Политика и право

• polis (гр.) – град, држава (тј. заједница људи који настањују полис)• politikos (гр.) - државни, јавни послови

• Стара Грчка - политика је јавно практиковање морала (полис, агора)• Николо Макијавели - политика је сурова борба за власт у којој су

дозвољена сва средства• Грађанско буржоаско друштво (капиталистичко) уводи политичка права

и слободе грађана - стварају се услови за изградњу демократије.

Николо Макијавели (1469-1527)- најпознатије дело “Владалац” посвећено Лоренцу де Медичију

Атинска агора

• Политика:- је борба за освајање и одржавање власти- је вештина управљања друштвом- усмерава и усклађује друге делатности у области јавног

живота, нарочито државних послова.

• Политички субјекти: појединци, држава, разне недржавне установе (партије, удружења, синдикати, итд.).

• Политички сукоби могу се решавати: принудом, идеолошким обманама и манипулацијама, рационалном расправом, сагласношћу или одлучивањем већине (зависно од развијености политичких установа и политичке културе).

• Право је најважније средство политике.• У правној држави нико не може бити изван или изнад демократског

правног система.

• Правна држава је оквир за стварање основних елемената грађанског друштва, пре свега:

- ограничавање политичке власти правом- поделe власти- независности судства- политичког плурализма, итд.

Политичке странке

• Политичке странке (групе, удружења) су:- организације које се боре за освајање и вршење власти- установе преко којих грађани утичу на државну власт и политичке процесе.

• Модерне политичке партије настају крајем 18.века у САД.

• Прве политичке партије у Србији оснивају се 1881.године: - Народна радикална странка, Либерална странка и Српска напредна

странка - значајне су и Самостална радикална странка и Демократска странка.

• Страначки живот се гаси после вишестраначких избора 1945. године.• Вишепартијски систем је обновљен 1990. године.

• Одлике политичких партија: а) циљ је да освоје властб) организација (формално чланство и руководство)в) политички програм (идеологија, циљеви)г) нормативни акти (статут, оснивачки акти)д) покушавају да одговоре на велики број друштвених питања

• У политичким странкама влада Гвоздени закон олигархије (Р. Михелс):“Онај ко каже организација, кажеолигархија.”

* олигархија – владавина мале групељуди

ВРСТЕ ПОЛИТИЧКИХ

СТРАНАКА

МАСОВНЕ - снага у бројности, идеологија мање битна

КАДРОВСКЕ – следе идеју (оданост, стручност, мање бројно чланство)

РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ - усклађују се са јавним мњењем

ИНТЕГРАТИВНЕ - да придобију јавно мњење

ЛЕВИЧАРСКЕ - залажу се за права грађана и друштвени напредак;

идеје слободе, једнакости, братства међу народимаДЕСНИЧАРСКЕ - истичу вредности поретка,

ауторитета, хијерархије,традиције, стабилности, моралног јединства

заједнице

УСТАВНЕ – теже очувању пореткаРЕВОЛУЦИОНАРНЕ - теже рушењу

поретка

Сириза (SYRIZA - Coalition of the Radical Left), Грчка* левичарска странка

Јобик (Jobbik), Мађарска* десничарска странка

Савремене политичке странкесу углавном: - масовне- уставне- репрезентативне- на позицији центра (умерено лево или десно орјентисане)

• Политички покрети су шири, масовнији и мање организовани од партија, створени ради учешћа у власти:

а) старији – национални, раднички, расистички (19.век)б) савремени - феминистички, хипи покрет (1968.год.), еколошки, омладински/студентски, антиглобластички, пацифистички (мировни)

ЗАДАТАК:

• Шта је лоби?• Шта је партократија?• Представи један политички покрет.• Представи једну политичку партију према њеној идеолошкој орјентацији.• Шта је грађанска непослушност?

Грађанска непослушност

• Грађанска непослушност је облик непосредне демократије. • Грађанска непослушност је акт непослушности у односу на неправедан

закон. • Одлике:- ненасилан начин испољавања неслагања- јавни карактер акта, тј. Обавезност деловања непослушника у јавној сфери- симболичан је акт, његова сврха је огласити неприхватање закона и тиме

допринети његовој измени- анархија није циљ ГН - неки аутори наглашавају и прихватање санкције која следи за овакав, по

дефиницији илегалан, чин

Задатак:

Шта је: - ауторитарност- ауторитативност- непотизам