МОЈА СРБИЈА

Велико путовање са Школарцем, Школарком и Шики-Микијем


Идеја: Тодор Ћук Текст: Сања МаксимовићИлустрације: Нино Маљевић

Уредник: Небојша ГрујичићШтампа: Будућност, Нови СадТираж: 5000

Нова школа д.о.о.Господар Јованова 22Београд

C I P - Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србија, Београд

821.163.41.-93-32

МАКСИМОВИЋ, Сања, 1972- Моја Србија / [текст Сања Максимовић ;илустрације Нино Маљевић ; идеја Тодор Ћук ] -- 1. изд. - Београд : Нова школа, 2010 (Нови Сад : Будућност) . - [52] стр. : илустр. ; 27 cm

Подаци о ауторима преузети из колофона. -Тираж 5. 000.

ISBN 978-86-85307-82 -91. Маљевић, Нино [илустратор], 1979- 2. Ћук, Тодор [аутор], 1945-

COBISS . SR - ID 176248844

Ту је највише позоришта,музеја, болница, пошта и школа...

Низ бројне улице београдскестално се слива река кола.

Деспот Стефан Лазаревићнапорно је радио

да би од Београда у XV векупрестоницу изградио.

Одавде, с најпознатијег београдског трга,где кнез Михаило прстом показује правац немо,

у обилазак Србије, наше домовине,с великим нестрпљењем крећемо.

Када су га некада давноСингидунумом звали,

како ће леп и велики порасти,да ли су знали, о, да ли су знали?

Двомилионски град – то шала није!Београд је главни град Србије.


Идеја: Тодор Ћук Текст: Сања МаксимовићИлустрације: Нино Маљевић

Уредник: Небојша ГрујичићШтампа: Будућност, Нови СадТираж: 5000

Нова школа д.о.о.Господар Јованова 22Београд

C I P - Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србија, Београд

821.163.41.-93-32

МАКСИМОВИЋ, Сања, 1972- Моја Србија / [текст Сања Максимовић ;илустрације Нино Маљевић ; идеја Тодор Ћук ] -- 1. изд. - Београд : Нова школа, 2010 (Нови Сад : Будућност) . - [52] стр. : илустр. ; 27 cm

Подаци о ауторима преузети из колофона. -Тираж 5. 000.

ISBN 978-86-85307-82 -91. Маљевић, Нино [илустратор], 1979- 2. Ћук, Тодор [аутор], 1945-

COBISS . SR - ID 176248844

Смедеревску тврђаву је Ђурађ Бранковићизградио у XV веку,

на месту где се Језаваулива у Дунав реку.

Бити највећа равничарска тврђава у Европи,то тад не беше мало.

За време деспотовине БранковићаСмедерево је престоница Србије постало.

Тврђава је културна атракција права:ту се сваке године Смедеревска јесен одржава.

Замирише Смедерево на воће и грожђе,благо путнику намернику који туда прође.

Хм . . . не преферирам биљну храну.

Како леп мурал!То је Милена Петровић Барили?

На чувену су сликаркуПожаревљани одувек поносни били.Хоћеш ли са мном у музичку школу?Изводим опус на клавиру у е-молу.

Пијаца је на ону страну.

Овде купцима показује лицесве што никне дуж стишке равнице:

воће и поврће, све одредазрело и здраво и слађе од меда.

Нека не мрзи чилог основцаодавде да скокне и до Костолца,јер биће му глава утисака пунакад нађе се сред Виминацијума,

археолошког налазишта.Могла би идеја да се јави

да скокне се и до Петровца на Млави,да виде се његова шеталишта.

Дунав је укротила, није шала,наша највећа хидроцентрала.

Некада давно га Трајан царбеше мостом премостио,

о томе нам говори Трајанова табла.Тврђаве Голубац , Фетислам, Дијана,

успомене су из прохујалих дана.

Добро нам дође ова барказа разгледање нашег највећег

националног парка.

Риболовци на Дунавуочекују гозбу праву:

сом, смуђ, клен , деверика,црвенперка, кечига,

и још многе рибље врстена списак се ту уврсте.

Обићи ћу, није хир,чувени Лепенски вир.

Ту је било неког светапре више од 8000 лета.

Није било хероја до Чучук-Стане,одважне жене без страха и мане!

Ма каква је то логика наопака?Од Хајдук-Вељка не беше већег јунака!И ја се бринем, ал‘ од Мокрањчевих дана

мени је, зна се, милија храна.И Рибљи котлић и Гулашијада

фестивали су каквих је моја душа рада.

Шта је са Школарцем и Школарком?Као да су заузети неком чарком?Па зар због чарке да закаснимо

и отварање Мокрањчевих дана пропустимо?

Испод Дели Јована и Мироч планине(на којој је чешљала увојке фине

она чувена Равијојла вилашто Марку је Краљевићу посестрима била),између Дунава и Тимока, што к њему бежи,

Неготинска крајина лежи.





















Ако кренем уз ове степенице,хоћу ли стићи на врх Бељанице?

Како ме само одушевљава местогде настаје река Млава!

Од подземних река ту врело се ствара.Истражена дубина:

око 25 метара.

Знам. Ту је у XV векуРесавска школа основана.

Око 20000 књига се ту скривало,преводило се и преписивало.

Каква лепота и какав мир!Зидине што опасавају манастирдеспот је Стефан дао саградити.

Често у оклопу високог сјаја(јер био је витез Реда змаја),

у манастиру је имао важан посао радити.

Међу фрескама вештих сликара,по вољи сина кнеза Лазара,

у манастиру Манасија,у руци оног што имаде дара

перо је почело слова да шара.Тако се писменост одржавала,у она времена славна и стара.

Путници који Хомољем прођуникад не могу да га забораве:

кô рај на земљи често описујудвема планинама оивичену

долину Млаве.Овде је фрула свирци рада,

по обронцима – хомољска стада.Горњачку клисуру видет је ред

а срећа – пробати хомољски мед!

Чула сам, сва деца из Жагубицеовако хране пастрмкице.

Кости?Е, сад говоре језиком мојим.

Одмах престајем да се бојим!

Да, пећина је баш пространаи састоји се од девет дворана.

Ту је много сталактита и сталагмитаи разнобојног пећинског накита.

Ми смо сад у „Предворју историје“.Пронађене кости, копља, секире,

све то преисторијску тајну крије.

Осамдесет метара у дубину,а четири и по километра дугачка.

Чобану који је пећину откриостварно је требала храброст јуначка.А и спелеолози су морали да се одваже

да је целом дужином истраже.

Гај Галерије Валерије Максимијанбаш је добро урадио

што је у давно времеФеликс Ромулијану изградио.

Фонтана, палата, храмови, купатило, све је то некад у употреби било.

Подни мозаици, што под песком се скривају,изузетну уметничку вредност имају.

Колика чинија за сладолед!Да је напуне, био би ред!

„Царе, царе, говедаре, кол‘ко има сати?”У тој се песмици о Гају говори, може да се схвати,јер варварка једна са Дунава, у та времена стара,

заљуби се у сточара (илити: говедара).Изродише сина, што за војевање имаде посебног дара,

па је у Старом Риму аванзовô до цара.Ово је његова царска палата, у Гамзиграду, код Зајечара.


















Да! Сокобања се термалним водама хвали.За лековите изворе овдашњеи Стари су Римљани знали!

Баш ми је драго што свратисмо до турског купатила.

Користе ли и данас људи овдеблагодети термалне воде?

Кад прођу се ртањске падине цветне,око се са Сокобањом сретне.

У близини се налази и Соко-град,с необичном легендом везаном за његов пад.

(Кога занимају детаљи легенде,на аутобус за Сокобању нека седне.)

Сокобања, Соко-град, дођеш стар, одеш млад.

Ах, како диван ћилим цветни!

Миџор је највиши врх Старе планине.Соко, када се са њега вине,

пред собом види, као на длану,Суву планину и пиротску панораму.

Кажу да је овом врху Бабин зуб име.Колика ли тек беше цела баба

и колике ли је коске глодала њиме?!

Да! Пиротски ћилимари су инспирисани њиме.Зато су пиротски ћилими изузетни.

Не берите за венчиће ове лепе цветке.Многе биљне врсте су овде заштићене као ретке.















Хеј! Другари! Хајте на ову страну!Нишка је тврђава најбоље очуванаграђевина из XV века на Балкану!

Кажу да су га именовали Келти,а реч значи „вилин град“.

Кроз Ниш су увек пролазилипутеви многим царствима значајни.

За њега су знали Илири, Келти,Римљани, Хуни, па и Трачани.

Како је Ниш добио име? Знати сам веома рад!

Е, да је знао Константин Велики,рођени Нишлија, римски цар,

да ће по њему аеродром именовати,сматрао би то за велику ствар!

А ко би тад могао и да се сетида ће човек некад да полети?!

За то ти не треба авион , секо.Нишка је бања недалеко.

Са редом летова какво је стање?Радо бих скокнула до Нишке бање.

У њему никада досадно није. Трећи по величини град Србије,

у себи музеје и позориштаи још много тога занимљивог крије.

Кад одлучиш да посетиш њега, обавезно скокни до Чегра.














Били су из Топлице?Зар су из реке изашли?

Не, мештани су по имену рекечитавом крају име дали.

На леђима чувене Радан планинеприрода је, попут вајара,

извајала чудне камене џине.

Због неразумевања појаве овенарод је, задивљен и уплашен , решио

да место Ђавоља варош назове.

Бррр!Од овог ме места подилазе жмарци.

Шта ли ту траже моји школарци?Радије бих до Куршумлије, она

одавде далеко није.А с водом је далеко боље стање

тамо негде код Пролом бање.Нека ме неко телепортира сада

до строгог центра Лесковца града!

У Ђавољој и у Пакленој јарузи,пронађено је око 200 оваквих фигура.

Постоји легенда о окамењеним сватовимавезана за настанак ових скулптура.

Ретко који град богату историјукао Прокупље има:

оно се дичи, најстаријим на свету,откривеним рудницима.

Овај податак, у ствари, значида су из Топлице били први европски ковачи.

Чула сам за два извора:Црвено врело и Ђавоља вода.

Њихова вода није за пиће.Има ли до тамо много да се хода?

Прокупље ће да вам се свиди,ту штошта има да се види:

црква светога Прокопија, по коме је Прокупље добило име,град старога Југ Богдана, што је у епске ушао риме,

две хиљаде година стара статуа Херкулаи прастара тврђава на Хисару, Југ Богданова кула.

Мени би било, сем тога, драгода окусим чувено Хисара благо!

А то су благо, одавно зна се,воћке што падине Хисара красе.
























Црква оџаклија? Баш необично...

У свету не постоји ништа слично.Градитељи су, да би цркву од нападача сакрили,

зграду укопали и оџак изградили.Врло су мудру тактику бираликако би цркву камуфлирали.

Шта бисмо све могли у Лесковцу обићи?Ваљало би до Народног музеја ићи,

видети Дом културе, мост под којим течеВетерница река,

посетити Градску и Шоп-Ђокићеву кућуиз XIX века. Котлине испресецане клисурама - то је овог краја панорама.

У Јужној се Морави облаци умивају и многе се речице у њу уливају.Недалеко је и Власотинце - месташце весело, згодно за клинце.

На околним планинама настаниле се боровнице.Тресетна острва, без кормила и прамца,

плутају Власинским језером попут чамца.

Баш занимљиво. Нисам ни сањалакако је живописна свака од врањанских махала.

Звук трубе и чочека касабом се вије, врањанском мераку ништа равно није!

Желим да будем туриста прави.Зато сам дошао на Бели мост љубави.

Желим да видим Марково калеи све остале врањанске махале.

Драго би ми, такође, билода видим амам, турско купатило.

Врањанска калдрма, Врањанска котлина,

ту се сместила ова варош фина.Жупска је клима, па грожђе се множи

и точи вино као из причашто су потекле из славног пера

чувеног Боре Станковића.

Тај мост приповеда тужну причуо Ајши лепотици и Стојану младићу.

Ту, око моћног Белога Дримајош много плодне земље има.

Културама биљним такво тло прија,а равница се зове Метохија.

Гле коса, певача црнокрила!По њему је цела област име добила.

У сливу Лаба и Ситницечесте су ове малене птице.

Ту се, пре више од 600 лета(кажу све историјске читанке школске),

водио велики Косовски бојизмеђу две силне и славне војске.

Многа нас песма и легендана пале јунаке тог боја сећа.

Њима у славу, на Газиместану је споменикка небу усмерен, као свећa.

Сунце нас милује, каква милина!Није ни чудо што га зову Сунчана планина!

Податак о 12 природних резерватаеколозима прија.

Зими, на многим ски-стазамапуно се туриста скија.

Гле лепог, нежног и мирисног цветка!Да ли је то копаоничка љубичица, биљка ретка?

Када се попнеш на Панчићев врх чак,имаш поглед на цео национални парк.

Видик баш простран, ал‘ чудо није, јер ово је највиши врх Србије.

Назив је добио, то вам рећи могу,по Јосифу Панчићу, славном биологу.

Стотине цркава и манастира,Дечани, Грачаница и фреске њине,

прелепа Пећка патријаршија,значајан су део културне баштине.


















Ту, дакле, од хељде, јечма, пшенице,стари млинар из воденице,

уз помоћ жрвња што зрна жваће,прави брашно

за хлеб и колаче.

Ништа дух времена старих не може тако да дочара

као што то можестара воденица поточара.

Када се на пространу висораван

успне ко има довољно воље,

пред очима наједном сине

наше највеће крашко поље.

Висина: преко 1000 метара надморске

(знамо, то занима младе основце).

Речица Вапа и Сјеничко језеро

рибама маме риболовце.

Зими је овде испод нуле и до 30 степени.Жељно се чека лето, када све озелени.

Земља се слабо обрађује због зиме дуге и хладне,ал‘ пашњаци су изврсни за овце и коње гладне.

Кладим се да се овде храни и кравакако би била чила и здрава.

Хајдемо, дечице, слободно навалите!Све свеже и сочно! Пазарите, пазарите!

Засад нисмо купци, већ тек посматрачи.А шта ли му ово „пазарите“ значи?

„Пазарити“ значи „куповати“.Реч потиче од турске речи „базар“,

добро је знати.Јени Базар или Ново Трговиште

некад беше балканско трговачко средиште.Иса-бег Исаковић га је основао

и Нови Пазар име му дао.

Недалеко од Новог Пазара сеславни град Рас налазио.

Ту је и Петрова црква, у којој јежупан Стефан Немањаправославље примио.

Да посетимо Ђурђеве ступове и Сопоћанебило би ми драго,

и Алтун-алем џамију и Амир-агин конак,који су овдашње културно благо.

Милешеву је у X III векукраљ Владислав Немањић подигао.

А век и по касније, босански бан Тврткоуправо се у њој крунисао.

Осим њих, манастиру је славу донеонадалеко чувени „Бели анђео“.

А за спортску славу града, главни је кривацмој омиљени кошаркаш Владе Дивац!

Некада је у Пријепољубило трговаца као плеве,

јер оно беше, у средњем веку,тржница манастира Милешеве.

Шики, не желиш да се возиш?Плашиш се тунела и окука?

Страх? То би за оваквог псићабила неописива брука!

Не! Чујем да је престићи ћирупросто кô пасуљ, ма, права боза!

С њим ћу се тркати, па ћу се хвалитикако сам био бржи од воза!

Чујем да се људи из Сирогојначудним колекционарством баве:

сакупљају старинске планинске куће,па их у музеј на отвореном ставе.

Баш занимљиво! Идемо тамо,чим се у ћири, Шарганском осмицом

код Мокре горе, провозамо.

Ех, Школарче, част ти свака!Брци ти остали од кајмака!

Да ли је по златном бору добио име,

још нико није тачно утврдио.

Но, за то не мари туриста многи

што се у Златибор заљубио.

Сјајан за поправку здравственог стања,

не зову га тек тако Ваздушна бања.

До 1912. године, Турци су владари града били:симбол је Пријепоља Сахат-кула,

коју су они изградили.И Ибрахим-пашина џамија у Шарампову

представља данас културу ову.Њу су подигли, вешти и стари,

из XV века неимари.

Доста се занимљивости видети имау граду на ушћу Милешевке и Лима.



























Шики-Мики, уживаш? Видим ти по лицу.

Хоћемо ли после до Тепих ливаде да пробудимо корњачу Милицу?

Знам, мислиш на Панчићеву оморику, планине Таре понос и дику.

Дозваће је ко скакати уме. Ах, какав доживљај, усред

прашуме!

Ја бих ишла, најрадије, до успаване лепотице из преисторије.

Еј, другари! Видите мене

како гледам Перућац са Козје стене!

Предај се, Алтомановићу,пре него што силна војска мојаодбрану твоју са земљом сравни!

Гађаћу град и каменом и стрелом,не звао се ја кнез Лазар славни!

Ја сам га, Лазо, за себе градио,над Ђетињом Ужички град саградио.Бранићу га, јер на жуљ си ми стао,

па таман се Никола не звао!У тој је борби кнез Лазар победио.

Град је од тад пар пута освајан био. Но, доста приче! Разведри лице.

Гле дивног погледа на град Ужице!Хајде да одемо на ту страну,

да видимо најстарију хидроцентралу на Балкану.

Лепиња с пршутом би могла да се смаженегде на Ђетињи, дуж познате плаже.

И коло ужичко би ми било по мери,ил‘ да чујем чувене приче о Ери.

Баш ме занима шта ће се збити?Ко ће у бици победити?





прашуме!


















прашуме!














Где је она Гуча, зна ли можда неко?Чујем да одавде и није далеко.

Ишô бих на сабор, да слушам трубаче,јер уз њих се пева и од среће скаче.

Можда твоја слика доспе на Мајски салон,изложбу дечјих радова у Чачку.

Немој мислити да наша дружиназа културу не мари.

Баш желим да посетим Меморијал Надежде Петровић,

на коме учествују нашипознати сликари.

Баш добро што у Чачак дођосте сада,док је у току Питијада.

Питијаду сви воле, али не треба да се забораве

и друге манифестацијеу граду на обали Западне Мораве.

Много љубитеља песништва у њему се среће

кад је у токуДисово пролеће.

Али, пре тога, жеља ми једа упознам чачанске

занатлије.

За овакав призор не треба да се штеди!Да, видети Овчарско-кабларску клисуру

и бању заиста вреди.

Литице стрме, пашњаци зелени,пробудише жељу за сликањем у мени.

Ој овчааареее, ој овчааареее,беееелиии јагањчааареее!













занатлије.

















занатлије.





Е, овај призор вреди злата!Заиста је лепа Жича седмоврата.

Није ми донедавно било знанода је седам краљева овде крунисано.

Да, за свако су крунисање нова отварали врата.

Подиже је Стефан Првовенчаниуз помоћ Светог Саве, свог брата.

Ово је изузетно културно-историјско благо.Да смо је обишли, баш ми је драго.

Чуди ме да видим Маглич, средњовековну тврђаву,

овако пуну.

То је због Веселог спуста,који се увек одржава у јуну.

Одавде се спушта све до Краљева,где се такмичи, игра и пева.

Ко је јунак, нек петљу стиснеи низ Ибар се у сплаву отисне.

Сувише букова и брзака,сувише таласа и мехурића.

Чак и равничарска деоница лакачини се незгодна за малог псића.













Ово где се налазимо садасу остаци некадашњег Лазаревог града.

Славни кнез је, дакле, ту боравио,у четрнаестом веку од Крушевца

престоницу направио.

Мислим да је ипак застарела модада се бос у чарапама хода.

Преисторијски фосили,новац Старог Рима,

народне ношње – све ме занима!Оружја, оруђа из давнина, свега тога

у Завичајном музеју има.

И укусне поморавске

шљиве!

Па ова Јагодина је чудо:аква-парк, зоо-врт, Ђурђево брдо...

Музеј воштаних фигура, Музеј наиве...

Баш си леп, кô уписан!Сад си прави чарапан!

Хајдемо! Желим да се примакнем,да зидине града руком дотакнем.

Кажу, по камену крушцу је град добио име,јер тврђава је скоро цела зидана њиме.

Застаје дах од прелепих сликанаправљених од 40 милиона

коцкица мозаика!

ТОПОЛА-ОПЛЕНАЦ

На Опленцу, у цркви светога Ђорђа,налази се крипта чувеног Карађорђа.

Да би сећање на њега очуваоцркву је његов унук, краљ Петар I, подигао.

Волео бих да видим овдашње чокоте,то ме веома занима.

Тополски крај је одувек биочувен по виноградима.

КРАГУЈЕВАЦ Шумадија је, давних дана,била прекривена густим шумама.

Сад шума се нађе тек помало,али Шумадији име остало.

Обукла си се као за бал?Баш прикладно за карневал.

Нашли су сјајан, у Крагујевцу,начин да развеселе децу.

Ех, да ме сада види мамакако се шепурим с латицама! Не само по карневалу, или по

Шумарицама, или чудноватим акваријумским рибицама:

Крагујевац је, дечице мила, познат и по

индустрији аутомобила.

АРАНЂЕЛОВАЦ Насмешите се, два славна основца!Ево нас усред Аранђеловца!

Под Букуљом свак‘постане јак

док куса тазекачамак!

Ех, а још кад се качамаку додаона чувена кисела вода!

Љубитељи скулптура из света целогзнају за руднике мермера белог.

Ја бих их радо обишао.

И ја! Одавде се брзо дођедо Орашца, где је Карађорђе

Први српски устанак подигао.

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦСве људе, овуда путујуће,

пут нанесе до Норвешке куће.С прамцем правога викиншког брода,

она представља пријатељство два народа.

Путници имају чему да се диве!Нек само пробају овдашње шљиве!

Ма то је шљива о каквој се снива!Такозвана шљива из снова!

Чим је смажемо, скокнућемодо оног чувеног Такова,

где је народ, на Таковском састанку,донео одлуку о Другом српском устанку.
















Како је овде лепо!Ту све је што срце иште!

Није ни чудо што је Градац,природни резерват,

Ваљевцима омиљено излетиште.

Река Градац је једнаод најчистијих река Србије.

Цело Ваљево одавде воду пије.

Ову прелепу клисуру, због доброг положаја,сунце скоро током целог дана греје.

Гле, каква длакава риба чудна!

Нисам ја риба, већ видра. Има нас доста овуда.

Младеж бритког ума и радозналог духа до Петнице може да сврати:

Истраживачка станица радо прихватасвакога ко науку жели да схвати.

Ах! Сигурно зато у њој успевајупредивне дивље орхидеје!

У овој је кући, дакле, стасаоонај који нам је азбуку дао.

Лепо је Вукову родну кућу обићи.Хоћемо ли на Вуков сабор ићи?

Да. После нас пут ка Шапцу води.Одатле је потекла река прича

Јанка Веселиновића и Лазе Лазаревића.

Хоћемо! Да идемо, да се проведемо!

По вашару су чувени Шапчани наши.Знани су и као чивијаши.

А хоћемо ли у Шабац на вашар?



















ОБЕДСКА БАРА

О, барска корњачо, шта ново имаовде у бари, међ локвањима?Сем птицама, што има их

колико срце иште,коме је све још бара станиште?

500 врста биљака, 180 врста гљива,16 врста риба што весело плива.

Гмизаваца има, и сисара,и инсеката чудесних шара.

СРЕМСКА МИТРОВИЦАБрзо до торња! Одатле се пружа

поглед преко целе Засавице.Овај специјални резерват природе

насељавају бројне животиње и птицеи биљне врсте што бујају свуда.

Надам се да ћу имати срећуда видим рибу коју зову мргуда!

После идемо до Сремске Митровице,коју некад су Римљани Сирмијум звали.Чувена је као „музеј под ведрим небом”,

јер су у њој многи историјски споменици остали.Највише ме велелепни сунчани сат интересује

који, без казаљки и батерија, прецизно време показује.

Магареће млеко, кажу, снагу ти дајетолику да можеш да се носиш са змајем.

Знам да су то о змају легенде само,знам да змај највероватније не постоји,

ал‘ ипак, маго, дај млекца амо.Због здравља. Није да се бојим.

Шта ли то тражи кучећи блеско?Зар не разуме да нисам женско?

Бућнуо бих се,вода ми прија,али ме одбија

присуство змија.

Ко прође овуда лако схватазашто је ово један од најчувенијих

природних резервата.Ту су гњурци, чапље и роде,

орлови, патке, детлићи су овде,стрнадица, батокљун, еја мочварица...

Укупно око 220 врста птица!























Има ли у близиниартешких бунара?

Радо бих видела како су севодом снабдевали

у она времена стара.

У тем Сомбору, свега на вољу!Можеш скокнут до салаша

и слушати тамбураша,можеш свежу ширу питии фијакером се возити,

у тем Сомбору.

Баш ми је лепо овде на штранду,док с крова слушам певачицу птицу.

Лепо је тако време проводитидок чекамо амбијенталну радионицу.

Наки пастир ту је радонапасао, кажу, стадо,

ал‘ због нечег тужан био, непрестано сузе лио

и сузама многобројнимјезеро је напунио.

Име Палић води дао,јер се и сам Павле звао.

Ал‘ легенда то је само!Данас ипак боље знамо:вода некад беше слана,Палић настô од изданаи од воде што је лила,

удолину напунила.

То је сјајан програм за нас клинце.Хоћемо ли после до Суботице?

Променила је око 200 назива градапре имена које носи сада.

Биће лепо да се градом ходаи слушају језици различитих народа.


















Ех, Шики-Мики, кад би то тако било!У ствари се друкчије догодило:

1996. у току грађевинских радова(како би стара фабрика изгледала као нова),

док су земљу чепркале разноразне алатке, наишло се на преисторијско-мамутске остатке.

Кикиндску мамутицу су Кики назвали,у Народном музеју јој посебан простор дали.

Ох! Кроз три-де наочаре мамут изгледа као нов!Осећам се као да сам ускочила у времеплов!

Кики, кикиндска мамутица фина,стара је пола милиона година.

Чуо сам нешто невероватно!Дођи, морам ти шапнути:

у фабрици „Тоза Марковић“ се производе,поред цигле и црепа – и мамути!

Гудурички врх са641 m висиненајвиша је тачкаВојводине.

Ко није здрав, решења има!Плућима овдашња прија клима.

Слободно идите и беритебиљчице разне лековите.

Значи, овде се вредно радии винова лоза под планином сади.Већ пет векова дугу традицију

имају вршачки виногради.

Гроздови изгледају укусни и фини.Хоћемо ли до Вршца?

Посетио бих најстаријиградски парк у Војводини.
















У Делиблатској пешчари слатко се дрема

у миомирисном хладу багрема.

Некада пуста пространства њена

једним су делом пошумљена.

Под багремом је тишина мека,

ту често прија и књига нека,

ко је прочита, није далеко

у Панчеву Народна библиотека.

И до Ковина се може сврнути,

а можда се и чило бућнути

у неко од оних језера фини‘

у Беле Цркве околини.

Иако пешчара, није пуста.Све врви од биљних и животињских врста.

Да л‘ пустињски мрав се мрављем лаву свиди?Може ли слепо куче степског скочимиша да види?

Да л‘ за степског вука банатски соко мариили орао крсташ, док небом крстари?

Испод чувеног моста прођох ја,

ал‘ нигде не видех четири коња дебела,

што прелазе преко Бегеја. Можда су их, због тренда у свету,

ставили на неку дијету?!

Недалеко одавде је и чувена Царска бара. Некад су цареви ту ловили

све што гмиже, трчи ил‘ лети. На срећу, данас се у резерват

пушка не сме унети.

Идем с девојчицама.Оне журе

да миришу чувене степске божуре.

Па каква је ово европска Сахара?Где је ту пустиња, дечице мила?

Сувише ми се чини цветноза дом бедуина и камила.

На добром смо месту, сликај ме сада! Након тога идемо у Градску башту, зелену оазу

усред града. Нека стабла су више од 100 година стара!





























Ова куца, изгледа, вежба за Егзит!

Могла бих смислитипесму о Тврђави,

па да се окушам самакао једно од деце-песника на Змајевим дечјим играма.

Кажу да Петроварадинска тврђава,600 година стара,

у својим катакомбама крије благонекадашњих владара.

Ох, какав ритам, ох какав хит!Због културног блага ова варош фина

назива се и Српска Атина.Можда је Мики Антићу баш ту био мерак

да напише чувени „Плави чуперак“.

Ма каква варош!Нови је Сад

други по величиниу Србији град!

Ко добру представу воли и иште,нек сврати у Српско народно позориште.

Редовне посетиоце својеима и Стеријино позорје.

Баш је дивна ова гора Фрушка,где у грму препелица шушка,

где с‘ на грани, док је држи дршка,љуљушка и јабука и крушка.Имаш воће што га срце хоће!Ваздух лепи организам крепи!

Научници кажу за Фрушку горуда је некад била острво у Панонском мору.

У манастиру Хопово, што се на њеним падинама скрио,Доситеј Обрадовић је у младости боравио.На падинама Фрушке, сред зеленила и мира,

налази се укупно 17 манастира.

Ја бих до Дунава да се сјурим,јер надам се једном призору лепом:

кажу да се ту могу видетисочне рибице што мрдају репом!

С десетак хиљада становникаи славом што никад неће да мине,Сремски су Карловци понос и дика

и један од најлепших градова Војводине.

На обронцима Фрушке горе(на којој се здравим ваздухом дворесви који у национални парк зађу),

многи путници намерницибисер-град, леп као на слици,

без по муке могу да нађу.

Желела бих да одем до Карловачке гимназије,у којој је Бранко Радичевић провео ђачке дане.Она спада у најлепше војвођанске грађевине!

У њену библиотеку око 18000 старих и вредних књига стане.

Не бој се, Шики-Мики, воде се прихвати.Ко је пије, кажу, тај се некад опет граду врати!

Жедан сам, ал‘ страх ме да не оживи главанеког од ова четири лава!

















На ушћу Саве и Дунава, под Авалом планином,Београд се разбашкарио, ширином и дужином.

Дођи, прошетај путничепо старом Калемегдану!

Нови Београд и Земунвидећеш као на длану.

Стара Београдска тврђавату лежи од давнина...

Градили су је и рушилидве хиљаде година!

Сто петнаест се битака водилода се освоји тврђава ова.

Због тога су Турци Београдназвали Врата ратова.

Зажелиш ли се, бућни сеу језеро на Ади.

Аду Циганлију, београдско море,воле и стари и млади.

Ту су стара опсерваторија,где наши астрономи раде,Војни музеј, Римски бунар

и зоолошки „Врт добре наде.

Да л‘ да му кажем ил‘ да држим дах?Уочио сам могућност за шах.

Шетам се, децо, по Калемегдану,оружје старо не треба дирати.

Говорим и гледам на вашу страну:Домовина је једна,

домовина се не може бирати.

Уживамо у доброј јесењој киши,њене капи ћемо као злато сабирати.

А ти запамти заувек или запиши:Домовина је једна,


Живимо слободно, певамо гласно,можемо нешто лепо и одсвирати.

Важно је да сваком буде јасно:Домовина је једна,


Дошло је ново доба, модерно.Очи се могу где хоћеш паркирати.Важно је да срце остане верно.

Домовина је једна,домовина се не може бирати.

Душан Радовић

ДОМОВИНА ЈЕ ЈЕДНА

МАЂАРСКА

РУМУНИЈА

ХРВАТСКА

БОСНА ИХЕРЦЕГОВИНА

ЦРНА ГОРА

АЛБАНИЈА МАКЕДОНИЈА

БУГАРСКА

МОЈА СРБИЈА

БЕОГРАД

ДЕЛИБЛАТСКАПЕШЧАРА

ЧАЧАК

ЂЕРДАП

ФРУШКА ГОРА

ГАМЗИГРАД

ИБАР

ЈАГОДИНА

КОПАОНИК

КРУШЕВАЦ

ЛЕСКОВАЦ

НЕГОТИН

НИШ

НОВИ ПАЗАР


КАБЛАР ОВЧАР

ПЕШТЕР

ПОЖАРЕВАЦ

ПРИЈЕПОЉЕ

МАНАСИЈА

ЂАВОЉА ВАРОШ

ПРОКУПЉЕ

РЕСАВСКАПЕЋИНА

СМЕДЕРЕВО

СОКОБАЊА

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

СТАРА ПЛАНИНА

ТАРА

ТРШИЋ

УЖИЦЕ

ВАЉЕВО

ВРАЊЕКОСОВО ПОЉЕ

ВРШАЦ

КИКИНДА

ЖИЧА

ЗЛАТИБОР

ЗРЕЊАНИН

СОМБОР

ПАЛИЋ

НОВИ САД

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

ХОМОЉЕАРАНЂЕЛОВАЦ

ТОПОЛА ОПЛЕНАЦ

КРАГУЈЕВАЦ

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

Велико путовање са Школарцем, Школарком и Шики-Микијем9 788685 307829

ISBN 978-86-85307-82-9

МОЈА СРБИЈА

Documents

Transcript of МОЈА СРБИЈА