UDK:338.43

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICAPOLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY

BROJ 37-38 VOL. 37-38

NOVI SAD, 2008.

UDK: 338.43

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA

Broj 37 - 38 Novi Sad, 2008.

AGROEKONOMIKAASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVI, redovni profesor UREDNITVO: Dr RADOVAN PEJANOVI Dr NEBOJA NOVKOVI Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVI Dr VESNA RODI REDAKCIJA: Dr Zoran Njegovan Dr Katarina obanovi Dr Milenko Jovanovi Dr Svetlana Potkonjak Dr Duan Mili Dr Danica Bonjak Dr ivojin Petrovi Dr Vladislav Zeki Dr Katarina Markovi SEKRETAR REDAKCIJE: Nataa Andri, saradnik u nastavi RAUNARSKI SLOG: Ana Durec, ecc UDK: Radmila Kevrean, dipl. hemiar TAMPA: tamparija VERZAL, Novi Sad Tira: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8, tel. 458-138 Dr andor omoi (Maarska) Dr Herbert Strbel (Nemaka) Dr ori orevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Jorgos Zervas (Grka) Dr Drago Cvijanovi (Beograd) Dr Milan Milanovi (Beograd) Dr Neboja Ralevi (Beograd) Dr Cosmin Salasan (Rumunija)

AGROEKONOMIKA BR. 37-38/2008. Sadraj

Pejanovi, R. Vujovi, S.: Ruralni razvoj i agroturizam ................................. 5 Rural development and agrotourism .................................................................. 5 Rodi Vesna, Bonjak Danica, Vukeli Nataa: Odrivost upravljanja poljoprivrednim zemljitem u AP Vojvodini ..................................................... 15 Sustainability of agricultural land management in Vojvodina province ............ 15 Katarina obanovi, Emilija Nikoli ori, Beba Mutavdi, Niin S.: Stanje i perspektive u stoarskoj proizvodnji Vojvodine................................... 23 State and perspectives of livestock production in Vojvodina ............................ 23 Markovi T., Jovanovi M.: panski model osiguranja useva i plodova od vie vrsta ....................................................................................... 33 Spanish model of multi-risks crop insurance ..................................................... 33 Bonjak Danica, Lui M.: Regionalni razmetaj povrina pod povrem na otvorenom polju u Srbiji .................................................................................... 41 Regional distribution of areas under vegetables in the fields of Serbia ............. 41 Stojiljkovi D., Bokovi Olgica: Metodoloke napomene u vezi sa identifikacijom ruralnih podruja i utvrdjivanjem indikatora za merenje stepena ruralnosti ............................................................................................... 48 Methodology remarks in identifying rural areas and fortification of indicators of rural development ..................................................................... 48 Stanii Miljana: Staraka domainstva na podruju optine Novi Sad........... 57 Households with old people in the municipality of Novi Sad............................ 57 Zoranovi T., Hotomski P., Vesna Jefti: Unapreenje prikupljanja podataka u poljoprivrednoj proizvodnji upotrebom savremenih softverskih reenja ............................................................................................. 67 Date collecting in agriculture production by latest software solutions .............. 67 Maksimovi G.: Analiza prodajnih i marketinkih trokova ............................ 75 Analysis of selling and marketing costs............................................................. 75

Sremaki Maja: Metode recirkulacije filtrata................................................... 91 Metodes of leachate recirculation ...................................................................... 91 Svetlana Tabakovi: Unapreenje i razvoj sela u Srbiji prema vienju Vlade Srbije kritiki osvrt ....................................................... 98 Improvment and development of villages in Serbia in perspective of Serbian government critical view ............................................................... 98 Zeki, V. Tica, N., Mili, D.: Ekonomski rezultati u proizvodnji suncokreta .104 Economic results of the sunflower production...................................................104

UDK: 338.486:631.11

Originalni nuni rad Original scientific paper

RURALNI RAZVOJ I AGROTURIZAM (Povodom poetka rada novog studijskog programa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu)PEJANOVI, R., VUJOVI, S. Rezime Autori analiziraju aktuelni problem ruralnog razvoja i agroturizma. Polazna hipoteza autora je da agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka odrivom razvoju. Termin agroturizam upuuje na neraskidivu meuzavisnost izmeu turizma i poljoprivrede. Autori posebno koncipiraju mesto agroturizma u konceptu ruralnog razvoja, kao i mesto agroturizma u konceptu privrednog razvoja. Razmatra se, takoe, i veza agroturizma i regionalnog razvoja. Posebno se istiu ekonomski efekti agroturizma. Kljune rei: ruralni razvoj, agroturizam, poljoprivreda, privredni razvoj, regionalni razvoj, ekonomski efekti.

1. UVOD Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je dobio jo jedan od novih studijskih programa: Agroturizam i ruralni razvoj. S tim u vezi je interesantno objasniti genezu i sutinu ove ideje kao i vezu turizma i poljoprivrede, privrednog i ruralnog razvoja. Turizam kao masovna pojava i jedna od vodeih delatnosti u svetu (po broju uesnika i ostvarenom prometu na globalnom nivou, turizam je na treem mestu) ekonomskim interesima u direktnoj i indirektnoj je korelaciji sa poljoprivredom. Shodno statistikim podacima, prihodi od inostranog turizma u svetu 2006. godine iznosili su 735.000.000.000 amerikih dolara, to preraunato iznosi 1.304.109.500 amerikih dolara dnevno. Turizam je delatnost koja danas zapoljava 260.000.000 ljudi. Od 100 zaposlenih uopte, od turizma u Francuskoj ivi 6 ljudi, u Portugalu i Austriji po 7, vajcarskoj 9, paniji 11, Grkoj 12 i Austriji 15. Analitiari turizma predviaju da e 2030. godine udeo onih koji kao turisti putuju u strane zemlje u odnosu na ukupan broj

Dr Radovan Pejanovi, red. prof., Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; Dr Slavoljub Vujovi, docent, Visoka kola za ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd.

5

svetskog stanovnitva dostii 14,1%, to teko moe zabeleiti bilo koja druga delatnost1. Sa aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine, tj. iskonske ivotne potrebe, preko zdravlja ljudi, moe se rei, da je turizam ivotno zavistan od poljoprivrede, mada, s druge strane, direktno ili indirektno podstie prosperitet poljoprivrede. Sam terminagroturizam-upuuje na neraskidivu meuzavisnost turizma i poljoprivrede, bez obzira da li je ona organizovana po monofunkcionalnom ili profitnom modelu. Samo znaenje pojma agroturizam- moe se tumaiti na vie naina. Moe se rei, da agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na sutinska pitanja, zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini, kroz integralni razvoj poljoprivrede, uvaavajui aspekte odrivosti. Multifunkcionalnost i integralni razvoj poljoprivrede s jedne, i heterogenost zahteva ili elja, s druge strane (strane turizma), uz implementaciju principa antropocentrizma i ekocentrizma, ine njihovu povezanost veoma kompleksnom. Interdisciplinarna analiza meuzavisnosti ove dve delatnosti (vie turizma od poljoprivrede) profilie agroturizam kao citadelu ukupnog turizma, koja ima bazu u poljoprivredi. Agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka odrivom razvoju, proizvodnji zdrave hrane i njen plasman na tritu. Ne podstie i podrava samo orijentaciju turistikih aktivnosti ka izvornom znaenju pojma agro (gr. agros; lat. ager), ve odrivom integralnom razvoju sa primarnom poljoprivredom u sreditu. Indirektno preko koncepta integralnog razvoja poljoprivrede turizam se susree sa nizom delatnosti povezanih sa agrobiznisom. Kompatibilnost i integrativnost kulturnih i zdrastvenih vrednosti potrebnih pojedincima (turistima, posetiocima) ine aksiom ponude u zdravim ruralnim podrujima sa organizovanom ponudom. Dalje, kompatibilnost i integrativnost prirodnih i antropogenih vrednosti ruralnih sredina i turizma sa svim njegovim specifinostima (turistika tranja, motivi, potrebe, preferencije, indiferentnosti, doivljaji i sl.) upuuju na nunost izuavanja svih funkcija turizma, prvenstveno drutvenih i ekonomskih. 2. MESTO AGROTURIZMA U KONCEPTU RURALNOG RAZVOJA Ruralni razvoj je deo koncepta nove razvojne filozofije EU, koja je uveliko zaivela u ovoj monoj regionalnoj integraciji. Budunost agrarnog sektora usko je povezana sa balansiranim razvojem ruralnih podruja, koja zauzimaju oko 80% evropske teritorije, kao i dominantno uee u Republici Srbiji. U Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u EU, koga je usvojila Vlada (2008), istie se deo pod nazivom: Poljoprivreda i ruralni razvoj, to govori o naem jasnom opredelenju kako za ove integracije, tako i za ovaj koncept. Potrebno je, stoga, i neto konkretno uiniti. Neoruralizam se javlja u EU u periodu 60-ih godina i prve polovine 70-ih godina prolog veka, kao reakcija na dotadanje tretiranje i nepovoljan poloaj poljoprivrede i ruralnih regiona u konceptu industrijskog razvoja zemalja. Pokazalo se, kao to se i kod nas pokazuje, da je nuan novi, drugaiji pristup razvoju privrede i poljoprivrede (kao viefunkcionalne delatnosti) i ruralnim sredinama (kao regionalnim centrima privrednog1

Stankovi, S.,i Mari, S., (2008), Regionalni aspekti turizma u svetu, Turizam, br. 11.

6

razvoja). To je postignuto usvajanjem Agende 2000 iz 1999. godine, kojom je u EU i zvanino usvojen koncept integralnog ruralnog razvoja. Agenda 2000 je najznaajniji reformski dokument zajednike agrarne politike (CAP) EU, kojim je reformisana dotadanja agrarna politika u politiku ruralnog razvoja. Ovaj dokument predstavlja novi evropski pogled na budunost ruralnog razvoja. Na ovaj nain promovisan je u EU novi evropski koncept multifunkcionalne poljoprivrede. Multifunkcionalna poljoprivreda podrazumeva akcije koje nisu usmerene jedino na poveanje proizvodnje i bavljenje poljoprivredom, nego i na ostale koristi ivota na selu, kao to su: (1) korist od ouvanja okoline (biodiverzitet, zatita od poplava, erozije, ouvanja prirodnih pejzaa...); (2) korist od obezbeivanja prehrambene sigurnosti u ruralnim podrujima; (3) razvoj ruralnih podruja (obezbeivanje zaposlenosti i povezivanje poljoprivrede sa ostalim sektorima); (4) socijalno ekonomska korist (ouvanje tradicionalnih seoskioh vrednosti, kulturnog naslea, promovisanje tradicionalne gastronomije, itsl.). Re je, naime, o prelazu od "poljoprivrede radi proizvodnje" (agriculture of production) na "poljoprivredu radi zatite" (agriculture of protection). Multifunkcionalnost (multiaktivnost) je kljuna re nove agrarne i ruralne politike EU, koja se esto povezuje sa sintagmom "seoski razvoj". Poljoprivredne delatnosti u ovom kontekstu nisu povezane samo sa obradom zemlje i proizvodnjom hrane, nego i sa upravljanjem ivotnom sredinom, kao i pruanjem usluga lokalnoj zajednici i itavom drutvu. U svom osnovnom znaenju ovo nije novi koncept, budui da je poljoprivreda i pre imala multifunkcionalnu ulogu u privrednom i drutvenom razvoju, ali su se uslovi danas prilino izmenili. Prisutna je iroka rasprava o novim zadacima koje poljoprivredna gazdinstva treba da obavljaju za drutvo i u tom smislu istie se znaaj analize multifunkcionalnosti. Jedno od tumaenja multifunkcionalnosti polazi od postojanja brojnih proizvodnih i neproizvodnih outputa koje proizvodi poljoprivreda, koji se mogu vrednovati na postojeim tritima ili pak ne podleu trinim mehanizmima. Multifunkcionalnost protumaena na ovaj nain nije specifina samo za poljoprivredu, ve je svojstvo i drugih privrednih delatnosti i moe se nazvati "pozitivnim" konceptom multifunkcionalnosti ( OECD, 2001 ). "Normativni" pristup tumaenja multifunkcionalnosti temelji se na brojnim funkcijama poljoprivrede, ne samo u proizvodnom procesu, ve i na drugim funkcijama koje izviru iz nje same i koje joj drutvo poveri. Naime, tokom poslednjih decenija, u razvijenim evropskim dravama pojavili su se brojni preduzetnici koji su zapoeli poljoprivrednu delatnost, a postepeno uvodili i nove profitabilne nepoljoprivredne delatnosti. Brojni su primeri takvog "seoskog preduzetnitva", koji pokazuju da je koncept multifunkcionalnosti strogo vezan za prisutnost poljoprivrednih i nepoljoprivrednih delatnosti unutar istog gazdinstva, gde postoji zajedniko korienje istih resursa. U ovom sluaju multifunkcionalnost poljoprivrede predstavlja mnogo vie od mogunosti ostvarivanja dodatnog prihoda. U sutini, radi se o novom organizacionom obliku preduzetnitva, koji povezuje (udruuje) poljoprivrednu proizvodnju sa drugim delatnostima, kao to su: turizam, prehrambena industrija, trgovina, proizvodno i usluno zanatstvo, zadrugarstvo razliitog tipa, obrazovanje, usluge, kultura, zdravstvo, uvanje krajolika i ivotne sredine, izdavanje u najam zemljita i kua za stanovanje i druge profitabilne aktivnosti. Pri tome, seosko 7

preduzetnitvo ne mora da bude locirano samo u seoskim podrujima (primarnim seoskim naseljima, centrima sela ili centrima zajednice sela), ve nalazi svoju primenu i blizu veih gradskih naselja, gde postoji potencijalna tranja za poljoprivrednoprehrambenim proizvodima, kao i za aktivnostima koje ukljuuju rekreaciju, rehabilitaciju ili brigu o "rtvama" socijalne patologije urbanih sredina. Multifunkcionalna poljoprivreda otvara put razvoja sela, kao i malih poljoprivrednih i porodinih gazdinstava, za revitalizaciju salaa u ravniarskom podruju (posebnost Vojvodine), kao i za razvoj u brdsko-planinskim podrujima. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da stepen i karakter dravne podrke predstavlja presudan faktor u razvoju sektora malih i srednjih preduzea, proizvodnje i prehrambene industrije na selu. Njihovo funkcionisanje doprinee racionalnijem korienju prirodnih potencijala, suzbijanju prekomerne koncentracije privrede u gradovima, zaustavljanju negativnih migracionih kretanja i oivljavanju i razvoju sela. Potrebno je, takoe, negovati preduzetniki duh i podsticati preduzetniki mentalitet na naim prostorima. 3. AGROTURIZAM U KONCEPTU PRIVREDNOG RAZVOJA Agroturizam je, dakle, deo koncepta multifunkcionalne poljoprivrede, odnosno ire gledano koncepta integralnog ruralnog razvoja. Agroturizam je, pre svega, deo turistike delatnosti, koja obuhvata ukupnost odnosa i poslova vezanih za putovanja i privremeni boravak ljudi izvan njihovog prebivalita, radi odmora, razonode i sl. Turizam moe biti: letovalini, seoski, lovni, zdravstveni, zabavni, kulturni, sportski, izletniki, boravini; sezonski i vansezonski; domai, inostrani i pogranini; individualni i kolektivni, i tome slino. Turizam je vaan za lokalnu i nacionalnu ekonomiju, jer donosi prihode od turista. Re turizam vodi poreklo od engleske rei tour koja u Oksfordskom reniku znai: zadovoljstvo od putovanja, sa zadravanjem u raznim mestima. Turista je osoba koja preduzima takva putovanja. Razvoj turizma (i agroturizma) dovodi do brzog unapreenja svih delatnosti koje su sa njim povezane (promet, industrija, poljoprivreda, komunalne slube, kulturne ustanove, domaa radinost, ugostiteljstvo). Turizam je posebno vaan za zapoljavanje stanovnitva. Zato sve zemlje, naroito one koje za razvoj turizma imaju povoljne prirodne uslove (kao Srbija), osnivaju posebne organizacije (obrazovne, turistike, i sl.) i agencije koje se brinu o unapreenju turizma. Prati se, kontinuirano, turistika tranja, turistika ponuda, turistika politika, sprovode nauna istraivanja i ispitivanja turistikog trita, radi stalnog unapreenja turizma, predvianja kretanja i realnih oekivanja. Zadraemo se, ukratko, na osnovnim pitanjima (agro)turizma. Turistika destinacija je definisana prostorna celina koja poseduje kapacitet za boravak turista, ali i privlanu mo za njih. Sadraj svake turistike destinacije bi trebalo da bude to vie prilagoen zahtevima i potrebama turista za upotrebnim i estetskim vrednostima. Stvaranje ponude turistike destinacije polazi od sagledavanja i analize prednosti i slabosti svake destinacije, to je, takoe posao za naeg menadera agroturizma. Sagledavanje prirodnih atrakcija, kao to su: ruralni ambijent, reke, jezera, izvori, peine, planine, salai, pogodnost klime, raznovrsnost flore i faune, omoguava procenu prednosti i slabosti turistike destinacije. Turistike destinacije imaju, naime, 8

svoje kulturne, prirodne, demografske, privredne, arhitektonske specifinosti. Atraktivnost pojedinih destinacija zavisi, meutim, i od drutvenih potencijala za razvoj turizma, kao to su ivot, obiaji stanovnitva, folklora, ali i razvijenost i stabilnost privrede, kulture, nauke, sporta i obrazovanja. Turistika ponuda je koliina turistikih dobara koja se eli plasirati, uz odreeno stanje cena na domaem tritu, odnosno uz razliite devizne cene na inostranom tritu. Turistika dobra se sastoje, pre svega, od turistikih usluga u koje su ukljuene razliite vrste robe i specifina dobra jedne zemlje, a ine ih ekoloki ouvana priroda, kulturnoistorijska batina, sigurnost politikog i drutveno-ekonomskog sistema, infrastruktura (putevi, ugostiteljstvo, trgovina, zanatstvo, zdravstvo, putnike agencije, komunalne delatnosti, nauka i ostalo), kojima se stvaraju uslovi za podmirenje turistike tranje. Veina segmenata turistike ponude je neprenosiva, neumnoiva i nepotroiva i tek u turizmu dobija trinu valorizaciju (npr. klima, priroda, kulturna batina). Turistika tranja je koliina turistikih dobara, usluga i roba koju su turisti skloni prihvatiti uz odreeni nivo cena. Osnovu za definisanje turistike tranje predstavlja kombinacija turistikih potreba za putovanjem, odmorom, upoznavanjem novih krajeva, ljudi i komunikacijom. Pretvaranje potreba u stvarnu turistiku tranju mogue je tek kada se upotpuni efektivnom kupovnom moi stanovnitva, kao presudnom prepostavkom ukljuivanja na turistiko trite. Osnovne karakteristike turistike tranje su: sezonski karakter i visok nivo njene elastinosti, iji su uzroci esto vanekonomski. Od ekonomskih kriterijuma tranja najvie zavisi od: raspoloivog prihoda pojedinca i domainstva, cena turistikih usluga, turistikog marketinga, kao i od individualnih razloga, odnosno elja i preferencija oveka, zadovoljenja i ispunjenja oekivanja, i sl. Turistiko trite je, dakle, posebna oblast za ije poznavanje, praenje i analiziranje je potrebna posebna struka kakav je npr. menader agroturizma i ruralnog razvoja. Re je o tritu posebne vrste (sui generis) ne po svojim konstitutivnim elementima (subjekti, ponuda, tranja, objekti razmene usluge i cene) ve po meudejstvu ovih elemenata iz kojih proizilaze brojne specifinosti (npr. veoma velika heterogenost tranje, njena izraena elastinost na promene u cenama, dohotku i promociju, mobilnost, izraena heterogenost ponude i njena krutost, sezonski karakter poslovanja, i druge karakteristike: poklapanje procesa proizvodnje i potronje, nemogunost lagerovanja, prodaja proizvoda unapred i sl.). Turistiki marketing je znaajna aktivnost u okviru turistikog trita. Zadatak marketinga u turizmu, koji sve vie dobija na znaaju, je stvaranje i odravanje konkurentskih prednosti turistikih preduzea, organizacija, agencija, kao i turizma kao privredne grane. Turistika politika treba da bude svesno usmerena na postavljanje ciljeva i utvrivanje sredstava kojima e se aktivirati sve drutvene i ekonomske funkcije turizma. Polazei od ekonomskog, a potom i od drutvenog zanaaj turizma, drava u razvijenim zemljama nastoji da formulie odgovarajuu turistiku politiku, kao osnovu za razvoj turizma. Afirmacija turistike politike u velikom broju zemalja omoguila je uspean razvoj turizma, to bi trebao da bude putokaz i za nau zemlju. Pri tom, razvoj agroturizma kao dela turzma, ne smeta razvoju poljoprivrede, ve ga dopunjuje.

9

4. AGROTURIZAM I REGIONALNI RAZVOJ Agroturizam sve vie zahvata pojedine regije, pa stoga postaje regionalni makroekonomski izazov. Problem je, meutim, to uticaj agroturizma na regionalni razvoj nije jo dovoljno izuen, niti su utvrene metode za uspeno kvantifikovanje tog uticaja. Stoga se uticaj agroturizma na regionalni razvoj jo sistematski ne prati, nema svih potrebnih pokazatelja, pomou kojih se moe izvriti verifikovanje, pa se teko mogu utvrditi ukupni rezultati uticaja turizma na razvoj odreenog regiona. Da li je agroturizam izvrio uticaj na izmenu ekonomske slike pojedinih regiona vidimo iz toga to on nije samo ekonomska ve i socioloka, geo-strategijska i politika kategorija. Danas agroturizam predstavlja deo jedinstvene funkcije drutvenoekonomskog sistema, to znai da aktivira sve one delove sekundarnog proizvoda drugih grana i delatnosti u stvaranju najkvalitetnijeg ruralnog turistikog proizvoda. Iskustvo ruralnog i regionalnog razvoja u okviru EU pokazuje da razvoj agroturizma omoguava: Stabilizaciju ukupnog regionalnog razvoja; Potpunu valorizaciju prirodnih i antropogenih vrednosti ruralnog prostora; uvanje tradicije, kulture i prepoznatiljivog identiteta ruralnih zajednica; Optimizaciju odnosa ruralnih i urbanih celina regiona; Podizanje konkurentske sposobnosti regiona kao turistike destinacije; i Stvaranje balansa izmeu svih privrednih aktivnosti regiona, ivotne sredine ruralnog prostora i napore odgovarajuih upravljakih struktura da se turistiki proizvod ruralnih prostora smatra adekvatnim sastavnim delom ukupnog drutvenog bruto proizvoda (DBP) regiona. Prihvatajui izazove regionalnog razvoja agroturizam u razvijenim zemljama EU zadovoljava sledee: Svoj identitet (ekonomski, socijalni, politiki i ekoloki); Uspostavlja optimalne odnose urbanizovanih i ruralnih prostora (poto je veina stanovnitva urbanih celina nae zemlje poreklom iz ruralnih prostora, postie se tzv. vraanje izvorima, tj. korenima); Ekonomsku preraspodelu sekundarnih delova turistikog proizvoda; Socijalnu stabilnost; Stvaranje odgovarajue turistike kulture u skladu sa meunarodnim kodeksima ponaanja; Otvaranje prihvatljivosti, odnosno kompatibilnosti u svim segmentima drutveno-ekonomskog razvoja; Postizanje pune zaposlenosti, kako vika stambenog prostora, tako i vika radne snage (preteno ene); i Odreivanje turistikog kapaciteta podnoljivosti u skladu sa raspoloivim resursima regiona. U okviru EU ruralno stanovnitvo sve vie prihvata turizam kao jednu od strategija odrivog razvoja lokalne zajednice. Agroturizam u podrujima koje se ne smatraju turistikim destinacijama u tradicionalnom smislu, razvija se dvojako: s jedne strane nastaje kao razultat preduzetnikih aktivnosti usmerenih na privlaenje turista, a s

10

druge strane porast broja turista, u ruralnim podrujima, dovodi do generisanja tranje za turistikim uslugama, to vodi rastu preduzetnikih aktivnosti na lokalnom nivou. U balkanskim zemljama (gde spadamo i mi) jo uvek nije usklaena definicija regionalnog izazova i agroturizma, zbog toga to: Podruja, gde se agroturizam razvija, su nedefinisana; Sve turistike aktivnosti, u ruralnim podrujima, nisu strogo ruralne, ve po svome sadraju mogu biti i urbane, ali se samo odvijaju u ruralnim podrujima; Razliiti regioni razvijaju razliite oblike agroturizma, pa je zato teko nai zajednika obeleja za sve zemlje; i Ruralna podruja su zahvatili sloeni procesi promena na globalnom turistikom tritu. to se tie nae zemlje treba posebno istai da agroturizam jo uvek trai svoje mesto u regionalnom razvoju, zbog toga to nije definisana razvojna strategija tog oblika turizma. 5. EKONOMSKI ASPEKTI AGROTURIZMA Adekvatno kvalitativno i kvantitativno vrednovanje meuzavisnosti i povezanosti ruralnog razvoja i turizma, u svetlu agroturizma, utvruje se analizom ekonomskih efekata turizma i delom obostranih ekonomskih efekata. Kao direktni, ispoljavaju se sledei uticaji turizma na poljoprivredu: vea proizvodnja i vei plasman poljoprivrednih proizvoda, vee zarade zaposlenih, nova radna mesta, razvoj nerazvijenih i slabo razvijenih podruja, zaustavljanje iseljavanja iz pojedinih sela i optina zbog nedostatka posla, podsticaj prirodnog prirataja stanovnitva, zatita i valorizacija kulturno istorijskih vrednosti (spomenici, manastiri, muzeji, galerije i sl). Turizam preko indirektnih ekonomskih uticaja na poljoprivredu, indirektno podstie i niz ostalih delatnosti i segmenata ekonomskog sistema na irem nivou: ukljuivanje privrede u meunarodnu podelu rada, opte privredni i kulturni razvoj, socijalna i penziona politika, i sl. Ekonomski efekti i za receptivna ruralna podruja Vojvodine veoma su vani i brojni: razvoj niza naputenih seoskih zajednica valorizacijom zapostavljenih-naputenih imanja, seoskih kua, salaa, sojenica, mehanizacije, oivljavanjem brojnih zaboravljenih tradicionalnih aktivnosti i sl. Sutina ponude u ruralnim podrujima jeste boravak u renoviranim soskim kuama u tradicionalnom stilu sa mogunou samostalnog spremanja hrane, upoznavanje tradicionalnih kulturnih vrednosti i obiaja i sve to u ekoloki zdravoj sredini. Smetaj i ishrana turista na ovaj nain, mnogo su atraktivniji, ekonomski jevtiniji i istovremeno zdraviji od uobiajenog hotelskog smetaja i ishrane. Znai, samostalno pripremanje hrane u seoskim kuama i salaima, objedinjava klasine usluge smetaja i ishrane u jednu, za razliku od klasinih usluga hotelijerstva i restoraterstva. Zatim, ovaj oblik turizma u ruralnim sredinama, konkretno salaima odvijao bi se tokom cele godine, za razliku sezonskog karaktera ostalih selektivnih oblika turizma.

11

Direktni uticaji poljoprivrede na turizam ispoljavaju se kroz ponudu zdrave hrane, poveanje turistike potronje, upoznavanje turista sa kultirnim i tradicionalnim2 vrednostima (te komercijalni efekat i po ovom osnovu), boravak u zdravoj prirodnoj sredini i tsl. Kao poseban znaaj agroturizma i njegovu prednost u odnosu na sve ostale oblike turizma, moe se navesti njegov nesezonski karakter, tj. funkcionalnost 365 dana. Meutim, viestruki ili multuplikativni efekti agroturizma na ekonomski razvoj zemlje, mogu se sagledati posredstvom turistike potronje. Analize i istraivanja u svetu, primene teorije multilpkatora u turizmu, pokazuju da novac ostvaren prodajom turistikih usluga stranim turistima, cirkulie u privredi zemlje domaina, pravei dodatne efekte za privredu, ak u 13 do 14 transakcija, pre nego nestane posredstvom uvoza proizvoda ili usluga iz te zemlje (Clement, 1961). Ko su budui turisti i koje su karakteristike njihove tranje, vano je za kreatore i nosioce ruralnog razvoja iz vie razloga: kako organizovati ponudu, strukturu ponude, kvalitet i kvantitet ponude, prilagoditi sve kapacitete poev od saobraajnih, komunalnih, smetajnih, bezbednosnih, i dr. Na ekonomske efekte turizma na odreeno mesto, uticaj imaju grupe razliitih faktora. Neke od njih, sa znaajnijim intezitetom su: prirodne i antropogene vrednosti podruja, materijalna osnova, pristupanost (udaljenost od emitivnih turistikih podruja, saobraajna povezanost), organizacija i politika razvoja turizma organizovana ponuda sa svim sadrajima Navedeni faktori i vrednosti odreuju uticaje i znaaj turizma za konkretno mesto. Turizam kontinuirano podstie razvoj niza ostalih delatnosti u ruralnom podruju, koje direktno ili indirektno uestvuju u pruanju usluga turistima (saobraaj, trgovina, proizvoai hrane i pia, graevinarstvo, i druge delatnosti koje uestvuju u ponudi). Razvoj turizma podstie ili donosi efekte i na makro-dravnom nivou: uticaj na platni bilans zemlje, uticaj na zaposlenost i ivotni standard stanovnitva, podsticaj razvoja ostalih privrednih delatnosti ukljuenih u turistiku privredu, uticaj na investiciona ulaganja, podsticaj razvoja drugih nerazvijenih podruja. Prostorna odvojenost turistike tranje i ponude odreenog ruralnog podruja ili destinacije ukazuje na znaaj organizacionih aktivnostu u smislu uspostavljanja efikasnih odnosa izmeu nosilaca tranje i ponude. Sluajevi u praksi potvruju da obim turistikog prometa i potronje, zavisi od efikasne organizacije ruralnog razvoja i turizma uopte, a posebno u smislu uspostavljanja povoljnih odnosa izmeu nosilaca turistike tranje i ponude.

2

Tradicija je najlepi izbor iz prolosti-Martin Hajdeger, filozof XX veka.

12

6. ZAKLJUAK I PORUKA Poljoprivreda nije jedina, ali je veoma znaajan pokreta razvoja ruralnih regiona Evropske Unije. Sa Agendom 2000 i politikom razvoja ruralnih oblasti, kao drugim stubom Zajednike agrarne politike (ZAP) Evropska Unija je razvila politiku podrke koja odgovara znaajnoj ulozi poljoprivrednika i sve veim drutvenim zahtevima koji se postavljaju pred uinak poljoprivrede. Drugi stub politika razvoja ruralnih oblasti odraava filozofiju evropskog modela poljoprivrede i njegove ciljeve, koji u poljoprivredi vide mnogo vie od puke proizvodnje ivotnih namirnica. Reforme iz 2003. godine, preko obavezujuih promena (modulacija), dovele su do smanjenja direktnih plaanja velikim poljoprivrednim gazdinstvima u okviru ZAP-a, kako bi se finansirala nova politika razvoja ruralnih oblasti. Nova politika ruralnog razvoja posebno mesto i ulogu dodeljuje multifunkcionalnoj poljoprivredi, u okviru koje posebno mesto dobija, izmeu ostalog, i agroturizam. Sva ta i mnoga druga pitanja iz domena privrednog i ruralnog razvoja, ekonomske, agrarne, turistike i ruralne politike, kao i pitanja odnosa poljoprivrede i turizma predmet su studiranja na ovom, atraktivnom i perspektivnom studijskom programu, kako na osnovnim, tako i na master studijama. 7. LITERATURA1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. BUTTS, S., BRIEDENHANM, J.: Ruralni turizam: projektni okoli i odrivost, Acta turistica, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2006. CLEMENT, H.G.: The Future of Tourism in Pacific and Far East, Washington, 1961. EROVI, S.: Raznovrsnost turistikog trita, Privredna izgradnja, Novi Sad, br. 34/2002. Grupa autora: Strategija regionalnog razvoja Srbije, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2004. EKI, S.: Odrivi ruralni turizam kao komponenta odrivog ruralnog razvoja, Turizam, Novi Sad, br. 6/2002, str. 22-23. EKI, S., VUI, S.: Ogranienja u razvoju odrivog ruralnog turizma, Turizam, Novi Sad, 2004, str. 34-35. EKI, S.: Osnove razvoja turizma Srbije u uslovima globalne konkurencije, zbornik radova, Ekonomski fakultet, Ni, 2008, str. 331-342. MILINKOVI, S.: Regionalni izazovi ruralnog turizma Balkanskih zemalja, zbornik radova, Ekonomski fakultet, Ni, 2008, str. 169-175. PEJANOVI, R., NJEGOVAN, Z., TICA, N.: Tranzicija, ruralni razvoj i agrarna politika, monografija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Ekonomski institut, Beograd, 2007. PEJANOVI, R., NJEGOVAN, Z.: Aktuelni problemi poljoprivrede i sela Republike Srbije, Industrija, Ekonomski institut, Beograd, br.1/2009, str. 87-99. VUJOVI, S.: Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 36/2007. WALL, G.: Turistika industrija: njena ranjivost i prilagodljivost promeni klime, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2006.

13

RURAL DEVELOPMENT AND AGROTOURISMPEJANOVI, R., VUJOVI, S. Summary The authors analyse live question of rural developement and agrotourism. Main hypothesis is that agrotourism gives directions to whole agrocomplex towards sustainable development. The term agrotourism indicates the unbreakable interdependence between tourism and agriculture. The authors give concept about the place of agroturism in rural development and economic development. Also, they consider the relationship between agrotourism and regional development. Signifficant focus is made to the effects of agrotourism. Key words: rural development, agrotourism, agriculture, economy development, regional development, economic effects.

14

UDK:332.33(497.113)

Originalni nauni rad Original scientific paper

ODRIVOST UPRAVLJANJA POLJOPRIVREDNIM ZEMLJITEM U AP VOJVODINI*RODI, VESNA, BONJAK, DANICA, VUKELI, NATAA1 Rezime Kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju, bitna pretpostavka za dostizanje odrivog razvoja je odrivo upravljanje zemljitem. Zemljite je neprocenjiv, nezamenljiv, nepokretljiv i neumnoiv resurs za poljoprivrednu proizvodnju i predstavlja dobro oveanstva, a ne jedne generacije, nacije, grupe ili pojedinca. Svako upravljanje zemljitem, na makro ili mikro nivou, koje vodi njegovim gubicima ili degradaciji se stoga moe smatrati neodrivim i sa aspekta drutva neprihvatljivim. Zemljite nije ograniavajui faktor za razvoj poljoprivrede u APV, jer po stanovniku raspolaemo sa 0,88 ha poljoprivrednog zemljita. To, meutim, ne znai da se zemljitem upravlja odrivo na dug rok. Sve je vie primera degradacije zemljita i njegovog gubitaka usled promene namene korienja. Iako je nedavno doneen Zakon o poljoprivrednom zemljitu, mehanizam koji bi obezbedio odrivo upravljanje ovim vanim prirodnim resursom nije obezbeen. Autori u radu analiziraju kretanje fonda poljoprivrednog zemljita u AP Vojvodini u pedesetogodinjem periodu i fokusiraju osnovne probleme upravljanja zemljitem, sa ciljem da ukau na neodrivost postojeeg pristupa i neophodnost preduzimanja odreenih mera, kako na makro, tako i na nivou samih poljoprivrednih proizvoaa. Kljune rei: poljoprivreda, odrivost, upravljanje zemljitem, Vojvodina UVOD Iako su se ideje o odrivom razvoju pojavile u naunim krugovima jo poetkom sedamdesetih godina prolog veka, koncept odrivog razvoja postao je poznat iroj javnosti nakon objavljivanja izvetaja Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj pod nazivom Naa zajednika budunost. U ovom izvetaju odrivi razvoj se interpretira kao razvoj koji tei da zadovolji potrebe sadanjih, bez ugroavanja sposobnosti buduih generacija da podmire vlastite potrebe (Bruntland, 1987). Rad saopten na 100. seminaru Evropske asocijacije agrarnih ekonomista (EAAE), odranom 2007. godine u Novom SaduProf. dr Vesna Rodi, vanredni profesor, prof. dr Danica Bonjak, redovni profesor, mr Nataa Vukeli, asistent, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad1 *

15

Potencijal da se podmire potrebe i sadanjih i buduih generacija u velikoj meri zavisi od raspoloivosti ukupnog kapitala - prirodnog, ljudskog i proizvedenog, kao i tempa njihovog troenja (Jovanovi-Gavrilovi, 2003). Iako zbog mogunosti supstitucije razliitih oblika kapitala i tehnikog progresa odrivost ne podrazumeva nuno konzerviranje svih prirodnih resursa (Solow, 1992), pojedine komponente prirodnog kapitala toliko su znaajne da bi njihov gubitak imao neizvesne i vrlo verovatno ireverzibilne posledice po oveanstvo. Jedan od takvih resursa svakako je i zemljite koje je neprocenjiv, neumnoiv, nepokretljiv i u poljoprivredi nezamenljiv faktor proizvodnje (Rodi i sar, 2006) i predstavlja dobro itavog oveanstva, a ne jedne generacije, nacije, grupe ili pojedinca(Hadi, 2004). Zato je bitna pretpostavka za dostizanje odrivog razvoja poljoprivrede odrivo upravljanje zemljitem, a svako upravljanje zemljitem, na makro i/ili mikro nivou, koje vodi njegovim gubicima i/ili degradaciji se moe smatrati neodrivim i sa aspekta drutva neprihvatljivim (Debicki, 2000). ZEMLJINI FOND AP VOJVODINE Autonomna pokrajina Vojvodina ima ukupnu povrinu od 21.534 km2. Od ukupne povrine u 2005. godini samo 199.157 ha (9%) je bilo neplodnog i 163.650 ha (7,6%) umskog zemljita, to Vojvodinu svrstava u red najmanje poumljenih podruja u Evropi2. Ostatak od 1.790.565 ha (83%) je poljoprivredno zemljite, a ak 1.649.037 ha (76,6%) je obradivo zemljite (Grafikon 1).Grafikon 1. Zemljite prema nainu korienja u AP Vojvodini u 2005. Graph 1. Land areas per categories of usage in AP Vojvodina in 2005

8% 1% 0% 5% 2% 1% 1% 73% 9%

Oranice i bate/Plough land & Gardens Vonjaci/Orchards Vinogradi/Vineyards LivadeMeadow s PanjaciPastures Ribnjaci/Fishponds Bare i trstici/Sw amps & Marshes ume/Woodland Neproduktivno zemljite/Barren soil

Uzimajui u obzir da je prema poslednjem popisu iz 2002. godine u Vojvodini ivelo 2.031.992 stanovnika lako se moe izraunati da Vojvodina po stanovniku2

Prosena umovitost u Republici Srbiji iznosi 27,4%, a u Evropi oko 29%

16

raspolae sa 0,88 ha poljoprivrednog, odnosno 0,81 ha obradivog zemljita. Ako se zna da je u istoj godini svetski prosek iznosio 0.25 ha/stanovniku, a evropski 0,42 ha/stanovniku (www.fao.org) namee se zakljuak da zemljite nije ograniavajui faktor za razvoj poljoprivrede. Ovo tim pre ako se zna da se radi o kvalitetnim zemljitima, gde preko 43% ukupne teritorije Vojvodine ini ernozem (Hadi i sar., 2005). To, meutim, ne znai da se poljoprivrednim zemljitem upravlja odrivo na dug rok. Sve je vie primera nebrige o zemljitu, kako na makro nivou, tako i na nivou samih poljoprivrednih proizvoaa, to sa jedne strane rezultira u trajnim gubicima poljoprivrednog zemljita, njegovim prevoenjem u druge svrhe, a sa druge u naruavanju njegovog kvaliteta, o emu su raeni brojni radovi. Iako je teko izvlaiti generalne zakljuke, koji bi vaili za sva poljoprivredna zemljita u Pokrajini, moe se rei da je u najveem broju uzoraka evidentirano smanjenje sadraja humusa (Marko, 1993, Bogdanovi i sar., 1993, Hadi i sar. 2004, Vasin i Sekuli, 2005). Kod 5-7% ispitivanih uzoraka utvren je povien sadraj lakopristupanog fosfora i kalijuma (Hadi i sar, 2004, Vasin i Sekuli, 2005), kao posledica nekontrolisane i neracionalne primene mineralnih ubriva u prolosti. Sadraj tekih metala, ostataka pesticida i opasnih i tetnih materija u analiziranim uzorcima nije prelazio maksimalne dozvoljene koliine, pa se autori slau da su zemljita Vojvodine kvalitetna i pogodna za proizvodnju zdravstvenobezbedne hrane. PROBLEMI UPRAVLJANJA POLJOPRIVREDNIM ZEMLJITEM Ustavom Republike Srbije (2006) zagarantovano je pravo slobodnog korienja i raspolaganja poljoprivrednim, umskim i gradskim graevinskim zemljitem u privatnoj svojini. U Ustavu se, meutim, kae da se oblici korienja i raspolaganja, mogu Zakonom ograniiti, odnosno mogu se propisati uslovi za korienje i raspolaganje zemljita, da bi se otklonila opasnost od nanoenja tete ivotnoj sredini. Poto je u Republici Srbiji vie od , a u AP Vojvodini 2/3 poljoprivrednog zemljita u privatnoj svojini zatita, ureenje i korienje poljoprivrednog zemljita, kao dobra od opteg interesa, bez obzira na vlasnitvo nad njim, dodatno je ureeno nedavno doneenim Zakonom o poljoprivrednom zemljitu (Sl. Glasnik RS br.62/2006). I pored toga, ini se da mehanizam koji bi obezbedio odrivo upravljanje ovim vanim vanim prirodnim resursom jo uvek nije obezbeen. Zakon, naime, propisuje mere zatite poljoprivrednog zemljita u smislu namene korienja, zabrane isputanja i odlaganja opasnih i tetnih materija, preduzimanja protiverozionih mera, obavezne kontrole plodnosti i koliine unetog mineralnog ubriva i pesticida i definie nadlenosti. Zakon, meutim, propisuje relativno blage novane kazne za prekrioce, posebno za fizika lica vlasnike, odnosno korisnike zemljita, iako je poznato da kada zemljite izgubi svoju osnovnu namenu i nestane iz poljoprivredne proizvodnje onda to nema cenu i ne moe se niim nadoknaditi. (Vui, 1982). Kada je namena korienja u pitanju, iako lan 15 ovog Zakon kae da se poljoprivredno zemljite koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne moe koristiti u druge svrhe, osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim ovim zakonom, a lan 22 da 17

je zabranjeno korienje obradivog poljoprivrednog zemljita od I do V katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe, lan 23 definie izuzetke od ove zabrane gde se, izmeu ostalog, kae da se obradivo poljoprivredno zemljite moe koristiti u druge svrhe u odreenim, opravdanim i ...drugim sluajevima .... uz plaanje naknade. Naknada za promenu namene korienja na neodreeno vreme utvrena je na nivou od 50% trine vrednosti na dan podnoenja zahteva, pri emu naknada ne moe biti via od 1.500 u dinarskoj protivvrednosti po jednom hektaru, osim za I i II katastarsku klasu. lan 26 dalje definie u kojim se sve sluajevima naknada uopte ne plaa. Realne trine cene i svakodnevna praksa pokazuju da ove, nedavno utvrene mere zatite poljoprivrednog zemljita od promene namene korienja ne daju oekivane efekte. Da li e donoenje Poljoprivredne osnove, planskog dokumenta iji je cilj da omogui operacionalizaciju Zakona (za ije je donoenje dat rok od 3 godine na republikom i dodatnih pet godina na pokrajinskom nivou i nivou lokalne samouprave), neto izmeniti nabolje ostaje da se vidi. Analiza fonda poljoprivrednog zemljita u AP Vojvodini u periodu 19552005. godina (tabela 1) pokazuje da su ukupne poljoprivredne povrine u posmatranom periodu smanjene za vie od 88.000 ha3, odnosno za samo pola veka sa teritorije Vojvodine nestalo je skoro 5% poljoprivrednih povrina. Iako se radi o dosta sporim i blagim promenama treba uzeti u obzir da je u pitanju vremenska serija od samo 50 godina, to je izuzetno kratko ako se govori o odrivom razvoju i tzv. intergeneracijskoj pravinosti i ako se uzme u obzir znaaj i specifinost zemljita, kao resursa za poljoprivrednu proizvodnju. Nije teko zakljuiti ta bi se desilo ako bi se uoena tendencija nastavila i koliko takvo gazdovanje zemljitem nije u skladu sa konceptom odrivog razvoja za koji se deklarativno zalaemo.Tabela 1. Promene u zemljinom fondu AP Vojvodine u periodu 1955-2005. godina (ha) Table 1. Changes in the AP Vojvodina land fund, 1955-2005 Godine/ Years Kategorije/CategoriesOranice i bate/ Ploughland and gardens Vonjaci/Orchards Vinogradi/Vineyards Livade/Meadows Panjaci/Pastures Bare, trstici i ribnjaci/ Swamps, marshes & fishponds Poljoprivredne povrine/ Agricultural areas

19551.591.679 6.969 31.552 50.162 179.918 18.399 1.878.679

1965

1975

1985

1995

2005

Razlika 1955/2005 - 9.834 + 10.806 - 20.677 - 11.620 - 70.707 + 13.918 - 88.114

1.573.858 10.099 25.550 40.474 153.084 20.878 1.823.943

1.569.003 12.309 20.798 37.663 143.632 26.098 1.809.503

1.561.388 16.865 14.321 33.598 126.193 28.275 1.780.640

1.586.996 17.143 12.373 33.542 115.890 28.938 1.794.882

1.581.845 17.775 10.875 38.542 109.211 32.317 1.790.565

U Srbiji, na alost, ne postoji informaciona osnova na osnovu koje bi se sa sigurnou moglo zakljuiti ta se tano desilo sa pomenutim poljoprivrednim3

to je povrina skoro ravna ukupnim zatienim povrinama (nacionalni i regionalni parkovi i specijalni rezervati prirode) u AP Vojvodini, koji iznose 90.049 ha

18

zemljitem. Meutim, ako se zna da se povrine uma u posmatranom periodu nisu bitno poveale, moe se pretpostaviti da je do gubitka poljoprivrednog zemljita dolo usled urbanizacije, odnosno izgradnje naselja, fabrika, puteva, deponija smea i sl. Sa aspekta poljoprivredne proizvodnje ova zemljita mogu se smatrati trajno izgubljenim, odnosno njihovo vraanje u poljoprivredno zemljite mogue je samo uz izuzetno visoke trokove. Na alost, ovaj proces je esto tekao stihijski i nekontrolisano pa za ove namene nisu koriena najmanje produktivna, ve esto upravo najkvalitetnija poljoprivredna zemljita. Uz to, na znaajnim povrinama, posebno na obodima gradskih naselja, u poslednjih nekoliko godina nelegalno su izgraene itave stambene etvrti (tzv. divlja gradnja), koje se u katastru i statistici jo uvek vode kao poljoprivredna zemljita, te nisu ni ukljuena u ovu analizu, a svakako bi dali jo ozbiljniju sliku u pogledu gubitaka poljoprivrednog zemljita. Kada je upravljanje zemljitem na makro nivou u pitanju ne treba zaboraviti ni zakonsku odredba po kojoj (l. 62) se zemljite u dravnoj svojini, koga u AP Vojvodini prema nekim procenama (www.psp.vojvodina.sr.gov.yu) ima 339.000 ha, moe dati u zakup za periode due od jedne, a krae od 20 godina, uz dodatno ogranienje maksimalnog zakupa od svega tri godine za odreene vrste zemljita. Uz svo potovanje potrebe uspostavljanja slobodnog trita zemljitem i tenju da se na ovaj nain omogui ukrupnjavanje poseda sitnim gazdinstvima, ovakva odredba je sa spekta odrivog upravljanja zemljitem krajnje diskutabilna, jer je vrlo verovatno da zakupci koji zemljite budu uzimali na kratak rok nee ulagati u popravku strukture i plodnosti zemljita, ve e se prema njemu ponaati kao prema rudniku, to dugorono neminovno vodi njegovoj destrukciji, a kontrola se u ovoj oblasti, bar do sada, pokazala vrlo neefikasnom. Iako poljoprivreda u naoj zemlji dostignutim nivoom intenzivnosti ne vri na zemljite toliko jak pritisak, kako je to sluaj u najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta, ne moe se rei da ona ne doprinosi naruavanju kvaliteta zemljita. Sama struktura poljoprivredne proizvodnje je takva da ne obezbeuje neophodni balans biljne i stoarske proizvodnje. Dok razvijene zemlje (Gerber at all, 2003, Wossink and Wefering, 2003) imaju problem sa visokom zastupljenou stoke i time izazvanim zagaenjem zemljita i podzemnih voda4, u Vojvodini je zastupljenost stoke svega 0,2 UG/ha (Rodi i sar, 2007). Tako mala zastupljenost stoke obezbeuje biljnoj proizvodnji svega 22% potrebnih koliina stajnjaka (Bonjak i sar., 2007) i onemoguava odravanje povoljne strukture zemljita. Ovo predstavlja poseban problem u naim uslovima, gde se druga organska ubriva (kompost, zelenino ubrenje) izuzetno retko koriste, a etveni ostaci najee spaljuju. Ni struktura biljne proizvodnje, u kojoj dominiraju usevi5 koji na parceli ostaju relativno kratak period godine, esto krae od 200 dana6, ne moe se smatrati zadovoljavajuom sa aspekta ouvanja ovog resursa. Svega oko 8% poljoprivrednih povrina u Pokrajini je pod4 5

Holandija i Belgija npr. imaju preko 2UG/ha 40% obradivih povrina je pod kukuruzom, 20% pod industrisjkim biljem (suncokretom, sojom i e. repom) 6 Pokrivenost zemljita usevima je u razvijenim zemljama dostigla 250 dana godinje

19

livadama i panjacima i ispod 4% pod takozvanim stalnim ratarskim usevima (lucerkom i detelinom), koji ine vaan elemanat ekoloke stabilnosti. Povrine pod organskom proizvodnjom, koje se zbog ekoloke prihvatljivosti ovog oblika proizvodnje, uzimaju ak kao jedan od agroekolokih indikatora (OECD, 2001) u Vojvodini su marginalne. Zbog nedostatka adekvatne statistike evidencije nije mogue govoriti ni o broju gazdinstava koja se ovom proizvodnjom bave, ni o strukturi iste. Jedina pouzdana evidencija je evidencija udruenja TERRAS iz Subotice o 178 ha organske proizvodnje u Vojvodini u 2002. godini. U svakom sluaju moe se rei da u Vojvodini postoje uslovi za razvoj, kako organske, tako i drugih alternativnih oblika poljoprivredne proizvodnje, koji nisu u dovoljnoj meri iskorieni, a koji su u konceptu odrivog razvoja poljoprivrede daleko prihvatljiviji od konvencionalnih sistema koje danas imamo. Iako potronja mineralnih ubriva i pesticida po hektaru u Vojvodini bitno zaostaje za razvijenim zemljama7, nain na koji se ova sredstva apliciraju esto je takav da izaziva naruavanje kvaliteta zemljita i ire probleme u ivotnoj sredini. Poljoprivredni proizvoai su, naime, nedovoljno edukovani i nemaju dovoljno razvijenu svest o potrebi zatite zemljita i ivotne sredine uopte i kao posledica toga oni najee ne upravljaju zemljitem u skladu sa njegovim potencijalom. Evidencija o inputima i outputima na seljakim gazdinstvima se uglavnom ne vodi, na farmi najee ne postoji dugoroni plan setve i plodored, kao ni plan ubrenja i zatite useva. Oskudne koliine stajnjaka se, zbog nepostojanja adekvatnih skladinih kapaciteta i savremene mehanizacije za apliciranje stajnjaka, esto primenjuju na parcelama koje su najblie selu, mnogo ree na udaljenijim. ubrenje organskim ubrivima se najee vri u zimskim mesecima, kada su farmeri rastereeni drugih poslova. Mineralna ubriva se esto primenjuju bez prethodne analize zemljita, to ima negativne i ekonomske i ekoloke posledice. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu je, u saradnji sa Naunim institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i mreom regionalnih strunih slubi u 2002. godine pokrenuo akciju besplatne analize zemljita u privatnom vlasnitvu na teritoriji Vojvodine. U periodu 2002-2006. godina prikupljeno je i analizirano preko 87.000 uzoraka zemljita. Meutim, ako se zna da je prema popisu iz 2002. godine u pokrajini bilo ak 587.708 odvojenih delova poljoprivrednog zemljita porodinih gazdinstava i da bi analize, prema Zakonu, morale da se vre najmanje jednom u pet godina, nije teko izraunati koliko je zapravo mali deo poljoprivrednog zemljita obuhvaen ovom akcijom. Deo ovih problema mogao bi da bude reen adekvatnom edukacijom proizvoaa u pogledu znaaja i principa dobre poljoprivredne prakse8 i potrebe ouvanja ivotne sredine i prirodnih resursa, koju bi u prvom redu trebala da sprovodi savetodavna sluba. Ona je, meutim, jo uvek nedovoljno razvijena i sa jedne strane i sama ima potrebe za ovom vrstom edukacije, a sa druge strane za sada je okrenuta relativno malom broju tzv. odabranih gazdinstava, da bi to dalo neke znaajnije efekte.

7 8

Prosena potronja mineralnih ubriva je 140 kg/ha, a pesticida oko 1,2 kg/ha Kodeks dobre poljoprivredne prakse jo nije doneen i u nadlenosti je Ministra poljoprivrede

20

ZAKLJUAK Poljoprivredno zemljite sigurno spada u red onih resursa bez ijeg odrivog korienja se ne moe govoriti o odrivom razvoju poljoprivrede i drutva u celini. Iako Vojvodina ima relativno povoljne zemljine uslove i nivo intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje koji za sada ozbiljnije ne ugroava zemljite i ivotnu sredinu u celini, to ne znai da problema nema i da e se ciljevi odrivog razvoja poljoprivrede dostii sami po sebi. Zakon o poljoprivrednom zemljitu predstavlja prvi, ali nedovoljan korak u pravcu odrivog upravljanja ovim vanim resursom. injenica da je ak i prema dosta nepouzdanim zvaninim statistikim podacima za samo pola veka skoro 90.000 ha poljoprivrednog zemljita prevedeno u druge namene, ozbiljno upozorava. Ni donoenje predvienih podzakonskih akata nee u tom pogledu puno promeniti ukoliko ne bude svesti i stvarne volje da se zemljite sauva za generacije koje dolaze kako od strane donosilaca odluka na makro nivou, tako i od samih poljoprivrednih proizvoaa. LITERATURA1. BOGDANOVI, D. HADI, V., UBAVI, M., DOZET, D. (1993): Proizvodne mogunosti zemljita na kojima su gajena strna ita, Savremena poljoprivreda, 41, Novi Sad BONJAK, D., LUI, ., RODI, V., UTI, V. (2007): Organizacija proizvodnje i korienje stajnjaka u poljoprivredi AP Vojvodine, Savremena poljoprivreda br. , Novi Sad GERBER, P. FRANCESCHINI G., MENZI, H.: Livestock Density and Nutritient Balances Across Europe (www.virtualcentre.org/en/dec/gis/download/Nutritient_balance_europe.pdf) WOSSINK, A., WEFERING, F.,: Hot Spots in Animal Agriculture, Int. J. Agricultural Resources, Governance and Ecology, Vol.2, Nos. , pp. 228-242, (2003) BRUNTLAND, G. (ed.) (1987): Our common future: The World Commission on Environment and Development, Oxford, Oxford University Press. ISBN 0-19-282080-x DEBICKI, R. (2000): State of the Land Degradation in Central and Eastern Europe, Proceedings of the Workshop on Land Degradation/Desertification in Central and eastern Europe in the Context of the UNCCD, Brussels, Belgium UVARDI, M., HADI, V., SEKULI, P., KASTORI, R., BELI, M., GOVEDARICA, M., NEI, LJ., PUCAREVI, M., VASIN, J. (2004): Kontrola kvaliteta poljoprivrednog zemljita I vode za navodnjavanje Vojvodine, Zbornik radova, sveska 40, Nauni institute za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad HADI, V., NEI, LJ., SEKULI, P., UBAVI, M., BOGDANOVI, D., DOZET, D., BELI, M., GOVEDARICA, M., DRAGOVI, S., VEREBARANJI, I. (2004): Kontrola plodnosti zemljita i utvrivanje sadraja tetnih i opasnigh materija u zemljitima Vojvodine, Zbornik radova, sveska 40, Nauni institute za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad HADI, V., SEKULI, P., VASIN, J., NESI; LJ. (2005): Geoloka osnova zemljinog pokrivaa Vojvodine, Ekonomika poljoprivrede br.4, Beograd JOVANOVI-GAVRILOVI, B. (2003): Odrivi razvoj konceptualna i metodoloka pitanja, Ecologica 10, broj 39-40, Beograd.

2.

3. 4. 5. 6.

7.

8.

9. 10.

21

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

MARKO, J. (1993): Organski, ekoloki I ekonomski karakter povezanosti ratarstva i stoarstva, Savremena poljoprivreda, Vol. 1, br. 6, Novi Sad OECD (2001): Environmental Indicators for Agriculture, Volume 3: Methods and Results, www.oecd.org/dataoecd/28/1/1890235.htm SAVI, R., LETI, LJ. (2003): Sua, desertifikacija i eolska erozija, Monografija Zatita ivotne sredine gradova i prigradskih naselja, Ekoloki pokret grada Novog Sada, Novi Sad SOLOW, R. (1992): An almost practical step toward sustainability, Resource Policy, Vol. 19, Issue 3 (p.p. 162-172), Elsevier VASIN, J., SEKULI, P. (2005): Plodnost zemljita u Vojvodini, Plodnost i degradacija zemljita, Ekonomika poljoprivrede br. 4, , Beograd VUI, N. (1982): Higijena zemljita, Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad RODI, VESNA, SUPI, NATAA, KOLAROV, MARIJA (2007): Zastupljenost stoke kao indikator pritiska stoarske proizvodnje na ivotnu sredinu, Savremena poljoprivreda Vol. LVI, br.3-4, Novi Sad, p.p. 147-157, YU ISSN 0350-1205

SUSTAINABILITY OF AGRICULTURAL LAND MANAGEMENT IN VOJVODINA PROVINCE RODI, VESNA, BOSNJAK, DANICA, VUKELI, NATAA University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Economics and Rural Sociology, Trg Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad Summary In agricultural production, a very important precondition for achieving the goal of sustainable development is sustainable land management. Soil is a priceless, irreplaceable and fixed resource in agricultural production and it is the entire mankind's good and not a generation's, a nation's, a group's or a persons. Thus any management resulting in land degradation either at the macro- or micro-level, should be considered as unsustainable and socially unacceptable. The paper analyses the changes in agricultural land of the Province of Vojvodina in the last fifty years and focuses on the basic problems in land management. The analysis has shown that land is not a factor limiting agricultural development. Vojvodina has about 0.88 ha of agricultural land per capita, but the question is whether land management is sustainable in the long run. The authors point out the untenability of the present approach to land management and the necessity of taking proper actions at the macro level as well as at the level of farm production. Although much was expected from the Law on Agricultural Land that was passed in 2006, the mechanisms that would support and secure sustainable management of this highly important natural resource have not been provided yet. Key words: agriculture, sustainability, land management, Vojvodina

22

UDK:636(497.113)

Originalni nauni rad Original scientific paper

STANJE I PERSPEKTIVE U STOARSKOJ PROIZVODNJI VOJVODINE*KATARINA OBANOVI, EMILIJA NIKOLI-ORI, BEBA MUTAVDI, NIIN S.1 Rezime Rad se odnosi na analizu stanja i perspektive u stoarskoj proizvodnji, AP Vojvodine. Osnovni cilj rada je analiza dosadanjih tendencija u realizaciji stoarske proizvodnje u Vojvodini. Oekuje se da e rezultati rada omoguiti izvoenje odreenih predvianja obima proizvodnje ovih proizvoda koja se mogu oekivati u narednom periodu. Analiza se zasniva na publikovanim statistikim podacima o ostvarenoj proizvodnji (ukupnoj) vanijih vrsta mesa (govee, svinjsko, ovije, ivinsko), kravljeg mleka i proizvodnje jaja u AP Vojvodini. Vremenske serije podataka odnose se na razdoblje 1947-2005 i razdoblje 1970-2005. godina. Grafika analiza ispitivanih pojava ukazuje na postojanje znaajne varijabilnosti u proizvodnji goveeg i ovijeg mesa, dok je znatno manja varijabilnost ispoljena u proizvodnji ivinskog i svinjskog mesa. Varijabilnost proizvodnje jaja i proizvodnje kravljeg mleka je znatno manja. Dinamika i karakter ostvarenih rezultata pojedinih linija stoarske proizvodnje analiziraju se primenom odgovarajueg modela krivolinijskog trenda. Na osnovu modela eksponencijalnog trenda utvruju se prosene stope godinje promene posmatranih pojava. U svim ispitivanim sluajevima originalnim vrednostima serija prilagoava se model krivolinijskog trenda, tipa polinoma drugog ili treeg stepena. Kljune rei: linije stoarske proizvodnje, dinamika proizvodnje, krivolinijski trend, godinja stopa promene

*

Rad je deo istraivanja u okviru projekta Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ukljuenja Republike Srbije u Evropsku uniju (Projekat broj 149007D), koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije. Rezultati rada su prezentirani na Simpozijumu Veterinarska medicina, stoarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Herceg Novi, 2007.godine. 1 Dr Katarina obanovi, red.prof., Mr Emilija Nikoli-ori, asistent, Mr Beba Mutavdi, asistent, Mr Slobodan Niin, stipendista Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

23

UVOD Intenzivne drutvene, ekonomske, politike i druge promene koje su se odvijale u bivoj SR Jugoslaviji u poslednje dve decenije prolog veka, imale su odraza i na promene poljoprivredne strukture Srbije i Vojvodine. Paralelno sa promenama poljoprivredne proizvodnje, odvija se i transformacija nosilaca poljoprivredne proizvodnje (poljoprivredna preduzea, zemljoradnike zadruge, privatna gazdinstva), to uslovljava i promene ostvarenih proizvodnih rezultata (obanovi, Mili, 2002). Zbog nastalih promena, statistiko praenje poljoprivredne proizvodnje predstavlja osnovu za analizu dosadanjih rezultata u proizvodnji na osnovu ega se mogu sagledati problemi koji je optereuju i doneti reenja koja e u praksi dovesti do pozitivnih promena. Iako je stoarska proizvodnja vaan segment poljoprivredne proizvodnje, zbog prirodnih uslova Vojvodina je do sada bila opredeljena na intenzivnu ratarsku proizvodnju dok je stoarska proizvodnja bila pratea delatnost. S obzirom da u razvijenim zemljama stoarstvo ima dominantno mesto u strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje, potrebno je sagledati mogunosti intenziviranja stoarske proizvodnje u Vojvodini. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Osnovni cilj rada je analiza dosadanjih tendencija u realizaciji stoarske proizvodnje u Vojvodini koja moe posluiti kao solidna baza za izvoenje odreenih predvianja obima proizvodnje linija stoarske proizvodnje, koja se moe oekivati u narednom periodu. Analiza se zasniva na publikovanim statistikim podacima o ostvarenoj ukupnoj proizvodnji vanijih vrsta mesa : govee, svinjsko, ovije, ivinsko, kravljeg mleka i u proizvodnji jaja u Vojvodini u razdoblju od 1970-2005.godina. Da bi se dobila jasnija slika o tendencijama razvoja analiziranih pojava, izvedena je analiza dugih vremenskih serija, koja obuhvata razdoblje 1947-2005.godina. Dinamika i karakter ostvarenih rezultata pojedinih linija stoarske proizvodnje analizirane su primenom odgovarajueg modela krivolinijskog trenda. Na osnovu modela eksponencijalnog trenda utvrene su prosene stope godinje promene posmatranih pojava. U radu je korien statisticki softver STATISTICA 7.1. REZULTATI ISTRAIVANJA Imajui u vidu znaaj mesa u ishrani ljudi, savremena stoarska proizvodnja treba da tei intenziviranju proizvodnje mesa. U strukturi proizvodnje mesa u Vojvodini najvei znaaj ima proizvodnja svinjskog mesa. Druga po znaaju je proizvodnja

24

goveeg mesa, zatim sledi proizvodnja ivinskog mesa, dok je proizvodnja ovijeg mesa najmanje zastupljena. Preliminarna grafika analiza proizvodnje posmatranih vrsta mesa ukazuje na postojanje znaajne varijabilnosti u proizvodnji goveeg i ovijeg mesa ( koeficijent varijacije je oko 40%), dok je znatno manja varijabilnost ispoljena u proizvodnji ivinskog mesa ( oko 26%) i svinjskog mesa (17%). U govedarskoj proizvodnji daleko vei znaaj poklanja se proizvodnji mleka nego proizvodnji mesa. Proizvodnja goveeg mesa kroz ceo posmatrani period pokazuje tendenciju smanjenja (grafikon 1.). Ako se pojava analizira po potperiodima uoava se da u periodu od 1970-1989. godine proizvodnja goveeg mesa pokazuje znatno veu tendenciju opadanja i to po stopi od -11,7%, a u periodu od 1990-2005. godine po stopi od -6,4%.Grafikon 1. Kretanje proizvodnje goveeg mesa u periodu 1970-2005. godina70

60

Proizvodnja govedjeg mesa

50

40

30

20

10 1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

2010

Godine

Ako se proizvodnja goveeg mesa posmatra u duem vremenskom periodu (1947 2005), jasno se uoavaju dva razliita potperioda sa razliitim tendencijama u proizvodnji ( grafikon 2.). U potperiodu 1947-1974. godine proizvodnja goveeg mesa raste po prosenoj godinjoj stopi 9,12 % , u potperiodu 1975-1995. opada po stopi 4,68%, dok je u poslednjih deset godina posmatranog perioda (1996-2005) tendencija opadanja zaustavljena, a proizvodnja goveeg mesa pokazuje blagi rast po stopi od 0,52%. Proizvodnja svinjskog mesa je po zastupljenosti u strukturi proizvodnje mesa u Vojvodini na prvom mestu, zbog znaajne proizvodnje kukuruza i drugih hraniva koja se koriste u ishrani svinja. U posmatranom periodu proizvodnja svinjskog mesa ima tendenciju opadanja po stopi od -9,84% (grafikon 3.). Uzroci smanjenja proizvodnje svinjskog mesa vezani su za optu krizu stoarske proizvodnje, a pre svega za naruene paritete cena stone hrane i cena svinja za klanje.

25

Grafikon 2. Proizvodnja goveeg mesa u Vojvodini po potperiodima u razdoblju 19472005.godina70 65 60 55 50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 01945 1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 1947-1974 1975-2005

Godine

Grafikon 3. Kretanje proizvodnje svinjskog mesa u periodu 1970-2005. godina180 170 160 Proizvodnja svinjskog mesa 150 140 130 120 110 100 90 80 1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

2010

Godine

Ako se i u proizvodnji svinjskog mesa posmatra dui vremenski period ( 19472005) jasnije se uoava odreena dinamika u ovoj proizvodnji ( grafikon 4.).

26

Grafikon 4. Proizvodnja svinjskog mesa u Vojvodini po potperiodima u razdoblju 19472005.godina180 170 160 150

Proizvodnja svinjskog mesa (000 t)

140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 201945 1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

1947-1984 1984-2005

Godine

U potperiodu 1947-1984. godine proizvodnja svinjskog mesa ispoljava rastui trend sa prosenom godinjom stopom promene od 4,69% godinje, dok potperiod 1975-2005. godine karakterie opadajui trend sa prosenom godinjom stopom 2,07%. Kao jedan od uzroka navednih suprotnih tendencija u proizvodnji svinjskog mesa za ilustraciju se navodi paritet cena svinjsko meso-kukuruz. Pri tome, ako se posmatraju godinje oscilacije proizvodnje svinjskog mesa i pariteta cena svinjsko meso- kukuruz moe da se uoi pozitivni zakasneli uticaj od jedne godine pariteta cena na vrednost proizvodnje do 1998 godine (grafikon 5.). Period od 1998 -2005. godine karakterie velika varijabilnost pariteta cena u odnosu na varijabilitet proizvodnje mesa tako da je u ovom periodu korelaciona veza neznatna.Grafikon 5. Proizvodnja svinjskog mesa i paritet prosenih godinjih otkupnih cena svinjsko meso/kukuruz (1970-2005)200 190 180 20

1984

199818

Proizvodnja svinjskog mesa (000 t)

170 160 150 140 130 120 110 100 90 80 70 60 1970 1975 1980 1985 1990

14

12

10

8

6

19881995 2000 2005 4

Svinjsko meso (L)

Paritet cena (R)

27

Paritet cena svinjsko meso/kukuruz

16

Ovarstvo je kao linija stoarske proizvodnje, uglavnom, vezano za brdsko planinska podruja, pa je kao takvo u Vojvodini najmanje zastupljeno.Ova proizvodnja, pokazuje znaajnu varijabilnost i ima u posmatranom pediodu tendenciju blagog porasta po stopi od 0,44%. Na osnovu grafikog prikaza kretanja proizvodnje ovijeg mesa u Vojvodini moe se uoiti da ova pojava ima izrazito stohastiki karakter sa slabo izraenim rastuim trendom (grafikon 6.) to je karakteristino za ceo analizirani period.Grafikon 6. Kretanje proizvodnje ovijeg mesa u periodu od 1970-2005. godina4.5 4.0

3.5 Proizvodnja ovcijeg mesa

3.0

2.5

2.0

1.5

1.0

0.5 1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

2010

Godine

ivinarstvo kao linija stoarske proizvodnje omoguava da se u relativno kratkom vremenskom periodu dobiju znaajne koliine proizvoda , mesa i jaja. Kretanje proizvodnje ivinskog mesa u Vojvodini u periodu od 1970-2005. godini prikazano je na grafikonu 7. U posmatranom periodu proizvodnja ivinskog mesa ima tendenciju porasta po stopi od 1,41%.Grafikon 7. Kretanje proizvodnje ivinskog mesa u periodu 1970-2005. godina180 170 160 Proizvodnja zivinskog mesa 150 140 130 120 110 100 90 80 1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

2010

Godine

28

Ako se proizvodnja ivinskog mesa posmatra po potperiodima u razdoblju 19472005. godina, uoava se da ona ima tendenciju rasta po stopi od 14,05% do 1988. godine, kada dostie maksimum, nakon ega dolazi do opadanja ove proizvodnje po prosenoj stopi od -5,44% godinje ( grafikon 8).Grafikon 8. Proizvodnja ivinskog mesa u Vojvodini po potperiodima u razdoblju 19472005.60 55 50

Proizvodnja ivinskog mesa (000 t)

45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 1945 1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 Godine

1947-1988 1989-2005

Za proizvodnju kravljeg mleka u celokupnom posmatranom periodu moe se rei da je relativno stabilna uz tendenciju blagog opadanja po stopi od -0,16%. Na osnovu grafikog prikaza kretanja ove pojave u analiziranom periodu (grafikon 9.) uoavaju se odreena odstupanja od opte tendencije. Podelom analiziranog razdoblja na tri potperioda proizvodnju mleka karakterie najpre tendencija porasta po stopi od 19,67 % godinje (1970-1975. godine ), da bi u periodu od 1976-1989. godine ova linija stoarske proizvodnje pokazivala tendenciju opadanja po prosenoj stopi od -1,14 % godinje. Od 1990. godine proizvodnju kravljeg mleka ponovo karakterie tendencija porasta neto manje izraena u odnosu na prvi posmatrani potperiod (prosena godinja stopa 1,93%) ( grafikon 10).Grafikon 9. Kretanje proizvodnje kravljeg mleka u periodu od 1970-2005. godina380 360

Proizvodnja kravljeg mleka

340

320

300

280

260

240 1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

2010

Godine

29

Grafikon 10. Proizvodnja kravljeg mleka u Vojvodini po potperiodima u razdoblju 19472005.400 380

360 Proizvodnja kravljeg mleka

340

320

300

280

260

240 1965

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

2010

Godine

Grafikon 11. Kretanje proizvodnje jaja u periodu od 1970-2005. godine.680 660 640 620 600 Proizvodnja jaja 580 560 540 520 500 480 460 440 420 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

Godine

Grafikon 12. Proizvodnja jaja u Vojvodini po potperiodima u razdoblju 1947-2005.680 660 640 620 600 Proizvodnja jaja 580 560 540 520 500 480 460 440 420 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 1970-1989 1990-2005

Godine

30

Pored proizvodnje ivinskog mesa, proizvodnja jaja predstavlja najintenzivniju liniju stoarske proizvodnje. Proizvodnja jaja u Vojvodini u posmatranom periodu ima trend opadanja po prosenoj stopi od -1,44% godinje. Kretanje proizvodnje jaja od 1970-2005. godine (grafikon 11.), ukazuje na postojanje potperioda u kojima su prisutne razliite tendencije u ovoj proizvodnji ( grafikon 12.). U potperiodu od 1970-1989. godine proizvodnja jaja ispoljava rastui trend po stopi od 2,68 % godinje, da bi u potperiodu od 1990-2005. godine bila ispoljena tendencija opadanja proizvodnje po stopi od -1,71 % godinje. ZAKLJUAK Kod svih ispitivanih pojava originalnim vrednostima serija prilagoava se model krivolinijskog trenda, tipa polinoma drugog ili treeg stepena. U radu je izvedena analiza posmatranih linija stoarske proizvodnje za dugi vremenski period (1947-2005) da bi se jasnije uoila realna dinamika proizvodnje. Ova analiza ukazuje da je maksimum proizvodnje ostvaren sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka u proizvodnji mleka i proizvodnji goveeg mesa i sredinom devedesetih godina dvadesetog veka u proizvodnji svinjskog i ivinskog mesa, kao i proizvodnji jaja. Nakon ostvarenog maksimuma, sve linije proizvodnje pokazuju tendenciju smanjenja. Obzirom da je u svim analiziranim proizvodnjama ispoljena tendencija opadanja obima proizvodnje u poslednjih 15-20 godina ispitivanog vremenskog intervala, za oekivati je da i u narednom periodu obim proizvodnje bude na niem nivou u odnosu na postignuti maksimum. Rezultati analize vremenskih serija u kraem vremenskom intervalu (1970-2005) godina, ukazuju da je u ovom periodu ispoljena velika varijabilnost svih proizvodnji i tendencija opadanja ili blagog porasta kod ispitivanih linija stoarske proizvodnje. Moe se rei da je velika varijabilnost pojedinih linija stoarske proizvodnje koja je ispoljena u itavom analiziranom periodu, kao i znatno smanjenje obima proizvodnje u poslednjih 15-20 godina ispitivanog vremenskog intervala, razultat su delovanja niza faktora koji su uticali na takvo stanje. Faktori uticaja, svakako, da su razliitog porekla: na prvom mestu to su promene drutveno politikog sistema, tranzicione promene, ekonomska nestabilnost zemlje u celini, itd. LITERATURA1. ADI, SOFIJA (2003), Revitalizacija stoarstva i makroekonomske politike, Agroekonomika br. 32, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad., str. 163-166. OBANOVI, KATARINA, MILI, D. (2002), Proizvodni rezultati u stoarstvu, Agroekonomika br. 31, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad., str. 81-86. CERANI, S., MALETI, RADOJKA, MILIVOJEVI, D. (2002), Tendencije razvoja i proizvodno-ekonomske karakteristike stoarstva u Jugoslaviji, Agroekonomika br. 31, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad., str. 75-80.

2.

3.

31

4. 5. 6.

POLJOPRIVREDA SRBIJE 1947-1996 (1998), Republiki zavod za statistiku Srbije, Beograd. STATISTICA 7.1 (2007), StatSoft, Univerzitetska Licenca, Univerzitet u Novom Sadu http://webrsz.statserb.sr.gov.yu/axd/poljoprivreda

STATE AND PERSPECTIVES OF LIVESTOCK PRODUCTION IN VOJVODINAKATARINA OBANOVI, EMILIJA NIKOLI-ORI, BEBA MUTAVDI, NIIN S.

Summary This study is related to the analysis of status and perspectives in livestock production in Vojvodina. Analysis is based on published statistical data that are related to total accomplished production of the most important types of meat (beef, pork, mutton, poultry), cow milk and eggs in Vojvodina. Time series of data have been extracted from period between 1947-2005 and the period between 1970 and 2005. Graphical analysis of examined aspects indicate the existence of significant high variability in beef and mutton meat production, while the variability in poultry and pork meat is much lower.Variability in egg and cow milk production is the lowest. Main aim of this study is the analysis of so far tendencies in achievement of livestock production in Vojvodina. Also, one of the objectives of this study is to perform certain predictions of expected quantity of production of these products in future period. Dynamics and character of accomplished results in some types of livestock production have been analysed applying model of non-linear trend. The average annual change rates of these aspects are based on exponential trend model. In all of the examined cases model of non-linear trend (polynomial second and third order) fits to the original values of data. Key words: types of livestock production, dynamics of production, , non-linear trend, annual rate of change

32

UDK: 368.5(460)

Originalni nauni rad Original scientific paper

PANSKI MODEL OSIGURANJA USEVA I PLODOVA OD VIE VRSTA RIZIKAMARKOVI, T., JOVANOVI, M.1 Rezime Autori iznose karakteristike sistema osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika u paniji. Analizira se odnos drave prema osiguranju, subjekti koji uestvuju u poslovima osiguranja, obuhvaenost pojedinih useva i plodova predmetom osiguranja, rizici od kojih se usevi i plodovi osiguravaju, kao i naini njihovog pokria. Istrauju se i prednosti odnosno nedostaci postojeeg sistema osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika, kao i niz drugih relevantnih inilaca koji imaju presudan uticaj na razvoj osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika u paniji. Kljune rei: osiguranje useva i plodova, panski model, uslovi osiguranja, osigurani rizici UVOD Kolebanje prinosa izazvano uticajem vremenskih neprilika predstavlja danas veliki problem za poljoprivredne proizvoae. Kako istraivai klimatskih promena prognoziraju, i u budunosti se mora raunati na pojavu snanih vremenskih nepogoda, koje bi mogle da u ogromnoj meri otete poljoprivredne kulture. Zbog toga je za svakog poljoprivrednog proizvoaa izuzetno vano pitanje, na koji nain da zatiti useve i plodove od nekog tetnog dogaaja. Osiguranje je verovatno najbolji instrument za upravljanje rizikom. Ono se javlja kao vaan faktor stabilnosti svake proizvodnje, pa i poljoprivredne (biljne) jer ono nadoknauje gubitke u proizvodnji i omoguava njen kontinuirani proces. Osiguranje je savremeni oblik ekonomske zatite proizvodnje, kojim se obezbeuje konani rezultat rada i sredstava uloenih u proizvodnju. Postoji vie sistema osiguranja useva i plodova. Jedan od njih je i osiguranje od vie vrsta rizika2 (eng. multi-risk crop insurance, nem. Erntemehrgefahrenversicherung). Sistem osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika nastao je 30-tih godina prolog1

Mr Todor Markovi, asistent, dr Milenko Jovanovi, redovni profesor, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Videti detaljnije o sistemu osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika u: Markovi, T. (2008): Osiguranje useva i plodova od vie vrsta rizika postojei evropski modeli, Letopis naunih radova, godina 32, broj 1, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. (u tampi)

33

veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Poslednjih decenija sistem osiguranja od vie vrsta rizika se poeo koristiti u razliitim zemljama, ali sa razliitim uspehom. Pojedine evropske zemlje (panija, Portugalija, Italija, Grka, Kipar, Austrija, Francuska, Luksemburg) poseduju sistem osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika.3 U Evropi je po ovom pitanju najdalje otila panija, gde postoji jedan model amerikog sistema osiguranja od vie vrsta rizika sa dravnim subvencijama u vidu premija i dravnim reosiguranjem. U ovom radu autori detaljnije objanjavaju sistem osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika u paniji, koji slui za primer u Evropi i koji postoji ve trideset godina. Posebno e se obratiti panja na istorijski razvoj, predstaviti osnove sistema osiguranja u paniji, rizike od kojih se poljoprivredni proizvoai mogu osigurati, kao i razliite naine pokria rizika, odnosno prednosti i nedostatke panskog modela osiguranja useva i plodova. PANSKI MODEL OSIGURANJA USEVA I PLODOVA Poljoprivrednim proizvoaima u paniji je na osnovu klimatskih prilika u toj zemlji omogueno da useve i plodove osiguravaju od brojnih rizika, kao to su grad, sua, mraz, vetar, provala oblaka, poar, oluja i poplava. Pojedini regioni u toj zemlji su posebno pogoeni nekim od ovih tetnih dogaaja. Da bi poljoprivrednim proizvoaima mogla biti kompenzovana teta nastala prirodnim neprilikama, drava je stvorila sistem osiguranja useva i plodova, kao instrument za upravljenje rizikom, koji ve skoro devedeset godina uspeno funkcionie. Danas je panski sistem osiguranja useva i plodova takav sistem koji pokriva sve tete u biljnoj proizvodnji. U nastavku e biti analiziran sistem osiguranja u ovoj zemlji, sa posebnim osvrtom na osiguranje useva i plodova od vie vrsta rizika. Istorijski razvoj Prvo pansko osiguravajue preduzee je osnovano davne 1842. godine i ono je nadoknaivalo tetu od rizika grada. Poetkom prolog veka uinjeni su vei napori od strane drave da razvije sistem osiguranja. Tako je 20-tih godina XX veka sistem osiguranja u paniji bio isto dravni, ali je nadoknada tete u poljoprivredi bila relativno niska. Do 50-tih godina prolog veka odravao se sistem osiguranja na regionalnom odnosno lokalnom nivou. Tokom 1954. godine su osnivana privatna osiguravajua drutva, koja su u poetku titila od rizika grada i umskog poara. Interesantno je da je veoma mali broj poljoprivrednih proizvoaa u tom periodu sklapao

3

Videti detaljnije o postojeim evropskim modelima sistema osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika u: Markovi, T. (2008): Osiguranje useva i plodova od vie vrsta rizika postojei evropski modeli, Letopis naunih radova, godina 32, broj 1, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. (u tampi)

34

polise osiguranja sa osiguravajuim kuama (60-tih godina svega 5%, da bi se do kraja 70-tih godina to povealo na 10%). Dananji sistem osiguranja, u kojem dolazi do kooperacije dravnog i privatnog sektora, nastao je 1978. godine, donoenjem Zakona o osiguranju useva i plodova od vie vrsta rizika. Na osnovu njega dolazi do usaglaenog delovanja drave (Vlada Kraljevine panije), poljoprivrednih proizvoaa (organizovanih u poljoprivredne zadruge i udruenja poljoprivrednika) i osiguravajuih preduzea. Iz godine u godinu dolazilo je do modifikacije postojeeg sistema, u skladu sa novim zahtevima i potrebama trita osiguranja. Stalno se poveavao broj kultura koje su se mogle osigurati, tako da se u poslednjih 30-tak godina od 5 na poetku, dolo skoro do 100 razliitih vrsta useva i plodova. U narednom periodu se oekuje uvoenje novih formi osiguranja, koje bi nadoknaivale poljoprivrednicima kolebanja u cenama i ostvarenim prihodima, kao i onih koji bi titili od raznih biljnih bolesti i tetoina. Takoe se oekuje uvoenje i jednog dopunskog osiguranja, gde bi se poljoprivredni proizvoai mogli osigurati od eventualnog zagaenja ivotne sredine, za koju bi oni bili odgovorni. Osnove sistema osiguranja u paniji Sistem osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika postoji, uz podrku drave, ve trideset godina i na osnovu novih iskustava se redovno prilagoava aktuelnoj situaciji. Ovde se radi o privatnom sistemu osiguranja, koji podlee kontroli drave i delimino se finansira od strane iste. Za sprovoenje sistema osiguranja, od dravnih organa, odgovorni su Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i ishrane i Ministarstvo finansija. U okviru Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i ishrane postoji Nacionalna sluba za osiguranje poljoprivrede (esp. Entidad Nacional Estatal de Seguros Agrarios), koja vri koordinaciju programa osiguranja i bavi se pitanjem subvencionisanja poljoprivrednika. U okviru Ministarstva finansija postoje dva pododeljenja, od kojih se jedno bavi pitanjem kontrole osiguravajue delatnosti (esp. Direccion Nacional de Seguro), a drugo pitanjem dravnog reosiguranja za sluaj katastrofalnih teta (esp. Consorcio de Compensation de Seguro). Privatne osiguravajue kompanije su lanovi panskog ujedinjenog udruenja osiguravaa za kombinovano osiguranje poljoprivrede (esp. AGROSEGURO), koje je kao akcionarsko drutvo 1980. godine osnovano i koje je pod nadzorom drave. Pristup pojedinih privatnih osiguravajuih kua ovom udruenju je dobrovoljan i podrazumeva uee u kapitalu. Pojedine osiguravajue kompanije snose deo ukupnog rizika srazmerno svojim udelima. Ovo udruenje osiguravaa preuzima na sebe sve najvanije tehnike poslove koji se odnose na pitanje premija osiguranja, polisa osiguranja, tarifikacije, procena i naknada teta, kao i rukovoenje raspodelom dravnih odnosno regionalnih subvencija poljoprivrednim proizvoaima. U okviru ovog udruenja postoje dva odeljenja, jedno za pravna pitanja, a drugo za koordinaciju regionalnih slubi. Takoe njima su podreene sledee direkcije: za eksperimente i razvoj, za proizvodnju i komunikacije, za sluajeve teta, za rukovoenje i finansije, kao i za organizaciju i informatiku. Pojedine osiguravajue kue su pod ingerencijom ovog udruenja. One sklapaju polise osiguranja sa poljoprivrednim proizvoaima.

35

Iz ovoga se jasno vidi kako funkcionie sistem osiguranja u paniji. Poljoprivredni proizvoai su tesno povezani sa osiguravajuim kuama, odnosno sa njihovim udruenjem, i sa dravom, koja sistemom subvencija dobrim delom pokriva njihove trokove premija osiguranja. Primera radi, u 1998. godini drava je za subvencije poljoprivrednim proizvoaima u vidu premija izdvojila 323 miliona evra, dok je 2005. godine taj iznos bio 240 miliona evra. Drava pokriva poljoprivrednicima do 55% premije osiguranja, i to Centralna Vlada do 40%, a regionalne Vlade do 15%. Visina dravnog dodatka poljoprivrednicima zavisi od naina korienja zemljita, zasejane ili zasaene kulture i vrste opasnosti. Svake godine Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i ishrane Kraljevine panije izdvaja odreenu sumu novca namenjenu za subvencionisanje premija osiguranja poljoprivrednim proizvoaima i objavljuje u tzv. Planu za osiguranje poljoprivrede od vie vrsta rizika. Postoje razlike u osiguranim povrinama po pojedinim kulturama. Tako na primer, 1999. godine je celokupna proizvodnja banana, a samo 6% proizvodnje maslina u paniji osigurano. est godina kasnije, 9% proizvodnje maslina je osigurano, dok je proizvodnja banana opet skoro u celosti obezbeena. Osigurani rizici i naini njihovog pokria Osiguranje biljne proizvodnje je, sa malim izuzecima, uglavnom osiguranje od vie vrsta rizika. Veliki broj kultura (danas skoro 100 razliitih useva i plodova) se mogu osigurati protiv rizika grada, mraza, poplave, poara, provale oblaka, sue i olujnog vetra. Koje vrste tetnih dogaaja e biti osigurane, zavisi u mnogome od biljne kulture i forme pokria rizika. Sve prethodno navedene vrste rizika se od strane osiguravajuih drutava pokrivaju uz subvencionisanje od strane drave. U opticaju su tri razliite polise osiguranja, koje nude osiguravajue kue: Osiguranje od samo jedne vrste rizika; Polise, koje pokrivaju vei broj rizika (Osiguranje od smanjenja prinosa); Polise, koje pokrivaju sve rizike koji se nalaze izvan sfere uticaja poljoprivrednog proizvoaa (Osiguranje garantovanog prinosa). Osiguranje od samo jedne vrste rizika je nain osiguranja koji je prisutan u veini evropskih zemalja, pa tako i u paniji. U najveem broju sluajeva u pitanju je rizik od grada, dok se mnogo ree vri osiguranje od ostalih tetnih dogaaja (na primer, suncokret se moe osigurati od pojave grada, dok se banane mogu osigurati samo od pojave oluje). U narednoj tabeli je dat pregled razliitih mogunosti osiguranja useva i plodova u paniji (tab. 1). Osiguranje od smanjenja prinosa ili pokrie od vie vrsta rizika obuhvata kompenzaciju kvantitativnih i kvalitativnih teta na parceli koje su posledica nastanka nekih tetnih dogaaja, koji su obuhvaeni polisom osiguranja. Rizici koji se pokrivaju ovom vrstom osiguranja su: grad, mraz, oluja i poplava. Visina pokria kod grada iznosi 100%, dok je taj iznos kod svih ostalih rizika 80% od osigurane sume. U zavisnosti od vrste rizika zavisi i visina franize. Kod poplave i oluje je iznos franize 30% od ukupne osigurane sume, kod mraza 10, 20 ili 30% u zavisnosti od pojedinih regiona, dok je kod grada njen iznos 10% od ukupne osigurane sume. Na ovaj nain se mogu osigurati razliite vone vrste: jabuke, kajsije, breskve, kruke i ljive, kao i vinsko groe (videti u tab. 1). 36

Osiguranje garantovanog prinosa ili integralno pokrie predstavlja sveobuhvatnu zatitu za poljoprivredne proizvoae. U ovom sluaju se izraunava razlika izmeu ukupnog garantovanog prinosa i stvarno ostvarene proizvodnje na gazdinstvu i na taj nain se vri kompenzacija. Osigurana proizvodnja se dobija kao proizvod cene, odreene od strane drave, i regionalnog referentnog prinosa. Kod ovog naina osiguranja zagarantovano pokrie rizika iznosi 65% od osigurane proizvodnje. Ovom vrstom osiguranja se pokrivaju sledei rizici: grad, poar, oluja, mraz, kia, poplava, sua, razne bolesti i tetoine. Ovim putem se mogu osigurati ozime itarice, zrnene mahunjae i neke druge kulture, u zavisnosti od pojedinih regiona (videti u tab. 1). Tabela 1: Razliite mogunosti osiguranja useva i plodova u panijiPoljoprivredne kulture Ozime itarice - ukupno (penica, jeam, ovas, ra) Zrnene mahunjae Beli luk Ozime itarice Jare itarice Leguminoze (za ishranu stoke) Vinsko groe Jabuke Duvan Juno voe Kajsije Breskve Banane Povre (razliite vrste) Kruke Trenje Stono groe Povre, cvee Pamuk Hmelj ljive Lenik Masline Slama itarica Suncokret Uljana repica Osigurani rizici Gubitak prinosa Gubitak prinosa Gubitak prinosa Grad i poar Grad i poar Grad i poar Grad Mraz Grad Mraz Grad, vetar, kia Grad, mraz, vetar Grad Mraz Grad Mraz Oluja Grad, mraz, vetar, kia Grad Mraz Grad, mraz, kia Grad, mraz, vetar, kia Mraz, vetar Grad, kia Grad Grad Mraz Grad, vetar Grad Poar Grad Grad Pokrie rizika (%) 65 65 80 100 100 100 100 80 100 80 100 80 100 80 100 80 80 80 100 80 80 80 80 80-100 100 100 80 80 100 100 100 100

Izvor: Samostalna izrada uz pomo: Schlieper 1997, str. 247; Von Alten 2002, str. 12

37

Prednosti i nedostaci sistema osiguranja u paniji Da bi se bolje mogao oceniti sistem osiguranja u paniji, potrebno je bolje sagledati njegove dobre i loe strane. Na osnovu dugoronog iskustva u osiguravajuim poslovima, jasno je da ovakav sistem osiguranja u velikoj meri titi prihode poljoprivrednih proizvoaa i da je isplativ. Ovome ide u prilog i injenica, da se iz godine u godinu, stalno poveava broj poljoprivrednika koji osiguravaju svoje useve i plodove. Budui da se ovakav sistem osiguranja razvijao dui niz godina, morao je stalno da se prilagoava novonastalim situacijama i uvek je bio znaajan instrument agrarne politike. Na osnovu dravnih subvencija poljoprivrednim proizvoaima, kojima se dobrim delom pokriva premija osiguranja, moe se rei da panski model osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika pokazuje izuzetnu stabilnost na dui vremenski period. Tome ide u prilog i injenica da se u narednom periodu oekuje uvoenje novih formi osiguranja, koje bi nadoknaivale poljoprivrednicima kolebanja u cenama i ostvarenim prihodima, kao i onih koje bi dodatno titile od raznih biljnih bolesti i tetoina. Takoe, oekuje se uvoenje i jednog dopunskog osiguranja, gde bi se poljoprivredni proizvoai mogli osiguravati od eventualnog zagaenja ivotne sredine za koju bi oni bili odgovorni. Sistem osiguranja u paniji, pored prednosti, ima i odgovarajuih slabosti. I pored stalnog porasta broja osiguranika, tek negde oko 30% poljoprivrednih proizvoaa sklapa polise osiguranja useva i plodova od vie vrsta rizika. Takoe, javljaju se i velike razlike meu pojedinim kulturama. Na primer, kod ozimih itarica i voa, uee poljoprivrednih proizvoaa je visoko (75-80%), dok je kod junog voa i vinskog groa srednje (33-47%), a kod maslina izuzetno nisko (do 10%). Takoe, mana se ogleda u tome to jo uvek ne mogu svi proizvodi da se osiguraju od svih vrsta rizika. Tako, na primer, uljana repica, suncokret i hmelj se mogu osigurati samo od grada, ali ne i od ostalih tetnih dogaaja. Nedostatak predstavlja i injenica da podaci o osiguranju pojedinih kultura u pojedinim regionima nisu u potpunosti pokriveni statistikom evidencijom. Budui da sistem osiguranja nadziru dva ministarstva (Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i ishrane i Ministarstvo finansija) moglo bi da doe do njihovih meusobnih nesuglasica i odreenih problema birokratske prirode. Svi napred navedeni nedostaci panskog modela osiguranja od vie vrsta rizika optereuju u dovoljnoj meri sam sistem, ali drava pokuava da te probleme u hodu reava i da se stalno prilagoava novonastaloj situaciji, izvlaei pouke iz sopstvenih greaka i teei da se one svedu na minimum. ZAKLJUAK Jo od davnina su vremenske nepogode izazivale velike nevolje poljoprivrednim proizvoaima. Meutim, kako strunjaci iz ove oblasti predviaju, mogu se oekivati jo vee promene klime koje bi mogle da izazovu ogromne tete na poljoprivrednim kulturama. Za upravljanje rizikom u biljnoj proizvodnji najbolji instrument predstavlja osiguranje useva i plodova. Jedan od postojeih tipova osiguranja je sistem osiguranja od vie vrsta rizika, koji se dosada dobro pokazao u nekim zemljama Severne Amerike i Evrope. Ovakav sistem 38

osiguranja postoji ve trideset godina u paniji i slui za primer u Evropi. Sistem osiguranja od vie vrsta rizika u ovoj zemlji, iz godine u godinu, dobija sve vei znaaj i veoma je prihvaen od tamonjih poljoprivrednih proizvoaa. Voen i podran od strane drave, ovaj sistem osiguranja predstavlja znaajan instrument agrarne politike. Kod ovog sistema osiguranja vaan je partnerski odnos tri strane drave, poljoprivrednih proizvoaa i osiguravajuih kompanija, koji zajedno rade na reavanju novonastalih situacija. panski model osiguranja useva i plodova bi mogao biti dobar primer, pre svega, za zemlje u razvoju i bive socijalistike zemlje kako da organizuju svoj sistem osiguranja. Uvoenje jednog ovakvog sistema zahteva dui vremenski period i odgovarajuu podrku dravnih institucija, kao i odgovarajue prilagoavanje postojeeg sistema njihovim potrebama. Ipak vano bi bilo podsticati te zemlje, da i one koncipiraju sline sisteme u budunosti. LITERATURA1. 2. AGROSEGURO (2001): AGROSEGURO - 20 Jahre Erfahrung mit der Ernteversicherung, in: AIAG Bericht, Paris. AIAG (1999): Staatliche Manahmen fr Ernteverluste bezogen auf die landwirtschaftliche Wertschpfung (Vergleich EU-USA), 25. Kongress der Internationalen Vereinigung der Hagelversicherer (September 1999. in Maastricht), in AIAG Bericht, Mnchen. BERG, E. (2002): Das System der Ernte- und Einkommensversicherungen in den USA Ein Modell fr Europa? In: Berichte ber Landwirtschaft 80 (1): Seite