Русија и Србија #75
-
Upload
russia-beyond-the-headlines -
Category
Documents
-
view
243 -
download
5
description
Transcript of Русија и Србија #75
Злослутни„Кондор“кружинадЦрномГоромиУкрајином
СрбијажртвујецентаруНишурадиЕвропскеуније? стр. 7-8стр. 6-7
Петар ИскендеровГенадиј Сисојев
МАЈ2015.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
ВО
СТ
И“
Со вјет ски Са вез ни је сво јом во љом ушао у Дру ги свет ски рат, а из ње га је иза шао као по бед ник, али са огром ним гу би ци ма – не у по ре ди во ве ћим од гу би та ка
за пад них зе ма ља. И по ред то га, по за вр шет ку ра та За пад је тре ти рао СССР као не при ја тељ ску зе мљу,
а и да нас су че сти по ку ша ји да се ре ви ди ра ње го ва уло га и зна чај у по бе ди над фа ши змом.
70 ГО ДИ НА вој не и мо рал не по бе де
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об ја вљу је 29 но вин ских до да та ка у 26 зе ма ља са укуп ном ме сеч ном чи та лач ком пу бли ком од 33 ми ли о на љу ди, а та ко ђе одр жа ва 22 сај та на 16 је зи ка.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“
ПА ВЕЛ НЕ ГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“
ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“
ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTH
ПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTH
ВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИге не рал ни про ду цент RBTH, из вр шни уред ник за Бал кан
МИ ЛАН РА ДО ВА НО ВИЋглав ни пре во ди лац
JЕКАТЕРИНА ТУ РИ ШЕ ВАза ме ник из вр шног уред ни ка за Бал кан
ОЛ ГА АЗИ МО ВАуред ник срп ске ре дак ци је RBTH
БО ЈА НА МИ ШКО ВИЋ,МА ЈА ЈОН ЧИЋ,РУ ЖИ ЦА РА ДОЈ ЧИЋ,ИВА НА КНЕ ЖЕ ВИЋпре во ди о ци
АН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нер
АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи је
НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВуред ник фо то гра фи је
JУЛИЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
© 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL [email protected]. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
70 година победе
Пратите:Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ruskarec.ru/subscribe
Пи ше: Вла ди мир Пу тја тин
Со вјет ски Са вез ни је сво јом во љом ушао у Дру ги свет ски рат, а из њега је иза шао као по бед ник, али са огром ним гу би ци ма – не у по ре ди во ве ћим од гу би та ка за пад них зе ма ља. И по ред то га, по за вр шет ку ра та Запад је тре ти рао СССР као не при јатељ ску зе мљу, а и да нас су че сти поку ша ји да се ре ви ди ра ње го ва уло га и зна чај у по бе ди над фа ши змом.
Д ру ги свет ски рат је умно го ме био пред о дре ђен спе ци фично шћу ме ђу на род ног по рет ка на ста лог по сле Пр вог светског ра та. По ја ви ле су се но ве сло вен ске зе мље (Ју го сла ви ја
и Че хо сло вач ка), ко је су има ле не ре шена те ри то ри јал на пи та ња прак тич но са свим су сед ним др жа ва ма. По ред то га, у зе мља ма Цен трал не и Ју го и сточ не Европе акут ни про блем би ло je пи та ње на цио нал них ма њи на, и тај про блем су има ле све зе мље у ре ги о ну. Ово пи та ње је било суд бо но сно за Че хо сло вач ку, ко ја је 1938. го ди не по ста ла жр тва Мин хен ског спо ра зу ма.По ме ну ти спо ра зум је у су шти ни пот пуно ану ли рао на по ре Мо скве усме ре не на ства ра ње де ло твор ног си сте ма ко лек тивне без бед но сти, а и без то га су ње ни напо ри би ли оте жа ни дис кри ми на ци о ном по ли ти ком пре ма Не мач кој и Со вјет ском Са ве зу, ко ју су 20их и 30их го ди на 20. ве ка спро во ди ле Ве ли ка Бри та ни ја и Фран цу ска. Ре зул тат та кве по ли ти ке у из ве сном сми слу је био и со вјет сконемач ки спо ра зум Мо ло тов–Ри бен троп о не на па да њу, пот пи сан 23. ав гу ста 1939. го ди не. Тај пакт је у по след ње вре ме постао оми ље на те ма мно гих ди ску си ја, али се нај че шће пре ви ђа да је то био из ну ђен ко рак, бу ду ћи да се Со вјет ски Са вез фактич ки на шао у ме ђу на род ној изо ла ци ји.У су шти ни, Ен гле ска, Фран цу ска и САД су у ве ли кој ме ри са ме под ста кле фа шистич ку Не мач ку на агре си ју, док је, са дру ге стра не, Со вјет ском Са ве зу ус краће но са ве зни штво. Ме ђу тим, упра во је СССРу би ло су ђе но да по ста не кључ ни про тив ник Не мач ке у Дру гом свет ском ра ту. Пре лом ни тре ну так у ра ту и по бе да ко ја је усле ди ла би ли су ре зул тат ре ор га
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Све о Великом отаџбинском рату и прослави 70. годишњице Победе – на сајту Руске речи!
http://ruskarec.ru/veliki_otadzbinski_rat
3
ГЕОПОЛИТИКА МАЈ 2015.
ни за ци је еко но ми је, не ве ро ват них на по ра и ма сов ног хе рој ства со вјет ског на ро да.Со вјет ски Са вез је из ра та иза шао са нај број ни јом ар ми јом у Евро пи (око 11 ми ли о на вој ни ка) и про ши ре ним гра ница ма, али и са нај ве ћим и не по врат ним де мо граф ским гу би ци ма (број ке ва рира ју од 26 до 38 ми ли о на, што се мо же по ре ди ти са укуп ним ста нов ни штвом да на шње Пољ ске). Нај ве ће гу бит ке је под не ло ци вил но ста нов ни штво. Са мо је оп са да Ле њин гра да од не ла пре ко 600 000 жи во та, a од то га је 97% љу ди умр ло од гла ди. Ра ди по ре ђе ња, Не мач ка и ње ни са те ли ти су у ра ту из гу би ли око 12 мили о на ста нов ни ка, САД су има ле 405 000 жр та ва, а Ве ли ка Бри та ни ја 350 000. Те број ке до вољ но све до че не са мо о до прино су СССРа за јед нич кој по бе ди, не го и о зна ча ју ко ји Дру ги свет ски рат има за са вре ме ну Ру си ју и дру ге зе мље бив шег
Со вјет ског Са ве за. Ис точ ни фронт је био глав но по при ште кон фрон та ци је у Другом свет ском ра ту.
Cui pro dest?Ако по гле да мо ко ја зе мља је би ла у најпо вољ ни јем по ло жа ју по сле Дру гог светског ра та, ви де ће мо да су то Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве. У рат ним го ди на ма, еко ном ски по тен ци јал САД уве ћан је за 50%. Са мо је ин ду стриј ска про из вод ња уве ћа на 2,5 пу та у од но су на прет ход но ста ње, и 5 пу та у од но су на СССР.Го ди не 1948. у САД је би ло кон цен три сано пре ко 55% укуп не ин ду стриј ске произ вод ње ка пи та ли стич ког све та и го то во 75% свет ских ре зер ви зла та. Пре и мућство САД по твр ђе но је но вим си сте мом ме ђу на род них мо не тар них од но са. На име, 1944. су осно ва ни Ме ђу на род ни моне тар ни фонд (ММФ) и Ме ђу на род на
бан ка за ре кон струк ци ју и раз вој. Чла нови ММФа су фик си ра ли па ри те те сво јих на ци о нал них ва лу та у од но су на до лар и ни су их мо гли ме ња ти без до зво ле руко вод ства ММФа, у ко ме су од лу чу ју ћу уло гу има ли пред став ни ци САД. СССР и ње го ви са ве зни ци уоп ште ни су уче ствова ли у тим ор га ни за ци ја ма.По сле ра та су САД и да ље има ле нај ја чу мор на ри цу и ави ја ци ју на све ту. Шта више, 1945. го ди не је Аме ри ка има ла ну клеар но оруж је, а то је осет но ути ца ло на раз вој ме ђу на род них од но са у по сле ратним го ди на ма. У де цем бру 1945. го ди не у Аме ри ци је чак са ста вљен план бом бардо ва ња ин ду стриј ских цен та ра СССРа и Тран сси бир ске ма ги стра ле ну кле ар ним бо је вим гла ва ма.По че так Хлад ног ра та про у зро ко вао је тр ку у на о ру жа ва њу и кон фрон та ци ју две ју су пер си ла, уме сто да се ме ђу њи ма
Не ком рат, не ком братФ
О Т
О: Т
АС
С
4
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
ус по ста ви са рад ња на обо стра но за довољ ство. Та ко је већ 19. де цем бра 1945. го ди не пред сед ник Тру ман у обра ћа њу аме рич ком кон гре су из ја вио: „Сви ђа ло се то ва ма или не, сви ми мо ра мо призна ти да је по бе да ко ју смо из во је ва ли до не ла аме рич ком на ро ду трај но бре ме од го вор но сти за ру ко во ђе ње све том“.
На лич је по бе деЦр ве на ар ми ја је осло бо ди ла соп стве ну зе мљу, а по ред ње пот пу но или де ли мично још три на ест зе ма ља Евро пе и Азије. Ту осло бо ди лач ку ми си ју жи во том је пла ти ло пре ко ми ли он со вјет ских вој ника чи је ко сти по чи ва ју у Пољ ској (преко 600 000), Ма ђар ској (пре ко 140 000), Че хо сло вач кој (око 140 000), Не мач кој (102 000), Ру му ни ји (69 000), Аустри ји (26 000), Ки ни (9 300), Ју го сла ви ји (8 000), Нор ве шкој (3 400), Бу гар ској (977 љу ди) и Се вер ној Ко ре ји (691 вој ник). Ме ђутим, ка да се да нас у по је ди ним др жа вама Ис точ не Евро пе го во ри о со вјет ској оку па ци ји, а не о осло бо ђе њу тих зе ма ља од фа ши стич ког јар ма, нај че шће се за бора вља це на ко ја је пла ће на за сва ки ме тар осло бо ђе не те ри то ри је.Осим то га, у по след ње вре ме се не го во ри са мо о под ви зи ма Цр ве не ар ми је, не го често и о не га тив ним епи зо да ма ко јих има у сва ком ра ту: о слу ча је ви ма зло ста вљања, пљач ка ња и уби ја ња ци ви ла. И по ред то га што ар хив ски до ку мен ти по твр ђу ју да су та кви слу ча је ви би ли рет ки и да су вој не вла сти стро го ка жња ва ле по чи нио це, по не кад и стре ља њем, на ту те му се ипак стал но по ја вљу ју спе ку ла ци је ко је се по не кад гра ни че са про па ган дом.Са дру ге стра не, ни ко и не по ми ње руски оби чај да се ука зу је по што ва ње чак и по бе ђе ном про тив ни ку, а по го то во осло бо ђе ном ста нов ни штву. Тај оби чај во ди по ре кло још из цар ског пе ри о да. Узми мо, ре ци мо, по ход ру ске ар ми је у Евро пу по сле ра та са На по ле о ном, или ру скотур ски рат 1877–1878. То сво је на сле ђе де мон стри ра ла је и са вре ме на ру ска ар ми ја 2008. го ди не за вре ме конфли ка та у Аб ха зи ји и Ју жној Осе ти ји, а та ко ђе у ми ров ним ми си ја ма на Бал ка ну, где су се ру ски ми ров ња ци бо ри ли против бу ја ња кри ми на ла и где су уче ство вали у чи шће њу те ре на од ми на. Кроз ру ску вој ну бол ни цу, ко ја је на Ко со ву ра ди ла под за ста вом Цр ве ног кр ста, про шло је пре ко 15 000 па ци је на та, ве ћи ном ме штана. Да ли та ко из гле да пор трет бру тал ног „со вјет ског оку па то ра“?
70 година победе
Пи ше: Ри на Би ко ва
Ми ни стар спољ них по сло ва и европ ских ин те гра ци ја Цр не Го ре Игор Лук шић из ја вио је у Бер ли ну да Ру си ја вр ши при ти сак на Цр ну Го ру и да сво јом про па ган дом де стаби ли зу је си ту а ци ју у зе мљи. „Ру ска реч“ је за мо ли ла струч ња ке за Балкан да про ко мен та ри шу ову из ја ву, бу ду ћи да су те ре чи има ле ве ли ког од је ка у ру ским ме ди ји ма.
Ми ни стар спољ них по сло ва и европ ских ин те гра ци ја Цр не Го ре Игор Лук шић у су сре ту са ше фом не мач ке ди пло ма ти је ФранкВал тером Штајн ма је ром у Бер
ли ну из ја вио је да Ру си ја „вр ши при ти сак на Цр ну Го ру“ пре ко Ру ске и Срп ске право слав не цр кве, опо зи ци о них пар ти ја и дру штве них ор га ни за ци ја. Лук шић је иста као да Ру си ја углав ном ко ри сти про паган ди стич ке ме то де и ак ци је про тив ни ка сту па ња у НА ТО, а пре ма по да ци ма Мини стар ства спољ них по сло ва Цр не Го ре, већ две тре ћи не гра ђа на по др жа ва улазак зе мље у Али јан су. Не мач ки ми ни стар спољ них по сло ва сло жио се са цр но горским ко ле гом да Ру си ја вр ши при ти сак на дру ге зе мље, кон крет но на Мол да ви ју, Гру зи ју, бал тич ке и бал кан ске зе мље.По ми шље њу ста ри јег на уч ног са рад ни ка Ин сти ту та за сла ви сти ку Ру ске ака де мије на у ка Пе тра Ис кен де ро ва, Лук ши ће ва из ја ва је по фор ми ан ти ру ска, а по са држа ју не од го ва ра исти ни, и то је још је дан до каз да вла сти Цр не Го ре по ку ша ва ју да ис фор си ра но „уву ку“ зе мљу у евро атлант ску ор би ту. „Објек тив на ана ли за на ме ће за кљу чак да шеф цр но гор ске ди пло ма ти је све сно обма њу је до ма ћу и ме ђу на род ну јав ност. Ма ка ко цр но гор ске вла сти же ле ле да пробле ме у зе мљи при пи шу ̀ не ви дљи вој руци Мо скве`, ствар но ста ње је та кво да све ду бља по ли тич ка кри за у Цр ној Го ри и
рас кол ме ђу при ста ли ца ма и про тив ници ма ула ска у НА ТО има ју уну тра шње раз ло ге. Кри за је иза зва на ти ме што знатан део дру штва не при хва та јед но стра ни евро а тлант ски курс Под го ри це, по мо ћу ко га је она већ ус пе ла да у ве ли кој ме ри по ква ри од но се са Мо сквом“, об ја шња ва Ис кен де ров. По ње го вим ре чи ма, кључ ни мо мен ти тог кур са су ства ра ње пре пре ка за ула зак ру ских бро до ва у цр но гор ске лу ке и ко ри шће ње ад ми ни стра тив них полу га про тив опо не на та вла да ју ћег „тан дема“ – пред сед ни ка Фи ли па Ву ја но ви ћа и пре ми је ра Ми ла Ђу ка но ви ћа. „У са мој Цр ној Го ри су вла сти сво јом поли ти ком ис про во ци ра ле кон фрон та ци ју ко ја је на по ли тич кој сце ни већ по че ла да уби ра сво је кр ва ве пло до ве: у Бу дви је уби јен Са ша Мар ко вић, до след ни опонент евро а тлант ског кур са. Де ста би лиза ци ја си ту а ци је у Цр ној Го ри за и ста је у то ку, али је про у зро ко ва на по ли ти ком цр но гор ских вла сти ко је се без ре зер вно ори јен ти шу на се ди ште ЕУ, и по себ но на се ди ште НА ТОа“, ре зи ми ра Ис кен де ров. Што се ти че Лук ши ће ве тврд ње да, на водно, две тре ћи не Цр но го ра ца по др жа ва улазак зе мље у НА ТО, она се, по ре чи ма Пе тра Ис кен де ро ва, не мо же ни чим пот кре пи ти. „Не за ви сне ан ке те све до че да је си ту а ци ја упра во су прот на. Пре ма до ступ ним по даци ма, за сту па ње Цр не Го ре у НА ТО из јашња ва се са мо че твр ти на ста нов ни штва зе мље. Ве ро до стој ност тих по да та ка потвр ђу је се ре зул та ти ма ан ке та о сту па њу у Европ ску уни ју, на че му цр но гор ско руко вод ство та ко ђе вр ло ак тив но ра ди. ЕУ ни је НА ТО, али и ула зак у ту ор га ни за ци ју по др жа ва ма ње од по ло ви не ис пи та ни ка (од 40% до 45%)“, на во ди ру ски екс перт.
политика и друштво
У Цр ној Го ри про на ђе на „не ви дљи ва ру ка Мо скве“
„Из Лук ши ће вих ре чи фак тич ки про из и ла зи
да у Цр ној Го ри не по сто ји тра ди ци о нал но ру со фил ско рас по ло же ње, не го по сто ји са мо Пу ти но ва про па ган да“
Ни ки та Бон да рев, ста ри ји на уч ни са рад ник Ру ског ин сти ту та за стра те шке сту ди је
5
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
„Ма ка ко вла сти Цр не Го ре то же ле ле, ве ћи на ста нов ни ка још увек не при хва та иде је евро а тлан ти зма. Због то га вла да и мо ра да тра жи не ко оправ да ње и да се по зи ва на фа мо зну `не ви дљи ву ру ку Мо скве`. Те оп ту жбе су пот пу но у ду ху са да шње по ли ти ке Бри се ла. Оне, ме ђутим, не ће по мо ћи да се ре ше ствар ни про бле ми у зе мљи. На про тив, са мо ће још ви ше по ди ћи тен зи ју“, за кљу чу је Ис кен де ров. По ми шље њу ди рек то ра Ин сти ту та за на ци о нал ну енер ге ти ку Сер ге ја Пра восу до ва, обич ни Цр но гор ци и да ље су тра ди ци о нал но при ја тељ ски на стро јени пре ма Ру си ји, и по ред то га што Цр на Го ра ак тив но де мон стри ра сво ју при врже ност по ли тич ком кур су ЕУ и САД. „Ве о ма мно го не крет ни на у Цр ној Го ри при па да Ру си ма. У ту зе мљу до ла зе многи ту ри сти из Ру си је. Ис па да да Цр на Го
ра у еко ном ском сми слу мно го за ви си од Ру си је. То, ме ђу тим, не зна чи да Ру си ја вр ши би ло ка кав по ли тич ки при ти сак на њу. Јед но став но се си ту а ци ја од ви ја та ко да се Цр ној Го ри ис пла ти по др жа ва ње при ја тељ ских од но са са Ру си јом, али се то не до па да ли де ри ма ЕУ и САД. У то ме ле жи кључ ан ти ру ских из ја ва ру ко водства Цр не Го ре“, сма тра екс перт.Јед ном не ин те ли гент ном фра зом Лукши ћу је прак тич но по шло за ру ком да пре цр та исто ри ју ру скоцр но гор ских од но са ду гу 300 го ди на, сма тра Ни кита Бон да рев, ста ри ји на уч ни са рад ник Ру ског ин сти ту та за стра те шке сту ди је. „Из Лук ши ће вих ре чи фак тич ки про изи ла зи да у Цр ној Го ри не по сто ји тради ци о нал но ру со фил ско рас по ло же ње, не го по сто ји са мо Пу ти но ва про па ган да. Све што нас је сје ди ња ва ло то ком ве кова са не ве ро ват ном ла ко ћом је ба че но
на ђу бри ште исто ри је, са мо ра ди јед не Штајн ма је ро ве по хва ле. Као да не ма нити је би ло бра ти мље ња вла ди ке Да ни ла Ње го ша са им пе ра то ром Пе тром I, као да ни је би ло Са ве Ра гу зин ског, бли ског при ја те ља им пе ра то ра Пе тра I, ни ти субвен ци ја ко је је им пе ра тор Па вле I сва ке го ди не да вао Цр ној Го ри. Као да ни је било ру ског кон зу ла та у Ко то ру и за јед ничких бор бе них деј ста ва Ру си је и Цр не Го ре 1806. го ди не“, чу ди се Бон да рев. „Ко је пред ло жио иде ју о сла ве но срп ском цар ству под же злом ру ског мо нар ха – Пе тар I Пе тро вић Ње гош или Пу ти но ва про па ган да? И за што се нај ва жни ја ру ска све ти ња – де сни ца Јо ва на Кр сти те ља – на ла зи у Цр ној Го ри, и за што Ру си ја чак ни не раз ми шља да је тра жи на зад? Је су ли и то ин три ге Ру ске и Срп ске пра вослав не цр кве, о ко ји ма го во ри Лук шић?“ пи та се екс перт.
У Цр ној Го ри про на ђе на „не ви дљи ва ру ка Мо скве“ Ми ни стар спољ них по сло ва и европ ских
ин те гра ци ја Цр не Го ре Игор Лук шић
ФО
ТО
: RE
U T
ER
S
6
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
Пи ше: Ге на диј Си со јев, Ко мер сант
Средином априла Ср би ја је по стала 33. чла ни ца Ме ха ни зма ЕУ за ци вил ну за шти ту и са мим тим је до би ла иста пра ва и при ви ле ги је у тој обла сти као и дру ге пу но правне чла ни це Европ ске уни је. Срп ске вла сти твр де да се то ни ка ко не ће од ра зи ти на са рад њу из ме ђу Бе огра да и Мо скве у окви ру за јед ничког ху ма ни тар ног цен тра у Ни шу. Па ипак, по све му су де ћи, са да може мо за бо ра ви ти пла но ве о ши рењу овог цен тра и до де љи ва њу посеб ног ста ту са ру ском пер со на лу, на че му Мо сква ак тив но ра ди већ ду же вре ме.
Да је Ср би ја са да „за ко рак ближа по ро ди ци европ ских на рода“ – са тим се сла же и Ја дранка Јок си мо вић, ми ни стар ка без порт фе ља за ду же на за европ ске ин те гра ци је. Тај ко
рак је био „под ма зан“ са 60,2 ми ли о на
евра по мо ћи из Фон да со ли дар но сти ЕУ ко ју је Бе о град до био по сле пот пи си ва ња спо ра зу ма.За ни мљи во је да је Бри сел ве о ма бр зо, са мо не ко ли ко ме се ци на кон под но ше ња мол бе, одо брио при дру жи ва ње Бе о града Ме ха ни зму ЕУ за ци вил ну за шти ту. Срп ски ми ни стар уну тра шњих по сло ва за хва лио се ви со ким европ ским го сти ма за та кву опе ра тив ност. Екс пер ти су тај убр за ни по сту пак од мах до ве ли у ве зу са те жњом да се не до зво ли ши ре ње делат но сти ру скосрп ског ху ма ни тар ног цен тра ко ји је 2012. го ди не отво рен у Ни шу и ко ји Евро пља ни и Аме ри кан ци тре ти ра ју као прет ход ни цу ру ске ба зе на Бал ка ну. При ли ком по се те пред сед ни ка РФ Влади ми ра Пу ти на Бе о гра ду у ок то бру прошле го ди не би ло је пред ви ђе но да се потпи ше ме ђу вла дин спо ра зум о усло ви ма при су ства, при ви ле ги ја ма и иму ни те ту за по сле них у ни шком цен тру, али то се ни је до го ди ло. Срп ска стра на је бу квално у по след њем тре нут ку ин си сти ра ла на ски да њу овог пи та ња са днев ног ре да Пу ти но ве по се те.
Ка ко су об ја сни ли Ко мер сан то ви из вори бли ски Vлади Ср би је, „тај до ку мент пред ви ђа да ва ње ве ћих при ви ле ги ја центру и по себ ног ста ту са ње го вом пер сона лу, а он се мо же тре ти ра ти као ди пломат ски, што је но ви ка мен спо ти ца ња у од но си ма из ме ђу Бе о гра да и За па да, ко ји је тим по во дом у ви ше на вра та ста вљао озбиљ не при мед бе“. Ко мер сан то ви саго вор ни ци твр де да европ ске ди пло ма те у Бе о гра ду го то во у сва ком кон так ту са срп ским зва нич ни ци ма да ју до зна ња да има ју не га ти ван став пре ма иде ји о шире њу цен тра у Ни шу и „те жњи Ру са да га по диг ну на ни во ре ги о нал ног цен тра“. Шеф срп ске ди пло ма ти је Иви ца Да чић је по ку шао да „спу сти лоп ту“, убе ђу ју ћи европ ске парт не ре да по но вом спо ра зуму са Ру ском Фе де ра ци јом „Ру си у Ни шу не ће има ти ди пло мат ски, не го ад ми нистра тив нотех нич ки ста тус“, али они тај ста тус већ има ју. У ру скосрп ском доку мен ту, пот пи са ном 2012. го ди не прили ком осни ва ња цен тра, ка же се да држа вља ни Ру си је ко ји ра де у том цен тру „има ју прав ни ста тус ко ји је екви ва лентан ста ту су ад ми ни стра тив нотех нич ког
политика и друштво
Ср би ја жр тву је цен тар у Ни шу ра ди Европ ске уни је?
ФО
ТО
: AP
7
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
осо бља ам ба са де РФ“, и да те рет ко ји се до ста вља у цен тар не мо же би ти кон троли сан, екс про при сан или кон фи ско ван, ни ти мо же по ста ти обје кат суд ских и адми ни стра тив них од лу ка. Из то га сле ди да но ви ру скосрп ски спора зум о цен тру у Ни шу, ко ји на кра ју ни је пот пи сан (ни сам текст спо ра зу ма ни је обе ло да њен), пред ви ђа у нај ма њу ру ку пре ци зи ра ње овла шће ња и ста ту са руских др жа вља на за по сле них у цен тру. Руски ди пло мат ски из вор је за Ко мер сант по твр дио да Мо сква за и ста по ку ша ва да за сво је др жа вља не ко ји ра де у ни шком цен тру из деј ству је ста тус екви ва лен тан ди пло мат ском, „као што је слу чај са запад ним ба за ма“. По сле пот пи си ва ња спо ра зу ма са ЕУ, ми ни стар уну тра шњих по сло ва Ср би је Не бој ша Сте фа но вић је од го ва ра ју ћи на ди рект но пи та ње уве ра вао но ви на ре да Европ ска уни ја не по ста вља Бе о гра ду ника кав услов у ви ду зах те ва да се пре ки не са рад ња са РФ ве за на за ру скосрп ски цен тар у Ни шу. „Пот пу но је ја сно да је наш пут – пут ка ЕУ... То не ис кљу чу је
на шу са рад њу са дру гим парт не ри ма, укљу чу ју ћи и Ру ску Фе де ра ци ју“, из јавио је срп ски ми ни стар. Екс пер ти ко ји ма се Ко мер сант обра тио за ми шље ње сма тра ју да се Бе о град можда и не ће од лу чи ти за га ше ње цен тра у Ни шу, али ће на све на чи не из бе га ва ти ње го во ши ре ње ка ко но ви спо ра зум са ЕУ не би био до ве ден у пи та ње. Пре ма томе, те шко да има сми сла оче ки ва ти до дељи ва ње ви шег ста ту са пер со на лу ни шког цен тра. „Пи та ње цен тра у Ни шу од са мог по чет ка је иза зи ва ло по ле ми ку. А по
што су од но си Ру си је и За па да у озбиљној кри зи, он да све што се да нас де ша ва у од но си ма из ме ђу Бе о гра да и Мо скве или за пад них пре сто ни ца иза зи ва по зор дру ге стра не“, об ја сни ла је за Ко мер сант Алек сан дра Јок си мо вић, ди рек тор ка бео град ског Цен тра за спољ ну по ли ти ку. „Те шко да ће Ср би ја по сле пот пи си ва ња спо ра зу ма са ЕУ на пу сти ти не у трал ну по зи ци ју. Ве ро ват но ће по ку ша ва ти да са ра ђу је и са јед ном и са дру гом стра ном, док ће и јед на и дру га стра на чи ни ти све да се Бе о град при дру жи ње ном бло ку“. Но ви сиг нал да се тре ба кре та ти у за падном сме ру Бе о гра ду је сти гао из Ва шингто на. Већ су тра дан по сле пот пи си ва ња спо ра зу ма о ци вил ној за шти ти са ЕУ држав ни се кре тар САД Џон Ке ри је председ ни ку Ср би је То ми сла ву Ни ко ли ћу упу тио пи смо у име Ба ра ка Оба ме. Ка ко је са оп ште но у ад ми ни стра ци ји срп ског пред сед ни ка, у пи сму се на гла ша ва да су аме рич косрп ски од но си на уз ла зној пута њи, а САД по здра вља ју од луч ност Срби је да по др жи прин ци пе из Хел син ки ја и то ком пе ри о да укра јин ске кри зе.
Пи ше: Петар Искендеров
Уче ста ла уби ства по зна тих лич ности, ко ја не сум њи во има ју по ли тичку по за ди ну, по тре сла су про те клих да на Ис точ ну Евро пу.
У Цр ној Го ри је из ауто ма та убијен Са ша Мар ко вић, бив ши посла ник цр но гор ске скуп шти не и члан не ка да шњег Ли бе рал ног Са ве за Цр не Го ре, а у Укра ји ни су уби је ни Олег Ка ла шњи ков,
бив ши по сла ник Вр хов не ра де и ак ти виста опо зи ци о не Пар ти је ре ги о на, и не зави сни пу бли ци ста и пи сац Олес Бу зи на.Шта је за јед нич ко овим уби стви ма? Пре све га, осе ћај ап со лут не не ка жњи во сти уби ца. Зло чи ни су из вр ше ни усред бе ла
да на и очи глед но су сра чу на ти да иза зо ву страх. Та ква прак са је обич но свој стве на си ла ма ко је има ју по кро ви те ље на ви соким по ло жа ји ма.На ме ћу се па ра ле ле са кр ва вом опе ра цијом „Кон дор“, ко ју су 1970их и 1980их го ди на спро ве ле вла сти не ко ли ко др жа ва Ла тин ске Аме ри ке на чи јем че лу су тада би ли фа ши стич ки и про фа ши стич ки ре жи ми. Та да су у раз ли чи тим зе мља ма (укљу чу ју ћи и САД), уз по др шку америч ких спе ци јал них слу жби, си сте матски уби ја ни ка ко ак ти ви сти опо зи ци је и но ви на ри, та ко и љу ди ко ји су пре дола ска фа ши ста на власт би ли на ви со ким др жав ним функ ци ја ма – на при мер, Орлан до Ле те ли јер, бив ши чи ле ан ски мини стар спољ них и уну тра шњих по сло ва и од бра не у вла ди Сал ва до ра Аљен деа,
ко ји је уби јен 1967. го ди не у Ва шинг то ну.Ор га ни за то ри по ли тич ких уби ста ва у Цр ној Го ри и Укра ји ни има ли су и други, ни шта ма ње ва жан, а мо жда и ва жнији циљ – фи зич ко укла ња ње кон крет них пред став ни ка опо зи ци је или не за ви сних по кре та ко ји на не ки на чин угро жа ва ју ак ту ел ну власт.Са тог гле ди шта, све три жр тве су објектив но ста ја ле на пу ту вла сти ма у Подго ри ци и Ки је ву. Са ша Мар ко вић је разот кри вао на ме ре вла сти да фор си ра ју „увла че ње“ Цр не Го ре у НА ТО за о била зе ћи ре фе рен дум и дру ге нео п ход не про це ду ре, и за ла гао се за ја ча ње ве за са Ру си јом. Он је пре две го ди не дао сле дећу из ја ву: „Аме ри ка је оку пи ра ла Цр ну Го ру. За са да је то де фак то, а де ју ре ће би ти ка да нас си лом уву ку у НА ТО“. По
Ср би ја жр тву је цен тар у Ни шу ра ди Европ ске уни је? За ни мљи во је да је
Бри сел ве о ма бр зо, са мо не ко ли ко ме се ци на кон под но ше ња мол бе, одо брио при дру жи ва ње Бе о гра да Ме ха ни зму ЕУ за ци вил ну за шти ту
Зло слут ни „Кон дор“ кру жи над Цр ном Го ром и Укра ји ном
8
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
ње го вим ре чи ма, три че твр ти не пар ламен тар них пар ти ја увла че Цр ну Го ру у НА ТО, док се три че твр ти не ње них станов ни ка про ти ви то ме. Ја сно је да слич не кон ста та ци је по ни шта ва ју про на тов ску ре то ри ку цр но гор ских вла сти, на че лу са пре ми је ром Ми лом Ђу ка но ви ћем, који је као свој глав ни по ли тич ки пра вац про мо ви сао се вер но а тлант ску ин те граци ју Цр не Го ре, упр кос ми шље њу ве ћи не су на род ни ка.Исто је то ли ко био опа сан за те о ре ти чаре и прак ти ча ре евро а тлан ти зма бив ши укра јин ски по сла ник Олег Ка ла шњи ков. Пре ма до ступ ним ин фор ма ци ја ма, он је још као офи цир у Глав ној оба ве штај ној упра ви Укра ји не при ку пио ма те ри јал који ком про ми ту је са да шњег ше фа Слу жбе без бед но сти Укра ји не Ва лен ти на На ливај чен ка. До ку мен ти су се кон крет но ти ца ли мо гу ћих окол но сти у ко ји ма је На ли вај чен ка вр бо ва ла ЦИА.Ва лен тин На ли вај чен ко је да нас јед на од кључ них фи гу ра у Ки је ву, и упра во он се за ла же за вој но ме ша ње Ва шинг то на у кон фликт на ис то ку Укра ји не. И Марко вић и Ка ла шњи ков су за пра во до ве ли у сум њу кључ ни фак тор спољ не по ли тике сво јих зе ма ља – њен про а ме рич ки и исто вре ме но ан ти ру ски век тор.
При се ти мо се да је опе ра ци ја „Кон дор“ у Чи леу, Ар ген ти ни, Бра зи лу, Уру гва ју, Бо ли ви ји и Па ра гва ју ре а ли зо ва на уз подр шку ЦИА.Што се ти че Оле са Бу зи не, ко ли ко год да је он кон тро верз на лич ност, јед на ње го ва иде ја је не сум њи во аутен тич на, и управо је она про тив ре чи ла кон цеп ци ји држав ног устрој ства Укра ји не, по сма тра ног кроз при зму на ци о на ли стич ке, про фа шистич ке и ан ти ру ске „вла сти Мај да на“. То је иде ја тро је дин ства ру ског на ро да кроз три ње го ва са став на де ла – Ве ли ко ру се, Ма ло ру се и Бе ло ру се. Са та квих по зи ци ја је Олес Бу зи на у сво јим јав ним на сту пи ма кри ти ко вао на ци о на ли сте са обе стра не укра јин ских ба ри ка да, за ла жу ћи се конкрет но за нео п ход ност брат ских од но са из ме ђу Ки је ва, До њец ка, Лу ган ска и Москве. Ме ђу тим, чак и та кве иде је су да нас смр то но сни иза зов за ки јев ске вла сти...У опе ра ци ји „Кон дор“ уби је но је нај ма ње 60 000 љу ди ко ји су сме та ли фа ши стичким ли де ри ма ла ти но а ме рич ких др жа ва и њи хо вим по кро ви те љи ма у Ва шинг тону. Пре ма по да ци ма ме ђу на род них орга ни за ци ја за за шти ту људ ских пра ва, ту опе ра ци ју је кон тро ли сао лич но америч ки др жав ни се кре тар Хен ри Ки синџер, ко ји је да нас је дан од иде о ло га укра
јин ског „Мај да на“, као и евро а тлант ског век то ра у по ли ти ци бал кан ских зе ма ља.Ни је ни ма ло слу чај но што је ми ни стар од бра не Ру си је Сер геј Шој гу ових да на на кон фе рен ци ји за ме ђу на род ну без бедност, одр жа ној у Мо скви, ока рак те ри сао до га ђа је у Укра ји ни као „нај ве ћу тра геди ју у ни зу обо је них ре во лу ци ја“. По њего вим ре чи ма, „у те жњи да уву ку Ки јев у сво ју ор би ту, Аме ри ка и ње ни нај бли жи са ве зни ци пре шли су све мо гу ће гра ни це“.Исто се то мо же ре ћи и за вла сти Цр не Го ре, ко је се у са ве зу са САД и НА ТОом кре ћу у прав цу пре ки да тра ди ци о налних ве за са Ср би јом и Ру си јом, та ко да су при зна ле са мо про гла ше ну не за ви сност Ко со ва и на све на чи не се тру де да на тери то ри ју сво је зе мље до ве ду вој не ба зе НА ТОа. Та квим вла сти ма, ка кве су данас у Ки је ву и Под го ри ци, за и ста не треба ју не за ви сни по ли ти ча ри и но ви на ри (по го то во ако по се ду ју и до ку мен те ко ји ком про ми ту ју „евро а тлан ти сте“). А оне ко ји су пре ви ше твр до гла ви „Кон дор“ одно си у сво је пре ко о ке ан ско гне здо.
Пе тар Ах ме до вич Ис кен де ров је док тор исто риј ских на у ка, ста ри ји на уч ни са радник Ин сти ту та за сла ви сти ку Ру ске акаде ми је на у ка.
погледи
ИЛ
У С
ТР
А Ц
И ЈА
: АЛ
ЕК
СЕ
Ј И
ОР
Ш
9
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.политика и друштво
Пи ше: Игор Гре ков
Са мо ме сец да на пре уби ста ва позна тих но ви на ра Оле са Бу зи не и Сер ге ја Су хо бо ка у Укра ји ни, и Са ше Мар ко ви ћа у Цр ној Го ри, у Бе о гра ду је одр жа на ме ђу на род на кон фе рен ци ја ОЕБСа, по све ће на бри зи о без бед но сти но ви на ра. Меди ји, ме ђу тим, ни су по ми ња ли све де та ље ве за не за очи глед ну по литич ку ан га жо ва ност чи та вог ску па. На и ме, европ ски функ ци о не ри су се по све ти ли на па ду на „Char lie Hebdo“ и звер стви ма „Ислам ске др жаве“, али се ни су оба зи ра ли на убиства но ви на ра у Укра ји ни и са мо су се лек тив но ко мен та ри са ли уби ства на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је.
Н а кон фе рен ци ји ОЕБСа о безбед но сти но ви на ра, одр жа ној у Бе о гра ду 26. и 27. мар та, руска де ле га ци ја је под не ла из вештај о зло чи ни ма при пад ни ка укра јин ских ору жа них фор
ма ци ја. Из ве штај је при пре мио Мак сим Гри гор јев, ди рек тор Фон да за ис тра жива ње про бле ма де мо кра ти је. Збор ник ма те ри ја ла са др жи, из ме ђу оста лог, доку мен то ва на све до чан ства оче ви да ца о му че њу за ро бље ни ка и о то ме ка ко је арти ље ри ја уни шта ва ла стам бе не че твр ти, као и кон крет не при ме ре му че ња ко ји ма су при пад ни ци укра јин ских ору жа них фор ма ци ја под вр га ва ли за ро бље ни ке, а ме ђу њи ма и но ви на ре.Пер со нал ни при ме рак из ве шта ја уручен је Ду њи Ми ја то вић, пред став ни ци ОЕБСа за ду же ној за сло бо ду ме ди ја.
Ме ђу тим, функ ци о не ри ОЕБСа ни су по ми ња ли тај ма те ри јал, ни ти су од гово ри ли на „не при јат на“ пи та ња ве за на за по ги би ју ру ских но ви на ра у Укра ји ни. Ди ску си ја о уби стви ма но ви на ра све ла се на упад у ре дак ци ју „Char lie Heb do“, и са мо је по ме ну то да је про шле го ди не на те ри то ри ји зе ма ља чла ни ца ОЕБСа поги ну ло се дам ре пор те ра. Ни је, ме ђу тим, пре ци зи ра но да су го то во сви они по гину ли у Укра ји ни. У пи та њу су до пи сни ци Ру ске др жав не ра диоте ле ви зи је (ВГТРК) Игор Кор не љук и Ан тон Во ло шин, фоторе пор тер Ан дреј Сте њин и сни ма тељ Пр вог ка на ла Ана то лиј Кљан.Ру ска де ле га ци ја је у окви ру „окру глог стола“ да ла реч ре пор те ри ма из Мо скве да сами ис при ча ју у ка квим усло ви ма они са да ра де у Ки је ву. Ре пор тер ка ка на ла Li fe News Жа на Кар пен ко ис при ча ла је о на па ди ма „Де сног сек то ра“, о то ме ка ко су екс тре мисти ки ди са ли на те ле ви зиј ску еки пу у Кије ву, раз би ли ка ме ру и ру ској но ви нар ки од у зе ли мо бил ни те ле фон. Ме ђу тим, Карпен ко вој ни је до зво ље но да на кон фе ренци ји ОЕБСа ис при ча цео слу чај. Шта више, по сле ње ног на сту па ор га ни за то ри су од лу чи ли да из ме не на ја вље ни план ра да и спи сак го вор ни ка, због че га Ма рат Сајчен ко, сле де ћи ре пор тер Li fe Newsа са тог спи ска, ни је мо гао да на сту пи са сво јим из ве шта јем, по све ће ним ње го вом бо равку у за ро бље ни штву у укра јин ским оружа ним фор ма ци ја ма, у ма ју 2014. го ди не. „То је, на жа лост, про па ган ди стич ки рат у ко ме но ви на ри не би тре ба ло да уче ствују. Због то га сам ве о ма кри ти чан пре ма си ту а ци ји у Укра ји ни. Знам да ру ски нови на ри та мо не мо гу да до би ју акре ди таци ју, и да су не ки од њих чак и уби је ни“, из нео је сво је ми шље ње Ро ман Бер нер,
но ви нар из Швај цар ске, у ко мен та ру ко ји је дао те ле ви зиј ској еки пи ВГТРК. Ко ли ко год су мо гли, мо де ра то ри конфе рен ци је су за кла ња ли укра јин ску де ле га ци ју од не у год них пи та ња ко лега, по зи ва ју ћи да се го во ри „уоп ште о но ви на ри ма, без ве зи ва ња за Ру си ју и Укра ји ну“. Ме ђу тим, тај апел ипак ни је уро дио пло дом, јер је укра јин ска страна ко ри сти ла сва ку при ли ку за бу са ње у пр са по во дом до стиг ну ћа Мај да на, као и за нео сно ва не оп ту жбе упу ће не ру ским но ви на ри ма због „ме диј ске агре си је“ на Укра ји ну, због њи хо вог то бо жњег учешћа у рат ним деј стви ма на стра ни „теро ри ста“ и му че ња (!) ко ји ма су под врга ва ли укра јин ске вој ни ке. „У рат ним усло ви ма до но се се раз не од луке, а ми смо са да у ра ту са Ру си јом. Украјин ски ме ди ји су за пра во ве о ма сло бод ни и ра де у сло бод ним усло ви ма“, из ја ви ла је Ми ро сла ва Гон гад зе, во ди тељ ка украјин ског про гра ма ра диоста ни це „Глас Аме ри ке“, ко мен та ри шу ћи за бра ну ра да ру ских ТВ ка на ла у Укра ји ни и ус кра ћива ње акре ди та ци је ру ским но ви на ри ма. „Ми слим да то не ма ни ка кве ве зе са де мо кра ти јом ка да не ка зе мља за тва ра свој ме диј ски про стор, уто ли ко пре током кон флик та, ка да љу ди тре ба да има ју увид у раз ли чи та ми шље ња о оно ме што се до га ђа“, про ко мен та ри са ла је Ели сон Ма кен зи, бив ша ди рек тор ка На ци о налног ин сти ту та за но ви нар ство и кон султант за ме ди је у Аустри ји. По сле кон фе рен ци је ОЕБСа, ње ни учесни ци су још јед ном на бро ја ли стан дардне пре по ру ке ко је ина че упу ћу ју вла да ма у ве зи са за шти том но ви на ра, и ко је, као што је још јед ном по твр ђе но са мо ме сец да на ка сни је, ни су има ле ни ка квог ефек та.
ФО
ТО
: МС
П Р
Е П
У Б
ЛИ
КЕ
СР
БИ
ЈЕ
Те шко но ви на ри ма кад их ОЕБС чу ва
10
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
Пи ше: Александaр Ши ро ко рад, Не за ви си мое во ен ное обо зре ние
Још од почетка Другог светског рата Лондон, Вашингтон и Ватикан су припремали савез источноевроп ских земаља (Балканскоподунавску конфедерацију) са циљем да он ступи у војни сукоб са СССРом. План је осујећен великим победама Црвене армије, великом проницљивошћу совјетских вођа и способном тајном службом, уз важну улогу РПЦ.
У 2015. Русија слави 70 година победе у Великом отаџбинском рату. Славећи своје велике победе присећа се свакако и улоге савезника са којима се ујединила у борби против
Хитлера, а чији су поступци у руским министарским кабинетима изазвали огромну љутњу и бес. Вин стон Чер чил је не ко ли ко пу та ре као: „Не сме мо до зволи ти Со вје ти ма да уђу у до ли ну Ду на ва и на Бал кан“.„Сва ки пут ка да би ен гле ски пре ми јер ин си сти рао на ин ва зи ји пре ко Бал ка на, сви ма при сут ни ма је би ло са свим ја сно шта он же ли. Он би хтео да се као клин за ри је у Цен трал ну Евро пу ка ко би спречио Цр ве ну ар ми ју да уђе у Аустри ју и Ру му ни ју, па ако је мо гу ће – чак и у Мађар ску“, го во рио је Френ клин Ру звелт свом си ну Ели о ту.То ком 1940. Чер чил је уз по др шку САД из нео сво ју иде ју о ства ра њу Бал кан скопо ду нав ске кон фе де ра ци је – бло ка балкан ских и по ду нав ских зе ма ља ко ји би био окре нут про тив Со вјет ског Са ве за. У са став те фе де ра ци је тре ба ло је да уђу Бу гар ска, Ју го сла ви ја, Тур ска, Грч ка, Алба ни ја и Ма ке до ни ја. Та фе де ра ци ја би би ла са мо стал на др жав на је ди ни ца ко јом би ру ко во ди ла Ен гле ска.
Пр ви ко ра ци: Пољ ска и Че хо сло вач ка, Ју го сла ви ја и Грч ка
Је дан од пр вих ко ра ка у фор ми ра њу анти со вјет ског бло ка би ла је при вре мена „Пољ скоче хо сло вач ка фе де ра ци ја“ ство ре на у но вем бру 1940, по сред ством еми грант ских вла да тих зе ма ља у Лондо ну. По сле ра та у са став по ме ну те фе де ра ци је Ен гле ска је пла ни ра ла да укљу чи Ру му ни ју, Ма ђар ску, а мо жда и Аустри ју. Дру ги ко рак у ства ра њу ан тисо вјет ског бло ка био је по ли тич ки са вез скло пљен у ја ну а ру 1942. од стра не грчке и ју го сло вен ске вла де у из гнан ству.
Исто вре ме но је у Лон до ну пот пи сан и пољ скоче хо сло вач ки спо ра зум о оснива њу дру ге фе де ра ци је – Цен трал ноевроп ске уни је.Од мах на кон по чет ка Ве ли ког отаџ бинског (Дру гог свет ског) ра та, со вјет ска вла да се обра ти ла Чер чи лу са пред ло гом опе ра ци је ко јом би се кре ну ло у на пад про тив Не мач ке. Нај бо љи на чин да се одву че део ди ви зи ја Вер мах та са Ис точ ног фрон та би ло би бри тан ско ис кр ца ва ње у Фран цу ској. Бри тан ци би мо гли да се ис кр ца ју и у Нор ве шкој, ко ја је би ла под не мач ком оку па ци јом. Има ју ћи у ви ду над моћ Бри та на ца на мо ру и ге о граф ски по ло жај Нор ве шке, Лон дон је имао ве лике шан се за успех.Бри тан ци су то ком 1942. по че ли да припре ма ју опе ра ци ју „Ју пи тер“ – ин ва зи ју Нор ве шке. Чер чил је ра чу нао да ће успе ти да пре ва ри и Хи тле ра и Ста љи на.
70 година победе
Тре ћи свет ски рат са Ду на ва и Бал ка на?
Па па Пи је XII био је не по ко ле бљи ви
ан ти ко му ни ста и ру со фоб. Он је отво ре но по др жа вао на пад Не мач ке на Со вјет ски Са вез. Чер чи ло ву иде ју Бал кан ско-по ду нав ске кон фе де ра ци је Пи је XII је при мио са оду ше вље њем.
Нео би сти ње не Чер чи ло ве же ље: гра ђа ни Со фи је 15.
сеп тем бра 1944. по здра вља ју тру пе
Цр ве не ар ми је
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
ВО
СТ
И“
11
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
Ме ђу тим, Ста љин је од луч но од био да тај план узме у раз ма тра ње.Ствар је у то ме што је Ста љин, за раз лику од Хи тле ра, знао за дру гу опе ра ци ју под на зи вом „Торч“. У Нор ве шку су би ли усме ре ни ско ро сви ве ли ки бро до ви Немач ке рат не мор на ри це и сто ти не те шких
при о бал них то по ва. А са ве знич ке сна ге су се ис кр ца ле у Се вер ној Афри ци. И то ни је би ла стра те шка гре шка – на про тив, то је био пр ви ко рак у ви ше фа зној опера ци ји за оства ри ва ње свет ске до ми наци је САД и Ен гле ске. На кон за у зи ма ња Се вер не Афри ке би ло је на ре ду за у зима ње Си ци ли је, а за тим и ка пи ту ла ци ја Ита ли је, што би за тим би ло са вр ше но по ла зи ште за ин ва зи ју на Бал кан. То ме су та ко ђе до при не ли и двор ски пре врати у Ита ли ји, Ма ђар ској, Бу гар ској и Ру му ни ји.Ко ме је био упу ћен пап ски бла го слов?Ве ли ку уло гу у пла но ви ма ства ра ња Балкан скопо ду нав ске кон фе де ра ци је имао је Ва ти кан. Па па Пи је XII био је не по коле бљи ви ан ти ко му ни ста и ру со фоб. Он је отво ре но по др жа вао на пад Не мач ке на Со вјет ски Са вез. Чер чил је ову иде ју Бал кан скопо ду нав ске кон фе де ра ци је Пи ја XII при мио са оду ше вље њем. Према ста ву па пе, Ри мо ка то лич ка цр ква је тре ба ло да до ми ни ра у упра вља њу том фе де ра ци јом. Нео гра ни че ни вла дар Ма ђар ске, ре гент Ми клош Хор ти, крајем 1942. сту па у пре го во ре са Ве ли ком Бри та ни јом и САД о из ла ску из ра та, а 30–31. ја ну а ра 1943. у гра ду Ада ни (Тур ска) одр жан је са ста нак Вин сто на Чер чи ла са тур ским пред сед ни ком Инени јем, ко ји је, пре ма ре чи ма ма ђар ског ам ба са до ра у Ан ка ри Ино ша Верн леа,
по твр дио Чер чи ло ву иде ју о ства ра њу „бал кан ске фе де ра ци је“.
Про јек ти по сле рат ног устрој ства Евро пеЧер чил је са мо у оп штим цр та ма го ворио о то ме да ће по сле за вр шет ка ра та ве ро ват но би ти фор ми ра не три гру пе зема ља: бал тич ка, цен трал но е вроп ска и јужно е вроп ска (план Бе не ша). По ли циј ску уло гу у тим обла сти ма има ла би огром на ен гле скоаме рич ка ва зду хо плов на фло та (го во ри ло се о 50 000 ави о на).По след њи де таљ се та ко ђе сви део Тур цима по што је Чер чил го во рио о за штит ној уло зи фло те у слу ча ју про до ра Ру си је на Бал кан.План је био вр ло бли зу да се оства ри већ пре сеп тем бра 1943. За у зи ма ње ве ћег де ла Ита ли је мо гло би да иза зо ве прела зак вла да Ма ђар ске, Бу гар ске, Ру муни је, Ал ба ни је, а мо жда и Ју го сла ви је, на стра ну за пад них са ве зни ка. Ја сно је да би ства ра ње но ве са ни тар не ба ри је ре (фр. „cor don sa ni ta i re“) озбиљ но оте жало да ље на пре до ва ње Цр ве не ар ми је. Ни је био ис кљу чен као мо гућ ност ни про бој те ба ри је ре, што би до ве ло до су ко ба из ме ђу зе ма ља ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је.За што се ни је оства рио ви ше фа зни план Чер чи ла и Пи ја XII? Без у слов на ка пи тула ци ја Ита ли је про гла ше на је 8. сеп тем
Тре ћи свет ски рат са Ду на ва и Бал ка на?
На рав но да ни је са мо
за слу га ма тен ки ста и мор на ра по ста вљен крст на Бал кан ско- -по ду нав ску кон фе де ра ци ју, не го и уз по моћ на ших ди пло ма та и оба ве шта ја ца.
Остав ши без свог
упо ри шта на Апе нин ском по лу о стр ву, Чер чил и Пи је XII, ме ђу тим, ни су од у ста ли од иде је о осни ва њу Бал кан ско-по ду нав ске кон фе де ра ци је. Али он да је на сце ну сту пи ла Цр ве на ар ми ја: 31. ав гу ста 1944. ру ски тен ко ви су ушли у Бу ку решт, 16. сеп тем бра – у Со фи ју, 20. ок то бра – у Бе о град, а 13. фе бру а ра 1945. – у Бу дим пе шту.
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
ВО
СТ
И“
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
ВО
СТ
И“
Цр ве на ар ми ја у Со фи ји. По сле ра та у са став по ме ну те фе де ра ци је Ен гле ска је пла ни ра ла да укљу чи Ру му ни ју, Ма ђар ску, а мо жда и Аустри ју.
12
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
бра 1943. Краљ се пре дао са ве зни ци ма. Ба та љон не мач ких па до бра на ца је истовре ме но за у зео глав ни штаб ита ли јанске Вр хов не ко ман де. А три да на ка сни је осло бо ђен је дик та тор Бе ни то Му со лини ко ји је до та да био за тво рен. Не мач ке тру пе су за не ко ли ко да на без бор бе за узе ле ско ро це лу Ита ли ју.Остав ши без свог упо ри шта на Апенин ском по лу о стр ву, Чер чил и Пи је XII, ме ђу тим, ни су од у ста ли од иде је о осни ва њу Бал кан скопо ду нав ске конфе де ра ци је. Али он да је на сце ну ступи ла Цр ве на ар ми ја: 31. ав гу ста 1944. ру ски тен ко ви су ушли у Бу ку решт, 16. сеп тем бра – у Со фи ју, 20. ок то бра – у Бе о град, а 13. фе бру а ра 1945. – у Бу дим пе шту.
Ру ску мор на ри цу је за у ста ви ло са мо на ре ђе ње из Мо сквеКра јем ав гу ста 1944. со вјет ска Ду нав ска фло ти ла кре ну ла је уз Ду нав и уз борбу про шла кроз Бе о град, Бу дим пе шту, Бра ти сла ву и Беч. На рав но да ни је са мо за слу га ма тен ки ста и мор на ра по ста вљен крст на Бал кан скопо ду нав ску кон фе дера ци ју, не го и уз по моћ на ших ди пло ма та и оба ве шта ја ца.Тре ба под се ти ти и на уло гу Ру ске право слав не цр кве (РПЦ). По чет ком ра та со вјет ске вла сти су за у ста ви ле кри тико ва ње Ри мо ка то лич ке цр кве од стра не со вјет ске штам пе. Мо сква је на пра вила низ ко ра ка у су срет Ва ти ка ну. Међу тим, на по ри Ва ти ка на усме ре ни на уре ђе ње за себ ног ми ра и ус по ста вља ње Бал кан скопо ду нав ске кон фе де ра ци је ни су мо гли а да не ути чу на став Кремља. „Пр ви пло тун“ по Ва ти ка ну упу тило је ру ко вод ство РПЦ. По чет ком 1944. у „Жур на лу Мо сков ске па три јар ши је“ об ја вљен је текст па три јар ха Сер ги ја усме рен про тив Ри мо ка то лич ке цр кве. Чла нак под на зи вом „Да ли Хри стос
има на ме сни ка у Цр кви?“ био је вр ло за па жен на За па ду и иза звао је ре ак ци је у вер ским и по ли тич ким кру го ви ма. У свом тек сту па три јарх Сер ги је је ис такао да је и са ма по ми сао на би ло ка кво на ме сни штво у Цр кви не за ми сли ва и бо го хул на.На По ме ном са бо ру 6. фе бру а ра 1945. оштро је кри ти ко ван пред лог Пи ја XII о „ме ком“ ми ру са Не мач ком. Ру ска пра во слав на цр ква је 1944–1946. во дила озбиљ не раз го во ре са ру ко вод ством пра во слав них цр ка ва у зе мља ма ко је би тре ба ло да бу ду део Бал кан скоподу нав ске кон фе де ра ци је, а по себ но са срп ском, ру мун ском и бу гар ском. Крајем 1944. ру ко вод ство РПЦ је по крену ло ства ра ње „си сте ма пра во слав ног
је дин ства“ ко је је пред ви ђа ло ве о ма бли ску са рад њу по ме сних пра во славних цр ка ва.Не по сред но по сле Кон фе рен ци је у Јалти, где је ко нач но пре ва зи ђе на иде ја о Бал кан скопо ду нав ској кон фе де ра цији, Мо сков ска па три јар ши ја је об ја ви ла из ја ву па три јар ха Алек си ја, у ко јој он из ра жа ва „нај ве ће за до вољ ство и радост“ ис хо дом кон фе рен ци је: „За ло же на је чвр ста осно ва бу ду ћег ми ра у це лом све ту. То је упра во оно за шта се Цр ква не пре ста но мо ли – ̀ за мир у це ло ме свету’ – ко ји се на зи ре у бли ској бу дућ ности. Ко нач но ће би ти сло мљен и скр шен `маљ це ле зе мље’ (Прор. Је ре ми ја 50, 23) – стра шан и раз о ран не мач ки фа ши зам – не са мо си лом хра брих вој ни ка са везнич ких др жа ва, не го и му дро шћу на шег ве ли ког Ста љи на и ше фо ва вла да наших са ве зни ка. Све ово са си гур но шћу про из и ла зи из чвр стих и ја сних од лу ка на Кон фе рен ци ји ко ја је се би по ста вила за циљ да `о бе збе ди та кве усло ве да љу ди у свим зе мља ма мо гу да про жи ве цео свој жи вот не зна ју ћи за страх и за не ма шти ну’“.
Пи ше: Кон стан тин Ка ча лин, ИА Рег нум
Ју го сла ви ја је по слу жи ла као екс пери мен тал на и ге о по ли тич ка ме тафо ра за ве ће игре са Ру си јом.
С је ди ње не Др жа ве су још 1977. по че ле да раз ми шља ју о „будућ но сти Ју го сла ви је“. Било је ја сно да ће по сле смр ти мар ша ла Ти та Мо сква же ле ти да се при бли жи но вом ру ко
вод ству у Бе о гра ду и да се би омо гу ћи при ступ на Бал кан и на Ја дран ско мо ре. ЦИА је раз ра ди ла план за при пре му и фи нан си ра ње опо зи ци је и ди си де на та „ан ти ко му ни стич ке ори јен та ци је“. Пред сед ник САД Ро налд Ре ган је 1987. осно вао „Ко ми тет за пру жа ње по мо ћи де мо крат ским ди си ден ти ма Ју го сла вије“, ко ји је иза брао оне „нај до стој ни је“: Али ју Изет бе го ви ћа из Бо сне и Хер цего ви не и Фра њу Туђ ма на из Хр ват ске. Они су до би ли за да так да се „ба ве децен тра ли за ци јом“ СФРЈ. До ла ском на власт бив ших ди си де на та Изет бе го ви ћа и Туђ ма на, на Бал ка ну је по чео рат. Југо сла ви ја се рас па ла на ма ле др жа ве под кон тро лом Ва шинг то на.„Ју го сло вен ски сце на рио“, ко ји су са стави ле ЦИА и Бе ла ку ћа, под ра зу ме вао је огром ну фи нан сиј ску и вој ну по моћ Сара је ву и За гре бу, ко ји су тач но пра ти ли сва упут ства „мен то ра из Ва шинг то на“. Дру ги ва жан за да так био је ме диј ски рат про тив Ср би је. Од Ср ба је тре ба ло начи ни ти „глав не крив це“ за све бал канске не сре ће. Иде о ло шка и про па ганд на ма ши не ри ја За па да је из да на у дан свом ста нов ни штву пу ни ла гла ве, по на вља јући: „Ср би за слу жу ју да бу ду ка жње ни“. У по сао су се укљу чи ли сви: и пред седни ци, и пре ми је ри, и но ви на ри. Срп ски но ви на ри су на то под се ти ли ових да на на сај ту In ter ma ga zin.rs. Ево не ко ли ко „нај и скре ни јих“ из ја ва:„Тре ба ло би да бом бар ду је те Ср бе“, изја вио је па па рим ски Јо ван Па вле II, обра ћа ју ћи се аме рич ком пред сед ни
погледи
Чер чил је уз по др шку САД из нео сво ју иде ју о
ства ра њу Бал кан ско-по ду нав ске кон фе де ра ци је – бло ка бал кан ских и по ду нав ских зе ма ља ко ји би био окре нут про тив Со вјет ског Са ве за. У са став те фе де ра ци је тре ба ло је да уђу Бу гар ска, Ју го сла ви ја, Тур ска, Грч ка, Ал ба ни ја и Ма ке до ни ја. Та фе де ра ци ја би би ла са мо стал на др жав на је ди ни ца ко јом би ру ко во ди ла Ен гле ска.
Аме ри ка је рат про тив Ру си је по че ла од Ср би је
70 година победе
13
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
ку Клин то ну за вре ме јав ног на сту па у Ден ве ру. „Ср би су на род без за ко на и ве ре. То је на род раз бој ни ка и те ро риста“, из ја вио је пред сед ник Фран цу ске Жак Ши рак у ју ну 1995. „Мо лим се да се ва тра не бе ска об ру ши на Ср бе“, изја вио је отац Пјер, по зна ти све ште ник у Фран цу ској. „Што се ти че Ср ба... То је је дан бо ле стан на род“, из ја вио је ге не рал Жак Кот, бив ши ко ман дант Ун про фо ра у Бо сни и Хер це го ви ни, у Па ри зу 1997. „Ср бе тре ба ба ци ти на ко ле на“ – Кла ус Кин кел, ми ни стар спољ них по сло ва Немач ке у ма ју 1992. „Ср би су зло чи нач ки ду пе глав ци“ – Ри чард Хол брук, спе цијал ни пред став ник пред сед ни ка САД Била Клин то на у Ју го сла ви ји, 6. но вем бра 1995. за „NewYor ker“. „За у ста ви те Ср бе. Од мах. За у век“ – Мар га рет Та чер, бив ша пре ми јер ка Ве ли ке Бри та ни је за „New York Ti mes“ у ма ју 1994. „Не ка се Ср би по да ве у соп стве ном смра ду“ – Хел мут Кол, кан це лар Не мач ке, по чет ком 1998. „Рат про тив Ср ба ни је ви ше са мо вој ни су коб. То је бит ка из ме ђу до бра и зла, изме ђу ци ви ли за ци је и вар вар ства“ – То ни Блер, пре ми јер Ве ли ке Бри та ни је за вре
ме НА ТО агре си је про тив Ср би је 1999. „Ср би спро во де те рор и си лу ју ал бан ску де цу“ – Бил Клин тон, пред сед ник САД, на про сла ви 50го ди шњи це НА ТОа у Ва шинг то ну, 225. апри ла 1999. „Про шле не де ље има ли смо де ве то ро уби је них Срба. Ове не де ље осмо ро. То је ја сан на предак“ – Бер нар Ку шнер, шеф ми си је УН на Ко со ву и Ме то хи ји за про грам ТВ ка на ла „Fran ce 2“ у мар ту 2000. „Би ло је вре ме да се на пад не Ју го сла ви ја, на дам се да није су ви ше ка сно!“ – до бит ник Но бе ло ве на гра де за књи жев ност Гин тер Грас, 26. мар та 1999, два да на на кон што је по че ло бом бар до ва ње Ју го сла ви је.Би ло је ја сно да Ју го сла ви ја тре ба да по слу жи као екс пе ри мен тал на и ге о
по ли тич ка ме та фо ра за ве ће игре са Ру си јом. Др жав ни се кре тар САД Џејмс Беј кер је у Ли са бо ну 24. ма ја
1992, отво ре но из ја вио о пла нови ма Ва шинг то на: „... Же ли мо да у Ру си ји бу де ве ли ки број др жа ва. На при мер, на Уралу, у Си би ру и на Да ле ком
ис то ку“. По зна ти аме рич ки по ли ти ко лог Збиг њев Бжежин ски је сил но при жељки вао да про функ ци о ни ше план пре ма ко јем би Ру си ју чи нио ве ли ки број кон феде рал них др жа ва, чи је би „им пе ри ја ли стич ке те жње би ле сла би је из ра же не“. Бже жин ски је чвр сто уве
рен да Аме ри ка тре ба да подр жи се па ра ти зам у Ру си ји.
За пад ни ме ди ји су убе дљиво до би ли ме диј ски рат про тив Ср би је и обич них Ср ба, а он да су од лу чи ли да се на то ме не за
у ста ве. На кон што су на Бал ка ну ис про ба ли нај но ви је про па ганд не
тех но ло ги је, од лу чи ли су да кре ну даље – на Ру си ју. Ми то ни смо од мах схвати ли. Ду го смо ве ро ва ли у при ја тељ ство са ЕУ и Аме ри ком. На свим фе де рал ним ТВ ка на ли ма смо гле да ли хо ли вуд ске акци о не фил мо ве и са пу ни це. На да ли смо се да Ва шинг тон во ли Ру се и да је спреман да им у све му по мог не. Али уза луд. Нај но ви ји до га ђа ји у Укра ји ни су по каза ли да су се Аме ри кан ци и Евро пља ни јед но став но при пре ма ли да Ру си ју ба це на ко ле на и да учи не исто што су учини ли са не ка да сна жном и на пред ном Ју го сла ви јом. До бро је да смо ко нач но „про гле да ли“ и да сад зна мо да је „ју госло вен ски сце на рио“ био са мо увер ти ра. Би ла је то са мо при пре ма за „кр ста шки по ход“ про тив Ру си је, про тив ко је се води отво рен ин фор ма ци о ни и еко ном ски рат. Бже жин ски је одав но ре као сво јим га зда ма: „Ру си ја је наш глав ни про тивник и тре ба по сти ћи да она ви ше ни ка да не сме та Аме ри ци да кон тро ли ше цео свет. Сло ми ли смо Ју го сла ви ју. Ред је на Ру си ју“.
Константин Качалин је руски експерт за Балкан.
Аме ри ка је рат про тив Ру си је по че ла од Ср би је
ИЛ
УС
ТР
АЦ
ИЈА
: АЛ
ЕК
СЕ
Ј И
ОР
Ш
Западни медији су
убедљиво добили медијски рат против Србије и обичних Срба, а онда су одлучили да се на томе не зауставе
14
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
Пи ше: Ки ра Је го ро ва
Мо сква је пу на успо ме на на Вели ки отаџ бин ски рат: на мо били за ци ју у ју ну 1941, на го то во не пре кид не ва зду шне на па де и ева ку а ци ју, али и на по вла че ње не при ја те ља и по вра так вој ни ка са фрон та. Јед на од нај у пе ча тљиви јих успо ме на је пр ва Па ра да по бе де одр жа на у ју ну 1945.
У ма ју 2015. на Цр ве ном тргу у Мо скви би ће одр жана вој на па ра да по во дом 70го ди шњи це По бе де над фа ши змом. Ме ђу тим, Пара да ни је је ди но под се ћа
ње на Ве ли ки отаџ бин ски рат. „Ру ска реч“ сво јим чи та о ци ма пред ла же посеб ну ту ри стич ку мар шру ту по нај значај ни јим ме сти ма ве за ним за Ве ли ки отаџ бин ски рат, где се Мо сква ви ди очи ма обич них гра ђа на ко ји су ме сеци ма жи ве ли под бом ба ма и жељ но иш че ки ва ли по бе ду.
Бе ло ру ска же ле знич ка ста ни цаОв де ста је елек трич ни воз „Аеро експрес“ ко ји са аеро дро ма Ше ре ме тје во пут ни ке пре во зи до цен тра Мо скве.Згра да же ле знич ке ста ни це по диг нута је још 1912. го ди не, у вре ме цар ске Ру си је. За вре ме Дру гог свет ског ра та ода тле су еша ло ни кре та ли на фронт, а Мо ско вља ни су ис пра ћа ли вој ни ке на пе ро ни ма же ле знич ке ста ни це. На Бе ло ру ској же ле знич кој ста ни ци је 26. ју на 1941, че ти ри да на на кон на па да Не мач ке на СССР, пр ви пут из ве де на песма „Све ти рат“ („Свя щ ен ная во й на“), ко ја је по ста ла не зва нич на рат на хим на це лог со вјет ског на ро да. У знак се ћа ња на овај до га ђај, на згра ди же ле знич ке ста ни це по ста вље на je спо менпло ча.На ову же ле знич ку ста ни цу је 1945. стигао пр ви воз Бер лин–Мо сква ко ји су сви жељ но оче ки ва ли, јер су се њи ме вра ћали вој ни ципо бед ни ци.
Ста ни ца ме троа „Ма ја ков ска“ Да би сте са Бе ло ру ске же ле знич ке стани це сти гли до ста ни це ме троа „Ма ја
Мо сква у ши ње лу Ве ли ког отаџ бин ског ра та
ФО
ТО
: LO
RI /
LE
GIO
N-M
E D
IA
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
ВО
СТ
И“
70 година победе
15
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
Мо сква у ши ње лу Ве ли ког отаџ бин ског ра та
ФО
ТО
: ТА
СС
ФО
ТО
: LO
RI /
LE
GIO
N-M
E D
IA
ФО
ТО
: LO
RI /
LE
GIO
N-M
E D
IA
16
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
ков ска“, уђи те у ме тро на ста ни ци „Бе лору ска“ и си ђи те на дру гој ста ни ци. „Ма ја ков ска“ је отво ре на још 1938. годи не, пре Дру гог свет ског ра та. Исте годи не про је кат ове ста ни це је на гра ђен гранпри јем на ме ђу на род ној из ло жби у Њу јор ку. То ком ра та „Ма ја ков ска“ је, као и оста ле ста ни це мо сков ског ме троа, слу жи ла као скло ни ште за вре ме бом бардо ва ња гра да. Упра во ов де је 6. но вем бра 1941. го ди не Ста љин из го во рио чу ве ну ре че ни цу: „Мо сква ни је па ла, на род Совјет ског Са ве за ни је по ра жен!“ То ње го во обра ћа ње пре но ше но је пре ко ра ди ја у це лој зе мљи.За вре ме ра та у мо сков ском ме троу грађа ни су мо гли да до би ју хра ну и ле кар ску по моћ, па чак и да по гле да ју не ки филм. На ста ни ци „Кур ска“ (на пла вој ли ни ји ме троа) би ла је при вре ме но отво ре на чита о ни ца Ле њи но ве би бли о те ке (чу ве не
„Ле њин ке“, да нас Ру ске др жав не би бли оте ке). То ком ин тен зив ног бом бар до ва ња гра да у мо сков ском ме троу је, у ви ше навра та, скло ни ште на шло 15 ми ли о на љу ди, а за вре ме ва зду шних опа сно сти у ме троу је ро ђе но 150 но вих жи те ља пре сто ни це.
Спо ме ник мар ша лу Ге ор ги ју Жу ко ву на Ма ње жном тр гу До спо ме ни ка мар ша лу Жу ко ву ће те сти ћи ме тро ом ако се од „Ма ја ков ске“ во зи те још две ста ни це, до ста ни це „Теа трал на“ или „Охот ни рјад“. Спо ме ник се на ла зи на Ма ње жном тр гу, крај са мог ула за на Цр ве ни трг.Ге ор гиј Жу ков је по ти цао из се љач ке поро ди це и ни је био ви со ко о бра зо ван, али је због сво јих рат них за слу га до био чин марша ла Со вјет ског Са ве за, а у на ро ду је после ра та до био на ди мак „Мар шал По бе де“. Упра во је Жу ков по чет ком Ве ли ког отаџ
ФО
ТО
: LO
RI /
LE
GIO
N-M
E D
IA
70 година победе
17
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
бин ског ра та за у ста вио не мач ку офан зи ву на до мак Мо скве и та ко по ква рио Хи тлеров план, по ко ме је у му ње ви том на па ду не мач ких тру па СССР тре ба ло да пад не за две не де ље. „Ка да ме пи та ју че га се нај више се ћам из про те клог ра та, увек ка жем: бит ке за Мо скву“, го во рио је Жу ков. Спо ме ник Ге ор ги ју Жу ко ву је на Мање жном тр гу по ста вљен 1995. по во дом 50го ди шњи це По бе де над фа ши змом. Мар шал Жу ков је при ка зан на ко њу јер је, на Ста љи нов пред лог, ја шу ћи из вршио смо тру со вјет ских је ди ни ца на првој Па ра ди По бе де 1945. Са вре ме ни ци се се ћа ју да су пет да на ши ром зе мље тражи ли од го ва ра ју ћег ко ња за мар ша ла. Ода бран је коњ сре бр носи ве дла ке по име ну Ку мир. Жу ков га је ја хао ме сец да на пре па ра де.
„Веч ни пла мен“ у Алек сан дров ском пар ку Од спо ме ни ка мар ша лу Жу ко ву кре ни те Ма ње жним тр гом и на и ћи ће те на стра
жар ско ме сто бр. 1, ле во од ула за у Алексан дров ски парк.Стра жар ско ме сто бр. 1 на ла зи се крај Гро ба не зна ног ју на ка. Ру си га јед но ставно зо ву „Веч ни пла мен“. По сле Ве ли ког отаџ бин ског ра та ова кви ме мо ри јал ни ком плек си су по диг ну ти у свим ру ским гра до ви ма у знак се ћа ња на по ги ну ле вој ни ке. На стра жар ском ме сту бр. 1 ис под зи ди на мо сков ског Кре мља крај „Веч ног пла ме на“. сва ко днев но, без об зира на вре мен ске при ли ке, сто ји по ча сна стра жа, од 8.00 до 20.00 ча со ва. Гар ди сти елит ног Пред сед нич ког пу ка сме њу ју се на сва ки сат, уз се ва ње бли це ва фо то а пара та број них ту ри ста. Гар ди сти на стражи сто је та ко не по мич но, да ту ри сти и про ла зни ци че сто по же ле „да их по крену“ и на сме ју. Не ки ту ри сти пра ве раз не гри ма се, ис пу шта ју нео бич не зву ке, или при ча ју вој ни ци ма ви це ве.
Ме мо ри јал ни ком плекс на По кло ној го ри
До По кло не го ре мо же те сти ћи ме троом. Од ста ни це „Ар бат ска“ (на ар бат скопо кров ској пла вој ли ни ји) во зи те се још три ста ни це до „Пар ка По бе де“. При преми те се за ду гу шет њу.Ме мо ри јал ни ком плекс је отво рен 1995. по во дом 50го ди шњи це По бе де. Глав на але ја, на зва на „Рат не го ди не“, на ла зи се ис пред Цен трал ног му зе ја Ве ли ког отаџбин ског ра та, а кра се је број не фон та не. Пет го ди на ра та сим бо ли зу је пет ка ска да са 225 фон та на, јер је то ли ко не де ља трајао рат за со вјет ски на род. У Пар ку По бе де је на отво ре ном поста вље на је дин стве на из ло жба вој не тех ни ке и ин же њер скофор ти фи ка цијских обје ка та из Ве ли ког отаџ бин ског ра та. Ов де се на ла зи пре ко 300 при мера ка вој не тех ни ке СССРа и ње го вих са ве зни ка, а та ко ђе Не мач ке и ње них са ве зни ка. По ред то га, Парк По бе де је од ли чан ре кре а тив ни цен тар и иде ално ме сто за ве чер ње шет ње по ле пом вре ме ну.
ФО
ТО
: LO
RI /
LE
GIO
N-M
E D
IA
18
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
Пи ше: Ол га Бе ле њиц ка
Спи кер Све са ве зног ра ди ја Ју риј Леви тан из ве шта вао је о нај ва жни јим до га ђа ји ма у СССРу сре ди ном 20. ве ка. Пре све га, оба ве шта вао је слуша о це о то ку Ве ли ког отаџ бин ског ра та. Хи тлер је Ле ви та на сма трао лич ним не при ја те љем, и за ње го ву гла ву је рас пи сао на гра ду од 250 000 ма ра ка (те шко је по ве ро ва ти да Стаљин ни је био пр ви на Хи тле ро вом спи ску не при ја те ља).
Ју риј Ле ви тан, син кро ја ча и дома ћи це, по за вр шет ку де ве тог раз ре да до ла зи из Вла ди ми ра у Мо скву, са же љом да се бави глу мом и по ста не ве ли ки умет ник. По што на По зо ри шни
ин сти тут ни је при мљен због про вин цијал ног на гла ска, упи су је се на гру пу за спи ке ре, ко ју је во дио по зна ти глу мац Ва си лиј Ка ча лов. Да љи жи вот ни пут 19го ди шњег спи керапо чет ни ка уско ро је био де фи ни тив но од ре ђен. У ја ну а ру 1934, ка да је пре ко ради ја чуо Ју ри јев глас, Ста љин је те ле фони рао пред сед ни ку Ра диј ског ко ми те та и за тра жио да убу ду ће тај спи кер пре ко
ра ди ја чи та ње го ве го во ре. Та ко је ста жиста Ју риј Ле ви тан, за хва љу ју ћи из ра жајно сти и рет кој бо ји гла са, по стао глав ни спи кер Со вјет ског Са ве за.
„Па жња! Го во ри Мо сква!“У ра но ју тро 22. ју на 1941. те ле фон у Радиј ском ко ми те ту је не пре ста но зво нио. До пи сни ци из Ки је ва и Мин ска су из вешта ва ли о нео че ки ва ном на па ду фа шистич ке Не мач ке. Ма да се Мо сква прибо ја ва ла про во ка ци ја, Ју риј Ле ви та на је за сва ки слу чај по зван да до ђе на рад но ме сто. Уско ро је ку рир из Кре мља до нео ко ве рат у ко ме су на па пи ру би ла ис пи сана са мо два ре да. Ју риј је про чи тао на јаву: „Да нас у под не би ће об ја вље но ва жно са оп ште ње вла де Со вјет ског Са ве за“.„Па жња! Го во ри Мо сква! Гра ђа ни Совјет ског Са ве за! Пре но си мо са оп ште ње со вјет ске вла де. Да нас у че ти ри са та ујутру, без прет ход них зах те ва од Со вјет ског Са ве за и без об ја ве ра та, не мач ка вој ска је на па ла на шу зе мљу“, об ја вио је Ју риј Ле ви тан.Ре чи „Го во ри Мо сква“ Ле ви тан је од јесе ни 1941. из го ва рао на ла зе ћи се у Свердлов ску. Се ди ште ра ди ја је пре ме ште но по што су сви ра диоре пе ти то ри у Подмо ско вљу мо ра ли да бу ду де мон ти ра ни, јер су их Нем ци ко ри сти ли као ори јен
ти ре при ли ком бом бар до ва ња гра да. Наред бе вр хов ног ко ман дан та и оба ве штења со вјет ског Ин фор мби роа Ле ви тан је до би јао те ле фо ном из Мо скве. У мар ту 1943. го ди не он од ла зи у Куј би шев, где је прет ход но већ био сме штен Ра диј ски ко ми тет. Ме ђу тим, гра ђа ни Со вјет ског Са ве за су до кра ја ра та ве ро ва ли да је Ле ви тан све вре ме у Мо скви. Ин фор маци ја да је Ју риј Ле ви тан то ком ра та био пре ме штен у Свер дловск обе ло да ње на је тек че тврт ве ка ка сни је.Ју риј је 9. ма ја 1945. по зван у Кремљ, где је до био текст са оп ште ња вр хов ног коман дан та о по бе ди над фа ши стич ком Не мач ком. Имао је све га 35 ми ну та да се вра ти у сту дио и про чи та ра до сну вест. На по врат ку у сту дио мо рао је да пре ђе пре ко Цр ве ног тр га ко ји је био пре пун љу ди. Ле ви та нов при ја тељ, пу бли ци ста Ју риј Бел кин у сво јим за бе ле шка ма на води ње го ва се ћа ња за тај дан: „Дру го ви“, ви као сам „пу сти те нас да про ђе мо, жури мо на по сао!“ Љу ди су на то од го вара ли: „Ма ка кав по сао, са да ће Ле ви тан пре ко ра ди ја да про чи та са оп ште ње о побе ди. Ста ни те ту и слу шај те!“ Ле ви тан је мо рао хит но да се вра ти у Кремљ, ко ји је имао сво ју ра диоста ни цу. У 21:55 отворио је за пе ча ће ни ко ве рат и про чи тао: „Го во ри Мо сква! Фа ши стич ка Не мач ка је уни ште на и по бе ђе на!“То ком ра та, од 1941. до 1945, чу ве ни спикер је про чи тао 2000 оба ве ште ња со вјетског Ин фор мби роа. Та да ра диоеми си је ни су сни ма не, па је 1950их го ди на Ју риј Бо ри со вич за мо љен да по но во про чи та део тих са оп ште ња, и то је сни мље но на маг не то фон ску тра ку и са чу ва но.
Не мо гу да из не ве рим на родЛе ви тан је пр ве ср ча не те го бе осе тио 1945, док је пре ко ра ди ја чи тао по датке о кон цен тра ци о ном ло го ру Аушвиц. Умро је од ин фарк та че тр де сет го ди на ка сни је, у 83. го ди ни, за вре ме про сла ве го ди шњи це Кур ске бит ке у Про хо ров ки. То ком свог рад ног ве ка, по ред број них из ве шта ја из Ве ли ког отаџ бин ског ра та, глав ни спи кер свих ра диоста ни ца Совјет ског Са ве за про чи тао је још мно го са оп ште ња вла де и ре пор та жа са Цр веног тр га, а из ве шта вао је и о ле ту Ју ри ја Га га ри на у ко смос. Пред од ла зак у Прохо ров ку Ју риј Ле ви тан се при ја те љи ма по жа лио на бол у гру ди ма, али је на све њи хо ве мол бе да не кре ће на пут ла конски од го ва рао: „Не мо гу да из не ве рим на род. Сви ме оче ку ју“.
70 година победе
Глас ко ји је Хи тлер нај ви ше мр зео
ФО
ТО
: ТА
СС
ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.
Пи ше: Игор Ро зин
Мно ги бор ци ко ји су од ли ко ва ни у Ве ли ком отаџ бин ском ра ту ни су дожи ве ли да им ор ден или ме да ља буду уру че ни. Он лајн про је кат „Зве зде По бе де“ омо гу ћа ва ве те ра ни ма или њи хо вим по том ци ма да на кнад но до би ју по твр ду о од ли ко ва њу.
Со вјет ски учи тељ Ва си лиј Масљен ков је са фрон та по слао пре ко 150 пи са ма, али се из рата ни је вра тио су пру зи и ћерки. По ги нуо је у ав гу сту 1943. код Смо лен ска (400 км од Мо
скве). Ње го ва ћер ка Та ма ра Ма сљен ко ва, та ко ђе учи те љи ца, тек 2015. је са зна ла да је њен отац по смрт но од ли ко ван Ор деном Отаџ бин ског ра та II сте пе на, пре ко по себ не он лајн ба зе по да та ка „Зве зде По бе де“. Уз по др шку Ми ни стар ства одбра не РФ ова он лајн ба за је на ру ском јези ку об ја вље на на сај ту „Ро сиј ске га зе те“ (http://rg.ru/zvezdy_po bedy/). За не што ма ње од че ти ри го ди не Ве ликог отаџ бин ског ра та, од 1941. до 1945, вој ни ци ма Цр ве не ар ми је до де ље но је 38 ми ли о на раз ли чи тих од ли ко ва ња. Нажа лост, мно ги од ли ко ва ни бор ци ни су до жи ве ли да им ор ден или ме да ља бу ду уру че ни. За хва љу ју ћи про јек ту „Зве зде По бе де“ ве те ра ни и њи хо ве по ро ди це са да мо гу да са зна ју ви ше о они ма ко ји су по ги ну ли пре уру че ња од ли ко ва ња.
„Дра га мо ја! Рас та ли смо се пре ско ро 11 ме се ци, а до бро се се ћам ко ли ко нам је обо ма би ло те шко да бу де мо раз дво јени и на не ко ли ко са ти“, пи сао је Ва си лиј Ма сљен ков су пру зи. Се ћа ње на хра брог учи те ља још увек жи ви у ње го вим писми ма са фрон та и на пред рат ним фо тогра фи ја ма ко је Ва си ли је ва ћер ка Та ма ра бри жљи во чу ва.
Од за вр шет ка Ве ли ког отаџ бин ског рата про шло је 70 го ди на, а мно ги ње го ви уче сни ци и њи хо ви по том ци да нас жи ве ши ром све та, да ле ко од до мо ви не. Ре дакци ја „Ру ске ре чи“ се на да да ће про је кат „Зве зде По бе де“ мно ги ма од њих би ти ко ри стан и ин те ре сан тан. Ако има те при ја те ље Ру се ко ји жи ве у Ср би ји, ако сте ру ски еми грант или пото мак еми гра на та, а зна те да су ваш отац, мај ка, де да или ба ба уче ство ва ли у ра ту од 1941. до 1945, по се ти те сајт „Ро сиј ске га зе те“ и про ве ри те да ли је и њи хо во
име мо жда на спи ску оних ко ји ма ни је уру че но за слу же но од ли ко ва ње. „Ру ска реч“ ће сво јим чи та о ци ма прене ти се ћа ња рат них ве те ра на са ко ји ма је ре дак ци ја ус пе ла да сту пи у кон такт пре ко про јек та „Зве зде По бе де“. Ако жели те да са на ма по де ли те сво је успо ме не ве за не за Ве ли ки отаџ бин ски рат и ње гове хе ро је, пи ши те нам на: in fo @rbth.com. Чи та о ци су нам по мо гли да са зна мо шта се до го ди ло са не ко ли ко же на чи ја се име на на ла зе у по ме ну тој он лајн ба зи или да про на ђе мо њи хо ве по ро ди це. На сај ту „Ро сиј ске га зе те“ јe спи сак од 8200 од ли ко ва них бо ра ца, а ме ђу њи ма је само 5 же на. На жа лост, пре ма ва же ћим за ко ни ма РФ, од ли ко ва ње из вре ме на Ве ли ког отаџбин ског ра та мо же да бу де уру че но са мо од ли ко ва ном ли цу. Уко ли ко је од ли ко вани бо рац по ги нуо, не стао или пре ми нуо по за вр шет ку ра та, а тек са да се са зна ло да му од ли ко ва ње ни је уру че но, ње гова де ца или брач ни друг има ју пра во да до би ју по твр ду о од ли ко ва њу, уко ли ко по се ду ју од го ва ра ју ћа до ку мен та. Чак и ако име на сво јих нај бли жих не про на ђе те у он лајн ба зи „Зве зде По беде“, 70го ди шњи ца по бе де над фа ши змом је до бар по вод да се за јед но при се ти мо под ви га на ших пре да ка, да ве те ра ни ма Дру гог свет ског ра та у чи та вом све ту чести та мо овај ве ли ки ју би леј, и по мог немо дру гим по ро ди ца ма да са зна ју ви ше о сво јим хе ро ји ма.
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку до-даци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПО-ЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI
NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КО-РЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU
„Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“
Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но-тех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
Од ли ко ва ња Ве ли ког отаџ бин ског ра та на ла зе сво је хе ро је
Фо то гра фи ја из лич не ар хи ве
Бла го дат ни огањ у Ср би јиРусија је ове године донела Благодатни огањ у братску Србију. Велика хришћанска светиња из Јерусалима је достављена у Београд на иницијативу руских добротворних организација Фонд Светог Василија Великог, Центар националне славе и Фонд Андреја Првозваног.
Русија у сликама
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com
ФО
ТО
: ТА
СС