77

MAJKE HRI[]ANKE - KOLO SRPSKIH SESTARA

Po~etak 20. veka je obele`en veoma burnim doga|ajima u Srbiji: Majskim prevratom 1903, sa politi~ke scene nestaje dinastija Obrenovi}a i vra}a se dinastija Kara|or|evi}a; u “Ma}edoniji” je u krvi ugu{en ustanak srpskog naroda protiv Turaka; pred stra{nom odmazdom, narod be`i u Srbiju. Usred takvih doga|aja, ra|a se pokret koji }e obele`iti srpsku istoriju i koji }e stradati zajedno sa svojim narodom i vidati mu rane.

OSNIVAWEU ku}i Mite Petrovi}a, oca slikarke Nade`de i kwi`evnika Rastka, oku-pqaju se vi|eniji gra|ani-rodoqubi, na poziv Delfe Ivani} i Nade`de Petrovi}, radi osnivawa `enskog udru`ewa za pomo} unesre}enoj i po-robqenoj bra}i u “Staroj Srbiji i Ma}edoniji” (na jugu su bili Turci, a na severu i zapadu Austro-Ugarska). Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1903. godine, u prepunoj velikoj sali restorana Kolarac, na Pozori{nom trgu, u prisustvu vi{e od 3000 `ena spremnih da pomognu unesre}enom narodu, odr`ana je Osniva~ka skup{tina Kola srpskih sestara - `enskog, dobrot-vornog, patriotskog, kulturno-prosvetnog udru`ewa, “do tada najve}i `en-ski miting u Srpstvu”. Ime Udru`ewu je dao Branislav Nu{i}. Me|u 50 osniva~a, predwa~ili su: Nade`da Petrovi}, Delfa Ivani} (k}i poznatog hercegova~kog vojvode Musi}a), uva`eni diplomata i publicista Ivan Ivani} (wen suprug), Darinka i Branislav Nu{i}, Persida i Ja{a Proda-novi}. Nu{i} i Ivani} su napisali prva Pravila Kola srpskih sestara. Za prvu predsednicu Kola je izabrana Savka Suboti}, sa ve} velikim ugledom u dobrotvornom radu, supruga znamenitog dr Jovana Suboti}a, za potpredsed-nicu Delfa Ivani}, a za sekretara Nade`da Petrovi}.

IZLAZAK NA ISTORIJSKU SCENUPrva akcija Kola je bio koncert u Narodnom pozori{tu, radi prikupqawa pomo}i za postradale u Makedoniji. Nastupilo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, pod rukovo|ewem Stevana Mokrawca, a program je osmislila Nade`da Petrovi}. Kraq Petar I Kara|or|evi} je poslao prilog od 1.000 di-nara u zlatu, ~ime je zapo~ela velika podr{ka Kara|or|evi}a Kolu srpskih

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 29. JANUAR 2017, GODINA 18, BR. 20

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

78

sestara. Kraqeva k}i Jelena je naro~ito pomagala tokom Balkanskih ratova. Vrhunac qubavi i pomo}i pru`ila je kraqica Marija, koja je bila visoka za{titnica i do-brotvor Kola, a wena Prva po~asna dvorska dama, Mirka Gruji}, bi}e i predsednica Kola. Odmah su formirani odbori Kola {irom Kraqevine Srbije, koji prikupqa-ju novac za potrebite. Iz zdravstvenih razloga, Savka Suboti} se povla~i 1905, a predsednica postaje Qubica

Lukovi}. Kolo pokre}e svoj godi{wak Vardar. Prvi broj je {tampan u, za ono vreme, ogromnom tira`u od 10.000 primeraka, da bi, uo~i Balkanskih ratova, dostigao i 40.000 primeraka. Za wega su pisali Petar Ko~i}, Janko Veselinovi}, Ivo Andri}, Aleksa [anti}, \ura Jak{i}... Tada Kolo jo{ nema svoje prostorije: 1912. dobija sobicu u Domu Dru{tva Sveti Sava, a sastanke odr`ava u O[ Kraq Petar kod Saborne crkve. Godine 1906, Kolo organizuje prve kurseve za bolni~arke, koje su vodili ugledni lekari, {to je imalo neprocewiv zna~aj za potowe doga|aje. Kada je Austro-Ugar-ska anektirala BiH, Nade`da Petrovi} sa Odborom Kola saziva miting na Pozori{nom trgu i odr`ava govor, sa balkona Narodnog pozori{ta, uz burne ovacije naroda. [aqu se apeli za pomo} {irom zemqe i u inostranstvo.

BALKANSKI RATOVI I VELIKI RATU Prvom balkanskom ratu, 1912, Kolo organizuje i izdr`ava ^etvrtu rezervnu bolnicu, sa oko 150 kreveta, u kojoj poma`u ~lanice diplomats-kog kora: Blan{ Vesni}, Mejbl Gruji}, Aleksandra Hartvig (supruga ruskog carskog poslanika), ledi Pexet (supruga engleskog poslanika, o kojoj smo pisali u ovogodi{wem broju 7), baronica Grizinger (supruga nema~kog po-slanika), Julija [trandman (supruga ruskog vojnog ata{ea), Lujza Buwols (supruga francuskog delegata)... Tokom Velikog rata, Kolo strada sa svojim narodom, a neke su ~lanice platile i `ivotom: ~lanicu Vrawskog odbora Kola Bugari su, na pijaci, isekli na komade, a predsednica Smederevskog od-bora je skon~ala u ma|arskom logoru, od posledica mu~ewa. Kolo, u te{kim uslovima, izra|uje rubqe za vojsku, deli hranu, poma`e u suzbijawu zaraza, daje veliki broj dobrovoqnih bolni~arki {irom Srbije. Mnoge ~lanice prelaze i Albansku golgotu: Mirka Gruji}, Delfa Ivani}, Mejbl Gruji}... Vi{e ~lanica i u inostranstvu radi na prihvatawu i zbriwavawu izbeglica iz Srbije, negovawu obolelih vojnika, okupqawu |aka, slawu paketa srpskim zarobqenicima. U te{koj epidemiji tifusa 1915, neguju}i rawene i bolesne kao dobrovoqne bolni~arke, umiru predsednica Kola, Qubica Lukovi}, u Ni{koj bolnici, a Nade`da Petrovi} u Vaqevskoj vojnoj bolnici.

VIDAWE RATNIH RANAIz Velikog rata, Kolo izlazi sa ogromnim ugledom, u Beogradu se ponovo okupqa rasuto ~lanstvo, a za predsednicu 1918. dolazi Mirka Gruji} (}erka dr`avnika i diplomate Jevrema Gruji}a), velika intelektualka, koja je `ivot posvetila dobrotvornom radu. Kolo neumorno radi na vidawu te{kih

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

80

U NEDEQI 32. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 29.(16) ^asne verige Svetog apostola Petra; Prep. Romilo Ravani~ki30.(17) Prepodobni Antonije Veliki31.(18) Sveti Atanasije Veliki; Sveti Maksim, Arhiepiskop srpski01.(19) Prepodobni Makarije Egipatski; Sveti Marko Efeski02.(20) Prepodobni Jevtimije Veliki03.(21) Prepodobni Maksim Ispovednik; Sveti mu~enik Neofit04.(22) Sveti apostol Timotej; Prepodobni mu~enik Anastasije

DRUGI SVETSKI RATPo upokojewu Mirke Gruji}, za predsednicu Kola dolazi Delfa Ivani}. Ve-liki prijateq Kola, Isidora Sekuli}, marta 1941. pi{e testament, u kome Kolu ostavqa pravo na {tampawe wenih dela i odre|uje ga za izvr{ioca tes-tamenta. Nema~ka komanda nare|uje Delfi Ivani}, u Beogradu, 1942. godine, da preda imovinu Kola, vr{i pretres wenog stana, a Kolu zabrawuje rad, uz oduzimawe imovine. Tokom ovog rata, ~lanice Kola rade ilegalno, u okviru Sekcije Crvenog krsta za za{titu dece i mladih. Poma`u izbeglicama iz usta{ke NDH, {aqu pomo} zarobqenicima jugoslovenske vojske u nema~kim logorima, zbriwavaju bolesne zarobqenike pu{tene iz nema~kih logora. U Bajinoj Ba{ti, jednom od najve}ih prihvatili{ta za izbeglice iz Hrvatske, brinu o brojnoj deci, uz veliko po`rtvovawe, zaustavqaju epidemiju pegavog tifusa, tajno dovoze}i lekare i obezbe|uju}i lekove, spasiv{i mnogo dece od sigurne smrti. [iju ode}u i ve{, pletu, sakupqaju hranu i lekove.

NOVO DOBAKomunisti~ke vlasti 1946. hapse te{ko bolesnu Delfu Ivani}; preba~ena je u bolnicu zahvaquju}i jednom od osniva~a Kola, Ja{i Prodanovi}u. Kolu je definitivno zabrawen rad, oduzeta sva pokretna i nepokretna imovina; oduzet im je i Dom - u wemu je danas KUD Ivo Lola Ribar. Kolo srpskih sestara je dobitnik Ordena belog orla V stepena, mar-ta 1928; Ordena Svetog Save III stepena, 1931. godine, kojim su odlikovane i Mirka Gruji}, Delfa Ivani}, Poleksija Foti} i pojedine predsednice mes-nih odbora. Medaqu Florens Najtingejl - najvi{e odlikovawe za humanost dobila je Delfa Ivani}, a posthumno i Qubica Lukovi}. O svakoj ~lanici ovog izuzetnog udru`ewa mogla bi se napisati pri~a za nezaborav, o mnogima i kwige, a o samom Kolu srpskih sestara tomovi kwiga. Kolo je skoro pola veka bilo proka`eno. Vaskrslo je 1990. godine - ponovo u vreme ratova i stradawa naroda. Ova pri~a je samo kap u moru aktivnosti Kola, kako isto-rijskih tako i dana{wih. Ona je tek skromna vo{tanica za du{e svih onih danas zaboravqenih velikana, koji svojim ̀ ivotom posvedo~i{e jevan|eqsku istinu da ve}e qubavi nema od ove, kada ko du{u polo`i za bli`we svoje.

79

rana koje je rat ostavio za sobom: siro~ad, invalidi, samohrane starice i udovice, krajwa beda... U Parizu, 1919, na sve~anoj ve~eri povodom potpisivawa Versaj-skog mirovnog ugovora, me|u uglednim zvanicama su bile i predstavnice Kola. Iste godine, Kolo u Beogra-du otvara Invalidski dom za one bez krova nad glavom, daju}i besplatan sme{taj, hranu, ode}u, neophodnu negu i lekove. Dom se uskoro pretvara u Zanatsku invalid-sku {kolu, u kojoj se, kroz u~ewe raznih zanata, inva-lidi osposobqavaju za samostalan `ivot. Do 1921, kroz ovaj Dom je pro{lo preko 4.000 unesre}enih ratnika. Amerikanka Mejbl Gruji}, snaha Mirke Gruji}, dr`i govore {irom Amerike o stradawu i herojskoj borbi srpskog naroda, {to je dovelo do formirawa fondova za pomo} Srbiji, iz brojnih gradova Amerike, dok je sama Mejbl vodila Serbian Aid Fund (Fond za pomo} Srbiji). Najve}u pomo} su od ovih fondova dobijala deca, naro~ito ratna siro~ad. Kraj Crikvenice, Mejbl Gruji} osniva Amerikanski dom za oporavak dece bez roditeqa, kao i De~ije oporavili{te u Top~ideru. Pomagane su i samohrane majke, invalidi, stari, nemo}ni, bolesni, |aci i studenti invalidi, postradale porodice. Obezbe|uju se velike koli~ine rubqa, ode}e, obu}e, materijala za radio-nice, {iva}ih ma{ina, a snabdeveno je preko 16.000 qudi. Kako Kolo i daqe nije imalo svoje prostorije, Beogra|ani su dali priloge, uzet je kredit od \or|a Vajferta, velikog dobrotvora Kola, koji je i sam dao veliki prilog, pa je kupqen plac u Resavskoj 11, sazidana su tri objekta, sa Internatom i lokalima, od ~ije bi se rente obezbedila sredstva za `ivot Kola, a sala je bila najlep{a u tada{wem Beogradu. Dom je osve{tao patrijarh Dimitrije, u prisustvu kraqa Aleksandra i velikog broja uglednih zvanica.

PROSVETITEQSKA I NACIONALNA MISIJAKolo okupqa devoj~ice iz cele Kraqevine, prevashodno decu palih boraca, i {koluje ih (obezbediv{i im ~ak i ~asove francuskog jezika i klavira), na-laze}i im, kasnije, i zaposlewe. Godine 1926, Kolo osniva Mali univerzitet: u sve~anoj sali svog Doma omogu}ava omladini da ~uju najistaknutije profe-sore, intelektualce, stru~wake. kwi`evnike i episkope SPC. Kolo poma`e zidawe i obnovu srpskih manastira i crkava; podi`e i spomenik srpskim boricima iz Kumanovske bitke, na Zebrwaku kod Kumanova (danas gotovo razru{en). U Domu Kola je odr`ana i Konferencija `ena balkanskih naroda za mir. U ̀ eqi da sa~uva i svetu poka`e bogato srpsko narodno stvarala{tvo, Kolo utemequje Sveslovensku zabavu, na kojoj dame dolaze u nacionalnim no{wama (me|u wima su bile i kraqica Marija i knegiwa Olga). Osniva Sekciju za vez i no{we, u~estvuju}i na me|unarodnim izlo`bama i osvajaju}i prve nagrade. Odr`ava veze sa brojnim narodima i udru`ewima, u sferi kul-ture, prosvete, nauke, umetnosti, sporta, kao nacionalni predstavnik svoje zemqe. Kada je 1940. preminula Mirka Gruji}, koja je Kolo dovela do vrhunca snage i ugleda, Kolo je imalo mre`u od 146 mesnih odbora u Kraqevini.