Русија и Србија #66
-
Upload
russia-beyond-the-headlines -
Category
Documents
-
view
245 -
download
2
description
Transcript of Русија и Србија #66
„Јужни ток“ добио неочекивану подршку
Украјина, стара и нова стр. 11-12стр. 5-6
Мадина ШавлоховаФјодор Лукјанов
ЈУН 2014.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Путин апеловао на стране бизнисмене да остану у Русији
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
Ка
ри
Ка
Ту
ра
: К
Он
сТ
ан
Ти
н М
а л
ер
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“
ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“
ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“
ЈЕВГЕНИЈ АБОВиздавач и директор RBTH
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци
АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер
АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије
НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије
ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
© 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL [email protected]. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
политика
/ruskarec /ruskarec
Пи ше: Ан дреј Иља шен ко
У све тлу укра јин ске кри зе НА ТО гоми ла вој не сна ге у Ис точ ној Европи. Мо сква из ја вљу је да је спрем на да од го во ри ре ци проч ним ме ра ма. Струч ња ци већ го во ре о по чет ку „лак ше“ вер зи је Хлад ног ра та. А у слу ча ју ула ска Укра ји не у НА ТО фактич ки би се мо гла по но ви ти си ту аци ја ко ја је вла да ла уочи Ку бан ске кри зе, ка да су САД ну кле ар не ра ке те сред њег до ме та по ста ви ле у Тур ској, а СССР, као од го вор, на Ку би.
Ка ко је још 8. апри ла у Се на ту САД из ја вио по моћ ник мини стра од бра не за ду жен за пи та ња ме ђу на род не без бедно сти Де рек Чо лет, аме рички вој ни ре сор је у Ли тва ни
ју упу тио до дат них 6 так тич ких ло ва ца F15, док је у Пољ ској раз ме ште но 12 више на мен ских ло вач ких ави о на F16 и око 200 ин струк то ра.У мар ту ове го ди не у аква то ри ји Цр ног мо ра су се по ја ви ли аме рич ки ра за ра чи, опре мље ни бор бе ним си сте ми ма „Иџис“ (Aegis com bat system). Осим то га, вој но
У слу ча ју да Укра ји на
уђе у НА ТО, у зо ни деј ства так тич ке ави ја ци је, ко ја се про сти ре у ра ди ју су од око 500 km, на шли би се цен три по ли тич ке вла сти и вој не ко ман де Ру си је, ко му ни ка ци о ни чво ро ви, као и ру ско стра те шко ну кле ар но на о ру жа ње. У слу ча ју из не над ног на па да прак тич но не би оста ло вре ме на за до но ше ње од лу ке о уз врат ном уда ру
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
3
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
ру ко вод ство НА ТОа је уве ло но ве маршру те из ви ђач ких ле то ва ави о на ко ји су опре мље ни си сте ми ма AWACS (Air bor ne War ning and Con trol System – Ави ја ци о ни си стем за ло ци ра ње и кон тро лу) у ва здушном про сто ру Ру му ни је и Бу гар ске.Али то је са мо по че так. „Спрем ни смо да пре ду зме мо да ље кора ке, ако то бу де по треб но, да одр жи мо ви ше вој них ве жби и да ажу ри ра мо плано ве од бра не“, из ја вио је глав но ко ман дују ћи НА ТО сна га у Евро пи аме рич ки гене рал Фи лип Бри длав. Ме ђу кон крет ним ме ра ма Бри длав је на вео ја ча ње ва здухо плов них и мор на рич ких фор ма ци ја, ко је чу ва ју без бед ност зе ма ља чла ни ца Али јан се од Бал тич ког до Цр ног го ра. За пад ни пред став ни ци ове по те зе и изја ве по ве зу ју са од луч ним де ло ва њем Руси је у Укра ји ни и при па ја њем Крим ског по лу о стр ва. Мо сква се ру ко во ди соп стве ном ло ги ком. Још 17. апри ла пред сед ник РФ Вла ди мир Пу тин је из ја вио да је од лу ка Ру си је о Кри му де ли мич но по ве за на са мо гућ ношћу члан ства Укра ји не у НА ТОу. „Ка да се на шим гра ни ца ма при бли жа ва вој на ин фра струк ту ра, ми мо ра мо пред у зи мати уз врат не ме ре“, ре као је он.„Ако та мо (на Крим) уђе НА ТО вој ска, она ће ту рас по ре ди ти сво ја удар на средства и та да ће Ру си ја би ти по ти сну та из цр но мор ског при мор ја“, об ја снио је ру ски ли дер. Пред сед ник је та ко ђе под се тио да су зе мље НА ТОа ра ни је ви ше пу та из јављи ва ле да не ће ши ри ти свој блок, али да се за тим ни су при др жа ва ле овог обе ћа ња.Ка ко об ја шња ва пу ков ник Кон стан тин Сив ков, ко ји је ду ги низ го ди на слу жио у Ге не рал ном шта бу Ору жа них сна га Ру си је, у са вре ме ним усло ви ма на па ди кон вен ци о нал ним сред стви ма на о ру жања вр ше се мор на рич ком ави ја ци јом и по мор ским кр ста ре ћим ра ке та ма. Најсве жи ји при мер за то је Ли би ја. Ру си ја је, као кон ти нен тал на др жа ва, за са да зашти ће на од та квих на па да. Ме ђу тим, у слу ча ју да су сед на Укра ји на уђе у НА ТО, у зо ни деј ства так тич ке ави ја ци је, ко ја се про сти ре у ра ди ју су од око 500 km, на шли би се цен три по ли тич ке вла сти и вој не ко ман де Ру си је, ко му ни ка ци о ни чво ро ви, као и ру ско стра те шко ну клеар но на о ру жа ње. У слу ча ју из не над ног на па да прак тич но не би оста ло вре ме на
за до но ше ње од лу ке о уз врат ном уда ру. А не би би ло ни сред ста ва да се на напад од го во ри. Пре о ста ле ру ске ра ке те уни шти ла би европ ска про ти вра кет на од бра на, ко ја се са да по ја ча но раз ме шта у Ис точ ној Евро пи и у бли зи ни ру ских оба ла на се вер ним мо ри ма.У слу ча ју ула ска Укра ји не у НА ТО фактич ки би се мо гла по но ви ти си ту а ци ја ко ја је вла да ла уочи Ка рип ске (Ку банске) кри зе, ка да су САД ну кле ар не ра ке те сред њег до ме та по ста ви ле у Тур ској. А Хру шчов је на то од го во рио по ста вљањем со вјет ских ра ке та на Ку би. Ула зак Укра ји не у НА ТО за Мо скву би зна чио пре ла зак гра ни це то ле ран ци је. А по сле на сил не сме не укра јин ског председ ни ка Вик то ра Ја ну ко ви ча и до ла ска на власт про а ме рич ке Вла де Ја це њукТурчи нов, то по ста је све ве ро ват ни је. На ко ји на чин би мо гао те ћи да љи развој до га ђа ја Кремљ је по ка зао та ко што је уочи Да на По бе де одр жао ве ли ке војне ма не вре. Њи хов сце на рио је, из ме ђу оста лог, пред ви ђао од би ја ње ма сив ног
ра кет нону кле ар ног на па да. Због ја сно ће по ру ке са ко смо дро ма „Пле сецк“ лан сира на је ин тер кон ти нен тал на ба ли стич ка ра ке та „То пољ“. А под мор ни це Се вер не и Ти хо о ке ан ске фло те из ве ле су два лан сира ња ба ли стич ких ра ке та. Вој не је ди ни це су та ко ђе лан си ра ле ра ке те опе ра тив нотак тич ких си сте ма „Ис кан дерМ“. Мо сква је, осим то га, на ја ви ла зна чај но по ја ча ње Цр но мор ске фло те, ко ја пру жа за шти ту Ру си ји из прав ца ју га, а убу ду ће ће се на ла зи ти и у Сре до зем ном мо ру. На днев ном ре ду је још увек ак ту ел на те ма раз ме шта ја у за пад ним ре јо ни ма Ру си је, пре све га у Ка ли њин град ској Обла сти, мо бил них ра кет них си сте ма „Ис кандерМ“, чи ји до мет омо гу ћа ва да се на ни ша ну др жи це ла Сред ња Евро па.„Још је дан ко рак при бли жа ва ња НА ТОа ру ским гра ни ца ма иза зва ће из ме ну цело куп не струк ту ре си сте ма европ ске без бед но сти“, из ја вио је прессе кре тар пред сед ни ка РФ Дми триј Пе сков. „И Руси ја ће би ти при ну ђе на да пре ду зме ме ре ка ко би оси гу ра ла сво ју без бед ност.“
ФО
ТО
: AP
Ку бан ска кри за у Евро пи
Још је дан ко рак при бли жа ва ња НА ТО-а ру ским гра ни ца ма иза зва ће из ме ну це ло куп не струк ту ре си сте ма европ ске без бед но сти. И Ру си ја ће би ти при ну ђе на да пре ду зме ме ре ка ко би оси гу ра ла сво ју без бед ност.
Дми триј Пе сков, прес-се кре тар пред сед ни ка РФ
Аме рич ки др жав ни се кре тар Џон Ке ри и ми ни стар од бра не Пољ ске ис пред лов ца F-16 у вој ној ба зи Ласк у Пољ ској
4
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Пи ше: Алек сеј Ло сан
Вла ди мир Пу тин је у свом го во ру на Пе тер бур шком ме ђу на род ном еко ном ском фо ру му (ПМЕФ) апело вао на ме ђу на род не би зни сме не да оста ну у Ру си ји, а из ра зио је и спрем ност на при зна ва ње пред седнич ких из бо ра у Укра ји ни и са радњу са но вом ки јев ском вла шћу. Након го во ра пред сед ни ка Вла ди ми ра Пу ти на курс ру бље је од мах оја чао.
О са рад њи са парт не ри ма
Шеф ру ске др жа ве је у свом го во ру обе ћао по моћ за стра не ин ве сти то ре у Руси ји. „Раз ми шљај те о својој до би ти и о ди ви ден дама у Ру ској Фе де ра ци ји,
не под ле жи те при ти ску, уце на ма, иди те сво јим пу тем и по сти ћи ће те успех, а ми ће мо вам у то ме по мо ћи“, ре као је Пу тин. Пре ма ње го вим ре чи ма, у Ру си ји ће у најско ри је вре ме би ти по кре нут про цес појед но ста вље ња во ђе ња би зни са. Већ 2014. у до њи дом ру ског пар ла мен та (Др жав ну ду му) би ће унет па кет од пет на цр та зако на о по јед но ста вље њу во ђе ња би зни са.„Ин ве сти тор не сме да че ка. Ње му су најпо вољ ни ји мо гу ћи усло ви за рад по требни да нас, а не у бу дућ но сти. У усло ви ма по сто ја ња по тре бе за обез бе ђи ва њем бржег тем па ра ста сма трам да је нео п ход но да се у Др жав ну ду му до кра ја те ку ће годи не уне се чи тав па кет на цр та за ко на“, ре као је Пу тин. Вла сти се на да ју да ће то до при не ти да се Ру си ја до 2018. на ђе на спи ску 20 зе ма ља са нај по вољ ни јом инве сти ци о ном кли мом. Ру ске вла сти ће та ко ђе знат но по јед но ста ви ти про це ду ру ода би ра ин ве сти ци о них про је ка та за ко је ће се да ва ти др жав не га ран ци је, а та ко ђе ће скра ти ти рок за до но ше ње од лу ка по том пи та њу.Од го ва ра ју ћи на пи та ње да ли се Ру сија спре ма да уга си Феј сбук, Тви тер или њи хо ве ру ске пан да не, ру ски пред сед ник је де ман то вао гла си не о га ше њу ме ђу народ них дру штве них мре жа на те ри то ри ји
зе мље. „Ми не ма мо на ме ру да би ло шта га си мо“, ре као је Пу тин на пле нар ном за се да њу.
Пи та ње санк ци јаСанк ци је ко је је За пад увео про тив Ру сије до са да ни су има ле си стем ски не га тиван ути цај на еко но ми ју зе мље, из ја вио је пред сед ник Вла ди мир Пу тин. „Све то за сад не ма озби љан си стем ски не га ти ван ути цај на на шу еко но ми ју. На дам се да до то га не ће до ћи“, ре као је шеф др жа ве. Шта ви ше, он је из нео прет по став ку да САД ин си сти ра ју на санк ци ја ма про тив Ру си је за то што ра чу на ју на кон ку рентску пред ност у сво јим тр го вин скоеконом ским од но си ма са Евро пом. „Ја не ке дру ге јед на ко озбиљ не и ду бо ке мо ти ве јед но став но не ви дим, не раз у мем, али на дам се да ће здрав ра зум по бе ди ти“, ре као је Пу тин.Јед на од глав них те ма го во ра ру ског пред сед ни ка би ла је си ту а ци ја у Украји ни. Пре ма ње го вим ре чи ма, Ру си ја ће са ра ђи ва ти са но вим струк ту ра ма вла сти
у Укра ји ни по сле из бо ра, а та ко ђе се на да да ће сва бор бе на деј ства би ти об у ставље на. „Ми и да нас са ра ђу је мо са љу дима ко ји кон тро ли шу власт (у Ки је ву), а по сле из бо ра ће мо сва ка ко са ра ђи ва ти и са но во и за бра ним струк ту ра ма“, ре као је Пу тин. Ру ску стра ну та ко ђе уз не ми ра ва си ту а ци ја са но ви на ри ма из Ру си је ко ји су би ли при тво ре ни у Укра ји ни.Шта ви ше, ру ске вла сти се на да ју да ће по сти ћи до го вор о га су са Укра ји ном, без об зи ра на то што Ки јев за сад од би ја да пла ти дуг. „Чи сто људ ски мо гу да ка жем до бро, хо ће те по пуст, па он да пла ти те дуг ма кар за пе ри од ка да је по пуст важио, али и то од би ја ју да пла те. Па чуј те, ка ко он да да по слу је мо?“, ре као је Пу тин. Пред сед ник ру ске вла де Дми триј Ме дведев је ра ни је из ја вио да је си ту а ци ја у Кије ву пред о дре ди ла од су ство нор мал них од но са из ме ђу вла да две ју зе ма ља, иако се кон так ти на опе ра тив ном ни воу и даље одр жа ва ју.Си ту а ци ја у Укра ји ни има су штин ски зна чај за Ру си ју, а за САД то је са мо тех
економија
Вла сти РФ се на да ју да ће Ру си ја до 2018. би ти на спи ску 20 зе ма ља са
нај по вољ ни јом ин ве сти ци о ном кли мом
Пу тин апе ло вао на стра не би зни сме не да оста ну у Ру си ји
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
5
нич ко пи та ње, сма тра Вла ди мир Пу тин. „Што се ти че Укра ји не, зна те у че му је про блем – за нас је то пи та ње од жи вот не ва жно сти, а у Аме ри ци су се пи та ња у вези са Укра ји ном ре ша ва ла на тех нич ком ни воу. Ја сам се тим про бле мом лич но ба вио“, ре као је он.
Стра те ги ја за бу дућ ностРу си ја ће до је се ни 2014. раз ра ди ти сопстве ну стра те ги ју у обла сти за ме не уво за, обе ћао је Вла ди мир Пу тин на пле нар ном за се да њу ПМЕФа. „Мо дер ни за ци јом инду стри је, из град њом но вих пред у зе ћа и ло ка ли за ци јом кон ку рент не про из вод ње у Ру си ји мо ћи ће мо зна чај но да сма њи мо увоз по мно гим став ка ма и да вра ти мо соп стве но тр жи ште на ци о нал ним произ во ђа чи ма, без кр ше ња нор ми ме ђу народ не тр го ви не и уво ђе ња би ло ка квих огра ни че ња и ба ри је ра“, ре као је он.Ра ди се пре све га о про из вод њи софт вера, ра диоелек трон ске опре ме, о тек стилној ин ду стри ји и тр жи шту на мир ни ца. Пу тин је до дао да ће при том би ти разра ђен и чи тав па кет ме ра по др шке дома ћим пред у зе ћи ма ко ја су спо соб на да про из во де кон ку рент не про из во де. Изме ђу оста лог, би ће осно ван спе ци јал ни фонд за раз вој ру ске ин ду стри је.На кон го во ра пред сед ни ка Вла ди ми ра Пу ти на курс ру бље је оја чао. Бив ши мини стар фи нан си ја Алек сеј Ку дрин, давна шњи са рад ник ру ског пред сед ни ка Вла ди ми ра Пу ти на, пред но ви на ри ма је про ко мен та ри сао да је нај ва жни ји део Пу ти но вог го во ра био онај ко ји се од носио на Укра ји ну и од нос Ру си је и За па да. „Ја сно је да се ра ди о прет по став ци, очеки ва њу, же љи, али да нас већ има мо ви ше на де да ће се си ту а ци ја ре гу ли са ти и да ће мо се вра ти ти на нор мал ни ко ло сек ра да“, ре као је Ку дрин на кон пле нар ног за се да ња.Пе тер бур шки ме ђу на род ни еко ном ски фо рум (ПМЕФ), ру ски „Да вос“, одр жан је у ат мос фе ри за о штре них од но са из ме ђу Ру си је с јед не стра не и САД и ЕУ с дру ге. Због то га су мно ги ди рек то ри ме ђу на родних кор по ра ци ја от ка за ли уче шће у овој ма ни фе ста ци ји. Пре ма по да ци ма ли ста „New York Ti mes“ по моћ ни ци пред сед ника САД су убе ђи ва ли ру ко во ди о це америч ких кор по ра ци ја да не иду на фо рум. Пре ма по да ци ма за ме ни ка ми ни стра за еко ном ски раз вој Ру си је Сер ге ја Бе љако ва, око 15% ком па ни ја ре ги стро ва них за уче шће у фо ру му от ка за ло је до ла зак у Санкт Пе тер бург.
Пи ше: Фјо дор Лу кја нов
Пред сед нич ки из бо ри у Укра ји ни на ко ји ма је већ у пр вом кру гу по бе дио ми ли јар дер Пе тар По ро шен ко званич но су по ка за ли но ву по ли тич ку ре ал ност у овој ве ли кој европ ској зе мљи, ко ја већ ме се ци ма жи ви у окол но сти ма за о штре не по ли тич ке кри зе и ору жа них су ко ба. Ме ђу тим, све док се у др жав ном уре ђе њу Укра
ји не не од ра зи са гла сност и Ру си је и ЕУ, ни шта се не ће по сти ћи.
До са да шњи ре зул та ти „ре волу ци је Евро мај да на“ су пара док сал ни. Она је до ве ла до кра ха не ка да шњи по литич ки си стем и до гу бит ка кон тро ле над де лом те ри то
ри је. Ме ђу тим, ни је ство ри ла но ве лиде ре, ни ти је до ве ла до об но ве др жав
погледи
Укра ји на, ста ра и но ва
Све док се у др жав ном уре ђе њу Укра ји не не од ра зи са гла сност и Ру си је и ЕУ, ни шта се не ће по сти ћи. То раз у ме ју они по ли ти ча ри на За па ду ко ји су ори јен ти са ни ка ствар но сти, па чак и та кав „при ја тељ“ Ру си је као што је Збиг њев Бже жин ски
Ка
ри
Ка
Ту
ра
: КО
н с
Та
н Т
ин
Ма
ле
р
6
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
не ели те. Ско ро све се рас па ло, али је оп стао уоби ча је ни оли гар хиј ски оквир. Власт је са да зва нич но пре шла у ру ке јед ног од нај о збиљ ни јих пред став ни ка круп ног би зни са, Пе тра По ро шен ка. Оста ли маг на ти, као што је гу бер на тор Дње про пе тров ске Обла сти ми ли јар дер Игор Ко ло мој ски, спа да ју ме ђу нај у тицај ни је игра че. На ви ди ку је бор ба финан сиј скоин ду стриј ских маг на та за вас по ста вља ње кон тро ле над зе мљом и еко но ми јом. У пр вим бор бе ним ре до вима је и дон ба ски „вла дар из сен ке“ Ри нат Ах ме тов, ко ме за соп стве ну имо ви ну и ста тус пред сто ји су коб са са мо про глаше ним „на род ним ре пу бли ка ма“ у Доњец ку и Лу ган ску.Шта је ка рак те ри стич но за но во на ста лу си ту а ци ју?Фор мал на ле ги тим ност из бо ра, ко ји нису одр жа ни у це лој зе мљи, а одр жа ни су у окол но сти ма ко је су да ле ко од нор малних, мо же би ти оспо ре на.Ре во лу ци о нар ни по лет је не стао. Љу ди, умор ни од ха о са и не из ве сно сти, ра дије се од лу чу ју за ра зум ног ли де ра, ко ји је, прет по ста вља ју, у ста њу да ре ша ва про бле ме. Је ди но та ко је мо гу ће об ја снити по бе ду ми ли јар де ра По ро шен ка већ у пр вом из бор ном кру гу, чо ве ка ко ји је био осло нац истог оног си сте ма про тив ко јег се по бу нио Мај дан.На ис то ку Укра ји не функ ци о ни ше систем ска опо зи ци ја укра јин ској др жав ној ма ши не ри ји, ко ју је не мо гу ће иг но ри сати, а те шко ју је об у зда ти. Ки јев ска власт ће мо ра ти да про на ђе на чин да ис по штује пра ва и ин те ре се оних сна га ко је се да нас опи су ју као „те ро ри сти“.Да нас се и Ки јев и До њецк на ла зе на рас кр сни ци.Пе тар По ро шен ко има мо гућ ност да се огра ди од не у спе лих по ку ша ја при време не вла сти да вас по ста ви це ло ви тост зе мље – ка ко од гу бит ка Кри ма, та ко и од пре тва ра ња ју го и сто ка у жа ри ште грађан ског ра та. Он мо же да об у ста ви „анти те ро ри стич ку опе ра ци ју“ и про ме ни ре то ри ку. Та да ће се на ци о на ли стич ка ком по нен та, ко ја је би ла сна жан ар гумент про тив ни ка но вог ре жи ма, по ву ћи у дру ги план.Ве ћи на ста нов ни ка До њец ке и Лу ган ске Обла сти, као и оста лих ре ги о на Украји не, при жељ ку је ус по ста вља ње ре да и ми ра. Рат но ста ње у До њец кој и Лу ганској На род ној Ре пу бли ци као од го вор на до га ђа је у „су сед ној зе мљи“ те шко да ће ду го мо ћи да мо би ли ше ло кал но
ста нов ни штво. То зна чи да про тив ници Ки је ва на ис то ку тре ба хит но да се ор га ни зу ју у ви ду од го вор не по ли тич ке сна ге, спо соб не да се из бо ри за ре алну де цен тра ли за ци ју, ко ја ће би ти закон ски ре гу ли са на. Ка ко сто је ства ри, ис точ но у кра јин ски фе де ра ли сти мо гу да ра чу на ју на Ру си ју упра во као представ ни ци про ру ских сна га уну тар Украји не, а те шко као во ђе не ких не при знатих фор ма ци ја. Мо сква очи глед но ни је спрем на да на се бе пре у зме ма те ри јалну и мо рал ну од го вор ност за њи хо ве по ступ ке.У че му се огле да жи вот ни ин те рес Руси је? У то ме да узме уче шће у из градњи но ве Укра ји не, ко ја тре ба да до ђе на ме сто оне др жа ве ко ја је на ста ла након рас па да СССРа и ко ја ни је одо лела исто риј ским ис ку ше њи ма. Уче шће Укра ји не у за пад ним са ве зи ма Мо сква до жи вља ва као не при хва тљи ву прет њу. При том ће основ на ори јен та ци ја украјин ске по ли ти ке, по себ но на кон од ласка Кри ма са ми ли он и по про ру ских би ра ча, у сва ком слу ча ју би ти окре та ње ка За па ду. То је ре ал ност ко ју Ру си ја не мо же да про ме ни. Али, ако по ли тич ки си стем Укра ји не, на кон што се опо рави од шо ка, по но во за у зме исти курс, не из бе жно ће до ћи до но вог же сто ког кон флик та европ ских раз ме ра.Је ди ни из лаз пред ста вља ла би ин сти туци о нал но за га ран то ва на не у трал ност и ста тус Укра ји не као ме ђу зо не. За то ће би ће по треб но ко ри шће ње спољ них и уну тар њих по лу га. С јед не стра не, на
осно ву до са да шњих ха о тич них зби вања на ју го и сто ку нео п ход но је ство рити ефи ка сну про ру ску сна гу, ко ја би по ста ла ути цај ни играч у укра јин ској по ли ти ци. Са дру ге стра не, узи ма ју ћи у об зир зна чај укра јин ског пи та ња за европ ску без бед ност у це ли ни, но во децен тра ли зо ва но уре ђе ње тре ба да бу де ус по ста вље но уз уче шће свих спољ них за ин те ре со ва них стра на. Све док се у др жав ном уре ђе њу Укра ји не не од рази са гла сност Ру си је и Европ ске уни је, ни шта се не ће по сти ћи. То раз у ме ју они по ли ти ча ри на За па ду ко ји су ори јенти са ни ка ствар но сти, па чак и та кав „при ја тељ“ Ру си је као што је Збиг њев Бже жин ски.Укра јин ска по ли тич ка кул ту ра под ра зуме ва мо гућ ност да се у сва ком тре нут ку ре ви ди ра ју сви до го во ри, и са мо су чврсти спољ ни окви ри у ста њу да ство ре усло ве да Укра ји на из но ва не по ста не бу ре ба ру та у од но си ма из ме ђу Ру си је и За па да. Све па ра ле ле су са мо услов не, али Укра ји ни је по треб но не што по пут Деј тон ског спо ра зу ма у Бо сни, ко ји су кра јем 1995. скло пи ле стра не гра ђан ског су ко ба под при ти ском САД и Евро пе, а уз уче шће Ру си је. Ово га пу та, истина, Ру си ја не тре ба са мо да „уче ству је“, не го да бу де јед на од глав них стра на у до го во ру.У укра јин ском слу ча ју ни је по треб но ус по ста вља ње фор мал ног про тек тора та, као у Бо сни и Хер це го ви ни, али не ће се мо ћи без ме ха ни за ма ко ји би обез бе ди ли узи ма ње у об зир и по штова ње свих ин те ре са – спољ них и унутра шњих уче сни ка про це са. Да нас, након што су из бо ри одр жа ни и За пад је одах нуо, док „на род не ре пу бли ке“ још увек има ју мо рал нопо ли тич ку ини ција ти ву, Мо сква би тре ба ло да пред ло жи Евро пи и Аме ри ци озби љан до го вор. А За пад би по сту пио ве о ма ис хи трено ако, по на ви ци ко ја се уста ли ла по сле Хлад ног ра та, не би при стао на ком про мис.
Аутор је глав ни уред ник ча со пи са „Ру си ја у гло бал ној по ли ти ци“.
погледи
Је ди ни из лаз из кри зе пред ста вља ла би ин сти ту ци о нал но за га ран то ва на не у трал ност и ста тус Укра ји не као ме ђу зо не. За то ће би ће по треб но ко ри шће ње спољ них и уну тар њих по лу га
Основ на ори јен та ци ја укра јин ске по ли ти ке, по себ но на кон од ла ска Кри ма са ми ли он и по про ру ских би ра ча, у сва ком слу ча ју би ће окре та ње ка За па ду
7
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Пи ше: Фјо дор Лу кја нов
Мај ска по се та Вла ди ми ра Пу ти на Ки ни ис пла ни ра на је да ле ко пре најно ви јих свет ских зби ва ња и од самог по чет ка се сма тра ло да ће то бити пре ла зак на но ви ни во. Ме ђу тим, услед укра јин ске кри зе је до шло до про ме не чи та вог ме ђу на род ног контек ста и фак тич ки до кон фрон таци је из ме ђу Ру си је и САД, и у тим усло ви ма је Пу ти но ва по се та означи ла пре крет ни цу у исто ри ји рускоки не ских од но са. За јед нич ке вој не ве жбе Ру си је и Ки не та ко ђе сиг на ли зи ра ју чи та вом све ту да су
Ру си ја и Ки на са да парт не ри и у војностра те шкој сфе ри.
За мај ску по се ту Вла ди ми ра Пу ти на Ки ни при пре мље ни су мно го број ни спо ра зу ми и уго во ри, што све до чи о озбиљно сти на ме ра, док за јед нич ка вој нопо мор ска ве жба чи ји
по че так на ја вљу ју лич но ше фо ви др жава сиг на ли зи ра чи та вом све ту да је реч и о парт нер ству у вој ностра те шкој сфе ри.По ред при род не те жње за про ду бљива њем и раз ви ја њем од но са су сед них зе ма ља са та ко ве ли ким по тен ци ја лом, Мо сква и Пе кинг са да има ју и по себ не раз ло ге за збли жа ва ње.
САД су ис ко ри сти ле укра јин ску кри зу као по вод да де мон стри ра ју свој ар се нал за вр ше ње ути ца ја на Мо скву. Тај ар сенал се не са сто ји то ли ко у на го ми ла ва њу ну кле ар них бо је вих гла ва око гра ни ца Ру си је или но са ча ави о на у Цр ном мо ру, ко ли ко у спо соб но сти ко ри шће ња економ ских „кљу че ва“ гло ба ли за ци је, тј. у чи ње ни ци да је да на шња свет ска еко номи ја про из вод аме рич ког си сте ма и да је под ње го вом кон тро лом. Чак ни САД ни су у ста њу да изо лу ју свет ску си лу попут Ру си је, али мо гу да јој у ве ли кој ме ри оте жа ју при ступ тр жи шти ма, а та ко ђе фи нан сиј ским и тех но ло шким ре сур сима. За то Ру си ја не мо же да се за до во љи тра же њем за о би ла зних пу те ва, не го мора да тра жи ал тер на ти ву ко ја ће јој омогу ћи ти да стек не из во ре соп стве ног разво ја, не за ви сне од аме рич ких при ти са ка.О за о кре ту у прав цу Ази је го во ри се одав но, а са да су до га ђа ји у Укра ји ни изазва ли про бле ме ко је су по слу жи ле као ка та ли за тор тог про це са. Збли жа ва ње са Ки ном ни је са мо озбиљ на од лу ка, не го и ве о ма сло жен за да так. На род на Ре публи ка Ки на је то ли ко моћ на др жа ва да
Ру си ја за раз ли ку од Ки не има ве ли ко ис ку ство јед не од во де ћих зе ма ља све та, и то не у сми слу хе ге мо ни је, као САД, не го са гле ди шта ис ти ца ња иде ја гло бал ног ка рак те ра ко је мо гу да при ву ку дру ге др жа ве и по кре ну „кам па њу“ свет ских раз ме ра
Ка
ри
Ка
Ту
ра
: ал
еК
се
ј и
Ор
ш
Ло гич но парт нер ство
8
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
би ло ко ји парт нер, па чак и огром на Руси ја, мо ра па зи ти да не до спе у под ре ђен по ло жај. Не ра ди се ту о злим на ме ра ма Пе кин га, не го о објек тив ној ра зли ци у еко ном ским по тен ци ја ли ма. По ли тич ки по тен ци јал је фак тор ко ји мо же обез беди ти очу ва ње не за ви сне по зи ци је, а Ру сија је за са да ак тив ни ји и упа дљи ви ји играч на свет ској по ли тич кој сце ни не го Ки на. Ки на је по ла ко су сти же, али ипак се још увек не од лу чу је на ри зик да кон вер ту је свој еко ном ски зна чај у по ли тич ке по те зе.Очу ва ње са мо стал не уло ге при ли ком збли жа ва ња са Ки ном тре ба да се ослања на три фак то ра.Пр ви је све о бу хват на азиј ска стра те ги ја ко ја би под ра зу ме ва ла ка ко уну тра шње (раз вој Си би ра и ру ског Да ле ког Ис то ка), та ко и спољ не аспек те (по зи ци о ни ра ње у азиј скоти хо о ке ан ском ре ги о ну), на равно, ме ђу соб но по ве за не и ко ор ди ни са не.Дру го је исто вре ме но про ши ри ва ње и про ду бљи ва ње ве за са дру гим ва жним
игра чи ма у Ази ји, од Ја па на и Ју жне Коре је до Ин ди је, Ви јет на ма, Син га пу ра и Ин до не зи је. Не ке од тих зе ма ља су прилич но спу та не, јер има ју оба ве зе пре ма САД, али си ту а ци ја у Ази ји је за мр ше на, та ко да су и оне за ин те ре со ва не за дивер зи фи ка ци ју. Ру си ја ће има ти до вољ но нео п ход ног про сто ра за ма не вар ако се не бу де ори јен ти са ла са мо на Ки ну.
Ис ку ство свет ске си леТре ће, Ру си ја за раз ли ку од Ки не има вели ко ис ку ство јед не од во де ћих зе ма ља све та, и то не у сми слу хе ге мо ни је, као САД, не го са гле ди шта ис ти ца ња иде ја гло бал ног ка рак те ра ко је мо гу да приву ку дру ге др жа ве и по кре ну „кам па њу“ свет ских раз ме ра. Ки на због сво је култур не спе ци фич но сти ни је баш нај бо ље при ла го ђе на за та кву уло гу. Мо сква је и са ма у пост со вјет ском пе ри о ду при лично де гра ди ра ла у том по гле ду, али има мо гућ ност да фор му ли ше дру га чи је виђе ње свет ског по рет ка, јер је ри зик амери ко цен трич ног све та у про те клој годи ни по стао очи гле дан. Са јед не стра не афе ра са Едвар дом Сно у де ном, са дру ге
не скри ве на де мон стра ци ја си ле про тив Ру си је у про те клих не ко ли ко не де ља уз при ме ну гло бал них ин сти ту ци ја. Ако Руси ја пре у зме уло гу ди зај не ра „дру га чи је“ гло ба ли за ци је, ма кар на ни воу па ро ла, то ће де ли мич но на док на ди ти ње но за оста ја ње за Ки ном у еко ном ском по гле ду.Не тре ба да се ство ри ути сак ка ко је збли жа ва ње по треб но упра во Мо скви, а Пе кинг са мо снис хо дљи во до пу шта да му се Ру си ја при бли жи. Ки на је тако ђе за бри ну та због зби ва ња у све ту и све из ра же ни је не ста бил но сти у ра зним сфе ра ма, по го то во бли зу ње них гра ница. Ва шинг тон је учи нио за о крет пре ма Ази ји и га лан тан је пре ма Ки ни, али ће ипак деј ство ва ти про тив ја ча ња ње ног ути ца ја, што је при род но. Мно го бројни те ри то ри јал ни кон флик ти Пе кин га са су се ди ма ду го су „ти ња ли“, а са да су се за о штри ли и већ одав но не ма ју са мо ло кал ни ка рак тер. Упра во у вре ме Пути но ве по се те Шан га ју на гло се уси ја ла
си ту а ци ја са Ви јет на мом, у тој ме ри да су чак ева ку и са ни ки не ски др жа вља ни из те зе мље. Ја пан и Фи ли пи ни не за о ста ју за Ви јет на мом.То ме тре ба до да ти оштре ди ску си је у самој Ки ни о мо де лу еко ном ског раз во ја. Тем по еко ном ског ра ста се успо ра ва и струч ња ци ис ти чу не по вољ не тен денци је, а из ве сно је да са мо не пре кид ни и бр зи раст еко но ми је мо же јам чи ти стабил ност по ли тич ког си сте ма и вла сти Ко му ни стич ке пар ти је Ки не. Због то га је за На род ну Ре пу бли ку Ки ну но ви квали тет од но са са Ру си јом као нај ве ћим поли тич ким и еко ном ским су бјек том да нас та ко ђе ви ше не го по тре бан.Не тре ба оче ки ва ти да у том парт нер ству са мо цве та ју ру же. Та ко ве ли ке зе мље не мо гу из бе ћи су прот но сти и не по ду дар ност ин те ре са. Ме ђу тим, ло ги ка свет ског разво ја под сти че Мо скву и Пе кинг да се зближе и та но ва фа за отва ра мо гућ но сти ра ди ко јих вре ди при хва ти ти и од ре ђе ни ри зик.
Фјо дор Лу кја нов је пред сед ник пред сед ни штва Са ве та за спољ ну
и од брам бе ну по ли ти ку.
погледи
Ки на је то ли ко моћ на др жа ва да би ло ко ји парт нер, па чак и огром на Ру си ја, мо ра па зи ти да не до спе у под ре ђен по ло жај. Не ра ди се ту о злим на ме ра ма Пе кин га, не го о објек тив ној ра зли ци у еко ном ским по тен ци ја ли ма
Пи ше: Ми ха ил Ро стов ски
Ба ук Пр вог свет ског ра та кру жи Евро пом. Зва нич ни ли де ри ки јевског ре жи ма Тур чи нов и Ја це њук отво ре но де лу ју по прин ци пу „што го ре, то бо ље“. Очи глед но су си гурни: све док има ју без у слов ну по дршку САД, све им је до зво ље но. Све ана ло ги је су услов не, али став кијев ске вла сти под се ћа на по зи ци ју аустро у гар ског ца ра Фран ца Јо зе фа, ко ји је, осла ња ју ћи се на по др шку Не мач ке, ла ко ми сле но по кре нуо зама јац Пр вог свет ског ра та.
Ка да је пре го то во сто го ди на, у ав гу сту 1914, по чео Пр ви свет ски рат, ве ћи део ста новни штва Евро пе био је за течен. Ста нов ни ци Ру си је, Енгле ске, Фран цу ске и Не мач ке
ужи ва ли су у пло до ви ма ере убр за ног тех нич ког раз во ја и ни су пла ни ра ли да ра ту ју јед ни про тив дру гих. Ме ђу тим, неко ли ци ни не про ми шље них по ли ти ча ра из нај ви ших европ ских кру го ва вла сти ни је на вре ме про ра дио ин стинкт са моо др жа ња и убр зо су це лим кон ти нен том по те кли по то ци кр ви.Ка жу да гром не уда ра два пут у исто место. Мо гу ће да је та ко. Али за раз у ме ва ње кри зе у Укра ји ни, ко ја је одав но на пу стила све за ми сли ве и не за ми сли ве окви ре здра вог ра зу ма, ве о ма је ко ри сно да се при се ти мо тра ге ди је ко ја се де си ла пре сто го ди на. Зва нич ни ли де ри ки јев ског ре жи ма Тур чи нов и Ја це њук отво ре но де лу ју по прин ци пу „што го ре, то бо ље“. Они се чак и не тру де да се до го во ре са сво јим соп стве ним гра ђа ни ма са ју го и сто ка Укра ји не, већ са мо по ве ћа ва ју ко ли чину на си ља. В. д. пред сед ни ка и пре мије ра Укра ји не су очи глед но си гур ни: све док има ју без у слов ну по др шку САД, све им је до зво ље но. Ап со лут но све ана логи је су са мо услов не, али став ки јев ске вла сти под се ћа на по зи ци ју аустро угар ског ца ра Фран ца Јо зе фа, ко ји је, осла ња ју ћи се на по др шку Не мач ке, лако ми сле но по кре нуо за ма јац Пр вог свет ског ра та.
Тур чи нов, Ја це њук и Франц Јо зеф
9
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Слич на си ту а ци ја пред Ру си ју по ставља са свим нов за да так. Ми ни смо само оба ве зни да шти ти мо сво је ин те ре се у Укра ји ни, ми ни смо са мо ду жни да мак си мал но за шти ти мо оне гра ђа не сусед не др жа ве ко ји се узда ју у на шу помоћ. Сви ови не сум њи во ва жни ци ље ви бле де пред оним глав ним: Ру си ја не сме да до зво ли да се до га ђа ји раз ви ју на такав на чин да Евро па не по врат но и некон тро ли са но скли зне у без дан то тал ног ха о са.За са да зва нич на Мо сква у том прав цу чи ни све што је мо гу ће. Ру си ја не до ли ва уље на ва тру укра јин ске кри зе. Спро воде ћи по ли ти ку за шти те сво јих жи вот но ва жних ге о по ли тич ких ин те ре са, ко ја је при род на за сва ку др жа ву, Ру си ја на сва ки на чин по ку ша ва да уга си укра јински по жар. Мо сква не ху шка при ста ли це одва ја ња од вла сти Ки је ва на ју го и сто ку Укра ји не. Мо сква их под сти че на ра зуман ком про мис.
Ге о по ли тич ка олу јаМе ђу тим, ак ту ел ни по ли тич ки тре ну так је до бар за мно го то га, са мо ни је до бар за са мо хва ли са ње. Што је олу ја ја ча, ка петан те же успе ва да одр жи брод на пра вом кур су. На Ру си ју се са да об ру ша ва ју је дан за дру гим моћ ни та ла си свет ске ге о по литич ке олу је. По гле дај мо, нај зад, исти ни у очи: ве ро ват но ћа да брод Ру си је скре не са кур са ви ше ни је са мо те о риј ска.Ка ко се то мо же из бе ћи? Ва жно је сва ког ми ну та и сва ког се кун да има ти на уму: у си ту а ци ја ма као што је ова у ко јој се на лази мо и при ја те љи и не при ја те љи су подјед на ко опа сни. И при ја те љи Ру си је, као и ње ни опо нен ти, из све сна ге да нас же ле да ис ко ри сте Мо скву за сво је ци ље ве. Смисао ак тив но сти Аме ри ке сво ди се на то да на те ра Пу ти на да сво јим ру ка ма угу ши про тест ста нов ни ка ју го и сто ка Укра ји не и да их убе ди да се по но во пот чи не власти Ки је ва. Ако се овај аме рич ки план оства ри, Ру си ја ће се на ћи у нај бед ни јем
мо гу ћем по ло жа ју. Ан ти ки јев ски еле менти на укра јин ском ју го и сто ку игра ју сво ју игру. Они же ле да ис ко ри сте Мо скву као удар ног ов на и ору ђе за ре ша ва ње сво јих про бле ма. Због то га их, ипак, ни је мо гу ће кри ви ти, би ло би то ци нич но и амо рал но. Зва нич ни Ки јев се по на ша као да се не ра ди о ње го вим су на род ни ци ма, не го о ар ми ји агре сив них ван зе ма ља ца. Али Мо сква мо ра ја сно да има у ви ду: на цио нал ни ин те ре си Ру си је не по кла па ју се са ин те ре си ма ју го и сто ка Укра ји не. Ми тре ба да игра мо сво ју игру, а не ту ђу.У тре нут ку док пи шем ове ре до ве, Москви то не по ла зи за ру ком. Али про блем је у то ме што но ва уме ре на по ли ти ка Москве не на и ла зи на исте та кве ко ра ке од стра не на ших парт не ра. И зва нич ни Кијев, као и Ва шинг тон, из гле да да спремност Кре мља на до го вор по сма тра ју као знак сла бо сти. У то ме на рав но не ма ничег нео бич ног. Ди пло мат ски пре го во ри на нај ви шем ни воу од у век су би ли слични раз ме ни по гле да ме ђу игра чи ма по кера: ко пр ви из гу би нер ве, тај је из гу био пар ти ју. Али оно што се са да до га ђа, то ни је са мо игра по ке ра са ве ли ким уло гом. То је игра по ке ра на ве ли ком бу ре ту бару та. Мој ин стинкт ми го во ри сле де ће: по пу стљи вост Мо скве има сво је гра нице. Ако За пад бу де и да ље са мо уда рао пе сни цом о сто и про пу штао шан се да сми ри си ту а ци ју, Вла ди мир Пу тин та кође мо же до не ти оштру од лу ку, на при мер, да при по ји „на род не ре пу бли ке“ Ру си ји. У свет ској по ли ти ци се не мо же дру гачи је. Онај ко ди рект но или ин ди рект но ша ље прет ње, мо ра би ти спре ман и да их ис пу ни.Шта ће усле ди ти на кон та кве суд бо но сне од лу ке Мо скве? На рав но, не ће то би ти по че так тре ћег свет ског ра та. Али не ћемо ви ше ни жи ве ти као ра ни је. Евро па је 1914. на пра ви ла ве ли ку гре шку и 2014. не би тре ба ло да је по но ви.
Ми ха ил Ро стов ски је ана ли ти чар из ти ма за ме ни ка глав ног уред ни ка
„Мо сков ског ком со мол ца“
Ди пло мат ски пре го во ри на нај ви шем ни воу од у век су би ли слич ни раз ме ни по гле да ме ђу игра чи ма по ке ра: ко пр ви из гу би нер ве, тај је из гу био пар ти ју. Али оно што се са да до га ђа, то ни је са мо игра по ке ра са ве ли ким уло гом. То је игра по ке ра на ве ли ком бу ре ту ба ру та
Зва нич ни Ки јев се по на ша као да се не ра ди о ње го вим су на род ни ци ма, не го о ар ми ји агре сив них ван зе ма ља ца
Тур чи нов, Ја це њук и Франц Јо зеф
Ка
ри
Ка
Ту
ра
: КО
н с
Та
н Т
ин
Ма
ле
р
10
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.економија
Раз го вор во дио: Алек сеј Ло сан
За о штра ва ње од но са са за пад ним парт не ри ма при мо ра ва Ру си ју да тра жи но ва тр жи шта за ис по ру ке енер гет ских ре сур са. О то ме ко ја тр жи шта мо гу би ти за ни мљи ва за ру ске ди стри бу те ре, ка кве ко ра ке пред у зи ма Ру си ја у ци љу ре ша вања енер гет ске кри зе у Укра ји ни и о мо гућ но сти ма Евро пе да не ку пу је гас од Ру си је у ин тер вјуу за „Ру ску реч“ го во ри ми ни стар енер ге ти ке РФ Алек сан дар Но вак.
Не дав но је окон ча на по се та ру ске де ле га ци је Ки ни, током ко је је пот пи сан до са да нај ве ћи спо ра зум о ис по рука ма ру ског га са на ки не ско тр жи ште. Мо же мо ли ре ћи
да је овај спо ра зум по сле ди ца за хлађе ња у од но си ма Ру си је са за пад ним парт не ри ма?Од но си са Ки ном ни на ко ји на чин нису по ве за ни са до га ђа ји ма у Евро пи. Са
Ки ном одав но има мо ста бил не од но се и ве ли ки број ме ђу вла ди них ко ми си ја, изме ђу оста лог и за пи та ња енер ге ти ке. За вре ме пла ни ра не по се те Ки ни пот пи сан је ве ћи број спо ра зу ма ко ји ће, на дам се, би ти по кре та чи бу ду ћег раз во ја би ла терал них од но са.
Ко ја тр жи шта су да нас нај пер спек тивни ја са тач ке гле ди шта по ве ћа ња испо ру ка ру ских енер гет ских ре сур са?Ми смо увек ис пу ња ва ли сво је уго ворне оба ве зе пре ма на шим тра ди ци о налним куп ци ма, пре све га пре ма Европ ској уни ји, и не на ме ра ва мо да од у ста не мо од њих. Ме ђу тим, по тро шња ће пре све га ра сти у азиј скоти хо о ке ан ском ре ги о ну, у зе мља ма као што су Ки на, Ин ди ја, Ја
пан, Ју жна Ко ре ја, у острв ским зе мљама итд. Са ци љем да од го во ри мо на ову по тра жњу, ми раз ви ја мо екс пло а та цију на ла зи шта и ства ра мо сву по треб ну ин фра струк ту ру. Али по себ но же лим да ис так нем да, без об зи ра на по ја ву но вих про је ка та, за др жа ва мо на ше при о ри те те на европ ском тр жи шту.
Да ли сте осе ти ли из ве сно за хла ђе ње у од но си ма са за пад ним парт не ри ма?На рав но, да нас су аме рич ке и европ ске ком па ни је ко је по слу ју у Ру си ји из ло же не ве ли ком при ти ску од стра не по ли ти чара. Али овај при ти сак ни је за сно ван на еко но ми ји, већ на по ли ти ци. Са ме компа ни је сма тра ју да је уво ђе ње санк ци ја не про дук тив но.
„Ни ко ни је во љан да суп си ди ра Евро пу у по гле ду це не га са“
Те шко да је не ко во љан, укљу чу ју ћи аме рич ке ди стри бу те ре, да суп си ди ра Евро пу у по гле ду це не га са. Не ки би же ле ли да се удео ру ских ис по ру ка сма њи, али са еко ном ске тач ке гле ди шта то за сад ни је мо гу ће
Алек сан дар Но вак, ми ни стар енер ге ти ке РФ: По тро шња енер ге на та ће пре све га ра сти у азиј ско-ти хо о ке ан ском ре ги о ну
ФО
ТО
: рО
си
ј сК
а г
а з
е Т
а
11
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Да ли, по Ва шем ми шље њу, по сто ји објек тив на ал тер на ти ва ру ским ис пору ка ма у Евро пу? И ка ко у ве зи са тим ви ди те на ја ву САД да Евро па пре ђе на аме рич ке ис по ру ке га са?Ра ди се о нео сно ва ним из ја ва ма. Без руских енер гет ских ре сур са Евро па не ће мо ћи да по кри је сво је по тре бе. Про ћи ће мно го го ди на пре не го што бу де могу ће сма ње ње на шег уде ла у ис по ру ка ма. Ова си ту а ци ја је исто риј ски усло вље на: Ру си ја је бо га та при род ним ре сур си ма, а Евро па ни је. Осим то га, до 2020. укуп на ко ли чи на га са ко ји се до би ја у Евро пи сма њи ће се за 100 ми ли јар ди куб них мета ра, тј. за 20%. При ма ка квом сма ње њу на ших ис по ру ка до ћи ће до зна чај ног раста це на. Та ко да о од у ста ја њу од ру ских енер гет ских ре сур са мо гу да го во ре са мо љу ди ко ји се сла бо раз у ме ју у си стем међу на род ног тр жи шта.Ми смо спрем ни да се на тр жи шту такми чи мо да свим про из во ђа чи ма ко ји ће ис по ру чи ва ти енер ген те у Евро пу, али засад са тач ке гле ди шта це не Ру си ји ни ко не мо же да па ри ра. Чак је и Ка тар зна чај но сма њио ко ли чи ну ис по ру ка у Евро пу и овај гас упу тио у Ази ју, за то што је це на
та мо ви ша. У овом тре нут ку САД не ма ју ви шка га са, ни ти усво је но за ко но дав ство о из во зу га са, а по сто ји и ри зик да уну тар зе мље до ђе до по ску пље ња у слу ча ју интен зи ви ра ња ис по ру ка у ино стран ство. Пре ма по да ци ма ко ји ма рас по ла же мо, засад је до не та од лу ка са мо о из град њи терми на ла за про из вод њу теч ног га са, укупног ка па ци те та од 9 ми ли о на то на, и овај гас ће пре те жно би ти пла си ран азиј ским зе мља ма. Те шко да је не ко во љан, укључу ју ћи аме рич ке ди стри бу те ре, да суп сиди ра Евро пу у по гле ду це не га са. Не ки би же ле ли да се удео ру ских ис по ру ка сма њи, али са еко ном ске тач ке гле ди шта то за сад ни је мо гу ће, иако смо ми у сва ком слу ча ју спрем ни на отво ре ну кон ку рен ци ју.
У ко јој фа зи се на ла зе пре го во ри са укра јин ском стра ном?Тре нут но је у то ку про цес пре го во ра са Европ ском ко ми си јом. При том Укра ји на од мар та ни је вр ши ла упла те за гас. Си туа ци ја је и да ље на пе та и ми смо за бри нути што се ти че ду го ва и га ран ци ја ко је је од но се на ис по ру ке га са пре ко те ри то ри је Укра ји не. По чет ком ма ја смо пре шли на си стем пла ћа ња уна пред, али пи та ње ис
пла те ду го ва ња тре ба ло би да бу де ре ше но за јед но са Европ ском уни јом, ко ја, из ме ђу оста лог, тре ба да сно си од го вор ност за оно што се де ша ва у Укра ји ни, јер је подр жа ла по ли тич ке про ме не у овој зе мљи. У слу ча ју да овог ле та под зем на скла дишта га са не бу ду до пу ње на нео п ход ном ко ли чи ном енер ген та, укра јин ска стра на би мо гла да поч не нео вла шће но да узи ма гас из га со во да, чак иако је он на ме њен европ ским по тро ша чи ма. Наш став је у це ли ни ја сан: укра јин ска стра на има обаве зе на осно ву уго во ра ко ји је пот пи сан пре пет го ди на и ду жна је да их ис пу ња ва.
Са тач ке гле ди шта ди вер зи фи ка ци је ис по ру ка, ка кве су пер спек ти ве пројек та „Ју жни ток“ и мо же ли он да поно ви успех „Се вер ног то ка“? Процес је у току, први гас треба да стигне у Бугарску 2017. Овај про је кат је од из у зет не ва жно сти за бал кан ске зе мље и оне са ме по твр ђу ју да је та ко. За њих он до но си ин ве сти ци је од ви ше ми ли јар ди, по ре ска уби ра ња, као и так се за тран зит га са, ко је ће пла ћа ти Ру си ја. На рав но да су ове зе мље за ин те ре со ва не за ре а ли заци ју ова квих ини ци ја ти ва.
Пи ше: Ма ди на Ша вло хо ва, Не за ви си ма га зе та
„Ју жном то ку“, јед ном од нај скупљих и нај зна чај ни јих ин фра структур них пр о је ка та „Га спро ма“, ко ме је због до га ђа ја у Укра ји ни пр ог нози ра на бло ка да, у по моћ је при текла Аустри ја. За уз врат она ће до бити мо гућ ност да кр оз ру ски га со вод тран спор ту је соп стве ни гас, ко ји доби ја са на ла зи шта на Цр ном мо ру. На тај на чин пр о тив ни ци „Ју жног то ка“ су из гу би ли нај ва жни је адуте, јер ви ше не ће мо ћи да на зи ва ју „Га спром“ мо но по ли стич ким власни ком га со во да.
Због укра јин ске кри зе Европ ска уни ја је по зва ла Европ ску коми си ју да за мр зне пре го во ре о „Ју жном то ку“ (ЈТ). Глав на за мер ка ЕК упу ће на „Га спрому“ је чи ње ни ца да пр о је кат ЈТ
ни је у скла ду са нор ма ма Тре ћег па ке та енер гет ских пр о пи са. „Пре ма овом па кету, 50% ка па ци те та га со во да тре ба да буде на рас по ла га њу стра ним ди стри бу тери ма га са. Пре ма то ме, све за ви си од то га у ко јем оби му ће Аустри ја тран спор то вати гас са Цр ног мо ра. Те шко да то у пр во вре ме мо же би ти 50% ка па ци те та. Са мим тим зах тев ЕК не ће би ти за до во љен, што је још је дан по вод да се на ста ви при ти сак на ‘Га спром’ и РФ“, об ја шња ва ана ли ти
чар ка ком па ни је за тр го ви ну стра ном ва лу том „Ал па ри“ Ана Ко ка ре ва.
Цр но мор ски гас спа са ва Ју жни токМе мо ран дум о из град њи огран ка „Јужног то ка“ до Аустри је, пот пи сан 29. апри ла из ме ђу аустриј ске ком па ни је OMV и „Га спро ма“, омо гу ћи ће „Га спрому“ да на ста ви рад на пр о јек ту. OMV пла ни ра да ко ри сти „Ју жни ток“ за испо ру ке га са са цр но мор ског на ла зи шта „До ми но 1“, где је ова ком па ни ја за јед но са ком па ни јом Ex xon Mo bil от кри ла значај не за ли хе овог енер ген та. „Ком па ни ја OMV же ли да до би је при ступ ‘Ју жном то ку’ ка ко би тран спор то ва ла соп ствени гас са Цр ног мо ра до Евро пе, док је ‘Ју жном то ку’ нео п ход но да омо гу ћи при ступ га со во ду тре ћој стра ни, ка ко би ис по што вао пра ви ла ЕУ“, из ја вио је са вет ник ко ји са ра ђу је са обе ком па ни је.OMV пла ни ра да до 2020. са на ла зи шта
„Ни ко ни је во љан да суп си ди ра Евро пу у по гле ду це не га са“
„Ју жни ток“ до био нео че ки ва ну по др шку
12
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Пи ше: Ју риј Па ни јев
До бро по зна та скра ће ни ца БРИКС уско ро би мо гла да се про ме ни у БРИК СА. На и ме, же љу да се прикљу чи не фор мал ном са ве зу у ко ји ула зе Бра зил, Ру си ја, Ин ди ја, Ки на и Ју жно а фрич ка Ре пу бли ка из ра зи ла је Ар ген ти на. Ин диј ски ам ба са дор у Ар ген ти ни Ама ренд Кха туа ових да на је из ја вио да су се по том пита њу по зи тив но из ја сни ли Бра зил, Ин ди ја и ЈАР, док Ру си ја и Ки на засад раз ма тра ју ини ци ја ти ву Бу е нос Ај ре са.
Ди ле ме по пи та њу мо гу ћег при је ма Ар ген ти не у БРИКС нај пре су по ве за не са чи њени цом да је еко но ми ја ове ве ли ке ју жно а ме рич ке зе мље оп те ре ће на огром ним спољ
ним ду гом од пре ко 130 ми ли јар ди до лара, а то мо же би ти те жак те рет за блок. За то ни је слу чај но што у Ми ни стар ству спољ них по сло ва РФ сма тра ју да пи та ње мо гу ћег ула ска Ар ген ти не у БРИКС захте ва те мељ но про у ча ва ње.Ипак, за ме ник ми ни стра спољ них посло ва Ру си је Сер геј Рјап ков је из ја вио: „Ми при сту па мо кон струк тив но сваком обра ћа њу на ту те му [за учла ње ње у БРИКС], од ко га год да по ти че“. Према ње го вим ре чи ма, те ма про ши ре ња БРИКСа при сут на је у раз го во ри ма изме ђу зе ма ља уче сни ца. Оче ку је се да се у нај ско ри је вре ме оства ри низ кон та ка та на раз ли чи тим ни во и ма, а њи хо ву завр шни цу би тре ба ло да пред ста вља самит БРИКСа 15. ју ла у бра зил ском граду Фор та ле за. „Уче сни ци БРИКСа ће
економија
Узи ма ју ћи у об зир зна чај зе ма ља БРИКС-а у ме ђу на род ној тр го ви ни, фи нан сиј ске ор га ни за ци је БРИКС-а ће по мо ћи у ја ча њу ста ту са ва лу та зе ма ља уче сни ца – ру бље, ју а на, ре а ла, ру пи је и рен да
„До ми но 1“ на Цр ном мо ру до би ја до вољно га са да по кри је 70% го ди шње по трошње Аустри је. А тран спорт овог енер гента га со во дом „Ју жни ток“ је нај јеф ти ни ја и нај при сту пач ни ја ва ри јан та, сма тра ју из во ри из га сне ин ду стри је. Тре ба ре ћи да су пре го во ри о пот пи сива њу га сног ме мо ран ду ма тра ја ли го то во се дам го ди на. У аустриј ској ком па ни ји сма тра ју да је ду га исто ри ја од но са OMV са Ру си јом по мо гла по сти за ње до го во ра. На ру ском тр жи шту ком па ни ја је, на име, при сут на од 1968, што зна чи да је Аустри ја би ла пр ва зе мља ван со ци ја листич ког бло ка ко ја је пот пи са ла спо ра зум о ку по ви ни га са са Ми ни стар ством енерге ти ке СССРа. „На ша са рад ња са ‘Гаспро мом’, ко ја тра је већ 50 го ди на, потпо мо гла је успех овог по ду хва та, ко ји ће омо гу ћи ти ди вер зи фи ка ци ју мар шру та ис по ру ке енер ген та у Евро пу“, из ја вио је ге не рал ни ди рек тор OMV Гер хард Ројс, а пре но си аген ци ја „Рој терс“. Ме ђу тим, још је дан фак тор је убр зао пот пи си вање уго во ра, а то су кон фликт ни од но си из ме ђу Ру си је и Укра ји не у сфе ри га сне ин ду стри је.Пред став ни ци „Га спро ма“ по ну ду Аустрија на ца опи су ју као пра во вре ме ну. „За и ста смо се из не на ди ли, јер су пре го во ри о ‘Јужном то ку’ фак тич ки би ли об у ста вље ни. За тим су до шли Аустри јан ци и ре кли да же ле да се вра те у пр о је кат. На ма је то дошло у пра вом тре нут ку, за то смо ис ко
ри сти ли при ли ку и за не ко ли ко не де ља по сти гли до го вор“, из ја вио је из вор из „Га спро ма“ за „Рој терс“.
На пе тост ће по пу сти ти Во де ћи ана ли ти чар кон сул тант ске компа ни је „Wild Be ar Ca pi tal“ Вик тор Не устро јев сма тра да ће спрем ност Аустри је да се ба ви екс пло а та ци јом га са на Цр ном мо ру и овај гас тран спор ту је „Ју жним током“ си гур но де ли мич но сма њи ти на петост у Цр но мор ском ре ги о ну. „С об зи ром да Евро па по ку ша ва да ума њи сво ју енергет ску за ви сност од Ру си је, мо гла би ове по те зе Аустри је да оце ни на два на чи на. Ве ро ват ни је је, ипак, да ће ве ћи на зе ма ља ста ти на стра ну Аустри је и да Европ ска ко ми си ја не ће мо ћи да ста ви при го вор пр о тив овог пр о јек та. При мед бе ће бити са мо фор мал не. Не по сто је еко номски раз ло зи да се не ко ри сти ЈТ“, сма тра Не ус тро јев. Са дру ге стра не, ге не рал ни ди рек тор трго вин ске ком па ни је GKFX Дми триј Рањев сма тра да у овој фа зи од Европ ске ко ми си је не тре ба оче ки ва ти ак тив не поте зе. „По ли тич ка на пе тост око Укра ји не и да ље ути че на од но се из ме ђу Ру си је и ЕУ у енер гет ској сфе ри и за то ће, по нашим пр о це на ма, европ ски зва нич ни ци на не ко вре ме об у ста ви ти сво ју ак тивност у овој обла сти. О не ким по ма ци ма мо ћи ће мо да го во ри мо тек за не ко ли ко ме се ци“, об ја снио је Ра њев.
Тран спорт аустриј ског га са из Цр ног мо ра га со во дом „Ју жни ток“ је нај јеф ти ни ја и нај при сту пач ни ја ва ри јан та
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
13
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
има ти при ли ку да де таљ но раз мо тре то пи та ње“, ис та као је Рјап ков.Већ се зна да ће по сле тог су сре та но ви пре ми јер Ин ди је до ћи у зва нич ну по сету Ар ген ти ни. За јул је та ко ђе за ка за на по се та ге не рал ног се кре та ра КП Ки не Си Ђин пин га Бу е нос Ај ре су. Све то го во ри о за ин те ре со ва но сти Ин ди је и Ки не за те шњу са рад њу са Ар ген ти ном. Пе кинг већ ак тив но са ра ђу је са Ар ген ти ном која је ве ли ки снаб де вач Ки не со јом. По ред то га, Пе кинг ула же зна чај на сред ства у из град њу пре ко о ке ан ских ко ри до ра и у том про јек ту по ла же на де у Ар ген ти ну.По тен ци јал уза јам не са рад ње из ме ђу Руси је и Ар ген ти не је та ко ђе ве о ма ве лик. Ипак, тр го вин ска раз ме на, ко ја се за уста ви ла на ни воу 1,52 ми ли јар де до ла ра го ди шње, ни ка ко се не мо же на зва ти задо во ља ва ју ћом. „Ру си ја има ду го трај не по слов не ве зе са Ар ген ти ном“, ис та као је у ин тер вјуу за „Ру ску реч“ за ме ник дирек то ра Ин сти ту та за Ла тин ску Аме рику РАН Бо рис Мар ти нов и до дао: „Ми смо 1970их и 1980их ис по ру чи ва ли Ар ген ти ни хи дро е нер гет ску опре му и дру ге про из во де за ма ши но град њу. Сада од но се тре ба по ди ћи на ви ши ни во. Про блем је у то ме што је Ру си ја би ла пре ви ше ори јен ти са на на за пад на тр жи
шта. Да на шња ре ал ност по ка зу је ко ли ко је та за ви сност не по вољ на за Ру си ју.“На пла ну по ли тич ке по др шке Ар ген тина се већ по ка за ла као са ве зник Ру си је. Пред сед ни ца Кри сти на Фер нан дез де Кирх нер је не дав но оштро кри ти ко ва ла дво стру ке ар ши не За па да у од но су пре ма „прак тич но иден тич ним слу ча је ви ма“ на Кри му и на Фо кланд ским остр ви ма (ко је Ар ген ти на на зи ва Мал ви ни), где је прошле го ди не та ко ђе одр жан ре фе рен дум о ста ту су те ри то ри је. Ме ђу на род на за једни ца је то гла са ње, за раз ли ку од кримског, при зна ла као ле ги тим но.Пре ма ми шље њу Мар ти но ва, што се више др жа ва при кљу чи БРИКСу, то бо ље. „Тај фор мат пред ви ђа не за ви сну спољ ну по ли ти ку и за стра те шки циљ Ру си је поста вља ства ра ње ви ше по лар ног и мулти кул ту рал ног све та“, на гла ша ва струч
њак. Же љу за при дру жи ва њем БРИКСу у по след ње вре ме су из ра зи ли и Мек си ко, Иран, Ка зах стан и Ин до не зи ја.За Ар ген ти ну би уче шће у не фор мал ном бло ку мо гло да зна чи фи нан си ра ње под по вољ ни јим усло ви ма од оних ко је ну де дру ге ме ђу на род не ор га ни за ци је. Ли дери БРИКСа су 2013. по сти гли до го вор о ства ра њу ре зер вног фон да у ви си ни од 100 ми ли јар ди до ла ра за оси гу ра ње у случа ју не ста бил но сти тр жи шта. Та ко ђе је до не та и од лу ка о ства ра њу соп стве них фи нан сиј ских ин сти ту ци ја. Пре ма ре чима ко ор ди на то ра Ми ни стар ства спољ них по сло ва РФ за пи та ња гру пе БРИКС Ва дима Лу ко ва, Раз вој на бан ка БРИКСа, ко ја се фор ми ра, а чи ји би обим ак ти ва тре бало да из но си 50 ми ли јар ди до ла ра, на мење на је за за јед нич ка про из вод на ула га ња.Као сти му лан си за фор ми ра ње тих структу ра по слу жи ли су та ко зва ни мо не тар ни ра то ви, ко ји су под се ти ли не са мо на неоп ход ност ди вер зи фи ка ци је де ви зних резер ви већ и на нео п ход ност и по год ност оба вља ња тран сак ци ја у ме ђу на род ној тр го ви ни соп стве ним нов ча ним је дини ца ма. Узи ма ју ћи у об зир зна чај зе маља БРИКСа у ме ђу на род ној тр го ви ни, фи нан сиј ске ор га ни за ци је БРИКСа ће по мо ћи у ја ча њу ста ту са ва лу та зе ма ља уче сни ца – ру бље, ју а на, ре а ла, ру пи је и рен да. Због то га ак ту ел ни еко ном ски про бле ми у Ар ген ти ни иза зи ва ју стрепњу. Упра во они би мо гли по ста ти глав на пре пре ка за ула зак зе мље у овај клуб.
Ар ген ти на же ли у БРИКС
На пла ну по ли тич ке по др шке Ар ген ти на се већ по ка за ла као са ве зник Ру си је. Пред сед ни ца Кри сти на Фер нан дез де Кирх нер је не дав но оштро кри ти ко ва ла дво стру ке ар ши не За па да у од но су пре ма „прак тич но иден тич ним слу ча је ви ма“ на Кри му и на Фо кланд ским остр ви ма
Про блем је у то ме што је Ру си ја би ла пре ви ше ори јен ти са на на за пад на тр жи шта. Да на шња ре ал ност по ка зу је ко ли ко је та за ви сност не по вољ на за Ру си ју.
Бо рис Мар ти нов, Ин сти тут за Ла тин ску Аме ри ку РАН
Же љу за при дру жи ва њем БРИКС-у у по след ње вре ме су из ра зи ли и Мек си ко, Иран, Ка зах стан и Ин до не зи ја
За Ар ген ти ну би уче шће у БРИКС-у мо гло да зна чи фи нан си ра ње под по вољ ни јим усло ви ма од
оних ко је ну де дру ге ме ђу на род не ор га ни за ци је
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
14
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Пи ше: Је ле на Но во сјо ло ва
Уско ро ће крим ски ђа ци о сво јој про шло сти учи ти из ру ског уџ бе ника исто ри је. А до не дав но су слу ша ли да се Ве ли ки отаџ бин ски рат во дио с ци љем „пре у зи ма ња кон тро ле над Укра ји ном“, ко ја је „има ла ‘сре ће’ да се на ђе из ме ђу Бер ли на и Мо скве“. Мо же мо за ми сли ти ка ква збр ка вла да у њи хо вим гла ва ма ако им у шко ли го во ре о не ком „ту ђем ра ту“, а пра де да им при ча о хе рој ској одбра ни Се ва сто по ља. O овој си ту аци ји го во ри ди рек тор Ин сти ту та за свет ску исто ри ју РАН Алек сан дар Чу бар јан.
Да кле, чи ји је био рат у којем је по ги ну ло 27 ми ли о на љу ди?Алек сан дар Чу бар јан: Украјин ски на род је уче ство вао у ра ту про тив фа ши стич ке
Не мач ке у са ста ву Со вјет ског Са ве за. У са вре ме ној исто ри о гра фи ји по сто ји те ори ја о то ме да су се не ки на ро ди бо ри ли
ис кљу чи во у Дру гом свет ском ра ту [Великим отаџ бин ским ра том се на зи ва од брам бе ни рат ко ји је во дио СССР против Не мач ке и ње них са ве зница прим. ред.]. То, на при мер, твр де исто ри ча ри у Мол да вији, ар гу мен ту ју ћи сво ју тач ку гле ди шта ти ме што је зе мља на вод но „би ла оку пи ра на од стра не Со вјет ске ар ми је“. Фаши стич ка Не мач ка је на па ла Укра ји ну, као и чи тав Со вјетски Са вез. По ме ни мо да је овакво ве штач ко из два ја ње јед не зе мље из са ста ва СССРа својстве но и иде о ло зи ма „Го ло домо ра“, ко ји твр де да је Мо сква 193233. Укра јин це на мер но из ло жи ла гла до ва њу на на цио нал ној осно ви, за бо ра вљају ћи на ми ли о не љу ди ко ји су у овом пе ри о ду умр ли од гла ди у По во лож ју и Ка зах ста ну.А ако го во ри мо о уво ђе њу ру ског си сте ма обра зо ва ња и ру ских уџ бе ни ка на Крим, ова ква ту ма че ња са ма по се би от па да ју. Оста ју, ме ђу тим, пи та ња уче ни ка и мла
дих на став ни ка ко ји су се на осно ву поме ну тих уџ бе ни ка обра зо ва ли. У Укра ји ни по сто ји ве ли ки број уџ бе ника за сред ње шко ле. Мно ги од њих, који су по све ће ни ду гој и те шкој исто ри ји Укра ји не, по ста вља ју раз ли чи та пи та ња, и, ма да са др же не ке спор не оце не, на писа ни су са на уч них по зи ци ја. Али по сто је и уџ бе ни ци ко ји јед но став но про тив ре че објек тив ној исто риј ској исти ни. Нај ви ше не до у ми ца код ру ских на уч ника иза зи ва на чин на ко ји је у њи ма описан пе ри од Ве ли ког отаџ бин ског ра та. У не ким уџ бе ни ци ма у Укра ји ни по стоје оп шир ни сег мен ти ко ји се од но се на укра јин ски на ци о нал ни по крет у вре ме Дру гог свет ског ра та. Ту су за сту пље не спе ци фич не оце не овог по кре та и ње гових ли де ра. Од мах ћу се огра ди ти: украјин ски уџ бе ни ци су уџ бе ни ци дру ге зе мље и они мо гу да пред ста вља ју сво ју исто ри ју она ко ка ко же ле. Ме ђу тим, ка да се ра ди и ге не рал ном ста ву пре ма Ве ли ком отаџбин ском ра ту, ту се не ра ди о про бле му на ци о нал не са мо све сти, већ о про бле му из вр та ња исто риј ских чи ње ни ца.
друштво
Укра јин ски уџ бе ни ци и Ве ли ки отаџ бин ски рат
Крим тро јан ски коњ О пре да ји Кри ма Укра ји ни, фа мо зном „по кло ну“ Ни ки те Хру шчо ва, ауто ри јед ног од укра јин ских уџ бе ни ка пи шу као о те шком те ре ту ко ји је пао на украјин ску еко но ми ју. Све у све му, по клон је био пре ва ра, не што на лик Тро јанском ко њу... Ево и тач ног ци та та: „19. фе бру а ра 1954, по во дом обе ле жа ва ња три сто ти не го ди на од Пе ре ја слав ског спо ра зу ма [споразум ко јим је ко зач ка те ри то ри ја при са је ди ње на Ру ском Цар ству прим. прев.], Укра ји ни је све ча но при по је на Крим ска Област РСФСР. Тим по во дом Пре зи ди јум Вр хов ног Са вета СССРа је усво јио указ ‘О пре ла ску Крим ске Обла сти из са ста ва РСФСР у са став УС СР’. То је пред ста вље но као ‘до каз при ја тељ ства ру ског и укра јинског на ро да’. У пр во вре ме те ри то ри јал но про ши ре ње је би ло до дат ни те рет за укра јин ску еко но ми ју, јер на кон де пор та ци је крим ско та тар ског на ро да при вреда по лу о стр ва се ни је на ла зи ла у нај бо љем ста њу. При па ја ње Кри ма је, осим то га, на гло по ве ћа ло удео ру ског ста нов ни штва у Укра ји ни, док је со вјет ско ру ко вод ство на сва ки на чин под сти ца ло Укра јин це да на пу шта ју Ре пу бли ку“.
15
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Вра ћа ју ћи се те ми уче шћа Укра ји на ца у Ве ли ком отаџ бин ском ра ту, не тре ба забо ра ви ти да су ве те ра ни ко ји су осло боди Крим и фор си ра ли Дње пар још увек жи ви. И то ни су би ле по себ не укра јин ске фор ма ци је, већ је ди ни це Цр ве не ар ми је.Су ге ри са ње мла дом по ко ле њу да је то био „ту ђи рат“ ни је са мо из вр та ње историј ске исти не, већ по ка зу је и не по што вање пре ма се ћа њу на по ги ну ле. Укра ји на је у том ра ту, на и ме, из гу би ла огро ман број љу ди.
Па ипак, ауто ри укра јин ских уџ бе ника ин си сти ра ју: „Ни је на род рат из међу Не мач ке и СССРа на звао Ве ли ким отаџ бин ским ра том, не го на чел ник Глав не по ли тич ке упра ве Цр ве не арми је рад ни ка и се ља ка (РК КА), ко ме сар ар ми је I ре да Лав Ме хлис. Овај на зив је у ли сту „Прав да“ по но вио пар тиј ски функ ци о нер и ми ли тант ни ате и ста Јеме љан Ја ро слав ски. За тим је, 3. ју ла 1941, фор му ла ци ју ‘Отаџ бин ски рат со вјет ског на ро да’ у свом обра ћа њу пре ко ра ди ја упо тре био Јо сиф Ста
љин, ка ко би ис та као да су у овом рату сви гра ђа ни СССРа без из у зет ка би ли про же ти осе ћа њем па три о ти зма пре ма со вјет ској до мо ви ни. Ме ђу тим, исто риј ска ана ли за про це са и по ја ва, ко ји су се де ша ва ли уочи, за вре ме и на кон ра та, по ка зу је да пред став ни ци мно гих на ро да, ме ђу ко ји ма су Кримски Та та ри, Че че ни, бал тич ки на ро ди и за пад ни Укра јин ци, ни су соп стве не на ци о нал не ин те ре се по и сто ве ћи ва ли са СССРом“.А.Ч.: Као пр во, на зив „Отаџ бин ски рат“ (све оп шти, све на род ни) у свет ској истори ји се ни је по ја вио та ко што га је не ко у од ре ђе ном тре нут ку из ми слио. Отаџ бинским се на зи ва онај рат у ко јем уче ствује цео на род, и он се во ди до по след њег да ха, за сам оп ста нак др жа ве. Хи тле ров план је био да збри ше Со вјет ски Са вез, укљу чу ју ћи Укра ји ну, са ли ца зе мље. Поме ни мо да се у Ен гле ској у овом слу чају не ко ри сти реч „отаџ бин ски“, не го се ка же „за жи вот, за спа се ње, за суд би ну Бри та ни је“. Шарл де Гол је све Фран цу зе по зи вао да се ује ди не ка ко би се од у прли фа ши зму. Уоп ште узев, то је јед но те исто зна че ње.
Да ли, го во ре ћи о на ро ди ма ко ји „нису по и сто ве ћи ва ли соп стве не на цио нал не ин те ре се са СССРом“, аутори уџ бе ни ка оправ да ва ју са рад њу са не при ја те љем?А.Ч.: Све ор га ни за ци је ко је су са ра ђива ле са на ци сти ма осу ђе не су од лу ком Нир нбер шког три бу на ла.Ми у ру ским уџ бе ни ци ма не кри је мо да је би ло око ми ли он со вјет ских ко ла бо ра цио ни ста. То су љу ди раз ли чи тих суд би на, раз ли чи тих на ци о на ли сти. Ве ћи на њих је би ла у за ро бље ни штву, али је би ло и оних
ко ји су се до бро вољ но пре да ли Нем ци ма.Чла но ви Ор га ни за ци је укра јин ских наци о на ли ста и ње ног ору жа ног кри ла Укра јин ске по бу ње нич ке вој ске све сно су са ра ђи ва ли са на ци сти ма. Дру га ствар је што су за тим, схва тив ши да Не мач ка не же ли да по др жи фор ми ра ње не за висне укра јин ске др жа ве, до шли у су коб са Нем ци ма. Бан де ра је та да до спео у немач ки за твор.
Са вре ме ни укра јин ски исто ри ча ри зло у по тре бља ва ју на ци о нал на осе ћања Крим ских Та та ра. Да ли је то да нас по у здан по ли тич ки по тез?А.Ч.: Из два ја ти ме ђу са рад ни ци ма окупа то ра Крим ске Та та ре као на род је нее фи ка сан ко рак. Љу ди ни су по ста ја ли из дај ни ци по на ци о нал ном прин ци пу. За то су и ре ха би ли то ва ни Нем ци из Пово лож ја, Че че ни и Ин гу ши. Са да је донет и указ о ре ха би ли та ци ји Крим ских Та та ра, Гр ка и Јер ме на, ко ји су жи ве ли на те ри то ри ји Кри ма. Што, уз гред, украјин ске вла сти ни су учи ни ле на кон што је Крим при по јен Укра ји ни.
Чи та ве по ро ди це Крим ских Та та ра су исе ље не са Кри ма у Уз бе ки стан. Како је овај исто риј ски тре ну так опи сан у нај но ви јим ру ским уџ бе ни ци ма и да ли ви ди те те шко ће у из ла га њу овог до га ђа ја?А.Ч.: У на шим уџ бе ни ци ма на ро ди се не ква ли фи ку ју као из дај нич ки и на во ди се да, ако су и по сто ја ли љу ди раз ли чи тих на ци о нал но сти ко ји су са ра ђи ва ли са Нем ци ма, то ни је кри ви ца це лог на ро да и ни је мо гло да се ко ри сти као раз лог за њи хов про гон за вре ме ра та. У уџ бе ници ма се на во ди да је де пор та ци ја зло чин др жав не вла сти, за ко јим је усле дио ра
Укра јин ски уџ бе ни ци и Ве ли ки отаџ бин ски рат
До вољ но је по гле да ти ста ти сти ку гу би та ка и уве ри ти се да у ра ту ни су стра да ли Нем ци или Ру си, не го Бе ло ру си, ло кал ни Је вре ји, Крим ски Та та ри, По ља ци и Укра јин ци. Чи ји је он да био овај рат у ко јем је по ги ну ло 27 ми ли о на љу ди?
Ци тат из уџ бе ни ка за 11. раз ред сред њих укра јин ских шко ла ауто ра И. Шчу па ка „Свет ска
исто ри ја: нај но ви ји пе ри од (1939–2011)“. Уџ бе ник је ре по ру чен од стра не Ми ни стар ства
обра зо ва ња и на у ке, омла ди не и спор та Укра ји не. Об ја вљи ва ње фи нан си ра ла др жа ва.
Ра зо ре но исто риј ско се ћа ње крим ских ђа ка мо же се из ле чи ти са мо чи ње ни ца ма
ФО
ТО
: иТ
ар
-Та
сс
16
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Пи ше: Је ка те ри на Ту ри ше ва
У прет ход ном тек сту до пи сни ца „Ру ске ре чи“ је пи са ла о уче шћу руских вој ни ка у Пр вом свет ском рату на Со лун ском фрон ту. Овај пут текст го во ри о то ме где су бор ци Руске Им пе ри је на шли сво је по след ње уто чи ште и ко да нас чу ва се ћа ње на њи хо ве рат не под ви ге.
„Срп ско гро бље ов де по зна ју сви. Ср би ко ји до ла зе у Со лун оба ве зно га по се ћују, не ки чак од мах по до ла ску, пре не го што
се рас па ку ју. Ро до љу бив на род“, пре носи нам сво је ути ске хо тел ски слу жбе ник, по ка зу ју ћи нам на кар ти пут до Зеј тинли ка, нај ве ћег вој нич ког гро бља у Грч кој. На ње му по чи ва пре ко 20 хи ља да вој ни ка Ан тан те, ко ји су по ги ну ли на Со лун ском фрон ту за вре ме Пр вог свет ског ра та.Од цен тра Со лу на до гро бља има не што ви ше од ки ло ме тра. Овај пут без пробле ма мо же те пре ћи пе ши це. Ви со ки чем пре си Зеј тин ли ка, ко је је гро бљу покло нио све то гор ски ма на стир Хи лан дар, ви де се из да ле ка и по ка зу ју вам пут.Ка ко да стиг не те до срп ског гро бља из Пр вог свет ског ра та за и ста вам мо же рећи сва ки про ла зник. Ме ђу тим, го то во ни ко не зна да је по ред Ср ба, Фран цу за, Ита ли ја на и Ен гле за на ње му са хра ње но и пре ко 400 ру ских вој ни ка.
Пр во што ће те угле да ти кроз ме тал ну огра ду гро бља ни су над гроб ни кр сто ви. Ши ро ка але ја од ка пи је во ди до пра вослав не ка пе ле у ви зан тиј ском сти лу. Мало ко ме је по зна то да је њу про јек то вао ру ски ар хи тек та у еми гра ци ји Ни ко лај Кра снов.
Чу ва ју ћи се ћа њеЈе ди ни чо век ко ји по зна је исто ри ју сваког ка ме на на овом ме сту је чу вар гро бља Ђор ђе Ми ха и ло вић, ко ји већ ви ше од пола ве ка до че ку је по се ти о це Зеј тин ли ка. Пре ула ска у крип ту, ко ја се на ла зи ис под ка пе ле, 86го ди шњи Ср бин ну ди го сте до ма ћом ра ки јом и ци ти ра им сти хо ве срп ског пе сни ка Во ји сла ва Или ћа Млађег, укле са не у гра нит ну пло чу ис под моза и ка са ар хан ђе лом Ми ха и лом: „Ов де су на шли веч но уто чи ште нај ве ћи ју на ци да на шње га до ба“.„Ја не чу вам са мо гро бо ве, њи ма већ те шко не што мо же да се де си. Ја чу вам се ћа ње на оне ко ји у њи ма ле же. Оно је да нас мно го ви ше угро же но“, об ја шња ва Ђор ђе, ва де ћи из цр ве не па кли це „дрине“ ци га ре ту без фил те ра. Пре ма ње говим ре чи ма, упра во та кве су пу ши ли вој ни ци за вре ме Пр вог свет ског ра та и дру ге ци га ре те он код се бе не др жи.На сре ди ни крип те ши ро ки ме мо ри јал ни
ни је по ме нут указ о ре ха би ли та ци ји и об на вља ње њи хо вих пра ва.
Да ли ће у уџ бе ни ци ма ко ји ће се кори сти ти на Кри му би ти ре чи о овој ре ха би ли та ци ји? А.Ч.: У тре нут но ва же ћим уџ бе ни ци ма то не ће би ти мо гу ће. Ме ђу тим, у Концеп ту је дин стве ног уџ бе ни ка то ће би ти оба ве зно по ме ну то. Има мо још вре ме на да уне се мо по треб не ко рек ци је.
У укра јин ској шко ли су пој мо ви ма наци је и на ци о нал но сти по све ће не по себне лек ци је. Да ли је то прак са и у све ту? А.Ч.: Ја сам та ко ђе скре нуо па жњу на ве о ма оп шир не сег мен те у уџ бе ни ци ма ко ји се од но се на пој мо ве „на ци је, ет носа итд.“, што ви ше од го ва ра уџ бе ни цима со ци о ло ги је, фи ло зо фи је или уоп ште дру штве них на у ка. У дру гим зе мља ма уџ бе ни ци исто ри је не са др же та кве те ме. Да ли је ста вљен ак це нат на уте ме љење на ци о нал не са мо све сти, иден ти те та и др жав но сти Укра ји не? У прин ци пу је та ква ва ри јан та пре зен то ва ња ма те ри јала мо гу ћа. Али она ко ка ко је на ла зи мо у укра јин ским уџ бе ни ци ма, очи глед но је пре у ве ли ча на и ис по ли ти зо ва на.
друштво историја
При па ја ње Крим ског по лу о стр ва Укра јин ској ССР, до ко јег је до шло при ли ком обе ле жа ва ња 300-го ди шњи це ‘ује ди ње ња’ Укра ји не и Ру си је, би ло је по ку шај да се на те рет Укра ји не пре ба ци део мо рал не од го вор но сти за де пор та ци ју крим ско та тар ског ста нов ни штва са те ри то ри је по лу о стр ва.
„Нај но ви ја исто ри ја Укра ји не 1939-2001.
за 11. раз ред“ (ауто ри Тур чен ко,
Пан чен ко, Тим чен ко, Ки јев, „Ге не за“, 2001),
стра на 129.
Ка ко Ср би чу ва ју се ћа ње на ру ске вој ни ке у Грч кој
Фо то-га ле ри ја: Зеј тин лик, ка пе ла и гро бље. Го то во ни ко не зна да је по ред Ср ба, Фран цу за, Ита ли ја на и Ен гле за на ње му са хра ње но и пре ко 400 ру ских вој ни ка
Ђор ђе Ми ха и ло вић, чу вар Зеј тин ли ка
17
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
сто је за тр пан по кло ни ма, фо то гра фи јама и го ми ли ца ма зе мље из отаџ би не. Ту су и вен ци ко је су по ло жи ли пред сед ници Ср би је, и ка пе из вре ме на два свет ска ра та, и озна ке са уни фор ми по ги ну лих у ра ту 1990их. Члан ци из но ви на, за ста вице фуд бал ских клу бо ва, ико не – о сва ком пред ме ту ко ји су у крип ти оста ви ли посе ти о ци Зеј тин ли ка Ђор ђе мо же да вам ис при ча при чу. А ка ко успе ва да за пам ти по дат ке бу квал но о сва кој сит ни ци оста је тај на ње го вог за на та.
По след ња све ћаУ крип ти увек го ре све ће. У то ме Ђор ђе ви ди зна чај и сми сао свог по сла: да па зи да на Зеј тин ли ку увек го ри пла мен. За то ме мо ри јал ни сто у крип ти ни ка да ни је у пот пу ном мра ку.Не да ле ко до сто ла, на по ду по ред ви трине са књи га ма, на ла зи се фо то гра фи ја на ко јој Ђор ђе сто ји осло њен на крст на гробу не ка да шњих чу ва ра Зеј тин ли ка. На кр сту су два име на: Са во Ми ха и ло вић и Ђу ро Ми ха и ло вић. Са во, пр ви чу вар и Ђор ђев де да, сти гао је на Со лун ски фронт као до бро во љац из око ли не Боко ко тор ског за ли ва. Упра во он је са купио и са хра нио по смрт не остат ке сво јих рат них дру го ва. У ње го во вре ме на Зејтин ли ку су се по ја ви ли и ру ски гро бо ви.
Ср би и Гр ци су из за хвал но сти пре ма руским вој ни ци ма по сле ра та ова мо до не ли њи хо ве остат ке, про на ђе не на бо ји шти ма у се вер ној Грч кој.Син Са ва Ђу ро, дру ги чу вар гро бља, прежи вео је још је дан свет ски рат. Ка да су у Со лун ушли на ци сти, са мо гро бље ни су ди ра ли, али су све ру ске гро бо ве рас копа ли и спо ме ни ке сру ши ли. На њи хо вом ме сту вој ни ци Вер мах та су од лу чи ли да са хра не сво је вој ни ке. Још за вре ме Ђуро вог жи во та, 1950их, из ме ђу Не мач ке и СССРа је скло пљен спо ра зум пре ма ко јем су по смрт ни оста ци не мач ких војни ка са Зеј тин ли ка од не се ни у Не мач ку, а ру ски гро бо ви об но вље ни на ме сти ма где су се ра ни је на ла зи ли.Од 1961. об но вље не ру ске гро бо ве надгле да и чу ва Ђор ђе. Али из гле да да ће
тре ће име на по ро дич ном гро бу чу ва ра Зеј тин ли ка би ти и по след ње.„Овај по сао сам на сле дио од свог оца, а он од свог. На рав но, и ја бих у од ре ђе ном тре нут ку тре ба ло овај по сао да пре не сем да ље. Али ме ни се ро ди ла ћер ка. Та да сам по ми слио: не ма ве зе, ћер ка ће роди ти си на и он ће на ста ви ти по ро дич ну тра ди ци ју. Ме ђу тим, до био сам две унуке!“, с ра до сним или ту жним осме хом го во ри Ђор ђе.
Ра ме уз ра меИз цен тра крип те ле во и де сно во ди не ко ли ко уских ход ни ка. На њи хо вим зи до ви ма су у мер ме ру укле са на име на по ги ну лих на Со лун ском фрон ту. По ред не ких пре зи ме на мо гу се ви де ти тра го ви са мо ле пљи ве тра ке: Ср би за та бле ле пе су во цве ће, све ће и по ру ке. Не ко је плавом хе миј ском на са мом мер ме ру на писао: „Хва ла вам на све му“.Ђор ђе ка же да је не ка да у Ср би ји по стојао про грам на осно ву ко јег су Ср би бесплат ним ауто бу си ма до ла зи ли да по се те гро бље. Али од не дав но се но вац за одла зак у Со лун ви ше не из два ја и на Зејтин лик до ла зи знат но ма ње по се ти ла ца.Ме ђу име ни ма срп ских вој ни ка на зи дови ма об ло же ним мер ме ром по не где наи ла зи мо и на ру ска име на. Ср би и Ру си ко ји су се бо ри ли ра ме уз ра ме и по сле смр ти су оста ли за јед но.„Не ка вас чу ва Пу тин! Пре не си те му поздрав!“, опра шта се Ђор ђе са на ма. Осим осме хом, на то не ма мо шта да од го во римо. Жао нам је што по здрав не ће сти ћи до оно га ко ме је упу ћен. Али те шко нам је да то ка же мо чо ве ку ко ји де це ни ја ма хи ља да ма ки ло ме та ра од Ру си је бри ше пра ши ну са ру ских спо ме ни ка.
Ка ко Ср би чу ва ју се ћа ње на ру ске вој ни ке у Грч кој
Спо ме ник ру ским вој ни ци ма ко ји су се бо ри ли на
Со лун ском фрон ту. На сте ли пи ше: „Веч но се ћа ње
на вој ни ке Ру си је па ле на зе мљи грч кој“
ФО
ТО
гр
а Ф
и је
: је
Ка
Те
ри
на
Ту
ри
ше
ва
18
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
Пи ше: Ми ха ил Чер ни гов цев
Сла бо је по зна то да се кон цен тра цио ни ло го ри у Евро пи ни су пр ви пут по ја ви ли за вре ме Дру гог свет ског ра та. На ци сти су, на и ме, пре у зе ли ис ку ство Аустро у гар ског Цар ства из вре ме на Пр вог свет ског ра та, ко је је кон цен тра ци о не ло го ре ко ри стило као сред ство за вр ше ње ре пре си је пре ма не по жељ ним гру па ма ста новни штва. Упо знај те Та лер хоф, ло гор за Ру си неру со фи ле у Га ли ци ји.
Ме ђу кон цен тра ци о ним ло го ри ма и вој ним затво ри ма Пр вог светског ра та нај по зна ти ји је ло гор Та лер хоф (нем. Tha ler hof), ко ји се на ла
зио не да ле ко од шта јер ског гра да Гра ца. Ње га је Аустро у гар ска, из ме ђу оста лог, ко ри сти ла ка ко би се об ра чу на ла са русин ским ста нов ни штвом сво је ис точ не по кра ји не Га ли ци је, ко је је би ло осумњи че но за суб вер зив ну де лат ност, потен ци јал ни се па ра ти зам и сим па ти је пре ма Ру си ји.
Га лич ки Ру си ни то је исто риј ски назив за аутох то но ис точ но сло вен ско ста нов ни штво Га ли ци је (Ла вов ске, Ива ноФран ков ске, де ли мич но Тер нопољ ске Обла сти да на шње Укра ји не и су сед не ју го и сточ не Пољ ске). Ма ка ко чуд но зву ча ло, та мо где се да нас на ла зи сна жан цен тар агре сив ног укра јин ског на ци о на ли зма пре са мо сто го ди на, за вре ме вла да ви не Аустри ја на ца, ве ли ки део ста нов ни штва је до жи вља вао свој оп ште ру ски иден ти тет и ис ти цао припад ност „ру ском све ту“ од Кар па та до Кам чат ке. Ру си ни су пи са ли на по себ ној ва ри јан ти ру ског је зи ка уз до да так црта ло кал них ди ја лек та. Не ки ин те лекту ал ци су чак сво ју бу дућ ност ви де ли у са ста ву Ру си је, при че му су ру со фил ске ста во ве че сто за сту па ли и гр ко ка то лички све ште ни ци.По чет ком 20. ве ка је већ би ло и оних ко ји су, под ути ца јем моћ не про па ган де укра јин ског про јек та, ко ја је у Хаб збуршкој мо нар хи ји за жи ве ла у дру гој по лови ни 19. ве ка, по че ли се бе на на зи ва ју „Укра јин ци ма“, што је на зив ко ји исто
историја
Та лер хоф: исто ри ја пр вог кон цен тра ци о ног ло го ра у Евро пи
У Та лер хо фу се укуп но на ла зи ло нај ма ње 20 хи ља да за тво ре ни ка, углав ном јав них лич но сти, ин те лек ту а ла ца, пра во слав ног и гр ко ка то лич ког све штен ства. За вре ме по сто ја ња ло го ра, не ко ли ко хи ља да љу ди је по гу бље но, а још не ко ли ко хи ља да је умр ло од по сле ди ца бо ле сти, му че ња и ре дов ног пре би ја ња
За вре ме по сто ја ња Та лер хо фа, не ко ли ко хи ља да љу ди је по гу бље но, а још не ко ли ко хи ља да је умр ло од по сле ди ца бо ле сти, му че ња и ре дов ног пре би ја ња. Из вор: Зи дој че цај тунг
ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.
риј ски не при па да обла сти у под нож ју Кар па та. Ме ђу тим, ан ти ру ски ори јенти са ни „са мо све сни“ Укра јин ци још нису чи ни ли ве ћи ну ис точ но сло вен ског ста нов ни штва Га ли ци је, а у усло ви ма Пр вог свет ског ра та по сто ја ње ве ли ког бро ја про ру ских сим па ти зе ра под ста кло је аустриј ске вла сти да при ме не крај ње су ро ве ре пре сив не ме ре.Кон цен тра ци о ни ло гор за Ру си не отворен је на са мом по чет ку ра та. Ве ћи на љу ди је у ло гор до спе ла под сум њом да су са ра ђи ва ли са про тив нич ком, тј. са ру ском вој ском. Ка ко на во ди је дан од истак ну тих аме рич ких струч ња ка за истори ју и кул ту ру Га ли ци је Бог дан Гор баљ, љу ди су хап ше ни на осно ву ин фор ма ци ја од аге на та, на осно ву спи ско ва ру со филских ор га ни за ци ја и прет плат ни ка ру софил ске штам пе, као и на осно ву до ја ва ло кал них Укра ји на ца, Је вре ја и По ља ка.У Та лер хо фу се укуп но на ла зи ло нај ма ње 20 хи ља да за тво ре ни ка, углав ном јав них лич но сти, ин те лек ту а ла ца, пра во славног и гр ко ка то лич ког све штен ства. Све до зи ме 191415, ка да су из гра ђе не ба раке, за тво ре ни ци Та лер хо фа су жи ве ли у ша то ри ма.За вре ме по сто ја ња ло го ра, не ко ли ко хиља да љу ди је по гу бље но, а још не ко ли ко хи ља да је умр ло од по сле ди ца бо ле сти, му че ња и ре дов ног пре би ја ња. Пре живе ли ло го ра ши су у те жим слу ча је ви ма оста ли ин ва ли ди или им је, у нај бо љем слу ча ју, трај но на ру ше но фи зич ко и психич ко здра вље.Та лер хоф ски ло гор је за тво рен у ма ју 1917. на осно ву ука за по след њег вла дара Аустро у гар ске, ца ра Кар ла I. У то време је из вр ше на и екс ху ма ци ја те ла 1767 за тво ре ни ка, ко ји су за тим са хра ње ни у ма сов ној гроб ни ци. Ло гор ске ба ра ке су оп ста ле све до сре ди не 1930их. Да
нас се на те ри то ри ји не ка да шњег концен тра ци о ног ло го ра на ла зи аеро дром ГрацТа лер хоф.Та лер хоф је по стао сим бол пре вен тивних ре пре си ја пре ма Ру си ни мару со фили ма у Га ли ци ји. Се ћа ње на вре ме про веде но у кон цен тра ци о ном ло го ру ду бо ко се уре за ло у на род ној све сти пре жи ве лих за тво ре ни ка и њи хо вих по то ма ка. Та ко су у пе ри о ду од 1924. до 1932. у Ла во ву об ја вље на че ти ри то ма ме мо ри јал ног дела „Та лер хоф ски ал ма нах“ (2005. у Ру си ји је об ја вље но ре и зда ње). У истом гра ду је 1928. отво рен Та лер хоф ски му зеј. Дан се ћа ња на Та лер хоф ма сов но обе ле жа
ва ју и ру син ски еми гран ти у САД. Посе бан култ та лер хоф ских стра да ња га је Лем ци (Ру си нигор шта ци у Пољ ској), ко ји, за раз ли ку од ста нов ни ка ис точне Га ли ци је, до да нас одо ле ва ју на сил ној укра ји ни за ци ји.На кон што је на те ри то ри ји за пад не Укра ји не ус по ста вље на со вјет ска власт, сви Ру си ни су про гла ше ни за део украјин ског на ро да, а Пр ви свет ски рат је тре ти ран као „кр ва ви кон фликт међу им пе ри ја ли сти мака пи та ли сти ма“. Ста нов ни ци Га ли ци је ко ји су стра да ли због сим па ти ја пре ма Ру ској Им пе ри ји и ко ји су има ли ру ски, а не укра јин ски иден ти тет, ни су се укла па ли у зва нич на ту ма че ња до га ђа ја из тог пе ри о да, та ко да је тра ге ди ја Та лер хо фа на мно го го ди на фак тич ки за бо ра вље на.По след њих го ди на зна чај но је ожи ве ло ин те ре со ва ње за те му Та лер хо фа. О то ме све до чи, на при мер, из у зе тан до ку ментар ни филм „Тра ге ди ја Га лич ке Ру си је: Кон цен тра ци о ни ло гор са мо за Ру се“, ко ји је 2010. сни мио те ле ви зиј ски нови нар Алек сеј Де ни сов. Да нас го ди шњи мо ли тве ни по мен жр тва ма Та лер хо фа слу же све ште ни ци Ла вов ске епар хи је Укра јин ске пра во слав не цр кве Мо сковског па три јар ха та. По мен се тра ди ци онал но одр жа ва на Ли ча ков ском гро бљу у Ла во ву.
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов нотех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
Ма ка ко чуд но зву ча ло, та мо где се да нас на ла зи сна жан цен тар агре сив ног укра јин ског на ци о на ли зма пре са мо сто го ди на, за вре ме вла да ви не Аустри ја на ца, ве ли ки део ста нов ни штва је до жи вља вао свој оп ште ру ски иден ти тет и ис ти цао при пад ност „ру ском све ту“ од Кар па та до Кам чат ке
Та лер хоф је по стао сим бол пре вен тив них ре пре си ја пре ма Ру си ни ма-ру со фи ли ма у Га ли ци ји
Ком плекс ло го ра Та лер хоф 1917. Фо то гра фи ја из сло бод них из во ра.
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com
Русија у сликама
Отварање нове стране свет ске геополитике: председник рФ вла димир Путин и генерални секретар Ко му нистичке партије нр Кине си Ђин пинг у шангају 21. маја.
ФО
ТО
: AP