Aleksandar Koare - Smisao njutnovske sinteze

5/16/2018 Aleksandar Koare - Smisao njutnovske sinteze

1/14

I'.!

;!,

SMISAO f'ZNACAJ NJUTNOVSKESINTEZE

Ocigledno je da [e potpuno nemogucs u uskimgranicama izneti podrobnu istoriju radanja, razvojai opadanja njutnovskog poimanja sveta. Isto je takonemoguee u potpunosti izloziti celokupno Njutnovodelo.! Stoga sam primoran da se ogranicim na onosto je bitno, i da ceo taj predmet iznesern u opstimcrtama. Osim toga, postupajuc] tako, uzecu kao da[e vee prihvacen izvestan broj prethodnih saznanja,A ta je pretpostavka opravdana, verujem, posto svimi u stvari, znamo ponesto 0 Njutnu; ito, bez sum-nj~, mnogo vise nego sto znamo 0bilo kome od ostalihvelikih naucnika i filozofa Ciji zajednick] naporiispunjavaju XVII vek - taj vek genija, kao sto gaje nazivao Vajthed (Whitehead).

Znamo, na primer, da Njutnovoj intuiciji ieks-perimentalnoj genijalnosti (a ne njegovoj dOvitlj.i-:-vosti, jer su drugi, npr. Robert Huk (Hooke), bilidovitljivi isto kao i on, a mozda jos ivise) dugujemozamisao 0 razlaganju svetlosti iprvu nauenu teorijuo bojama spektra-; znamo da dubini njegovog filo-zofskog uma treba da zahvalimo za formulisanje _ali ne iza otkrice - osnovnih zakona kretanja- jdelovanja a takode i za [asno shvatanje metoda iznacaja n~ucnog istrazivanja; znamo da je, zahvalju-[uei svome pronalasku raeunanja, uspeo da dokaZe

NAUCNA REVOLUCIJA

identicnost Zemljine i nebeske gravitacije ida otkrijeosnovni zakon privlaeenja koje povezuje - ili je,bar donedavno povezivalo - najmanja i najvecatel; - atome i zvezde - beskrajne Vasione. Da-bogme, znamo ito da nije Njutn, .nego njegov v;.likisuparnik Lajbnic', taj kome dugujemo de facto sIre-:-nje i razvoj infinitezimalnog racuna, bez ko!?,an: bibilo mogucno postepeno sirenje i usavrsavanjs Njut-novog systema mundi. .Osim toga, svi mi - ili, u svakom slueaju, ve-cina nas - rodent smo iodgajani ili, taenije, nerodeni (jer je to nemogucs), nego odgajani u Njutno-vom svetu, ilibar u nekorn polunjutnovskom svetuisvi mi ili skoro svi, prihvatili smo ideju 0njutnov-skom ~ehanizmu sveta kao pravu sliku vasione iotelovljenje naucne istine - zato sto ~e takvo bil?,vise od dvesta godina, opste verovanje, commumsopinio modeme nauke i prosvecenog dela eoveean-stva. . .Zato, eini mi se, s pravorn smem pretpostavitida, govoreci 0 Njutnu i Nj~tnovom ~c~n.ju,.znam,?manje iIi vise 0 eemu govorimo. Mal"l:]e1~1vise! TaJizraz, povezan sa Njutnorn, izgleda llliyodJ~dnom ne:kako pogresno upotrebljen. Jer,. moz~~ je .dubo~lsmisao pa icilj Njutnovog ueenja - Ill, bolje reci,cele n;ucne revolucije XVII veka, eiji je Njutn sled-benik i najvisi izraz - bas ukidanje .tog sve~a gd~postoji vise Ili manje, sveta culnih. kvaliteta :opazanja, svakodnevnog sveta ap:okSImahvnog, 1njegovo zamenjivanje (arh:imedovs~m) svet~ pre-ciznosti taenih mera, stroge determinisanosti,

Zadrzimo se za casak na toj revoluciji, jednojod najdubljih, ako ne inajdubljoj od ~v.i.hp~~rnenaipreobrazaja koje je Ijudski urn ostvario - III po~-nco - otkako su Grci izmislili Kosmos pre dye hi-ljade godina." Ta je revolucija opisivana i objasnja-vana - znatno vise objasnjavana nego opisivana -na mnogo naeina, Neki tsticu ulogu iskus~va i~~ySpe-rimentisanja u novoj nauci, borbu protiv knjiskogznanja, novu veru savremenog coveka u sebe samoga,

131


2/14

132 ALEKSANDAR KOAREu svoju sposobnost da otkrije istinu sopstvenim sred-stvima, upotrebom svojih cula isvoga razuma, verukoju su s onoliko snage izrazavali Bekon iDekart,suprotstavljajuci se do tada preovladujueoj veri uvrhunsku ineumitnu vrednost tradicije iosvestanogautori teta.Drugi su podvlaeili prakticni stay modernog co-veka koji napusta vita contemplatioa (u srednjemveku iantici smatranu, kako kazu, vrhuncern Ijud-skog zivota), da bi se okrenuo ka vita activa; moder-nog coveka koji se, dakle, ne maze vise zadovoljiticistom spskulacijom iteonijom, koji zeN nauku upo-trebljivu: jednu scientia activa, operativa, kao stoju je nazivao Bekon ili, kao sto je govorio Dekart,jednu nauku koja ce coveka ueiniti gospodarem iposcdnikom prirode."Nova nauka, kazu nam ponekad, jeste naukazanatlije iinzenjera, nauka trgovca radnog, predu-zimljivog i dobrog racundzi]e, dakle - gradanskeklase koja je u usponu u savremenom drustvu."Svakako Ima istine u tim opisima itumacenjima;jasno je da porast moderne nauke pretpostavlja 1porast gradova; oeevidno je da je razvoj vatrenogoruzja, pre svega art.i ljerijskog, skrenuo paznju nabalisticke probleme; da je plovidba, narocito za Arne-riku iIndiju, isla naruku konstrukciji easovnlka, itd.;ipak, moram priznati da me ta objasnjenja ne za-dovoljavaju. Ne vidim kakve je veze ikada irnalascientia activa sa razvojem racunanja, niti usponburzoazije sa kopernikovskom Ill keplerovskom astro-nomijom.Sto se tice iskustva ieksperimentisanja - dvejustvari koje moramo ne sarno razlikovati nego i su-protstaviti jednu drugoj - uveren sam da uspon i[aeanje eksperimentalne nauke nije izvor, nego -bas naprotiv - rezultat nove teorijske ill, bolje, me-tajizicke koncepcije prirode, koja Cinisadrzaj naucnerevolucije XVII veka, sadrzaj sto ga moramo razu-meti pre nego sto pokusamo da pruzirno objasnjenje(bilo kakvo) te istorijske cinjenlce.

NAUCNA REVOLUCIJA 13 3Zato cu okarakterisati tu rovoluciju dvema cr-

tama koje su tesno povezane, pa se cak uzajamnodopunjuju,a) Unistenje Kosmosa i, prerna tome, iscezavanjeiz nauke - bar u principu aka ne uvek iu stvarnosti- svih razrnatranja zasnovanih na tome pojmu."b) Geometrizacija prostora, tj. uvodenje prosto-ra-dimenzije, homogene iapstraktne, iz euklidovskegeometrije (koja je, ipak, tada smatrana stvarnorn),namesto neprekidne, konkretne i diferencirane celinemesta 1 Z pregalilejske fizike i astronomije.U stvari, to karakterisanje je bezmalo ekviva-lentno matematizaciji (geometrizaciji) prirode i, sled-stveno tome, matematizaciji (geometrizaciji) nauke.Iscezavanje - iIi unistenje - Kosmosa znaci

da se svet nauke, pravi svet, vise ne smatra iii nepoirna kao jedna konacna ihijerarhijski uredena ce-lina, dakle kvalitativno i ontoloski diferencirana, ne-go kao jednaotvorena, neodredena Vasiona, ujedi-njena ne svojom imanentnom strukturom, vee sarnoistovetnoscu svojih zakona i osnovnih elemenata";Vasiona u kojoj - nasuprot tradicionalnom shvata-nju koje razdvaja i suprotstavlja jedan drugome dvasveta: postajanja ipostojanja, tj. Zemlju i nebo -svi njeni sastavni delovi kao da se nalaze na istomontoloskorn nivou; Vasiona u kojoj su physic a coeles-tis i physica terrestris poistovecene i sjedinjene, ukojoj astronomija ifizika postaju uzajamno zavisnei ujedinjene usled svoje zajednicke zavisnosti odgeometrij e.1OA to, sa svoje strane, implicira da su iz naucnemisli iscezla - iIi su odlucno proterana - sva raz-matranja koja se pozivaju na vrednost, savrsenstvo,harmoniju, smisao icilj, jer svi ti pojmovi, od sadaeisto subjektivni, ne mogu naci mesta u novoj onto-logiji . Drugim recima, svi formalni ifinalni uzrocigube se kao naeini objasnjavanja nove nauke -ili ih Dna odbacuje - izamenjeni su dejstvujucim,pa cak i materijalnim uzrocima.!' Sarno ovi poslednjivaze ipriznati su u novoj Vasioni hipostaticne geo-


3/14

134 ALEKSANDAR KOAREmetrije, isarno su u tom svetu, apstraktnom ali real-nom (arhimedovskom), gde se apstraktna telakrecu u jednom apstraktnom prostoru, zakoni posto-janja i kretanja nove nauke - klasicne nauke _vazeci i pravi,

Lako je, sada, shvatitl zasto je klasicna nauka- kao sto je cesto govoreno - svet kvaliteta zame-nila svetom kvantiteta. Upravo zato sto - a to jevrio dobro znao jos Aristotel - nema kvaliteta usvetu brojeva niti u svetu geometrijskih slika. Zakvalitete nem~ mesta u carstvu matematicks onto-logije. .. .Stavise, lako je shvatiti sada - ramje je toretko bio slucaj - zasto je ~lasicna nauka sv~t I : D -stajanja i menjanj~ z~memla. s:re~tom. postojanja:upravo zato sto, kao s~o J~ govono .Jos.Arls.tot~l, nem~ni menjanja ni postajanja u broJev~ma. 1 sl~kama.-Medutim cineci to klasicna nauka hila je prinudenada preraduje, fo~ulise ih pono".~ otkriva ~v~je os-novne pojmove, kao sto su materija, kretanje ltd. .

Ako uzmemo u obzir izvanredni razvoj iznaca]te tako duboke isustinske revolucije, moramo pri-znati da se ona odigrala, u celini uzevsi, neverovatnobrzo. .Godine 1543 - sto godina pre Njutnovog rodenja- _ernik je istrgao Zemlju iz~njenih. te~elja ihitn~e u vasionski prostor." Pocetk~m Iduce~ sto-leta (1609. do 1619) Keple~ je fo~~.uhsao. sv~]e za-kone nebeskih kretanja i time unistio orbite I sferekoje su okruzivale svet i odd~vale ?j~govu k~h:~ziju;" ueinio je to u casu ~ada je ~al.l!e]} st~ara)UClprve naucne instrumente .. l pokazujuci co~ecanst~stvari koje ljudsko oko ruje do tada videlo , otvorionaucnom istrazivanju dva medusobno povezana sveta- beskrajno veliki i beskrajno mali.

Povrh toga, poteinjavajue] kretanje broju, Ga-lilej je prokreio put formulisanju onih novih pOjmo:ramaterija i kretanja 0kojima sam malopre govono,a koji su udarili tem~lj: novo] na~ci i ~sm.ol?~iji;16pojmova pornocu kojih je Dekart, identifikujuei rna-

NAUCNA REVOLUCIJA

teriju i prostor, pokusar, 163717, ali nije uspeo, darekonstruise svet; pojmova koje je Njutn, razliku-juci ponovo materiju od prostora, sjajno iuspesnoupotrebio za svoju rekonstrukciju.

Novi pojam kretanja koji se tako pobedonosnopotvrduje u klasicnoj nauc] veoma je jednostavanpojam; toliko jednostavan da je - mada se vrlo lakoupotrebljava kad se na njega Ijudi naviknu ovakokao svi mi - vrlo tesko primiti ga i potpuno razu-meti, calk i za nas. Ne mogu da ga analiziram ovde",ali bih hteo napomenuti da se tu - kao sto namsasvim jasno kaze Dekart - cisto matematickimpojmom zamenjuje jedan fiziek] pojam: obrnuto odpregalilejskog i prekartezijanskog shvatanja, po ko-me je kretanje bilo neka vrsta postajanja, neki pro-ces promene sto utice na tela koja su mu podlozna,nasuprot mirovanju koje nije bilo proces, nova _ili klasicna - koncepcija tumact kretanje kao nekuvrstu postojanja, tj, ne kao proces, nego kao status,stanje isto tako trajno i neunistivo kao imirovanje19,i koje, nista vise nego ovo poslednje, ne utice na telau kretanju. Posto su tako postavljeni na isti ontolosktnivo, iIiseni svog kvalitativnog razlikovanja, kreta-nje imirovanje se vise ne mogu razlikovati.20 Kre-tanje imirovanje su jos uvek - i to vise nego ikada- suprotni jedno drugome, ali njihova suprotnostpostaje cista korelacija. Kretanje i mirovanje ne po-stoje vise u samim telima; tela su u stanju mirovanjaili kretanja jedino U odnosu jedna prema drugima,ili prema prostoru u kome postoje, miruju ili sekrecu: kretanje imirovanje su odnosi, mada se, uisto vreme, smatraju kao stanja. To shvatanje (Njutnje, nesumnjivo, bio svestan teskoca koje ono krijeu sebi) sadrzi a mozda ipodriva divnu strukturuklasicne nauke, i u vezi s tim kretanjem Njutn namkaze, u svome cuvenome prvom zakonu, iIi aksiomu,da corpus omne perseverare in statu quo quiescendivel movendi uniformiter in directum nisi quatenusa vitibus impressis cogitur statum ilIum mutare.21

LV i


4/14

136 ALEKSANDAR KOARE NAUCN"A REVOLUCIJA 137Kretanje 0kome govori ovaj zakon nije kretanjetela za kakvo mi znamo; mi ga ne sreeemo u sva-

kodnevnom zivotu. To je kretanje geometrijskih (ar-himedovskih) tela u apstraktnom prostoru, Zato onenema nikakve veze s promenom. Kretanje geome-trijskih tela u geometrijskom prostoru nista ne me-nja; mesta: u tome prostoru jednakovredna su, pi!cak i identicna. To je promena bez promene, akomogu tako reci, jedna cudna ipri tom paradoksnasmesa istoga i drugog, koju je Platon pokusao daostvari , bezuspesno, u svome Parmenidu.PreobraZaj pojma kretanja zamenjivanjem empi-rickog pojma hipostaziranim matematickim pojmomneminovan [e ako kretanje moramo potciniti brojuda bismo ga tretirali matematieki i izgradili jednumatematicku fiziku. Ali to nije dovoljno. Obratno, isarna matematika mora biti preobrazena (a zaslugaje besmrtnog Njutna sto je izveo taj preobrazaj), Ma-tematieki entiteti moraju biti, u izvesnom smislu,priblizeni fizici, potCinjeni kretanju iposmatrani neu svome postojanju, nego u svome postajanju illsvojoj fluksiji."Geometrijske krivulje i slike treba posmatratii shvatiti ne kao da su konstruisane na osnovu dru-gih geometrijskih elemenata, niti kao izrezane u pro-storu presecanjem geometrijskih tela iravni, pa cakni kao da predstavljaju jednu prostornu sliku struk-turnih relacija kakvu direktno izrazavaju algebarskeformule, nego kao da su nastale ili da su iscrtanekretanjem taeaka ilinija kroz prostor. Ovde je rec,naravno, 0 jednom kretanju bez veze sa vremenomIli, jo.s eudnije, 0 jednom kretanju koje se odvija 11jednom bezvremenskom vremenu, 0 pojmu isto takoparadoksnom kao sto je pojam menjanja bez pro-mene. Medutim, bas samim sprovodenjem jednogmenjanja bez promene u bezvremenskom vremenumozemo govoriti - i stvarno i intelektualno - 0realitetima tkao st o su brzina, ubrzanje ill pravac jed-nog tela u kretanju u bilo kojoj tacki njegove pu-

tanje iIi, pak, vice versa, u bilo korn trenutku kre-tanja koje tu putanju ispisuje.Kako je uzbudljiva istorija napora ljudskogaduha, njegovih uspeha ineuspeha u formulisanju tihnovih icudnih ideja, iu konstruisanju ili - kao stose tako tacno izrazio Spinoza - u kovanju novih

oruda imodela misll ipoimanja. Ta istorija ispunjavaonih pedeset godina koje rastavljaju Discours de laMethode od Principia mathematica. Niz velikih rni-slilaca - pomendmo samo Kavalijerija (Cavalieri)i Ferrnaa (Fermat), Pas kala iVolisa (Wallis), Baroua(Barrow) iHajgensa (Huygens) - dali su svoj do-prinos konaenom uspehu, i bez njih Philosophiaenaturalis pTincipia mathematica ne bi bili napisani;zadatak bi bio suvise tezak cak iza Njutna, qui genushumanum ingenio superavit.23Zato bismo mogli, izmenivsi donekle cuve-nuNjutnovu izjavu u njegovom dobro poznatom pismuRobertu Huku, zaista reei da, ako je Njutn videotako daleko, i toliko dalje ad bilo koga pre njega,to je zato sto je bio gorostas koji je stajao na rarne-

nima drugih divova. 24Fizleko-matematicka struja koju sam ovde ski-cirao svakako je majoriginalnija inajvaznija tenden-cija naucne misli u XVII veku. Medutim, uporedos njom postoji jos jedna struja, manje matematicka,manje deduktivna, vise ernpiricka ivise eksperimen-talna. Posto je manje pretenciozna (ili vise podo-zriva), ona ne pokusava da izvodi sirtika uopstava-

nja kao rnaternaticari. Posmatra ih sa podozrenjem,pa cak isa neprijateljstvom; iogranieava se na ot-krivanje novih Cinjenica i na stvaranje parcijalnihteorija koje ce te 'cinjenice objasniti ,

Ta struja se ne nadahnjuje platonskom idejommaternaticke strukture i determinacije Bica, negopojmom njegovog atomistickog sklopa koji potice odLukrecija, Epikura, Demokrita (rna kako to cudnozvucalo, vecina savremenih ideja vodi unazad doneke zamisli starih Grka). Gasendi, Roberval, Bojl(najbolji predstavnici svoje grupe) , zatim Huk, svi


5/14

138 ALEKSANDAR KOARE NAUCNA REVOLUCIJA 139oni suprotstavljaju jednu korpuskularnu filozofiju,bojaz.ljiviju, oprezniju i sigurniju, panmatematizmuGalilej a iDekarta.PI zato, kad nam je Galilej rekao da je knjigaPrirode (knjiga u kojoj je srednjovekovni urn opazaovestigia et imagines Dei, icitao slavu Bozju iz culnihsimbola lepote isjaja koji otkrivaju skriveni smisaoicilj Stvaranja) - da je ta knjiga Prirode, u stvari,knjiga napisana geometrijskim znacima, krugovima,trouglovima ikvadratima, ida nam ona prica sarnointelektualno izvanrednu pricu 0 racionalnim rela-cijama iporetku, Bojl se pobunio: ta knjiga Prirode,rekao je on, svakako je jedan 1epo izmisljen romanciji je svaki deo, napisan sveznajucom rukom Boz-jom, povezan sa svima ostalim delovima; ali onauopste riije pisana geometrijskim, nego korpusku-larnim znacima.Za njega, unutrasnju realnost bica ne cini ma-ternaticka struktura, nego korpuskularna tekstura.Objasnjavajuci Vasionu, moramo poceti od materije- ili se na njoj zaustaviti; ito ne od homogene kar-tezijanske materije, nego od one koju je Bog veestvorio u vidu raznih korpuskula, razlicito determi-nisanih. Tu se nalaze slova koja kretanja pretvaraju ureci bozanskog romana,

Ako stvari posmatramo iz te perspektive, jasnovidimo da nam Njutn pruza sintezu dveju tenden-cija, dvaju gledista, Za njega je, kao i za Bojla,knjiga Prirode pisana korpuskularnim slovima ire-cima. Ali, isto kao za Galileja iDekarta, njih pove-zuje i tekstu knjige daje svoj smisao jedna cistomaternatieka sintaksa.

Tako je, dakle, nasuprot Dekartovom svetu,Njutnov svet shvacen kao da se ne sastoji od dvaelementa (prostiranja i kretanja), nego od tri e1e-menta: 1) materije, tj. beskrajnog broja cestica kojesu medusobno razdvojene i izolovane, tvrde i ne-promen1jive, ali ne identicne; 2) kretanja, te cudneiparadoksne poletne relacije .koja ne utice na cesticeu njihovoj sustini, nego ih samo prenosi tamo-amo

po beskrajnom i homogenom praznom prostoru; i3) prostora, tj. same te praznine, beskrajne i homo-gene, u kojoj, bez otpora, tela icestice od kojih suona sacinjena obavljaju svoje kretanje."

U tom njutnovskom svetu svakako postoji icetvrti element, naime: privlacenje, koje ga pove-zuje i odrzava.s" Medutim, ono nije e[ement njegovekonstrukcije: to je ili neka natculna sila - Bozjedelovanje - ili neka matematicka struktura kojastavlja zakon sintakse u bozansku knjigu Prirode."

Uvodenje praznog prostora - sa njegovim ko-relatom, privlacenjsm - u Njutnovu koncepcijusveta bilo je, uprkos strahovitim fiziekim imeta-fizickirn teskocama koje je impliciralo (delovanje nadaljinu, postojanje nicega), genijalan potez ikorakod presudne vaznosti, Taj korak omogucio je Njutnuda istovremeno suprotstavi isjedini - i da to ueinistvarno, a ne prividno kao Dekart - diskontinuitetmaterije i kontinuitet prostora. Atomska strukturamaterije, jasno potvrdena, pruzala je cvrstu osnovuza primenu matematieks dinamike ria prirodu." Dnaje relacijarna koje izrazava prostor obezbedivala nji-hove fundamenta. Oprezna korpuskularna fi lozofi janije stvarno shvatala sta u tom casu radii ona je, ustvari, sarno pokazala put sintezi matematike iisku-stva, koju je izveo Njutn. .

Prazan prostor ... delovanje kroz prazan pro-stor ... delovanje na daljinu (privlacenje]: protivtih karakteristika i implikacija Njutnovog shvatanjasveta upravili su svoje kritike veliki Njutnovi ev-ropski savrcmenici - Hajgens, Lajbnic, Bernuli(Bernoulli) - koji su dobro upoznati sa kartezijan-skim odbacivanjern zbrkanih inerazumljivih ideja."

U svojim cuvenim i sjajnim Eng[eskim pismimaili, da ih nazovemo njihovim zvanicnim imenom,Filozofskim pismima31 - koje i danas citamo - Vol-ter sa mnogo duha ukratko izlaze tu situaciju: jedanFrancuz, stigavsi u London, nasao se u potpuno iz-menjenom svetu. Ostavio je svet pun; nalazi gaprazan. U Parizu se Vasiona sastoji od kovitlacs


6/14

I: :

140 ALEKSANDAR KOARE NAUCNA REVOLUCIJA HIsuptilne materije; u Londonu nerna nieega tomeslicnog. U Parizu se sve objasnjava jednom pokret-nom silorn (impulsom) koju niko ne razume; u Lon-donu silom privlaeenja, koju takodo niko ne razu-me."Volter je potpuno 1I pravu: Njutnov svet sepre svcga sastoji ad praznine." To je jedna beskrajnapraznina ciji j e samo veorna mali deo - deo bes-krajno sicusan - ispunjen, Hi zauzet, materijom,telima koja so. indiferentna ibez ikakve povezanosti,krecu slobodno, ne nailazeci ni na kakve prepreke,u tom ponoru bez granica idna i kroz njega. Pa ipak,to jeste svet, a ne haoticna gomila izolovanih atoma,bez ika:kve rnedusobne vezr: . .Jer, ti su atomi svi po-vezani jednim veoma prostim matematickim zako-nom spajanja iintegracije - zakonom privlacenja --po kame je svaki od njih 1 ~'ezi sa svima ostalima isjedinjen s njima.34 Tako svaki od njih ucestvuje ugradenju systema mundi iigra u njemu svoju ulogu,Opsta primena zakona privlacenja uspostavljafizicko jedinstvo njutnovske Vasione i daje joj, uisto vreme, njeno intelektualno jedinstvo. Identicneveze spajaju Identicne sadrzaje. Drugim recima, istiskup zakona upravlja svim kretanjima u beskrajnojVasioni: ikretanj em jabuke koja pada na Zemlju 15i kretanjem planeta koje kruze oko Sunca. Osimtoga, isti ti zakoni ne objasnjavaju samo identicnimodel nebeskih kretanja (koji je otkrio Kepler) negoi njihove individualne razlike, ne sarno pravilnostinego inepravilnosti (nejednakosti) kretanja. Sve onepojave (na primer, plima i oseka) koje su stolecimazbunjivale ostroumns astronome i fizicare sada sepokazuju kao rezultat povezanosti i rkombinovanjatih osnovnih zakona.Njutnov zakon gravitacije - prema kome njenasnaga opada u obrnutoj srazmeri sa kvadratom ra-stojanja - nije sarno jedini zakon te vrste koji ob-[asnjava cmjenice, nego i jedini koji se moze pri-meniti, jednoobrazno i bez izuzetaka, na velika imala tela, na jabuku ina Mesee. To je, dakle, jedini

zakon koji je, Iogicno, Bog mogao prihvatiti kaozakon stvaranja."Medutim, uprkos svemu tome, uprkos racional-noj prihvatljivosti i matematickoj jednostavnostiNjutnovog zakona (zakon obrnute proporeionalnostikvadratu rastojanja je,naprosto, zakon povecanjasfernih povrsina istovetan s onim 0 prostiranju svet-losti), nesto je u njemu zbunjivalo urn. Tela se uza-jamno privlace, deluju jedna na druga - ilise barponasaju kao da to Cine. Ali kako uspevaju to daizvedu, da predu ponor praznine koji ih tako potpunorazdvaja i izoluje jedna od drugih? Morarno priznatida niko, cak ni Njutn, nije mogao (i ne moze) obja-sniti ili shvatiti to kako.I sam Njutn, kao sto dobro znamo, nikada nijepriznao da je gravitacija fizieka sila, Govorio je,

i ponavljao mnogo i mnogo puta, da je to samomatematicka sila, da je potpuno nernoguco - nesarno za materiju nego i za Boga - da deluje nadaljinu, tj. da vrsi neku radnju tamo gde nemapokretacke sile; da, prerna tome, silu gravitaci je netreba smatrati - a ova nam daje cudnu sliku 0 gra-nicama onega sto se zove Njutnov empirizam - kaojedno od sustinskih i osnovnih svojstava tela (i limaterije), jedno od onih svojstava kao sto su raste-zanje, pokretljivost, neprobojnost imasa, koja se nemogu ni smanjivat] ni povecavati." Govorio je ipo-navljao da je to jedno svojstvo koje bi trebaloobjasniti; da on to nije mogao uciniti38, ida, postonije hteo da daje neko fantasticno objasnjenje kadamu nedostaje valjana teorija, a posto je nauka (ma-tematicka filozofija prirode) sasvim lepo mogla na-predovati bez nje, on je vise voleo da ne daje nikakvoobjasnjenje (u tome je jedno od znaeenja njegovecuvene izreke Hypotheses non fingo) i da ostavi topitanje otvoreno". Ipak, ma kako eudno ili prirodnoto izgledalo, niko - izuzev jedino Kolina Meklorina(Colin Maclaurin) - nije ga u tome sledio. Prvageneracija njegovih daka [Kot (Cotes), Kit (Keil l) ,Pemberton] prihvatila je silu gravitacije kao stvarno,


7/14

142 NAUCNA REVOLUCIJALEKSANDAR KOARE 143fizieko, pa cak isustinsko svojstvo materije, ito nji-hova ueenje, kame su se onaka odlueno i upornosuprotstavljali Njutnovi savremenici sa evropskogkontinenta, steklo je priznanje Evrope.

Njutn nije priznavao delovanje na daljinu. Me-dutim, kao sto su s pravom isticali Mopertui (Mau-pertuis) i Volter, sa gledista cisto empirijskog sazna-nja (koje je, Cinl se, bilo Njutnovo glediste) ontoloskorazlikovanje izmedu gravitacijs i drugih svojstavatela ne bi se mogio opravdati. Mi ocevidno ne razu-memo gravitaciju. Ali, razumerno Ii ostala svojstva?I da lije nerazumevanje razlog za poricanje nekecinjenice?" A gravitacija je einjenica. Morarno je,znaei, priznati, isto kao sto priznajemo i druge einje-nice ilisvojstva tela. Ko zna, uostalom, kakva cemonepoznata svojstva tela jos otkriti? Ko zna kakvimje sve svojstvima Bog obdario materiju?Otpor protiv Njutnovog ueenja - kao jizickog- bio je u pocetku jak iodlucan, ali je malo-pornalooslabio." Njutnov sistern je funkcionisao iizdrzavaosve probe. Sto se gravitacije tice, ona je postepenogubila svoju neobicnost, Kao sto je duhovito rekaoMah, neobicna nerazumljivost postala je obicna ne-razumljivost. Kad se svet jednom navikao na tuideju, prestao je - sa retkim izuzecima -- da raz-mislja 0 toj temi. I tako su pedeset godina posleobjavIjivanj a (1687) Philosoph iae natura lis principiarnathematica - naslova isto taka smelog i svesnoizazivackog kao sto je hila Keplerova Physica coete-stis osamdeset godina ranije Ili Bergsonova Stvara-lacka evolucija dvesta godina kasnije - najuticajnijievropski fizieari imatematiear] - Mopertui, Klero(Clairot), D'Alamber, Ojler (Euler), Lagranz (Lag-range) i Laplas (Laplace) - marljivo su radili nausavrsavanju strukture njutnovskog sveta, na razvi-janju oruda imetoda eksperimentalnog i matematic-kog istrazivanja (Desaguliers, s'Gravesande iMus-schenbroekv), postizuci uspeh za uspehom sve dok,krajem XVIII veka, u Lagranzovoj AnaHtickoj me-haniei iLaplasovoj Nebeskoj mehanici njutnovska

nauka nije, kako se cinilo, dostigla konacno ipot-puno savrsenstvo, Tako potpuno da je Laplas mogaoponosito izjaviti kako njegov Sistem sveta ne ostavljaneresen nijedan astronomski problem.

Tako je stajala stvar sa matematicarima inauc-nicirna, A sto se tiee ostalih, onih koji nisu moglida shvate zamrsena i teska geometrijska i infinite-zimalna rasudivanja i koji su ih, kao Lok (imajueipoverenja u Hajgensa), smatrali kao nesto prihva-ceno, za njih je objavljen niz knjiga - ito dobrihknjiga - kao sto su View of Sir Isaac Newton'sPhilosophy od Pembertona (1728), Volterova Lettresanglaises (1725) i f]lements de la philosophie deNewton (1738), zatim Newtonianismo per Ie donneod Algarotija (Napulj, /Milano/, 1737, II izd., 1739,franc. prevod, Pariz, 1738), Account of Sir IsaacNewton's Philosophical Discoveries od Kolina Maklo-rina (London, 1746, franc. prevod, Pariz, 174943 ),Lettres a une princesse d'AHemagne od Ojlera (Sent--Petersburg, 1768-1772) inajzad Laplasov Systemedu Monde (1796), koji je, jasnim ipristupacnim jezi-kom, propovedao easnome covekw


8/14

144 ALEKSANDAR KOARE

Nije eudnovato ni to sto je Poup (Po-pe) uzvik-nuo, krajem XVIII veka, tog veka koji je bio svedokneprekidnog razvoja njutnovske nauke:Priroda i njeni zakoni bili su skriveni u tmini.Bog reee: Neka bude Njutn! - i sve bi svetlost. _


9/14

146 ALEKSANDAR KOARE

hom, sto ie izjavio i sam Njutn; iii, po Volterovimreeima: Casovnik implicira casovnicara.Tako se njutnovska nauka, mada se kao materna-tieka filozofija prirode odrekla istrazivanja uzroka(kako fizickih, tako imetafizickih], pojavljuje u isto-riji zasnovana na dinamiekoj koneepciji fiziekog kau-zaliteta ipovezana sa jednom teistiekom ili deistic-korn metafizikom. Taj metafizieki sistem ne javljase, naravno, kao sastavni ili integrirajuei deo njut-novske nauke; on ne prodire u njegovu formalnustrukturu. Ipak, nlposto nije slucajno to sto je tanauka - ne samo za Njutna licno nego i za sve njut-novce, izuzev Laplasa - implicirala jednu razumnuveru u Boga.5 uJos jednom je knjiga Prirode, izgleda, otkrilaBoga; jednoga Boga-inzenjera ovoga puta, koji nije

sarno napravio casovnik sveta nego je morao i daga stalno kontrolise ida se stara, ako to bude po-trebno, 0 popravljanju njegovog mehanizma (vrlo jerdav casovnicar taj Njutnov Bog, primeeuje Lajbnic),pokazujuci tako svome stvorenom delu da je aktivnoprisutan ida se brine 0 njemu. Avaj, bas sam razvojnjutnovske nauke, koja je postepeno otkrivala izvr-snu spretnost bozanskog Tvorca i beskrajna savrsen-stva njegovog dela, ostavljao je sve manje imanjernesta za bozansko posredovanje. Casovniku svetasve je manje bilo potrebno navijanje ili popravljanje.Kad je jednom proradio, radio je vecno, Kad je jed-nom cin stvaranja zavrsen, Njutnov Bog - koji jezajedno sa Dekartovim Bogom, prvi (i poslednji) malipodsticaj dat materiji - mogao je da se odmara.Isto kao Dekartov i Lajbnieov Bog - koga su njut-novci taka ogorceno poricali - ovaj Bog nije imaovise sta da radi na svetu.

Ipak, tek krajem XVIII veka, sa LaplasovomNebeskom mehanikom, njutnovski Bog stigao je dovisokog polozaja jednog Boga neradnika, polozajakoji ga je, praktieno, prognao iz sveta (Nije mi po-trebna ta hipoteza, odgovorio je Laplas Napoleonukad ga je ovaj zapitao kakvo mesto zauzima Bog u

NAUCNA REVOLUCIJA 147

njegovom sistemu), dok je za prvu generaeiju njut-novaca, kao iza samog Njutna, Bog bio, naprotiv,jedno biee izuzetno aktivno i prisutno, koje nije samodavalo mehanizmu sveta svoju dinamicku silu, negoje ipokretalo Vasionu po svojim sopstvenim, slo-bodno utvrdenim zakonlma."

Upravo ta koncepcija prisustva i aktivnosti Bogau Vasioni daje XVIII veku intelektualnu osnovuonog njegovog nacina dozivljavanja sveta, i objas-njava njegov osobeni tip senzibilnosti: optimizam,divinizaciju prirode itd. Priroda i njeni zakoni bilisu upoznavani ishvatani kao ovaplocenje Bozje voljeiuma. Zar su onda mogli biti rdavi? Ugledati se naprirodu i pr.ihvatati njen zakon kao vrhovni propis,to je bilo isto kao pokoravati se volji izakonu Boz-jem,S2Ako su red isklad tako ocevidno blistali u svetuprirode, kako onda nisu, isto tako ocevidno, postojalii u covekovom svetu? Odgovor je izgledao jasan:nered inesklad dele su coveka, oni proizlaze iz nje-govih glupih i neznalaekih pokusaja da se mesa uzakone prirode, pa cak i da ih ukida i zamenjujedrugima, koje je sam stvorio. A lek je takode izgledao[asan: vratimo se prirodi, svojoj sopstvenoj prirodi,zivimo ipostupajmo prema njenim zakonima,Ali sta je zapravo ljudska priroda? Kako je odre-diti? Svakako ne pozajmljujuci njenu definiciju odgrckih ili skolastiekih filozofa. Fa eak ni od moder-nih, kao sto su Dekart i Hobs. Moramo se drzati Njut-novog modela, primenjujuei pravila koja je on dao,

Moramo otkriti posmatranjem, iskustvom, pa iekspe-rimentisanjem osnovne i stalne osobine, one crte co-vekovog bica ikaraktera koje se ne mogu ni pojacatini oslabiti; moramo otkriti sherrie delovanja ili za-kone ponasanja koji se oslanjaju [ednl na druge ipo-vezuju ljudske atome. Pocev ad tih zakona, treba dazakljueujemo 0 svemu ostalom.Kakav divan plan! Na zalost, njegova primenanije donela ocekivane rezultate. Pokazalo se da [edefinisati coveka mnogo teze nego definisati ma-


10/14

148 ALEKSANDAR KOARE NAUCNA REVOLUClJAteriju, pa je ljudska priroda i dalje odredivana namnogo raznih, katkad i protivureenih nacina, Medu-tim, verovanje u prirodu bilo je tako jako, a uticajnjutnovskog (ili pseudonjutnovskog) rnodela jednogporetka koji se automatski rada iz interakcije izolo-vanih inezavisnih atoma tako mocan, da se niko nijeusudio ni da posumnja u tvrdenje kako su red i skladna neki naein proizvedeni Ijudskim atomima koji seponasaju prema svojoj prirodi, rna kakva ona bila:nagon za igrom iuzivanjem (Didro), sebicna trka zadobitkom (A. Smit). Taj povratak prirodi mogao jeznaciti isto tako neobuzdanu strast kao ineobuzdanotakmicenje, Nije potrebno reci da je prevagnulo ovodrugo tumacenj e.

Odusevljono podrazavanja (ili pseudo-pcdraza-vanje) njutnovskog modela analize i rekonstrukcijepomoeu atoma, koje se do nasih dana pokazalo takouspesnim u fizici53 , hemiji'", pa cak iu biologiji, nasvim drugim poljima donelo je prilicno rdave rezul-tate. Neeasna veza Njutna i Loka stvorila je [ednuatomist icku psihologiju koja je dub objasnila (ili gaunistila objasnjavajuci ga) kao jedan mozaik oseca-ja iideja uzajamno povezanih zakonima asocija-ci je (privlacenja): imali smo i jednu atomist ieku so-ciologiju koja je drustvo svodila na skup ljudskihatoma, potpunih izatvorenih u sebe, koji se medu-sobno samo privlace ili odbijaju.

Njutn, dabogme, nije nimalo odgovoran za svete nakaradnosti, ijos mnoge druge nastale usled po-gresnog prosirivanja iIi ropskog podrazavanja nje-govog metoda. Isto tako, nije odgovoran ni za onuopstiju ali nista manje kobnu posledicu: opste pri-hvatanje atornistiCkog modela analiza injegova pri-mena na dogadaje iakcije date ukupno doveli su dotoga da se ti totaliteti ne pojavljuju kao rea~ni, negokao da su sarno matematicki rezultati i zbirovi skri-venih elementarnih cmilaca. Takva vrsta analize do-vela je do nominalistlckog pogresnog turnacenja od-nosa izmedu totum-a injegovih delova; tumaeenjakoje je najzad, u stvari, dovelo do potpunog poricanja

totaZiteta (totum sveden na obican zbir svojih delovanije tatum), koje je naucna misao XIX iXX vekakonacno uspela da suzbije, uz mnogo muke. Niko nemoze odgovarati za rdavu upotrebu svoga dela nitiza pogresno tumaeenjo svoje misli, cak iako izgledada ta rdava upotreba il i to pogresno tumacenjo pred-stavljaju, ili su predstavljali, istorijsku neminovnost.Ipak, postoji nesto za sta treba smatrati odgovor-nim samoga Njutna - Ili, bolje reeeno, ne jedinoNjutna, nego modernu nauku uopste: to je podela na-seg sveta na dva dela. Rekao sam vee da je modernanauka srusila prepreke koje su razdvajale Nebo iZemlju, da je povezala i ujedinila Vasionu. To jetacno. Ali rekao sam takode da [e ona to ucinila za-menivsi nas svet kvali teta i culnih percepcija , svet ukome zivimo, volimo iumirerno, jednim drugim sve-tom - svetom kvanti teta, opredmeeene geometrije,svetom u kome, mada ima mesta za svaku stvar, ne-rna mesta za coveka. Tako se svet nauke - stvarnisvet - udaljio ipotpuno odvojio od sveta zivota, kojinauka nije bila u stanju da objasni, cak ni jednimdisolutivnim objasnjenjem koje bi od njega naeinilosubjektivan privid.

U stvari, ta dva sveta su svakodnevno - i svevise i vise - sjedinjena praxis-om. Ali sto se ticetheoriaea, razdvojena su ponorom.Dva sveta: to ce reel - dye istine. IIi ~ uopstenikakva istina,U tome je tragedija savremenog duha koji [eresio zagonetku Vasione, ali samo da bi je zamenio

jednom drugom: zagonetkom sebe samoga'".NAPOMENE

'NaJbolje opste delo 0 Njutnovom naucnom opusu dao jeF. Rozen berge r (Ros en berg er), I. Newton und seine physHwHschenPrlncipten, Leipzig, 1895. Vld. takode: H. W. Turnbull, TheMathematicat Discoveries 0/ Newton, Lond on , Bla ck le , 1 9~5 ; S . r.Vavilov, Isale Njutn, Moskva, Akademla Nauk, 1943; nemacktp rev od : Be rlin , Ak ad emle -v erlag , 1 95 1; I. B. Cohe n, Fran le lln andNewton, Philadelphia, The American Philosophical Society. 1956.


11/14

,II

150 ALEKSANDAR KOARENa:lbol j~ blogrdl ja : Ie : L. T. More, Isaac Newton, New York andLondon , Scri bner, 1934.

I S tvaranje bOja spekt ra pomoeu kristala 1 voden lh kap l, tsrckao I teorlja 0 dugi koja se na to nadovezuje, lmaju dugu Isto-riju - ~vlje, I pre ls to rtj u - koja ide unazad do srednjeg veka,pa I';ak t do antl~kog doba. U xvu veku to su p1"


12/14

152 ALEKSANDAR KOARE KilO ~to eerno vldetr, njutnovska nauka - 11\, bar, njutnov-

sko videnje sveta - zastupala je flnallsticki karakter sveta (Sun-eev ais tern), NiJe o bia~nJavala njegov e k arakteristike de duke ijomIz nekog eilja, Joii se Kepler kortstto tim modelom obiasruenfa.

Ge ometriza eija prostora nufno implic ira n jeg ovu infinitiza -elju: ne mozemo posta viti grantee eukltdovskorn prostoru, Dakle,uniStenje Kosmosa mote se oznaeitt - prema terrnlnlma kOje jeupotrebua gdlca M, Nikolson - kao "razbijanje krugae m - kaolito ja to nazivam - rasprskavanje sfere"

"Vid, moje Etudes GaWeennes I moj Nanak ,Galilee etPlaton" (Etudes d 'Histoire d e la Pensee Scientijique, Par is , PressesUntversltatres de France, 1966, s tr . H7-175) .

" Casto se govortto da se moderna nauka odlikuje napu~ta-njern traganja za uzrocima i smanjenjem tr aganja za zakonima.Medutim, kao sto je pokazao Pier Dij ern - LilZEIN T~ A.1NOMF.N~\Essai SUr la not ion de la theo"e physique de praton a Gamee,Par is , Hermann, 1908, i La ThEorle physique: son objet, So struc-ture, Pari S, Cheva ll er e t R iv ie re , 1906 - taj .pozitivlsti~ki" stav n e-rna u sebl nleega modernog i bio je, na prutt v, u gl avn om Izno se nu g r~ko j i srednjovekovnoj astronomlJi i mozoIiji, kole su eos toP !o lemejeve eksc cntrrc ne krugo ve i epicikle smatrali za cblenematernat icke mode le , a ne za fizicke reall tete. U srednjem veku,najznal:'ajniJI branilac tog gledl~ta bio je Averoes; sto se samogPtolemeja Ui!e, izgleda da ga ie on usvojio u svcrne Almagestum(Mo.tematius steltae martis, 1609; treeiu Harmon!ces mundi, Linz, 1619.

"Sideteus nuncius, Venezia, 1610." Dlalogo ... sopra !due massimi sistem! del mondo , F lrenze ,

1632, I Discorsl e dimostrazloni !nlorno a due nUDUe scienze, Lelden,1638,

NAUCNA REVOLUCIJA 153"Dl8cour8 de 10. me th ode po ur bien conriulre sa raison et

chercher [a verite dans tes sctences, Leidcn, 1637, i Principiaphilosophiae, Amsterdam, 1644; ali vee 1629. i 1630. u svome .Mondeo u tratt e de La Iurrriere, koje nece nlkada objavit i.

"Vid. moje: Etudes Galileennes.to Kretanje traje, dakle, sua sponte (lseo kao I mtrovanje),

nije mu potreban nlkakav pokretae, spoljn! iii unutrdnji, nitiIkakav uzrok. Prema tome, ono traje bez promene - jer promenaimpliclra neki uzrok - tj. zadrfavaju(,;1 Istu brzinu i isti pravac;tu vrstu kretanja - pravolinijskog i ravnomernog - Njutn jenazvao incrtnim; vidi, dalje, gl. Ill, .Njutn i Dekart;in erctj a prv.i p ut je upotrebJo Kepler, kojl mu je da o smt saoctpora prema promenl. Tako, posto je za Keplera kre tanje pro-mena, !nercjja je otpor prema kretanju, dok ie za Njutna, zakoga kretanje vise nlie promena, inercija srla pozitlvnog ill ne-gativnog otpora prema ubrzanju I promeni pravca,

, . Ekvivalenlnost pravolinijskog kre tanja I mlrovanja potvrdlo[e expressis Verbis Dekart, U n ju tnovskol f lzic l, Tel at ivno k re tanjei relativno mlrovan je su ekvlvalentnl; apsolutno kretanje i apso-lutno mirovanje to ocevidno ntsu. Na >:alost, njlh je jo uveknemoguee razllkovati - bar za nas, ako ne i za Boga.

".Svako telo ostaje u stanju mirovanja iii ravnomernog ipravo llnijskog kretan ja uk olik o n eka s po ljn a slta ne deluje nanjega I ne primora ga da to s tanje prcmem ( Is aa c Newton,Prtncipes Mathemat!ques de la phHosophie ' It lI tu re tle , f ranc . p rey.Mme du ChUelet, Aksioml Iii Zakoni kretanja, Prvi zakon, sv, I,str. 11). Po tome zakonu, dok je kretanje stanje, ul>rzanje je pro-men a. P o~to je cirk ularno kretanje ubrzano k re tanj e, j er impl ic irastatnu promenu pravca, ono se samtm tim lako raspoznaje I razfl-kuje oct mirovanja. E. Mall, u avojoJ ~uvenoj kriticl Njutna, pre-video je, i~gleda, tu jednostavnu I!injenicu: vid. E. Mach, LaMecanique, franc. prev. E. Bertran d, P aris, 1904, str, 220 I d .

. . Vld.: J. Had amard, .Newton a nd th e In fin itesimal Calcultrs,1 C. B, Boyer, The Concepts of the Calcu!us,

.. H. G. Zeuthen, Die Geschichte del' Mathematik 1m XVI.und XVII. Jahrhunriert; L. Bnmschvicg, Les Eto.pes de !.a ph1l080-phie mate-mathique, pariS, Alcan, 1912.

"Ova ~uvena rei!enica nije Njutnova; nalazimo je jos usrednjem veku kod Bernara i:z Sarna (Bernard de Chartres), apreuzlmall su je I drugi u XVI ixvn veku.

" V id .: K. Lasswi tz, Ges ch .!ch te der Atoml.stik, LeipZig, 1890,vol. II; R. Lenoble, Mersenne et la "aissance du mecanisme,Par is , Vrin, 1943; Ma rie Boa s, The Esta bllshment of the Mec hanicalPhilosophy", OSiris, 10, 1952, str. 412-541; i E. J. Dijksterhuis,Die Mechan;sierung ri es We! tb ild es , Berl in , Spri nger, 1956.

,. U vezi sa Njutnovom koncepcijom prostora, vid.: LeonBloch, La PhH osop hle d e Newton, par is , Alean, 1909; E. A. Burtt,The Metaphysical Foundations of Modern Physic,,! SCience, London,Kegan P aul, 1925, I I i zd ., 1932; Helene Mehger, Attraction unl."er-


13/14

15 4 N,\ I} :;>'JARl'.VOLUCH Asale et retlgioll naturdle chez quelques commentateurs angla.l~ rl"1I'(lwton, Parts, Hermann, 1938; vtd, tak ode; Max Jammer, Con cept..of Space, Cambrid ge, Mass" H arv ard Un iversity Press, H54; Markusrters, .ttber der Ursprung und die Bedeutunji der Lehre IsaacNewtons vom absoluten Raum, Ges nerus 11, 1954 , str, 62-120; imoje Du monde clos d !Univers intinl, Paris, Presses Universitaire"de France, 1962, Vid. takode: A. J. Snow, Matter anc! Gravity inNewtons Physical Ph ilosophy , New York, Oxford University Press.lnG. i Stephen E. 'I"oulmln .Crit lclsm in the History of S cien ce,Newton on Absolute Space. Time and Motion~, The Philo.'lophicalReview, 1959. Za Njutna je prostor (isto kao za Henrija Mora iiiTomasa Bredverdlna (Bradwardlne) vecno carstvo Bo~j., pr isutnostfi delatnostt - ne samo njegov senSOT;um nago i, ako "'" tako mo;'erccr, njegov a.ctotium.

" na budem sasvlm tacan, morao bih pomenuti I silc odbi-[anja, kOj e d rle korpuskula odvojena jedne od drugrh i clp,eca-vaju !h da se nagomt lava ju, cbrazu juet kompak tne cet tne . Dom",ttih odboJnih sua, medut tm, ogranieen Je i, mada One u fiziciigraju veoma vafnu ulogu, u konstrukcijl Vasion e ne igraju ni-kakvu, dok god ntsu upotrebljene za fo rmul ac ij u j edne teortjeo eteru cije delovanje na tela objdnjava gr'avit.actju.

"Zapravo, prlv la een je - to su obe te stvari tstovrerneno:hiperfizlCka sua koja deluje prema jednom preciznOln matemati~-kom zakonu,.. Flztka centralnih gila nuzrio implicl ra a tomsku strukturu

n.atertje, cak i ako je materija svedena na proste taeke, kao kod1l0~kovica,"Kri tl ku koncepc ij e prtvlacanja izneo je Deknl't u svorne

napadu na Robervala, kojt je prlvlacenje branio u svnme AristarChiSam! De Mundt systemate partlbus et mobitus eiusdem !ibe!1u.~Cum notis. AddJctae sunt AE P. de Roberval notae in eltmdemlioe!!um, Paris, 1644, ponovo ohiavio Mersen u svome NOCQT1tmooservationum phys!co-mathematicarum, Pllr!s, l6~7, vol . I II . Dekar tdokazuja (vid! niegovo pismo Mersenu od 20. IV 1646, OEut'rc-Jr je to jedini zako.n p? komeZemlja, iii uopste bllo koji sreroid, prlvtacii SVa spolJ anJ~ tela,bez obztra na njlhovu udaijenost od tog srerotda, kao da Je svanjegova masa zgusnuta U njegovom sredtstu, Tacno [e da [e tomatemattcko svojstvo zajednlcko I jednom drugom zakonu, onomeprema kome jacina prlvlacenJa raste srazmerno razdalJlnJ. Allpo~to bi u tom slu~aju sva nebeska tela obavila svoJe revolUCljeza isto vreme, taj zakon, po svemu sude"i, ne prlpada ndem svetu.

"Svojstvo koje se ne moze ni pove"ati nl smanjltl spadau sutinu jedne stvari.

.. U stvar!. POkUSBO je - u trl navrata - da to uNni, tj. daobJasni prlvlacenje prltiskom etera, Vld.! Philip E. B. Jourdain,Newton's Hy poth eses of Ether an d Gravitation., The Monist 2 5,1915

.. Cuvena re~enl ca Hypotheses non jingo Iz Schol ium GeneTaledrugog izdanja PrinCipia ne ~nacl osudu svih hipoteza u naucl,

135


14/14

156 ALEKSANDAR KOARE NAUCNA REVOLUCIJAnego sarno onth kOje ne mogu bltl dokazane HI osudene ekspert -mentirna Jzvenenim mat emat i~ ki , t j. g loba ln il n kva li ta tJvnim obj a~ -njenjima kao ona "to Ih je pruztn Dekar t. To pejorat ivno znaeenjoreN hlpoteza javlja se kod N ju tna uporudo s a Jedn im znacenJem!;:oje nije peJorativno (u prvom Izdanju PrinCipia aksiomi ill za-kent kreranja nazivaju se hipotezama), a kOj" je Niutn sigurrinna:"'o kod Baroua i VOlisa, iii c ak kOd Ga hleja.

" Za Malbransa i Loka, svako delovanje tela na neko drugotelo - preriosenje kretanja - bilo je razurnljtvo.

" V id .: P. Brunet, L' lntroduction des th

(franc. prev, Parlz, 1717); A System O f EXperimental Philosophy,London, 1719; A Course oj Experimental Phi losophV, London, 1725(II lZd. u 2 BV., London, 1744--1745); W. J. s 'G rave sande, Ph1 /s lc ese lementa mathematl ca experimenti s conf irmata , s tue introductlo adphilosophiam Newtonianam, 2 sv., Leiden, 1728: Elements dephysique ou Introduction Ii !.a p hito sop hfe de Newton (Paris, 1747):Pet ru s Mus schenb roek , Ep it ome elementorum physicomathematico_rum, Leiden, 1726; Elemen ta ph is(ccs, Le ld en , 1734. Vld .: P le rreBrunet, Les PhysJcie"r ho! !andals e t la m

"Neosporno je, ~inl mi se, da ie Njutn dosao do z'lkljui!kakako Je jedna Nsto mehanlcko obj a~nj en ie p rj vl a~ enJa pot punonemoguee, za to s to bt, ako bi hteo da Izgradl jedno takvo obja~-njenje, morao pribecl jednoj drugoj sill _ manja ~udnoj, aliipak ne-mehanfcknj - sill odbljanja,

... T ako (v idl g ore napornenu 34) ops ti efekat Iednog tela kojedeluje na drugo telo jeste ukupan zbir delovanja svih atcma,

"Isaac Newton, Princtpes mathematiques de ia PhilosophieNature!!e, prey. Mme du ChiHelet, Knj. I, Teor. IV, kor. 3-7,str, 54----55,

.. Vid.: H . Metzger, Attraction unlverse!!a, I John H. Randall,The Making of the Modern Mind, Bo ston , H ough ton M ifflin , II Izd .,1940,

"u jednome svetu sastavljenom od potpuno tvrdlh cestlcanuzno do la zi do stalnog gublJenja energtje; prem a tome, Nju tn ovBog ne treba same da daje pocetnu kol lNnu energlj e, nego 1 daneprestano nadoknaduje gubitak energije. Docnije Je, naravno, onpcs tao same obican krpai! t popruvljae.

. , F lloz01ski izvor optfrnizma XVIII veka nlje se nalazto samou njutnovskom videnju sveta nego, Isto tako, 1 u protivnlckojkoncepcljl Lajbrricuvuj, A jos vise U osecanju d ru li tv enog , eko -nomskog i nauenog napretka. 2.ivot je blo dosta prtjatan U XVIIIveku, I postajao je sve prijatnijl, bar u toku prve pol ov lne veka.

"Savremena f1zIka blla ie prtmorana da prevazide atomskimodel objalinjavanja: celina ville n!j e identli!na Sa zbirom svojlhdel ova ~es ti ce se ne mogu lzdvojitl iz avoje sredlne, itd.

,:U vezt sa NJutnOVlm utica jem na hem1ju , v ld .: H, Metzger.Newton. Stahl, Boerhllave et la doc trin e chimique , P aris, Atcan,1930.

" Vid.: Alfred North Whitehead, ScienceWorld, New Yo!"k, Macmillan. 1925; Burtt,Foundations of the Modern Phys ical SCience,

andThe

the ",rOdernMetapJlysicnl

157

Aleksandar Koare - Smisao njutnovske sinteze

Documents

Transcript of Aleksandar Koare - Smisao njutnovske sinteze