Како окончати Хладни рат у Европи

Најважнији узрок кризе је чврста одлука Москве да промени правила игре која јој је Запад наметао у току последњих четврт века. Пошто није успела, нити је желела да се прилагоди, Русија сада одустаје од покушаја да постане део Запада

Ка

ри

Ка

ту

ра

: ал

еК

се

ј и

ор

ш

Ко су бандеровци? „У македонским планинама, далеко од Русије“стр. 14-17 стр. 18-19

Јекатерина ТуришеваОлег Неменски

МАЈ 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

2

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

До да так „Ср би ја и Ру си ја“ фи нан си ра и уре ђу је ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ (Мо сква, Ру си ја).

Срп ска ре дак ци ја „Rus sia Beyond the He a dli­nes“ (RBTH), ме ђу на род ног про јек та „Ро сиј­ске га зе те“, (1) уре ђу је Ин тер нет стра ни цу http://ru ska rec.ru, (2) уре ђу је и из да је штам­па ни до да так „Ру ска реч“ у „По ли ти ци“ и (3) уре ђу је штам па ни до да так „Ру си ја и Ср би ја“ у „Ге о по ли ти ци“.

АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ПА ВЕЛ НEГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTHПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ генерални продуцентНИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋго сту ју ћи уред ник срп ске ре дак ци је RBTHИРИ НА РЕ ШЕ ТО ВА, ЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВАуред ници МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУжИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕжЕВИЋпреводиоциАН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нерАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи јеНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВфо то гра фи јеЈУ ЛИ ЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње

Ин тер нет стра ни ца: ru ska rec.ru * Елек трон ска по шта: edi tor @ru ska rec.ru * Те ле фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре са: Ул. Прав ды 24, д. 2, Мо сква 125993, Рос сия

© 2014 СВА ПРА ВА ЗА ДР жА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“

Тек сто ви из ру бри ке „По гле ди“ овог до дат ка иза бра ни су да пред ста ве ра зна ста но ви шта и не од ра жа ва ју ну жно ста но ви ште уред ни ка про јек та RBTH или ли ста „Ро сиј ска га зе та“. Мо ли мо Вас да ша ље те пи сма и ко мен та ре уред ни ку на edi tor @ru ska rec.ru.

ЛИ КОВ НО­ГРА ФИЧ КА ОБ РА ДА: „ГЕ О ПО ЛИ ТИ КА ПРЕСС“

погледи

Преузмите нову верзију бесплатно

twitter.com/ruskarec

facebook.com/ruskarecПрилог на енглеском

Реклам

а Новости из Русије којеможете увек понети са собом Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad

Пи ше: Фјо дор Лу кја нов

Укра јин ска кри за 2014. сва ка ко ће би ти де таљ но опи са на у уџ бе ни ци­ма. На њој ће се учи ти бу ду ће ге­не ра ци је ди пло ма та и струч ња ка за ме ђу на род на пи та ња. Мо жда ће она ући у исто ри ју чак и као крај не ста бил ног пре ла зног пе ри о да ко­ји је на сту пио по сле Хлад ног ра та. У сва ком слу ча ју, спа со но сну уло гу мо же да од и гра са мо ви со ко про фе­си о нал на ди пло ма ти ја.

Пре ла зност на ше епо хе од ра­жа ва се у то ме што во де ћи игра чи на раз ли чи те на чи не до жи вља ва ју њен са др жај. На За па ду, тј. у САД и оним зе мља ма ко је се на њих ори­

јен ти шу, окон ча ње кон фрон та ци је пре 25 го ди на схва ће но је као ус по ста вља ње но вог свет ског по рет ка. Тај по ре дак се по ја вио сам по се би, а не као ре зул тат ми ров ног спо ра зу ма или ди пло мат ске кон фе рен ци је, ка ко је то би ло не ка да. Онај са ко јим је тре ба ло скло пи ти ми­ров ни спо ра зум ­ СССР ­ јед но став но је не стао, та ко да је про тив ник из ве сно вре ме био чак и у не до у ми ци, ко ја је, до­ду ше, бр зо пре ра сла у са мо у ве ре ност. Ни је ни мо гло би ти дру га чи је, јер је по­бе да би ла чи ста и убе дљи ва, што зна чи да по бед ник има пра во да од ре ђу је ко ће се ка ко по на ша ти. Од тог до ба, и по ред кар ди нал них про ме на до ко јих је до шло на пла не ти, све вре ме је при сут на иде ја о

по сто ја њу пра вич ног и пра вил ног уре ђе­ња све та под ру ко вод ством За па да, а ко год је сум њао у то ру ко вод ство тре ти ран је као ре ви зи о ни ста ко ме тре ба пру жи ти от пор у име оп штег до бра.Ме ђу тим, ван за пад ног дру штва има мно го оних ко ји не ми сле та ко. Је дан број ути цај них др жа ва ко је се бр зо раз ви ја ју, пре све га у Ази ји, при зна је да се по ја ви ло не што на лик на свет ски по ре дак, али не сма тра да је он пра ви чан. У сва ком слу­ча ју, већ го ди на ма се при ча о по тре би пре и спи ти ва ња функ ци о ни са ња ме ђу на­род них ин сти ту ци ја ко је и да ље од ра жа­ва ју од нос сна га из сре ди не про шлог ве ка (Са вет без бед но сти УН, ММФ, Свет ска бан ка, итд). Дру гим ре чи ма, по сто ји осе­ћај да у ме ђу на род ним од но си ма ни је све пра вед но, и он, на рав но, под ри ва ста бил­ност тих од но са.Што се Ру си је ти че, она је за че тврт ве­ка до жи ве ла и еуфо ри ју иза зва ну про­ме на ма, и те жак пад, и ста би ли за ци ју, а за тим муч но уста ја ње, та ко да се ов де учвр сти ло уве ре ње да ни ка кав по ре дак ни је ни ус по ста вљен. Мо сква је све ово вре ме по ку ша ва ла да при мо ра оста ле на ува жа ва ње ње ног ми шље ња. На по ре до са тим ра сла је сум ња да по те зи свет ских ли де ра, за сно ва ни на њи хо вим пред ста­ва ма, мо гу обез бе ди ти ка кав­та кав по­ре дак, што је по твр ђи ва ла и по ли тич ка прак са. Та ко се и по ја ви ло уве ре ње да ту не по сто ји ни ка кав по ре дак, не го са­мо си ту а ци ја не до вр ше не тран зи ци је из јед ног си сте ма у не ки дру ги, а тај дру ги тек тре ба да се фор ми ра. Дру гим ре чи ма, не мо же би ти ни го во ра о би ло ка квом

Већ 25 го ди на је при сут на иде ја о по сто ја њу пра вич ног и пра вил ног уре ђе ња све та под ру ко вод ством За па да, а ко год је сум њао у то ру ко вод ство тре ти ран је као ре ви зи о ни ста ко ме тре ба пру жи ти от пор у име оп штег до бра

Укра ји ни ре зер ви са но ме сто у уџ бе ни ци ма

3

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ре ви зи о ни зму за ко ји Ру си ју оп ту жу ју САД и Евро па, јер не по сто ји ста тус кво.Ру си ји се при го ва ра да још увек ве ру је у си лу по вла че ња „цр ве них ли ни ја“, тј. да жи ви у дру гој, за ста ре лој ствар но сти. Џон Ке ри је оп ту жио Кремљ за об на вља­ње „ду ха 19. ве ка“, а пред сед ник Европ­ског са ве та Хер ман ван Ром пеј жи го сао је Мо скву за то што она, на вод но, по ку­ша ва да „вра ти до ба Хлад ног ра та ко је је за у век оста ло у про шло сти“ и ко је се за сни ва ло на иде о ло ги ји и стра ху.Тач но је да Ру си ја спро во ди кон зер ва тив­ну уну тра шњу по ли ти ку и да не вла да у пот пу но сти по је ди ним са вре ме ним ин­стру мен ти ма, али она за то сма тра да кла­сич на ди пло ма ти ја, за сно ва на на ба лан су сна га, ин те ре са, ком про ми са и уза јам них усту па ка, не ма ал тер на ти ву, те да ни ка­кво ма ни пу ли са ње сми слом или пред­ста ва ма не ће ство ри ти ста би лан те мељ за ме ђу на род не од но се.Дух 19. ве ка ко ји је по ме нуо Ке ри не мо­же се вра ти ти у пот пу но сти. Про шла су вре ме на ка да су ве ли ке си ле ре ша ва ле суд би ну ма лих зе ма ља без њи хо вог уче­шћа. По сто је, ме ђу тим, и дру ги аспек ти по ли ти ке тог пе ри о да, а они спа да ју у азбу ку ме ђу на род них од но са. Ме ђу њи ма је па жљив од нос пре ма ин те ре си ма во­де ћих игра ча и свест о по сто ја њу ли ни је

иза ко је ви ше ни је реч са мо о ру тин ском над вла че њу ге о по ли тич ког ко ноп ца, не­го се већ за ла зи у срж пред ста ва о без­бед но сти. Ни ко не мо же уки ну ти ри зи ке ве за не за пре ко ра че ње те ли ни је све док по на ша ње зе ма ља за ви си од љу ди, а не од ро бо та и ра чу на ра.Бли жи се кул ми на ци ја укра јин ске кри зе, ка да ће спа со но сну уло гу мо ћи да од и гра са мо ви со ко про фе си о нал на ди пло ма ти­ја. По тре бан је чи тав па кет ре ше ња, ком­про ми са и уза јам них усту па ка на мно гим ни во и ма.О че му тре ба пре го ва ра ти? О устав ном устрој ству Укра ји не ко је би га ран то ва ло пра ва свих ње них жи те ља, о ван бло ков­ском ста ту су зе мље, о огром ним ду го ви­ма, це ни и не пре кид ном тран зи ту га са, о то ме да Ру си ја при зна ле ги тим ност бу ду­ћих из бо ра. То су основ ни еле мен ти од ко јих се са сто ји па кет ре ше ња. Њих та ко тре ба рас по ре ди ти и по ве за ти да сва ко до би је оно што је ње му нај ва жни је, а да се од рек не оно га што му је ма ње ва жно.

У пра вој ди пло ма ти ји не по сто ји пот пу на и без у слов на по бе да. Ако не ко ипак жи ви у илу зи ји да је до сти гао та кав успех, то са мо зна чи да ће се убр зо чи тав си стем сру ши ти, јер ће по ра же ни те жи ти да се ре ван ши ра ју. За епо хе ко је у не га тив­ном кон тек сту по ми њу Ке ри и Ром пеј, тј. европ ски 19. век и до ба Хлад ног ра та, би ло је ка рак те ри стич но упра во то што су у њи­ма пра вље ни ста бил ни и трај ни ком про­ми си. То ни је био слу чај у пр вој по ло ви ни про шлог ве ка, ка да су по бед ни це у Пр вом свет ском ра ту по ку ша ле да уре де свет са­мо за се бе и са мо у свом ин те ре су, као ни по чет ком ово га ве ка, ка да За пад ни је имао на ме ру да се са би ло ким до го ва ра, сма тра­ју ћи да је са мо он у пра ву и на сла ђу ју ћи се ти ме. И та да и са да се по ка за ло да оно што је из гле да ло као свет ски по ре дак уства ри ни је ни шта дру го до пре ла зни пе ри од. Би­ло би до бро да се и у са да шњој си ту а ци­ји, као што је би ло у та да шњој, ус по ста ви рав но те жа са мо уз по моћ ди пло мат ског ра зу ма, тј. без ве ли ких по тре са.

Но ви свет ски по ре дак се пре 25 го ди на по ја вио сам по се би, а не као ре зул тат ми ров ног спо ра зу ма или ди пло мат ске кон фе рен ци је, ка ко је то би ло не ка да

Укра ји ни ре зер ви са но ме сто у уџ бе ни ци ма

Ка

ри

Ка

ту

ра

: ал

еК

се

ј и

ор

ш

4

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Пи ше: Сер геј Ка ра га нов

Кри за у од но си ма из ме ђу Ру си је и За па да углав ном се раз ма тра у кон­тек сту при па ја ња Кри ма и ре ак ци ја на ње га, као и у ве зи са да љом суд­би ном Укра ји не и санк ци ја ма. Усу­ђу јем се да твр дим да, иако су ова пи та ња зна чај на, она ипак ни су пре суд на. Нај ва жни ји узрок кри зе је чвр ста од лу ка Мо скве да про ме ни пра ви ла игре ко ја јој је За пад на ме­тао у то ку по след њих че тврт ве ка. По што ни је ус пе ла, ни ти је же ле ла да се при ла го ди, Ру си ја са да од у ста је од по ку ша ја да по ста не део За па да.

У след свог ге о граф ског по ло­жа ја, сво је исто ри је и кул ту ре, Ру си ја се, као и обич но, на шла у жи жи још јед ног исто риј ског пре о кре та. Она до во ди у пи­та ње оне окол но сти ко је су

за вла да ле по сле Хлад ног ра та, са да већ не са мо у сво је име, не го у име це лог не­за пад ног све та.Пре о крет је за по чео већ 1990­их на глим раз во јем Ази је, али та да је ова по ја ва оста ла у сен ци ан ти ко му ни стич ке ре во­лу ци је, ко ја је За па ду да ла сна жан еко­ном ски и мо рал ни под сти цај.Са ви си не те о риј ских раз ма тра ња са да ћу пре ћи на ту ма че ње кон крет них фак то ра ко ји су до ве ли до са да шње кри зе.

Пла ни ра но скром но ме сто за Ру си јуГлав ни узрок пред ста вља од би ја ње За па­да да фак тич ки и фор мал но окон ча Хлад­ни рат, ко ји је на вод но за вр шен пре че­тврт ве ка. За пад је си сте мат ски на ста вио да ши ри зо ну свог, ка ко вој ног, та ко и по­ли тич ко е ко ном ског, ути ца ја и кон тро ле.За пад ни је узи мао у об зир ни ин те ре се ни при мед бе Ру си је, већ ју је тре ти рао као по ко ре ну др жа ву. Ру си, ме ђу тим, ни су сма тра ли да су по ко ре ни. Ру си ји је „вер сај ска по ли ти ка“ на мет ну та на фин на чин, без гру бог од у зи ма ња те ри то ри ја или фор мал ног на пла ћи ва ња од ште те,

али са не сум њи вим ука зи ва њем да у ме­ђу на род ном си сте му она за у зи ма са свим скром но ме сто.Ова ква по ли ти ка је код ве ли ке на ци је, чи је су до сто јан ство и ин те ре си не пре­кид но на ру ша ва ни, не из бе жно до ве ла до по ја ве не ке вр сте „вај мар ског син дро ма“.Ру ски по ли ти ча ри су по себ но не го до ва­ли због си сте мат ских об ма на и ли це мер ја ко јем су би ли из ло же ни. Обе ћа ња ни­су ис пу ња ва на, а са ма иде ја о по сто ја њу сфе ра кон тро ле и ути ца ја у свет ској по­ли ти ци про гла ша ва на је за за ста ре лу, за кон цеп ци ју ко ја не од го ва ра са вре ме ној ре ал но сти.За пад је, ме ђу тим, „не по сто је ћу“ сфе ру свог ути ца ја план ски ши рио. Мо сква је пред ла га ла да се укљу чи у за пад не струк­ту ре и да се оне тран сфор ми шу у оп ште­е вроп ске. Бо рис Јељ цин је го во рио да је члан ство у НА ТО­у по жељ но. Исто пи та ње је по ста вљао и Вла ди мир Пу тин. На мно го­број не пред ло ге (од Јељ ци на до Ме две де ва) да се скло пи но ви спо ра зум о европ ској без бед но сти или да се од Ван ку ве ра до

Вла ди во сто ка кре и ра це ло ви ти људ ски, еко ном ски и енер гет ски про стор, под име­ном Са вез Евро пе или Ве ли ка Евро па, од­го вор је био не пре кид но не га ти ван.Да су се та кве иде је оства ри ле, за вла­дао би, из ме ђу оста лог, но ви sta tus quo и би ла би ста вље на тач ка на бор бу за над моћ ме ђу сфе ра ма ути ца ја.Си му ла ци ја ши ре ња Европ ске уни је на Укра ји ну Евро пља ни ма је би ла по треб на ка ко би се би и све ту до ка за ли да је њи­хов про је кат још увек при вла чан и жив.По сто ја ли су и ма ње оправ да ни раз ло зи за ши ре ње ЕУ на Укра ји ну. Не ки Евро­пља ни и си ле ко је иза њих сто је (не ћу на во ди ти име на и др жа ве, ка ко бих ко­ли ко је мо гу ће из бе гао да уче ству јем у са да шњем ра ту оп ту жби и про ти воп ту­жби) хте ли су да на па ко сте Мо скви, да се осве те за по ра зе из про шло сти, да јој ве жу ру ке и да је уву ку у кри зу. По сто ја ла је же ља да се ума њи спољ но по ли тич ки ка пи тал Ру си је, ко ји је по след њих го ди­на зна чај но по рас тао услед ује ди ње ног де ло ва ња мај стор ске ди пло ма ти је и по­

Ка ко окон ча ти Хлад ни рат у Евро пи

Ка

ри

Ка

ту

ра

: ал

еК

се

ј и

ор

ш

Dra ka

погледи

Обе ћа ња [Запада Русији] ни су ис пу ња ва на, а са ма иде ја о по сто ја њу сфе ра кон тро ле и ути ца ја у свет ској по ли ти ци про гла ша ва на је за за ста ре лу. За пад је, ме ђу тим, „не по сто је ћу“ сфе ру свог ути ца ја план ски ши рио

5

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ли тич ке во ље и ко ји је омо гу ћио Ру си ји да на ме ђу на род ној сце ни игра уло гу ко­ја не ко ли ко пу та пре ва зи ла зи ње не еко­ном ске мо гућ но сти.До ско ра шње по бед ни ке је ири ти ра ло то што Мо сква ни је при хва ти ла мно ге нај­но ви је за пад не вред но сти, као и над ме­ни од нос ру ко вод ства зе мље ко ја је још до не дав но по кор но мо ли ла ми ло сти њу и ну ди ла се ме ђу ше гр те. Хте ли су да је „на у че па ме ти“.Нај зад, по сто ја ла је и же ља да се осу је ти ру ски евро а зиј ски про је кат, ко ји се са­сто ји у то ме да се пре ко са свим бе за зле­них ор га ни за ци ја, као што су Ца рин ска уни ја, а за тим и Евро а зиј ски еко ном ски са вез, на но вим, пре све га еко ном ским осно ва ма, ин те гри ше ве ћи део про сто­ра Ру ске Им пе ри је или СССР­а и на тај на чин оја ча соп стве на кон ку рент ност и кон ку рент ност парт не ра у све ту ко ји се рас па да на еко ном ске бло ко ве.Ру ски др жав ни ци и струч ња ци су упо зо­ра ва ли да ће по ку шај да се пре ко Спо ра­зу ма о при дру жи ва њу Укра ји на уву че у за пад ну зо ну ути ца ја на ро ду ове зе мље до не ти са мо не сре ће и жр тве. Ру се, ме ђу­тим, ни ко ни је слу шао. За пад је по ку шао да на ста ви по инер ци ји из про шлих де це­ни ја, тре ти ра ју ћи Укра јин це као то пов­ско ме со још јед не ге о по ли тич ке бит ке.По на вљам: су штин ски узрок кри зе је нео­кон чан Хлад ни рат и оп ста нак у цен тру Евро пе ге о по ли тич ки „спор них“ те ри то­ри ја. Ра ди се пре све га о Укра ји ни, али и о Мол да ви ји и зе мља ма Ју жног Кав ка за.У Ру си ји је Укра ји на од у век по сма тра на као нео дво ји ви део ру ског исто риј ског про сто ра, као ко лев ка на ше др жав но сти и ци ви ли за ци је. Зна тан део укра јин ског ста нов ни штва исто риј ски је ве зан за Ру­си ју. То ком два де сет и не што го ди на по­

сле рас па да СССР­а у Укра ји ни се ни је фор ми ра ла др жа во твор на ели та.Ло по влук и ко руп ци ја, си ро ма штво и без из ла зност си ту а ци је ни су мо гли да оста ве Укра јин це рав но ду шним. И ка да су их по зва ли у Евро пу, чак иако им ре ал­но ни су по ну ди ли ни шта, они су же ле ли да по ве ру ју да је то мо гу ће. Осим то га, ру ски мо дел и ни во раз во ја би ли су знат­но ма ње при влач ни.Вик тор Ја ну ко вич, ко ји је та да био на вла сти, по чео је да уце њу је и Евро пу и Ру­си ју, по ку ша ва ју ћи да из ну ди но ву „ми­ло сти њу“ за за сту па ње „про ру ске“ или „про е вроп ске“ ори јен та ци је. Овај пут Ру си ја је по ну ди ла ви ше и он је „окре­нуо ле ђа“ Европ ској уни ји. Из нер ви ра ни гра ђа ни су иза шли на Мај дан. Њи ма су се при дру жи ли спрем ни те ро ри сти. Оста ло је по зна то. Де мон стра ци је су се за вр ши ле кр во про ли ћем. Укра ји на је још ду бље по­то ну ла у ха ос и еко ном ски ко лапс.Кључ ни раз лог због ко јег је кри за око Укра ји не по ста ла та ко за о штре на и ме­диј ски остра шће на је без из ла зна си ту а­ци ја у ко јој су се на шли сви ње ни уче сни­ци. Евро пља ни очи глед но ни су у ста њу да у по сто је ћим иде о ло шким и ин сти ту­ци о нал ним окви ри ма иза ђу из ду бо ке и сло же не кри зе европ ског про јек та. Кри за ко ја се ис по ља ва на дру ги на чин мо же се за па зи ти и у слу ча ју САД.То ком 2012­2013. за пад на про па ган да је по ста ја ла све не га тив ни ја, па чак и бру тал на. Вр ху нац је до стиг нут за вре­ме Олим пи ја де. Ја сам сте као ути сак, а, ве ру јем, и мно ги дру ги зва нич ни по сма­тра чи, да се За пад при пре ма за но ву ту ру по ли ти ке „об у зда ва ња и по ти ски ва ња“ по мо де лу Хлад ног ра та. У та квој си ту­а ци ји Ру си ја за и ста не ма шта да из гу би.Ру си ја се при пре ми ла. Пр ви ре зул та ти су

би ли по вољ ни. На мај стор ски на чин је при по јен Крим. Пре у зе та је и за др жа на ини ци ја ти ва. Ру ко вод ство ко је је до шло на власт пу тем пре вра та ни је при зна то. Оста вље на је мо гућ ност да ни бу ду ћи из­бо ри не бу ду при зна ти, ако се они (што је го то во не из бе жно) бу ду одр жа ва ли у усло ви ма бе за ко ња и прет њи од стра не на­о ру жа них крај ње де сни чар ских гру па ци ја. Ни је од ба че на ни те о рет ска мо гућ ност, ко­ја је по др жа на од лу ка ма пар ла мен та, да се у слу ча ју ма сов ног на си ља и кр во про ли ћа у Укра ји ну упу те ору жа не сна ге.

Ми ни мал ни усло ви за крај Хлад ног ра таМо сква је, из гле да, овај пут од лу чи ла да се не по вла чи док не по стиг не свој циљ. Ме ђу ци ље ви ма Ру си је ни је са мо оду ше вље но сје ди ње ње са Кри мом или, пак, дру гим зе мља ма, чи ме се при вре ме­но ја ча ле ги тим ност вла сти. Глав ни циљ је да се не за вр ше ни Хлад ни рат, ко ји је За пад де фак то на ста вио да во ди, при ве де кра ју. И да се, пре ма оп ти мал ној ва ри­јан ти, скло пи ми ров ни спо ра зум под по­вољ ним усло ви ма. Ми ни мал ни зах те ви су ства ра ње усло ва ко ји спре ча ва ју или чи не не ис пла ти вим да ље јед но стра но ши ре ње зо не ути ца ја и кон тро ле За па да на ре ги о не ко је Мо сква сма тра су штин­ски зна чај ним за сво ју без бед ност.Ме ђу ци ље ви ма Мо скве је и очу ва ње, ко ли ко је то мо гу ће, це ло ви те (са да већ без Кри ма) фе де ра тив не Укра ји не. Је ди но та кво уре ђе ње би омо гу ћи ло да се са чу ва ба рем фор мал на це ло ви тост др жа ве са ње ним је зич ким, кул тур ним и еко ном­ским раз ли ка ма, др жа ве ко ја го то во да не по се ду је исто риј ско ис ку ство ре ал не др жав но сти.Ни сам си гу ран да је укра јин ска др жа ва спо соб на за оп ста нак, чак ни у ње ним са да шњим гра ни ца ма, не знат но на ру­

Ка ко окон ча ти Хлад ни рат у Евро пи Си му ла ци ја ши ре ња Европ ске уни је на Укра ји ну Евро пља ни ма је би ла по треб на ка ко би се би и све ту до ка за ли да је њи хов про је кат још увек при вла чан и жив

За пад ни је узи мао у об зир ни ин те ре се ни при мед бе Ру си је, већ ју је тре ти рао као по ко ре ну др жа ву. Ру си, ме ђу тим, ни су сма тра ли да су по ко ре ни. Ру си ји је „вер сај ска по ли ти ка“ на мет ну та на фин на чин, али са не сум њи вим ука зи ва њем да у ме ђу на род ном си сте му она за у зи ма са свим скром но ме сто

6

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ше ним од ла ском Кри ма. Али рас пад, по себ но на сил ни рас пад, но си огром не ри зи ке и ви со ку це ну за све Укра јин це, Ру се и дру ге Евро пља не. Јер на те ри то­ри ји Укра ји не се на ла зи 15 енер гет ских бло ко ва за про из вод њу ну кле ар не енер­ги је, ве ли ки број опа сних по стро је ња, осе тљи вих и при лич но до тра ја лих ко­му нал них и енер гет ских си сте ма.Део ру ске ели те, по свој при ли ци, га ји на де на оства ре ње „мак си мал ног“ про­гра ма ­ на при па ја ње, у овом или оном об ли ку, ве ћег де ла Укра ји не. Сма трам да је та кав про грам не ре а лан и не ве ро ват­но скуп. У сва ком слу ча ју, док год Ру си ја не по ста не бо га та и ефи ка сна др жа ва и при влач но дру штво у ко јем ће же ле ти да жи ви ве ћи део ста нов ни ка Укра ји не. За са да је, сма трам, до во љан Крим, за вр­ше так Хлад ног ра та у Евро пи и, ко нач но, по че так но ве рун де ре фор ми. Са мо та кав сце на рио би омо гу ћио да се на ефи ка сан на чин ис ко ри сти но ва ле ги тим ност ру­ског ру ко вод ства, сте че на за хва љу ју ћи крим ском ен ту зи ја зму, и да се ре то ри ка о нео п ход но сти да се од у пре мо „не при­ја тељ ским си ла ма на За па ду“ упо тре би на нај бо љи мо гу ћи на чин.Та кав сце на рио би де фак то обез бе дио над моћ не по зи ци је Ру си је на ис то ку и ју­го и сто ку Укра ји не и омо гу ћио де ли мич­ну ауто но ми ју за пад ним те ри то ри ја ма. Али, то ће би ти мо гу ће са мо ка да и ако Мо сква и Бер лин, Ру си ја и Европ ска уни­ја схва те бе сми сле ност и кон тра про дук­тив ност бор бе „са нул том су мом“ [када гу би так ко ји до жи ви је дан уче сник, дру­го ме ауто мат ски до но си до бит – прим. прев.]. И ако пре ста ну да се бо ре за јед­но стра но укљу чи ва ње Ки је ва у зо ну свог ути ца ја, већ, на про тив, поч ну за јед нич ки да спа са ва ју Укра ји ну, пре тва ра ју ћи је, као и дру ге слич не те ри то ри је, из ја бу ке раз до ра у по ље са рад ње.За са да, на рав но, с об зи ром на уза јам не пре ко ре и прет ње, мо ји сно ви о Са ве зу Евро пе, ко јим би се за вр шио Хлад ни рат и по ста ви ла осно ва за сје ди ње ње „ме ке“ тех но ло шке си ле Евро пе са ре сур си ма, „твр дом“ си лом и во љом Ру си је, из гле да ју

као сен ти мен тал ни иде а ли зам. Иако би објек тив но и ра ци о нал но та ква ин те гра­ци ја од го ва ра ла Ру си ји, јер би спре чи ла ње но да ље одва ја ње од мај чин ске, европ­ске ци ви ли за ци је. Она би та ко ђе од го­ва ра ла и Европ ској уни ји, јер ова ни је у ста њу да се без но вог ци ља раз во ја из ву че из сво је уну тра шње кри зе, ко ја је осу ђу је на тре ће ра зред ну уло гу на ме ђу на род ној сце ни. А и свет би од то га имао ко ри сти. По ја вио би се, на и ме, уз Ки ну и САД, тре­ћи стуб бу ду ћег свет ског по рет ка, ко ји би га учи нио знат но ста бил ни јим.Мо жда ће нас отре зни ти укра јин ска лек­ци ја, ко ја још ни је ни бли зу за вр шет ка и го то во не из бе жно ће до не ти но ве дра­ма тич не пре о кре те? Ја сно је да је, што се ти че сво је бли же бу дућ но сти, Ру си ја од у ста ла од на де да по ста не део За па­да. Ме ђу тим, она још ни је на чи ни ла ни из бор пре ма ан ти­За па ду и, са мим тим, ан ти е вро пе и зму.И оно што је нај ва жни је. Не ће то ви ше би ти ме ђу на род на, не го ру ска дра ма, ако кри за у од но си ма са За па дом, ко ју је Мо­сква у знат ној ме ри све сно иза зва ла, не до ве де до озбиљ них ре фор ми, ко је убр­за ва ју раз вој и пру жа ју пер спек ти ву и зе мљи и љу ди ма. Или ако нас за не се ност Кри мом од ву че од еко ном ског окре та ња ка Ази ји и по нов ног осва ја ња Си би ра и Да ле ког Ис то ка, ако, да кле, од у ста не мо од овог про це са, са ко јим смо и та ко де­це ни ја ма у за о стат ку, ко ји смо, до ду ше, за по че ли, али нам већ бле ди пред очи ма.Ру си ја је већ про пу сти ла да кри зу 2008­2009. ис ко ри сти за ре фор ме. Би ће ве о ма жа ло сно ако про тра ћи мо и са да шњи ен­ту зи ја зам и по лет па три от ских осе ћа ња, ле ги тим но сти и по пу лар но сти ру ко вод­ства зе мље. Још јед ном ће се по но ви ти при ча у ко јој се „го ра тре сла, а ро дио се миш“.

Аутор је де кан Фа кул те та за свет ску еко но ми ју и свет ску по ли ти ку На ци­о нал ног ис тра жи вач ког уни вер зи те­

та „Ви со ка шко ла еко но ми је“, по ча сни пред сед ник Пре зи ди ју ма Са ве та за

спољ ну и од брам бе ну по ли ти ку.

Ру си ја је већ про пу сти ла да кри зу 2008-2009. ис ко ри сти за ре фор ме. Би ће ве о ма жа ло сно ако про тра ћи мо и са да шњи ен ту зи ја зам и по лет па три от ских осе ћа ња, ле ги тим но сти и по пу лар но сти ру ко вод ства зе мље

погледи

Пи шу: Кон стан тин Вол ков, Ки рил Мо гу тин, Алек сеј Кри во ру чек, Из ве сти ја

На 100 km од гра ни це са Ка зах ста­ном Ру си ја ће на пра ви ти спре ми шта ра кет них си сте ма „Ис кан дер­М“. У слу ча ју ну жде, по до го во ру са Вла дом Ка зах ста на, опе ра тив но­так тич ке ра ке те ће мо ћи да бу ду пре ме ште не на те ри то ри ју ове зе мље — то је пред­ви ђе но до ку мен ти ма Ор га ни за ци је Уго во ра о ко лек тив ној без бед но сти (ОДКБ). Си сте ми „Ис кан дер­М“ ће омо гу ћи ти да се бив ше со вјет ске ре­пу бли ке са чу ва ју и огра де од мо гу ћих прет њи из Сред ње Ази је.

У прес слу жби Ми ни стар ства од бра не је пре ци зи ра но да ће при пре ма плат фор ме за „Ис­кан де ре“ би ти за вр ше на до кра ја го ди не.

Сна ге за бр зо ре а го ва ње у ОДКБ92. ра кет на бри га да, рас по ре ђе на у се лу Тоц ко је­2 у Орен бур шкој Обла сти, би ће спрем на да де цем бра 2014. при ми „Ис­кан де ре­М“. До мет деј ства ком плек са „Ис кан дер­М“ је до 500 km, за кр ста ре­ће ра ке те Р­500 тај па ра ме тар мо же да до стиг не 2 хи ља де ки ло ме та ра. На тај на чин, си сте ми из Тоц ког­2 мо гу да по­га ђа ју ци ље ве до ју жних и ју го и сточ них гра ни ца Ка зах ста на.

За јед но са Ка зах ста ном и оста лим зе мља ма ОДКБ Ру си ја је ство ри ла сна ге за бр зо ре а го ва ње. На сли ци: „Ис кан де ри“ на ули ца ма Мо скве.

војска

7

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

„За јед но са Ка зах ста ном и оста лим зе­мља ма ОДКБ (Кир ги зи јом и Та џи ки­ста ном) Ру си ја је ство ри ла сна ге за бр зо ре а го ва ње. Ми сва ке го ди не одр жа ва мо ве жбе. У слу ча ју опа сно сти, ра ди јус деј­ства „Ис кан де ра“ мо же се ме ри ти не са мо од Орен бур га, већ и од те ри то ри је свих зе ма ља ко је ула зе у Ор га ни за ци ју Уго во­ра о ко лек тив ној без бед но сти“, ис ти че вој ни струч њак, глав ни уред ник ча со пи­са „Ар се нал Отаџ би не“ („Ар се нал Оте­че ства“) Вик тор Му ра хов ски.Оно што пред ста вља кон вен ци о нал не ци ље ве за „Ис кан дер­М“ је су сред ства про тив во зду шне и про ти вра кет не од­бра не, аеро дро ми, објек ти ин фра струк­ту ре, као и не при ја тељ ски ра кет ни ком­плек си. Ипак, Му ра хов ски је при ме тио да овај ком плекс мо же ефи ка сно да уни­шти и жи ву си лу про тив ни ка.

Од ко га тре ба стра хо ва ти?„Од ла зак Аме ри ка на ца из Ав га ни ста на мо же до ве сти до де ста би ли за ци је Кир ги­зи је и Уз бе ки ста на“, ка же глав ни уред ник ча со пи са Mo scow De fen ce Bri ef, Ва си лиј Ка шин. „У том слу ча ју вој ска Цен трал­ног вој ног окру га РФ мо ра би ти спрем на да бр зо ре а гу је и по мог не Ка зах ста ну да за ши ти ти гра ни цу. Ка зах стан не ма ве ли­ке соп стве не сна ге.“На кон што кра јем те ку ће го ди не Ав га ни­стан на пу сте ско ро сви од 60.000 аме рич­ких вој ни ка ко ји се та мо на ла зе, мо гу ћа је озбиљ на де ста би ли за ци ја си ту а ци је, сма тра пред сед ник ин сти ту та за стра те­гиј ске про це не Алек сан дар Ко но ва лов.

По ње го вом ми шље њу ак ту ел на вла да зе мље не ће мо ћи да обез бе ди по треб ну кон тро лу. Екс перт прет по ста вља да Ав­га ни стан мо же да за пљу сне та лас ра ди­кал ног исла ма.О то ме да по ли тич ка си ту а ци ја у Цен­трал ној Ази ји мо же зна чај но да се ис­ком пли ку је не го во ре са мо екс пер ти, већ и чи нов ни ци.„У ве зи са ско ра шњим по вла че њем аме­рич ко го кон тин ген та из Ав га ни ста на по чет ком 2014. оче ку је се по вра так по­

кре та ‘Та ли бан’ на по ли тич ку сце ну и на гло по гор ша ње опе ра ти ве си ту а ци је. ‘Та ли бан’ се за ла же за на ста вак про из­вод ње си ро ви на и нар ко ти ка на те ри то­ри ји Ав га ни ста на у ци љу свет ског џи­ха да про тив ‘не вер ни ка’, у ко је спа да и Ру си ја“, до та квог за кључ ка су не дав но до шли екс пер ти Фе де рал не слу жбе за кон тро лу про ме та нар ко ти ка (ФСКН). Бор ци про тив нар ко ти ка су чак на пра­ви ли план за фор ми ра ње но ве је ди ни це — ан ти нар ко тич ке оба ве штај не слу жбе.

ил

ус

тр

аЦ

ија

: ри

а „

Но

во

ст

и“

Шта ра де „Ис кан де ри-М“ на гра ни ци са Ка зах ста ном

Фо

то

: ри

а „

Но

во

ст

и“

8

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Пи ше: Сер геј Ти хо нов, „Екс перт“

При па ја ње Кри ма Ру си ји мо гло би зна чај но да уна пре ди па ра ме тре про јек та „Ју жни ток“. По ја ви ла се, на и ме, мо гућ ност ал тер на тив не мар шру те ко ја во ди пре ко те ри то­ри је по лу о стр ва, што би пре по ло ви­ло тро шко ве из град ње цр но мор ске де о ни це, ко ја је по са да шњим пла но­ви ма нај ду бља де о ни ца та кве вр сте на све ту (ско ро 2 и по ки ло ме тра).

Га со вод „Ју жни ток“, ко јим ће се ру ски гас из во зи ти у зе мље ЕУ, же сто ко је кри ти ко ван због спор не еко ном ске ефи ка сно­сти. Као пр во, ње го ва це на је јед на од нај ви ших у исто ри ји

из град ње це во во да као на чи на за тран­спорт га са и из но си 16 ми ли јар ди евра. Као дру го, тех но ло шки про је кат је ве о ма сло жен и но си број не еко ло шке ри зи ке, ко ји на ста ју због по ста вља ња це во во да

на ве ли кој ду би ни (до 2,5 km, што је свет­ски ре корд у овој обла сти).На кон што су 2011. спро ве де на нај ва­жни ја еко ло шка ис пи ти ва ња, при пре­мље на про јект на до ку мен та ци ја и пот­пи са ни пр ви ин ве сти ци о ни спо ра зу ми са зе мља ма кроз ко је про ла зи „Ју жни ток“, и по што је по ста ло ја сно да је Мо сква до­не ла чвр сту од лу ку да овај га со вод бу де из гра ђен, вла да Укра ји не је из не ла пред­лог да га со вод пре ђе пре ко те ри то ри је Кри ма и да ље пре ко пли ћег се вер ног де ла Цр ног мо ра, што би бу џет сма њи ло два и по пу та. „Га спром“ је ову ва ри јан ту од­мах од ба цио, јер она не ре ша ва основ ни за да так „Ју жног то ка“. На тај на чин се Ру­си ја, на и ме, не би осло бо ди ла тран зит ног ри зи ка. Да нас, ме ђу тим, ка да је Крим у са ста ву Ру си је, о тран зит ним ри зи ци ма ви ше не мо же би ти ре чи.

Ал тер на тив на арит ме ти каПро сеч на ду би на на ко јој ће пре ма по­сто је ћем про јек ту би ти по ста вљен га со­вод (у зо ни отво ре ног мо ра) из но си 1,7

km, а мак си мал на ду би на је 2,25 km. Цр но мор ска де­о ни ца је ду га 957 km. Из про јект не до ку мен та ци је ко ја је до ступ на јав но сти по зна то је да се бу џет из­град ње са сто ји из два де ла: коп не ни део ко шта 5 ми­ли јар ди евра за 1,7 хи ља да km, а цр но мор ски део 11 ми ли јар ди евра за 957 km.А са да по гле дај мо па ра ме­тре ре ви ди ра не мар шру те. Ду жи на мор ске де о ни це је дво стру ко кра ћа и из но си 484 km, про сеч на ду би на на овом де лу Цр ног мо ра је 1,6 пу та ма ња (1,05 km), док мак си мал на ду би­на из но си 1,44 km уме сто 2,25 km. Пре ма про це на­ма европ ских струч ња ка, ал тер на тив на цр но мор­ска мар шру та би ко шта ла

3,6 ми ли јар ди евра. До дај мо око 420 km де о ни це пре ко са мог Кри ма (још око 1,2 ми ли јар де евра). Укуп ни тро шко ви „крим ске“ ва ри јан те по мор ске де о ни це из но си ли би та ко 4,8 ми ли јар ди евра, што го то во на по ло ви ну сма њу је са да­шњу це ну из град ње овог де ла га со во да.

Још ни је вре ма да се а л тер на ти ва зва нич но усво јиРу ски га сни ги гант зва нич но не по твр­ђу је да би мо гло до ћи до ко рек ци је мар­шру те. Прес­слу жба „Га спро ма“ да ла је сле де ћи ко мен тар: „‘Га спром’ не раз­ма тра мо гућ ност из ме не тра се ‘Ју жног то ка’. ‘Ју жни ток’ је пре све га га со вод на ме њен из во зу. Ње го ва из град ња се ре­а ли зу је за јед но са стра ним парт не ри ма, ко ји та ко ђе фи нан си ра ју део про јек та. Из ме на кон фи гу ра ци је за со бом по вла­чи нео п ход ност да се по но во уса гла се усло ви уче шћа парт не ра у про јек ту и мо же до ве сти до за о стат ка у по гле ду тем па ње го ве ре а ли за ци је. По ста вље ни

енергетика

Крим омо гу ћа ва ал тер на тив ни „Ју жни ток“?

Фо

то

: Re

u t

eR

s

Пре ла зак де ла „Ју жног то ка“ пре ко Кри ма би сма њио го то во на по ло ви ну са да шњу це ну из град ње цр но мор ског де ла га со во да

9

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ро ко ви по чет ка екс пло а та ци је га со во­да не оста вља ју про стор за спро во ђе ње но вог ни за ис тра жи ва ња. Да нас је већ у пу ном је ку из град ња но вих це во во да и ком пре сор ских ста ни ца на те ри то ри ји Ру ске Фе де ра ци је, пот пи са ни су уго во­ри о по ста вља њу пр ве две де о ни це га со­во да. Пот пи сан је спо ра зум о из град њи пр вог де ла цр но мор ске де о ни це, ко ја ће по че ти већ 2014.“Мо гу ћу из ме ну тра се зва нич но је де ман­то ва ла и ком па ни ја „Win ter shall“, парт нер „Га спро ма“. „Ула зак Кри ма у са став Ру­си је не ће ути ца ти на мар шру ту га со во да ‘Ју жни ток’“, из ја вио је члан управ ног од­бо ра ове ком па ни је Ма рио Ме рен.Ме ђу тим, би ло би нео бич но да се у си­ту а ци ји за о штре них од но са из ме ђу Ру си­је и За па да по во дом Кри ма чу ју дру га чи је из ја ве. Је дан од са­рад ни ка „Га спро ма“ је под усло вом да оста­не ано ни ман ре као да је про јек то ва ње мар­шру те „Ју жног то ка“ пре ко Кри ма већ у то ку, али за са да се не од ви ја јав но: „Тре­ба са че ка ти да се си­ту а ци ја око Укра ји не слег не, да се сло жи у исто риј ским ана ли ма и у гла ва ма за пад не по ли тич ке ели те, као што се до го ди ло са гру зиј ским ин ци ден­том 2008, ка да су од­но си би ли за мр зну ти не ко ли ко ме се ци. Пр­ву де о ни цу ће мо ипак ре а ли зо ва ти пре ма ста рој мар шру ти, јер је већ скло пљен оба­ве зу ју ћи уго вор, Хо­лан ђа ни су за по че ли свој део по сла и на је­

сен ће по че ти по ста вља ње це во во да по мор ском дну. Ме ђу тим, нај ве ро ват ни је ће пре о ста ле три де о ни це про ћи по оп­ти мал ној мар шру ти, ко ја узи ма у об зир но во на ста лу по ли тич ку си ту а ци ју.“Овај са го вор ник та ко ђе сма тра да се те за о те шко ћа ма ко је мо гу на ста­ти при ли ком ре ви ди ра ња уго во ра са стра ним парт не ри ма „Га спро ма“, „ко ји та ко ђе фи нан си ра ју део про јек та“, мо­же сма тра ти за нео сно ва ну. Парт не ри би, на и ме, ра до при хва ти ли мо гућ ност да рок ка да ће се њи хо ва ин ве сти ци­ја ис пла ти ти бу де што кра ћи и да се сма ње тро шко ви ко ји се об ра чу на ва ју про пор ци о нал но. Дру га ствар је што

им у овом тре нут ку то не би до зво ли ла њи хо ва по ли тич ка ели та.Во де ћи ана ли ти чар Фон да за на ци о нал­ну енер гет ску без бед ност Игор Ју шков та ко ђе сма тра да је ко рек ци ја мар шру­те „Ју жног то ка“ мо гу ћа, по чев од дру ге де о ни це, и да је од ла га ње, без об зи ра на очи глед ну ис пла ти вост та квог по те за, пре све га ве за но за ге о по ли тич ке ри зи ке на ли ни ји Ру си ја­За пад. Тро шко ви де ли­мич ног по нов ног про јек то ва ња и по нов­ног скла па ња уго во ра услед из ме не цр но­мор ске де о ни це га со во да су јед но став но за не мар љи ви у по ре ђе њу са еко ном ском ис пла ти во шћу ко ју та кав по тез до но си, сма тра Ју шков.

Крим омо гу ћа ва ал тер на тив ни „Ју жни ток“?

За пад ни парт не ри „Га спро ма“ би ра до при хва ти ли мо гућ ност да рок ка да ће се њи хо ва ин ве сти ци ја ис пла ти ти бу де што кра ћи и да се сма ње тро шко ви ко ји се об ра чу на ва ју про пор ци о нал но. Дру га ствар је што им у овом тре нут ку то не би до зво ли ла њи хо ва по ли тич ка ели та

гРаФ

ИКОН

: Нат

аЛИЈ

а М

ИхаЈ

ЛеНК

О

10

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Пи ше: Ађај Ка ма ла ка ран

Од лу ка Ру си је да осна жи еко ном­ске ве зе са Ин ди јом, Ви јет на мом, Ју жном Ко ре јом и Ки ном део је до­бро про ми шље не стра те ги је до не те мно го пре укра јин ске кри­зе, и ни је на пра сни од го вор на „санк ци је“ За па да, ка ко то же ле да пред ста ве мно ги за пад ни ме ди ји. Њу Дел хи, ко ји је и сам пре жи вео по ку­шај уво ђе ња санк ци ја 1998, не дав но је од био да по др жи санк ци је про тив Мо скве, а Ин ди ја је ме ђу пр ви ма јав­но об ја ви ла да су ин те ре си Ру си је на Кри му ле ги тим ни.

Очи глед но је да је ве­ ћи на бо га тих ру­ских би зни сме на за бри ну та због по­сле ди ца санк ци ја ко је САД и ЕУ уво де

Ру си ји. Мно ги ме ђу њи ма има­ју има ња, по слов не ин те ре се и ин ве сти ци је на За па ду, а та мо ра до од ла зе и на од мор. Прет ња санк ци ја ма си гур но пред ста­вља шок за мно ге од оних ко ји су се обо га ти ли по сле 1998. и та да шње кри зе ру бље. Они до са да ни су на и ла зи ли на ве ће пре пре ке у оства ре њу же ље да бу ду део „џет­се та“ у За пад ној Евро пи и САД.Ка да је 1998. Ин ди ја из ве ла ну­кле ар не про бе, свет је био је дин­ствен у осу ди тог чи на – За пад је бр зо увео и еко ном ске санк ци је. За пра во, и вла да Бо ри са Јељ ци­на је, у не што бла жем об ли ку, осу ди ла ову ак ци ју Ин ди је, али је од би ла да по др жи санк ци је. Про бе су из вр ше не го ди ну да на по сле фи нан сиј ске кри зе у Ис точ ној Ази­ји и чи ни ло се да је Ин ди ја има ла сна жну еко но ми ју у то вре ме. Ка да је За пад схва­тио да на овај на чин ни је на не та ште та

ин диј ској при вре ди ни ти да се ти ме ова зе мља мо же на те ра ти да пот пи ше Спо­ра зум о не ши ре њу ну кле ар ног на о ру жа­ња и Све о бу хват ни спо ра зум о за бра ни ну кле ар них про ба, санк ци је су уки ну те. По сле то га, мно ги за пад ни ка пи та ли сти

по хи та ли су да по кре ну по сло ва ње у овој др жа ви. Има ју ћи у ви ду да су за пад ним зе мља ма еко ном ски ин те ре си ва жни ји од про кла мо ва них мо рал них прин ци па, што се до ка за ло у слу ча ју Ин ди је, ру­ски по слов ни љу ди не тре ба по себ но да бри ну због ду го роч ног ути ца ја санк ци ја.

Исто вре ме но, мо гу да по тра же шан су на тр жи шти ма зе ма ља у раз во ју.По се ту пред сед ни ка ком па ни је „Ро­сњефт“ Иго ра Се чи на Ин ди ји, Ки ни, Ја па ну, Ју жној Ко ре ји и Ви јет на му не ки ме ди ји у све ту не тач но су ока рак те ри­

са ли као из ну ђен по тез иза зван прет њом санк ци ја ма. Ме ђу тим, пред сед ник Пу тин је у сво ју аген­ду за по след њу де це ни ју увр стио и зна чај ни ји при вред ни ан га жман Ру си је на Ис то ку. Ру си ја на ме ра­ва да у 2015. оства ри би ла те рал­ну тр го вин ску раз ме ну са Ки ном у оби му од 100 ми ли јар ди до ла ра. Ко ра ци у овом сме ру пред у зе ти су од мо мен та ка да су 2004. две зе­мље пот пи са ле спо ра зум о ре ша­ва њу гра нич ног спо ра. Ово не ће би ти пр ви пут да Кремљ сво је по­ли тич ко де ло ва ње усме ри ка Ази­ји – ор га ни зо ва ње са ми та АТЕС 2012. у Вла ди во сто ку има ло је за циљ ја ча ње уло ге Ру си је на овом кон ти нен ту.Је дан од те мељ них прин ци па Пу­ти но ве спољ не по ли ти ке, од ка да је 2000. по стао пред сед ник, је сте раз вој стра те шког парт нер ства са Ин ди јом. Ова кав ње гов став до­при нео је ства ра њу бли ских ди­пло мат ских од но са, као и раз во ју при вред них ре ла ци ја из ме ђу две ју зе мље. То под ра зу ме ва зна чај ни ју са рад њу у обла сти др жав них про­је ка та, по пут из град ње ну кле ар не елек тра не „Ку дан ку лам“, али и ак­тив но на сто ја ње да при ват ни сек­то ри обе ју зе ма ља ин тен зи ви ра ју тр го вин ску раз ме ну.Ца рин ска уни ја Ру си је, Бе ло ру си­је и Ка зах ста на во ди пре го во ре о сло бод ној тр го ви ни с Ви јет на мом

и Но вим Зе лан дом, као и о за кљу чи ва њу Спо ра зу ма о све о бу хват ној еко ном ској са рад њи са Ин ди јом. Раз ма тра се и пред­лог Ка зах ста на да се сли чан аран жман по ну ди и Тур ској. Мо сква је од и гра ла нај ве ћу уло гу у тран сфор ма ци ји не ка­да шњег БРИК­а – да нас је ово еко ном­

политика и друштво

О ду го роч ној стра те ги ји окре та ња Мо скве ка Ис то ку

Ру си ја раз ви ја пла но ве за ду го роч ну стра те шку са рад њу са Ин ди јом и Ки ном, чла ни ца ма БРИКС-а. Ру си ја у овој ор га ни за ци ји има са ве зни ке и парт не ре из ази је ко ји не ма ју оби чај да ко ри сте еко ном ске уце не ра ди оства ре ња по ли тич ких ци ље ва

Фо

то

: Re

u t

eR

s

11

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ска гру па ци ја чи ја је чла ни ца по ста ла и Ју жно а фрич ка Ре пу бли ка (због че га је и про ме ни ла име у БРИКС).За Ру си ју је ва жно да про ши ри еко ном­ску раз ме ну са азиј ским зе мља ма по што је вр ло ма ла ве ро ват но ћа да из би ју су­ко би са парт не ри ма у том де лу све та. Чи ни се да је Ки на за до вољ на на чи ном на ко ји су ре ше не те ри то ри јал не не су­гла си це са Ру си јом, а бе сми сле не тврд ње о ки не ској де мо граф ској ин ва зи ји на ру­ски Да ле ки Ис ток од ба цу ју сви озбиљ ни ана ли ти ча ри.Мо же ли не ко за и ста да за ми сли да ће Ру си ја или Ја пан за ра ти ти око ју жних Ку рил ских остр ва? То кио твр ди да по­ла же пра во на овај ар хи пе лаг, ко ји сма тра сво јом „Се вер ном те ри то ри јом“. Ме ђу­тим, ово не оме та тр го вин ску раз ме ну и по слов не ре ла ци је с Мо сквом, ни ти Ја пан уце њу је Ру си ју на ме ђу на род ним фо ру ми ма.Да ли би Ин ди ја ика да по др жа ла ме ђу на­род ну изо ла ци ју Ру си је? По сле укра јин­

ске „на ран џа сте ре во лу ци је“ 2004, ка да се пред сед ник Пу тин су о чио са ра сту ћом прет њом гло бал не изо ла ци је, Ин ди ја је пред њим „про стр ла цр ве ни те пих“, чи­ме је до дат но озло је ди ла мно ге за пад не вла де. Њу Дел хи је не дав но од био да по­др жи санк ци је про тив Мо скве, а Ин ди ја је ме ђу пр ви ма јав но об ја ви ла да су ин­

те ре си Ру си је на Кри му ле ги тим ни. Ин­диј ска ди ја спо ра у САД ве о ма се тру ди да ма ти цу усме ри у прав цу ко ји по го ду је Ва шинг то ну, али је ма ло ве ро ват но да ће у то ме ус пе ти.Ру си ја у гру па ци ја ма по пут БРИКС­а има са ве зни ке и парт не ре из Ази је ко ји не ма ју оби чај да ко ри сте еко ном ске уце­

не ра ди оства ре ња по ли тич ких ци ље ва. По ред то га, ге о граф ски су ве о ма уда ље­ни од ру ских су се да и не ба ве се под сти­ца њем и фи нан си ра њем опо зи ци о них по кре та, ко ји че сто има ју сум њи ву по за­ди ну. По врх све га, ни су чла ни це вој них али јан си ко је у 21. ве ку по сто је са мо због фи нан сиј ског ин те ре са ве ли ког и ути­

цај ног ло би ја про из во ђа ча на о ру жа ња.Тре нут на ге о по ли тич ка кли ма пред ста­вља из ван ред ну при ли ку да др жав на и при ват на ру ска пред у зе ћа ис тра же но ва и про фи та бил на тр жи шта и да оја ча ју гло бал ни еко ном ски ути цај сво је др жа ве. Азиј ске си ле чи ја је при вре да у успо ну ну де оби ље при ли ка за та кав по ду хват.

Пи ше: Ол га Са мо фа ло ва, vz.ru

ММФ већ у нај ско ри је вре ме не ће би ти је ди на ор га ни за ци ја на све ту ко ја мо же да пру жа ме ђу на род ну фи­нан сиј ску по моћ. Зе мље БРИКС­а ће осно ва ти ал тер на тив не ин сти ту ци је: соп стве ни мо не тар ни фонд, раз вој ну бан ку и за јед нич ке де ви зне ре зер ве. Све то би тре ба ло да по мог не зе мља­ма БРИКС­а да по сте пе но ус по ста ве са рад њу без по сре до ва ња до ла ра.

Зе мље БРИКС­а су по сти гле ве ли ки на пре дак у про це су осни ва ња струк ту ра ко је би пред ста вља ле ал тер на ти ву Ме ђу на род ном мо не тар ном фон ду и Свет ској бан ци, ко­

ји ма упра вља ју пре све га САД и ЕУ. За­јед нич ке де ви зне ре зер ве као за ме на за ММФ и Раз вој на бан ка зе ма ља БРИКС­а као за ме на за Свет ску бан ку про функ ци­

о ни са ће већ 2015, твр ди иза сла ник за по­себ на пи та ња МСП Ру си је Ва дим Лу ков.Бра зил је већ при пре мио про је кат ста ту­та Раз вој не бан ке, док Ру си ја при пре ма ме ђу др жав не спо ра зу ме за ње но осни ва­ње, об ја снио је ди пло ма та.По ред то га, зе мље БРИКС­а су већ до го­во ри ле из нос основ ног ка пи та ла но вих струк ту ра. Он ће за сва ку од ин сти ту­ци ја из но си ти по 100 ми ли јар ди до ла ра. „У то ку су пре го во ри ме ђу парт не ри ма о уче шћу у ини ци јал ном ка пи та лу у из но­су од 50 ми ли јар ди до ла ра и о ло ка ци ји глав не канцеларијe“, ре као је ди пло ма та. „Све чла ни це БРИКС­а су за ин те ре со­ва не да се глав на кан це ла ри ја на ла зи на њи хо вој те ри то ри ји.“Прет по ста вља се да ће Ки на у за јед нич ке де ви зне ре зер ве уло жи ти 41 ми ли јар ду до ла ра, Бра зил, Ин ди ја и Ру си ја по 18 ми ли јар ди, а Ју жно а фрич ка Ре пу бли ка 5 ми ли јар ди до ла ра. Ко ли чи на сред ста­ва је сра змер на ве ли чи ни на ци о нал не еко но ми је.

Ра ди по ре ђе ња на ве ди мо да ко ли чи на сред ста ва ММФ­а, ко ја се ре гу ли ше у је­ди ни ца ма SDR (Spe cial Dra wing Rights, по зај ми це са спе ци јал ним пра вом – ве­штач ко не го то вин ско пла те жно сред ство ко је еми ту је ММФ), да нас из но си 238,4 ми ли јар ди евра или 369,52 ми ли јар де до­ла ра. За јед нич ке де ви зне ре зер ве зе ма ља БРИКС­а, на рав но, по ко ли чи ни сред ста­ва за о ста ју за ММФ­ом. Ме ђу тим, 100 ми ли јар ди до ла ра је са свим до вољ но за

За Ру си ју је ва жно да про ши ри еко ном ску раз ме ну са азиј ским зе мља ма по што је вр ло ма ла ве ро ват но ћа да из би ју су ко би са парт не ри ма у том де лу све та

На при мер, зе мља ма БРИКС-а од го ва ра да не кој африч кој зе мљи одо бре кре дит за раз вој хи дро е нер ге ти ке у ко јем зе мље БРИКС-а мо гу да пла си ра ју сво ју опре му. Ако кре дит да је ММФ, опре му ис по ру чу ју за пад не зе мље и оне кон тро ли шу њен рад.

Иља При леп ски, Еко ном ска

екс перт ска гру па

БРИКС осни ва свој мо не тар ни фонд

12

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

пет зе ма ља, док у ММФ ула зи 188 зе ма ља, ко ји ма у сва ком тре нут ку мо же за тре ба­ти фи нан сиј ска по моћ.

Раз вој на бан ка зе ма ља БРИКС-аЗе мље БРИКС­а осни ва ју и Раз вој ну бан­ку као ал тер на ти ву Свет ској бан ци, ка­ко би кре ди ти ра ле про јек те ко ји ни су у ин те ре су САД и ЕУ, већ упра во зе ма ља у раз во ју.Циљ бан ке је да фи нан си ра пре све га про јек те у ино стран ству, а не до ма ће

про јек те. Сво је про јек те зе мље мо гу и са ме да фи нан си ра ју. На при мер, Ру си ја у ту свр ху рас по ла же сред стви ма Фон да на ци о нал ног бла го ста ња.Кре ди ти Раз вој не бан ке не ће у то ли кој ме ри би ти на ме ње ни зе мља ма БРИКС­а, ко ли ко ин ве сти ра њу у ин фра струк тур­не про јек те дру гих зе ма ља. „На при мер, зе мља ма БРИКС­а од го ва ра да африч кој зе мљи одо бре кре дит за про грам раз во ја хи дро е нер ге ти ке у ко јем зе мље БРИКС­а мо гу да пла си ра ју сво ју опре му или да се по ја ве као из во ђа чи ра до ва“, об ја шња ва струч њак Еко ном ске екс перт ске гру пе Иља При леп ски. У слу ча ју да кре дит да је ММФ, опре му ис по ру чу ју за пад не зе мље и оне кон тро ли шу њен рад.

Осни ва ње Раз вој не бан ке има та ко ђе и по ли тич ку по за ди ну, за то што омо гу ћа­ва зе мља ма БРИКС­а да ре а ли зу ју сво­је ин те ре се у ино стран ству. „Ра ди се о по ли тич ком по те зу, ко ји мо же да оја ча по зи ци је зе ма ља чи је ста во ве аме рич ке и европ ске ко ле ге че сто не узи ма ју о об зир. Што овај са вез бу де ста бил ни ји, а ње го­ве по зи ци је на ме ђу на род ној сце ни ја че, би ће лак ше шти ти ти ин те ре се ње го вих чла ни ца“, сма тра ру ко во ди лац Оде ље ња за ана ли ти ку Ин ве сти ци о не ком па ни је „Gol den Hills­Ка пи та лЪ АМ“ На та ли ја Са мој ло ва.

Ме ђу тим, ства ра ње ал тер на тив них ор га­ни за ци ја не зна чи да ће зе мље БРИКС­а оба ве зно на пу сти ти Свет ску бан ку или ММФ, ба рем не у пр во вре ме, до да је При леп ски.

За јед нич ке де ви зне ре зер веОсим то га, за јед нич ке де ви зне ре зер ве БРИКС­а пред ста вља ју вр сту оси гу ра ња, по се бан тип штед ње за слу чај да не ка од зе ма ља БРИКС­а до жи ви фи нан сиј ске те шко ће и де фи цит у бу џе ту. У со вјет ско вре ме то се на зи ва ло „ка са уза јам не по мо­ћи“, об ја шња ва за ме ник ге не рал ног ди рек­то ра ком па ни је за кон сал тинг „HE ADS“ Ни ки та Ку ли ков. Зе мље ко је су део ове за­јед ни це јед на дру гој обез бе ђу ју оси гу ра ње.

Нео п ход ност ова кве вр сте за шти те мо­же се ви де ти по ово го ди шњој си ту а ци ји: ру ска ру бља је до жи ве ла пад вред но сти.За јед нич ке де ви зне ре зер ве мо гу пру жи­ти по моћ зе мљи ка да се по ја ве те шко ће са плат ним би лан сом та ко што ће на док­на ди ти не до ста так екс тер не ли квид но­сти. По моћ се мо же до би ти ка да до ла зи до на гле не же ље не де вал ва ци је на ци о­нал не ва лу те или до ве ћег од ли ва ка пи­та ла услед бла же мо не тар не по ли ти ке Са ве зних ре зер ви САД, или ка да на ста ју уну тра шњи про бле ми као што је кри за бан кар ског си сте ма. Ако су бан ке по­

зај ми ле мно го го то ви не у де ви за ма и не мо гу све да вра те, он да за јед нич ке де ви зне ре зер ве мо гу по­мо ћи да се ис пла те спољ­ни ду го ви.Ова ква ин сти ту ци ја тре­ба да по ста не до стој на ал тер на ти ва ММФ­у, ко ји је тра ди ци о нал но пру жао по др шку еко но ми ја ма у ван ред ним бу џет ским си ту а ци ја ма.„Ве ли ки део сред ста ва Ме ђу на род ног мо не тар­ног фон да ко ри сти се ка ко би се у кри зним си ту а ци­ји ма по др жао би ло евро, би ло на ци о нал не ва лу те раз ви је них зе ма ља. Ако се узме у об зир да ММФ­ом упра вља ју за пад не зе мље, ма ло је ве ро ват но да ће ова ор га ни за ци ја пру жи­ти по моћ Ру си ји у слу ча ју не ких те шко ћа. За то ни­по што ни је на од мет има­ти за јед нич ке де ви зне ре­

зер ве “, твр ди иза сла ник МСП РФ.За јед нич ке де ви зне ре зер ве ће та ко ђе по мо ћи зе мља ма БРИКС­а да по сте пе но ус по ста ве са рад њу без по сре до ва ња до­ла ра, сма тра На та ли ја Са мој ло ва. Исти­на, за то ће би ти по треб но из ве сно вре ме. За са да је од лу че но да основ ни ка пи тал Раз вој не бан ке и За јед нич ких де ви зних ре зер ви зе ма ља БРИКС­а бу де у аме рич­ким до ла ри ма. На тај на чин се, сва ка ко, пру жа по др шка и мо не тар ном си сте му САД. Ме ђу тим, не тре ба ис кљу чи ти мо­гућ ност да већ у нај ско ри јој бу дућ но сти (узи ма ју ћи у об зир прет ње САД и ЕУ еко ном ским санк ци ја ма про тив Ру си је) до лар мо гу за ме ни ти ру бља и дру ге на ци­о нал не ва лу те зе ма ља БРИКС­а.

економија

Фо

то

: Re

u t

eR

s

Прет по ста вља се да ће Ки на у за јед нич ке де ви зне ре зер ве уло жи ти 41 ми ли јар ду до ла ра, Бра зил, Ин ди ја и Ру си ја по

18 ми ли јар ди, а Ју жно а фрич ка Ре пу бли ка 5 ми ли јар ди до ла ра. Ко ли чи на сред ста ва је сра змер на ве ли чи ни на ци о нал не еко но ми је

13

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Пи ше: Вик тор Ли тов кин, Иван Ко но ва лов, ИТАР-ТАСС

НА ТО од ла зи из Ав га ни ста на: глав­ни кон тин гент Ме ђу на род них сна га за по др шку без бед но сти (ISAF) до кра ја 2014. тре ба да се вра ти у сво­је ба зе. Шта ће оста ти по сле њи хо­вог од ла ска? Ка ква вој на и иде о ло­шка опа сност од екс тре ми стич ких гру па пре ти ру ским са ве зни ци ма у Цен трал ној Ази ји? О то ме го во ри Ни ко лај Бор дју жа, ге не рал ним се­кре та ром Ор га ни за ци је Уго во ра о ко лек тив ној без бед но сти (ОДКБ).

Бли жи се од ла зак тру па САД и НА ТО-а из Ав га ни ста на. Ка ко Ви оце њу је те ре зул-та те њи хо вог бо рав ка у тој зе мљи?­За јед нич ка је оце на екс пе­

ра та, а не са мо мо ја лич на, да је њи хо ва ми си ја би ла не у спе шна. О то ме не го во ре са мо екс пер ти ОДКБ, не го и ру ко вод ство Ав га ни ста на. Оно не дво сми сле но твр ди да је ми си ја не у спе шна, да ни су оства ре ни ци ље ви са ко ји ма су та мо по сла ти при лич­но ве ли ки кон тин ген ти за пад них тру па.За раз ли ку од со вјет ских тру па, ко је су та мо по ку ша ва ле да по но во ус по ста ве ми ран жи вот, да ство ре не ка кву ин фра­струк ту ру и со ци јал ну сфе ру и да пру же по моћ ав га ни стан ском на ро ду на еко­ном ском пла ну, САД и НА ТО су ре ша­ва ли са мо вој не за дат ке вој ним пу тем, и у мно гим слу ча је ви ма вр ло гру бо. То је, по мом ми шље њу, глав ни раз лог њи хо­вог не у спе ха.

Ка кве опа сно сти и ри зи ке зе мља ма Цен трал не Ази је и Ру си ји мо же до не ти од ла зак тру па ко а ли ци је? Ка кве ме ре пла ни ра да пре ду зме ОДКБ ка ко би па-ри рао тим ри зи ци ма или сма њио њи хов по тен ци јал?­По сто је че ти ри глав не по ја ве ко је ми да­нас из два ја мо у Ав га ни ста ну.Пр во, Ав га ни стан је сам по се би зо на не ста бил но сти. Дру го, то је те ри то ри ја на ко јој се на ла зи ве ли ки број на о ру жа­

них од ре да раз ли чи тих екс тре ми стич­ких ор га ни за ци ја. Тре ће, то су кам по ви за обу ку рат ни ка. И че твр то, то је тр го­ви на дро гом.Ја чак не го во рим о та ли ба ни ма, ни ти о не ка квим дру гим про бле ми ма ко ји ће се си гур но по ја ви ти по сле од ла ска тру па, али ова че ти ри фак то ра ће сва ка ко има ти нај ве ћи ути цај на без бед ност су сед них зе ма ља, укљу чу ју ћи и Цен трал ну Ази ју.Шта ми не оче ку је мо? Не оче ку је мо вој­не ак ци је ве ћих раз ме ра. Не ми сли мо да у Ав га ни ста ну да нас по сто је си ле ко је би мо гле да при пре ме не ко ли ко хи ља да на о ру жа них вој ни ка и кре ну у осва ја ње Та џи ки ста на, на југ Кир ги ста на и у дру ге обла сти, али да ће би ти по ку ша ја про­до ра на те те ри то ри је – у то сам убе ђен. Та кви по ку ша ји се већ са да пред у зи ма ју.Број су ко ба на та џи ки стан ско­ав га ни­стан ској гра ни ци за про те клих по ла го­ди не ви ше стру ко се по ве ћао. То су би ли по ку ша ји про до ра на о ру жа них бан ди та и нар ко ма фи је пре ко др жав не гра ни це Та џи ки ста на. Ме ђу њи ма су и бан де ко је се ба ве дру гим ства ри ма, на при мер де­ло ва њем по ли тич ке при ро де.

Зна ли се ко ли ко је би ло тих по ку ша ја?­Ако се не ва рам, пре ме сец да на је са­оп ште но да је за по ла го ди не би ло око 35 та квих по ку ша ја. И сви они су пра­ће ни озбиљ ним ору жа ним су ко би ма на гра ни ци.Ми оче ку је мо по ку ша је иде о ло шког ути­ца ја на ста нов ни штво зе ма ља Цен трал не Ази је, као и ства ра ње екс тре ми стич ког под зе мља у на шим др жа ва ма, и тим под­зе мљем ће ру ко во ди ти еми са ри из Агва­ни ста на. Оче ку је мо про дор бан ди ко ји ма ће би ти циљ да ре ше не ки ло кал ни за да­так и де ста би ли зу ју си ту а ци ју у на шим зе мља ма. То ме тре ба до да ти и ду го роч ну опа сност ко ју ства ра нар ко би знис и тр­го ви на нар ко ти ци ма. Ми сли мо да до ла­зе те шка вре ме на и спре ма мо се да их до че ка мо.Раз ра ди ли смо план пру жа ња от по ра иза зо ви ма из Ав га ни ста на по сле 2014. Са да се до ста озбиљ но ра ди на ја ча њу ору жа ног по тен ци ја ла, на ро чи то Сна га за бр зо де ло ва ње ко је у слу ча ју по тре бе мо гу опе ра тив но да се уме ша ју у сва ку си ту а ци ју. Ства ра мо и не ке но ве еле мен­те ору жа ног по тен ци ја ла, као што су Ко­

Од ла зак НА ТО-а из Ав га ни ста на: по сле ди це по Ру си ју и ње не са ве зни ке

Фо

то

: ит

ар

-та

сс

Ни ко лај Бор дју жа, ге не рал ни се кре тар ОДКБ: Ми си ја На тО-а

у ав га ни ста ну је би ла не у спе шна

политика и друштво

14

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Пи ше: Олег Не мен ски

У ру ским ме ди ји ма се при ли ком опи си ва ња ста ња у Укра ји ни ре­дов но мо гу сре сти из ра зи по пут „бан де ров ци на вла сти“ и „за шти та ру ског ста нов ни штва од нео на ци­ста из за пад не Укра ји не». За пад ни ме ди ји ове фра зе обич но пре но се са иро ни јом, као нео збиљ но пре у­ве ли ча ва ње. Ме ђу тим, ови из ра зи су ите ка ко осно ва ни. Ко су, да кле, укра јин ски „нео на ци сти“ и на ка кве се сво је хе ро је из до ба Дру гог свет­ског ра та по зи ва ју?

Jе дан од кључ них мо ме на та ин­фор ма ци о ног су ко ба из ме ђу Ру си је с јед не стра не и За па да и Укра ји не с дру ге, с тач ке гле­ди шта ру ских вла сти и ме ди ја, пред ста вља го во то во де ћа уло­

га тзв. бан де ро ва ца, „укра јин ских на ци­ста“ или „фа ши ста“ у но вом по ли тич ком жи во ту Укра ји не. Ру ска власт је крим ску опе ра ци ју об ја сни ла упра во као „пру жа­ње за шти те ру ском ста нов ни штву од фа­ши стич ке омла ди не“.Ре во лу ци о нар на укра јин ска власт и За­пад ко ји је по др жа ва са иро нич ним осме­хом од ба цу ју ове оп ту жбе, сма тра ју ћи их за ла жи про па ганд них струч ња ка Кре­мља: „ско ро сви бан де ров ци су одав но умр ли“, „на Мај да ну је ста јао јед но став­но на род Укра ји не: учи те љи, пен зи о не ри, ле ка ри, му зи ча ри“, „ако ро до љуб зна чи ‘бан де ро вац’, он да и ме не, Укра јин ца ко ји го во ри ру ски, упи ши те ме ђу бан де ров це“ итд. Шта се, ме ђу тим, за и ста до го ди ло у Ки је ву фе бру а ра ове го ди не? Да ли је ис прав но на зи ва ти све те „па три от ске“ и „про е вроп ске“ сна ге ко је су уче ство­ва ле у пре вра ту „бан де ров ци ма“? Ка ква је њи хо ва уло га у но вој укра јин ској ре во­лу ци ји: да ли је тач но да су они од и гра ли ве о ма зна чај ну уло гу у ски да њу Ја ну ко ви­ча са вла сти и да на ста вља ју да ути чу на по ли ти ку ове др жа ве? Да ли ру ско ви ђе­ње су шти не ре во лу ци је ко ја је по бе ди ла у Ки је ву као нео на ци стич ко­оли гар хиј ског пре вра та има ве зе са исти ном?

Су ко бље ност ре ги о на у по ли тич ком жи во ту не за ви сне Укра ји неУкра јин ски по ли тич ки жи вот је већ низ го ди на де фи ни сан су ко бом из ме ђу два

лек тив не ва зду хо плов не сна ге и Сна ге за спе ци јал не опе ра ци је. Вр ло озбиљ но ра ди мо на ор га ни за ци ји за јед нич ке бор­бе не обу ке. И на рав но, по све ћу је мо мно­го па жње пи та њи ма ко ор ди на ци је на шег за јед нич ког де ло ва ња.

Тру пе САД и дру гих зе ма ља НА ТО-а ко је су се на ла зи ле на те ри то ри ји Ав-га ни ста на ни су се озбиљ но ба ви ле про бле мом тр го ви не нар ко ти ци ма. За што?­На рав но, на ма је при о ри тет бор ба про­тив тр го ви не нар ко ти ци ма.Ми спро во ди мо од го ва ра ју ће опе ра ци је и ко ор ди ни ра мо на ше на по ре са свим ко ле га ма. На прав це ко ји се тре нут но ко ри сте за пре ба ци ва ње нар ко ти ка пре ко гра ни це, а те шко се кон тро ли­шу, упу ћи ва ће мо сна ге за спе ци јал не на ме не.По ред то га, пре ма од лу ци ко ју су одо бри­ли на ши пред сед ни ци, са да се у окви ру ОДКБ осни ва Цен тар за спе ци јал не ан­ти нар ко тич ке опе ра ци је.Ви сте, ме ђу тим, пи та ли за што се НА ТО ни је бо рио про тив про из вод ње нар ко ти­ка у Ав га ни ста ну. Ми слим да је био циљ да се кон тин ген ту Ме ђу на род них сна га за по др шку без бед но сти не ства ра ју још ве­ћи про бле ми и да је то био глав ни раз лог

за што му ни је по ста вљен та кав за да так. Уко ли ко би још и нар ко ма фи ја ста ла на стра ну та ли ба на, а она има на о ру жа не од ре де и ве ли ке фи нан сиј ске мо гућ но­сти, ми слим да би та мо си ту а ци ја би ла још го ра.

Да нас, ка да су САД и ЕУ, где је ве ћи-на чла ни ца НА ТО-а, уве ле еко ном ске санк ци је про тив на ше зе мље, тре ба ли ми да на ста вља мо са рад њу са њи ма ка да је реч о Ав га ни ста ну?­Ми слим да ми не тре ба ни шта да за тва­ра мо или пре ки да мо. Тре ба да ко ри сти мо оне мо гућ но сти за са рад њу ко је су нам на рас по ла га њу. Ве о ма се на дам да ће уско ро спла сну ти ова ан ти ру ска еуфо ри ја ко ја тре нут но вла да на За па ду.Ми тре ба да са ра ђу је мо са свим сна га ма ко је су за ин те ре со ва не за нор ма ли за ци ју си ту а ци је у Ав га ни ста ну. Мој став је да ми тре ба да по ма же мо кон тин ген ти ма НА ТО­а у тран зи ту. Њи хов за да так је по зи ти ван, они су по ку ша ва ли да обез­бе де ста бил ност у Ав га ни ста ну. Вој ни­ци ко ји ди рект но за ви се од тог тран зи та ни су ни за шта кри ви. Они су пот пу но ча сно ис пу ња ва ли свој дуг и ја ве о ма по­шту јем те љу де, јер они за и ста деј ству ју у вр ло те шким усло ви ма и екс трем ним си ту а ци ја ма.

Фо

то

: AP

политика и друштво историја

Број сукоба на таџикистанско- -авганистанској граници за протеклих пола године вишеструко се повећао

15

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

де ла зе мље. С јед не стра не је за пад са цен трал ним ре ги о ном, а са дру ге ју го и­сток. Ови де ло ви су при бли жно јед на ки по гла сач ком по тен ци ја лу, та ко да све за­ви си од ак тив но сти пред став ни ка јед не или дру ге стра не. Ста нов ни штво ових ре ги о на се у кул тур ном по гле ду ве о ма раз ли ку је: у ис точ ном де лу зе мље ап со­лут но пре о вла да ва ру ски је зик, док је у за пад ном де лу ре ла тив но ви ше рас про­стра њен укра јин ски. Они се раз ли ку ју и при вред но: на ис то ку је ви ше раз ви је на ин ду стри ја, а на за па ду по љо при вре да. Укра јин ска др жа ва ни је на ста ла кроз про цес са мо о пре де ље ња Укра ји на ца, не­го су је бољ ше ви ци са ста ви ли од ве о ма раз ли чи тих ре ги о на.За то је глав ни за да так за укра јин ске по­ли ти ча ре по сле рас па да СССР­а био да про на ђу на чин да ује ди не зе мљу, да на­ђу за јед нич ки по ли тич ки име ни тељ за све ње не де ло ве. Кра јем 1990­их се чи­ни ло да би овај по ду хват мо гао да успе. Та да шњи пред сед ник Ле о нид Куч ма по сти гао је ве ли ки успех у про це су пре­

ва зи ла же ња уну тра шњих про тив реч­но сти и ус по ста вља ња цен тра ли за ци је др жа ве. Ме ђу тим, за тим је до шло до за о штра ва ња по ли тич ке бор бе, то ком ко је су ре ги о нал не про тив реч но сти по­но во из би ле у пр ви план. „На ран џа ста ре во лу ци ја“ је би ла сво је вр сна по бе да за па да зе мље над ње ним ис то ком, и на тај на чин се рас кол у зе мљи учвр стио. Сви до га ђа ји ко ји су усле ди ли са мо су про ду би ли не сла га ња. Не дав ни Евро­мај дан се са сто јао углав ном од пред­став ни ка за пад них ре ги о на. Њи хо ва иде о ло ги ја не под ра зу ме ва дру штве ни кон сен зус са пред став ни ци ма ис то ка зе мље.

Укра јин ски на ци о на ли зам за вре ме Дру гог свет ског ра таУкра јин ски на ци о на ли зам је као иде о­ло ги ја де фи ни тив но фор ми ран у пр вој тре ћи ни 20. ве ка и по при ро ди је ве о ма сро дан не мач ком на ци зму и ни зу дру­гих крај ње де сни чар ских иде о ло ги ја тог вре ме на. Ти ме је од ре ђе на ње го ва крај­ња не то ле рант ност, те жња ка ди рек том по ли тич ком де ло ва њу, на си љу и ус кра­ћи ва њу пра ва ма њи на ма. Укра јин ски на ци о на ли сти сма тра ју да на ци ју тра ба гра ди ти „гво зде ном ру ком“, са мак си­мал ном же сти ном по ти ску ју ћи не у кра­

јин ске еле мен те у дру штву. Про блем је у то ме што у Укра ји ни „не у кра јин ски еле мен ти“ пре о вла да ва ју. Њих је мно го чак и у „нај­у кра јин ски јем“ ре ги о ну за пад не Укра ји не ­ у Га ли­ци ји, док у ју го и сточ ном де лу зе мље „не у кра јин ски еле мен ти чи не ап со лут ну ве ћи ну“. Ако пред став ни­ци за пад ног де ла зе мље на власт до ла зе мир ним пу тем, он да се ра ди о ма­ње­ви ше уме ре ним сна га­ма, ко је при зна ју ну жност до го во ра са по ли тич ким про тив ни ци ма. Ме ђу тим, ка да до ла зи до ре во лу­ци о нар ног пре вра та, на власт до ла зе пред став ни­ци ра ди кал них сна га, и у та квој си ту а ци ји уну тра­шњи су коб у зе мљи по ста­је не из бе жан.Нај по зна ти је стра ни це из исто ри је укра јин ског на­ци о на ли зма од но се се на

Ко су бан де ров ци? Укра јин ски на ци о на ли сти сма тра ју да на ци ју

тра ба гра ди ти „гво зде ном ру ком“, са мак си мал ном же сти ном по ти ску ју ћи не у кра јин ске еле мен те у дру штву. Про блем је у то ме што у Укра ји ни „не у кра јин ски еле мен ти“ пре о вла да ва ју

Фо

то

: Re

u t

eR

s

Укра јин ски на ци о на ли сти са де сни чар ским сим бо ли ма и пор тре том Сте па на Бан де ре (1909–1959), ко ји је од 1940. ру ко во дио фрак ци јом Ор га ни за ци је укра јин ских на ци о на ли ста (ОУН-Б), чи ји су се при пад ни ци бо ри ли про тив По ља ка и Цр ве не ар ми је са ра ђу ју ћи са на ци сти ма

16

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

пе ри од Дру гог свет ског ра та. Та да је на те ри то ри ји пре све га за пад не Укра ји не де ло ва ла Укра јин ска по бу ње нич ка вој ска под ко ман дом Сте па на Бан де ре и Ро ма на Шу хе ви ча (обо ји цу је пред сед ник Вик тор Ју шчен ко по смрт но од ли ко вао Ор де ном хе ро ја Укра ји не, али је 2010. ова од ли ко­ва ња по ни штио Вик тор Ја ну ко вич).Сте пан Бан де ра ни је био идеј ни при­ста ли ца не мач ке вла сти, већ ра ди кал ни укра јин ски на ци о на ли ста. Ме ђу тим, сма­трао је да је из так тич ких раз ло га са рад­ња са на ци сти ма по жељ на. Као ак тив ни члан укра јин ских на ци о на ли стич ких ор га ни за ци ја, Сте пан Бан де ра се то ком 1930­их ба вио те ро ри стич ким ак тив но­сти ма, ор га ни зо вао је по ли тич ка уби ства и об ра чу не, због че га су га пољ ске вла сти ви ше пу та хап си ле, при че му је био осу­ђи ван на ду ге (из ме ђу оста лог и на до жи­вот не) за твор ске ка зне, па чак и на смрт стре ља њем. Нем ци су га ухап си ли 1941, за то што је ми мо до го во ра са њи ма про­гла сио не за ви сну укра јин ску др жа ву, па је ве ћи део ра та про вео у за тво ру. Осло­бо ђен је тек у сеп тем бру 1944. Ме ђу тим, ор га ни за ци ја ко ју је осно вао још 1940, а по себ но њен бор бе ни део, де ло ва ла је и без ње га, на ста вља ју ћи да га при зна је као свог во ђу (због че га су ње ни при пад ни­ци и до би ли на зив „бан де ров ци“). Под ко ман дом Ро ма на Шу хе ви ча, Бан де ри не де сне ру ке, ко ји је 1941­42. био ре дов ни офи цир укра јин ских је ди ни ца Вер мах та, а од 1943. ко ман дант Укра јин ске по бу ње­нич ке вој ске, бан де ров ци су и по чи ни ли зло чи не по зна те по су ро во сти за вре ме Дру гог свет ског ра та.На и ме, у апри лу 2014. из до ку ме на та Ми­ни стар ства од бра не РФ са ко јих је ски ну­та озна ка по вер љи во сти, јав ност је мо гла да са зна ви ше ин фор ма ци ја о де лат но­сти бан де ро ва ца. Ови до ку мен ти ба ца ју но ву све тлост на њи хо ве ак тив но сти у окви ру пру жа ња по за дин ске по др шке не мач ким оку па ци о ним сна га ма, као и у спро во ђе њу ет нич ког чи шће ња. Тре ба

ре ћи да је те ри то ри ју за пад не Укра ји не у то вре ме на се ља ва ло мул ти на ци о нал­но ста нов ни штво. Осим што су ис тре­бљи ва ли Је вре је, бан де ров ци су та ко ђе уби ја ли и По ља ке и пред став ни ке дру гих на ро да, ме ђу ко ји ма су и Ру си. Пољ ски исто ри ча ри го во ре о при бли жном бро ју од 150 хи ља да ста нов ни ка пољ ске на ци­о нал но сти ко ји су уби је ни то ком та ко­зва ног Во лињ ског по ко ља 1943­44. Осим

то га, те рор бан де ро ва ца је био усме рен и ка Укра јин ци ма ко ји се ни су сла га ли са иде о ло ги јом укра јин ског на ци о на ли зма. У да на шњим усло ви ма, ка да укра јин ску де цу уче да по шту ју ове љу де као на ци­о нал не хе ро је, сви но ви до ку мен ти ко ји до пу њу ју сли ку о до га ђа ји ма из тог вре­ме на су зна чај ни и тре ба мак си мал но да бу ду пре зен то ва ни ши рој јав но сти.„Бан де ров ци“ су, да кле, има ли ком пли­ко ва не од но се са не мач ким оку па ци о­ним сна га ма. Ме ђу тим, увек су по ла зи ли од то га да је њи хов глав ни и за јед нич­ки не при ја тељ СССР. Та кав при ступ је за сно ван на јед ној од основ них иде ја укра јин ског на ци о на ли зма, пре ма ко­јем су глав ни („искон ски“) не при ја те љи Укра ји на ца „Мо ска ли“ (по гр дан на зив за Ру се). По ред то га, Нем ци су у то вре­ме би ли иде о ло шки и по ли тич ки бли ски бан де ров ци ма, јер они су та ко ђе за сту­па ли крај ње де сни чар ску иде о ло ги ју и бо ри ли се про тив Ру са. Иако њи хо ви ме­ђу соб ни од но си ни су би ли ни ма ло јед­но став ни, Тре ћи рајх је, у це ли ни узев, раз у мео да де лат ност бан де ро ва ца мо же би ти од ко ри сти. На при мер, они су ис­ко ри сти ли же љу укра јин ских на ци о на­ли ста да спро ве ду „чи шће ње укра јин ске зе мље од не же ље них еле ме на та“, што се, из ме ђу оста лог, од но си ло на Је вре је и ко­му ни сте. Мно ги при пад ни ци Укра јин ске по бу ње нич ке вој ске про ла зи ли су вој ну и ди вер зант ску обу ку ко ју су во ди ли не­мач ки спе ци јал ци од кра ја 1930­их. Они су ак тив но ко ри шће ни у опе ра ци ја ма про тив со вјет ских пар ти за на, при че му не са мо у Укра ји ни, не го и у Бе ло ру си ји.Де лат ност бан де ро ва ца је свој вр ху нац до­сти гла 1944­1945. и то ком пр вих по сле рат­них го ди на, ка да су у усло ви ма по чет ка Хлад ног ра та са њи ма са рад њу ус по ста­ви ле бри тан ска и аме рич ка оба ве штај на слу жба. Ме ђу тим, до сре ди не 1950­их ди­вер зант ска де лат ност је би ла ис цр пље на и мно ги бив ши бан де ров ци су на ста ви ли ми ран жи вот. Сам Бан де ра је по сле ра та жи вео у Мин хе ну под за шти тим бри тан­ске оба ве штај не слу жбе, за ко ју је и ра дио, све док га 1959. ни је убио агент КГБ­а Бог­дан Ста шин ски из спе ци јал ног пи што ља са ин јек ци јом ка ли јум ци ја ни да. Со вјет ска оба ве штај на слу жба је ефи ка сно ли кви ди­ра ла во ђе Бан де ри ног по кре та.Ра ди кал ни укра јин ски на ци о на ли зам у со вјет ско вре ме је у Укра ји ни био за бра­њен. За хва љу ју ћи то ме се он у дру гој по­ло ви ни 20. ве ка го то во и ни је раз ви јао. Об но вљен је 1990­их от при ли ке у истом

историја

Осим што су ис тре бљи ва ли Је вре је, бан де ров ци су та ко ђе уби ја ли и По ља ке и пред став ни ке дру гих на ро да, ме ђу ко ји ма су и Ру си. Пољ ски исто ри ча ри го во ре о при бли жном бро ју од 150 хи ља да ста нов ни ка пољ ске на ци о нал но сти ко ји су уби је ни то ком та ко зва ног Во лињ ског по ко ља 1943-44.

Спо ме ник Сте па ну Бан де ри у Ла во ву (за пад на Укра ји на). Фо то гра фи ја из сло бод них из во ра

17

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

об ли ку ка кав је имао 1930­их и 1940­их. Глав не во ђе из оног вре ме на по ста ле су хе ро ји на ци о на ли стич ки ори јен ти са них Укра ји на ца, њи хо ве књи ге и па ро ле су по но во по ста ле ди рек тан по зив на ак­ци ју. То ком че тврт ве ка от ка ко се рас пао Со вјет ски Са вез на њи хо вој иде о ло ги ји је од ра сла већ це ла ге не ра ци ја.

„Бан де ров ци“ и Евро мај данСа вре ме не „мај да нов це“ са бан де ров ци­ма по ве зу је за јед нич ка иде о ло ги ја укра­јин ског на ци о на ли зма. То је це ло ви та и при лич но за о кру же на иде о ло ги ја. По не­кад љу ди по ку ша ва ју да на пра ве раз ли ку из ме ђу уме ре ног и ра ди кал ног укра јин­ског на ци о на ли зма, као код сва ког дру­гог европ ског на ро да. Ме ђу тим, у слу ча ју Укра ји на ца то не од го ва ра исти ни.Сви европ ски „на ци о на ли зми“ су на ста­ја ли као „уме ре ни“ и тек за тим раз ви ли сво је екс трем не об ли ке. Док је у овом слу ча ју од по чет ка би ла кон стру и са на крај ња, ра ди кал на иде о ло­ги ја. За њен ра ди ка ли зам су ка рак те ри стич не из ве­сне је дин стве не осо би не, као што је зах тев да се љу­ди од рек ну тра ди ци о нал­не ет нич ке при пад но сти и тра ди ци о нал ног вер ског са мо о пре де ље ња. То јест, на ци о на ли зам је од по чет­ка био за сно ван на тврд њи да је нео п ход но спро ве сти ма сов ни ет но цид аутох­то ног ста нов ни штва, че га не ма ни у јед ној дру гој на­ци о на ли стич кој иде о ло­ги ји. Све оне се, на и ме, на овај или онај на чин осла­ња ју на не ку већ по сто је ћу ет нич ку за јед ни цу. Ет но­цид не осно ве не из бе жно про у зро ку ју и ет но цид ну де лат ност, не оста вља ју ћи ни ка кав про стор за уме ре­ни на ци о на ли зам.Ли бе рал но кри ло Мај да на не ма сво ју вер зи ју укра­

јин ског на ци о на ли зма. У то ме је ње го­ва сла бост. Оно не мо же ни шта иде о ло­шки да су прот ста ви „Де сном сек то ру“ и „Сво бо ди“.

Укра јин ски на ци о на-ли зам у ме ди ји ма и обра зов ном си сте муПост со вјет ска ју го и сточ на Укра ји на се свих ових го ди­на од за пад не раз ли ко ва ла по то ме што ни је има ла свој соп­стве ни иден ти тет, сво ју на ци о­нал ну иде о ло ги ју. То је до ве ло до за и ста жа ло сне си ту а ци је: чак и ка да су се на вла сти у Ки је ву на ла зи ли пред став ни ци ју го и сто ка зе мље, они су чи та ву јав ну и дру штве ну сфе ру по ли ти ке ипак пре пу­шта ли укра јин ским на ци о на ли сти ма из Га ли ци је. Та ко да на ни воу упра вља ња си сте мом обра зо ва ња и ин фор ма ци о ном по ли ти ком у зе мљи као да и ни је по сто­

јао рас кол, већ је све би ло пот чи ње но је­дин стве ном на ци о на ли стич ком трен ду.Укра јин ски на ци о на ли сти су фак тич­ки има ли пот пу ну власт над си сте мом обра зо ва ња, а та ко ђе су ве о ма сна жно ути ца ли на по ли ти ку ме ди ја. За то се но во по ко ле ње укра јин ске де це шко­ло ва ло на уџ бе ни ци ма ко ји су пред ста­вља ли ул тра на ци о на ли стич ки по глед на укра јин ску исто ри ју, па и на де лат ност на ци о на ли стич ких ор га ни за ци ја. На те­ле ви зи ји се у окви ру дру штве но о бра зов­

ног про гра ма не пре кид но еми­ту ју еми си је ко је про па ги ра ју иде је укра јин ског ра ди кал ног на ци о на ли зма.Пло до ве та квог школ ског обра­зо ва ња и ме диј ског ути ца ја Укра ји на уби ра да нас, ка да и на ју го и сто ку Укра ји не има мно го омла ди не мла ђе од 30 го ди на ко ја за сту па иде је укра јин ског на ци о на ли зма, а чи ји ро ди те љи

ни су има ли ја сно из гра ђен осе ћај укра­јин ског иден ти те та.

Аутор је исто ри чар, на уч ни са рад­ник Ин сти ту та за сла ви сти ку РАН, са рад ник Цен тра за укра ји ни сти ку и

бе ло ру си сти ку МГУ „Ло мо но сов“, ви ши на уч ни са рад ник Ру ског ин сти ту та за

стра те шка ис тра жи ва ња.

Ра ди кал ни укра јин ски на ци о на ли зам у со вјет ско вре ме је у Укра ји ни био за бра њен. За хва љу ју ћи то ме се он у дру гој по ло ви ни 20. ве ка го то во и ни је раз ви јао. Об но вљен је 1990-их от при ли ке у истом об ли ку ка кав је имао 1930-1940-их

Фо

то

: Vo

s t

oc

k P

ho

to

Ро ман Шу хе вич. Фо то гра фи ја из сло бод них из во ра

Иден ти фи ка ци о ни до ку мент Сте па на Бан де ре („Ли га укра јин ских по ли тич ких за тво ре ни ка не мач ких кон цен тра ци о них ло го ра“). У до ку мен ту је упи са но име Сте пан По пел. екс по нат је део из ло жбе „Сте пан Бан де ра: до ку мен ти све до че“ у На ци о нал ном му зе ју исто ри је Укра ји не у Ки је ву

18

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Пи ше: Је ка те ри на Ту ри ше ва

До пи сни ца „Ру ске ре чи“ по се ти ла је ме ста слав них рат них под ви га ру ске вој ске у вре ме Пр вог свет ског ра та на Бал ка ну. Ово је при ли ка да се се ти мо до при но са ко ји су вој ни ци Ру ске Им пе ри је да ли у бор би на Со­лун ском фрон ту и ожи ви мо успо ме­ну на суд би ну Ру ског екс пе ди ци о ног кор пу са.

У је сен 1915. у Со лу ну се ис кр­цао пр ви ен гле ско­фран цу­ски екс пе ди ци о ни кор пус. Та­ко је у Пр вом свет ском ра ту фор ми ран Со лун ски фронт. Он је по сто јао све до 1918. и,

ка ко твр де исто ри ча ри, од и грао је ва жну уло гу у ко нач ној по бе ди си ла Ан тан те.

Ма ло број ни, али од ва жниСа ве знич ка ар ми ја на Со лун ском фрон­ту углав ном се са сто ја ла од ен гле ског, фран цу ског и ита ли јан ског кон тин ген та. Про тив 619 хи ља да бу гар ских, аустро у­гар ских и не мач ких вој ни ка Ан тан та је на том фрон ту има ла 600 хи ља да вој ни­ка. Од то га је 18 хи ља да би ло у ру ским бри га да ма ко је су то ком 1916. на мол бу Фран цу за при сти гле у са ве знич ку ар ми­ју. По одо бре њу им пе ра то ра Ни ко ла ја II у са ве знич ке тру пе су увр шће не Дру га ру ска по себ на пе ша диј ска бри га да под ко ман дом ге не рал­ма јо ра Ди те рих са и Че твр та ру ска по себ на бри га да под ко­ман дом ге не рал­ма јо ра Ле он тје ва.И да нас је по зна то ме сто на ко је су мо рем

при сти за ле са ве знич ке тру пе из Со лу на. Исти на, да нас у со лун ској лу ци ни шта не го во ри о то ме да је не ка да ову да про ла зи­ла ру ска вој ска. Ру ске је ди ни це су из Ар­хан гел ска нај пре сти за ле у Брест, а за тим кроз це лу Фран цу ску у Мар сељ, ода кле су до спе ва ле до оба ла Грч ке. Све ста ре згра­де у лу ци ко је су ви де ли вој ни ци Ру ског екс пе ди ци о ног кор пу са да нас су сру ше не или дру га чи је из гле да ју, а не ке од њих су пре у ре ђе не у из ло жбе ни про стор. Са по чет ка про шлог ве ка до да нас је оста ла не так ну та са мо пру га ко јом су сви, па и ру ски вој ни ци са бро до ва од ла зи ли да ље на фронт.Пр ва бит ка на Со лун ском фрон ту у ко јој су уче ство ва ле ру ске је ди ни це од и гра­ла се 10. сеп тем бра 1916. Та да је ге не рал Ди те рихс имао на рас по ла га њу са мо је­дан пук и кре нуо је у бит ку за јед но са фран цу ским је ди ни ца ма. Ди те рих со ва

је ди ни ца је у на па ду би ла у пр вим ре до­ви ма. Опе ра ци ја је би ла успе шна и по ред те шких пла нин ских усло ва и не ста ши це му ни ци је. За тим су усле ди ле и дру ге бит­ке у ко ји ма су са ве зни ци има ли успе ха, што је до ку мен то ва но и ове ко ве че но у уџ бе ни ци ма из вој не исто ри је.

Уте ха у по за ди ниМе ђу тим, ефект не по бе де ру ске вој ске има ле су и сво ју ве ли ку це ну. Би ло је та ко мно го ра ње них и бо ле сних да их је би ло вр ло те шко ева ку и са ти са пр ве бор бе не ли ни је у бол ни це Со лу на. Ка ко све до че пи сма В.Ф. Ка ља, по след њег ге не рал ног кон зу ла Ру ске Им пе ри је у Со лу ну, пре не­го што су ева ку и са ни у бол ни цу по је ди ни бор ци су и по не ко ли ко да на ле жа ли на зе мљи са отво ре ним ра на ма и без хра не.„Офи ци ри и вој ни ци су по сле ева ку а ци је са фрон та рас по ре ђи ва ни у осам фран­цу ских бол ни ца ко је су се на ла зи ле ка ко у са мом гра ду, та ко и у ње го вој око ли ни, и мно ги од њих, на ро чи то обич ни вој ни­ци, до спе ва ли су у вр ло те шке усло ве“, пи сао је Каљ. Ствар се, по ње го вим ре­чи ма, ком пли ко ва ла још и ти ме што су вој не бол ни це би ле пре пу не обо ле лих од ма ла ри је ко ја је у то вре ме ха ра ла по Грч­кој Ма ке до ни ји и из ба ци ва ла из стро ја де се ти не хи ља да вој ни ка. По ред то га, до кон зу ла су до пи ра ле гла си не да су се по­је ди ни фран цу ски ле ка ри са пре зре њем од но си ли пре ма ру ским па ци јен ти ма.Све то је под ста кло Ка ља да за мо ли на­чел ни ка фран цу ске са ни тар не је ди ни це да све Ру се ева ку и ше у бол ни цу „Све ти Ди ми три је Со лун ски“. Та бол ни ца је би ла са гра ђе на нов цем ру ске за јед ни це и лич­

репортажа

„У ма ке дон ским пла ни на ма, да ле ко од Ру си је“

Ис кр ца ва ње Ру ског екс пе ди ци о ног кор пу са у со лун ској лу ци и ру ска бол ни ца „Све ти Ди ми три је Со лун ски“. Фо то гра фи је су ста ви ли на рас по ла га ње ге не рал ни кон зу лат Ру си је у Со лу ну и Вла сис Вла си дис, про фе сор на Од се ку за бал кан ска и ис точ на ис тра жи ва ња Уни вер зи те та Ма ке до ни је (грч ка).

Спо ме ник ру ским вој ни ци ма на пу ту Со лун-Кил кис

Фо

то

гр

а Ф

и је

: је

Ка

те

ри

На

ту

ри

ше

ва

Спе ци јал не до дат ке о Ру си ји у свет ским днев­ни ци ма уре ђу је и из да је „Rus sia Beyond the He­a dli nes“, про је кат „Ро сиј ске га зе те“ из Мо скве. У овом тре нут ку до да ци се об ја вљу ју у сле де ћим ли­сто­ви­ма:­Le­Fi­ga­ro,­Фран­цу­ска­•­The­Daily­Te­le­graph,­Ве­ли­ка­Бри­та­ни­ја­•­Südde­utsche­Ze­i­tung,­Не­мач­ка­•­El­País,­Шпа­ни­ја­•­La­Re­pub­bli­ca,­Ита­ли­ја­•­Le­So­ir­и­Euro­pean­Vo­i­ce,­Бел­ги­ја­•­Ду­ма,­Бу­гар­ска­•­По­ли­ти­ка­и­Ге­о­по­ли­ти­ка,­Ср­би­ја­•­The­Was­hing­ton­Post­и­The­New­York­Ti­mes,­САД­•­Ma­i­nic­hi­Shim­bun,­Ја­пан­•­Chi­na­Bu­si­ness­News,­Ки­на­•­So­uth­Chi­na­Mor­ning­Post,­Ки­на­(Хонг­конг)­•­La­Na­cion,­Ар­ген­ти­на­•­Fol­ha­

de­S.­Pa­u­lo,­Бра­зил­•­El­Ob­ser­va­dor,­Уру­гвај­•­The­Global­Times,­Кина­•­Navbharat­Times­и­The­Economic­Times,­Индија­•­Eleutheros­Typos,­Грчка­•­Joongang­Jilbo,­Јужна­Кореја­•­Gulf­News­и­Al­Khaleej,­Уједињени­Арапски­Емирати­•­Sydney­Morning­Herald­­и­The­Age,­Аустралија­•­Нова­Македонија,­Македонија.­­

Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RUВи­ше­ин­фор­ма­ци­ја­на­http://RU­SKA­REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о град

Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs,­www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред никАлек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи јеИре на Ми лић, огла ша ва ње и ПРВесна Станиславов, ДистрибуцијаКа та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но­тех нич ки се кре тарЛи ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“ 19

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ним сред стви ма им пе ра то ра Ни ко ла ја II, ко ји је пот пу но опре мио ње но хи рур шко оде ље ње. Ста ре фо то гра фи је те бол ни це чу ва ју се у ге не рал ном кон зу ла ту Ру си је у Со лу ну.Бол нич ки пер со нал се са сто јао углав ном од др жа вља на Ру ске Им пе ри је. Бол ни ца је би ла ак тив на у вре ме Пр вог свет ског ра та и по ред не ста ши це ле ко ва са ко јом је че сто мо ра ла да из ла зи на крај соп стве­ним сна га ма. На при мер, док тор Со фо те­ров, до цент и глав ни ле кар ру ске бол ни це ко ји је ме ђу Ср би ма ужи вао огром ну ре­пу та ци ју као је дан од нај бо љих хи рур га у Ср би ји за вре ме Бал кан ских ра то ва, лич но је из деј ство вао за срп ске и ру ске бо ле сни ке то пло ме ре, ма те ри јал за пре­ви ја ње и елек трич не ка бло ве.Ру ска бол ни ца је за оно вре ме има ла нај­са вре ме ни ју опре му. Ка сни је је згра да пре у ре ђе на у гим на зи ју, а са да се у њој на ла зи ар хив. Да нас је згра да под грч ком ју рис дик ци јом.„Гр ци су 1980. до не ли јед но стра ну од лу ку да бол ни цу ‘Све ти Ди ми три је Со лун ски’ пре ве ду под сво ју ју рис дик ци ју. Ја већ

ду же вре ме по кре ћем пи та ње ње ног вра­ћа ња ру ској стра ни“, ре као је за „Ру ску реч“ Алек сеј По пов, ге не рал ни кон зул Ру ске Фе де ра ци је у Со лу ну.

Слав не по бе де и не сла ван крајРу ски вој ни ци су уче ство ва ли у ин тен­зив ним бор ба ма на Со лун ском фрон ту све до Ок то бар ске ре во лу ци је, ка да су из гу би ли кон такт са цен тром, та ко да прав ни ста тус ру ских бри га да ви ше ни­је био ја сно де фи ни сан. Ка да је со вјет ска власт до не ла Де крет о ми ру вој ни ци су зах те ва ли да се од мах вра те у Ру си ју. Ме­ђу тим, фран цу ска ко ман да је из ја ви ла да Де крет о ми ру не ва жи за ру ске тру пе у ино стран ству.Фран цу зи су кра јем фе бру а ра 1918. по­де ли ли ру ске је ди ни це на три ка те го ри је. У пр вој ка те го ри ји су би ли они ко ји су по сле Ок то бар ске ре во лу ци је при ста ли да се бо ре на стра ни Фран цу ске. Је дан део тих бо ра ца је са хра њен на ве ли ком са ве знич ком гро бљу Зеј тин лик, где се

још увек чу ва ру ска пар це ла. У дру гој ка те го ри ји вој ни ка Ру ског екс пе ди ци о­ног кор пу са би ли су они ко ји су од би ли да уче ству ју у бор бе ним деј стви ма, али су до бро вољ но при ста ли да ра де за са ве­зни ке. Ка сни је је део тих вој ни ка упу ћен у се вер ну Афри ку, ода кле су по је дин ци 1920­их ус пе ли да се вра те у Ру си ју. Тре ћа ка те го ри ја су би ли они ко ји ни су хте ли ни да ра ту ју, ни да ра де за са ве зни ке, не го су ин си сти ра ли да се вра те у отаџ би ну. Њих су са ве зни ци за др жа ли као за ро­бље ни ке и од њих су фор ми ра ли рад ни ба та љон.Вла сис Вла си дис, про фе сор на Од се ку за бал кан ска и ис точ на ис тра жи ва ња Уни­вер зи те та Ма ке до ни је (Грч ка), ис при чао је за „Ру ску реч“ да су пре не ко ли ко го ди­на у јед ном се лу бли зу Со лу на про на ђе не људ ске ко сти. Њи хо ва иден ти фи ка ци ја је још увек у то ку, али је већ из ве сно да по­смрт ни оста ци при па да ју вој ни ци ма. По Вла си ди со вим ре чи ма, у на уч ним кру го­ви ма се прет по ста вља да те ко сти при па­да ју ру ским вој ни ци ма тре ће ка те го ри је ко је су са ве зни ци ве ро ват но стре ља ли.По за вр шет ку ра та су пре жи ве ли вој ни­ци рад ног ба та љо на бли зу се ла Гра до бор (да нас Пен да ло фос) за свој но вац по ди­гли спо ме ник рат ним дру го ви ма. Спо ме­ник је зва нич но от кри вен 28. сеп тем бра 1919. Од та да је два пу та ре ста у ри сан на ини ци ја ти ву и сред стви ма ам ба са де СССР­а у Грч кој и ге не рал ног кон зу ла та Ру си је у Со лу ну.Ни је ла ко до ћи до спо ме ни ка. Од Со лу на до бр да на ко ме се он на ла зи ауто мо би­лом се не ко ли ко са ти пу ту је кроз пла ни­ну. Пут ник од стал не про ме не над мор­ске ви си не не пре кид но осе ћа при ти сак у уши ма и по спа ност, али те сит ни це, по све му су де ћи, ни су пре пре ка за оне ко­ји пам те по моћ са ве знич ке ру ске вој ске. Не ко је, на и ме, оста вио ис пред спо ме ни­ка са вре ме не ру ске нов чи ће, што зна чи да је ово ме сто ипак по се ће но.

„У ма ке дон ским пла ни на ма, да ле ко од Ру си је“

Ру ска реч ru ska rec.ru

Руси

ја у

сли

кам

а

Премијер рФ Дмитриј Медведев са супругом светланом и председник рФ владимир Путин на ускршњој служби у храму Христа спаситеља у Москви.

Фо

то

: ит

ар

-та

сс