85

PROTO\AKON VLADO MIKI]

U okviru na{eg serijala o velikim qudima i doga|ajima iz 166-godi{we is-torije Prvog beogradskog peva~kog dru{tva (PBPD), najstarije muzi~ke in-stitucije u Srbiji i hora Saborne crkve, prislu`ujemo vo{tanicu od re~i za dugogodi{weg ~lana i solistu ovog Dru{tva, sabrata Saborne crkve, jednog od na{ih najeminentnijih umetnika i pojaca, proto|akona Vlade Miki}a /koristimo oblik wegovog imena po kome je poznatiji u narodu/. Ro|en je 1940. godine, u selu Velika Obarska, kod Bijeqine. Zavr{io je Bogosloviju Svetog Kirila i Metodija u Prizrenu, gde se upoznao sa crkvenim i duhovnim pojawem. Kao student Bogoslovskog fakulteta, u~io je solo-pevawe kod vrsnih pedagoga, Anastasa Anastasijevi}a i Jelke Stama-tovi}. Po zavr{enim studijama (1969), slu`bovao je u Patrijar{ijskom up-ravnom odboru, sve do 1977. godine, kada biva postavqen za profesora na Bo-gosloviji Svetog Save u Beogradu. Na ovom mestu osta}e dve decenije, do 1996. godine, kada odlazi u invalidsku penziju. Rukopolo`en je u ~in |akona na Aran|elovdan 1970, a pri crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Beogradu slu`io sve do 1993, otkada postaje sabrat Saborne crkve. PUT MUZIKE Jo{ tokom {kolovawa, predano dse posvetio umno`avawu svog umetni~kog dara i priziva. Pored ~lanstva u PBPD, pevao je i u Horu stude-nata Bogoslovskog fakulteta, Madrigalistima, Obili}u, Loli, horu RTS-a, Katedralnom oktetu. Kao solista i u sastavu horskih ansambala, nastupao je {irom sveta: u Rusiji, Americi, Kanadi, Australiji, Italiji, Austriji, Nema~koj, Francuskoj, Engleskoj, Poqskoj, Gr~koj, Turskoj i {irom biv{e Jugoslavije. Krajem 1990, osnovao je i prvi profesionalni kamerni mu{ki hor kod nas - Artis, sa kojim je, tako|e, pevao u zemqi i inostranstvu. Nastupao je na brojnim dobrotvornim koncertima, kao i pred poglavarima i arhijere-jima pomesnih pravoslavnih Crkava, pred doma}im i svetskim dr`avnicima, do`ivqavao ovacije, a mnogi koncerti horskih ansambala su organizovani upravo da bi se ~uo wegov glas. Pojawem u slavu Boga, {irio je lepote pra-voslavne duhovnosti i umetnosti, bude}i srca svih koji bi ga slu{ali. I u zemqi i inostranstvu, veliki je broj onih qudi koji su se sa lepotama pra-voslavne muzike upoznali zahvaquju}i wegovom pojawu. Nema~ki kriti~ar i

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 10. FEBRUAR 2019, GODINA 20, BR. 22

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

86

muzikolog g. [tajn je, po{to je ~uo pojawe o. Vlade Miki}a, napisao u ~lanku u novinama Mittelbazerische Zeitung: “Kod nas bi se tek morala potra`iti kate-drala koja bi bila na raspolagawu tako sna`nom i rasko{nom glasu, odli~nom peva~u i vrhunskom umet-niku, gospodinu proto|akonu Vladi Miki}u. Kada bih boravio tri dana u Beogradu, dva puta bih oti{ao u katedralu /Sabornu crkvu; prim. prir/, a samo jednom u Operu”. Me|u audio-izdawima koja je snimio, najzna~ajnija su: Osmoglasnik, Liturgija Svetog Jovana Zlatousta,

Opelo, Staro srpsko pojawe, Tebe Boga hvalim 1 i 2, Prazni~no pojawe, Ut-verdi, Bo`e, Pravoslavna duhovna muzika kroz vekove, U slavu Bo`iju... Svi snimqeni materijali do`iveli su nekoliko izdawa. Paralelno sa tim, neprekidno se bavio pedago{kim radom, prenose}i, tokom svog 20-godi{weg rada, mladim nara{tajima ono najvrednije - qubav prema korenima, duhovnos-ti, umetnosti, svest o svom nacionalnom bi}u, o neprolaznoj lepoti pravo-slavnog pojawa i slu`ewa Gospodu. PRIZNAWA O. Vlada Miki} je bio dobitnik Spomenice manastira Gra~anice za u~e{}e u sve~anosti povodom obele`avawa 600 g. Kosovske bitke (1989); Zlatne zna~ke Kulturno-prosvetne zajednice za nesebi~an, predan i dugo-trajan rad i stvarala~ki doprinos u {irewu kulture naroda Srbije (1990); Poveqe povodom proslave 300. godi{wice Seobe Srba, odr`ane u manasti-ru Kru{edolu (1990); pisma zahvalnosti akademika Predraga Palavestre, u ime SANU, za li~ni prilog sakupqen za pomo} izbeglicama (1991); Poveqe PBPD (1993); Poveqe festivala Mokraw~evi dani (2005), kada je svrstan me|u 6 najve}ih umetnika na{eg doba, kao i me|u najzna~ajnije li~nosti na{eg kulturnog `ivota. Bio je dobitnik i nacionalne penzije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, kao istaknuti umetnik. DUHOVNI I UMETNI^KI PUT SA PBPD O. Vlada je postao ~lan Prvog beogradskog peva~kog dru{tva 1962. godine, jo{ kao student Bogoslovskog fakulteta. Sa ovim ansamblom je u~estvovao u brojnim doma}im i inostranim turnejama, proslavama velikih istorijskih jubileja (800 g. od ro|ewa Svetog Save, Dva veka Vuka, 600 g. Kosovske bitke, 1000 g. kr{tewa ruskog naroda, 300 g. Seobe Srba, 850 g. od osnivawa Sent Andreje...), festivalima, koncertima i drugim sve~anostima. PBPD je gostovalo na wegovim solisti~kim koncertima, a pevalo je i na wegovom ven~awu (i nevesta je bila ~lanica PBPD), u Sabornoj crkvi, 1970. godine, u prisustvu patrijarha srpskog Germana. Naro~ito je bilo zna~ajno zajedni~ko gostovawe i turneja po Rusiji, 1988. godine, na proslavi izuzetnog istorijskog jubileja - 1000 g. Pravoslavqa u Rusiji. PBPD je tada, pod rukovo|ewem dirigenta Vladimira Milosavqevi}a, gostovalo kao jedini jugoslovenski hor i priredilo Dane srpske duhovne muzike u Rusiji, {to je privuklo veliku pa`wu ruskih i srpskih medija. U moskovskom hramu

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

88

U NEDEQI 37. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 10.(28) Prepodobni Jefrem Sirin; Prepodobni Isak Sirin11.(29) Prenos mo{tiju Svetog Igwatija Bogonosca12.(30) Sveta Tri Jerarha13.(31) Sveti besrebrenici Kir i Jovan14.(01) Sveti mu~enik Trifun (Pretprazni{tvo Sretewa)15.(02) Sretewe Gospodwe16.(03) Sveti Simeon i Ana; Sveti Jakov, Arhiepiskop srpski

QUDI GOVORE O... UMETNOSTI U SLAVU BOGA

Draga bra}o i sestre, u utorak, 12. februara, na praznik Sveta Tri Jerarha, kao i u petak, 15. februara, na Sretewe Gospodwe,

Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 9:00.

Na dana{wi dan, 10. februara, obele`ava se Dan diplomatije Rusije i ruskih diplomata. Podse}amo vas na veoma zna~ajne i potresne pri~e o

ruskim diplomatama na na{im prostorima, koje smo objavqivali u na{im ranijim izdawima Sabornika. U Saborniku br. 27 za 18. godinu izdavawa,

nalazi se pri~a o Grigoriju [~erbini, ruskom diplomati i konzulu u Kosovskoj Mitrovici, koji je, brane}i Srbe na Kosmetu, stradao u najte-

`im mukama. U Saborniku br. 43 za 18. godinu, stoji pri~a o Nikolaju Hartvigu, posledwem ruskom diplomati na srpskom Dvoru, koji je, brane}i

srpski narod od rata i bore}i se za interese srpskog naroda, tako|e izubio `ivot. Mo`ete ih pro~itati na sajtu Saborne crkve ili u

godi{waku Sabornika za 18. godinu izdavawa.

U kontekstu u~estvovawa u Bo`ijem stvarawu, kao slu`iteq Bo`iji, kao upodobiteq Bo`iji, uzrastaju}i ka Bogu do potpunog sjediwewa sa Hris-tom, ~ovek ostavqa mesto u svom srcu gde }e Sam Bog stvarati. Potreban je i poseban senzibilitet za umetnost. ... Jedini izlaz za ~oveka-umetnika je da se wegovo stvarala{tvo preto~i u slavu Bogu. Bah je govorio: SVAKA UMET-NOST KOJA NIJE U SLAVU BOGA, PRESTAJE DA BUDE UMETNOST. ... Umetnost postoji da bi omogu}ila zajednicu sa qudima, a ne da bi ~ovek samo izrazio sebe kao prazan eho. Ako do`ivimo umetnost kao afirmaciju svog dara, ve} imamo pravo razvi}e svog dara, a svaki dar nam je dat da bismo imali komunikaciju sa drugima. Dobili ste badava, badava i dajte. Dobili smo to kao svoj li~ni na~in, svoj li~ni jezik kojim mo`emo da dajemo sebe drugima... Mitropolit zagreba~ko-qubqanski Porfirije

87

Voskresenija Slovu{~ago, PBPD je odr`alo sve~ani koncert, pred vi{e od 1000 qudi, a kao solisti su nastupili proto|akon Vlada Miki} i pojac Pavle Aksentijevi}. Na{e Ve~erwe novosti su izve{tavale, 26. juna: “Posle svake ta~ke aplauz je tako spontano dug da slede}a jedva po~iwe. Stari miqenik ovda{we publike bas Vlado Miki} posle solo partije Niwe otpu{~aje{i do`ivqava prave ovaci-je. Cve}e. Peva na bis...” Pod upravom dirigenta Darka Jovanovi}a, 1998. je objavqen CD proto|akona Vlade Miki}a, Utverdi, Bo`e, sa gostima: Prvim beogradskim peva~kim dru{tvom, profesionalnim mu{kim kamernim sastavom Artis i solistom Qudmilom Gros. Na wemu su se na{li snimci sa zajedni~kog nas-tupa na festivalu Horovi me|u freskama, u Galeriji fresaka u Beogradu, septembra 1997. Me|u 12 pesama, nalazile su se i one po ~ijem je izvo|ewu o. Vlada Miki} bio poznat, kao {to je Pokajni~ka molitva Vladimira Milo-savqevi}a i Spasi, Bo`e ^esnokova. (Na Internetu se mogu pogledati snim-ci sa raznih nastupa o. Vlade u koncertnim dvoranama i na TV-u, u pratwi razli~itih horova ili sa proto|akonom Radomirom Per~evi}em iz Sab-orne crkve, sa operskim peva~ima @ivanom Saramandi}em, Qudmilom Gros, Vi{wom Pavlovi}...) Daleko od reflektora, pozornica, podijuma i aplauza, izvan ovoga sveta i vremena, ono {to je najvi{e povezalo o. Vladu Miki}a i Prvo beograd-sko peva~ko dru{tvo bilo je zajedni~ko u~e{}e i pevawe na Svetoj Liturgiji i drugim bogoslu`ewima u Sabornoj crkvi, zajedni~ko stajawe pred Bogom, zajedni~ki prinos srca, glasa i molitve. Vi{e ~lanova Dru{tva pevalo je sa wim i za pevnicom i grejalo se uz wegovu o~insku brigu i dobro znane re~i: @iv i zdrav bio, sine/k}eri! I kada sve drugo zgasne i utihne, duhovne niti koje povezuju du{e na bogoslu`ewima ostaju trajne i sna`nije od vremena i sveta. Na ovom Isto~niku @ivota - Svetoj Liturgiji, pod svodovima Sa-borne crkve, o. Vlada i PBPD su se bezbroj puta spajali i napajali... Neki od ~lanova ostvarili su sa o. Vladom i neprolazna prijateqstva. ODLAZAK Izdr`av{i do kraja, u veri, molitvi i trpqewu, svoj krst duge i te{ke bolesti, proto|akon Vlada Miki} je po{ao Gospodu u naru~je, 5. maja 2017. godine, u 77. godini. Sahrawen je na Novom be`anijskom grobqu, 10. maja, a na opelu i pogrebu je pevalo wegovo PBPD. Zajedno su pro{li `ivot-ni put, vi{edecenijski, uz pesmu i molitvu su se, na tom putu, uvek sastajali, pesmom su se i rastali, do ponovnog susreta, tamo gde vi{e nema rastajawa. ^uvaju}i spomen na wegovo nesvakida{we smirewe, skromnost, dostojanst-venu predanost svom nazna~ewu, izuzetnu toplinu i qubav, prinosimo pred lice Bo`ije molitve za spas du{e o. Vlade i ve~ni `ivot u Carstvu nebeskom.