiv ĉovek ima potrebu za trezvoumljem, staranjem i bodrošću kako bi saĉuvao svoju riznicu. MeĊutim, ako ostavi granicu koja mu je naznaĉena (post), postaće nemoćan i biće pokraden.

Mi treba da se trudimo i podvizavamo ne samo do pojave ploda, već do samog ishoda. Jer, ĉesto i zreli plod strada od iznenadnog grada.

78. Ukoliko se priuĉimo na dobro razmišljanje (pouĉavanje u srcu) stidećemo se strasti ĉim se susretnemo sa njima. MeĊutim, stidimo se strasti već i zbog njihove kriviĉnosti.

79. Ţeleći da iz ljubavi prema Bogu uĉiniš neko delo, kao granicu svoje ţelje postavi smrt. Tako ćeš se udostojiti da se popneš na stepen muĉeništva u borbi sa svakom strašću i, ukoliko pretrpiš do kraja i ne oslabiš, nećeš pretrpeti nikakvu štetu od onoga što će te susresti u toj granici. Pomisao nemoćnog razuma ĉini nemoćnom i silu trpljenja, a tvrdi um i onome ko sledi njegovim pomislima saopštava silu koju nema priroda.

80. Ţivot ovog sveta liĉi na tablu sa slovima. Ko hoće, na njoj dodaje ili briše, ĉineći promenu u slovima. Ţivot, pak, budućeg veka liĉi na rukopis izveden na ĉistom svitku, zapeĉaćenom carskim peĉatom. Na njemu nema više ni dodavanja ni oduzimanja. Stoga, sve dok smo u okvirima promena i dok imamo vlast nad rukopisom svog ţivota postarajmo se da ga dopunimo dobrim ţivotom, te da izbrišemo nedostatke ranijeg ponašanja. Jer, dok smo u ovom svetu Bog ne udara peĉat ni na dobro ni na rĊavo, do samog izlaska iz ovog ţivota.

81. Molitva ima potrebu za upraţnjavanjem kako bi se um umudrio dugotrajnim prebivanjem u njoj. Molitvi prethodi otšelništvo (usamljenost, izvlaĉenje misli od svega sporednog). Otšelništvo je neophodno radi molitve, a molitva da bi se stekla ljubav Boţija. Jer, posredstvom molitve se otkrivaju uzroci za ljubav Boţiju.

82. Mi treba da znamo da se svaki razgovor sa Bogom koji se vrši tajno, svako staranje dobrog uma o Bogu, svako razmišljanje o duhovnom ustanovljuje molitvom i naziva molitvom. Pod tim imenom se pod jedno svode razliĉita ĉitanja, glas usta u slavoslovljenju Boga, briţljiva ţalost u Gospodu, telesni pokloni, psalmopojanje, i sve ostalo iz ĉega se sastoji pravilo molitve od koje se raĊa ljubav Boţija. Jer, ljubav je od molitve, a molitva od prebivanja u usamljenosti. Usamljenost nam je, pak, potrebna da bismo lakše razgovarali sa Bogom.

83. Ĉuvaj se od samomnjenja za vreme dobrih promena u sebi. Svoju nemoć i neznanje u shvatanju tananosti tog samomnjenja marljivo otkrivaj Gospodu u molitvi kako ne bi bio ostavljen i kako ne bi okusio nešto sramno. Jer, za gordošću sledi blud, a za samomnjenjem - prevara.

84. Kada na jednu stranu poloţiš sva ostala podviţniĉka dela, a na drugu - ćutanje,

naći ćeš da će ono pretegnuti na vagi. Kod ljudi postoje mnogi saveti. MeĊutim, za onoga ko se zbliţi ćutanju svi oni postaju izlišni, kao što izlišna postaju i prethodna dela. I pokazaće se da ih je on prevazišao, budući da se pribliţio savršenstvu.

85. Neka kod tebe uvek prevagne milostinja. Naša milostivost neka bude ogledalo u kome ćemo u sebi videti podobije i istinski obraz koji postoji u Boţijoj prirodi i u biću Boţijem. Surovo i nemilosrdno srce se nikada neće oĉistiti. Milostiv ĉovek je lekar svoje duše. On kao da silnim vetrom iz svoje unutrašnjosti razgoni pomraĉenje strasti. To je, po jevanĊelskoj reĉi ţivota, dobri dug koji dajemo u zajam Bogu.

353

86. Pribliţavajući se svojoj postelji reci: "Moţe biti da ćeš mi ove noći biti grob. I ne znam da li će na mene ove noći umesto privremenog sna naići veĉni budući san". Stoga, sve dok imaš noge idi za delom pre nego što budeš svezan uzama koje više ništa ne moţe

da razreši. Dok imaš prste razapni se na molitvi, preduhitrujući smrt. Dok imaš oĉi ispunjavaj ih suzama, pre nego što budu pokrivene prahom. Ĉim dune vetar ruţa vene. I ti ćeš umreti ako dune na jednu od stihija iz kojih se sastojiš. Poloţi, ĉoveĉe, u srcu svome da ti predstoji brzi odlazak i neprestano govori sebi: "Eto, već je kod vrata poslenik koji je poslat radi mene. Zašto ja sedim? Moje preselenje je veĉno. Povratka više neće biti".

87. Onaj ko voli da besedi sa Hristom, voli usamljenost. A ko voli da ostaje sa mnogima jeste prijatelj ovog sveta. Ako voliš pokajanje, zavoli i bezmolvije. Jer, bez bezmolvija pokajanje neće dostići savršenstvo. Ukoliko voliš bezmolvije, tj. majku pokajanja, sa zadovoljstvom zavoli i malu telesnu štetu, i uvrede, i zlostavljanja koja će se na tebe proliti zbog bezmolvija. Privrţenost bezmolviju jeste neprestano oĉekivanje smrti. Ko bez te pomisli stupa na bezmolvije neće biti u stanju da podnese ono što je vezano sa tim naĉinom ţivota.

88. Zavolimo bezmolvije sve dok se svet ne umrtvi u srcima našim. Svagda se sećajmo smrti i tom pomišlju se pribliţujmo Bogu svojim srcem. Tako ćemo prezreti svetska zadovoljstva.

89. Jedan od bezmolvnika je govorio: "Ja se podvizavam u bezmolviju da bi mi se usladili stihovi pri ĉitanju i molitvi. I kada moj jezik umukne od zadovoljstva pri razumevanju, kod mene, kao u snu, dolazi do saţimanja ĉula i misli. I kada moje srce, posle dugotrajnog bezmolvija, utihne od meteţa uspomena, šalju mi se talasi radosti preko unutrašnjih pomisli. One iznad oĉekivanja iznenada dolaze i naslaĊuju moje srce".

90. Drugi je govorio: "Bezmolvije odseca povode i uzroke za nove pomisli. Ono unutar svojih zidova dovodi do ostarelosti i uvenulosti sećanja o onome što smo preduzimali. I kada u misli ostare stara veštastva, um se, ispravljajući ih, vraća u svoj poredak".

91. Drugi je još govorio: "Izaberi sebi sladosno delanje - neprestano bdenje noćima, budući da su tako svi oci sa sebe svukli starog ĉoveka i udostojili se obnovljenja uma. U tim ĉasovima duša oseća onaj besmrtni ţivot. Tim osećanjem ona skida odeću tame i u sebe prima Duha Svetog".

92. I još: "Ta (spoljašnja) ĉula ne mogu da se potĉine vlasti duše bez bezmolvija i otuĊenja od ljudi. Jer, kao suštinski sjedinjena i spojena sa ĉulima, razumna duša se nevoljno povodi za svojim i njihovim pomislima, ukoliko ĉovek nije bodar u skrivenoj molitvi".

93. Kao što od semena znoja postova izrasta klas celomudrenosti, tako od sitosti

niĉe pohotna vatra, a od prejedanja - neĉistota. Kod gladnog i smirenog stomaka u dušu nikako neće proniknuti sramne pomisli.

94. Kako se samo prosvećuje krasota tvoja, celomudrenosti, leţanjem na goloj zemlji, trudom gladovanja koje oduzima san, zlopaćenjem ploti koja, pri uzdrţanju od jela, izmeĊu rebara i stomaka postaje sliĉna dubokom rovu. Svako jelo i svaki pokoj tela u nama obrazuju sramne predstave i bezobrazna maštanja. RaĊajući se, ona nas razdraţuju na tajnu saglasnost sa sramnim delima. Praznina stomaka, pak, naše misli ĉini pustinjom koju ne uznemiravaju pomisli, bezmolvnu u odnosu na sve meteţne pomisli.

95. Neke neophodne napomene bezmolvniku: Ukoliko si za vreme raznih sluţbi dalek od lutanja uma, ako ti se stih iznenada preseca na jeziku i ako se bez uĉešća tvoje

354

slobode na tvoju dušu polaţu okovi ćutanja (nakon dugotrajnog prebivanja u bezmolviju), znaj da se pruţaš napred i da je krotost poĉela da se udubljuje u tebi. Jer, prosto bezmolvije bi zaista bilo za osudu.

Ukoliko u duši svojoj primetiš da se pri svakoj pomisli koja u njoj niĉe, pri svakom prisećanju i za vreme sagledavanja koja imaš u svom bezmolviju tvoje oĉi pune suzama i da one bez prinuĊavanja teku po tvom licu, znaj da su pred tobom poĉele da se ruše pregrade koje su spreĉavale pobedu nad neprijateljima.

Ukoliko primećuješ da se povremeno, bez prethodne tvoje namere i van obiĉnog poretka, tvoja misao pogruţava u tvoju unutrašnjost i prebiva u tom stanju oko ĉasa, te da potom u tvojim pomislima caruje mir, znaj daje oblak poĉeo da osenjuje tvoju skiniju.

Nemoj se ĉuditi ako, stupajući na to delo, ne nalaziš mira od strasti koje te uznemiravaju. Kada se sunĉeve luĉe udalje od sveta, mrak vlada zadugo. I miris lekova i aroma mirisa koji se razlivaju po vazduhu zadrţavaju se dugo pre nego što se potpuno raziĊu. Isto tako i strasti, sliĉno psima koji su, ukoliko nemaju obiĉnu hranu, navikli da liţu

krv u prodavnici mesa, stoje i laju sve dok se ne slomi sila preĊašnje navike.

Kao znak tvog napretka neka ti posluţe sledeće pojave u tvojoj duši: u svemu ćeš se ukrepljivati nadom i obogaćivati molitvom, u tvom umu neće oskudevati ono što ti sluţi na korist prilikom susreta sa ljudima i osećanja nemoći ljudske prirode (svaki takav sluĉaj će te ĉuvati od gordosti), nedostaci bliţnjih će u tvojim oĉima postati nedostojni paţnje, poţelećeš da izaĊeš iz ovog tela u srazmeri sa ţeljom za budućim vekom, nalazićeš da ti se svaka spoljnja i unutrašnja nevolja koja te susreće pribliţava po pravdi i po sudu, te ćeš za sve Bogu uznositi blagodarnost.

96. Strasti se dovode u pokret ili nekim likovima, ili osećanjima bez likova, ili sećanjem bez strasnih pokreta i pomisli, koje zatim izazivaju razdraţenje.

97. Svagdašnje bdenje sa ĉitanjem i ĉesti pokloni će marljivima ubrzo pruţiti mirno stanje srca. Onaj ko ga je obreo, obreo ga je baš tim sredstvima. Oni koji ţele da ga ponovo steknu, treba da prebivaju u bezmolviju i ujedno u navedenim delima. Oni, pre svega, ne treba da se vezuju svojom mišlju ni za šta drugo osim za svoju dušu, da se upraţnjavaju u unutrašnjem delanju i u onom delanju koje nam osobito omogućava osećaj koji nas utvrĊuje u dobrom nastrojenju.

98. U svakoj razumnoj prirodi se dešavaju bezbrojne promene i sa svakim ĉovekom se svakoĉasovno ostvaruju izmene. Razboriti moţe da se umudri na shvatanju toga, vršeći ispitivanje na samom sebi. Ukoliko bude bio trezvouman i ako umom bude pratio sebe lako će doznati kada se kakva izmena desila u njegovoj misli, te kako je iznenada iz mirnog stanja stupio u smućenost i iz kojih razloga.

I sveti Makarije je pisao pouku bratiji da u vreme izmene na suprotno ne padaju u

oĉajanje. Jer, i sa onima koji se nalaze na stepenu ĉistote se dešava da padnu iz boljeg u lošije stanje, kao što se i vazduh ponekad hladi, iako kod njih nema nemarnosti ni popuštanja sebi. Naprotiv, iako se drţe svog reda, sa njima se dešavaju sliĉne promene, nasuprot nameri njihove volje.

Isto tvrdi i blaţeni Marko, govoreći: "U svakom se dešavaju promene kao u vazduhu". U svakom, tj. ne samo kod niţih i lošijih, nego i kod savršenih. U prirodi je ĉas hladno, ĉas vruće, ĉas grad, i nešto kasnije - vedro. Tako je i na našem delu - ĉas borba, ĉas pomoć od blagodati. Ponekada je duša u buri i na nju ustaju ţestoki talasi, pa ponovo dolazi promena pošto je posećuje blagodat koja srce ĉoveka puni radošću i mirom od Boga, te celomudrenim i mirnim pomislima.

355

99. I tako, nemoj oĉajavati ni kad budeš u buri, niti se, pak, prevaznosi kada si osenjen mirom. Naprotiv, bolje razmotri u sebi neĉiste pomisli i nepriliĉne likove koji su se u tvom umu utvrdili u vreme bure i u ĉasu smetenosti i neurednosti pomisli, te razmisli o

brzini sa kojom si se naklonio strastima, razgovarajući sa njima u pomraĉenju uma. Ipak, znaj da je sve to radi našeg smirenja na nas naveo promisao Boţiji koji o svakom od nas promišlja i udešava svaku korist.

100. Smirenje i bez podviga ĉini da nam se opraštaju mnoga sagrešenja, a bez smirenja su i podvizi beskorisni i pripremaju nam mnogo toga rĊavog. Ono što je so za svaku hranu, to je smirenje za svaku vrlinu. Radi njegovog sticanja treba da se neprestano ţalostimo mišlju sa uniţavanjem i rasudljivim bolom. I ono će nas, ako ga steknemo, uĉiniti sinovima Boţijim.

101. Gospod je ukazao na molitvu kao na potporu naše nemoći, govoreći: Probudite se, bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41). Molite se i ne budite lenjivi, već u svako vreme budite istrajni (Kol.4,2-3). Ištite, i daće vam se; traţite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traţi, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se (Mt.7,7-8). On je tu svoju reĉ naroĉito potvrdio i podstakao nas ka većoj marljivosti priĉom o ĉoveku koji je u ponoć došao svom prijatelju i traţio mu hleba. Gospod govori: Kaţem vam: Ako i ne ustane da mu dade zato što mu je prijatelj, ali za njegovu bezoĉnost ustaće i daće koliko mu treba (Lk.11,8). I vi se molite i nemojte biti nemarni. Kakvo samo nebivalo podsticanje ka smelosti!

102. Gospod zna da se sve do smrti od nas ne oduzima mogućnost otpadanja, da nam je promena veoma bliska, tj. prelaz od vrline ka poroku, i da ĉovek i njegova priroda u sebe primaju suprotnost. Stoga nam je On naredio da budemo marljivi i da se podvizavamo u svagdašnjoj molitvi. MeĊutim, On nam je naredio da se molimo ne samo radi saĉuvanja od oĉigledne promene, nego i radi tananosti i neshvatljivosti onoga što se svagda sa nama dešava. Jer, poznanje našeg uma ne moţe da obuhvati stanja u kojima se ĉesto nalazimo i bez svog proizvoljenja. I premda naše misli mogu biti postojane i prilepljene za dobro, Njegov promisao nas više puta ostavlja u granicama iskušenja, kao što je rekao blaţeni Pavle: Dade mi se ţalac u telo (2.Kor.12,7-9).

103. Ovaj svet je borba i poprište za borbu. Ovo vreme je vreme borbe. U vreme te borbe i u vreme sukoba ne postoji zakon, tj. Car svojim vojnicima nije postavio granicu sve dok ne bude konaĉni sukob i dok svaki ĉovek ne bude priveden vratima Cara nad carevima i ispitan da li je odneo pobedu ili je okrenuo leĊa svoja. Jedini zakon koji tu vaţi jeste bodrost i suprotstavljanje. Nemojmo biti nemarni za molitvu, niti se olenjimo u traţenju pomoći od Gospoda bez koga ne moţemo ĉiniti ništa što mu je ugodno. Sve dok smo u ovom svetu i u ovom telu treba da se ĉvrsto drţimo uverenja da ne moţemo biti bez dela i

bez truda, pa makar se popeli i do nebeskog svoda.

104. Savršenstvo tog poprišta se sastoji u sledećem: u pokajanju, u ĉistoti i u usavršavanju sebe. (Onaj ko se pokajao treba da stupi u borbu sa strastima i da se bori sve dok ne oĉisti svoje srce. Oĉišćenje srca je granica borbe i vrata u oblast savršenstva).

105. Nekoga su pitali: "Šta je pokajanje". On je odgovorio: "Ostavljanje ranijeg i ţalost zbog njega". I još: "Skrušeno i smireno srce".

106. Još su ga pitali: "Kako ĉovek moţe steći smirenje". On je rekao: "Neprestanim sećanjem na svoja sagrešenja i na blizinu smrti, siromašnim odelom, biranjem poslednjeg mesta u svako vreme, prihvatanjem poslednjih i najniţih dela u svakom sluĉaju, izbegavanjem neposlušnosti, ĉuvanjem ćutanja, izbegavanjem skupova, ţeljom da se

356

ostane nepoznat i po strani od izbora, izbegavanje da se bilo koja stvar poseduje, neraspoloţenjem za razgovor sa mnogim licima, odsustvom ljubavi prema sticanju dobitka, umom koji je iznad poricanja ili okrivljavanja bilo kog ĉoveka i iznad zavisti, poloţajem koji

iskljuĉuje mogućnost da su nam ruke na svima, ili da su ruke svih na nama, bavljenjem svojim delom u usamljenosti, izbegavanjem brige o bilo ĉemu u svetu, izuzev o sebi samom. Kraće reĉeno: smirenje se raĊa i srce se ĉisti ţivotom stranca, siromaštvom, i prebivanjem u usamljenosti.

107. Obeleţje onih koji su dostigli savršenstvo jeste sledeće: ukoliko i deset puta na dan budu predani na spaljivanje za ljubav prema bliţnjima oni se ne zadovoljavaju, kao što je pokazao Mojsije (Izl.32,32), i blaţeni Pavle (Rim.9,3) i ostali apostoli. Bog je Sina svog predao na krsnu smrt iz ljubavi prema tvorevini. I da je imao nešto još dragocenije, svakako bi nam ga dao. Podraţavajući mu, i svi sveti se staraju da, stremeći ka savršenstvu, postanu sliĉni Njemu savršenstvom ljubavi prema bliţnjem.

108. Niko ne moţe uzići na stepen te ljubavi ukoliko ne oseti tajno svoju nadu. Oni

koji ljube ovaj svet ne mogu steći ljubav prema ljudima. Onaj ko stekne ljubav ujedno se oblaĉi u samog Boga. Onaj, pak, ko je stekao Boga mora da se saglasi da sa Njim primi i drugo, pa ĉak i da svuĉe svoje telo. Onaj ko se ljubavlju prema svetu obukao u taj svet i u taj ţivot, neće moći da se obuĉe u Boga sve dok ga ne ostavi. Jer, sam Bog je to posvedoĉio, govoreći: Ako neko ne ostavi to i ne zamrzi i dušu svoju, ne moţe biti moj uĉenik (Lk.14,26). Treba to ne samo ostaviti, nego i zamrzeti.

109. Zbog ĉega je nada tako slatka i zbog ĉega sva dela koja ona prati bivaju tako lagana? U duši svetih se tog ĉasa javlja prirodna ţelja (za blagobićem), te im nada daje da piju iz njene ĉaše, opijajući ih. Zbog toga oni već ne osećaju trud i postaju neosetljivi za napore i nevolje. Ĉitavo njihovo putovanje im izgleda kao letenje po vazduhu, a ne hoĊenje ljudskim stopama, budući da ne vide teţinu puta, niti brda ni potoke, dok im se oštrice puta ĉine glatkim (Is.40,4). Njihova paţnja je okrenuta nedrima njihovog Oca, a sama nada im, kao prstom, svagda ukazuje na udaljeno i nevidljivo, što se vidi oĉima vere. Ţeljom tog udaljenog ona, kao ognjem, razgoreva sve delove duše. Tamo je usmerena sva ustremljenost njihovih pomisli i oni svagda tamo ţure. Tako ih nada zagreva kao ognjem i oni sebi ne mogu dati odmora u ĉeţnjivom i neprestanom hoĊenju koje vrše sa radošću.

110. Bestrašće se ne sastoji samo u tome da ne osećamo strasti, već i u tome da ih ne primamo. U svetima strasti iznemogavaju usled mnogih i razliĉnih, primetnih i skrivenih vrlina koje su stekli. One kod njih ne mogu lako ustati na dušu. Njihov um nema potrebe da neprestano bude paţljiv, budući da je u svako vreme ispunjen mislima koje se bude razmišljanjem i besedom o prevashodnim naravima. Ĉim strasti poĉnu da se bude, um se ushićuje nekom poukom i izbegava susret sa njima. Tako strasti, po reĉi blaţenog Marka, u

njima ostaju prazne.

111. Vršeći vrlinska dela i pribliţavajući se poznanju, um, po blagodati Boţijoj, malo oseća ono što saĉinjava rĊavi i nerazumni deo duše. Jer, poznanje ga podiţe na visinu i otuĊuje od svega što je u svetu. Usled neporoĉnosti, um svetih je tanan, lakopokretan i oštar. Podvigom se on ĉisti i suvoćom njihovog tela - prosvećuje. Usled obuĉavanja u bezmolviju i usled dugotrajnog prebivanja u njemu, oni lako obavljaju svako unutrašnje sagledavanje, koje ih dovodi do izumljenja. Oni obiĉno izobiluju sagledavanjima i njihov um nikada nije bez nekog predmeta za razmatranje. Oni nikada nisu bez onoga što u njima donosi plod Duha. Dugotrajnom navikom iz njihovog srca se izglaĊuju sećanja kojima su se budile strasti, te slabi sila Ċavolske vlasti. Duhovna ĉula duše koja se ne druţi sa strastima

357

preko pomisli, već je neprestano zauzeta drugim staranjem, ne mogu biti zadrţana noktima strasne sile.

112. Samomnjenje u dušu unosi nadmenost i daje joj slobodu da na oblacima svojih pomisli kruţi po svoj tvari. Smirenje, pak, sabira dušu bezmolvijem, pri ĉemu se ona usredsreĊuje u sebe samu. Kao što je duša unutar tela sakrivena od pogleda i od opštenja za drugim ljudima, tako i istinski smirenoumni ĉovek ne samo da ne ţeli da ga vide i znaju ljudi, već se drţi namere da se pogruzi u samog sebe, da postane nešto što ne postoji i što još nije došlo u biće. I sve dok je skriven, zakljuĉan u sebe i odvojen od sveta, takav ĉovek svecelo prebiva kod svog Vladike.

113. Smirenoumni se nikada ne zaustavlja da pogleda na skupove, na narodne zborove, na guţvu, meteţ i razuzdanost. On ne obraća paţnju na reĉi, besede, viku i rasejanost ĉula. On ne ţeli da ima mnogo niti da je neprestano u poslovima, već ţudi za slobodnim vremenom, slobodnim od briga, kako mu pomisli ne bi izlazile van. Jer, on je uveren da neće moći da izbegne smućenost pomisli ukoliko se preda mnogim delima.

Naime, pri mnogim delima javljaju se mnoge brige i skupina mnogosloţnih pomisli. Njima se, pak, otvaraju vrata strastima, te se gubi tišina rasuĊivanja i vrata mira ostaju zatvorena. Stoga se smirenoumni ĉuva od svega prekomernog. Tako je on uvek u tišini, u pokoju, u miru, u skromnosti, u poboţnosti.

114. Kod smirenoumnog nikada nema brzopletosti, usplahirenosti, vrelih i lakih misli, već svagda vlada spokojstvo. Nema niĉega što bi ga moglo izumiti, smutiti, privesti u uţas. On se ni u ţalostima ne uţasava, niti menja, niti u veselju dolazi do divljenja ili nadimanja. Sva njegova radost i veselje se sastoje u onome što je ugodno njegovom Vladici.

115. Smirenoumni ne sme ni Bogu da se pomoli, niti da moli za bilo šta, i ne zna o ĉemu bi se molio. On samo ćuti svim svojim ĉulima, oĉekujući jedino milost i izvoljenje koje će Veliĉanstvo kome se poklanjamo izneti o njemu. On savija svoje lice na zemlju, a njegov unutrašnji pogled srca je uzdignut ka vratima Svetinje nad Svetinjama, gde se nalazi Onaj ĉije je stanište - primrak, i pred kim serafimi pokrivaju svoje oĉi. On se jedino usuĊuje da govori i da se moli: "Neka sa mnom bude po volji tvojoj, Gospode".

116. Pred Bogom hodi u prostoti, a ne u mudrovanju uma. Za prostotom sledi vera, a za previsprenošću i dovitljivošću mudrovanja - samomnjenje. Za samomnjenjem, pak, sledi udaljenje od Boga.

117. Stajući pred Boga na molitvu, u svojoj pomisli postani sliĉan nemom detetu. Pred Bogom nemoj govoriti [sa namerom da pokaţeš] svoje znanje, već mu se pribliţuj sa detinjim mislima. Hodi pred Njim [sa namerom] da stekneš Njegovo otaĉko promišljanje, ono koje oci imaju o svojoj deci. Reĉeno je: Gospod ĉuva mladence (Ps.114,5), i to ne samo male telom, već i mudre u svetu koji su, ostavljajući svoje znanje, voljom postali sliĉni mladencima i poĉeli da se uĉe svedovoljnoj mudrosti koja se ne dostiţe trudom (knjiţevnog) obrazovanja. Išti od Boga dar da doĊeš do mere takve vere. O tome se moli bez lenjosti i išti sa vatrenošću. Moli se sa velikom marljivošću sve dok ne dobiješ. Toga ćeš se udostojiti ukoliko se najpre sa verom prisiliš da svoje staranje prebaciš na Boga i da svoju briţljivost zameniš Njegovim promišljanjem. I kada Bog u tebi primeti volju da se sa ĉistom mišlju poveriš Njemu više nego samom sebi, te da si se prisilio da se više nadaš na Njega negoli na dušu svoju, u tebe će se useliti ona nepoznata sila i ti ćeš osetiti da je sa tobom. Osetivši tu silu mnogi su išli u oganj bez straha i išli po vodi bez kolebanja u pomislima, bez bojazni da će potonuti.

358

118. Ne ĉini li ti se da to duhovno poznanje ĉovek moţe primiti duševnim poznanjem? MeĊutim, to nije moguće. Onaj ko revnosno upraţnjava duševno poznanje, ne moţe ga ĉak ni osetiti. I ukoliko ţele da se pribliţe duhovnom poznanju, moraće da se

odreknu duševnog poznanja, svih njegovih dovitljivih tananosti i mnogoobraznih radnji, te da se prihvate mladalaĉkog oblika misli. Za njih veliku smetnju predstavljaju navike i pojmovi duševnog poznanja sve dok ih, malo po malo, ne izglade. Duhovno poznanje je prosto i ne prosijava u duševnim pomislima. Sve dok se ne oslobodi od mnogih pomisli i ne doĊe do proste ĉistote, razum ne moţe osetiti duhovno poznanje.

119. Ukoliko si se jednom poverio Gospodu koji je moćan da te saĉuva i da se postara o tebi, više nemoj da se brineš ni o ĉemu takvom, već reci svojoj duši: "Za svako delo mi je dovoljan Onaj kome sam jednom predao dušu svoju. Mene tu nema. On to zna". I tada ćeš na delu videti ĉuda Boţija. Videćeš kako je On u svako vreme blizu i kako izbavlja one koji ga se boje, kako ih okruţuje Njegov promisao, iako je nevidljiv. Tvoj Hranitelj je nevidljiv, ali ti ne treba da sumnjaš u Njegovo prisustvo. On se ĉesto otkriva i vidljivim oĉima kako bi ti bio dobrodušan.

120. Ĉim ĉovek od sebe odbaci svaku vidljivu pomoć i ljudsku nadu, te sa verom i ĉistim srcem poĊe za Bogom, odmah ga susreće blagodat otkrivajući mu svoju silu u razliĉitim pomoćima. Ona mu se najpre otkriva u vidljivom, u onome što se tiĉe tela i ukazuje mu pomoć promišljanjem o njemu kako bi on u tome najlakše mogao osetiti silu Boţijeg promisla o njemu. Shvativši pomoć u otkrivenom, on se uverava u pomoć i u skrivenom, primećujući kako blagodat pred njim otkriva lukave misli i teške pomisli, usled ĉega ĉovek lako dolazi do njihovog znaĉenja, do shvatanja njihove uzajamne veze i varljivosti, te njihovog uzajamnog porekla i pogubnosti za dušu. U isto vreme, blagodat pred njegovim oĉima posramljuje svu podmuklost demona, ukazujući mu kao prstom na ono što bi mu se desilo da za nju nije doznao. Tada se kod njega raĊa misao da svaku

stvar, i malu i veliku, on treba u molitvi da isprosi od svog Sazdatelja.

121. Kada blagodat Boţija utvrdi njegove misli i on u svemu poĉne da se nada na Boga, iskušenja poĉinju da ga napadaju. I blagodat dopušta da se na njega šalju iskušenja koja odgovaraju njegovoj meri kako bi bio u stanju da ih ponese. U tim iskušenjima mu se osetljivo pribliţava pomoć kako bi bio blagodušan, sve dok se ne obuĉi i ne stekne mudrost, te dok u nadi na Boga ne poĉne da prezire svoje neprijatelje. Jer, ĉovek se ne moţe umudriti u duhovnoj borbi, ni poznati svog Promislitelja, niti osetiti Boga svog i skriveno se utvrditi u veri u Njega ukoliko ne izdrţi ispitivanja.

122. Ĉim primeti da je u pomisli ĉoveka poĉela da se javlja sumnja i da je poĉeo o sebi da misli visoko, blagodat odmah popušta da se protiv njega osnaţe i uĉvrste iskušenja kako bi poznao svoju nemoć i opet se sa smirenjem uhvatio za Boga.

123. Nemoj se ĉuditi što se na tebe odasvud izlivaju ţestoke i silne nevolje kada pristupiš ka vrlini. Jer, prava vrlina ne moţe da se upraţnjava bez teškoće. Zbog toga je sveti Jovan rekao: "Vrline obiĉno prate teškoće. Ona nije dostojna pohvale ukoliko je vezana za pokoj". I blaţeni Marko govori: "Svaka savršena vrlina se naziva krst, budući da ispunjava zapovest Duha". I apostolsko uĉenje kaţe: Svi koji hoće da ţive poboţno u Hristu Isusu biće gonjeni (2.Tim.Z,12) Gospod, pak, govori: Samo onaj ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je (Mt.16.25). On ti na prvim koracima predlaţe krst upravo stoga da bi se prvo odluĉio na njega, pa tek onda pošao za Njim.

124. Ništa nije tako silno kao oĉajanje. Ono ne zna da li ga je neko pobedio bilo zdesna bilo sleva. Nema nikog drskijeg od ĉoveka koji je u svojoj misli svoj ţivot lišio nade.

359

Niko od neprijatelja ne moţe da opstane pred njim i nema nevolje koja bi njegovu misao dovela do iznemoglosti. Jer, svaka nevolja je lakša od smrti, a on saginje glavu da bi primio smrt.

125. Ţelja za pokojem je u sva vremena podsticala ljude da zaboravljaju na veliko, na dobro i na vrline. I pre nas i do sada ljudi su upravo zbog toga iznemogavali i lišavali se pobede, gubeći ĉak i ono najbolje. Prema tome, ĉovek zanemaruje Carstvo Boţije zbog nade na neku malu ovdašnju utehu. Ko ne zna da se ptice pribliţavaju zamci, imajući u vidu pokoj?

126. Kada um porevnuje za vrlinu, ni spoljašnja ĉula ne dopuštaju da ih savladaju nikakve teškoće. Kada srce porevnuje duhom, telo se ne ţali u nevoljama, ne plaši se i ne skuplja od straha. Tada um, kao dijamant, svojom ĉvrstinom stoji ispred svih iskušenja. Porevnujmo, te će od nas pobeći svaki nemar koji raĊa lenjost. Revnost raĊa odvaţnost i duši pridaje pobedonosnu silu. I kakva sila demona moţe opstati ukoliko duša protiv njih podigne svoju prirodnu revnost?

127. Znajući da um naš ne moţe u svako vreme stojati na jednom [mestu] i ĉuvati straţu, i da ne moţe uvek uvideti ono što mu škodi, drevni oci naši su se oblaĉili u negramţljivost kao u oruţje i odlazili u pustinju gde nema ţitejskih briga, koje sluţe kao uzrok strastima. Tamo oni nisu imali povode za razdraţljivost, ţelje i zlopamćenje. Protiv svega toga i sliĉnoga oni su se njome uĉvršćivali i ograĊivali kao nerušivim stubom.

128. Ĉoveku koji prebiva u negramţljivosti neprestano na misao dolazi seoba iz ovog ţivota. On prilaţe svagdašnje staranje o pripremi za to, beţi od svakog pokoja, pri ĉemu misao o prenebregavanju sveta treperi u njegovom umu. On stiĉe krepko srce koje opasnosti susreće bez straha, ne boji se smrti budući da svakoĉasovno ka njoj ustremljuje svoj pogled, nevolje koje ga zadese susreće sa veseljem i radovanjem znajući da dostavljaju vence. Ukoliko se, pak, desi da stekne bilo šta prolazno, istog ĉasa se u njegovoj duši budi ljubav prema telu, niĉu pomisli o telesnom pokoju i o naĉinima da se doĊe do onoga što tome sluţi. Od njega se, dalje, oduzima tvrdoća srca koju je imao dok je u svojoj negramţljivosti bio iznad sveta, i njegovu dušu poĉinju da uznemiravaju misli koje navode strah za ţivot, usled ĉega od njega odlazi krepko uzdanje na Boga.

129. Razne izreke. Onaj kome se glava nalazi u vodi ne moţe da udahne tanani vazduh. Tako ni onaj ko svoju misao pogruţava u ovdašnje brige ne moţe da udahne osećaj novog sveta.

Kao što smrtonosni gas razara telesni sastav, tako i nepristojni prizor uništava mir uma.

Kao što staklo ne moţe ostati celo pri sudaru sa kamenom koji se nalazi u blizini, tako ni svetitelj ne moţe da ostane pri svojoj ĉistoti i neoskrnavljenosti ukoliko dugo

ostane zajedno sa ţenom i razgovara sa njom.

Kao što silni i postojani pritok vode drveće ĉupa sa korenjem, tako se pritokom iskušenja ustremljenih na telo iz srca iskorenjuje i ljubav prema svetu.

Kao što gorki lekovi istrebljuju neĉistotu rĊavih sokova u telu, tako i ţestina skorbi ĉisti srce od lukavih strasti.

Kao što onaj ko štedi svog neprijatelja na polju borbe ne moţe ostati nepovreĊen, tako ni podviţnik koji štedi svoje telo ne moţe izbaviti od pogibli svoju dušu.

Uplašena izgledom neĉeg strašnog, mlada devojka trĉi ka roditeljima, hvata se za njihovu odeću i traţi pomoć. Tako i duša, koja je pritešnjena i skrušena strahom od

360

iskušenja, ţuri da se pripije uz Boga, prizivajući ga u neprestanoj molitvi. I dok iskušenja produţavaju da, jedno za drugim, napadaju, ona umnoţava moljenje. MeĊutim, ĉim stekne slobodu, ona se predaje lutanju misli.

Kao što se onaj ko caru donese veliki dar nagraĊuje ljubaznim pogledom, tako i onom ko u svojoj molitvi ima suze veliki car vekova, Bog, oprašta sve grehove i nagraĊuje ga blagoprijatnim pogledom.

Ĉovek koji kod sebe ima dragoceni biser obuzet je neprestanim strahom dok prolazi putem oko koga se nalaze razbojnici, prezajući od mogućnosti da bude napadnut i opljaĉkan. Tako i ĉovek koji ima biser celomudrenosti i ide po svetu koji je pun neprijatelja na putevima, ne moţe biti slobodan od straha od razbojnika sve dok ne doĊe u obitelj groba, tj. u zemlju pokoja.

Ĉovek koji u dan plaĉa pije vino i opije se, zaboravlja svaku ţalost i svoj teţak poloţaj. Tako i onaj ko je opijen ljubavlju Boţijom u ovom svetu, tj. u domu plaĉa, zaboravlja sve svoje napore i ţalosti. Zbog svoje opijenosti on postaje neosetljiv za sve

grehovne strasti, njegovo srce se osnaţuje nadom na Boga, duša mu je laka kao ptica, a um mu se svakoĉasovno uznosi sa zemlje. On svojim mislima lebdi iznad svega ljudskog i naslaĊuje se besmrtnošću kod Svevišnjeg.

130. Smirenoumlje je odeća Boţanstva. U njega se obuklo Slovo koje se oĉoveĉilo. Preko njega je Ono razgovaralo sa nama u telu našem. Ono je smirenoumljem prikrilo uzvišenost svoje veliĉine i svoje slave, kako tvar ne bi bila saţeţena pogledom na Njega. Tvar ne bi mogla da pogleda na Njega da od nje nije uzeo njen deo i poĉeo sa njom da besedi. Stoga se svako ko se obuĉe u tu odeću smirenja oblaĉi u samog Hrista. Jer, on je poţeleo da se unutrašnjim ĉovekom obuĉe u podobije u kome je za tvar bio vidljiv i u kome je poţiveo sa njom sam Hristos.

131. Smirenje je neka tajanstvena sila koju, po završetku svog ţivota, primaju

savršeni sveti. Ova sila se silom blagodati daje samo savršenima u vrlini, budući da u sebi sadrţi sve.

132. Nije svako ko je skroman, ćutljiv i krotak već dostigao stepen smirenoumlja. Ĉak ni onoga ko se smirava sećajući se svojih grehova i skrušavajući se zbog njih, nećemo nazvati smirenoumnim, premda je i to pohvalno. On još ne poseduje smirenje, iako ga smišljeno pribliţava sebi: on samo ţeli smirenje, premda ga još nema. Savršeno smirenoumni nema potrebe da svojim mudrovanjem izmišlja uzroke za smirenoumlje, već u svemu projavljuje smirenje bez truda i samoprinuĊavanja.

133. Ako neko pita kako da se stekne smirenje, odgovorimo mu: Dosta je uĉeniku da bude kao uĉitelj njegov i slugi kao gospodar njegov (Mt.10,25). Pogledaj kako projavljuje smirenje Onaj koji ga je zapovedio i koji ga i daruje. Podraţavaj mu i steći ćeš

ga.

134. Na svaki naĉin treba da izbegavamo sve što u nama razdraţuje zle strasti, i naroĉito da u sebi odsecamo uzroke strasti i ono što makar i najmanju strast privodi u dejstvo. Kada i pored toga stupe u dejstvo, treba da im se odupremo i da stupimo u borbu sa njima. Radi toga je najbolje da se pogruţavamo u svog unutrašnjeg ĉoveka i da tamo prebivamo, neprestano obraĊujući vinograd svog srca. Ukoliko naš um tamo prebiva usamljen i otšelniĉki, sa strastima već borbu vodi blagodat.

135. Cilj Spasiteljevog dolaska (prilikom koga nam je dao svoje ţivotvorne zapovesti kao lekove koji ĉiste naše strasno stanje) beše da oĉisti našu dušu od povrede koju je izazvao prvi prestup i da je vaspostavi u prvobitno stanje. Ono što su lekovi za

361

bolesno telo, to su zapovesti za strasnu dušu. Oĉigledno je da su zapovesti postavljene kao suprotnost strastima, radi iscelenja prestupne duše.

136. Povreda nam je došla zbog prestupa zapovesti. Iz toga je oĉigledno da nam se zdravlje vraća njihovim ispunjavanjem. Bez ĉinjenja zapovesti i pre nego što krenemo putem koji vodi ka duševnoj ĉistoti, uopšte ne treba da ţelimo ili da se nadamo oĉišćenju duše. I nemoj govoriti da nam Bog i bez ĉinjenja zapovesti po blagodati moţe darovati oĉišćenje duše. To su Gospodnji sudovi, i Crkva nam ne nalaţe da ištemo tako nešto. Judejci su na svom povratku iz Vavilona u Jerusalim išli prirodnim putem, dok je Jezekilj natprirodno stigao u Jerusalim i u Boţanstvenom otkrivenju video buduće obnovljenje. Nešto sliĉno treba misliti i o duševnoj ĉistoti. Jedni utabanim putem, kroz ispunjavanje zapovesti u mnogotrudnom ţivotu, svojom krvlju dolaze do duševne ĉistote, a drugi se nje udostojavaju po daru blagodati. I ĉudno je to što nam nije dozvoljeno da u molitvi ištemo ĉistotu koja se daruje po blagodati, niti da se odriĉemo ţivota ispunjenog delanjem zapovesti. Jer, bogatašu koji je zapitao: Šta mi treba ĉiniti da nasledim ţivot veĉni, Gospod je jasno rekao: "Ispunjavaj zapovesti" (Lk.10,25). Na ţelju bogataša da sazna nešto više, On je rekao: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21). To znaĉi: umri za sve što imaš u sebi, te ţivi u meni; iziĊi iz starog sveta strasti i stupi u novi svet duha. Jer, rekavši: "Uzmi krst svoj" (Mt.16,24), Gospod je nauĉio ĉoveka da umre za sve u svetu. I pošto je u sebi umrtvio starog ĉoveka ili strasti, On mu je rekao: "Idi za mnom". Stari ĉovek ne moţe da ide Hristovim putem.

137. Ljubitelji pustinje i hvalioci bezmolvija, blaţeni Vasilije Veliki i blaţeni Grigoriji su na bezmolvije otišli tek pošto su proţiveli u svetu upraţnjavajući se u vršenju zapovesti koje su odgovarale onima koji ţive u zajednici. Nakon toga oni su dospeli do duševne ĉistote i udostojili se duhovnog sagledavanja. Zatim su oni poţurili i izašli na pustinjsko

bezmolvije. Od tog vremena oni su prebivali sa svojim unutrašnjim ĉovekom. Zbog toga su postali umozritelji, prebivajući u duhovnom sagledavanju sve dok blagodaću nisu bili prizvani za pastire Hristove Crkve.

138. Pustinja uspavljuje strasti. I od ĉoveka se zahteva da ih uspava, ili da ih iskoreni, tj. savlada kada budu ustajale na nas. Uspavane strasti se opet bude ĉim samo susretnu uzrok kojim stupaju u dejstvo. Ţelimo pustinju ne samo stoga što uspavljuje strasti, već i zbog toga što u njoj, usled nedostatka ĉulnog i udaljenja od svih, moţemo da se umudrimo i da se u nama obnovi unutrašnji, duhovni ĉovek u Hristu, što svakog ĉasa moţemo pratiti sami sebe, i što naš um moţe da postane bodar u ĉuvanju sebe, izbegavajući gubitak sećanja na svoju nadu.

139. Gospod nam je naznaĉio milosrĊe kao put da se upodobimo veliĉini Oca našeg

nebeskog. Monasi, meĊutim, pretpostavljaju bezmolvije. Kako to povezati?

Gospod je naznaĉio milosrĊe kao naĉin da se upodobimo našem Nebeskom Ocu. Ono, naime, milosrdne pribliţava Bogu. I mi monasi poštujemo bezmolvije, ne iskljuĉujući milosrĊe. Mi se staramo da se, koliko je moguće, udaljimo od sujetnih briga i meteţa. Mi nemamo nameru da se protivimo dugu (prema bliţnjima), već se staramo o bezmolviju (kako bismo vernije ispunili viši dug) da se prebiva u bogomisliju, kojim se u najvećoj meri moţemo vratiti u ĉistotu i pribliţiti Bogu. Ukoliko, pak, ponekad bude neophodna izvesna pomoć bratiji, ne treba da budemo nemarni. Neprestano se prinuĊavajmo da u svako vreme u unutrašnjosti budemo milosrdni prema svakoj razumnoj prirodi. Jer, tako nam saopštava uĉenje Gospodnje i u tome se, a ne u neĉemu drugom praznom, sastoji obeleţje

362

našeg bezmolvija. I mi ne treba samo da ĉuvamo to unutrašnje milosrĊe, već i da svoju ljubav, kada nas pozovu okolnosti, pokaţemo spolja.

140. Ţivotodavac je punotu zapovesti saţeo u dve zapovesti koje sobom obuhvataju sve ostale - u ljubavi prema Bogu i sliĉnoj ljubavi prema obrazu Boţijem. Prva zadovoljava ciljeve duhOvnog sagledavanja, a druga - sagledavanja i delanja. Jer, priroda Boţija je prosta, nevidljiva i po prirodi nema potrebe ni za ĉim. I svest je u svom samoudubljivanju i u odnosu prema Bogu prirodno bez potrebe za telesnom delatnošću. Njena delatnost u tome je prosta i projavljuje se u jednom delu uma; saobrazno sa prostotom mnogopoklanjanog Uzroku koji je iznad telesnih ĉula. Druga, pak, zapovest, tj. ĉovekoljublje, usled dvojnosti prirode zahteva da je ispunjavamo i nevidljivo u svesti, i - telesno.

Delatnost svagda prethodi sagledavanju. Stoga niko ne moţe da se uzvisi do oblasti višeg ukoliko najpre nije na delu ispitao niţe. Ni jedan ĉovek ne sme da kaţe da u ljubavi prema bliţnjem napreduje svom dušom ukoliko je zapostavio deo koji se, srazmerno sa

silama, vremenom i mestom, ispunjuje telesno. Jer, tek po njegovom ispunjenju postaje oĉigledno da u ĉoveku postoji savršena ljubav. I ukoliko smo u tome verni i istiniti, duši se daje sila da se u prostim i ni sa ĉim uporedivim pojmovima pruţa do velike oblasti visokog i Boţanstvenog sagledavanja. Gde, pak, nema mogućnosti da se ljubav prema bliţnjem ostvari u vidljivim telesnim delima, pred Bogom je dovoljno da pokaţemo svoju ljubav prema bliţnjem koja se ostvaruje samo dušom.

141. Onaj ko ţeli da zavoli Boga iznad svega treba da se postara o ĉistoti svoje duše. Ĉistota, pak, duše stiĉe se savlaĊivanjem i istrebljivanjem strasti. Strasti su vrata koja su zatvorena pred licem ĉistote. Onaj ko ne otvori ta zakljuĉana vrata neće ući u neporoĉnu i ĉistu oblast srca. Bez toga, pak, duša ne moţe da ima smelost u ĉasu molitve. Jer, smelost je plod ĉistote i napora da se ona stekne. Evo poretka kojim se to dešava: trpljenje sa samoprinuĊavanjem se sa strastima bori za ĉistotu. Duša koja pobedi strasti stiĉe ĉistotu, a istinska ĉistota ĉini da um stiĉe smelost u vreme molitve.

142. Odrecimo se od toga da od Boga traţimo bilo šta visoko. Iznad svega steknimo trpljenje za sve što se dešava sa nama. Sa velikim smirenjem i skrušenošću zbog onoga što je u nama i zbog pomisli naših ištimo otpuštenje grehova svojih i duševni mir. Jedan od otaca je pisao: "Gospod ne prima molitvu onoga ko sebe ne smatra grešnikom". Napisano je da Carstvo Boţije ne dolazi na vidljiv naĉin (Lk.17,20). Mi se sa svoje strane na svaki naĉin postarajmo da prostor svog srca delima pokajanja i ţivotom koji je Bogu ugodan dovedemo do blagoustrojstva. Ono što je Gospodnje doći će samo od sebe ukoliko mesto u srcu bude bilo ĉisto i neoskrnavljeno. Crkva Boţija ne odobrava ono što ištemo na vidljiv naĉin, tj. visoke darove Boţije. Oni koji su ih sticali, nasleĊivali su gordost i pad. Jer,

to nije znak da ĉovek voli Boga, već da je duševno bolestan. I kako ćemo se mi otimati za visoke darove Boţije kada se Pavle hvalio nevoljama i kada je visokim darom Boţijim smatrao zajedniĉarenje u Hristovim stradanjima.

143. Sve dok boluje strastima, duša ĉulima ne oseća duhovno, niti ume da ga ţeli. Ona ga ţeli samo po sluhu ušiju i po napisanom. Duševnu silu od tih bolesti leĉi skriveno delanje zapovesti i zajedniĉarenje u Hristovim stradanjima. Naša prvobitna priroda je u Hristovom Oĉoveĉenju primila obnovljenje i postala sudeonik u Njegovom stradanju i smrti. Zatim se, po obnovljenju izlivanjem krvi, osvetila i postala sposobna da primi nove i savršene zapovesti. Da su nove zapovesti ljudima bile dane pre izlivanja krvi i pre obnove i osvećenja naše prirode moţe biti da bi, sliĉno drevnim zapovestima, samo odsecale porok

363

od duše, nemajući snage da iskorene njegov koren. Sada, pak, nije tako. Skriveno delanje i nove i duhovne zapovesti koje duša ispunjava, drţeći se straha Boţijeg, obnavljaju i osvećuju dušu i skriveno isceljuju sve njene delove. Jer, svima je oĉigledno kakvu strast

neĉujno u duši isceljuje svaka zapovest. Njihovo dejstvo je primetno i za Iscelitelja i za isceljenog, kao što je bilo i sa krvotoĉivom ţenom.

144. Isceljenje strasnog dela duše moţe da se izvrši i blagodaću, kao što je bilo sa blaţenim apostolima. MeĊutim, to je delo posebnog Boţijeg izbranja. Duša, pak, zdravlje obiĉno stiĉe zakonitim putem. Taj put se sastoji u savlaĊivanju strasti putem vršenja zapovesti i napornih dela istinskog ţivota. Ko je prošao tim opštim putem odojen je mlekom izvan veštastvenosti ovog sveta. On je u sebi odsekao prethodnu narav i preporodio se, kao i prvobitno, u duhovnom. Po blagodati je on stekao pojmove unutrašnjeg ĉoveka i postao vidljiv za oblast duha, primivši u sebe novi prosti svet.

145. Kada je um obnovljen i srce osvećeno svi pojmovi koji u njemu niĉu su saobrazni sa prirodom sveta u koji stupa. U njemu se najpre budi ljubav prema

Boţanstvenom i on ĉezne za opštenjem sa anĊelima i otkrivenjima tajni duhovnog sveta. Duhovno poznanje tvari ĉisti njegov um, te u njemu zasijava sagledavanje tajni Svete Trojice, kao i tajni mnogopoštovanog domostroja preduzetog radi nas. Zatim on svecelo ulazi u sjedinjenje sa poznanjem nade na buduće.

146. Kada bi duša, dok je zakljuĉana u oblasti strasti, mogla istinski da razume duhovno, ne bi imala potrebe da pita i saznaje o tajnama duhovnog sveta. MeĊutim, oĉigledno je da vaspitavanje i poznanje pri strastima ne donosi korist i da nije dovoljno za otvaranje vrata koja su zakljuĉana pred licem ĉistote. Kada se od duše oduzmu strasti, um se prosvećuje i postavlja na ĉistom mestu prirode, nemajući više potrebe za pitanjima. On tada jasno vidi dobra koja se nalaze na svom mestu. Spoljašnja ĉula osećaju stvar koju susreću prirodno, a ne na osnovu veţbanja. Na isti naĉin razumi i o duhovnom sagledavanju. Jer um, ukoliko je zdrav u svojoj prirodi, prozire u skrivene tajne duha i u potpunosti sagledava slavu Hristovu. On ne pita, niti se uĉi, već se naslaĊuje tajnama novog sveta, iznad slobode volje, srazmerno vatrenosti vere i nadi u Hrista.

147. Ukoliko ţeliš da ti srce postane obitelj tajni novog sveta, najpre se obogati telesnim delima - postom, bdenjem, sluţbom, podviţništvom, trpljenjem, obaranjem pomisli, i ostalim. Svoj um vezuj ĉitanjem Pisama i udubljivanjem u njih. Pred svojim oĉima napiši zapovesti, a neprestanim molitvenim razgovorom i samoudubljivanjem u molitvoslovlja iz srca iskorenjuj svaki obraz i svako podobije koje si ranije primio. Priuĉavaj svoj um da se uvek udubljuje u tajne Spasiteljevog domostroja, prestani da išteš poznanje i sagledavanje koje u svom mestu i u svoje vreme previšavaju slovesno opisivanje i produţavaj sa delanjem zapovesti i trudom oko sticanja ĉistote. Moli Gospoda da te

udostoji umnog ţivota. Poĉetak, sredina i kraj ovog ţivota saĉinjava sledeće: odsecanje svega sjedinjenjem sa Hristom. Ukoliko ţeliš sagledavanje tajni, u sebi neguj zapovesti delom, a ne samo stremljenjem da ih spoznaš. Duhovno sagledavanje dejstvuje u oblasti ĉistote.

148. Sagledavanje tajne vere je kod sinova povezano sa verom i napasa se na poljima Pisma. Reĉi koje su nedostiţne poznanju postaju shvatljive pomoću vere. Poznanje o njima mi stiĉemo u sagledavanju koje se ostvaruje po oĉišćenju. Za duhovne tajne koje su više poznanja i koje ne osećaju ni telesna ĉula, ni razumna sila uma, Bog nam je dao veru. Njome samo saznajemo da te tajne postoje. Od te vere se u nama raĊa nada na njih (tj. nada da ćemo ih razumeti). Verom ispovedamo da je Bog Gospod, Vladika, Tvorac i

364

Ustrojitelj svega. Podsticani, zatim, savešću mi rešavamo da treba da vršimo Njegove zapovesti i da razumemo da stare zapovesti ispunjava strah, a ţivotvorne Hristove zapovesti - ljubav, kao što govori Gospod: Ako me ljubite, zapovesti moje drţite. I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja (Jn.14,15-16). Dolazak Utešitelja On naziva darom otkrivenja duhovnih tajni. Stoga se u primanju Duha, koga su primili apostoli, sastoji sve savršenstvo duhovnog poznanja. I Gospod je obećao da će umoliti Oca da im da Utešitelja kako bi, ukoliko vrše zapovesti i oĉiste sebe, sa njima ostao u vekove. Vidiš li da se zbog ĉuvanja zapovesti um udostojava blagodati tajanstvenog sagledavanja i otkrivenja duhovnog poznanja.

149. Ĉuvanje zapovesti projavljuje takvu silu jedino kada se vrši iz ljubavi prema Darodavcu, a ne iz straha. Stoga zakonita vrata koja vode u sagledavanje jeste ljubav. Boţanstvena ljubav one koji su je stekli uznosi u sva otkrivenja poznanja i tajanstvenih sagledavanja. Stoga najpre treba steći ljubav. Posle toga će sagledavanje duhovnog za nas biti nešto prirodno. Shvati mudrost blaţenoga Pavla koji je ostavio sve darove koje saopštava blagodat i iskao samo najsuštinskije, tj. ono ĉime se primaju i ĉuvaju darovi - ljubav (1.Kor.13). Ona je mesto otkrivenja. Na tom mestu se sagledavanje pokazuje samo od sebe. Po meri prirodnog uzrastanja duša stiĉe novo i novo poznanje o onom što postoji u svetu, svakog dana se sve više uĉeći. Tako se ĉovek i u duhovnom sagledavanju i Boţanstvenom osećanju obuĉava srazmerno sa uzrastanjem u razumnom ţivotu. Došavši u oblast ljubavi, on duhovno sagledava na njegovom mestu.

150. Duhovno se ne pokorava sve dok ĉovek primenjuje usilje da ga svede sebi. I ukoliko on drsko uzmašta da ga razume pre vremena i podiţe svoj pogled ka njemu, njegov vid će otupeti i on će primećivati jedino prizrake i likove. Ĉim to budeš shvatio svojim rasudljivim umom, više se nećeš truditi da sagledavanje stekneš pre vremena. Ukoliko ti se uĉini da i sada (pre stupanja u oblast ĉistote i ljubavi) imaš sagledavanje,

radiće se, zapravo, o senci prizraka, a ne o sagledavanju. Jer, kod svega mislenog postoji sliĉnost i maštarski obraz, a postoji i istinsko sagledavanje. I u prirodnoj oblasti se nekad vidi stvarnost, a nekad njena suprotnost: oko umesto stvarnosti vidi senku, vidi vodu tamo gde je nema, vidi zdanja koja vise u vazduhu, iako stoje na zemlji. Sliĉne pojave postoje i u mislenom.

151. Ukoliko viĊenje ne bude oĉišćeno delanjem zapovesti i delima bezmolvnog ţivota, ukoliko ne stekne savršenu svetlost ljubavi i ne uznapreduje u uzrastanju u Hristovom obnovljenju, um ne moţe postati istinski vidilac Boţanstvenog sagledavanja. I svi obrazi duhovnog koje um misli da je sastavio u sebi nazivaju se prividom, a ne stvarnošću. I ĉinjenica da um vidi jedno umesto drugog proizilazi od toga što se nije oĉistio. To se desilo i sa spoljašnjim filosofima koji su duhovnim smatrali ono što nisu primili od istinskog uĉenja od Boga. Oni su o tome govorili sa nepriliĉnim samomnjenjem, razdeljujući jednog Boga u mnogoboštvu, izlaţući i slaţući se meĊu sobom kroz neozbiljnost pomisli, i tu maštu bezumlja svojih pomisli nazivajući umozrenjem priroda.

152. Istinsko sagledavanje ĉulnih i nadĉulnih priroda, kao i same Svete Trojice, udeljuje se Hristovim otkrivenjem. Njemu je ljude nauĉio i na njega ukazao Hristos kada je prvonaĉelnom svojom Ipostasju ostvario obnovljenje ljudske prirode, vrativši joj prvu slobodu. On je svojim ţivotvornim zapovestima probio put ka istini. Naša priroda će postati sagledatelj istine, a ne mašte, tek kad ĉovek, trpeći stradanja, delanja i skorbi, sa sebe svuĉe starog strasnog ĉoveka, kao što novoreĊenĉe sa sebe skida posteljicu prilikom

365

izlaska iz majĉine utrobe. Preporodivši se duhovno, tada um postaje sposoban da primi sagledavanje svoje otadţbine.

153. To sagledavanje jeste hrana uma, sve dok ne doĊe u stanje da primi još više sagledavanje. Jedno sagledavanje, naime, ĉoveka predaje drugome, sve dok um ne bude uzveden u oblast savršene ljubavi. Ljubav je obitelj duhovnog i naseljava se u ĉistotu duše. Kada um dospe do oblasti ljubavi blagodat poĉinje da dejstvuje. Um prima duhovno sagledavanje i postaje vidilac skrivenog.

154. Kao što sam već govorio, dar otkrivenja umnog sagledavanja daje se na dva naĉina. Ponekad se daje blagodaću zbog vatrene vere, a ponekad zbog vršenja zapovesti i ĉistote. Po blagodati je dat blaţenim apostolima. Oni um nisu oĉistili vršenjem zapovesti, već vatrenom verom. Oni su u prostoti poverovali u Hrista i svakako sa zapaljenim srcem išli za Njim. I kad je izvršio svoj predivni domostroj, Hristos im je poslao Duha Utešitelja koji ih je oĉistio i usavršio njihov um, stvarno umrtvivši u njima starog strasnog ĉoveka, i stvarno oţivotvorivši u njima novog duhovnog ĉoveka. I blaţeni Pavle je bio tajanstveno

obnovljen, primivši sagledavanje otkrivenja tajni. Nije napisano ono što je Hristos sa njim razgovarao, već se navodi samo ono što mu je rekao Ananija: Savle brate, Gospod naš Isus, koji ti se javio na putu... poslao me je da progledaš i da se ispuniš Duha Svetoga (Dap.9,17). I.kad ga je krstio, on se ispunio Duha Svetog. On je osetio skrivene tajne otkrivenja, kao što se desilo i sa svetim apostolima kojima je Gospod Isus govorio: Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne moţete nositi. A kada doĊe On, Duh Istine, uvešće vas u svaku istinu... i javiće vam ono što dolazi (Jn.16,12-13).

155. Tek kad je primio Duha Svetog i kad se Njime obnovio, blaţeni Pavle se udostojio tajni otkrivenja i poĉeo da duhom sagledava otkrivenja, naslaĊujući se sagledavanjem, slušajući neiskazane reĉi, upraţnjavajući sagledavanje iznad prirode, oduševljavajući se sagledavanjem nebeskih sila i naslaĊujući se duhovnim. Takvo ushoĊenje on nije dostigao po svojoj ţelji, kao što u svom bezumlju tvrde jeretici (evhiti). Um uopšte ne moţe da ushodi tamo. Naprotiv, Pavle je bio uzdignut duhom otkrivenja, kao što je sam pisao u Poslanici Korinćanima (2.Kor.12,2-4), nasuprot sujetnim ljudima koji su se poredili sa svetim apostolima i koji su maštu svojih pomisli nazivali duhovnim sagledavanjima.

156. RasuĊujući o ljudima koji su obremenjeni strastima pa ipak stupaju u ispitivanje o zakonima telesnog i bestelesnog (ni u ĉemu se ne razlikujući od bolesnika koji nude pravila o ĉuvanju zdravlja), jedan od svetih je napisao: "Saznavši da uĉenici koji su zanemarivali zapovesti i koji nisu savladali strasti ţele blaţenstvo sagledavanja tajni (koje je moguće samo po oĉišćenju od strasti), blaţeni Pavle je rekao: "Svucite najpre starog ĉoveka strasti. Tada poţelite da se obuĉete u novog ĉoveka, obnovljenog poznanjem tajni

na podobije Tvorcu, i ne ţelite blaţenstvo koje imam ja i ostali apostoli, koje je dato dejstvom blagodati, stoga što Bog neke miluje, a neke otvrdoglavljuje, kako sam hoće (Rim.9,18)". Jer, ko će stati pred lice Njegovo, ili ko će se usprotiviti Njegovoj volji? Ponekad Bog dariva ni za šta, a ponekad traţi dela i oĉišćenje pa tek onda šalje dar. A ponekad ni posle dela i oĉišćenja ne daje ovde, nego ga ĉuva da bi sagledavanje dao na svom mestu".

157. Smatramo da On tako postupa i odnosno manjeg dara, naime, oproštaja grehova. Jer, On krštenje poklanja kao dar, ne traţeći savršeno ništa izuzev vere. U pokajanju za grehe, pak, On oproštaj ne daje kao dar, već zahteva trud, skorb, ţalost,

366

skrušenost, suze, dugotrajni plaĉ. I tek tada oprašta. Razbojniku je odmah oprostio zbog ispovedanja reĉju na krstu, obećavši mu Carstvo, a od grešnice je zahtevao veru i suze.

158. Duša koja voli Boga samo u Njemu nalazi svoje spokojstvo.

Da bi srcem bio u svezi sa Bogom moraš prethodno da raskineš svaki spoljašnji savez. Jer, sjedinjenju sa Bogom prethodi razrešenje od veštastva.

Mladencu se hleb daje kao hrana tek pošto je othranjen mlekom. I ĉovek koji namerava da napreduje u Boţanstvenom treba da se najpre odvoji od sveta, kao dete od naruĉja i dojki maternjih.

Telesno delanje prethodi duševnom, kao što je prah prethodio duši koja je bila udahnuta u Adama. Ko nije stekao telesno delanje, ne moţe imati ni duševno. Jer, drugo se raĊa od prvog, kao klas iz golog pšeniĉnog zrna. Ko, pak, nema duševno delanje, lišiće se duhovnih darova.

159. Kao što posle sejanja suza slede pregršti radovanja, tako i posle zlopaćenja Boga radi sledi radost.

Zemljodelcu je sladak hleb kojije dobio znojem. Slatka su i dela pravde srcu koje je primilo Hristovo poznanje.

Sa dobrom voljom pretrpi i uvredu i poniţenje kako bi imao smelost pred Bogom.

Ĉovek koji sa poznanjem trpi ruţnu reĉ od onoga kome nije uĉinio nepravdu na svoju glavu polaţe trnov venac. Blaţen je on jer se ovenĉava netljenošću, premda toga ni sam nije svestan.

160. Onaj ko sa poznanjem beţi od sujetne slave u svojoj duši je osetio budući vek.

Um onoga ko u sadašnjem ţivotu beţi od pokoja već sagledava budući vek. Onaj, pak, ko je svezan gramţljivošću jeste rob strasti.

Nemoj misliti da je samo sticanje zlata i srebra gramţljivost. Ono je prisutno kod svakog sticanja stvari za koje je privezana tvoja volja.

Nemoj hvaliti onoga koji se zlopati telesno, ali daje na volju ĉulima, tj. sluhu, otvorenim i neuzdrţanim ustima i bludećim oĉima.

161. Znaj da ostavljanje grehova duţnicima pripada delima pravde. Tada ćeš uvideti tišinu i svetlost po celom umu svom.

Milostivi koji nije viši od svoje pravde nije milostiv, tj. pravi milostivi ne daje ljudima milostinju samo iz svog sopstvenog, nego i sa radošću od drugih trpi nepravdu i miluje ih.

Milostiv je onaj ko dušu svoju polaţe za brata, a ne onaj ko samo davanjem ukazuje milost svome bratu.

Milostiv je i onaj ko nije toliko bestidan da bratu, koji ga udari, uzvrati i oţalosti

njegovo srce.

162. Zavoli trud bdenja kako bi našao utehu u onome što je blisko tvojoj duši.

Zanimaj se ĉitanjem u bezmolviju kako bi tvoj um svagda bio uznošen ka ĉudesima Boţijim.

Zavoli siromaštvo sa trpljenjem kako bi ujedno sabrao svoj um u odnosu na maštanje. Omrzi prostran ţivot kako bi tvoje pomisli ostale bezmeteţne. Uzdrţavaj se od mnogoga i pobrini se samo o duši kako bi je spasao od rasturanja unutrašnje tišine.

163. Zavoli celomudrenost da se u vreme svoje molitve ne bi postideo pred Bogom.

367

Stekni ĉistotu u delima svojim kako bi ti se ozarila duša na molitvi i kako bi ti se sećanjem na smrt u umu rasplamsala radost.

Nemoj biti lenjiv u svom delanju da se ne bi postideo kad staneš meĊu svoje prijatelje.

Nemoj svoju slobodu vezivati onim što sluţi nasladi kako ne bi postao sluga slugu.

Neka ti odeća bude siromašna kako bi ponizio pomisli koje se raĊaju u tebi, tj. visokoumlje srca. Ko voli sjaj neće moći da stekne slobodne misli, budući da se srce unutrašnje usmerava prema izgledu spoljašnjih obraza.

164. Za smirenoumljem sledi uzdrţanje i ograniĉavanje u svemu.

Usled postojanog ograniĉavanja, smirenoumlje dolazi do sagledavanja i dušu ukrašava celomudrenošću. Taština, pak, usled neprestanog meteţa i smućenja pomisli, iz svega što susreće sabira neĉisto imanje i oskrnavljuje srce. Ona nepristojnim pogledom gleda na prirodu stvari i um zanima sramnim predstavama. Smirenoumlje, pak, sebe duhovno ukrašava sagledavanjem, pobuĊujući onoga koji ga je stekao na slavoslovlje.

165. Bolje je da sam sebe razrešuješ od uza greha, negoli da robove oslobaĊaš od ropstva.

Bolje je da se umiriš u duši svojoj, u jednomisliju trodelnog sastava u tebi, tj. tela, duše i duha, negoli da svojim uĉenjem umiruješ raznomislene. Grigorije govori: "Dobro je bogoslovstvovati radi Boga, ali je bolje da se ĉovek oĉisti za Boga".

Za tebe je korisnije da se postaraš o tome da ono što je u tvojoj duši palo od strasti podigneš podsticanjem svojih pomisli da se okreću ka Boţanstvenom, negoli da vaskrsavaš mrtve.

166. Sve dane svog ţivota, ma gde se našao, smatraj se strancem kako bi bio u stanju da se izbaviš od štete koja se raĊa od slobodnog opštenja.

Svagda blagosiljaj ustima pa te neće vreĊati, budući da se uvreda raĊa od vreĊanja, a blagoslov od blagosiljanja.

Na svakom delu se smatraj oskudnim kako bi uĉio, i ĉitavog ţivota ćeš se pokazivati mudar.

Nemoj priĉati drugome ono što sam nisi ispitao kako se ne bi postideo sam sebe i kako se po uporeĊivanju tvog ţivota ne bi otkrila tvoja laţ.

167. Ĉuvaj se da ne ĉitaš jeretiĉka uĉenja. Jer, to više nego bilo šta drugo na tebe moţe podići duha hule.

Ĉesto i nenasito ĉitaj knjige uĉitelja o promislu Boţijem. One, naime, um rukovode ka poimanju poretka u tvorevini i delima Boţijim i ukrepljuju ga. Svojom tananošću one ga

pripremaju za primanje svetlozarnih misli i ĉine da on u svojoj ĉistoti ide ka poznanju tvari Boţijih.

Ĉitaj JevanĊelje koje je zaveštao Bog radi poznanja cele vaseljene kako bi se tvoj um pogruzio u ĉuda Boţija.

Tvoje ĉitanje neka se odvija u nepomućenoj tišini. Budi slobodan od mnogobriţljivosti o telu i od ţitejskog meteţa kako bi, pri sladosnom razumevanju, u duši osetio najslaĊi ukus koji prevazilazi svaki osećaj i kako bi tvoja duša istrajala u tom osećanju.

368

168. Ĉisti svoju dušu, zbaci sa sebe brigu o onome što je izvan tvoje prirode, na svoje pojmove i pokrete stavi zavesu celomudrenosti i smirenja. Tako ćeš naći ono što je unutar tvoje prirode, budući da se smirenima daje otkrivenje tajni.

169. Ukoliko si rešio da svoju dušu predaš na delo molitve koja oĉišćava um i na prebivanje u bodrosti noću kako bi stekao svetao razum, treba da se udaljavaš od gledanja na svet, da prekratiš susrete sa ljudima, da ih ne primaš u svoju keliju, ĉak ni pod vidom koristi, izuzev jednodušnih, jednomislenih i onih koji znaju tvoje tajne. Budi oprezan u odnosu na smućenje od duševnih beseda, te po odsecanju spoljašnjih razgovora sa svojom molitvom sjedini milostinju da bi ti duša ugledala svetlost istine. U meri u kojoj srce prestaje da se uznemirava spoljašnjim predmetima um urazumljuje misli i obavlja Boţanstvena dela, dolazeći do izumljenja. Jer, ukoliko pokaţemo neznatnu marljivost, duša obiĉno brzo jednu besedu zamenjuje drugom.

170. Da bi jednu besedu zamenio drugom (praznu - dušespasonosnom) treba da se baviš ĉitanjem Pisma i Ţitija svetih. Jer, kada budeš stao na molitvu i na svoje pravilo,

umesto razmišljanja o onome što si video i ĉuo u svetu, u sebi ćeš obresti razmišljanje o Boţanstvenim Pismima koja si ĉitao. To razmišljanje će izazvati zaborav svetskih uspomena, ĉime um dolazi do ĉistote. To je znaĉenje reĉenoga da ĉitanje pomaţe duši kada stane na molitvu i da se duša molitvom prosvećuje u ĉitanju. Ĉitanje, opet, umesto spoljašnje smese, pruţa hranu raznim vidovima molitve. Prema tome, duša se ĉitanjem prosvećuje za svagdašnju marljivu i nesmućenu molitvu.

171. Teloljupci i stomakougodnici ne treba da ulaze u ispitivanje duhovnih predmeta, kao što ni bludnica ne treba da razgovara o celomudrenosti.

Krajnje bolesno telo ne podnosi masnu hranu. Ni um koji je zauzet svetskim ne moţe da se pribliţi ispitivanju Boţanstvenog.

Oganj se ne raspaljuje u sirovim drvima. Ni Boţanstvena vatra se ne razgoreva u

srcu koje voli pokoj.

Onaj ko svojim oĉima ne vidi sunce, na osnovu samog sluha drugome ne moţe opisati njegovu svetlost. On ĉak i ne oseća njegovu svetlost. Isto biva i sa onim koji svojom dušom nije osetio sladost duhovnih dela.

172. Ono što ti pretekne od tvojih dnevnih potreba podaj siromasima, te sa smelošću poĊi da prineseš svoje molitve, tj. da sa Bogom besediš kao sa Ocem.

Ništa ne moţe toliko srce pribliţiti Bogu kao milostinja. I ništa u duši ne raĊa toliko tišine kao dobrovoljno siromaštvo.

Kada daješ, daj sa velikodušnošću i sa osmehom na licu, i opskrbi u većoj meri nego što traţe.

Nemoj se truditi da shvatiš ko je dostojan, a ko nije. Neka pred tobom svi ljudi budu jednaki s obzirom na dobro delo. Jer, na taj naĉin moţeš i nedostojne privući dobru, budući da se duša pomoću telesnog brzo dovodi u strah Boţiji.

173. Svoju keliju oĉisti od suvišnih stvari. To će te privesti uzdrţanju, ĉak i da nisi voljan. Oskudica u svemu ĉoveka uĉi uzdrţanju.

Oni koji su odneli pobedu u spoljašnjoj borbi (mislim na borbu koju na dušu podiţu ĉula sluha, vida i ostala) ne moraju se bojati ni unutrašnje borbe.

Kada zatvori gradska vrata, tj. ĉula, ĉovek ratuje unutra i ne boji se zlobnika izvan grada.

369

Blaţen je onaj ko to zna i ko se ne obremenjuje mnoštvom dela, već svu telesnu delatnost obraća na molitveni trud.

174. U trenucima kad Bog bude tvoje srce privodio u umilenje, potrudi se da neprestano ĉiniš poklone i da preklanjaš kolena.

Nemoj svom srcu dopuštati da se brine o bilo ĉemu u vreme kad demoni poĉnu da te ubeĊuju da se latiš drugih poslova. Tada posmatraj i divi se onome što će proizići iz toga.

MeĊu podviţniĉkim borbama ništa nije toliko vaţno i teško i ništa ne izaziva toliko zavisti kod demona kao pruţanje pred Hristovim krstom i danonoćna molitva, koji ĉine da izgleda da su ĉoveku ruke vezane pozadi.

Lati se tota ukoliko nećeš da tvoja vatrenost ohladni i da ne osiromašiš u suzama. Bićeš blaţen ako se o tome budeš starao dan i noć, i ako ne budeš iskao bilo šta drugo.

Ukoliko se ne budeš podvizavao, nećeš naći, i ukoliko sa vatrenošću ne budeš udarao u vrata i neprestano prebivao pored njih u bdenju, nećeš biti uslišen.

175. U ĉovekovom srcu se neće probuditi sladost Duha Boţijeg, njegovi udovi neće primiti ĉistotu u ovom ţivotu i Boţanstvene misli neće ući u njegovu dušu (ostajući neprimećene i sakrivene), sve dok spoljašnji ĉovek ne umre za sve svetsko (ne samo za greh, nego i za svako delo), i unutrašnji ĉovek za lukave misli, i dok prirodni pokreti tela ne iznemognu, postavši nemoćni da u srcu probude grehovnu sladost. U ĉoveku se neće probuditi duhovna opijenost sve dok u svom srcu ne umrtvi staranje o ţitejskom (izuzev o neophodnim zahtevima prirode) i dok brigu o tome ne prepusti Bogu.

176. Ko sa ubeĊenjem i osećanjem u umu drţi [misao] o jednakosti ka kojoj vodi opšti kraj svih, neće imati potrebe za drugim Uĉiteljem da bi se odrekao od ţitejskog.

Onaj ko se dobrovoljno ne udaljuje od uzroka strasti, nevoljno se uvlaĉi u greh. Uzroci, pak, greha su sledeći: vino, ţene, bogatstvo, telesno zdravlje. Oni to, ipak, nisu po samoj svojoj prirodi, već stoga što priroda preko njih lako naginje ka grehovnim strastima. Stoga ĉovek treba da se marljivo pazi toga.

Ljudi se gnušaju siromaštva, a Bog još više - visokoumne duše i nadmenog uma. Ljudi poštuju bogatstvo, a Bog smirenu dušu.

177. Ukoliko hoćeš da postaviš poĉetak dobrom delanju najpre se pripremi za iskušenja koja te susreću. Jer, neprijatelj ima obiĉaj da onoga koji je sa vatrenom verom zapoĉeo dobar ţivot susretne sa raznim strašnim iskušenjima. Njegova namera je da u njemu izazove strah kako bi ohladneo u dobrom proizvoljenju i izgubio vatrenost u bogougodnom delanju. Stoga se pripremi da hrabro susretneš iskušenja koja se podiţu na vrlinu, pa tek onda zapoĉinji delanje.

178. Zapovesti Boţije su više od svih riznica sveta. Ko ih je stekao, u sebi je obreo Boga.

Onoga ko se uvek uspokojava u Boţijem staranju, Bog ĉini pristavnikom doma.

Onoga ko ţeli ispunjenje volje Boţije vode nebeski anĊeli.

Onaj ko se boji greha bez saplitanja vrši strašno putovanje i u vreme mraka pred sobom i unutar sebe nalazi svetlost.

Stope onih koji se boje greha ĉuva Gospod. U vreme saplitanja njih preduhitruje milost Boţija.

370

Onaj ko svoja sagrešenja smatra malim, pada u još gore od prethodnih i nosi sedmostruku kaznu.

179. U smirenju sej milostinju pa ćeš na Sudu poţnjeti milost.

Onim ĉim si izgubio dobro treba da ga ponovo stekneš. Ako si izgubio celomudrenost i prebivaš u bludu, Bog od tebe neće primiti milostinju. Jer, On od tebe hoće svetinju tela.

I svaka druga bolest se leĉi lekovima koji su joj svojstveni. Ako si pobeĊen zavišću, zbog ĉega se upinješ u borbi sa snom (a ne protiv zavisti)?

180. Još dok je prestup mali, dok nije sazreo, dok ne pusti grane u širinu i ne sazre potrudi se da ga iskoreniš. Nemoj se predavati nemaru dok ti nedostatak izgleda mali, inaĉe će kasnije postati neĉoveĉni gospodar. Tada ćeš beţati od njega kao rob i zarobljenik. Ko se, pak, s poĉetka suprotstavi strasti, ubrzo će zagospodariti nad njom.

181. Onaj ko moţe da sa radošću podnese uvredu, ĉak i ako u rukama ima sredstvo da je odbije, primio je od Boga utehu po svojoj veri u Njega. Onaj, pak, ko sa smirenoumljem trpi okrivljavanja koja podiţu na njega, dostigao je savršenstvo i njemu se dive sveti anĊeli. Jer, ni jedna druga vrlina nije toliko visoka i toliko teško ispunjiva.

182. Nemoj verovati da si snaţan sve dok ne budeš iskušan i ne pokaţeš se nepromenjiv.

Nemoj se uzdati u svoju silu da ne bi bilo popušteno da padneš zbog nemoći. Jer, tada ćeš iz samog pada doznati svoju nemoć.

Nemoj imati poverenje u svoje znanje da te neprijatelj ne bi ulovio svojim lukavstvom.

Nikada reĉima nemoj hvaliti dela svoja da ne bi bio postiĊen.

Bog popušta da se ĉovek izmeni u svemu onome ĉime se hvalio kako bi se ponizio i

nauĉio smirenju.

183. Svoje oko neprestano uzvodi ka Bogu. Jer, pokrov i promisao Boţiji obuhvataju sve ljude, premda ostaju nevidljivi. Oni se otkrivaju samo onima koji su se oĉistili od grehova i koji svagda pomišljaju o Bogu, i to samo o Njemu jedinom. Njima se prvenstveno otkriva promisao Boţiji kada Boga radi ulaze u iskušenje. Tada oni promisao Boţiji kao da vide telesnim oĉima, saobrazno sa merom i uzrokom iskušenja koje postiţe svakog od njih. To ih podstiĉe na hrabrost. To vidimo u sluĉaju Jakova, Isusa Navina, tri mladića, i ostalih svetih kojima se promisao Boţiji javljao u nekom ljudskom vidu, podstiĉući ih i utvrĊujući u blagoĉastivosti.

184. Treba li nešto govoriti o podviţnicima koji su tuĊi svetu i o otšelnicima? Oni su od pustinje napravili grad, i uĉinili je naseljem i obitelju anĊela. Ka njima su, usled

blagoustrojstva njihovog ţivota, uvek dolazili anĊeli i, kao ratnici jednog Vladike, povremeno ratovali zajedno sa njima. Oni su u sve dane svog ţivota voleli pustinju, i iz ljubavi prema Bogu ţiveli u gorama, pećinama i provalijama zemaljskim. Budući da su oni, ostavivši zemaljsko, zavoleli nebesko i postali podraţavaoci anĊela, sami sveti anĊeli od njih, po pravdi, nisu sakrivali svoj izgled, već su ispunjavali svaku njihovu ţelju i u svemu im pomagali.

185. Ko je jednom za svagda sebe posvetio Bogu, provodi ţivot u spokojstvu uma.

Bez negramţljivosti duša ne moţe da se oslobodi od meteţa pomisli. Ne privevši osećanja ka bezmolviju, ona neće osetiti mir u mislima.

371

Ne ulazeći u iskušenja, niko neće steći duhovnu mudrost.

Bez priljeţnog ĉitanja nećeš spoznati tananost pomisli.

Bez tišine pomisli um se neće uzdići do skrivenih tajni.

Bez nade po veri duša ne moţe da se smelo odvaţi na iskušenja.

Bez iskustva oĉiglednog Boţijeg pokroviteljstva srce neće biti u stanju da se nada na Boga.

Duša neće imati opštenje sa Hristom ukoliko sa poznanjem ne okusi od Njegovih stradanja.

186. Ko miluje siromašnog, obrešće Boga za staratelja. Ko osiromaši Boga radi obrešće neoskudne riznice. Bog nema potrebe ni za ĉim, ali se veseli kad vidi da ĉovek uspokojava Njegov obraz i poštuje ga Njega radi. Ukoliko ti neko ište nešto od onoga što imaš nemoj govoriti u srcu svom: "To ću ostaviti duši svojoj kako bi se uspokojila, a njemu će ono što mu je potrebno Bog dati iz drugog mesta". Takve misli priliĉe nepravednim ljudima koji ne znaju za Boga. Pravedni i dobri ĉovek svoju ĉast neće dati drugom, niti će dozvoliti da mu vreme blagodati prolazi bez dela. Bog će siromašnog i potrebitog ĉoveka opskrbiti, budući da Gospod nikog ne ostavlja, ali se ti, udaljujući od sebe siromašnog, uklanjaš od ĉasti koju ti On daje i odbacuješ Njegovu blagodat. Stoga se veseli kada daješ i govori: "Slava ti, Boţe, što si me udostojio da naĊem nekoga koga ću uspokojiti". Ako, pak, nemaš ništa što bi dao još više se raduj i, blagodareći Boga, govori: "Blagodarim ti, Boţe moj, što si mi dao blagodat i ĉast da osiromašim radi tvog imena i što si me udostojio da, u bolesti i siromaštvu, okusim od skorbi koja je postavljena na putu zapovesti tvojih, kojim su išli i sveti tvoji".

187. Naša priroda je postala lako dostupna strastima. U današnjem svetu je mnogo iskušenja i od tebe zlo nije daleko: ono se toĉi u tebi i nalazi se pod tvojim nogama. Kao

što su trepavice na oĉima blizu meĊu sobom, tako su i iskušenja bliska ljudima. Bog je to premudro ustrojio radi tvoje koristi, tj. da bi ti postojano udarao u Njegova vrata, da bi se strahom od nevolja u tvoj um sejalo sećanje na Njega, da bi mu se pribliţavao u molitvama i da bi se tvoje srce osvećivalo neprestanim sećanjem na Njega. Bog te nije stvorio nedodirljivim za nevolje kako, poţelevši da postaneš bog, i ti ne bi nasledio ono što je nasledilo onaj ko je najpre bio danica, a zatim se, zbog prevaznošenja, pretvorio u satanu. On te nije stvorio ni nepokolebivim ni nepokretnim kako ne bi postao sliĉan prirodi neoduševljenih stvari.

188. Neprestano se ĉisti pred Bogom, imajući u srcu sećanje na Njega da ne bi, ostavši dugo bez sećanja na Njega, ostao i bez smelosti u trenutku kada mu prilaziš. Jer, smelost pred Bogom jeste posledica ĉestog razgovora sa Njim i mnogih molitava.

Opštenje sa ljudima biva preko tela, a opštenje sa Bogom preko duševnog sećanja na Njega, preko paţnje u molitvama i preko svecelog predavanja Njemu.

Dugovremenim ĉuvanjem sećanja na Boga duša povremeno dolazi do izumljenja i divljenja. Neka se uzveseli srce onih koji traţe Gospoda. Traţite Gospoda, osuĊeni, i utvrdite se nadom. Traţite lice Njegovo pokajanjem (Ps. 104,3-4), osvetite se svetinjom lica Njegovog, i oĉistite se od grehova svojih.

189. Nepravednik na koga nailazi iskušenje nema nade kojom bi prizvao Boga i od Njega oĉekivao spasenje, budući da se u dane svog pokoja udaljavao od volje Boţije.

Bogu se moli pre nego što na tebe naiĊe nevolja. Tako ćeš ga i u vreme gorĉine naći i uslišiće te.

372

Nojev kovĉeg je bio napravljen u vreme mira. Njegova drva su obraĊena sto godina ranije. I u vreme gneva nepravedni su poginuli, a za pravednika je on postao pokrov.

190. Oni u kojima je svet mrtav sa radošću trpe uvrede. Oni, pak, u kojima je svet ţiv ne mogu da trpe uvrede već, pokretani taštinom, padaju u gnev i od nerazumnog pokreta dospevaju u smućenje ili ih obuzima tuga.

Onaj ko hoće da napreduje u vrlini trpljenja uvreda i velikodušnosti treba da se udalji od svojih srodnika i da postane stranac. Jer, u svojoj otadţbini ĉovek ne moţe napredovati u toj vrlini.

Jedino veliki i silni mogu takva stradanja da podnose meĊu svojim srodnicima. To mogu samo oni u kojimaje umro svet, budući da oni u sadašnjem svetu već ne oĉekuju nikakvu utehu.

191. Kao što je blagodat bliska smirenoumlju, tako su bolne nevolje bliske gordosti.

Oĉi Gospodnje su na smirenoumnima da bi ih obradovale. Lice, pak, Gospodnje se okrenuto protiv gordih da bi ih smirilo.

Rado primaj pogrde u svojoj veliĉini, i izbegavaj veliĉanje u svojoj malenkosti.

Ĉast beţi od onoga koji stremi za njom. Onoga, pak, ko be-ţi od nje, ona verno prati.

Bog će napojiti svojim dobrima onoga koji gladuje i ţeĊuje Njega radi.

Bog oblaĉi u odeću netruleţnosti i slave onoga koji trpi nagotu Njega radi.

Onaj koji osiromaši Boga radi, biće utešen Njegovim istinskim bogatstvom.

Ĉitavog svog ţivota se smatraj grešnikom da bi bio opravdan za ĉitav svoj ţivot.

Opšti sa onima koji imaju smirenje i nauĉićeš se njihovoj naravi.

Neka odlika tvoje naravi bude da si prema svima uvek ljubazan i uljudan.

192. Bog je popustio da duša bude dostupna strastima radi njene koristi. On je smatrao da ne bi bilo korisno da je postavi iznad strasti pre drugog preporoda. Duši je korisno da bude dostupna strastima zbog ranjavanja savesti, iako je prebivanje u strastima - drsko i bestidno.

Kao što se od stomakougaĊanja raĊa meteţ pomisli, tako se od priĉljivosti i nepaţljivih razgovora raĊa besmislenost i skliznuće uma iz svog poretka.

Briga o ţitejskim stvarima dušu privodi smućenju. Smućivanje njima pomućuje i um i lišava ga tišine.

Inoku koji se posvetio nebeskom delanju priliĉi da bude izvan svake ţitejske brige kako bi, pogruzivši se u sebe samog, bio izvan svega što pripada ovom veku. Poĉinuvši od svega toga, on već moţe bez rasejanosti da se dan i noć pouĉava u zakonu Gospodnjem.

193. Telesni napori bez ĉistote uma su isto što i besplodna utroba i usahle dojke. Jer, oni se ne mogu pribliţiti poznanju Boţijem. Oni umaraju telo ali se ne staraju da iz uma iskorene strasti. Stoga ništa ne mogu poţnjeti.

Kao što onaj ko seje po trnju ništa ne moţe da poţanje, tako ni onaj ko se upropašćuje zlopamćenjem i gramţljivošću ni u ĉemu ne moţe da uspe, već stenje na postelji svojoj od besanice usled briga o delima koje ga pritiskaju.

194. U duši koja je prosijala sećanjem na Boga i neuspavljivim danonoćnim bdenjem Gospod sazdaje oblak koji je štiti, koji je osenjuje danju i koji je noću osvetljuje ognjenom svetlošću. U njenom mraku sija svetlost.

373

195. Kao što oblak sakriva svetlost meseca, tako isparavanja stomaka izgone iz duše Boţiju premudrost.

Ono što je plamen u suvim drvima, to je telo sa punim stomakom.

Kao što jedno zapaljivo veštastvo, dodato drugom, uvećava plamen ognja, tako i raznovrsnost jela uveliĉava pohotno kretanje u telu.

U slastoljubivom telu ne obitava poznanje Boţije. Onaj ko voli svoje telo neće steći blagodat Boţiju.

Kao što se pri poroĊajnim bolovima na svet pojavljuje plod koji veseli onu koja raĊa, tako se pri muĉenju grla u duši raĊa plod poznanja tajni Boţijih.

Kao što se otac stara o deci, tako se i Hristos brine o telu koje se zlopati radi Njega. On uvek stoji blizu njegovih usta.

196. Stranac je onaj ko je svojom mišlju stao izvan svega ţitejskog.

Monah je onaj ko prebiva izvan sveta i onaj ko uvek moli Boga da mu daruje

buduća dobra.

Bogatstvo monaha je uteha koja se nalazi u plaĉu i radost od vere koja zasijava u skrivnicama uma.

Devstvenik je onaj koji je telo saĉuvao neoskrnavljenim od plotskog spajanja, i koji se stidi i najmanjeg spominjanja o tome.

Ako voliš celomudrenost sramne pomisli odgoni upraţnjavanjem u ĉitanju i dugotrajnoj molitvi. Tada ćeš imati oruţje protiv prirodnih pobuda. Bez toga se u duši ne moţe videti ĉistota.

197. Ako si istinski milosrdan, nemoj se ţalostiti u unutrašnjosti kada ti se nešto oduzme nepravedno, niti kome stranom pominji o gubitku.

Neka gubitak koji su ti naneli uvredioci bude progutan tvojim milosrĊem, kao što se oporost vina potire mnoštvom vode.

Mnoštvo svog milosrĊa dokaţi dobrima koja daješ onima koji su te uvredili, kao što je blaţeni Jelisej postupio sa neprijateljima koji su nameravali da ga uzmu u plen (4.Car.6,13-23).

198. Onaj ko je istinski smirenouman ne smućuje se kad mu ĉine nepravdu i ništa ne govori u svoju zaštitu, već prima klevete kao istinu. On se ne stara da ljude uveri u to da je oklevetan, već traţi oproštaj. Poneki su dobrovoljno na sebe navlaĉili naziv neĉistih, iako nisu bili takvi; drugi su trpeli naziv preljuboĉinca iako su bili daleki od preljube, suzama svedoĉeći da na sebi nose plod greha koji nisu uĉinili, i sa plaĉem moleći od uvreĊenih oproštaj za bezakonje koje nisu uĉinili, budući da im je duša bila uvenĉana

svakom ĉistotom i neporoĉnošću. Drugi su se, da ih ne bi proslavljali zbog prevashodnih pravila ţivota koja su ispunjavali u tajnosti, predstavljali kao suludi, iako su bili rastvoreni Boţanstvenom solju i nepokolebivi u svojoj tišini, tako da su na visini svog savršenstva imali svete anĊele kao svedoke svojih uspeha.

199. Spasitelj je mnogim obiteljima kod Oca nazvao razliĉite mere umova koji se nastanjuju sa one strane, tj. razlike i osobenosti duhovnih darova kojima se naslaĊuju umovi. On je obitelji nazvao mnogima usled razlike u stepenu darova, a ne zbog razlike u mestu. Ĉulnim suncem se naslaĊuje svako saobrazno sa ĉistotom i silom prijemĉivosti oĉiju. Isto tako jedan svetilnik u jednom domu odaje razliĉitu svetlost, premda se svetlost ne deli na mnoge delove. Tako će i u budućem veku svi pravednici neodvojivo prebivati na

374

jednom mestu, ali će svako po svojoj meri biti ozaren mislenim Suncem i po svom dostojanstvu privlaĉiti radost i veselje iz jednog vazduha, od jednog mesta, prestola, prizora i obraza. I niko neće videti meru svog bliţeg, niti višeg, niti niţeg, kako razlika u

blagodati ne bi bila uzrok tuge i ţalosti. Tamo će se svako, po danoj mu blagodati, unutrašnje veseliti u svojoj meri. Za sve je jedan prizor i jedna oblast: osim dva stepena, tj. gornje i donje strane, u sredini postoji raznovrsnost u darovima.

200. Hoteći da um oskrnavi bludnim sećanjem, Ċavo najpre ispituje njegovo trpljenje ljubavlju prema taštini, pokušavajući da prilog te pomisli ne predstavi kao strast. On obiĉno tako postupa sa onima koji ĉuvaju svoj um i u koje ne moţe lako da poloţi bilo kakvu nepriliĉnu pomisao. Kada, pak, ĉoveka istrgne iz njegove ĉvrstine, primetivši da poĉinje da razgovara sa prvom pomisli, Ċavo ga susreće sa neĉim što napominje blud i njegov um svraća na nešto nepristojno. Um se najpre smućuje zbog iznenadnog priloga, a zatim se miri sa njim i od misli već prelazi na dela. MeĊutim, ukoliko odstupi nazad i predupredi prvi napad pomisli, um, uz pomoć Boţiju, moţe lako da savlada i strast.

201. Bolje je strasti odbijati sećanjem na vrline, negoli protivljenjem. Jer, istupajući iz svoje oblasti i podiţući se na borbu, one u umu zapeĉaćuju svoje obraze i likove. Ta borba stiĉe veliku vlast nad umom, silno smućujući i privodeći u smetenost pomisli. Ukoliko se, pak, postupi na prvi naĉin, po odgnanju strasti u umu ne ostaje njihov trag.

202. Sve dok ne primi Utešitelja, ĉoveku su potrebna Boţanstvena Pisma kako bi mu se sećanje na dobro zapeĉatilo u misli i kako bi se neprestanim ĉitanjem u njemu obnavljalo stremljenje ka dobru, ĉuvajući njegovu dušu od tananosti grehovnih puteva. To mu je neophodno stoga što još nije primio silu Duha koja udaljuje zabludu i zarobljuje dušekorisna sećanja. Kada, pak, sila Duha siĊe na dejstvenu duševnu silu u ĉoveku, u srcu se ukorenjuju zapovesti Duha. Tada se on tajno uĉi od Duha, nemajući više potrebu za pomoću od ĉulnog veštastva. Jer, dok se srce uĉi od veštastva, uĉenje prate zabluda i zaborav, a kad se uĉi od Duha, sećanje ostaje nepovreĊeno.

203. Ptica bez krila jeste um koji je kroz pokajanje tek nedavno napustio put strasti. On se u vreme molitve upinje da se uzvisi nad zemaljskim, ali ne moţe, već gamiţe po površini zemlje, nemajući sile da poleti. Pa ipak, uz pomoć ĉitanja, delanja, straha i staranja o mnoštvu vrlina on sabira svoje pomisli. On samo to i zna. I to mu na kratko vreme ĉuva um neoskrnavljenim. MeĊutim, kasnije dolaze sećanja i smućuju i oskrnavljuju srce, budući da ĉovek još nije osetio spokojan vazduh slobode. U njega um ulazi tek posle dugog vremena, kada zaboravi na zemno. Jer, on najpre ima samo telesna krila, tj. vrline koje se vrše spolja, budući da je još dalek od sagledateljnih vrlina i od njihovog osećanja. I upravo one predstavljaju krila uma na kojima se ĉovek pribliţava nebeskom i udaljava od zemaljskog.

204. Sve dok Gospodu sluţi neĉim ĉulnim, u ĉovekovim pomislima se zapeĉaćuju njegovi obrazi i on Boţanstveno predstavlja u telesnim obrazima. Kada, pak, stekne osećaj unutrašnjeg, njegov um će se po meri osećanja, sa vremena na vreme, uzvišavati iznad obraza stvari.

205. Priznak toga da ti se duša pribliţava izlasku iz tame jeste sledeći: srce ti gori i kao oganj se raspaljuje dan i noć, usled ĉega ti ceo svet izgleda kao smeće i pepeo, i ti ne ţeliš ĉak ni hranu od sladosti novih i plamtećih pomisli koje se neprestano bude u tvojoj duši. Tebi se iznenada daje izvor suza koje teku kao potok bez prinude i prate svako tvoje delo, tj. i ĉitanje, i molitvu, i razmišljanje, i primanje hrane i pića. Uvidevši to u svojoj duši, ispuni se dobrom nadom, budući da si preplivao more. Budi priljeţan u svojim delima i

375

marljivo budi na oprezu kako bi se blagodat u tebi umnoţavala iz dana u dan. I sve dok to ne obreteš u sebi nisi završio put svoj, niti si stupio na goru Boţiju. MeĊutim, teško tebi ako bez neke telesne nemoći izgubiš suze koje si primio i obreo i ako se ohladi tvoja

vatrenost bez izmene u neĉemu drugom! Ti si ih tada izgubio ili usled samomnjenja, ili zbog nemara, ili zbog lenjosti. A o onome što ide iza suza napisaću ti kasnije.

206. Ukoliko nemaš dela, nemoj govoriti o vrlinama.

Pred Bogom su nevolje za Njega i radi Njega dragocenije od svake molitve i ţrtve. Miris njihovog znoja je iznad svakog blagouhanja.

Svaku vrlinu koja je izvršena bez telesnog truda smatraj prevremenom i mrtvim plodom stomaka.

Prinosi pravednih su suze njihovih oĉiju. Ţrtva koja je prijatna Bogu jesu njihovi uzdasi za vreme bdenja.

Kada pravedni i oni koji su pritisnuti teţinom tela prizovu Gospoda i kada u bolu uznesu molitvu Bogu, u pomoć im dolaze sveti ĉinovi. Na vapaj njihovog glasa oni ih bodre i teše nadom. Jer, zbog svoje blizine svetim ljudima, sveti anĊeli imaju opštenje u njihovim stradanjima i nevoljama.

207. Vino zagreva telo, a Reĉ Boţija um.

Oni koji se zagrevaju vatrenošću ushićuju se razmišljanjem o onome ĉemu se nadaju i svoju misao pripremaju za budući vek.

Oni koji se napiju vinom pred sobom ne vide pregrade. Tako ni oni koji su opijeni nadom ne znaju za skorbi niti za bilo šta svetsko.

Blaţeni su oni koji su za more skorbi, radi ljubavi prema Bogu, svoja bedra opasali prostotom i neljubopitljivom naravi, i koji ne okreću leĊa.

Oni koji su nadom stupili na neravan put ne zaustavljaju se, niti se vraćaju nazad

kako bi ulazili u ispitivanje puta. Preplovivši more i gledajući na napornost puta, oni prinose blagodarnost Bogu koji ih je izbavio od teskoba, provalija i takve napornosti puta. Sve to oni uopšte nisu ni primećivali.

Puštajući se u plovidbu nada plovi sa prvobitnom vatrenošću ni malo se ne starajući o telu i ne razmišljajući o tome da li će biti nekog uspeha od zapoĉetog truda.

Ţeleći da zapoĉneš delo Boţije, najpre naĉini zaveštanje kao ĉovek koji više neće ţiveti na ovom svetu, kao onaj ko se sprema za smrt, kao onaj ko je prekinuo sa ovim ţivotom i koji je dostigao kraj svog vremena.

Svako dobro delo zapoĉinji sa hrabrošću, a ne sa dvojedušnošću. Takvim delima nemoj pristupati kolebajući se u srcu u nadi na Boga kako ti trud ne bi bio beskoristan i delo na osudu.

208. Dela onih koji ţive po Bogu su sledeća:

Jedan celog dana udara svojom glavom u zemlju. To on ĉini umesto vršenja sluţbe, tj. ĉasova.

Drugi sa postojanim i dugotrajnim preklanjanjem kolena sjedinjuje brojne molitve.

Drugi, opet, mnoštvom suza zamenjuje Boţije sluţbe i zadovoljava se time.

Drugi se stara da pronikne u smisao onoga što ĉita, pridodajući i odreĊeno pravilo.

Drugi svoju dušu muĉi glaĊu tako da uopšte nije u stanju da vrši sluţbu.

Drugi prebiva u plamenom pouĉavanju u Psalmima i svoju sluţbu ĉini neprekidnom.

376

Drugi vreme provodi u ĉitanju i zagreva svoje srce.

Drugi pada u zanos pokušavajući da odgonetne smisao Boţanstvenih Pisama.

Drugi se izumljuje ĉudima koja se navode u stihovima i prestaje sa obiĉnim ĉitanjem, obuzet ćutanjem.

Drugi je okusio sve to i nasitio se, te se vraća nazad i postaje bezdejstven.

Drugi je okusio nešto malo i predao se nadmenosti, upavši u zabludu.

Drugog je teška bolest i nemoć spreĉila da vrši svoje pravilo, a drugog - nadmoć neke navike, ili neka ţelja, ili vlastoljublje, ili taština, ili gramţljivost, ili pristrašće prema sabiranju veštastvenog.

Drugi se sapleo, ali je i ustao, i nije okrenuo leĊa sve dok nije stekao mnogoceni biser.

209. Poĉetak svega je dobra namera pred Bogom (rešenost da se ugaĊa Bogu).

Posle udaljavanja od ţitejskih dela, tome sledi: gladovanje, ĉitanje, svenoćno i trezvoumno bdenje (po silama) i mnoštvo poklona koje treba ĉiniti u dnevne sate, a ĉesto i noću.

Neka ti najmanja mera poklona bude trideset, posle ĉega se pokloni ĉasnom krstu i završi.

MeĊutim, postoje i takvi koji po meri svojih sila uvećavaju taj broj poklona. Jedni u jednoj molitvi provode tri sata, drţeći se trezvoumlja i pruţivši se licem prema zemlji, slobodni od prinuĊavanja i lutanja pomisli.

210. Naš suparnik Ċavo ima drevni obiĉaj da sa onima koji stupaju u podvig brzo raširi svoju borbu. Upotrebljavajući protiv njih razna oruţja i prilagoĊavajući se sa namerama lica, on menja naĉin ratovanja.

Prvi naĉin neprijateljske borbe. Na one koji su lenjivi proizvoljenjem i nemoćni pomislima on od samog poĉetka silno napada, podiţući na njih velika iskušenja, kako bi ih od prvog podviga obuzeo bol, kako bi im se put pokazao ţestok i teško prohodan, te kako bi rekli: "Ako je poĉetak puta tako teţak i naporan, kako ćemo do samog kraja izdrţati mnoge borbe koje nam predstoje".

Sa njima Ċavo ne vodi dugo borbu, već ih brzo obraća u bekstvo. To je stoga što su oni sa sumnjom i hladnoćom stupili na put Gospodnji. Bog, meĊutim, nalaţe da se na taj podvig stupa sa spremnošću da se umre radi ugaĊanja Njemu, obećavajući da će vernog podviţnika ovenĉati ĉašću muĉeništva.

Oni se pokazuju slabi upravo stoga što na poĉetku nisu rešili da se predaju na smrt. U svim svojim borbama oni pokazuju odsustvo ĉvrstine, budući samoljubivi i iznad

svega štedeći svoje telo. I neprijatelj ih goni kao vihor, ne videći u njima duševnu silu koju je navikao da viĊa kod svetih.

Saglasno proizvoljenju ĉoveka da stremi k Njemu i Bog sadejstvuje, pomaţe, i javlja svoje promišljanje o njemu. I ukoliko ĉovek ne postane nemaran ili ukoliko Bog ne dopusti, Ċavo mu se ne moţe pribliţiti, niti navesti svoja iskušenja na njega.

211. Drugi naĉin. Onima koji su hrabri i koji ni u šta ne raĉunaju smrt, već ishode na delo sa velikom revnošću, Ċavo ne izlazi odjednom u susret, niti pri prvom njihovom ustremljenju lako pobediti.

377

Sve dok ih vidi takvima, on se ne usuĊuje ĉak ni da ih se dotakne, ĉekajući da ohladne u svojoj revnosti i da sa sebe skinu Boţanstvene reĉi i sećanje koje im pomaţe i podrţava ih, te da za sebe pripreme svoja oruţja u mislima.

On se bespoštedno ustremljuje na njih ĉim primeti da su poĉeli da se uklanjaju od svojih prvih pomisli i da sami poĉinju da pronalaze ono što bi moglo da posluţi za njihovo savlaĊivanje. Lakomislenim mudrovanjem oni sami sebe iscrpljuju, a lenjošću koja proizilazi od lutanja pomisli oni sami sebi kopaju rov pogibli. Time u njihovim mislima i srcima ovladava hladnoća.

One koji sa plamenom revnošću streme Bogu, nadaju se na Njega i veruju u Njega, okruţuje neka sila. Stoga Ċavo izbegava da ih napada. Bog od njih odbija ljutinu Ċavolske zlobe i ona im se ne pribliţuje. Neprijatelj se obuzdava videći Ĉuvara koji ih uvek ĉuva. Jer, Zastupnik i Pomoćnik se nikada ne udaljuje od njih, sve dok od sebe ne odbace uzrok pomoći - molitve i napore smirenoumlja.

212. Ti koji ideš za Bogom sećaj se u sve vreme svog podviga poĉetka i prve

revnosti pri stupanju na taj put, kao i plamenih pomisli sa kakvim si prvi put izašao iz svog doma i stupio u vojni red. Svakoga dana ispituj sebe kako vatrenost tvoje duše ne bi ohladnela ni u jednom od oruĊa u koja si se obukao, niti u revnosti koja je u tebi plamtela u poĉetku tvog podviga. I neprestano povišuj glas svoj usred vojniĉkog staništa, bodreći i podstiĉući na hrabrost svoju decu sa desne strane, pokazujući ujedno levoj strani da se drţiš trezvoumlja. Zajedno sa tim sa nadom prizivaj Boga, plaĉi pred Njegovom blagošću, prolivaj suze i trudi se, sve dok On ne pošalje Pomoćnika. Tada već nećeš biti pobeĊen.

213. Treći naĉin. Videći kakvu silu ĉovek prima od Boga za svoju revnost i za prizivanje Boga sa verom, neprijatelj se stara da pronaĊe neki naĉin da ga udalji od anĊela koji pomaţe, tj. da u njemu probudi pomisli gordosti, naime da pomisli u sebi da sva njegova sila zavisi od njegove vlastite kreposti i da on svojom silom sebe štiti od svog protivnika i ubice. Onaj ko poveruje takvim pomislima koje seje neprijatelj ostaje bez Boţije pomoći i pada u ruke neprijatelja. Protiv onoga, pak, ko se ne podaje tim nagovaranjima, ko se krepko seća svog Pomoćnika i oko svog srca ne prestaje da ustremljuje ka nebu, neprijatelj, pak, izmišlja nove naĉine borbe.

214. Ĉetvrti naĉin neprijateljske borbe sastoji se u tome što on poĉinje da ugnjetava ĉoveka njegovim prirodnim potrebama (naroĉito potrebom za ţenom, i potrebom posedovanja sredstava za ţivot).

(Odnosno ţene). Premda ĉoveka ne moţe da navede da bilo šta uĉini telom, s obzirom da je ograĊen bezmolvijem, da je njegovo stanište daleko od povoda i uzroka za greh, on se ipak upinje da um podviţnikov [predmet ţelje] vidi u prividu, starajući se da u njima pod vidom istine obrazuje laţne mašte. Da bi oni pri tome došli do ţelje za maštanim on u njima izaziva golicanje i pobuĊuje ih da se mišlju zadrţavaju na sramnim pomislima, da se saglašavaju sa njima, ĉineći ih krivcima. Jer, neprijatelj zna da se kod podviţnika pobeda ili poraz dešavaju u pomislima i u jednom trenutku. Poraz se, naime, dešava ĉim se samo pomisao pomeri sa svog mesta i sa visine svoje siĊe na zemlju, kao što se i zbilo sa mnogima pri maštarskoj predstavi ţenske krasote. Ukoliko su se oni pribliţavali svetu na jedno ili na dva poprišta, neprijatelj je ĉesto udešavao da ţena stvarno doĊe ka njima. Time je ponekad neprijatelj pobeĊivao nemarne i slabe srcem. MeĊutim, drugi su se pokazivali jaĉi od iskušenja, te su, pomagani blagodaću Boţijom, pobeĊivali neprijatelja i njegova maštanja.

378

(Odnosno druge potrebe). Neprijatelj je takoĊe ĉesto udešavao da oni vide prividno zlato, dragocene stvari i drugo blago, a ponekad bi im pokazivao i stvarno [zlato] u nadi da će nekoga od njih uspeti da zaustavi na njegovom putu i ulovi u jednu od svojih mreţa i

zamki. To se popušta da bi se poznalo da li su oni, pri udaljenosti od tih stvari u otšelništvu i pri svojim lišavanjima i oskudici, zaista bogoljubivi, te da li se staraju da ih, kada ih sretnu, preziru iz ljubavi prema Bogu, ne dopuštajući im da ih savladaju iako ih izazivaju, smatrajući ih za ništa u poreĊenju za ljubavlju Boţijom. Istinski podviţnici se ne daju. Po ispitivanju oni se pokazuju kao ĉisti, sliĉno zlatu u topionici. Nemarne, pak, i slabe u sluĉaju nedostatka savlaĊuje i mala potreba, te se vraćaju nazad odriĉući se podviga.

215. Onaj ko spozna svoju nemoć i zaista je oseti odmah podiţe svoju dušu iz raslabljenosti i ukrepljuje se opreznošću. MeĊutim, niko ne moţe osetiti svoju nemoć ukoliko na njega ne bude popušteno makar i najmanje iskušenje, bilo telesno ili duševno, i ukoliko mu ne bude darovano izbavljenje od njega. Jer, tada će on jasno uvideti besplodnost sopstvenih napora i mera. On će uvideti da opreznost, uzdrţanje i ograda duše, na koje se nadao, nisu doneli nikakvu korist, te da je izbavljenje došlo mimo svega toga. Otuda on stiĉe uverenje da sam ne predstavlja ništa i da spasava jedino pomoć Boţija.

Onaj ko je spoznao da ima potrebu za Boţijom pomoći vrši mnoštvo molitava. I srazmerno sa umnoţavanjem molitava njegovo srce stiĉe smirenje. Jer, onaj ko se moli i ko ište ne moţe a da se ne smiri. Skrušeno i smireno srce Bog neće poniziti (Ps.50.19).

Ĉoveka koji se smiri odmah okruţuje milost. Srce tada oseća Boţanstvenu pomoć i u sebi pronalazi neku silu koja ga podstiĉe na poverenje (u Boga). A kada ĉovek oseti da mu pomoć Boţija zaista pomaţe, srce mu se stvarno ispunjava verom.

Iz toga on shvata da je molitva pribeţište onih koji ištu pomoć, istoĉnik spasenja, skrivnica uzdanja, pristanište onih koji se spasavaju od uzburkanosti, potpora nemoćnih, po-krov u vreme iskušenja, štit koji izbavlja u vreme bitke, oštra strela za neprijatelje. Njemu se otkriva da svo mnoštvo duhovnih darova postaje dostupno upravo molitvom. Od tada on već poĉinje da se naslaĊuje molitvom vere. On se više ne moli sa naporom i zamorom, već sa srdaĉnom radošću i divljenjem, neprestano raĊajući blagodarne pokrete pri bezbrojnim kolenopreklanjanjima.

216. Ĉovek se iz velike ţelje za pomoću Boţijom pribliţava Bogu, prebivajući u molitvi. I koliko se on svojom namerom pribliţava Bogu, toliko se i Bog njemu pribliţava svojim darovima i zbog njegovog velikog smirenja mu ne oduzima blagodat. Ipak, ponekad štedri Bog zadrţava dar svoje blagodati kako bi ga podstakao da mu se pribliţi i kako bi radi svoje potrebe neodvojivo prebivao pred Njim koji je gotov da izlije ono što sluţi na korist.

Neke od prozbi Bog ispunjava brzo, naime one bez kojih se niko ne moţe spasti, a poneke ostavlja neispunjene dugo vremena. U jednim okolnostima On od ĉoveka odbija i rasejava vatrenu silu neprijatelja, a u drugim popušta da padne u iskušenja kako bi ga teskoba navela da mu se pribliţi, kako bi se nauĉio opitnosti u iskušenjima i kako bi se, imajući pred oĉima svedoĉanstvo o svojoj nemoći, još više utvrdio u smirenju.

Dela pravednika koji nije spoznao svoju nemoć kao da se nalaze na oštroj britvi: on nije daleko od pada i od pokvarenog lava gordosti. Onome ko ne zna svoju nemoć svakako nedostaje smirenje. Ko, pak, nema smirenja nije dostigao savršenstvo. Ko nije dostigao savršenstvo svagda prebiva u strahu, budući da njegov grad nije utvrĊen na ţeleznim stubovima i gvozdenim pragovima, tj. smirenju. Ĉovekovo delo bez smirenja ne moţe biti

379

savršeno, i na rukopis njegove slobode ne moţe biti stavljen peĉat Duha: sve dotle on je još rob i njegovo delo nije slobodno od straha.

217. Gospod svetim svojim ostavlja razloge za smirenje i skrušenje srca u usiljenoj molitvi kako bi mu se oni koji ga ljube pribliţavali putem smirenja. On ih ĉesto plaši strastima njihove prirode i saplitanjem u sramne u neĉiste pomisli, a ĉesto i uvredama, ozlobljenjima i udarcima od ljudi, ponekad bolestima i nevoljama telesnim, drugi put siromaštvom i oskudicom najnuţnijih stvari, pa muĉninom silnog straha, ostavljanjem, otkrivenom borbom Ċavola, i raznim strašnim dogaĊajima. Sve to on ĉini da bi oni imali razlog za smirenje i da ne bi upali u san nemara.

218. Ponekad se dešava da ti se duša unutra ispunjava tamom, kao što sunĉane zrake pokriva magla oblaka. Ona se privremeno lišava duhovne utehe, svetlost blagodati unutra zamire usled oblaka strasti koji osenjuje dušu i usled umanjenja radostotvorne sile, i um pritiska neobiĉna magla. Ti se, pak, nemoj smućivati mišlju, nego potrpi ĉitajući knjige uĉitelja, prinuĊavajući sebe na molitvu, i ĉekajući pomoć. I ona će brzo doći tako da i ne

primetiš. Kao što se površina zemlje obasjava sunĉanim zracima posle vazdušne tame, tako molitva istrebljuje i rasejava oblake strasti iz duše i ozaruje um svetlošću veselja i utehe.

219. Sve dok ne dostigneš do oblasti suza, tvoja unutrašnjost još sluţi svetu, tj. ti još vodiš svetski ţivot. Tada ti delo Boţije vršiš samo spoljašnjim ĉovekom, dok unutrašnji ĉovek ostaje besplodan. Plod njegov, naime, zapoĉinje suzama.

Kada dostigneš do oblasti suza znaj da je tvoj um izašao iz tamnice ovog sveta i svoju nogu postavio na stazu novog veka, poĉevši da oseća miris novog divnog vazduha. Suze poĉinju da se liju zbog toga što se pribliţilo roĊenje duhovnog mladenca. Blagodat, opšta majka svih, ţeli da Boţanstveni obraz tajanstveno izvede na svetlost budućeg veka.

MeĊutim, taj poredak suza nije onaj koji povremeno biva kod bezmolvnika

(ponekad pri sagledavanju, ponekad pri ĉitanju, a ponekad za vreme molitve). Ja ne govorim o tom poretku suza, nego o onom koji biva neprekidno, danonoćno.

Oĉi onoga koji je dostigao do te mere postaju kao istoĉnik vode od dve i više godine. Stoga on dospeva do umirenja pomisli.

Po umirenju pomisli on, po meri prijemĉivosti prirode, stupa u pokoj o kome je govorio sveti Pavle (Jev.4,3).

U tom mirnom uspokojenju um poĉinje da sagledava tajne.

Tada Duh Sveti poĉinje da mu otkriva nebesko. U njega se useljava sam Bog i u njemu vaskrsava plod Duha.

Poĉuj još nešto: kada ulaziš u oblast umirenja pomisli od tebe se oduzima mnoštvo suza. Suze se umeravaju i javljaju samo u odreĊeno vreme.

220. Postoje tri ĉina u kojima ĉovek napreduje: ĉin poĉetnika, srednji ĉin i ĉin savršenih.

Kod onoga ko se nalazi u prvom ĉinu obraz misli je naklonjen dobru, premda mu se um kreće u strastima.

Drugi ĉin je nešto srednje izmeĊu strasnog i bestrasnog stanja. I desne i leve pomisli se podjednako bude u ĉoveku i on ne prestaje da toĉi i svetlost i tamu.

Takav ĉovek će se uvući u strasti ĉim makar na kratko prekine ĉitanje Boţanstvenih Pisama, ĉim mu um prestane sa predstavljanjem Boţanstvenog, i ĉim se zaustavi opreznost prema spoljašnjem od koje se inaĉe raĊa i unutrašnje ĉuvanje.

380

Ukoliko on svoju vatrenost ka duhovnom bude hranio na reĉeni naĉin, tj. ištući, stremeći, ĉitanjem Pisma vaspitavajući dobre pomisli i spreĉavajući da skliznu na levu stranu, sa ljubavlju ĉuvajući svoju dušu, prilepljujući se uz Boga sa trpljenjem u

neumorivoj molitvi, Bog će mu najzad otvoriti svoja vrata, i to prvenstveno zbog njegovog smirenja. Jer, otkrivenje tajni poverava se smirenoumnim (što i jeste treći ĉin).

221. Nadi na Boga prethodi trud za Boga i znoj proliven na delanju.

Dobro ĉiniš ako veruješ u Boga. MeĊutim, vera zahteva dela i nada na Boga se projavljuje u zlopaćenju za vrlinu.

Da li veruješ da Bog promišlja o svojim tvarima i da je svemoćan? Neka tvoju veru prati doliĉno delanje pa će te Bog uslišiti. Nemoj se truditi da vetar zadrţiš u šaci, tj. [da pokazuješ] veru bez dela.

Ĉesto se dešava da neko, ne znajući, ide putem na kome se nalazi neka divlja zver, ili ubice, ili nešto sliĉno. I opšti promisao Boţiji ga spasava od nevolje ili tako što neĉim

zadrţava njegovo putovanje dok divlja ţivotinja ne ode u stranu, ili tako što ga primorava da skrene sa puta zbog nekog susreta.

Ponekad zla zmija neprimetno leţi na putu. MeĊutim, Bog koji ne ţeli da ĉoveka preda tom iskušenju, ĉini da zmija odjednom poĉinje da šišti, da se pomera sa mesta i da puzi ispred putnika koji je primećuje, preduzima mere predostroţnosti i spasava se.

Ĉesto se dešava da padne kuća, ili stena, ili kamen i da neko sedi u blizini. I Bog po ĉevekoljublju nareĊuje anĊelu da zadrţi ono što pada dok ne odu ili dok ne pozovu one koji tamo sede. I ĉim oni odu, ono što je krenulo da padne odmah pada.

Eto, to i tome sliĉno jeste delo opšteg i svakodnevnog promisla Boţijeg. Pravednik, pak, nad sobom ima osobito neodvojivo promišljanje.

Ostalim ljudima Bog je naredio da razumno upravljaju svojim delima i da se, pri Boţijem promišljanju, koriste i svojim poznanjem. MeĊutim, pravednik je umesto poznanja stekao veru kojom je izagnao svaki strah, te kao lav hodi u nadi (Priĉ.28,1).

I kao što je njegovo postojano staranje posvećeno Bogu, tako i Bog govori o njemu: S njim sam u skorbi, i izbaviću ga i proslaviću ga. Ispuniću ga duţinom dana i javiću mu spasenje moje (Ps.90, 15-16).

Raslabljeni i lenjivi za svoje delo ne moţe da ima takvu nadu. Onaj, pak, ko u svemu prebiva sa Bogom pribliţava mu se dobrotom svojih dela i oĉi svoga srca neprestano ustremljuje ka Njegovoj blagodati. On o sebi moţe da kaţe ono što je rekao boţanstveni David: Išĉezoše oĉi moje u nadanju na Boga moga (Ps.68,4)

222. Prilikom ţelje za bekstvom iz sveta u nama ništa toliko ne umrtvljuje strasti i ne oţivotvorava nas za duhovno, udaljujući nas od svega svetovnog, kao plaĉ i srdaĉan bol sa rasuĊivanjem. Sa druge strane ništa nas toliko ne ĉini sudeonicima sveta i ne udaljuje od skrivnica premudrosti i poznanja tajni Boţijih, kao smehotvorstvo i lutanje pomisli pri smelosti u ophoĊenju. To i jeste delo demona bluda.

Umoljavam te ljubavlju da se ĉuvaš od zlobe neprijateljske kako se ne bi desilo da ludim reĉima u svojoj duši ohladiš vatrenost ljubavi prema Hristu, koji je radi tebe okusio ţuĉ na drvetu krsta, i kako ti neprijatelj, umesto sladosnog upraţnjavanja i smelosti pred Bogom, za vreme tvog bdenja ne bi dušu ispunjavao mnogim maštama, a za vreme sna te plenio ruţnim sanjarijama ĉiji smrad anĊeli ne trpe. PrinuĊavaj se da podraţavaš Hristovo smirenje kako bi se u tebi što pre razgoreo oganj koji je u tebe poloţen, kojim se iskorenjuju svi pokreti sveta koji ubijaju novog ĉoveka i oskrnavljuju dom svetog i

381

svemogućeg Gospoda. Jer, zajedno sa svetim Pavlom ću se osmeliti da kaţem da smo mi hram Boţiji (1.Kor.Z,16). Stoga oĉistimo hram Boţiji kao što je ĉist On sam kako bi poţeleo da se useli u njega. Kao što je On sam svet, osvetimo i hram Njegov i ukrasimo ga svakim

dobrim i ĉasnim delima, te ga oblagouhajmo mirisom pokoja volje Boţije i ĉistom i srdaĉnom molitvom. Tada će oblak Njegove slave oseniti dušu i svetlost Njegovog veliĉanstva zasijati unutar srca.

223. Mnogobriţni ĉovek ne moţe biti bezmolvnik, budući da mnoštvo dela razaraju njegovu tišinu i bezmolvije i bez njegove volje.

Monah koji istinski hoće da ĉuva svoj um treba da se postavi pred lice Boţije i da svoje oko svagda uzvodi k Njemu. On treba da odbacuje tuĊe pokrete koji se prokradaju u njega i da u tišini pomisli razlikuje ono što ulazi i izlazi.

Bez osloboĊenja od briga nemoj iskati svetlosti u duši svojoj, niti tišinu i bezmolvije pri raspuštenosti ĉula svojih. Bez neprestane molitve nije moguće pribliţiti se Bogu. Ako se na um poloţi nova briga posle molitvenog truda, doći će do rasejavanja misli.

Suze, udaranje u grudi za vreme molitve i plamena usrdnost za dugotrajnu molitvu u srcu bude vatrenost prema sladosti suza. Tada srce sa pohvalnim ushićenjem ushodi ka Bogu uzvikujući: Oţedne duša moja za tobom, za Bogom krepkim i ţivim. Kada ću doći i javiti se licu tvome (Ps.41,3). Onaj ko je pio od tog vina i zatim ga se lišio jedini zna u kakvom ţalosnom stanju je ostavljen i šta je od njega oduzeto usled njegove raslabljenosti.

224. Za one koji ţive u bezmolviju susret sa ljudima i razgovor sa njima je veoma štetan. Silni grad koji iznenada padne uništava i obara plodove drveća. Tako i viĊenja sa ljudima, ma kako kratka bila, kidaju cvetove vrlina koji tek što su se rascvetali i raskošno ukrasili stablo duše nasaĊeno pored izvora voda pokajanja (Ps.1,3).

Silno inje uništava zelen koja tek što je nikla iz zemlje. Tako i viĊenje sa ljudima

uništava koren uma koji je poĉeo da proizvodi klicu vrlina.

Blagorodni i ĉasni ĉovek zaboravlja na svoje blagorodstvo kad se opije, te postaje predmet rugla zbog tuĊih misli koje dolaze od vina. Tako se i celomudrenost duše pomućuje od gledanja lica ljudi i razgovora sa njima: ĉovek zaboravlja na svoju opreznost, iz njegovih misli se briše namera njegove volje i osnova za pohvalno ustrojstvo ţivota biva iskorenjena.

225. Nemoj ĉoveĉe misliti da je u ĉitavom monaškom ţivotu bilo kakvo delo vaţnije od noćnog bdenja. Ukoliko kod podviţnika ne bude rasejanosti telesnim delima i brigom o prolaznom, njime će njegov um za kratko vreme uzleteti gore kao na krilima i uzvisiti se do naslaĊivanja Bogom. Monah koji sa rasuĊivanjem prebiva u bdenju uma kao da prestaje da je plotonosac. Nije moguće da one koji sav svoj ţivot provode u tom delanju Bog ostavi bez ikakvih darova [i da ne pogleda] na njihovo trezvoumlje, na bodrost srca, na marljivo

ustremljenje njihovih pomisli ka Njemu. Duša koja se trudi oko prebivanja u bdenju stiĉe heruvimske oĉi kojima neprestano uzdiţe svoj pogled i sagledava nebeski prizor.

226. Onaj ko je izabrao ovaj Boţanstveni trud treba da se na svaki naĉin danju ĉuva od meteţa skupova i od briga o delima, inaĉe će mu trud uzdrţanja od sna biti besplodan. Jer, um u tom sluĉaju neće biti u stanju da u psalmopojanju i molitvama uĉestvuje kao što priliĉi, Onaj ko se umesto briga danju drţi ĉitanja Boţanstvenih Pisama, koje ukrepljuje um i sluţi kao rosa za molitvu, pomaţući bdenje koje je tesno povezano sa molitvom, stiĉe putevoditelja na pravu stazu i nalazi seme koje hrani molitveno sagledavanje, koje zadrţava pomisli od lutanja i koje neprestano u duši seje sećanje na Boga.

382

227. Svagdašnje bezmolvije zajedno sa ĉitanjem, umerena ishrana i bdenje brzo pobuĊuju misao ka izumljenju, ukoliko se ne pojavi neki razlog koji narušava bezmolvije. Misli koje se raĊaju kod bezmolvnika same od sebe, bez nameravanog napora, ĉine da oba

oka, sa suzama koje se liju iz njih i koje omivaju obraze, liĉe na banju krštenja.

228. Sve dok od srca ne omrzi uzroke greha, ĉovek se neće osloboditi naslade koju proizvodi dejstvo greha. Ta borba (sa sladošću greha) je najţešća i ne popušta ni sa prolivanjem krvi. U njoj se iskušava njegova sloboda u jedinstvu i ljubav prema vrlini.

U toj borbi se nalazi sila greha kojom neprijatelj obiĉno smućuje duše celomudrenih. Ona ih prinuĊava da probaju ono što nikada nisu u sebe primili. To je vreme nevidljivog podviga koji je krajnje teţak, naroĉito kada borba poprimi veliku silu zbog steĉene navike u predavanju i slaganju sa sopstvenim pomislima.

229. Ĉuvajte se lenjosti. U njoj je, naime, sakrivena smrt. Bez nje nije moguće upasti u ruke onih koji se trude da nas zarobe. U onaj dan Bog nas neće osuditi zbog toga što smo ostavljali Psalme i molitve, već zbog toga što se tim izostavljanjem daje pristup

demonima. A kada, našavši sebi mesto, uĊu i zakljuĉaju vrata naših oĉiju, oni muĉiteljski u nama vrše ono što nas podvrgava Boţijoj osudi i najstroţoj kazni.

Ispunjavanje tog (ĉina psalmopojanja i molitava) unutar kelije ustanovili su mudri [oci] duhom otkrivenja radi oĉuvanja našeg ţivota. Nemudri, pak, njegovo izostavljanje smatraju nevaţnim. Budući da ne uzimaju u obzir štetu koja proizilazi odatle, poĉetak i sredina njihovog puta je neznalaĉka sloboda koja je majka strasti.

230. Mi ne moţemo izdejstvovati da u nama ne postoje uzroci strasti. Stoga se mi iskušavamo i bez svoje volje. Mi ne ţelimo greh, ali se dešava da uzroke koji nas privode ka njima primamo sa zadovoljstvom. Tada oni postaju vinovnici dejstvenosti greha. Onaj ko voli povode za strasti, nevoljno će postati rob i samih strasti.

Onaj ko mrzi svoje grehe prestaje da greši. I onaj ko ih ispoveda prima oproštaj. Nije moguće da ĉovek ostavi grehovnu naviku ukoliko najpre ne stekne mrţnju prema grehu. I onaj ko ne ispovedi pregrešenja neće dobiti otpuštenje.

231. Sve dok u sebi nosi otrov pijanstva gresima ĉoveku sve što ĉini izgleda pristojno. Ukoliko priroda izlazi iz svog ustrojstva, sasvim je beznaĉajno da li je opijena vinom ili strastima. Jer, i jedno i drugo izvodi iz redovnog stanja, te i jedno i drugo izaziva podjednaku raspaljenost u telu. Naĉini su razliĉiti, ali je dejstvo jedno.

232. Ukoliko prebivaš sam u keliji i još nisi stekao silu istinskog sagledavanja, zanimaj se ĉitanjem tropara i katizmi, sećanjem na smrt i nadom na buduće.

Sve to sabira um i ne daje mu da luta, sve dok ne doĊe istinsko sagledavanje. Jer, sila duha je snaţnija od strasti.

U nadi na buduće zanimaj se sećanjem na Boga. Staraj se da dobro shvatiš smisao tropara i ĉuvaj se svega spoljašnjeg što moţe da te pobudi na ţelju. Isto tako budi paţljiv i u svemu neznatnom što ĉiniš u svojoj keliji.

Ispituj svoje pomisli i moli se da ti se na svakom tvom poslu otvore oĉi. Od toga će poĉeti da se javlja radost. Tada ćeš naći takve skorbi koje su slaĊe od meda.

233. Strasti se ne mogu pobediti bez vidljivih i osetnih vrlina. Lutanje uma niko ne moţe savladati bez izuĉavanja duhovnog poznanja.

Um naš je lagan. Ukoliko ga ne sveţemo nekim razmišljanjem, on neće prestati sa lutanjem. Bez usavršavanja u navedenim vrlinama nije moguće steći navedeno ĉuvanje. Jer, onaj ko ne pobedi neprijatelje ne moţe biti u miru.

383

Strasti predstavljaju pregradu za skrivene vrline duše. Ukoliko one ne budu savladane vidljivim vrlinama, unutrašnje vrline se uopšte neće videti.

234. Ljubav prema Bogu je po prirodi plamena. Duša onoga koji je stekne bez mere postaje ushićena. Na onome ko je osetio tu ljubav primećuje se neobiĉna promena: njegovo lice postaje ognjeno i radosno, telo mu se zagreva, strah i stid odstupaju od njega, strašnu smrt on smatra radošću, sagledavanje njegovog uma ne dopušta nikakvo napuštanje razmišljanja o nebeskom, on ne oseća pokrete koje pobuĊuju predmeti, budući da uopšte ne oseća ono što ĉini, njegov um je uznet sagledavanjem i njegova misao uvek kao da besedi sa nekim.

Tim duhovnim pijanstvom su se nekada opijali apostoli i muĉenici. Jedni su obišli svet trudeći se i trpeći uvrede, a drugi su u uţasnim stradanjima bili velikodušni, trpeći ih hrabro. Drugi su lutali po pustinjama, gorama i pećinama, ostajući mirni i u najvećim neredima. Njih su smatrali bezumnima, iako su bili mudriji od najmudrijih.

235. Podviţništvo je majka svetinje. Od njega dolazi prvo poznanje osećaja

Hristovih tajni, što se još naziva prvim stepenom duhovnog poznanja.

Oskrnavljena duša ne ulazi u ĉisto Carstvo, niti se sjedinjuje sa duhom svetih.

Lepotu svoje celomudrenosti ukrasi suzama, postovima i usamljenim bezmolvijem.

Mala ţalost radi Boga je bolja od velikog dela koje se vrši bez skorbi. Pravda svetskih ljudi je pravda bez truda, budući da oni milostinju ĉine od suviška, ne stiĉući ništa za sebe. Ti se, pak, podvizavaj u sebi i sapostradaj sa Hristom kako bi se udostojio da okusiš i slavu Njegovu. Um se neće saproslaviti sa Isusom ukoliko telo ne postrada za Hrista.

236. Postoje dva naĉina na koji se uzlazi na krst: raspeće tela, i ushoĊenje u sagledavanje. Prvi je posledica osloboĊenja od strasti, a drugi - dejstva dela duha.

Um se ne pokorava ukoliko mu se ne pokori telo. Carstvo uma je raspeće tela. Um se, pak, neće pokoriti Bogu ukoliko sloboda nije pokorena razumu. Ko sebe potĉini Bogu, blizu je mogućnosti da mu se sve pokori.

237. Osnova svega dobrog, povratak duše iz neprijateljskog plena, put koji vodi svetlosti i ţivotu - sadrţani su u sledeća dva podviga: u sabiranju unutar sebe i u postu. To znaĉi posvetiti se premudrom i blagorazumnom pravilu uzdrţanja stomaka, neishodnom prebivanju na jednom mestu i neprestanom zanimanju bogomislijem.

Otuda dolazi pokornost ĉula, trezvoumlje, ukroćivanje svirepih strasti koje se bude u telu, svetla kretanja misli, marljivost u delima vrline, suze i sećanje na smrt, ĉista celomudrenost daleka od svakog maštanja koje iskušava misao, kraće reĉeno - sloboda istinskog ĉoveka, duhovna radost i vaskrsenje sa Hristom u Carstvu.

Ko je nemaran za ova dva podviga neka zna da će imati štetu u svemu što je ranije pomenuto, da će pokolebati samu osnovu svih vrlina, i da će doći do dva poroka koja su suprotna tim vrlinama: do telesnog skitanja i bešĉasnog stomakougaĊanja. To su naĉela koja su suprotna reĉenome. Ona daju mesta svim strastima u duši.

238. Poznajući vreme naših prirodnih potreba koje pobuĊuju prirodu da ih ispuni, i znajući da od lutanja oĉiju i zadovoljenja stomaka um poĉinje da skita, neprijatelj nastoji da ih uveća i da poseje obraze lukavih pomisli kako bi strasti u napregnutoj borbi nadvisile prirodu i ĉovek ogrezao u grehovnom padu. Stoga i mi, kao i neprijatelj, treba da pazimo na takvo vreme, i da smo mudri, te da ne dozvolimo da brzopleto ispunjavamo volju posejanih pomisli. Mi ne treba da dozvolimo da nas savlada glad, niti da se pomeramo sa

384

mesta svog bezmolvija. Mi ne treba da idemo tamo gde lako moţemo [pasti u iskušenje] koje nas moţe navesti da potpuno napustimo pustinju.

239. Neprijatelj danonoćno stoji pred našim oĉima i posmatra, oĉekuje i zapaţa na koji bi otvoreni ulaz naših ĉula ušao. I ĉim mi dopustimo nemar u bilo ĉemu, bestidni pas nas odmah gaĊa svojim strelama.

Ponekad priroda sama od sebe poĉinje da voli pokoj, smelost, smeh, lutanje misli, lenjost, postajući izvor strasti i puĉina meteţa, a ponekad sve to neprijatelj podmeće duši.

Ĉuvaj se da ne popustiš sebi u neĉem malom kako ne bi došao do popuštanja i u velikom i do velikih padova. I mala nebriţljivost, kao što je neko rekao, ĉesto dovodi do velikih opasnosti. Mudrost je da se i u malom i beznaĉajnom uvek bude paţljiv.

240. Nemoj se predavati uniniju kada se radi o onome što ti donosi ţivot, niti se polenji da umreš za to. Jer, malodušnost je priznak uninija, a nemar - majka i jednog i drugog.

Bojaţljiv ĉovek daje na znanje da strada od dve bolesti, tj. od ljubavi prema ţivotu i od maloverja.

Ljubav prema ţivotu je obeleţje neverja. Onaj, pak, ko ga prenebregava svedoĉi o sebi da svom dušom veruje Bogu i da oĉekuje buduće.

Srdaĉna bodrost i prenebregavanje opasnosti proizilaze iz jednog od dva uzroka: ili od velike vere u Boga, ili od ogorĉenosti. Za ogorĉenošću sledi gordost, a za verom smirenoumlje srca.

241. Ĉovek ne moţe da stekne nadu na Boga ukoliko prethodno, po svojoj meri, ne ispuni Njegovu volju. Jer, nada na Boga i hrabrost srca se raĊaju od svedoĉanstva savesti. Jedino pri istinskom svedoĉanstvu uma mi imamo uzdanje na Boga. Svedoĉanstvo uma se sastoji u tome da ĉoveka uopšte ne osuĊuje savest da je zanemario nešto od onoga na šta je bio obavezan po meri svojih sila. Ukoliko nas ne osudi naše srce, smelost imamo pred Bogom (1.Jn.Z,21). Stoga smelost jeste posledica napredovanja u vrlinama i dobroj savesti.

242. Svagdašnje ćutanje i ĉuvanje bezmolvija se kod ĉoveka moţe naći usled tri sledeća uzroka: ili radi slave ljudske, ili iz vatrene revnosti za vrlinu, ili stoga što ĉovek u sebi ima neku Boţanstvenu besedu ka kojoj stremi njegov um.

Vrlina nije projavljivanje mnogih i razliĉitih dela koja se vrše telesno, već srce mudro u svojoj nadi. Njega, naime, pravilan cilj privezuje uz Boga.

Um i bez telesnih dela moţe da ĉini dobro. Telo, pak, bez srdaĉne mudrosti neće imati koristi ĉak ni od dobrih dela.

Uostalom, našavši priliku za ĉinjenje dobrog dela, Boţiji ĉovek ne moţe da istrpi a

da svojim trudom ne dokaţe svoju ljubav prema Bogu.

243. U borbi sa pokretima plotske pohote neka ti najjaĉe oruţje bude udaljavanje od gledanja ţenskih lica. Jer, protivnik u nama ne moţe proizvesti ono što je u stanju da svojom silom uĉini priroda. Nemoj misliti da priroda zaboravlja ono što je Bog posejao u nju radi raĊanja dece i radi ispitivanja onih koji prebivaju u ovom podvigu. Udaljavanje, pak, od predmeta ţelje u udovima umrtvljuje pohotu, istrebljuje [njene pokrete] i dovodi do toga da je zaboravimo.

Predmeti koji se ne vide proizvode lako i jedva primetno kretanje. Oni, pak, koji se vide svojom blizinom bude strast i hrane je kao što ulje hrani plamen svetilnika. Tako se strast, koja je već bila obamrla i zgasla, ponovo rasplamsava.

385

Prirodno kretanje kome se spolja ništa ne dodaje ne moţe da pomuti ĉistotu proizvoljenja i da uznemiri celomudrenost. Jer, Bog prirodi nije dao silu da nadvlada dobro proizvoljenje koje stremi ka Njemu.

Prirodno krotko kretanje u telu će postati svirepo i neukrotivo ukoliko proizvoljno dozvoljavamo da nas zavede ĉulno, ukoliko se predajemo jelu i piću u preteranoj koliĉini, ili ukoliko se zbliţavamo sa ţenama, gledamo ih i razgovaramo sa njima. Tim dodavanjima prirodi po pobudi naše volje se raspaljuje i brzo širi oganj pohote u telu.

Sve što je Bog stvorio jeste prekrasno i srazmerno. Sve dok se u nama pravilno ĉuva mera koja odgovara prirodi, prirodna kretanja nas ne mogu prinuditi da skrenemo sa puta. U telu se tada samo pojavljuju uravnoteţeni pokreti koji jedino daju na znanje da u nama postoji prirodna strast. Oni, meĊutim, ne izazivaju golicanje i smetenost koji bi mogli da ometu celomudrenost.

244. Ponekad kretanje u našim udovima biva i po Boţijem popuštenju zbog našeg samomnjenja. Ta borba nam se javlja posle dugovremene opreznosti i umora usled truda,

kad već poĉnemo da mislimo da smo unekoliko napredovali. Bog popušta da je trpimo kako bismo se nauĉili smirenju.

Druge borbe proishode od naše lenjosti i izlišnog pokoja ploti, od napuštanja svega napornog i teškog u poretku našeg ţivota, a naroĉito od izbegavanja neishodnog prebivanja u keliji i tereta telesnog truda. Teskoba, teret i pritešnjenost ţivota vezuju i umrtvljavaju sladostrašće, a udobnost, blagostanje i pokoj ploti ga raspojasavaju, hrane i bude: Bog i Njegovi anĊeli se raduju kada smo u oskudici, a Ċavo i njegove sluge - kada smo u pokoju. Oskudica i teskoba olakšavaju i potpomaţu delanje zapovesti, a pokoj daje mesto strastima, ĉime ometa i preseca izvršavanje zapovesti.

U pritešnjenom telu pomisli ne mogu da se predaju opasnom lutanju. Onaj ko sa radošću na sebi nosi trud i teskobu, lako moţe da obuzda pomisli, budući da se one

naporom dovode do mirovanja.

Kada ĉovek kaţnjava sebe, sećajući se svojih ranijih grehova, Bog blagoprijatno gleda na njega. Bog se raduje što je on sam na sebe naloţio kaznu zbog skretanja sa Njegovog puta, budući da je to znak pokajanja. I što on više prinuĊava svoju dušu, to više raste Boţije blagovoljenje prema njemu.

Svaka radost, ĉiji se uzrok ne nalazi u vrlini, u onome koji je ima odmah izaziva pohotljive pokrete.

245. Vrline se nastavljaju jedna na drugu kako njihov put ne bi bio naporan i teţak, kako bi bilo moguće da se u njima napreduje po redu (ĉime se oseća izvesno olakšanje), i kako bi napori koji se susreću postali mili i primali se kao nešto dobro.

Prema tome, niko ne moţe da stekne stvarnu negramţljivost ukoliko se ne pripremi da sa radošću podnese iskušenja.

I niko ne moţe podneti iskušenja ukoliko nije stekao veru da će za skorbi, za koje se pripremio, dobiti nešto što prevazilazi telesni pokoj.

Onaj ko se lišio veštastvenosti, ali od sebe nije udaljio dejstvo ĉula, tj. gledanje i sluh, sebi priprema dvostruku skorb, budući da će biti dvostruko siromašan i tuţan. Već i same mislene predstave stvari u ĉoveku proizvode bolno osećanje. Šta ćemo tek reći [o bolu] koji se javlja u bliskom prisustvu samih stvari? U tom sluĉaju od osećanja koja proizvode stvari ĉovek trpi isto ono što je ranije trpeo pri vršenju dela. Jer, sećanje na naviku koju je imao ne izlazi iz njegovih misli.

386

Kako je u tom smislu prekrasno otšelništvo! U njemu iskušavaju samo pomisli. Ono mnogo i silno pomaţe ĉak i u ukroćivanju samih pomisli.

246. Nemoj primati savete od ĉoveka koji ne vodi isti naĉin ţivota kao ti, pa ĉak i ako je vrlo mudar. Bolje je da svoje pomisli poveriš ĉoveku koji nije uĉen, ali iz iskustva poznaje stvari, negoli uĉenom filosofu koji rasuĊuje na osnovu svojih istraţivanja, a ne na osnovu dela.

Steći iskustvo znaĉi jasno shvatiti korist ili štetu stvari sa kojima se ĉovek dugo susreće, a ne samo prići stvarima i posmatrati ih, bez sticanja poznanja o njima.

Ĉesto neka stvar izgleda štetna, premda je njena unutrašnjost sva ispunjena koristi. I obrnuto, ĉesto izgleda da je neka stvar korisna, iako je unutra puna škodljivosti.

Stoga naĊi savetnika koji je sve sam ispitao i koji sa trpljenjem moţe rasuditi i o onome što je za tebe istinski korisno.

247. Poboj se kada na svom putu nalaziš neizmenjivi mir. Jer, u tom sluĉaju se još daleko nalaziš od prave staze koju su utabale napaćene stope svetih.

Neka ti priznak tvog pribliţavanja gradu Carstva Boţijeg bude sledeće: susretanje sve silnijih iskušenja. I što se više pribliţavaš i napreduješ, predstojeća iskušenja će se sve više umnoţavati.

Ĉim na svom putu u duši osetiš najveća i najsilnija iskušenja znaj da je zaista u tajnosti stupila na novi viši stepen i da joj je umnoţena blagodat. Jer, Bog dušu uvodi u skorb iskušenja srazmerno sa veliĉinom blagodati koju ima.

Ako je duša nemoćna i nema snage za velika iskušenja, te ište da ne upadne u njih, Bog je uslišuje. MeĊutim, znaj najsigurnije da duša koja nema dovoljno snage za velika iskušenja takoĊe ostaje i bez velikih darova. I kao što je prema njoj zagraĊen pristup velikim iskušenjima, tako je zagraĊen pristup i velikim darovima. Bog, naime, ne daje velike darove bez velikih iskušenja. Bog darove opredeljuje srazmerno sa iskušenjima po svojoj premudrosti, koju oni koje je sazdao ne mogu postići.

248. Iskušenja koja nastaju pri stupanju na dobar ţivot i pri njegovom uzrastanju razlikuju se od iskušenja koja se popuštaju zbog urazumljenja za gordost srca. Iskušenja koja duša trpi od duhovnog ţezla radi svog napretka i rasta, i kojima se obuĉava, ispituje i uvodi u podvig jesu sledeća: lenjost, teţina u telu, raslabljenost udova, uninije, smućenost misli, sumnjiĉavost usled iznemoglosti tela, privremeno presecanje nade, pomraĉenje pomisli, nedostatak ljudske pomoći, oskudica u potrebnom za telo, i sliĉno.

Od tih iskušenja duša stiĉe osećanje usamljenosti i nezaštićenosti, pomraĉenje srca i smirenje. Promislitelj, uostalom, iskušenje meri prema silama i potrebama onih koji ih trpe. Sa njima se rastvara i uteha i poraz, svetlost i tama, borba i pomoć, kraće reĉeno - teskoba i širina. To sluţi kao znak da ĉovek napreduje uz Boţiju pomoć.

249. Iskušenja koja se, po popuštenju Boţijem, dešavaju ljudima koji se prevaznose pred blagošću Boţijom i svojom gordošću oskorbljuju Boga su sledeća: oduzimanje sile mudrosti koju imaju ljudi, osećanje bludne misli koje ne daje pokoja i koje se na njih popušta radi smirenja njihovog prevaznošenja, brza razdraţljivost, ţelja da se sve postavi po vlastitoj volji, prepiranje reĉima, iznošenje prigovora, srce koje sve prenebregava, savršena zabluda uma, hula na ime Boţije, lude misli dostojne smeha, misao da ih ljudi preziru, misao da se poniţava njihova ĉast i tajno i javno, ubeĊenje da im se na razne naĉine nanosi sramota i izrugivanje demona, najzad ţelja da opšte i zajedniĉare sa svetom, ţelja da neprestano govore i bestidno praznoslove, ţelja da uvek

387

otkrivaju novosti i ĉak laţna proroštva, ţelja da obećavaju preko svojih sila. To su sve duhovna iskušenja.

U broj telesnih iskušenja spada: bolni, sloţeni, dugotrajni, teško izleĉivi napadi, postojano sretanje rĊavih i bezboţnih ljudi, padanje u ruke uvredljivaca, neoĉekivana saplitanja i opasni padovi, razorni sluĉajevi za njih i za njihove srodnike.

Sve izloţeno pripada broju iskušenja gordosti. Ona poĉinju da se javljaju kada ĉovek u svojim sopstvenim oĉima sebi poĉinje da izgleda mudar. On sve te nevolje prohodi po meri usvajanja pomisli gordosti. Koliko ih ĉovek prima, toliko u njega proniĉe gordost.

250. Postoji i druga vrsta iskušenja - malodušnost usled nedostatka trpljenja. Ukoliko nema trpljenja, svaka teskoba i svaka skorb izazivaju dvostruko muĉenje. Jer, trpljenje u ĉoveku odbija nevolju, a malodušnost je majka muĉenja. Trpljenje je majka utehe i neka sila koja se obiĉno raĊa od širine srca. Ĉovek takvu silu u nevoljama teško nalazi bez Boţanstvenog dara, izazvanog neodstupnom molitvom i izlivanjem suza.

Kada namerava da ĉoveka podvrgne velikoj skorbi, Bog popušta da upadne u ruke malodušnosti. Ona raĊa silu uninija koja ga savlaĊuje i u kome on oseća davljenje duše. To je okušanje geene. Odasvud se toĉe hiljade iskušenja: smućenje, razdraţenje, hula, ţaljenje na sudbinu, prevratne pomisli, preseljenje iz jednog kraja u drugi i sliĉno.

Uzrok svega toga jeste nemar. Ti sam nisi pokušao da naĊeš lek za takvo stanje. Lek za sve to jeste jedan - smirenoumlje srca. Bez njega niko ne moţe razoriti pregradu tih zala. Po meri smirenoumlja se daje trpljenje nevolja. Po meri trpljenja se, pak, olakšava teret skorbi i prima uteha. Po meri utehe se uveliĉava ljubav prema Bogu, a po meri ljubavi se uveliĉava radost u Duhu Svetom. Bog ne oduzima iskušenja od svojih slugu, već im daje trpljenje, podstaknut njihovom verom i predavanjem Njegovoj volji.

251. Telesni ţivot po Bogu saĉinjavaju telesna dela, tj. telesni podvizi radi oĉišćenja

tela od strasti u vrlinskoj delatnosti.

Umni ţivot jeste delo srca, koji se bez popuštanja sprovodi sa briţljivom mišlju o Sudu, neprestanom molitvom srca, mišlju o promislu i staranju Boţijem, kako pojedinaĉnom, tako i opštem, koje se primećuje o celom svetu, kao i ĉuvanjem od tajnih strasti kako se ne bi susrelo ništa strasno u skrivenoj i duhovnoj oblasti.

252. Ljudima je posle krštenja dato pokajanje kao blagodat na blagodat. Jer, pokajanje je drugi preporod od Boga.

Pokajanje su vrata milosti. Tim vratima ulazimo u Boţiju milost. I nećeš naći drugog ulaza ka milosti.

Pokajanje je druga blagodat. Ono se raĊa od vere i straha. Strah je otaĉki ţezal koji upravlja sa nama dok ne dostignemo do duhovnog raja dobara. Potom on odlazi od nas.

Raj je ljubav Boţija u kojoj se nalazi sladost svih blaţenstava. Drvo ţivota je ljubav Boţija od koje je otpao Adam. Od tog vremena njega više nije obišla radost. On je radio i trudio se na zemlji trnja.

Oni koji su lišeni ljubavi Boţije treba, ako hoće da idu pravim putem, da jedu hleb znoja u delima svojim, kao što je zapoveĊeno prvosazdanom po njegovom padu.

Onaj ko ţivi u ljubavi donosi plod ţivota u Bogu i još u ovom svetu miriše vazduh vaskrsenja. Ljubav je Carstvo. Gospod je apostolima tajanstveno obećao da će je okusiti u Njegovom Carstvu. Jer, reĉeno: Da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome (Lk.22,30) šta bi drugo oznaĉavalo do ljubav? Eto vina koje veseli srce ĉoveka (Ps.103,15). Blaţen je onaj ko ispije to vino!

388

253. Kao što se veliko more ne moţe preći bez broda i laĊe, tako se bez straha ne moţe dostići do ljubavi.

Smradno more koje se nalazi izmeĊu nas i raja mi ćemo prepoloviti samo na laĊi pokajanja sa veslaĉima straha. I ukoliko veslaĉi straha ne upravljaju brodom pokajanja na kome po moru ovog sveta plovimo ka Bogu, mi ćemo se utopiti u smradnom moru.

Pokajanje je laĊa, strah je njegov kormilar, a ljubav - Boţanstveno pristanište. Strah nas uvodi u laĊu pokajanja i prevozi po smradnom moru ţivota, upravljajući nas ka Boţanstvenom pristaništu koje je ljubav.

U to pristakište dolaze svi koji su obremenjeni i natovareni pokajanjem. Kada dostignemo ljubav, dostigli smo Boga i naš put je završen. Mi smo došli na ostrvo tamošnjeg mira, gde su Otac i Sin i Duh Sveti.

254. Postoji poznanje koje prethodi veri i poznanje koje se raĊa od vere. Poznanje koje prethodi veri jeste prirodno poznanje, a ono koje se raĊa od vere jeste duhovno

poznanje.

Prirodno poznanje razlikuje dobro od zla i imenuje se prirodnim rasuĊivanjem, kojim po prirodi i bez uĉenja razlikujemo dobro od zla.

To rasuĊivanje je Bog poloţio u razumnu prirodu. Uz pomoć uĉenja ono raste i uvećava se.

Nema ĉoveka koji bi bio bez njega. To je sila prirodnog poznanja u razumnoj duši. U njoj se ona neprestano privodi u dejstvo.

Ĉast razumne duše je rasuĊivanje koje razlikuje dobro od zla. One koji su ga izgubili prorok je pravedno uporedio sa beslovesnim skotovima (Ps.48,13).

255. Prirodno poznanje, koje prethodi veri, jeste put ka veri i ka Bogu. Budući Bogom poloţeno u našu prirodu, ono nas ubeĊuje da treba da verujemo Njega koji nas je

priveo u biće.

Ta vera u nama proizvodi strah, a strah nas podstiĉe na pokajanje i delanje, za koje se ĉoveku daje duhovno poznanje ili osećanje tajni, koje raĊa veru istinskog sagledavanja.

Duhovno poznanje se ne raĊa prosto od gole vere, već vera raĊa strah Boţiji, a on, kada poĉnemo da po njemu dejstvujemo, raĊa duhovno poznanje, kao što je rekao sveti Zlatoust.

"Onaj ko stekne volju koja odgovara strahu Boţijem i pravilnom naĉinu mišljenja, ubrzo će primiti otkrivenje skrivenog". Otkrivenjem skrivenog on naziva duhovno poznanje.

256. Strah Boţiji raĊa ovo duhovno poznanje. To poznanje se daruje kao dar za delanje straha Boţijeg. Delo straha Boţijeg jeste pokajanje. Prošavši sav svoj tok, pokajanje privodi sticanju duhovnog poznanja.

Duhovno poznanje je osećanje skrivenog. U onome ko oseti to nevidljivo raĊa se nova vera. Ona nije protivna prvoj veri, već je utvrĊuje. Nju zovu sagledateljnom verom. Dotle je postajao sluh, a sada postoji sagledavanje, koje je nesumnjivije od sluha.

257. Sve se to raĊa od onog prirodnog poznanja koje razlikuje dobro i zlo. Ono je dobro seme vrlina.

To prirodno poznanje u ĉoveku sledi svagdašnja griţa savesti, neprestano sećanje na smrt i neka muĉna briga koja se produţuje do samog ishoda, pa zatim tuga, potištenost, strah Boţiji, prirodna stidljivost, ţalost zbog ranijih grehova, priliĉna marljivost,

389

sećanje na opšti put, briga o pripremi za njega, suzno iskanje od Boga dobrog ulaska u vrata kroz koja treba da proĊe svaka priroda, prenebregavanje sveta i silna borba za vrlinu.

Sve se to stiĉe prirodnim poznanjem. Neka svako sa tim poredi svoja dela.

Ĉovek koji je to stekao ide prirodnim putem. A onaj ko ga prevaziĊe ulazi u ljubav i postaje iznad prirode. Za njega prestaje borba, strah, trud, umor.

Eto posledica prirodnog poznanja. I to nalazimo u sebi ukoliko poznanje ne pomraĉujemo svojom slastoljubivom voljom. Na tom stepenu ćemo ostati sve dok ne pristupimo ljubavi koja nas oslobaĊa od svega toga.

Neka svako na osnovu onoga što smo rekli pogleda i ispita gde se nalazi: da li u onome što je protivprirodno, u onome što je prirodno, ili u onome što je natprirodno.

258. Dobra misao pada u srce samo Boţanstvenom blagodaću. Lukava pomisao se ĉoveku pribliţava samo radi iskušenja i ispitivanja.

Ĉovek koji je poznao meru svoje nemoći stiĉe savršeno smirenje.

Darove Boţije privlaĉi srce koje stalno uznosi blagodarnost.

Gospod podnosi svakakve nemoći ljudske. MeĊutim, On ne trpi ĉoveka koji uvek ropće i ne ostavlja ga bez urazumljenja.

Smirenje prethodi blagodati, a samomnjenje kazni.

Gordeljivom [Bog] popušta da padne u hulu, onome koji se prevaznosi delatnom vrlinom - u blud, a onome koji se nadima svojom mudrošću - u tamne zamke neznanja.

259. Onaj ko pri sećanju na Boga poštuje svakog ĉoveka, po tajnom Boţijem ustrojstvu od svakog ĉoveka prima pomoć.

Onaj ko štiti uvreĊenog stiĉe Boga za zaštitnika. Onome ko svoju ruku pruţa na pomoć bliţnjemu Bog prostire svoju mišicu na zaštitu.

Onome ko svoga brata okrivljuje za porok Bog postaje tuţilac.

Onaj ko svoga brata ispravlja u klijeti svojoj isceljuje sopstveni porok, a ko ga okrivljuje pred saborom, uveliĉava bol sopstvenih rana.

Prijatelj koji izobliĉava tajno jeste mudar lekar, a onaj koji leĉi pred oĉima mnogih jeste rugatelj.

260. Bog urazumljuje sa ljubavlju, i ne sveti se (ne bilo toga!). On samo pokušava da isceli svoj obraz, i ne ĉuva gnev.

Ko ĉini dobro radi nagrade, brzo se menja.

Ma koliko se u ovom ţivotu usavršavao u svom stremljenju ka Bogu, ĉovek sve ide iza Njega. U budućem veku Bog će mu pokazati svoje lice, premda ne i ono što je On sam.

Ma koliko ovde ulazili u sagledavanje Boga, pravednici vide samo Njegov obraz i to kao u ogledalu, dok će tamo ugledati javljanje istine.

261. Oganj koji se zapali u suvim drvima teško se gasi. Tako se ni plamen srca koje se odreklo sveta i u koje padne Boţija varnica ne gasi lako. On je jaĉi i od ognja.

Kada sila vina uĊe u udove, um zaboravlja na strogost u svemu. Tako i sećanje na Boga, koje ovlada pasištem duše, u srcu istrebljuje sećanje na sve vidljivo.

Osećanje budućeg veka u ovom svetu liĉi na malo ostrvo u moru. Onaj ko mu se pribliţi više se ne trudi u valovima viĊenja ovog veka.

390

Sve dok vidi potrebu za vremenom da bi se još potrudio, monah ţali zbog razdvaja sa telom. Ĉim, pak, u svojoj duši oseti da je iskupio vreme i da je dobio svoj zalog, on ĉezne za budućim vekom.

Dok je na moru, trgovac u svojim udovima oseća strah od talasa i od mogućnosti da potone nada njegovog delanja. I monaha, dok je u svetu, obuzima strah od bure koja moţe da uništi delo nad kojim se trudio od mladosti svoje.

262. Ploveći posred mora moreplovac gleda na zvezde i po njima upravlja svoj brod, sve dok ne doĊe do pristaništa. Monah, pak, gleda na molitvu koja ispravlja njega samog i svoj put upravlja ka pristaništu ka kome je je njegov ţivot usmeren u svakoĉasovnoj molitvi.

Plivaĉ se bez odeće baca u more kako bi našao biser. I monah sa sebe skida sve ovoga ţivota kako bi našao biser - Isusa Hrista. Našavši ga, on ne traţi više ništa od onoga što postoji.

263. Za devicu je štetno da bude na narodnim zborovima i u gomili ljudi, a umu inoka da bude u razgovoru sa mnogima.

Ma gde bila, ptica stremi u svoje gnezdo u kome se nalazi njen porod. I rasudljivi monah ţuri u svoje mesto kako bi doneo plod svog ţivota.

Oblaci zaklanjaju sunce. I mnogopriĉljivost pomraĉuje dušu koja je poĉela da se prosvećuje molitvenim sagledavanjem.

Priĉaju da postoji ptica sirena koja ima tako sladak glas da svako ko je ĉuje biva opijen i ide za njom po pustinji. Od sladosti pevanja on zaboravlja i sam svoj ţivot, pada i umire. Nešto sliĉno se dešava sa dušom. Kada u nju padne nebeska sladost, od slatkog zvuka Boţijih reĉi ona se sva ustremljuje za njima. Zbog osećanja koja se zapeĉaćuju u umu ona zaboravlja svoj telesni ţivot. Telo se lišava svojih ţelja, a duša se uznosi iz ovog

ţivota ka Bogu.

264. Ukoliko najpre ne skine sa sebe ranije listove, drvo neće dati nove. Ni monah koji iz svog srca ne izbaci sećanje o svojim ranijim delima neće prineti nove plodove i grane u Hristu Isusu.

U školjci se, prilikom raĊanja bisera, kao što govore, munjom proizvodi neka vrsta iskre koja iz vazduha prima veštastvo. Dotle ona ostaje prosto telo. I srce monaha i njegovo delo jesu nešto obiĉno sve dok shvatanjem u sebe ne primi nebesko veštastvo. Sve dotle ono u svojoj školjci neće obresti plod utehe.

Pas koji liţe svoju ranu i pije sopstvenu krv od sladosti ne oseća bol. I monah koji je sklon da se opija taštinom pije svoj ţivot i od naslade koju povremeno oseća ne primećuje svoju štetu.

265. Ka reĉima tajni koje se sadrţe u Boţanstvenom Pismu nemoj pristupati bez molitve i iskanja pomoći od Boga, već govori: "Daj mi, Gospode, da osetim silu koja se sadrţi u njima". Molitvu smatraj kljuĉem za istinski smisao reĉenog u Boţanstvenim Pismima.

Ţeleći da se svojim srcem pribliţiš Bogu, najpre mu svoju ljubav dokaţi telesnim trudovima. U njima se sastoji poĉetak ţivota. I Gospod će ih postaviti u osnovu savršenstva.

Lenjost smatraj poĉetkom pomraĉenja duše, a pomraĉenjem pomraĉenja - izlazak radi razgovora. Ĉak i kad su korisne, ukoliko nemaju meru, reĉi proizvode pomraĉenje. A kako je tek sa sujetnim reĉima! Duša postaje ništavna zbog mnoštva dugotrajnih beseda.

391

266. Mera i izvesno pravilo u ţivotu prosvećuju um i ne dopuštaju smućenje.

Smućenje uma usled nedostatka poretka (od odsustva postojanih pravila) u duši proizvodi pomraĉenje, a pomraĉenjem se opet proizvodi smućenje.

(Duševni) mir je posledica dobrog poretka, a od mira se raĊa svetlost. Od svetlosti i mira u umu sija ĉisti vazduh.

267. Koristoljubiva duša se lišava premudrosti, a milosrdna biva umudrena Duhom.

Srcu se kljuĉ za Boţanstvene darove daje ljubavlju prema bliţnjem. Po meri odrešenja od telesnih uza srcu se otvaraju vrata poznanja.

Koliko je prekrasna i pohvalna ljubav prema bliţnjem, samo ukoliko nas ne odvaja od ljubavi Boţije!

268. Kako je prijatna beseda sa našom duhovnom bratijom, samo ukoliko pri njoj moţemo da oĉuvamo i razgovor sa Bogom.

Dobro je starati se o razgovorima sa duhovnom bratijom sve dok se u tome ĉuva

srazmernost, tj. dok ne poĉne da se gubi skriveno delanje i ţivot, i neprestani razgovor sa Bogom.

Drugo dolazi do poremećaja pri samom poĉetku prvog. Jer, um nije u stanju da vodi dva razgovora.

Ĉak i razgovor sa duhovnom bratijom postaje štetan ukoliko je neumeren. Gledanje, pak, svetskih ljudi je štetno ĉak i kad su daleko. Ĉak i sam zvuk njihovog glasa poremećuje pokoj srca.

269. Kao što je duša po prirodi bolja od tela, tako je i duševno telo bolje od telesnog.

Kao što je prvonaĉelno stvaranje tela prethodilo udahnjivanju ţivota u njega, tako i telesna dela prethode duševnim delima.

I ne tako visoki ţivot, koji se neizmenjivo produţava, prestavlja veliku silu. Jer, slaba kaplja koja postojano kaplje probija tvrdi kamen.

Kada se pribliţi vreme da u tebi vaskrsne duhovni ĉovek, u tvojoj duši se zagreva radost i tvoje pomisli se zakljuĉavaju u tebi sladošću koja se nalazi u tvom srcu. Ako, pak, svet pokušava da ponovo ustane u tebi, umnoţava se lutanje misli.

Svetom nazivam strasti koje se raĊaju od lutanja uma.

Kada se rode i dostignu zrelost one postaju gresi i umrtvljuju ĉoveka.

Kao što se deca ne raĊaju bez majke, tako se ni strasti ne raĊaju bez lutanja misli. Ni ĉinjenje greha ne biva bez razgovaranja sa strastima.

270. Ukoliko trpljenje raste u dušama našim oĉigledno je da smo tajno primili

blagodat utehe.

Kada je duša opijena radošću svoje nade i veseljem Boţijim, telo ne oseća nevolje iako je slabo. Tada je ono u stanju da ponese dvostruku teţinu, ne projavljujući oskudicu u snazi.

Ukoliko saĉuvaš svoj jezik Bog će ti dati blagodat srdaĉnog umilenja kako bi te njime prepoznao kao svoju dušu i kako bi njime ušao u duhovnu radost.

Srce ĉoveka poprima smelost u molitvi saglasno sa merom stupanja u podvig radi Boga. Srazmerno sa rasejanošću mnogim [stvarima] ĉovek se lišava pomoći Boţije.

392

271. Prva misao koja, po Boţijem ĉovekoljublju ulazi u ĉoveka i rukovodi dušu ka ţivotu, jeste misao o prolaznosti ove prirode. Za tom pomišlju prirodno sledi prenebregavanje sveta, ĉime u ĉoveku zapoĉinje svaki dobri pokret koji vodi ka ţivotu. To

Boţanstvena sila, koja prati ĉoveka, postavlja kao osnovu kada hoće da u njemu projavi ţivot. Ukoliko tu misao ne ugasi ţitejskim brigama i praznoslovljem, već je, naprotiv, uzraste u bezmolviju i zadrţi sagledavanjem, ĉovek će bi priveden dubokom sagledavanju koje niko ne moţe izobraziti reĉima. Satana mrzi tu pomisao i svim silama pokušava da je istrebi iz ĉoveka. I kada bi bilo moguće, on bi ĉoveku dao carstvo celog sveta sa ciljem da rasejanošću iz njegovog uma izgladi tu pomisao. Jer, lukavi zna da ĉovek, u ĉijem umu prebiva ta pomisao, više ne stoji na zemlji prevare i da se njegove zamke njemu više ne pribliţavaju.

272. Posle pomisli, kao drugo, dolazi delanje, tj. kada ĉovek dobro provodi ispravan ţivot. Tada se on pribliţava okušanju sagledavanja i njegovog delanja i sviše prima blagodat okušanja sladosti duhovnog poznanja.

Poĉetak takvog delanja se sastoji u sledećem: ĉovek se najpre osvedoĉuje u Boţiji promisao, prosvećuje se ljubavlju prema Tvorcu, i ujedno se divi stvaranju razumnih bića i velikom staranju Boţijem o njima.

Od toga se u njemu zaĉinje Boţanstvena sladost i razgara ljubav prema Bogu. Razgorevši se u srcu, ona spaljuje duševne i telesne strasti.

Pri silnom raĉeniju i dobroj savesti, ova ljubav zatim poĉinje da se odjednom rasplamsava, tako da se ĉovek njome opija kao vinom i njegovo srce postaje plen Boţiji.

Srazmerno sa staranjem za dobri ţivot, sa opreznošću i provoĊenjem vremena u ĉitanju i molitvi, u ĉoveku se utvrĊuje i uĉvršćuje [duhovna] sila.

273. Nemojmo se smućivati kada se naĊemo u pomraĉenju. Mislim na ono posebno

pomraĉenje u kome se duša muĉi i u kome kao da se nalazi usred valova. Bilo kog dela da se ĉovek lati, bilo da ĉita Pismo, ili da vrši sluţbu, pomraĉenje ide za pomraĉenjem.

Stoga on ostavlja delo, i ĉesto mu se ne dozvoljava ni da mu se pribliţi. Taj ĉas je ispunjen oĉajanjem i strahom. Nadu na Boga i utehu vere u Njega duša potpuno odbacuje i sva se ispunjava sumnjom i strahom.

MeĊutim, Bog dušu u takvom stanju ne ostavlja dugo, već ubrzo prekraćuje iskušenje (1.Kor.10,13).

Ja ću ti primetiti nešto i dati ti savet: Ako nemaš snage da vladaš sobom i da padneš na lice svoje u molitvi, obavij glavu svoju mantijom i spavaj dok te proĊe taj ĉas pomraĉenja. Samo ne izlazi iz kelije.

Tom iskušenju se najviše podvrgavaju oni koji ţele da provode umni ţivot i oni koji u svom hodu ištu utehe vere. Stoga ih taj ĉas kolebanjem uma muĉi i pritišće više nego bilo šta drugo. Njemu ĉesto posleduje hula, a ponekad na ĉoveka nailazi sumnja u vaskrsenje i ponešto drugo o ĉemu ne treba ni govoriti.

Blaţen je onaj koji to pretrpi ne izlazeći kroz vrata. Uostalom, ta borba se ne završava za jedan ĉas. I blagodat ne dolazi odjednom u dušu, već se postepeno u nju useljava. I jedno se smenjuje sa drugim: iskušenje i uteha.

274. Ĉovek koji ne revnuje po razumu nikada ne dolazi do mira uma. A onaj ko je tuĊ miru, tuĊ je i radosti. Ukoliko se mir uma naziva savršenim zdravljem, i ukoliko je revnost bez razuma protivna miru, oĉigledno je da onaj u kome postoji ta lukava revnost strada od teške bolesti.

393

Srce koje je ispunjeno ţalošću zbog nemoći i slabosti u telesnim delima, sobom zamenjuje sva ta telesna dela. Telesna dela bez ţalosti uma su isto što i telo bez duše.

Onaj ko tuguje srcem a daje slobodu svojim ĉulima liĉi na ĉoveka koji strada telom i kod koga su usta otvorena za svaku štetnu hranu, ili na onoga koji ima sina jedinca koji ga, malo po malo, kolje sopstvenim rukama.

275. Celomudrenost i razgovor sa ţenom je isto što i lavica i ovca u jednom domu.

Dela bez milosrĊa pred Bogom su isto što i ĉovek koji kolje sina u prisustvu oca.

Što je šaka peska baĉena u more, to su gresi svake ploti u poreĊenju sa Boţijim promislom i Boţijom milošću. I kao što se izvor koji je obilan vodom ne pregraĊuje šakom prašine, tako se milosrĊe Sazdatelja ne savlaĊuje porocima tvari.

Biti zlopamtljiv i moliti se isto je što i sejati po moru i oĉekivati ţetvu.

Plamen ognja ne moţe a da ne uzlazi naviše. Tako ni molitve milosrdnih ne mogu a da ne ushode na nebo.

Kakvo je teĉenje vode na nagnutom mestu, takva je sila razdraţljivosti kada naĊe dostup u našem srcu.

276. Smirenje moţe biti iz straha Boţijeg, iz ljubavi prema Bogu i od radosti.

Smirenog iz straha Boţijeg u svako vreme prati skromnost u svim udovima, pristojnost ĉula i skrušeno srce.

Sabor smirenih Bog voli kao sabor serafima.

Celomudreno telo je pred Bogom dragocenije od ĉiste ţrtve.

Te dve vrline - smirenje i celomudrenost, u duši za Svetu Trojicu pripremaju zalog obruĉenja.

277. Pazi na stomak, premda ne u istoj meri kao na gledanje. Jer, domaća borba je, bez sumnje, lakša nego spoljašnja.

Nemoj verovati, brate, da unutrašnje pomisli mogu ostati bez privoĊenja tela u dobro ili rĊavo stanje.

Boj se navika više nego neprijatelja. Onaj ko u sebi hrani naviku liĉi na ĉoveka koji daje hranu ognju.

Navika koja jednom traţi nešto i ne bude uslišena, idući put postaje slabija. Ako joj, pak, jednom ispuniš volju, drugi put će te napasti sa mnogo većom silom.

278. Nemoj biti prijatelj onome koji voli smeh i koji voli da se istiĉe pred ljudima, inaĉe će te nauĉiti navici da se predaješ raslabljenosti.

Ako neko pred tobom poĉne da osuĊuje brata tvog, obori lice. Ĉim to uĉiniš, pokazaćeš se oprezan i pred Bogom i pred njim.

Ukoliko nešto daješ potrebitom, neka veselost tvoga lica predupredi tvoje davanje i dobrom reĉju uteši njegovu ţalost. Uĉinivši tako, tvoja ljubaznost će u njegovom umu biti dragocenija i od tvog davanja, ĉak i ako bi prevazilazilo njegove potrebe.

Neka sva tvoja dela predupreĊuju telesna celomudrenost i ĉistota savesti. Jer, bez njih je pred Bogom uzaludno svako delo.

279. Neka tebe gone, ali ti ne goni. Neka te razapinju, ali ti ne razapinji. Neka te vreĊaju, samo ti nemoj vreĊati. Neka te kleveću, samo ti nemoj klevetati.

Izaći na sud nije delo hrišćanskog ţivota. Jer, o tome nema ni nagoveštaja u Hristovom uĉenju.

394

Veseli se sa veselima, i plaĉi sa onima koji plaĉu. Sa onima, pak, koji se kaju - raduje se.

Budi druţeljubiv prema svim ljudima, ali svojom mišlju prebivaj sam.

280. Nikoga ne izobliĉavaj, ne vreĊaj, ĉak ni one koji su krajnje rĊavog ţivota. Raširi svoju odeću nad onim koji je pao i pokri ga.

Znaj da mi iz kelije i ne treba da izlazimo upravo stoga da ne bismo znali za rĊava dela ljudska. Tada ćemo u neznanju svoga uma sve ljude videti kao svete i dobre.

Ako ne moţeš da se potrudiš telom, barem se misleno drţi skorbi.

Ako ne moţeš da postiš dva dana, posti barem do veĉeri, a ako ne moţeš ni do veĉeri, barem se, u krajnjoj meri, ĉuvaj presićavanja.

Ako nisi mirotvorac, barem nemoj voleti meteţ.

Ako nisi u stanju da zatvoriš usta onome koji osuĊuje druge, barem, u krajnjoj meri, nemoj sa njim stupati u opštenje.

281. Ukoliko iz tebe izaĊe oganj i saţeţe druge, Bog će od ruke tvoje traţiti duše koje su saţeţene. Ukoliko, pak, oganj ne postavljaš ti, ali se saglašavaš sa onima koji ga postavljaju i naslaĊuješ se njime, na Sudu ćeš biti u broju njihovih sauĉesnika.

Ni na jednom putu po kome ljudi hode u svetu ne moţe se naći mir, sve dok se ne pribliţe nadi na Boga.

Srce se neće umiriti od truda i saplitanja sve dok u njega ne doĊe nada i ne uspokoji ga, prolivajući radost na njega. O njoj su prevashodna usta rekla: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28).

282. Sin Boţiji je pretrpeo krst. Zbog toga se mi grešni smelo uzdamo na pokajanje.

Skorb uma je dovoljna da zameni svako telesno delanje.

Sveti Grigorije govori: "Hram blagodati je onaj ko je sjedinjen sa Bogom i ko je uvek zauzet mišlju o Sudu".

Blaţeni Vasilije je rekao: "Neprestana molitva u duši proizvodi jasnu misao o Bogu. Ustoliĉenje sećanja na Boga u nama znaĉi useljenje Boga u nas". Tako mi postajemo hram Boţiji. Skrušeno srce sluţi kao priprema upokojenja u Bogu.

283. Ono što stiĉemo za vreme svog nerada posramljuje nas za vreme naše molitve.

Trezvoumlje ĉoveku pomaţe više nego delo, a razrešenje (raspuštanje pomisli) mu škodi više nego (telesni) pokoj.

Od pokoja proizilazi domaća borba koja uznemirava ĉoveka, premda on ima

mogućnost da je prekrati. Jer, ĉim ĉovek ostavi pokoj i vrati se na mesto svog dela, ta borba ga odmah ostavlja i udaljava se. MeĊutim, ono što se raĊa od razrešenja nije isto što i ono što se raĊa od pokoja. Sve dok za vreme pokoja prebiva u svojoj slobodi, ĉovek moţe ponovo da se vrati i ispravi sebe po ustavu svog pravila. On je, naime, još u oblasti svoje slobode. MeĊutim, dajući sebi razrešenje (na pomisli sa naslaĊivanjem) on izlazi iz oblasti svoje slobode. Kad ĉovek ne bi potpuno odbacio straţenje nad sobom ne bi bio sa nasiljem i nevoljno prinuĊen da se pokori onome što mu ne pruţa spokojstvo.

284. Nemoj, ĉoveĉe, davati slobodu nijednom od svojih ĉula da ne bi došao do nemogućnosti da se opet vratiš ka slobodi. Pokoj je štetan samo mladima, a razrešenje - i starim i savršenim. Oni koji usled pokoja dolaze do rĊavih pomisli mogu ponovo da se

395

vrate ka paţnji nad sobom i da se utvrde u svom visokom ţivotu. Oni, pak, koji su, u nadi na dela, zanemarili paţnju nad sobom, od visokog ţivota su kao zarobljenici odvedeni u raspusni ţivot.

285. Nemojmo tugovati samo onda kada se sapletemo, već i kada se zadrţavamo u tom stanju. Jer, saplitanje se ĉesto dešava i savršenima, a u padu se zadrţavaju samo potpuno pomraĉeni.

Tuga koju osećamo pri svojim saplitanjima blagodaću nam se uraĉunava umesto ĉistog delanja.

Ko u nadi na pokajanje sa raĉunom ponovo pada, lukavo postupa sa Bogom. Na njega će iznenada napasti smrt, te neće imati vremena da izvrši dela vrline na koja se nadao.

286. Svaki onaj koji daje na volju ĉulima, daje na volju i srcu. Jer, delanje srca sluţi kao uzda za spoljašnja ĉula.

Postoje tri pojave na osnovu kojih je jasno da li se neko sa rasuĊivanjem bavi tim delanjem: ako nije svezan telesnim ugodnostima, ako ne voli stomakougaĊanje, ako ne dopušta razdraţljivost. Tamo gde su ove tri [stvari], ne postoji ispravno unutrašnje ustrojstvo, ĉak i ako je spoljašnjost besprekorna.

Umereno prenebregavanje telesnog raĊa slobodu od svega, te zanemarivanje pokoja i ljudske privrţenosti.

Onaj ko sa gotovošću i radošću prima štetu Boga radi pokazuje unutrašnju ĉistotu.

Onaj ko na onoga ko ga hvali ne gleda sa prijatnošću i ne negoduje na onoga ko ga bešĉasti, u ovom ţivotu je postao mrtav za svet.

287. Nemoj mrzeti grešnika, budući smo svi odgovorni. Ako na njega ustaješ po Bogu, potrudi se da zaplaĉeš zbog njega.

I zbog ĉega da ga mrziš? Mrzi greh njegov i moli se za njega, kako bi se upodobio Hristu koji se nije gnevio na grešnike, već se za njih molio.

Budi propovednik Boţije blagosti stoga što Bog upravlja i tobom nedostojnim. Jer, ti mu mnogo duguješ, a Njegovo potraţivanje se ne vidi. Za mala dela koja si uĉinio, On ti uzvraća velikim.

288. Boj se Boga iz ljubavi prema Njemu, a ne zbog groznog imena koje mu se pridaje.

Zavoli ga, kao što si obavezan da ga voliš, ne zbog onoga što će ti dati u budućnosti, već zbog onoga što smo dobili u sadašnjosti i zbog ovog sveta koji je stvorio za nas.

Ko je Njega u poĉetku ubedio da nas privede u biće?

Ko ga umoljava za nas kad ga se ne sećamo?

Ko je probudio u ţivot ovo naše telo kad nas još nije bilo?

Otkuda misao poznanja pada u prah?

Kakva bezmerna blagost prirodu nas grešnih ponovo uzvodi ka presazdanju?

PriĊite razboriti i zadivite se! Ko će se od onih koji imaju mudri i znatni um dostojno zadiviti milosti našeg Sazdatelja?

396

289. U meri u kojoj prenebregava svet i revnuje za strah Boţiji, ĉoveku se pribliţava promisao Boţiji. On tajno oseća dejstvo promisla i dobija ĉiste pomisli kako bi ga razumeo.

Onoga ko se dobrovoljno lišava svetskih dobara prati milosrĊe Boţije. Njega podrţava Boţije ĉovekoljublje srazmerno sa njegovim odricanjem.

Duše koje nemaju snage da steknu istinski ţivot dobrovoljnim odricanjem od svega, On nevoljnim skorbima privodi ka vrlini, kao što vidimo kod ništeg Lazara.

Bog je blizak srcu koje je u skorbi i koje mu vapije. Premda je ponekad i podvrgava telesnim lišavanjima i drugim nevoljama, Gospod ka duši koja je u skorbi pokazuje veliko ĉovekoljublje, srazmerno sa ţestinom njenih stradanja u nevolji.

290. Ukoliko ĉeţnja Hristove ljubavi u tebi ne diše do te mere da od radosti u Hristu postaješ bestrasan u svakoj svojoj skorbi, znaj da svet u tebi ţivi snaţnije negoli Hristos. Ukoliko bolest, nemaština, iscrpljenost tela, bojazan od štetnog za telo tvoju misao

uznemiravaju dotle da te odvajaju od radosti uzdanja i od staranja oko ugaĊanja Gospodu, znaj da u tebi ţivi telo a ne Hristos.

Prosto reĉeno, u tebi ţivi ono što privrţenošću koju izaziva nadvladava sve ostalo.

Ukoliko nemaš nedostataka u onome što je potrebno telu, ako ti je telo zdravo i ne bojiš se niĉeg protivnog, pa ipak govoriš da moţeš ĉisto ići ka Hristu, znaj da si bolestan umom i lišen kušanja slave Boţije.

291. Kako ne bi mogao da kaţeš da nema ĉoveka ĉiji bi se um savršeno uzvišavao iznad nemoći dok se telo muĉi u iskušenjima i skorbima, te da nema ĉoveka kod koga ljubav prema Hristu mogla da savlada tugu uma, podsetiću te na muĉenike. Pogledaj samo kako je njihovo trpljenje, potkrepljivano silom Hristove ljubavi, pobeĊivalo veliku muku i telesni bol.

I nisu samo oni pokazivali takvu ĉvrstinu. Bilo je i filosofa neznaboţaca, lišenih poznanja istinskog Boga, koji su pokazali ĉudnu silu hrabrosti. Jedan od njih se zarekao na ćutanje i nije odstupio od svog rešenja bez obzira što mu je oĉigledno pretila smrt. Drugi su potpuno potrli prirodnu pohotu, treći su lako podnosili uvrede, ĉetvrti su bez tuge trpeli ţestoke bolesti, a peti pokazivali svoje trpljenje u nevoljama i velikim bedama.

Oni su to trpeli radi puste slave i nade. Zar nismo utoliko više duţni da trpimo mi monasi, koji smo prizvani na opštenje sa Bogom?

DOBROTOLJUBLJE TOM II - · PDF filePREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik 8 PREPODOBNI JOVAN...

Documents

Transcript of DOBROTOLJUBLJE TOM II - · PDF filePREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik 8 PREPODOBNI JOVAN...