193

O. Aleksandar Jeq~aninov: RAZVOJ GORDOSTI

U po~etku je to samo preokupiranost sobom, skoro normalno stawe, pra}eno sre}nim raspolo`ewem, koje se ~esto pretvara u lakomislenost. ^ovek je zadovoqan sobom, ~esto se smeje, zvi`du}e, peva, pucketa prstima. Voli da bude originalan, da iznenadi druge paradoksima, da bude duhovit; pokazuje iz-vesne kaprice, probirqiv je u hrani. Rado deli savete, prijateqski se me{a u poslove drugih qudi. Nevoqno izra`ava posebno zanimawe za sebe, u izra-zima kao {to su (prekidaju}i druge): Da vam ka`em, ili Ja znam boqu, ili Ja imam obi~aj da...; Ja po{tujem slede}e pravilo...; Ja obi~no vi{e volim... Dok govori o tuzi nekog drugog, ~esto nehotice uzvikuje: Toliko sam se potresao, ne mogu to da prebolim! S druge strane, ova vrsta li~nosti se mnogo oslawa na odobravawe drugih qudi i, u zavisnosti od toga da li ga je dobio ili ne, postaje vedar ili povu~en. ... Sre}a je za ~oveka ako, u ovoj fazi, nai|e na ozbiqne brige, posebno o drugima (brak, porodica), posao, trud. Ili, ako je privu~en religioznim `ivotom, privu~en lepotom duhovnog podviga - vide}e svoju bedu i malenkost, i `ele}e pomo} milosti. Ako se to ne dogodi, bolest se daqe razvija. Potom dolazi do istinske vere u sopstvenu superiornost, ~esto pra}ene nekontrolisanom bujicom re~i. Naposletku, {ta predstavqa re~itost ako ne, s jedne strane, nedostatak skromnosti, a s druge, zadovoqstvo primitivnim procesom samootkrivawa? Egoisti~ni karakter brbqivosti lo{ je ~ak i kada je, {to se ponekada dogodi, bujica re~i nadahnuta nekom oz-biqnom temom: gordi ~ovek mo`e da komentari{e vrline poniznosti i }uta-wa, mo`e da hvali post ili da raspravqa o tome da li su dobra dela boqa od molitve. Samouverenost se brzo pretvara u strast za zapovedawem. Gord ~ovek ugro`ava voqu drugih, dok, u isto vreme, ne toleri{e ni najmawe ugro`avawe svoje voqe. On tra`i pa`wu, vreme i energiju svih oko sebe. Postaje bezobra-zan i drzak. Wegovi poslovi su va`ni, dok brige drugih nemaju zna~aja. Sve radi, svuda se me{a. U toj fazi, mewa se raspolo`ewe gordog ~oveka. Wegova agresivnost prirodno izaziva kod drugih suprotstavqawe i odbijawe. Zato postaje nervozan, tvrdoglav, sva|ala~ki nastrojen. Ube|en je da ga niko ne ra-zume, ~ak ni wegov duhovnik. Wegovi sukobi sa “svetom” postaju sve o{triji, i gordi pojedinac kona~no pravi izbor: wegov ego se stavqa u poziciju protiv

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 21. AVGUST 2016, GODINA 17, BR.49

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

194

~oveka, mada jo{ uvek ne i protiv Boga. ... U stvari, stawe tog ~oveka te{ko se mo`e razlikovati od ludila. ^ak i u ovom `ivotu, gordi ~ovek obitava skoro u potpunoj izolovanosti (tema pakla). Pogledajte kako govori i sva|a se; ili uop{te ne ~uje {ta mu se govori ili ~uje samo ono {to odgovara wegovim stavovima. Ako je ne{to protivno wegovom mi{qewu, besan je kao da je primio li~nu uvredu, odgovara sarkasti~no ili

strastveno odbija. U onima koji ga okru`uju vidi samo one karakteristike koje im on pripi{e; tako, ~ak i kada hvali druge, ostaje gord, zatvoren u sebe, slep za objektivnu istinu. Tipi~no je da naj~e{}i oblici mentalne bolesti (megalomanija i manija gowewa) - direktno proisti~u iz “preterane samouverenosti”; bilo bi potpuno nemogu}e prona}i te mane kod poniznih, jednostavnih, onih koji zaboravqaju na sebe. Glavnim uzrocima ludila (paranoje) psihijatri smatra-ju preterani ose}aj za sopstvenu li~nost, neprijateqski stav prema drugim qudima, gubitak normalne sposobnosti za prilago|avawe i izopa~eni sud. Klasi~ni paranoik nikad ne kritikuje sebe, on je, u svojim o~ima, uvek u pra-vu i ogor~en je i nezadovoqan qudima oko sebe i uslovima u kojima `ivi.

BRAK I PORODICATreba da ispravqamo jedni druge s qubavqu, da te{imo jedni druge, da se poveravamo, jer ja ne mogu samog sebe da vidim kao {to me vidi neko sa strane. Svako je prema sebi pristrasan, ne vaqa ni kada mnogo sebe osu|ujemo, ni kada mnogo sebe opravdavamo. Treba na}i sredinu, ali sredinu ne mo`emo sami, nego nam treba pomo} sa strane. ... Najvi{e sami sebi naudimo. U manastiru monasi imaju duhovnike i bra}u, a u porodici supru`nici imaju jedan drugog i treba da se dopuwuju, da se polako sitnice ispravqaju, a kad se isprave sit-nice, re{i}e se i krupne stvari. Gospod nam ~esto govori kroz drugog ~oveka, ~ak mo`e da se desi da nam i qudi koji nisu crkveni daju neki savet koji je duhovan i koristan. O. Sava, man. Svetog Save Osve}enog

SV. VLADIKA NIKOLAJ O GORDOSTI

Ako zapali{ sve vrline u sebi kao sve}e, dobro }e{ u~initi; no, ako pritom zadr`i{ slavoqubqe, ovo }e, kao silan vetar, ubrzo sve upaqene sve}e po-gasiti. Ti }e{ mo`da opet upaliti, no vetar }e ih opet ugasiti. Zato prvo - ustavi vetar.

^ovek najboqa dela ~ini kad zaboravi na sebe samog i priti~e u pomo} onome ko strada i gine.

Nije prvi onaj koga na uzvi{ewu najvi{e qudskih o~iju vide, no onaj koga najvi{e srdaca qudskih po dobru ose}aju.

Koje su dve zle stvari o kojima qudi najradi-

je razgovaraju? Tu|i greh i svoja pobeda.

195

NARODNA BANKA SRBIJE

Srpska dr`ava je, posle oslobo|ewa od Turaka, svoje novovekovno postojawe zapo~ela osnivawem najva`nijih dr`avnih i kulturnih institucija. U to vreme, nov~ani sistem Srbije je karakteri-salo odsustvo nacionalnog novca i upotreba ~ak 43 monete drugih dr`ava. Potreba za osnivawem centralne banke postajala je sve o~iglednija. Ipak, od prve inicijative do realizacije pro-tekle su tri decenije. Tek 1884. osnovana je Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije. Prvi guverner je bio Aleksa Spasi}. Najpre je Banka bila sme{tena u Knez-Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski podignutom zdawu u Ulici kraqa Petra, u blizini Saborne crkve, gde se i danas nalazi. Projekat je izradio afirmisani be~ki arhitekta, Konstantin Jovanovi}, sin Anasta-sa Jovanovi}a, prvog srpskog litografa i dvoroupraviteqa kneza Mihaila. Zgrada je gra|ena 1889. i 1922-25. godine. Zgrada predstavqa jedno od najbo-qih ostvarewa srpske akademske arhitekture i najboqi primerak u stilu neorenesanse. Sa~uvala je autenti~an izgled iz vremena nastanka. Posle Prvog svetskog rata i ujediwewa dela Ju`nih Slovena, Pri-vilegovana narodna banka Kraqevine Srbije prerasla je u Narodnu banku Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i pod tim imenom preuzela poslove na celoj teritoriji Kraqevine. Usled potreba koje je iziskivao pove}ani obim poslova, zgrada Banke je, po projektu wenog autora, majstorski dozidana (1923-1925). Tokom Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944), obavqala je poslove iz svog predstavni{tva u Londonu. Septembra 1946, Banka je nacionalizovana i od tada je obavqala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Jugoslavije. Narodna banka Srbije poseduje arhivsku gra|u od izuzetnog kultur-no-istorijskog zna~aja, u kontinuitetu od osnivawa do danas. Ta dokumen-tacija je svedok ne samo istorije Narodne banke, ve} i same dr`ave, wenog razvoja i modernizacijskih procesa kroz koje je prolazila. Istorija Narodne banke ispuwena je ekonomsko-finansijskim radom koji je uticao i na koji su uticale dru{tveno-politi~ke promene, ali i razli~ita {irina delova-wa (Kraqevina Srbija, Kraqevina Jugoslavija, period nema~ke okupacije, SFRJ, SRJ, SCG, Republika Srbija), ~ime se ona ukqu~uje u red istorijski najzanimqivijih emisionih i centralnih banaka Evrope. Dokumentarno blago Narodne banke, koje se sastoji od arhivskih fondova i celina fondo-va od vi{e hiqada metara, predstavqa, svakako, va`an istorijski izvor za izu~avawe bankarske, privredne i dru{tvene istorije Srbije, Jugoslavije i jugoisto~ne Evrope. Zdawe Narodne banke progla{eno je za kulturno dobro od velikog zna~aja.

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (14)

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

196

U NEDEQI 9. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 21.(08) Sveti Emilijan Ispovednik; Prepodobni Zosim Tumanski22.(09) Sveti apostol Matija; Sveti mu~enik Antonije23.(10) Sveti mu~enik i arhi|akon Lavrentije24.(11) Sveti mu~enik i arhi|akon Evplo25.(12) Sveti mu~enici Fotije, Anikita i drugi s wima26.(13) Sveti mu~enik Ipolit (Odanije Preobra`ewa)27.(14) Sveti prorok Mihej (Pretprazni{tvo Uspenija)

Na ispovest mo`ete do}i tokom svake jutarwe i ve~erwe slu`be ili bdenija.

O SLABOSTI I SNAZI

Mi smo svi qudi, gre{ni, i ne treba da se su-jeverno pla{imo gre{ke. Jer, onaj koji radi i koji se trudi, na putu spasewa, taj i gre{i. A, najvi{e gre{i onaj koji `eli, po svaku cenu, sebe da sa~uva od greha i, ne daj Bo`e, da pomisli jednog trenutka - da ne gre{i. Ne zaboravimo da je Hristos do{ao zbog gre{nika. Mi prinosimo Bogu sebe, svoju gre{nost, svoju slabost, jer ni{ta drugo i ne mo`emo. I, uzdamo se da }e Wegov odgovor biti milostiv, kao {to je milostiv i na sva-koj Liturgiji. Mi Mu prinosimo taj hleb, oko koga smo se malo potrudili, i vino, i svoju slabost, svoju nedostojnost, svoju rasejanost, svoju rasutost. To Mu prinosimo, a Wegov odgovor je preslavan. Wegov odgovor je da On, i pored svega toga, i pored na{e, mo`da i nedostojne, `rtve i prinosa, On nam Sebe daje u celosti. I, uvek iznova da se se}amo i da sagledavamo tu qubav Wegovu, kolika je, i da ne klonemo i ne o~ajavamo zbog svojih slabosti.

Arhimandrit Ilarion (Lupulovi}), iguman man. Draganac

VERA U BOGA JE ZNAK SNAGE, DUHOVNE, INTELEKTUALNE I MORALNE, A NE SLABOSTI. BEZVERJE JE ZNAK SLABOSTI. POKA-JAWE JE ZNAG SNAGE, A NE SLABOSTI. MOLITVA JE ZNAK SNAGE, A NE SLABOSTI. Starac Tadej

Nikada nemoj da udari{ nekoga ko je slabiji od tebe. On nema snage, i jo{ }e se vi{e poniziti. Nemoj nikada da napadne{ ja~ega od tebe: prebi}e te. Bori

se i tuci sam sa sobom. Tako }e{ obojicu pobediti - i slabijeg i ja~eg. Bi}e{ pobed-nik u o~ima Bo`ijim i nedu`an pred Wim.

Sv. Gavrilo Gruzijski

Spoznaj svoju nemo}.Sv. Gavrilo Gruzijski

Moramo da se nau~imo sla-bosti koja se pru`a ruci Bo`ijoj da je oblikuje...

Mitropolit Antonije (Blum)