Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com>

СРБски ФБРепортер ЈУЧЕ: Зелени Србије предали Декларацију за Србију без ГМО– ДАНАС: Јавно слушање о ГМО у Народној скупштини Србије

СРБски ФБРепортер » MAIL – RSS FEED <redakcija@facebookreporter.org> 07. фебруар 2013. 15.02Коме: mirarad@gmail.com

СРБски ФБРепортер ЈУЧЕ: Зелени Србије предалиДекларацију за Србију без ГМО – ДАНАС: Јавно слушањео ГМО у Народној скупштини Србије

Link toСРБскиФБРепортер» MAIL –RSS FEED

ЈУЧЕ: Зелени Србије предали Декларацију за Србију без ГМО – ДАНАС: Јавно слушање о ГМО уНародној скупштини СрбијеКАТОЛИЧКЕ КОЉАЧКЕ ОРГИЈЕ У ХРВАТСКОЈ ИЛИ “ЦАРСТВО БОЖИЈЕ”Зоран ЧВОРОВИЋ: ИНТЕРВЈУ СА ДР МАРКОМ ЈАКШИЋЕМХоће ли неко коначно да саопшти Албанцима да је Скендербег био СРБИН?КУЦНУО ЈЕ ЧАС: Сретање на Сретење 15. фебруар – 12 сати – Карађорђев парк !У сусрет 100-годишњици ослобођења Старе Србије07.02.2013. Вести са окупираног Косова и МетохијеНАТО ЋЕ ПОМОЋИ: “БСК од 15. јуна постају Војска Косова”Сви неуспешни политички пројекти (4): Болницу зидају четврт векаТајни затвори у Хрватској и Босни (1): Балкан на мети због логора ЦИА

ЈУЧЕ: Зелени Србије предали Декларацију за Србију без ГМО – ДАНАС: Јавнослушање о ГМО у Народној скупштини СрбијеPosted: 07 Feb 2013 05:02 AM PST

Јавно слушање о ГМО у Народној скупштини Србије

07.01.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Зелени Србије 05.02.2013.

СРБски ФБРепортер - дневни журнал 07.02.2013.

предали ДЕКЛАРАЦИЈУ ЗА СРБИЈУ СЛОБОДНУ ОД ГМО

Изјава народног посланика Зелених Србије Ивана Карића поводом предаје Декларацијеза Србију слободну од ГМО:

КЛИК на слику можете погледати изјаву на ФБ страници Zeleni Srbije:

————-

Еколошки Покрет Новог СадаДанас, 6. фебруара 2013. године, Никола Баш Челик је на позив Одбора за заштиту животнесредине отишао у Народну скупштину у Београд на другу “јавну” расправу о Генетичкимодификованим организмима (ГМО).На улазу у Народну скупштину Николи Алексићу је забрањен улаз, пошто се и поредписаног позива није налазио на списку подобних учесника, јер је и усмено и писанимпутем захтевао да буде учесник, а не слушалац расправе о опстанку народа и државе.Његов захтев није био на основу личне компетенције учешћа о наведеној теми, него усвојству организатора 16 (шеснаест) међународних научних Еко-конференција од којихсу 7 (седам) биле о здравствено безбедној храни и два округла стола о ГМО, од којих јеједан био у име Српске академије наука и уметности.Одбијањем учешћа представника међународних научних конференција у име суорганизатора,међу којима су једна академија наука, 4 универзитета, од тога три државна и два институтасветског реномеа, под традиционалним покровитељством Матице српске и пет пута заредомУједињених нација, Одбор за заштиту животне средине Народне скупштине је недвосмисленопризнао да је смисао организовања јавног ,,слушања,, расправе о ГМО, заправо фарса уорганизацији лажних Зелених који ће послужити као алиби режиму да усвоји акт о геноциду надсопственим становништвом у виду легализације ГМО.Зато је Никола Баш Челик данас предао Полицијској управи ,,Стари град,, пријавуодржавања јавног скупа протестног и упозоравајућег карактера испред Народнескупштине за четвртак, 21. марта 2013. године са почетком у 12.00 часова.Позивају се сви грађани, формалне и неформалне организације и групе, парламентарне иванпарламентарне политичке организације, да у назначено време изађу пред Народну скупштинуради одбране природног и уставног права на живот и опстанак. Такође, упозоравамо јавност инаведене учеснике протестног скупа, да све позиваре који буду покушали организовати сличанпротест пре назначеног датума, морају сматрати као режимске послушнике са задатком даистроше енергију народа пре општег изласка народа на улицу. Зато одговорно саопштавамо, даће једино позив Николе Баш Челика бити правоверни позив грађанима Србије на излазак наилице и бунт народа против угрожавања живота и опстанка. Сви који буду желели да сепридруже Еколошком покрету, Патриотском блоку, Сабору срба и пријатеља срба, Удруженимпољопривредницима Србије, удружених у Екопатриотску коалицију ради борбе за опстанакнарода Србије, су добродошли и могу контактирати Организациони одбор општенародног

протеста грађана Србије на адреси Еколошког покрета Новог Сада.ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА

————

КРАТАК ИЗВЕШТАЈ др Биљана (Ирена) Барет:

На слушању у Парламенту 06.02. 2013 ово су били играчи тима ЗА ГМО: 1. Проф. др Љубиша Тописировић, директор Института за молекуларну генетику и генетичкоинжењерство

2. Доц. др Александар Трбовић, Српско лекарско друштво

3. Др Алексеј Тарасјев, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“

4. Жељко Поповић, асистент на Катедри за екологију и заштиту животне средине, Природно-математички факултет у Новом Саду

5. Проф. др Мaријана Вучинић, Ветеринарски факултетУ тиму ОДБРАНА ОД ГМО су били:

1. Др Невена Нагл, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад

2. Др Ирена Берет, председник удружења грађана „Здрава земља“

3. Проф. др Владан Јолџић,

4. Доц. др Драго Ђорђевић, Српско лекарско друштво

Оно што се данас дешава са ГМО је друго Колумбово освајање. Када је крочио на америчкиконтинент, Колумбо је староседеоцима показао писмо са краљевским печатом које се звалопатент и тиме прогласио право на земљу на коју је крочио. У данашњем свету, компанија којагенетски модификује семе и стави патент на њега, као што је Колумбо ставио патент на тло СанСалвадора, сада има потпуну контролу над тим семеном и контролу над храном. На тај начинкорпорације контролишу државе и сваког појединачног грађанина тих земаља. На слушању уПарламенту 5 уводничара играло је на карту „верујте нам ми смо експерти“ . Веома острашћеннаступ пун енергичних речи. Било је жалосно слушати оне које је ова земља школовала набуџету како с одушевљењем покушавају да нас убеде да је ГМО нешто добро. Тим за одбрану одГМО здравом логиком и научним аргументима осветлео је истину у мраку обмане. Уз то, добилисмо и снажно појачање: све присутне у аудиторијуму (осим представнице Института за воћарствоу Чачку, др Светлана Пауновић).

Аргументи ГМО лобија били су: о томе треба да одлучи наука, ГМО лекови спашавају животе, дасу противници ГМО необразовани и неупућени у тему, није доказано да су штетни, како треба дасаслушамо америчке стручњаке.

Генетски модификовани организми нису у служби науке, па се тако неможе ни рећи да мистојимо на путу развоја науке. То је анти-наука зато што на првом месту није добробитчовечанства него контрола и профит. Решења која ова технологија нуди кроз лекове су погрешанприступ лечењу. Генетски модификовани лекови нису погодни за лечење, друштвено одговорнаорганизација „Наука у друштву“ из Велике Британије позвала је на глобалну расправу оштетности ГМО лекова. Познато је да се овакви лекови пуштају у промет без одговарајућегдугогодишњег тестирања. На жалост, наука је магнет за новац и . почетком прошлог века, наукусу преузеле корпорације којима је на првом месту контрола и профит. Тако су и неки нашинаучници који су били уводничари обманути да верују у ГМО и биотехнолошка решења којадоносе милијарде корпорацијама а у исто време безобзирно уништавају живот. Било би добро дасвоју острашћеност и енергију овај део наше научне елите уложи у службу човечанства иодбрану од ГМО. Убеђење да је будућност пољопривреде у биотехнологији је и по здравој логиципогрешно: еколошки систем је деликатнна заједница у којој је све међусобно повезано. Инајмања промена на једном крају одразиће се на цео систем. Будућност је у поштовању закона

природе и живота. Данас се игра овом технологијом и у склопу нечије агенде загађује природа саГМО а ми немамо технологију да очистимо еколошки систем. У парламенту смо закључили да сенесме дозволити оним експертима које смо чули и који су на позицији моћи да одлучују о нашојсудбини, сложили смо се да о томе одлучи на референдуму . На жалост, они су експерти за наукукоја је дизајнирана да оствари нечију агенду. Због уласка у СТО није вредно жртвовати слободуи самоодрживост Србије и зарад СТО оборити добар закон који нас штити. Изразила сам својемишљење да би било добро да нам Министарство пољопривреде да на увид Стратегију о Банцибиљних гена и Стратегију о храни. Семе је извор живота, слобода да имамо своје семе и даузгајамо храниу је Богом дано право свакога од нас.

————

Посредством ФБ профила Александра Вељића, који се налази у Народној скупштини идиректно преноси на свој ФБ зид све што се догађа на јавном слушању, можемо догађајпредставити и свим читаоцима СРБског ФБРепортера.

АЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ:10:55 Срдачни поздрави из Дома Народне скуптине где ускоро почиње Јавно слушање о ГМО. Освим битним детаљима у наредних 4 сата извештаваће вас ваш народни писац и историчар.———

11:00 Управо је почео ТВ пренос из Народне скупштине Републике Србије, где је започело Јавнослушање о ГМО. Госпођа Милица Војић Марковић, председник Одбор за заштиту животнесредине управо је рекла да је ГМО узнемирио грађане, пре свега зато што је Србији речено дамора да измени свој постојећи закон ПРОТИВ ГМО да би приступила Светској трговинскојорганизацији. Председница Одбора је такође рекла да такви услови су специфично поднетиСрбији, иако разне чланице ГМО имају слободу да уређују своје унутрашње законе.

Госпођа Војић Марковић је истакла да је заказан и референцум у Европи по питању ГМО иизразила своју радост што се грађани широм Европе организују против ГМО, као и то да смоуспели да се изборимо за директан ТВ пренос. Држава ће ваљда да реагује сада на све ово и даевентуално распише референдум на којем би се грађани одлучили да ли желе ГМО или не.

———-

И прва добра вест коју сам управо добио: водећи се јучерашњим примером СО Кула,одборник СО Лазаревац Александар Николић, посланик Еколошког покрета општинеЛазаревац, предложиће да се истоветна Декларација донесе за територију општинеЛазаревац.

——

Почела је дискусија учесника Јавног слушања о ГМО у Народној скупштини након прве сесијеизлагања стручњака: др Тописировића, др Нагл и др Трбовића.

——–

Посланик Народне скупштине из редова Зелених Србије резимирао је сва три предавања која смочули и подвукао штетност ГМО и неопходност Декларације Србије против узгоја ГМО! Јуче јеуправо та иницијатива поднета Народној скуштини.

———

Зоран Петров из Удружења за биодинамички развој или тако нешто. Он је указао накомерцијални аспекат ГМО приче, а не научни аспекат. Једин који се залажу у последњих месецису државни службеници и нико други. Зашто ми нећемо ГМО, а неки државници то желе.Институти су против тога, осим једног у чијем тиму ради госпођа која је радила на развоју ГМОшљиве. Да ли министар просвете који је плаћен зна за то. Да ли ту има сукоба интереса? Да лите корпорације плаћају државне службенике?

———

БЕЛС покрет. Његова представница каже да један члан Закона дозвољава одређени проценат

контаминације, тако да наш Закон није потпуно рестриктиван. Зато, иако наводно немамо ГМО,имамо ту “рупу”, па нам је земљиште веома контаминирано. Корпорације финансирајуистраживања која су академски снобизам. Ми као грађани желимо да нам све одборничке групејасно кажу да ли ће гласати за либерализацију постојећег закона, или не!

———

Госпођа Злата Игњатић је поздравила што се Српско лекарско друштво укључило и сада, али јепре 3 године организовало панел дискусију о употреби ГМО у исхрани. Та дискусија је ималаподршку разних удружења, а било је 13 предавача. Генерални закључак је био апел да секритички и научно размотри употреба ГМО у исхрани и да се Српско лекарско друштво противиупотреби ГМО у исхрани док се јасно не утврде научним путем да такви организми нису штетнипо здравље.

———

Жељко Стојковић из “Куће правде Стразбур” узео је реч. Он се захвалио председникуОдбора за заштиту животне средине на истрајности коју показује. Он је упитао да ли је став дрТопосировића његов став или став Народне скупштине о томе да ГМО могу да буду корисни.Замена је теза да је тренд за ГМО. Напротив, постоје разне иницијативе против тога. Што се тичеутакмице између ГМО и против ГМО, резултат је 1:1. Господин Кобиљски који је био на челуИнститута за ратарству више није ту из очигледних разлога. Што се тиче Србије као локалнерегије, то је и даље земља очуваних ресурса са изузетним потенцијалном за производњуорганске хране. То нам је један од извоних ресура о којем ова и свака влада мора да доброразмисли. 146 еко организација је дигло глас против кредита ЕРБД је дигло глас и успели смо даспречимо за сада кредит те банке Монсанту за активности те корпорације у источној Европи.Референдум нека буде ако је потребно, али Министарство трговине на чијем челу је човек измањинског народа не може о тако важном националном питању да одлучи сам.

———

Др Топосировић у реплици каже да није говорио о ГМО храни, напротив, само да је причао отехнолошким предностима генетичког инжењеринга.

——–

Господин Игор Пантелић, адвокат, члан ИО “Зелених Србије” каже да пут референдумаможе да буде немогућа мисија, зато што је на снази још увек Закон о референдуму изМилошевићевог режима. Он је потврдио да су “Зелени Србије” јуче званично предалииницијативу да Народна скупштина донесе Декларацију против ГМО. Швајцарска је до 2017.продужила Мораторијум на ГМО 12.12.2012. Дакле, Швајцарск је нашла начина да заштити својенационалне интересе, иако је чланица СТО.

———

Госпођа Лариса Јовановић из Научно стручног друштва “Екологика” чији је председник.Примена ГМО је довела до алергија и чак смртних случајева у медицини, рекла је госпођаЈовановић. Шест земаља је чак забранило хибридне каранфиле који су садржавали ГМО. Напаковањима у Европи постоје назнака да имају или немају ГМО. Перспектива Србије је да извозихрану без ГМО. Примена ГМО би требало за добробит српских грађана требало би да будезабрањена.

———

Савез пчеларских организација Србије узело је реч. Председник тог савеза је подсетио какоГМО утиче на пчеларство Србије. Савез је 2. фебруара донео на својој скупштини једногласноДекларацију против ГМО. Сваки трећи залогај нам зависи од пчела, и овим су пчелари показалишта мисли народ о ГМО. Чудим се, рекао је председник овог Савеза, да заговорници ГМО безикакве дилеме говоре о ГМО. Ја када треба да донесем неку одлуку, добро размислим ипреиспитујем да ли је исправна, каже председник Савеза. Где је граница наших лудости? Да лићемо сутра имати патентиране потомке?

———–

Доктор Шеварлић се захвлио прво Чачанима који су донели Декларацију против ГМО, те иСавезу српских пчелара који су донели исту Декларацију. Подржао је иницијативу зареферендум, а као професор Пољопривредног факултета је изразио огромно незадовољство штонема представника Министарства пољопривреде на Јавном слушању. То показује на чијој сустрани. То је брука и срамота за ову земљу и неко за то мора да сноси одговорност, не садашњикабинет, него онај који је био у претходном сазиву. У поменутом Министарству нема ниједногагронома. Српска пољопривреда би губила пола милијарде евра ако би прешла на ГМОпољопривреду. Савез пољопривредних произвођача Србије (СПАС) изјаснила се противГМО.

———

У првој сесији Јавног слушања предвиђено је да се обрате др Љубиша Тописировић (директорИнститута за молекуларну генетику и генетичко инжењерство), др Невена Нагл из Института заратарство и повртарство у Новом Саду, доцент др Александар Трбовић из Српског лекарскогдруштва, а потом ће уследити дискусија присутних.

——-

Др Љубиша Тописировић, директор Института за молекуларну генетику и генетичкоинжењерство објаснио је како су убачени гени у разне биљке да се поспеши њихов квалитет.Монсанто корпорација је ово злоупотребио и направио вакцине за антитела у биљкама иживотињама. Да ли је човечанству потребно да има ГМО-е? Прво, не знамо последице поздравље живог света употребом тих организама. Постоје и економске и социјалне последице, а тосе питање дотиче и религије. Он је закључио да се мора решити анализа сваког појединачногслучаја, да се види шта је ризик а шта корист, наместо општег закључка.

———

Доктор Невена Нагл из Института за ратарство и повртарство говори о утицају ГМО насеменске усеве.Докторка Нагл је рекла да су семенски усеви специфични из много разлога. Она је истакла да бигајење ГМ усева веома угрозило приносе свих усева. ГМ степен усева је прилично низак и нијетачно да даје веће усеве. Семенски усеви нису чак ни законом заштићени од ГМО, рекла једоктор Нагл. Закључила је да све ово се мора имати у виду приликом доношења било којеодлуке.

———-

Реч је узео доцент доктор Александар Трбовић из Српског лекарског друштва, које јепрошле године у новембру, одбило да учествује у Првом јавном слушању о ГМО.Доцент др Трбовић је истакао да је тешко замисливо укрштати парадајз и пса, али у генетичкоминжењерингу је и то омогућено! Ти организми који настану тако су трансгенетски и премошћујугенетичке баријере. Ген би могао теоретски да се убаци у вирус и да побољша лечење, например. Генетички инжењеринг се може користити у медицини и као биогориво. Што се тичегенетички измењених биљака, постоје вакцине које се убацују у неке биљке зарад бољегимунитета. Што се тиче хране, генетичке промене почеле су 1994. године. ГМ животиње секористе у медицинским истраживањима и треба да буду такве да зарад истраживања, рекао је дрТрбовић. Дакле, примена генетичког инжењеринга је вишеструка у медицини. Да ли Србија требада има биотехнолошку индустрију, упитао је др Трбовић и изразио своје мишљење да треба. Дали су ГМ организми штетни по здравље? Он је навео да постоје три типа пољопривреде:органска, класична (уз примену неких хемијских средстава против корова) и трансгенетскапољопривреда. Монсанто држи 90% свих патената на ГМО. Донета је политичка а не научнаодлука да се ГМ материјал примењује у храни. Потом је изнео све проблеме који изазивајугенетички измењени организми.

——–

Председавајућа је споменула да су сви представници Министрства били уредно позвани.

———

Ђорђе Ђукнић, председник Еколошког покрета општине Лазаревац, подсетио је да јеЕколошки покрет Србије још 5. јуна 2011. одржао протест против ГМО. Осим референдума, свакалокална самоуправа треба да забрани ГМО. Сумњам у искреност група, не појединаца, зато требаподржати локалне иницијативе. Он је подсетио да је бивши директор Института за ратарствопрви пут стао у одбрану Србије и рекао да је органска пољопривреда њена једина будућност.

———–

5.000 хектара у Србији засађено је ГМО, каже господин Стаменковић, завршни учеснику овој првој сесији Јавног слушања о ГМО. Мораторијум је преко потребан и да сеупотреба ГМО стави под контролу и да се примени исти аршин као и за све другесупстанце.

——————

Почиње друга сесија Јавног слушања о ГМО у Народној скупштини, која иде директнимпреносом на ТВ-у. Представници Министарства здравља су се управо јавили да су присутни,иако је било речено да није. Председник Одбора је тиме рекла да демантује саму себе и да супредставници Министарства здравља ту.

У овој сесији имаћемо три главна излагача: др Алексеј Тарасјев, Жељко Поповић ипроф др Маријана Вучинић.

———

Др Тарасјев из Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” подсетио је дасмо у прошлом Јавном слушању имали прилике да чујемо све који су против ГМО. Јединственогодговора нема, каже др Тарасјев, и одговор се мора давати случај по случај, без опште оценеили одобрења ГМО. Он је истакао да није реч о референдуму у ЕУ, него о Интернет анкети оорганској пољопривреди.

————

Др Поповић Жељко управо нам прича о еволутивном процесу настанка човека и како смо и мипример генетичке модификације током еволуције (коментар вашег народног писца: одличанпример како је наш образовни систем “оперисан” од Бога Створитеља и још увек робујепревазиђеној и подметнутој теорији еволуције). Др Поповић је сада у дискусији прешао напримере ГМО у природи и да мењање генома мења састав ћелије и организма, али не знамо накоји начин би то могло да делује. У том смислу се изјаснио негативно у погледу употребе ГМО уисхрани.

———

Дискусија др Маријане Вучинић подсетила је све нас на неколико проблема које мучечовечанство: сиромаштво и глад, болести за које немамо лека и не познајемо их, и оне којепознајемо и желимо да излечимо. Др Вучинић је подсетила да ГМО могу да се користетерапеутски (протеини, који су већ на тржишту и користе се). Наша земља их можда непроизводи, али ће бити принуђена да их увози, јер се тим организмима третирају разне болести.Није реч само о здрављу, него о етичким принципима. Оно што будемо забранили ако се ненаправи добар закон, вратиће се као бумеранг. Шверц ГМО управо цвета у Европи и то уземљама које су забраниле ГМО.

———–

Господин Панајотовић је управо рекао да има три разлога да се противи ГМО врстама иорганизама. Створио сам неколико сорти и сам, каже господин Панајотовић, а против сам јер јесам процес ГМО одступио од устаљених селективних процеса у хортикултури. Други разлог јешто је цена ГМ сорти и хибрида мања у односу на здраве произоводе. А трећи разлог је штоСрбија има одговор на ГМО! У научне сврхе можемо да пратимо ГМО развој, али не желимо дазависимо од неких корпорација и земаља.

———-

Драгомир Ђорђевић, пољопривредни произвођач на територији Београда каже да су и онипротив ГМО. Њих интересује да ли могу да добију подстицајна средства као некада и да у селуимају хладњачу као некада да би некада за инострантво и они могли да производе органскухрану за извоз. Стајњак, хумус, чиста вода, све је то што се користи у пољопривреди, али супотребна подстицајна средства због великих суша (за наводњавање).

———

Јелена Вуковић је узела реч и напомиње да Србија има свој национални интерес и да је наука усвету испитивањем доказал штетност ГМО у храни. Да ли Србија која пропада на 100 начинатреба да подлеже притисцима једне компаније, или да сачува свој биодиверзитет и здравепољопоривреде. У име СПАС уније, ми смо против, и закон који сада важи није добар јерне треба дозволити ни 0.9% ГМО јер ни то наука није доказала да ли је и тај проценатдобар да буде у храни. Еко туризам и органска пољоприведа је данас на цени.

———-

Еколошки покрет Ниша. Представник овог покрета каже да је нас мање 400.000 становника,да смо изгубили водне ресурсе и да смо у завршној фази да изгубимо наше оранице.Предствници Амбасаде УСА су пре месец дана пресионирали Министартво трговине да мењамонационални закон против ГМО. Агроинститути у Земуну и Новом Саду су најбоље што имамо иморају постати заувек у државном власништву.

———–

Лидија Михајлов у дискусији није стекла утисак да постоје докази за ГМО храну. Постоједокази зашто треба имати ГМ организме, али не и хране. Научни радници Србије треба дапреузму одговорност шта ће нам се десити за 10 година. Донесимо Мораторијум на 10 година, панека истраживња теку. Често спомињу да је глад која прети услов за развој ГМО хране. Гладнастаје због ратова и неравномерне расподеле хране. Баца се огромна количина хране. Нијетачно да органска пољоприведа смањује принос.

————–

Господин Живковић из Двери српских. Монсанто би био срећан да види овај пренос, кажегосподин Живковић, јер је овде толико лобирање за ГМО. Он критикује медије и др Тарасјевакоји су заузели умерени став о ГМО. Србија већ има и ГМО кукуруз, јер су Двери обишле целуземљу и установиле да је далеко више хектара засађено ГМО. Те произвођаче Двери су упутилена надлежне органе и стога се питају шта сада раде ти органи.

———-

Данило Тврдишић из Двери. ГМО може довести до погубних последица у Србији. Епидемијаканцера, стерилитет и друге болести би дошле увођењем ГМО. Нико није понуо економскукатастрофу од пропасти органског српског семена. Двери су утицале да Град Чачак први у Србијизабрани ГМО, а протестом пред Европском банком за обнову и развој спречили да та банкаодобри кредит Монсанту.

———

Марина Стаменковић са Катедре за генетику и еволуцију Универзитета у Београду. Изнезнања рађа се страх. Данас сам сазнала да припадам и академском снобизму, да смо страниплаћеници. Нико се од научних стручњака не може заузети за или против, али може случај послучај. Што се тиче Града Чачка страшно је што је прогласио изолацију на промет од производаод ГМО.

————-

Тренутно је пауза у Другом јавном слушању о утицају ГМО на здравље и животну средину.Слушање са директним ТВ преносом наставиће се у 14.30 часова.

————

Почела је трећа сесија Другог јавног слушања о утицају траснгенских организама (ГМО) наздравље и животну средину. Говориће др Ирена Барет, проф др Владан Јолџић и доцент др ДрагоЂорђевић.

——–

Др Ирена Барет каже да су сви који су се бавили ГМО отпуштени са посла у Америци. Др Баретје устврдила да је нетачно да ће да ГМО храна нахрани гладне и да ће зарада бити већа, да имавише хранљивих састојака и да је то најпре напредак науке. Међутим, др Андрес Караско изАргентине је спровео своју студију о ГМО. Урадио је огледну на ембрионима жабе (дошло је донеправилности у развоју очију и главе). Проф др Арпад Пустаи је 30 година радио као научник уЕнглеској и урадио је огледе са пацовима и мишевима и хранио их са кромпиром који производиинсектицид. Приметио је да је дошло до оштећења стомака. Пошто је изложио своје противљењеГМО, изгубио је статус предавача и истраживача. Др. Џон Фаган из УСА је установио везу измеђухербицида и аномалија код новорођенчади. Моћна ПР машинерија је покушала да дискредитујеовакве научнике.

Др Барет је подсетила да су се у Ирској јавиле алергије када је та земља допустила узвог ГМОхране. Разни научници су доказали да долази до појаве тумора и других аномалија од ГМО хране.Канада је забрнила употребу једног ГМО хормона захваљујући храбром стручњаку који је предканадским парламентом одбранио здравље своје нације. Др Сералини је дискредитован, а он јеустановио развој канцера на огледним животињама које су јеле ГМО храну.

У Аргентини се већ неколико годинама користи ГМО семе, и ТОТАЛ хербицид. Приметне су свевеће аномалије код новорођенчади. У Србији видимо промене које су чудне. Није реч онедостатку физичне активности, него комбиновани хормон говеђег раста утиче на све који једуговеђе месо и пију кравље млеко. Коров се прилагођава, тако да су отпорни и на ТОТАЛ. Инсектисе исто прилагођавају, тако да је бесмислица да ћемо имати биљке отпорне на инсекте. Нама сенамеће да сада оборимо закон зарад чланства у СТО. СТО су основале најбогатије земље света иона заступа интересе банкара и богатих, а крши основна људска права која намеће својаправила. Удружење “Здрава земља” којом председава др Барет је очување биодиверзитет Србије.Семе је извор живота и стога мора д се сачува, д се стварају банке семена и не признајемониједан закон који ће сврстати семе у приватно власништво корпорација. Др Барет је на крајупозвала све општине да донесу Декларацију против ГМО.

———

Др Владан Јолџић каже да документима који су на Интернету свако има приступ. Мора середуковати свака опасност од ГМО. Ефикасност државног апарата мора да буде све боља из данау дан. Тамо где се очекује штета, онда мора да се рачуна на реакцију државе, да се спречи свена шта се сумња да може да изазове штету. Није исто приступати ГМО из кога ћете дапроизведете лек од онога што ће бити ГМО у исхрани. То су две велике разлике. Последице ГМОсве још ниси предвиђене. Неке јесу, некима тек отварамо капију да схватимо последице. Морамода разлучимо шта се сме и шта се не сме и која су наша стратешка правила поступања. 40суверених држава није ратификовало документа да увозе ГМО семе. Монсанто је у Францускојизгубио спор по питању ГМО. Из законодавства других земаља можемо да узмемо примере какода се заштитимо од онога за шта постоји основана сумња да може да нанесе штету илипредставља опасност по здравље. Може ли једна земља која је постала независна у произовњихране од свог семена, да допусти себи такав луксуз да постане зависна од увоза семена? Морамода сачувамо сопствену производњу. Да ли СТО може да нас казни због тога? 37 држава јеприхватило захтеве који се нама намећу, преко 200 држава није! Ни Француска и Немачка нисуизлетеле из СТО због тога, тако да се ни овој држави то не може рећи да је услов за улазак уСТО.

———–

Почиње дискусија на Трећу сесију Јавног слушања о утицају ГМО на животну средину.

————-

Александар Вељић, Ваш народни писац и историчар управо је имао својих 3 минута у Народнојскупштини у којој је подржао здраву пољопривреду. Ваш народни писац је управо објавио нацијида је Скупштина општине Кула јуче једногласно усвојила Декларацију против узгоја ГМО. Он јетакође позвао државу да подупре напоре Еколошког удружења сеоског туризма и руралногразвоја и да то село учини “пилот пројектом” који ће послужити као пример целој земљи.

“Радујемо се као еколози што је велика корпорација, која загађује планету Земљу генетичкимодификованим семеном, одустала од источне Европе пошто није добила кредит Европске банкеза обнову и развој. Ипак, чини се да ће ова Народна скупштина да измени постојећи одличанзакон против ГМО због чланства у СТО. А опет, радосни смо због јучерашњиг подвига Скупштинеопштине Куле, чији су одборници једногласно донели Декларацију о забрани узгоја ГМпрехрамбених производа на територији те општине! То је први град у Војводини чији суодборници показали здраву свест и савест.

Пољопривреда у Србији може без ГМОа, као у време наших предака. Прошли пут сам васобавестио да је покренута органска производња хране у селу Пивнице, којом је обезбеђено даземља током целе године буде засејана разним културама. Пре неки дан је Институт заратарство у Новом Саду позвао председника Еколошког удружења сеоског туризма и руралногразвоја – Пивнице, Мирка Влчека са циљем да се крене у прављење нашег органског семена. Иовом приликом молим државу да подупре напоре становника Пивница и да учини то место „пилотпројектом“ органске пољопривреде за целу Србију.

Држава такође може да спроведе интегралну пољопривредну производњу, која подразумеваконтролисану употребу одређених хемијских средстава, пошто смо свесни да органскапољопривреда није рационална на огромним површинама обрадивог земљишта. Комбинацијоморганске и интегралне пољопривреде заштитили бисмо производњу хране у Србији.

Ја верујем да се велике корпорације неће предати. Приметна су чудна запрашивања са неба закоја сумњамо да имају директне везе са драстичним побачајем урода у последње 2 године сациљем да приноси толико ослабе да би нам се све наметнуло ГМ семе као наводни спас и решењепроблема глади. Ако допустимо пољопривреду са ГМО, постаћемо жртва нездраве хране од којећемо оболевати, а онда ће фармацеутска индустрија да нас наводно лечи. Тако ће великекорпорације да се богате, а наш народ да изумире, што је равно геноциду!

Србија има друго Косово. Сада би да нам отму здраву пољопривреду која је замајац свеукупногпривредног развоја. Ако сада не зауставимо ГМО претњу, умираћемо не од глади, јер хране имадовољно, него од разних болести и аномалија које ће да докрајче здравље нашег народа. Надамсе да ће све општине да се поведу за примером одборника у Кули и једногласно донесу локалнеДекларације против узгоја ГМО прехрамбених производа, а Народној скупштини предлажемо дапо хитном поступку донесе такву Декларацију за целу Србију.”

————

***

ТАНЈУГ среда, 06. феб 2013, 16:22 -> 17:00

Јасно уредити област ГМО

Држава мора што пре јасно да уреди област ГМО, а ако је потребно треба расписати иреферендум на коме би се грађани изјаснили да ли су за гајење и промет ГМО у Србији,истакнуто је на скупу о генетски модификованим организмима у Скупштини Србије.

Већина учесника скупа о генетски модификованим организмима (ГМО) у Скупштини Србијезатражила је да држава што пре јасно уреди област ГМО, а ако је нужно распише и референдумна коме би се грађани изјаснили да ли су за гајење и промет ГМО у Србији.

Председница Одбора Скупштине Србије за заштиту животне средине Милица Војић Марковићизразила је током другог јавног слушања о утицају ГМО на животну средину и здравље људиочекивање да ће бити референдум о ГМО.

Подсетила је да су у последњих месец дана представници Србије потписали са земљама Дунавскерегије документ којим се осигурава да се не гаји ГМ соја, док је град Чачак прогласио својутериторију слободном од ГМО.

Марковићева је истакла да је, међутим, забрињавају наводи у јавности да је надлежноминистраство послало измене Закона о ГМО у Брисел, без консултација са јавношћу у земљи, акојима би се дозволио промет ГМО у Србији.

Председник Зелених Србије Иван Карић је рекао да је та странка јуче Скупштини Србије поднелаПредлог декларације за Србију без ГМО и истакао да је за земљу најважније да очува здрављељуди и билошку разноврсност, што би дозволом промета ГМО, како је навео, било угрожено.

Карић је рекао да се и у Европској унији преиспитује гајење и промет ГМО, наводећи да “од 27земља чланица, њих 19 не прихватају ГМО”.

Он сматра и да је “недопустиво” да се мишљење о изменама Закона о ГМО, за који се наводи дасу већ урађене, најпре даје Европској комисији, а да тек онда буде предочен јавности у Србији.

Представница еколошког покрета Белс Александра Кнез Милојковић оценила је да важећи Законо ГМО није рестриктиван, јер дозвољава одређени проценат контаминације, због чега, како јеистакла, закон не треба либерализовати већ га учинити рестриктивнијим.

Представница Института за ратарство и повртарство Нови Сад Невена Нагл упозорила је нарелативно висок степен угрожености семенских усева поленом ГМО, наводећи да је семенскибиљни материјал важан и за биодиврезитет земље, али и за њен економски развој.

Прво испитати, па онда дозволити

Истовремено је представница Српског лекарског Друштва Злата Јовановић Игњатић рекла је да јестав тог удружења да не би требало дозволити ГМО у Србији пре него што се на основудугогодишњих студија непобитно докаже да нема штетности од конзумирања ГМО.

Професор пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић указао је на великутолеранцију Министарства пољопривреде за све који су кршили закон о ГМО, због чега серанијих година дешавало да и поред забране постоји неколико хиљада хектара под ГМО усевима.

Шеварлић је нагласио и да би Србија, уколико дозволи промет и узгој ГМО, “само по основуразлика у цени између генетски модификоване и конвеционалне производње била на губитку одпола милијарде евра годишње”.

“Тренутна разлика у коштању конвенционално произведене соје и ГМО соје износи 90 евра потони, што значи да годишњи добитак само на тој култури, сразмерно површинама на којима сесоја гаји у Србији, износи око 55 милиона евра”, навео је Шеварлић.

Учесници скупа су истакли да у Србији постоје очувани биоресурси са потенцијалном запроизвиодњу органске хране која је неколико пута скупља на светском тржишту.

Наглашено је да је забрана ГМО питање националне безбедности и да Министарство трговине неможе само да одлучи о уласку у СТО у замену за дозволу промета ГМО.

Доктор Александар Трбовић из Српског лекарског друштва истакао је да није лако одговорити дали су ГМО штетни по људско здравље, а проблем представља и то што су досадашњи огледиуглавном рађени на животињама.

Он је подсетио да је Америчка агенција за храну и лекове пре неколико година заузела став дасу састојци ГМО слични оним који нису генетички измењени, што је довело да поборници ГМхране сматрају да је она безбедна, док противници тврде да додавање гена у храну треба да серегулише као било који други хемијски додатак исхрани.

Истраживања доказала штетност

Трбовић је навео да су истраживаја у Русији, Француској, Канади, Великој Британији, спроведенапоследњих година показали су да ГМО соја, кукуруз и неке друге врсте имају штетне последице иизазивају алергијске реакције, оштећују бубреге и јетру, а у трећој генерацији животиња надкојима је вршено истраживање доводе и до стерилитета.

“Битно је да Србија заузме став како ће то да регулише”, рекао је Трбовић, који је објаснио да догенетских промена може доћи укрштањем на основу природног одабира, док генетскиинжењеринг представља укрштање незамисливо за природне околности, као када би укршталипса и парадајз.

Представник Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Алексеј Тарасјев указаоје да се проблем ГМО не може посматрати једнодимензионално и да пре озбиљне дебате требаутврдити све чињенице везане за савремену биотехнологију.

Тарасјев сматра да се треба клонити катастрофичних формулација и непровредних информацијакоје могу да доведу до конфузије у јавности.

Он је навео да за сваку примену ГМО, која је могућа у разним областима, требало посебноразмотрити, а пре свега стручна јавност се мора консултовати око свега.

Професорка Ветеринарског факултета Мирјана Вучинић казала је да је битно да јавност зна да семноге болести лече терапеутским протеинима добијеним из ГМО.

“Производња таквих супстанци не представља опасност и ако их не производимо бићемо уприлици да их увозимо”, рекла је она и додала да се генетска модификација користи у лечењуболести попут хемофилије, леукемије, хепатитиса Ц.

Директор Института за молекуларну генетику и генетско инжењерство Љубиша Тописировићоценио је да је питање употребе ГМО вишезначно, јер дотиче здравље људи, животну средину,етику, економију, религију.

“Не може се побећи од технолошког развоја”, навео је он, али је навео да је због тога нужно дасе испита сваки појединачан случај употребе ГМО.

КАТОЛИЧКЕ КОЉАЧКЕ ОРГИЈЕ У ХРВАТСКОЈ ИЛИ “ЦАРСТВО БОЖИЈЕ”Posted: 07 Feb 2013 03:00 AM PST

КАТОЛИЧКЕ КОЉАЧКЕ ОРГИЈЕ У ХРВАТСКОЈ ИЛИ “ЦАРСТВО БОЖИЈЕ”

ПОЛИТИКА РИМСКИХ ПАПА У xx ВЕКУ

ОД КРСТА ДО КУКАСТОГ КРСТА

,,Рецепт за православце усташког вође и поглавника Хрватске Анте Павелића подсећа нанајкрвавије верске ратове који се памте: ’Једна трећина мора се покатоличити, једна трећинамора напустити земљу, једна трећина мора умрети’. Последња тачка програма је спроведена…На основу извештаја који су допрли до мене ценим да је број оних који су голоруки поклани, тричетврт милиона”.

Специјални посланик немачког Министарства иностраних послова Херман Нојбахер

07.02.2013. СРБИ НА ОКУП инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

,,Више није Грехота убити ни седмогодишње дете, ако се огреши о усташко законодавство. Иаконосим свештеничку одору, често морам да узмем митраљез у своје руке”.

Католички духовник Дионизије Јуричев

,,Побити све Србе за што је могуће краће време. То је наш програм”.

Фрањевачки фратар и цивилни гувернер Шимић

,,Јер, скоро је немогуће замислити казнену експедицију језивог усташког кадра без некогсвештеника, пре свега фрањевца, који је предводи и подбада”.

Карло Фалкони

,, … ипак је лако препознати у овоме руку Божју на делу”.

Митрополит Хрватске, надбискуп Степинац

,,Живели Хрвати!”

Папа Пије XII

Пије XII био је један тако силни пацифиста, да га цели католички свет, поготово онај доброплаћени слави као ,,човека мира”. Тако је за кардинала Замораа он ,,храбри слуга мира”,,,бранилац мира од снага рата”, ,,мајстор истинског мира у реду и правди”: ,,У 20 томова којисадрже његова акта и говоре, мир је тема која се најчешће сусреће”.1 И кардинал Тардинипотврђује како је мир реч која је најчешће прелазила преко његових усана, а такође и заступник

државног секретаријата, Ђовани Батиста Монтини хвали ,,путеве његове искрене политике”,,,која једино стреми томе да сведочи доброљубље” и која је ,,вазда великодушна, марљива,универзална и пре свега очинска…”

Је ли ово заглушујуће брбљање о миру била та много истицана неутралност, непристрасност,,Свете столице”? У стварности, то је било то. То је било тако већ у Првом светском рату подБенедиктом XV – и то ће опет бити тако и у трећем светском рату, а све претпоставке за то инадаље постоје.

А у Другом светском рату? Тада је Пије, који је викао мир, мир, на питање о обавези послушностипрема Хитлеру 1939. године одговорио, да је ,,Фирер” легални поглавар Немаца – а за то Пачелиније био невин! – и свако је грешан ко му ускрати послушност! Тад је Пије XII, 8. новембра 1939,доделио право француским бискупима да подржавају све мере ради одбране своје земље.Наравно, од Немаца! Тада је, 6. августа 1940, Пије XII изразио немачким бискупима своједивљење у погледу немачких католика који се ,,верно до смрти” боре за своје ,,сународнике”.Наравно, против Француза! Штавише, он је у једном говору преко радија од 1. септембра 1944,када је пола Европе лежало у праху и пепелу, а милиони Европљана (и осталих) у масовнимгробницама, изјавио о ,,војној нужности” да она има ,,првенство пред сваким другим обзирима иразматрањима”

Али чињеница да је сам папа за време рата приморавао на послушност према Хитлеру, да јенемачке католике шест година, преко својих бискупа, позивао на непрестано клање (да кољу ида буду клани), та чињеница је утолико чудовишнија, што је Пије XII већ одавно био предвидеонемачки фијаско. Јер, 2. јуна 1945. признао је, да не кажемо, разметао се: ,,Овај слом (немачкогнарода) видели смо одавно. И верујемо да је мало оних који су с већом напетошћу пратилиразвој и суноврат у неизбежну катастрофу”. Он је, дакле, преко свога клера, хушкао Немце, мадаје предвиђао њихов дебакл, шест година гурао их у смрт и сав напет пратио њихов суноврат укатастрофу! Па – није ли још један (само један?) недостајао на конопцима нирнбершких вешала?

Ово што следи још више олакшава одговор на то питање.

Покатоличење Балкана је, као и мисионирање Русије, стари циљ Рима. Крајем XIX и почетком XXстолећа покушавало се све енергичније да се то оствари – најпре ослонцем на династијуХабзбурга, потом, такође, уз подршку виљемовске Немачке и напослетку уз помоћ Мусолинија иХитлера.

Борба је започела у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, од октобра 1929. године КраљевиниЈугославији, чијих дванаест милиона грађана је чинило 5,5 милиона православаца, 4,7 милионакато-лика и 1,3 милиона муслимана. Стари племенски и религиозни ривалитети искаљивали су сеовде, нарочито између православних Срба и католичких Хрвата. При том је Хрватска фунгиралаза Рим као стратегијски ,,мостобран”, а католичка црква је, како се у августу 1936. годинехвалисала некад водећа прашка штампа Deutsche Presse, била у ,,сталној офанзиви противправославног хришћанства”. Додуше, с једне стране спремна да се ,,с православном црквом,уколико је ова добронамерна”, повеже, али, с друге стране, није спремна за некакво ,,нејасно иопасно ‘братимљење’ … на штету католичке цркве”.

Католичка црква уживала је пре Другог светског рата потпуну једнакост у Југославији. Њененовине, школе и универзитетска настава су цветале, такође и њене болнице и друштва, укратко,имала је – признаје чак и Антон Корошец, словеначки католички вођа – и без конкордата ,,пунуслободу акције”.

Тај конкордат, наиме, након мукотрпних преговора скоро закључен 1935, одређивао је, измеђуосталог, да норме Краљевине које су му супротне, ступају ван снаге (чл. 35) и да се све што уконкордату није регулисано има регулисати по католичком црквеном праву (чл. 37. ст. I).17Свеколике верске групе, такође и многи хр-ватски католици, али нарочито српско православље,одбили су због тога да прихвате тај уговор. И после његовог прихватања у Народној Скупштини,23. јула 1937, Свети синод је екскомуницирао све православне министре и чланове парламентакоји су гласали за при-хватање, па је влада стога опет одустала од целе те ствари.

Међутим, чак и ,,Приручник историје цркве” (Handbuch der Kirchengeschichte) признаје:,,Црквени живот је процветао. Нарочито је био приметан успон у штампи, у школству и

делатности удружења, у веронауци и код верских редова”. А, ,,Civita Cattolica” цитира још 4.јануара 1941. године из органа сарајевског надбискупа, ,,Католички тједник”: ,,У бановиниХрватској излази се у сусрет жељама цркве, наше хришћанске католичке традиције се поштују…Не постоји ни најмања предрасуда, ни најлакше неповерење… односи с црквом су не самокоректни, него такође пријатељски… пасторалном клеру, било у служби или у мировини,повишени су приходи; многе католичке установе добиле су финансијске субвенције”. Па ипак,дванаесторица католичких бискупа Југославије били су огорчени и изјавили су у октобру 1937.године да ће епископат ,,у сваком случају знати да штити права католичке цркве и шест милионакатолика у овој држави и предузео је одговарајуће мере ради отклањања свих неправди”.Особито увређеним осећали су се Пије XI и његов државни секретар, Пачели, који је учествоваоу изради конкордата и био размажен успешним закључењима ранијих уговора. У говоруконзисторију у децембру 1937. године овај последњи је без увијања претио:

,,Долази дан (он то не би радо желео рећи, али је сигуран у своју ствар), када неће битимали број оних који ће јако зажалити што су одгурнули једно великодушно иширокогрудо добро дело, које је намесник Христов понудио њиховој земљи”.

Пачели је, очигледно, знао шта говори. Његова претња није би-ла изговорена у ветар. Испуниласе 1941. године у мери која готово превазилази најгоре масакре хришћанског средњег века.

Фашистички папини саучесници били су предвидели разбијање Југославије најкасније 1939.године. По узору на Албанију планирали су неки пучистички препад и утмељење некаквехрватске државе под италијанским протекторатом. ,,Мусолинијеве намере”, забележио је Ћано 8.јануара 1940, управљају се ,,све јаче” на Хрватску. И 21. априла скицирао је министариностраних послова ,,отприлике” следећи развој: ,,Устанак, заузимање Загреба, долазакПавелића. Молба за италијанску интервенцију, успостављање некакве краљевине Хрватске,понуда круне италијанском краљу”.

Но Хитлер, наоштрен на Русију, желео је, упркос свом антисрпском комплексу од 1914, ,,мир наБалкану”, и Италијани су се томе приклонили. Али један већ дуго планирани државни удар, којије седамнаестогодишњег краља Петра II управо сада довео на југословенски престо, омео јеХитлерове намере, изазвао у њему дивљи бес на ,,српску завереничку багру”, као и његовзакључак да сада ,,коначно сагори” ,,гнојни чир на Балкану”, ,,осињак Београд”; при чему је каопосебну ,,казнену акцију” против ,,завереничког гнезда”, ,,српских бомбаша”, на почетку ратногпохода на

Југославију наредио Ратном ваздухопловству ,,да разори престоницу Београд у непрестанимнападима” (,,продуженим дневним и ноћним нападима”).

Као одговорне за то Хитлер је на почетку напада, 6. априла, у ,,прогласу немачком народу”,навео српску ,,злочиначку клику”, оне ,,исте креатуре које су већ 1914. године, сарајевскиматентатом, гурнуле свет у неизрециву несрећу”, али је нагласио, да ,,немачки на-род” немаразлога ,,да се бори против Хрвата и Словенаца”. Напротив, Немци и Италијани, који су ускоровелике делове Југославије приграбили за себе, сарађивали су с фашистичко-католичкимпокретом Хрватске, Усташком странком. Њен духовни претеча, 1896. године преминулиполитичар и публициста Анте Старчевић, вођа Хрватске странке права, заступао је гледиште дауопште нема никаквих Срба, да све што се зове српско мора ишчезнути, због чега, пишеСтарче-вић, представљају ,,Срби посао за кланицу”. Сагласно тој доктрини свога родоначелника– у ускоро насталој ,,Независној Држави Хрватској” величаног као ,,отац отаџбине”, ,,највећихрватски политички идеолог” и ,,узор усташког борца” – усташе су кренуле на посао.

Њихов поглавник био је Анте Павелић, некадашњи адвокат у Загребу, рођен 1889. године уХерцеговини, 1915. године промовисан за доктора права. Дана 7. јануара 1929, један дан наконпрокламације ,,краљевске диктатуре” Александра I, Павелић, ранији ау-стријски официр СлавкоКватерник и други основали су ,,Усташу”, онај националреволуционарни борбени савез, чији јестатут – наново формулисан 1932. године – утврдио као главни задатак ,,оружани устанак” заослобођење Хрватске од ,,туђинског јарма”. Сваки члан је морао (тачка 11. устава) да се закунена послушност ,,Богом свемогућим и свим што ми је свето”. Усташки капелани полагали судоцније заклетву пред двема свећама, распећем, бодежом и револвером. Ту је припреман не самообрачун са омраженим Србима, ко-ји су од Версајског уговора имали предводнички положај, него

такође и ,,свети бој”, религиозни рат који је оправдавао сваки терор и укључивао ,,једну пореддруге Библију и бомбу као знамења и борбена средства”.

Тек што је утемељио своју устаничку партију, Павелић се склонио на сигурно. Са својимнајближим пајташима ишчезнуо је у правцу Беча, ка Бугарској, коначно му је фашистичка владаИталије одобрила скровиште и потпору. Док га је један српски суд у одсуству био већ осудио насмрт због велеиздаје, Мусолини је породици Павелић ставио на располагање једну кућу уБолоњи, која је годинама служила као усташки главни квартир. Уз помоћ тајног шефа полицијеЕркола Контија и министра полиције Бокинија заверенички бос је у Тоскани и на Липарскимострвима организовао обуку иностраних Хрвата и одбеглих усташких присталица за будућеубилачке акције. Располагао је с неколико емисија радио Барија, издавао је часопис ,,Усташа”,који је излазио на хрватском језику, успоставио контакте с национално-хрватским пропаганднимцентрима у Бечу, Берлину, Сједињеним Државама и Аргентини и скретао с времена на времепажњу света на своје узвишене циљеве експлозијама бомби у возовима Беч-Београд, једним –брзо угушеним – већим покушајем устанка на планини Велебиту 1932. године као и серијомспецијалнијих атентата.

Међу прве догађаје који су изазвали пажњу спадала је ликвидација издавача пројугословенскоглиста ,,Јединство”, Н. Ристовића, кога су, у по бела дана, устрелили у једној загребачкој кафани,као и убиство главног уредника загребачких новина ,,Новости”, Антона Шлегла, 22. марта 1929.године. Свог најближег сарадника, Густава Перчеца, Павелић је, помоћу полиције, стрпао узатвор у Арецу и тамо га, након саслушања и мучења, својеручно упуцао. Али његованајпроминентнија жртва био је југословенски краљ Александар. Додуше, први напад на владара,који је био по вољи и многим Хрватима, могла је у јесен 1933. године у Загребу да осујетијугословенска тајна служба. Али, када се монарх годину дана касније, 9. ок-тобра 1934, искрцаокод својих савезника Француза у Марсеј, био је, заједно са француским министром иностранихпослова Лујом Бартуом, уморен још у лучкој четврти руком једне Павелићеве креатуре коју јегомила сместа линчовала. Павелића је, у одсуству, поново погодила сада двострука смртнаказна, од Француске и Југославије. А италијански фашисти су одредили Павелићу, послеистражног затвора, ново боравиште у Сијени, с месечном државном пензијом од 5.000 лира.

Меморандум о ,,хрватском питању” који је Павелић 1936. године саставио и својеручно потписао,доспео је тек у априлу 1941, код припрема ратног похода на Југославију, у немачкоМинистарство иностраних послова. Документ од тридесет страница набраја као главненепријатеље усташа ,,српску државну власт”, ,,интернационалну масонерију” и Јевреје којипрофитирају од ,,националног хаоса”, а слави Хитлера као ,,највећег и најбољег сина” Немачке,Хитлерову Немачку као ,,најмоћнијег борца за живо право, истинску културу и вишуцивилизацију” те се ,,од нове Немачке” нада ,,разумевању за херојску борбу” Павелића.Већ 6.априла 1941, када је Београд под непрекидним немачким терористичким бомбардова-њем почеода гори, а 12. армија генерал-фелдмаршала Листа продирала из Бугарске у јужну Србију,Павелић је, преко једног тајног радио-одашиљача, позвао хрватске трупе да усмере оружје наСрбе. ,,Од сада се боримо, раме уз раме, с нашим новим савезницима, Нем-цима и Италијанима”.У уверавања једног експерта да су Хитлерове оружане снаге биле ,,у Словенији и Хрватскојпоздрављене пријатељски, па чак и одушевљено”, једва да се сме сумњати.

Увече 10. априла, када су Немци заузели Загреб, главни град раније бановине, уследила је, још уПавелићевом одсуству, прокламација ,,Независне Хрватске”. ,,Божје провиђења и воља нашегвеликог савезника као и вековна борба хрватског народа и велика пожртвованост нашегпоглавника др Анте Павелића и усташког покрета у земљи и иноземству, одредили су да данас,пред дан ускрснућа Божјег Сина, ускрсне и наша Независна Држава Хрватска”. Тако је, с Богом,почела прокламација и тако се и завршила: ,,Бог с Хрватима! За дом спремни!” Потписник је бионекадашњи аустроугарски пуковник Славко Кватерник, ,,заменик поглавника иглавнокомандујући оружаним снагама”.

Поглавник је 10. априла извршио у Пистоји још једну смотру своје гарде, која је бројала око 300људи и био је исте вечери позван код Мусолинија у Рим, а 11. априла уверавао је Хитлера у,,захвалност и оданост” (,,Независна Хрватска повезаће своју будућност с европским новимпоретком, који сте Ви, Фиреру, и Дуче створили”). У ноћи на 13. април прешао је код Ријекејугословенску границу, а у ноћи на 15. стигао је у Загреб и именовао 17. свој први кабинет. Он јесада био шеф државе, владе и партије те врховни заповедник трупа и владао је као диктатор –

дакако у зависности од својих вели-ких савезника, чији режим је навелико копирао – над тримилиона католичких Хрвата, два милиона православних Срба, пола милиона босанскихмуслимана и многобројним мањим етничким групама, међу њима такође и 40.000 Јевреја.

На дан 18. априла југословенска армија је безусловно капитулирала. Србија је била подвргнутанемачкој војној окупацији, а готово две петине Краљевине Југославије потпале су под,,Независну Др-жаву Хрватску”, која је била састављена од хрватско-славонских централнихподручја укључујући и Срем, целу Босну (до Дрине) и Херцеговину с једним делом далматинскогприобаља, укупно око 102.000 квадратних километара.

А готово половину Југославије разграбиле су суседне државе: на северу Немци, тако да је садаграница Рајха протицала свега 20 километара од Загреба, на североистоку Мађари, на југуБугарска и Албанија, коначно на југозападу, западу и северу Италија. А 7. маја Павелић јеотпутовао у Италију с министрима и духовницима, међу њима се налазио и генерални викарнадбискупа Степинца, бискуп Салис-Севис, и понудио такозвану Звонимирову круну последњегнезависног хрватског краља из XI столећа, краљу Виктору Ема-нуелу III за безначајног војводуЕмона од Сполета, који додуше никад није био крунисан, нити се икада појавио у свомкраљевству, али је као десигнирани хрватски краљ (Томислав II) већ 17. маја говорио уВатикану.

Тамо је следећег дана стигао и поглавник са својом многобројном пратњом – због вишеструкогубиства вишеструко на смрт осуђени Павелић ,,окружен својим бандитима”, како је забележио,само неколико недеља раније, чак и министар иностраних послова Ћано у свом дневнику.Поглавникови територијални уступци Италији, која је овде брутално гурала своју политику ,,marenostro”, деловали су додуше, како из Загреба 21. маја извештава генерал Глез фон Хорстенау, ,,уцелој Хрватској поражавајуће… Где год се крене, узвикују се претње Италијанима”. Католичкаштампа у земљи била је, међутим, веома дирнута пажњом и срдачношћу папе Пија XII, који јеПавелића заједно с гангстерима, поздравио у нарочито свечаној приватној аудијенцији – наједном ,,велепријему” – и отпустио их на пријатељски начин с најбољим жељама за ,,даљи рад…”

,,Даљи рад” је циљао на нескривено уништење Срба и Српске православне цркве, културно,финансијски, материјално, укратко: на безобзирно покатоличавање, при чему је све одавалоједну тачно испланирану политику.

Стога су тамо где су православци били у мањини, њихове цркве биле претворене укатоличке установе, сагласно наредби бискупских ординаријата. Где су, напротив,преовлађивали православни, њихове цркве су, већином, биле тотално разорене. Немање од 299 српских православних кућа Божјих пало је на тај начин као жртвакатоличког крсташког рата, биле су опљачкане и уништене, од тога 172 у покрајинамаЛици, Кордуну и Банији. Многе цркве су биле претворене у трговине, кланице, јавненужнике и стаје. Целокупну имовину Српске православне цркве касирала је католичкацрква.Тек у лето 1942. године Православна црква је била опет дозвољена и на њеночело постављен Павелићу погодни – а под Титом 1945. године погубљени – МаксимовГермоген као митрополит; наравно тек пошто је део Срба већ био протеран илиистребљен, а савезничко иностранство, на изненађење Рима, превише гласнопротестовало.

Такође је имање Јевреја, који су одмах избачени из свих културних установа, ускоро и изчиновништва и академских позива, било још у јесен 1941. године отето, ,,непожељни” Јеврејистрпани у логоре и коначно депортовани у Аушвиц. А већ је један указ ,,о заштити аријевскекрви и части хрватског народа” од 30. априла 1941, сав по нормама нацистичког Рајха, биоприпремио њихово прећутно уништење.

Још у априлу Срби су били стављени на исту степеницу као и Јевреји. Срби су морали носитиплаву траку на руци са словом п, иницијалом за православац, а Јевреји Давидову звезду. УЗагребу су Срби смели да станују само у деловима града одређеним за Јевре-је. Јеврејима иправославцима било је забрањено ходање тротоаром. У свим канцеларијама, радњама,ресторанима, трамвајима и аутобусима висили су натписи: ,,Забрањен приступ Србима,Жидовима, Циганима и псима!”

У ,,даљи рад” (Пије XII) спадало је и то да је још у првим данима новог режима интерниран

православни патријарх др Гаврило Дожић, а до краја рата и најзначајнији православни теолог,владика др Николај Велимировић. Новембра 1941. године Италијани су затворили паинтернирали српског православног владику далматинског, др Иринеја Ђорђевића, који је послерата, 1949, дошао у Енглеску и радио у Кембриџу.

Пет даљих епископа и најмање 500 свештеника православне вере били су побијени.Скоро осамдесетогодишњи сарајевски митрополит Петар Зимоњић је удављен, док јекатолички надбискуп града, Иван Шарић, писао оде у част Павелића, ,,љубљеног вође”,штавише, у свом дијецезанском листу хвалио је ове револуционарне методе, које стоје,,у служби истине, правде и части”. Шездесетседмого-дишњем епископу Платону изБањалуке потковали су ноге као коњу и присилили га да хода док се није срушио унесвест. Онда су њему и свештенику Душану Суботићу, док им је на грудима горелаватра, ископали очи, одрезали нос и уши, да би им тек потом задали смртне ударце. УЗагребу, где су резидирали католички примас Степинац и папски легат Марконе,мучили су православног митрополита Доситеја толико да је сишао с ума.

Предводници муслимана које је католичка Хрватска толерисала (постојала је чак муслиманскаусташка милиција; такође је сам Хитлер, који је јако симпатисао ислам као ,,мушку религију”,форсирао једну ,,позитивну муслиманску политику”), протестовали су 13. новембра 1941. годинеу Загребу против ,,убијања свештеника и првака без суда и пресуда, стрељања и мрцварења угомилама често посве невиних људи, жена и деце”. Да, муслимански вођи нису само писали:,,Пропаганда за католицизам је узела толико маха да подсећа на шпанску инквизицију”, него сучак сумњали ,,да се ово што се код нас ради, може наћи у повести било ког другог народа…”

Свуда су позивали православне на прекрштавање. ,,Ако будете прешли у католичкуцркву”, обећавао је ђаковачки бискуп Акшамовић, ,,бићете у својим кућама остављенина миру”. Неколико стотина хиљада је покрштено, а још више изгинуло од усташкеми-лиције, једне оружане формације упоредиве са есесовским јединицама која је, узто, фунгирала као нека врста политичке полиције.

У Мостару у Херцеговини стотине Срба су биле дотеране до Неретве, везани су жицом једни задруге, стрељани и побацани у реку. Слично су Срби из Отоке окончали у Уни, из Брчког у Сави.Небројени су изгинули у озлоглашеном госпићком затвору. Такође је око 500 људи, које суодвукли у затвор у Глини, било тамо, у шуми Кихалци, побијено и затрпано. Кратко потом тамо јеубијено, наводно због новца, 56 трговаца стоком. Такође је у Добоју било започело стрељањеимућних Срба. У бјеловарском срезу усташе су 28. априла 1941. године наредиле свештеникуБожину, учитељу Иванковићу и 250 мушкараца и жена, већином сељака, да ископају јаму,везале им руке на леђима и живе их сахраниле. Исте ноћи подавиле су 180 Срба код Вуковара ибациле их у Дунав. Неколико дана касније присилиле су у Оточцу 331 Србина да ископају јаму, апотом су их убиле секирама.

Један од врхунаца тих доказивања вере представљало је ликвидирање ранијег српскогпосланика, попа Бранка Добросављевића, пред чијим је очима његов малени син буквално биоисечен на комаде, при чему је он сам морао да очита посмртну молитву, након чега су муишчупали косу и браду, одрали кожу, ископали очи и мрцварили га до смрти. Исто се догодило уСвињици, покрајина Банија. У Млиништу, срез гламочки, распети су на крст ранији чланСкупштине Лука Аврамовић и његов син.У Косињу, где су усташе сатерале 600 Срба, једна мајкаје морала да у посуду хвата крв своја четири сина. У околини Сарајева истребили су читава села,при чему је, између осталог, у селу Враће, дошло до масовног стрељања српских сељака.

Када је од папе благословени Павелић 26. јуна 1941. године примио католички епископат уаудијенцију и надбискуп Степинац му том приликом изразио ,,особито поштовање од свег срца” иобећао ,,одану и верну сарадњу за светлу будућност наше домовине”, католичка Хрватска је затих шест недеља већ поубијала тројицу православних епископа, више од стотину православнихсвештеника и калуђера заједно са 180.000 Срба и Јевреја.

Већ наредног месеца усташе, те ,,фурије подземља” и ,,отеловљене сатане”, убиле су узатворима, црквама, на улицама и пољима преко 100.000 српских мушкараца, жена и деце.Црква у Глини била је претворена у кланицу. ,,Крвопролиће је трајало од 10 часова увече до 4часа ујутро и наставило се још осам дана. Униформе кољача морале су да буду мењане јер субиле натопљене крвљу. Касније су пронађена деца, набијена на ражањ, са удовима још згрченимод бола”. Иницијатори зверства: др Мирко Пук, министар правосуђа пореклом из Глине и приорфрањевачког самостана у Чунтићу, Херменегилдо алиас Частимир Херман. И као у Глини, тако јеи у Берковићима српска црква послужила као затвор и стратиште православних мушкараца ижена.

Срби су постали ,,дивљач за одстрел”, како каже Рибентропов изванредни посланик Нојбахер.Спискови мртвих готово су бесконачни. Сваки ситни подзаповедник кретао је у лов на људе ионда, да би био одликован, брзо је обавештавао надлештва о успесима. Тако је усташкикомандант Војнића телефонирао Загребу: ,,Лов данас издашан. Укупно 500”. Већ за првих осаммесеци клерофашистичког режима број усташких жртава се попео на 350.000. Овај крсташки раттрајао је целу идућу годину и вероватно се продужио и на прве месеце 1943. године.

Биле су уобичајене масовне егзекуције, при чему је жртвама пререзиван гркљан, понекада су ихчеречили и ту и тамо излагали комаде меса у месарама, с натписом: ,,Људско месо”. Догађале сусе грозоте крај којих су готово бледела недела немачких џелата из концентрационих логора.Усташе су волеле мучитељске забаве уз ноћне оргије, забадале су усијане игле под нокте нарукама, сипале со у отворене ране, сакатиле све могуће делове тела и надметале се уплеменитом такмичењу ко ће најбоље пререзати жртви врат. Спаљивали су цркве пуне људи,набијали децу на колац у Власеници и Кладњу, са особитим задовољством секли су носеве иуши, копали очи. Италијани су фотографисали неког усташу, око чијег врата су висила два ланцаљудских језика и очију.

Када је Курцио Малапарте интервјуисао поглавника, спазио је корпу плетену одврбовог прућа на писаћем столу. “,,Корпа је била отворена и примећивала се гомиламорских животиња или нечег сличног. ‘Каменице из Далмације?’ упитах. Анте Павелићподиже поклопац и показа ми унутрашњост, која је наликовала маси лепљивих,пихтијастих острига. С уморним, пријатељским осмехом на лицу, поглавник рече:‘Поклон мојих верних усташа. Двадесет кила људских очију!’”. Чак и да је Малапартегрозоморно претерао, ово ипак добро карактерише природу и страховладу човека којегје Пије XII благословио на самртничкој постељи.

Тај средњовековни крсташки терор шокирао је чак и италијанске фашисте. Они су масовноширили летке против хрватске владе, делимично су подјаривали Србе против ње, штавише, ту итамо су их узимали у заштиту, исто као и Јевреје. Генерал Марио Роата, командант Другеиталијанске армије, који је жигосао ,,истребљивање српско-православног живља и већиномимућних Јевреја”, које се спроводило ,,у великим размерама”, њихово убијање у хрватском,,војном походу” или у ,,такозваним концентрационим логорима”, извештава да су усташе често

надирале у подручја која италијанска војска држи под окупацијом – ,,тамо су они хтели да чиненове испаде на штету становништва. Италијанска команда поставила је одељења и артиљерију,спречила им тако долазак и саопштила им да ће се на њих, у случају да покушају да се јошприближе, сместа отворити ватра”. Свеукупно се цени број људи спасених од странеиталијанских трупа на око 600.000, међу њима такође неколико хиљада Јевреја побеглих предусташама и нацистима.

Протестовали су чак и Немци, дипломате, војна лица, партијски службеници, сама есесовскаСлужба безбедности. Слали су своје ,,потресне” извештаје Врховној команди оружаних снага,министарству иностраних послова, Главној служби за безбедност Рајха, у Фиреров главни штаб,осуђивали су ,,усташки терор”, ,,чудовишни терор усташа”, извештавали непрестано о,,несумњиво веома бројним убиствима и паљевинама”, ,,одиста језивим поступцима”,,,бесмисленом клању српског становништва”, ,,гнусним делима… такође над голоруким старцима,женама и децом на најбестијалнији начин”, ,,опет новим зверствима”, при чему су многи, каозаменик немачког посланика у Загребу, саветник посланства Фон Трол-Обергфел, ,,целокупанматеријал” поткрепили ,,делимично фотографијама”.

Генерал Едмунд Глез фон Хорстенау који је већ у јуну 1941. године самом Павелићу изразио,,тешке сумње према испадима усташа” и потврдио их ,,многобројним конкретним наводима”,јавио је истовремено Врховној команди оружаних снага, да је ,,цела земља” ,,обузета осећањемнајтеже правне несигурности”.

Дана 17. фебруара 1942. године шеф сигурносне полиције и службе безбедности, који се уистинутешко може сумњичити за неку већу осећајност, извештава Фирера СС: ,,Број православаца, којису од Хрвата масакрирани и најсадистичкијим методима мучени до смрти, мора се проценити на300.000 људи… Код овога ваља приметити да је напослетку католичка црква својим мерамапрекрштавања и присиљавања на промену вере форсирала усташке чудовишности, служећи сеусташама и приликом спровођења својих мера прекрштавања… Чињеница је да Срби који живе уХрватској и који су приступили католичкој цркви, могу да остану спокојно код својих кућа…Одатле се може уочити да је хрватско-српско стање напетости у великој мери борба католичкецркве против православне цркве”.

Феликс Бенцлер, немачки посланик у Београду, јавља 16. септембра 1942. године Министарствуиностраних послова: ,,Од оснивања те државе до данашњег дана прогонства Срба су… такође узопрезне процене, несумњиво коштала живота више стотина хиљада Срба”. А главни заповедникза Југоисток, генералпуковник Александер Лер, који 27. фебруара одлучно захтева устоличењенеког другог режима у Хрватској, може чак да саопшти да ,,у терористичким акцијама усташапротив православног становништва… треба да је уморено око 400.000 људи према усташкимнаводима”.

Један заједнички меморандум, који су на захтев Хитлера израдили и 1. октобра 1942. упутилинемачки посланик у Загребу Зигфрид Каше (погубљен после завршетка рата), те генерал уЗагребу Глез фон Хорстенау (извршио самоубиство), и главни заповедник Југоистока, генерал-пуковник Лер (такође погубљен), с једне стране је препоручивао да се Павелићева државабезрезервно подржава, али, с друге стране, да се настоји да влада и усташе ,,одступе одсхватања да треба да истребе све православне (Србе) на хрватском државном подручју”.Штавише, Врховна команда оружаних снага коначно је саветовала Хитлеру да прекине с тимрежимом.

У више наврата немачке трупе су такође напале усташе. Тако је један телепринтерски дописслужбе безбедности од 12. априла 1942. године јављао о ,,озбиљним сукобима и борбенимдодирима на раз-личитим местима српско-хрватске границе између немачких граничних јединицаи усташких трупа”, при чему се наглашава да су борбе ,,изазване” ,,покољем” Срба.112 Анемачки командант 718. пешадијске дивизије наредио је јуна 1942. године да се разоружа ипохапси цела чета усташког пука којим је заповедао пуковник Францетић, ,,јер је та чета” била,,крајње сумњива” да је ,,изнова починила насиља над српским живљем на Романији”. При том сусами Немци, управо у Југославији, прибегавали стрељању талаца, најпре 1:100, затим 1:50 и, например, побили су (због сопствених губитака) 1.700 људи у Краљеву, 2.300 људи у Крагујевцу.Али, када је посланик Каше упоредио убијање талаца једне јединице школског пука Бранденбургса усташким зверствима, генерал Бадер је протестовао 18. јуна 1942: ,,Стрељање 257 Срба је…

уследило нарочито због двојице палих наредника” и одбацио је поређење са ,,усташкимзверствима” као ,,увредљиво”.

Тако је то било у тој надасве католичкој држави, која, како једно поверљиво лице обавештајногуреда Загреб резимира 7. августа 1941, није била прихваћена ни од ,,значајног дела хрватскогстановништва”, ,,такође ни од хрватских националиста, па чак ни од старих присталица усташа”.Чак је хрватска војска (домобрани) мало хармонирала са усташама, штавише, понекад је учитавим четама знала да пребегне устаницима. Заправо се Павелић, чија се цела власт темељилана диктаторском предвођењу усташа и његовим изванредним односима с црквом, могао ослонититек на једну мањину хрватског народа.

Али Срби су, чак иако им је комунистичка идеологија била страна, хрлили све више и вишеТитовим партизанима. Као ,,најважнији узрок распламсавања бандитске активности” једанизвештај шефа сигурносне полиције и службе безбедности од 17. фебруара 1942. године ФиреруСС-а означава ,,зверства… која су на хрватском простору била почињена над православнима одусташких јединица”. И ванредни изасланик Херман Нојбахер због своје борбе против покоља надСрбима означен у Загребу као ,,државни непријатељ број 1”, суди: ,,Усташка власт у Хрватскојдала је Титу кудикамо највећи замах”.

Где год католицизам јако доминира, комунизам је напредовао и напредује, у Хрватској, у ЈужнојАмерици. Такође су у Западној Европи комунистичке партије најјаче у готово чисто католичкимземљама. Хрватска је била, поред Црне Горе, главно поприште борбе Титових партизана, док јеСрбија спадала међу ,,најслабије позиције комунизма на Балкану”.

Најзад је чак и Рибентроп заповедио немачком посланику у Загребу да ,,се одмах јавикод поглавника” и изрази највеће запрепашћење владе Рајха због ,,чудовишнихиспада” усташа, ,,злочиначких елемената”.123 И када је изванредни пуномоћникНојбахер поново, у Фиреровом Главном штабу, указао на ,,уистину језива збивања умом хрватском суседству”, сам Хитлер је узвратио да је поглавнику ,,такође рекао да сеједна таква мањина просто не може истребити: превелика је!”124 Да, Хитлер је мислио:,,Већ ћу се обрачунати с тим режимом – али не сада!”125 Имао је он и циничног,,разумевања” за покољ и – насупрот свим представама окупатора забринутих за ,,ред”и ,,мир” – био је против тога ,,да стане на пут… вршљању Хрвата против Срба”.126,,Рајх ради даље са поглавником и његовом владом”, решио је Хитлер почеткомсептембра 1943. године127 – чиме се, иако из других разлога (управо колосалназверства усташке државе везивала су је до краја за њега!), још једном нашао унајлепшој сагласности с високим хрватским клером и папом Пијем XII.

Јер, дела усташа била су дела католичке цркве, далеко мање условљена биолошки, расом, негоуправо хиперконфесионално. Хтело се, заправо, поновно успостављање старог, папи вазалног,хрватског краљевства, истребљење свих туђих верских елемената и поседовање једног ,,чистогнарода”. Већ су начела, која су усташе дале држави, предвиђала ,,тежиште моралне снагехрватског народа… у уређеном верском и породичном животу”, држала да су за дело изградње,,подобни само часни и морално неискварени људи”, који се боре против ,,атеизма, богохуљењаи псовке”.

Од почетка до краја режима постојала је најужа сарадња између њега и цркве. Индикативно једа су усташка надлештва већ првог дана своје егзистенције, 11. априла 1941, обнародовалапреко Радио Загреба да ће неградском становништву свештеници жупних уреда даватидирективе, такође и о понашању према окупаторској сили.130 Многобројни клерици су већгодинама припадали усташама, међу њима сарајевски надбискуп Иван Шарић. Такође су многиборци Католичке акције били усташе. Хрватски ,,Крижари” обухватали су 30.000 чланова игодишње одржавали преко 3.000 сусрета у црквама, с месечним причешћем, молитвенимчасовима итд. Неки од њихових првака који су били, у исто време, усташке коловође и нарочитоактивни носиоци странке, преузели су одмах највиша места у управи земљом, полицији,постајали повереници, жупани, надгледали расподелу животних намирница итд. Бискупи исвештеници седели су у Сабору, усташком парламенту, који је зазивао Духа светога песмом ,,VeniСгеаtог”, свештеници су служили као официри у Павелићевој телесној стражи, фрањевци сукомандовали по концентрационим логорима, чак су опатице, груди делимично прекривенихусташким ордењем, поздрављале на фашистички начин и код парада марширале непосредно иза

Карлхајнц Дешнер,

рођен у Бамбергу 1924, одрастао је у католичкојпородици (мајка протестанткиња је прешла у

католицизам). Гимназију је завршио у Бамбергу.Од 1942. је добровољац у немачкој војсци. Oд

1946. на факултету у Бамбергу студира нафилософско-теолошком факултету и у Вирцбургу,

новију немачку књижевност, философију иисторију. Докторирао је, 1951, у Вирцбургу.

Иако приповедач, есејиста и књижевни критичар,Дешнер је изнад свега писац дела из историјецркве. Од близу педесет књига, колико их јеобјавио, највећи број наслова посветио је

криминалној историји западног хришћанства.Суђено му је, 1971, у Нирнбергу због клеветања

хришћанства иако се у својим делима превасходнобавио криминалном историјом папства.

Дешнер је, несумњиво, најпровокативнија личностнемачке интелектуалне мисли, најособенији члан

немачког ПЕН-а. Углед је зарана стекао изванНемачке, пошто су његови радови превођени на

арапски, француски, грчки, италијански,холандски, норвешки, пољски, руски, шпански и

српски језик.Немиран и интелектуално знатижељан дух лишиоје Дешнера уобичајене универзитетске каријере,

па је тек 1987. позван да буде предавач уМинстеру (и то само током летњег семестра) уоквиру теме о криминалној историји западног

хришћанства.Књига ,,Политика римских папа у 20. веку” до сада

је штампана на пољском и шпанском (саиздањима у Европи и у Мексику) а скраћеноиздање на италијанском. Преводом књиге

,,Политика римских папа у 20. веку” на српски, оводело Карлхајнца Дешнера објављује се први пут

на једном од језика православних народа.

војске.

Сагласно томе усташке вође стално су држале уустима речи Бог, религија, папа, црква. СамАнте Павелић не само да је путовао у Фиреровглавни штаб и на Бергхоф (где му је Хитлер ујуну 1941. године препоручио да води ,,50година национално нетрпељиву политику”), негоје, такође, ишао на ходочашће Пију XII. Био јеон ватрени католик, апсолутни поданик Рима,стално окружен духовницима, а један свештеникје био васпитач његове деце; имао је сопственогисповедника и у своме двору властиту капелу.На стотинама фотографија појављује се међубискупима, свештеницима, фратрима, опатицамаи семеништарцима. И одмах послепрокламовања своје страховладе, замолио јепапу да је призна. ,,Клечећи до ногу ТвојеСветости” и љубећи ,,посвећену десницу”,Павелић је као ,,одани син” изјавио: ,,Светиоче! Пошто је благо провиђење Божје дало дапреузмем кормило својега народа и своједомовине, чврсто сам одлучио и жарко желим дахрватски народ, веран својој славној прошлости,остане и у будућности веран светом апостолуПетру и Његовим наследницима, а нашадомовина, прожета Еванђеоским законом,постане Царство Божје”.

Царство Божје!

Годину дана потом, на годишњицу Римскихуговора којима је Павелић уступио Италијиједан стратегијски и привредно важан деоЈугославије,140 признао је, с пуним правом:,,Заједничка идеологија коју исповедамо,запечаћена је у Риму”. Министар за религију ишколство Миле Будак, формулисао је то овако:,,Један део Срба ћемо побити, други раселити, аостале ћемо превести у католичку веру и такопретопити у Хрвате”.

Католичка штампа планираног ,,ЦарстваБожијег” обилато је уверавала усташе у својесимпатије. У мноштву чланака славила је ,,Новуи слободну Хрватску као хришћанску икатоличку државу”, видела ,,ускрслу Божју иМаријину Хрватску из древних времена”,,,Христа и усташе, Христа и Хрвате” какомарширају ,,заједно кроз историју”, обећавалапапином миљенику Павелићу лојалност иславила Хитлера као ,,крижара Божјег”. ,,Некаје слава Богу, наша захвалност Адолфу Хитлеруи неограничена љубав и оданост поглавнику дрАнти Павелићу” – тако је 27. априла 1941.године загребачки лист ,,Недјеља” спојио свеоно што спада заједно.

Хрватска као Царство Божије и Маријино, то је,наравно, значило уништење српских

П. Р. Д.

,,кривоверника”. ,,У независној Хрватској немаСрба нити такозване српско-православнецркве”, јављао је 29. јула Радио Загреб. ,,УХрватској не може бити никаквих Срба иникаквог православља, Хрвати ће се за то постарати што је могуће скорије”. Сасвим отворено јелист бискупије надбискупа сарајевског Шарића прокламовао да проповеда католицизам ,,узпомоћ топова, митраљеза, тенкова и бомби”. Свакодневна појава били су свештеници којипроповедају: ,,Браћо моја, досад смо за католичку веру радили молитвеником и крстом, а сад једошло време да радимо пушком и револвером”. Или: ,,Више није грех убити ни мало дете од 7година, ако се огрешило о усташко законодавство. Иако носим свештеничко одело, ја честоморам да узмем митраљез у руке”.

Карлхајнц ДЕШНЕР

Превео са немачког др Милан Петровић(Преузето из: ПОЛИТИКА РИМСКИХ ПАПА У ХХ ВЕКУ,

књ. друга, Фонд истине, Београд 2005.)

ЛЕСТВЕ

Зоран ЧВОРОВИЋ: ИНТЕРВЈУ СА ДР МАРКОМ ЈАКШИЋЕМPosted: 07 Feb 2013 02:48 AM PST

ИНТЕРВЈУ СА ДР МАРКОМ ЈАКШИЋЕМЗоран ЧВОРОВИЋ | 07.12.2012 | Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Интервју са др Марком Јакшићем,

једним од политичких првака Срба са КиМ,

народним послаником и чланом Председништва ДСС

1. Господине Јакшићу, Влада Србије је у форми уредби прихватила тзв. бриселске договоре измеђуБеограда и Приштине, до којих је дошло уз посредовање ЕУ. Званичне институције Срба са севераКосова ове уредбе сматрају неприхватљивим, а Ви сте у једном од скорашњих интервјуа чак изјавилида је садашња републичка власт „забила нож у леђа Србима са КиМ”. Појасните, молим Вас, нашимруским читаоцима, који су разлози садашњег политичког размимоилажења између званичнихпредставника државе Србије и Срба са севера КиМ?

Прави разлог због ког су се политички разишли Срби са севера КиМ и садашњи представници државе Србије,налази се у чињеници да је нова владајућа гарнитура у Републици Србији једно причала у предизборнојкампањи, а да данас ради потпуно супротно предизборним обећањима. У намери да се по сваку цену дочепајувласти, они су свесно обмањивали Србе, говорећи како ће после формирања Владе поништити све тзв.бриселске договоре између Б. Стефановића и Е. Тахири; супротно томе, они данас не само да су прихватилитзв. договоре које је парафирао „демократа” Б. Стефановића, него су их и приде потписали, и на сва устаобећавају да ће их, по сваку цену, спровести у дело. Тако су се предизборна обећања партија на властипоказала лажним.

Једноставно, шта ће вам већи разлог за политичко размимоилажење од чињенице да у Р. Србији имате власткоја прави границу између Косова и Метохије и остатка Србије, отписујући на тај начин 16% територије државеСрбије, што представља најкласичнији вид националне издаје. Ретко ћете где у свету наћи сличан пример, давласт жртвује по природним ресурсима најбогатији део територије своје државе и то зарад виртуелнеулазнице за један савез (ЕУ), који је практично већ пред колапсом и распадом.

Лажна је тврдња садашњих државних званичника Р. Србије да они морају да прихвате тзв. бриселске договореБ. Стефановића и Е. Тахири, јер је преузета међународна обавеза. Додуше, изгледа да је тачно да постојенеке обавезе према западном свету, али то нису обавезе државе Србије, већ једне политичке странке –

Српске Напредне Странке. Можемо само да претпоставимо када су оне настале, да ли у времену када јепоцепана СРС, или касније када се формирала и консолидовала нова странка – СНС, или су обавезе премазападним менторима преузете у периоду формирања Владе, као услов оваквог њеног састава. Међутим,њихове обавезе нису обавезе Срба са КиМ, нити су то обавезе свих грађана Србије.

2. Испод које линије Срби са КиМ неће ићи када је у питању спровођење споразума о интегрисаномуправљању прелазима и како у том светлу оцењујете контрадикторне изјаве, које о њиховом садржају,после тек завршених преговора, дају претставници Р. Србије, комесар ЕУ за спољну политику и ХашимТачи? Како је могућа толико различита интерпретација, па премијер И. Дачић, говори о испуњеностизахтева Срба на северу КиМ у вези са личним документима, аутомобилским таблицама и царинама,истовремено Тачи говори о државној граници и дипломатским представницима у Београду, а комесарК. Ештон о некаквом привременом споразуму. Шта је по Вашим информацијама, г. Јакшићу, од свегаовог договорено у Бриселу и шта је од тога замишљено као трајно решење?

Договорено је да се направи граница унутар саме Србије. То је једина и горка истина! С друге стране, причада су испуњени захтеви Срба са севера КиМ уопште не стоји. Наиме, премијер Дачић говори да Срби нећеимати потребе да ваде држављанство независне Републике Косово, док се о осталим документима не говори,а поред свега, Кетрин Ештон говори о некаквом привременом споразуму.

Имајући у виду политички став актуелне политичке гарнитуре да у европске интеграције треба ићи по билокоју цену, ми Срби са КиМ њима ништа не верујемо. Уосталом сетимо се свих политичких ставова ИвицеДачића, мењао их је недељно, почев од тога да је хтео да ратује за Косово, па преко тога да је хтео да делиКосово, а на крају има намеру да Косово фактички изручи зарад уласка у Европску Унију.

3. Шта ће предузети Срби са севера КиМ, односно њихови представници у четири локалне самоуправе,ако не буду задовољни елементима споразума о интегрисаном управљању прелазима?

Верујем да је једино што остаје Србима са КиМ да и даље протествују, све док им Народна скупштинаРепублике Србије не да писмене гаранције да се досадашњи режим на административним прелазиманасеверу КиМ -Јариње и Брњак – неће мењати. У супротном, ако би се којим случајем променио досадашњирежим на овим прелазима, писаним гаранцијама Народне Скупштине треба предвидети да ови Дачићевиспоразуми аутоматски постану неважећи.

Оно што Срби са КиМ посебно жељно ишчекују је одлука Уставног суд Р. Србије о предлогу 25 посланикаНародне скупштине Р. Србије да оцени уставност уредби које је Влада Србије донела како би спровела тзв.бриселске договоре, а које се у наведеном предлог оцењују као неуставне.

4. Како процењујете степен политичке снаге и јединства српске заједнице на северу КиМ; тачније да лије он такав да српски народ може својим континуираним активностима да спречи примену аката којесматра штетним по своје националне интересе?

Међу Србима на северу КиМ постоји апсолутна слога и јединство у борби за одбрану српских националнихинтереса. На жалост, после тринаест година борбе, дошло је до својеврсног „замора материјала”. У свемутоме посебно болно делује ситуација у којој вас ваша сопствена држава издаје, а то се ради већ неколикогодина уназад, почев од 2008. год. и све због једног разлога – наводног уласка у ЕУ. Тако се догодило да Србина КиМ против себе имају Албанце, НАТО-пакт, а онда су за противника добили и званичнике сопственедржаве. Што је много, много је, за много веће популације него што је то српска на Косову и Метихији, а пресвега, за народ на северу КиМ, који се у протеклих 13 година посебно истицао упорношћу и пожртвованошћу уборби за своја националне интересе.

5. Господине Јакшићу, за очување српског народа на КиМ одувек је непроцењив значај имала СПЦ,односно њена рашко-призренска епархија. Каква је сарадња локалних самоуправа са севера КиМ саепархијским властима и какав је став Вашег епископа када је у питању примена спорних тзв.бриселских договора?

Надлежни епископ се не изјашњава, њега нема на протестима Срба са севера КиМ, нити има његовихсвештеника. На жалост није их било у свих ових 18 месеци српске борбе за државу Србију на Косову иМетохији. Оно посебно морам да приметим да је у историји српског народа Српска Православна Црква билаперјаница српског отпора. На жалост СПЦ данас, најблаже речено, стоји по страни.

6. Господине Јакшићу, један сте од оснивача ДСС, данас сте члан Председништва ове странке и њен

народни посланик, објасните молим Вас нашим читаоцима какав је став ДСС када је у питању косовскаполитика нове Владе, посебно имајући у виду јавну подршку коју је приликом избора Ваша странкадала председнику Републике, Томиславу Николићу?

Демократска странка Србије је представљала тас на ваги који је преломио да Томислав Николић постанепредседник Републике Србије. СНС се у више наврата захваљивала ДСС-у на таквој подршци. Међутим,много боље би било за све нас да се СНС држи онога што је говорила у предизборној кампањи и због чега смоим и дали подршку, него што се захваљивала ДСС. Као појединац, не као члан председништва ДСС, могупотпуно искрено да кажем да се осећам дубоко разочараним и обманутим, због чега сам се јавно извиниосвим грађанима Србије код којих сам лобирао да гласају за Томислава Николића. Није нормално да се човек умојим годинама, а имам их шездесетдве, тако превари; међутим, веровао сам, био сам искрено убеђен, дачетнички војвода у лику садашњег Председника Србије неће на стогодишњицу од Првог балканског рата иславног ослобођења Косова од Турака – постави границу између Косова и Метохије и тзв. уже Србије

7. Г. Јакшићу, објасните нашим читаоцима политику Ваше ДСС када су у питању Косово и Метохија ишта ће странка предузети ових дана када је у питању спровођење те политике?

ДСС сматра да Србија према Космету мора да се држи политичког става израженог у форми тзв. замрзнутогконфликта, јер је Србија данас слаба, уцењена, понижена, а економски пред колапсом. Зато, ако имате таквупозицију, није нормално да у њој иницирате и решавате статус КиМ. Србија треба да сачека да се политичкоклатно у свету пресудно помери ка геополитичкој страни наклоњеној Србима и да тек онда решава питањеКиМ. На жалост, садашња власт чини управо супротно.

ДСС је на протестима које организују Срби на тзв. прелазу Јарињу и управо данас, 5. децембра,потпредседник Скупштине Србије, г. Ненад Поповић, који је уједно и потпреседник ДСС, цео дан је са Србимана протесту и остаће до сутрашњег јутра. Потом, већ сутра долази нова група народних посланика ДСС, којиће овде заједно са Србима са севера КиМ, учествовати у мирним протестима, у борби да се очуватериторијална целовитост и уставни поредак државе Србије, да не успе покушај успостављања границаунутар Републике Србије. Колико ћемо у томе успети видећемо.

8. Ваша странка и њен председник В. Коштуница позната је у јавности по упорном и доследномзалагању за одбрану Устава Р. Србије, као и за изградњу установа правне државе. Премијер И. Дачић јепред нову рунду разговора са Тачијем јавно исказао сумњу да ће Уставни суд Р. Србије вратити КиМ усастав Србије. Такође, Влада је одлучила да крене у спровођење уредби које се тичу, између осталог, иинтегрисаног управљања прелазима, иако Уставни суд Р. Србије још увек није донео одлуку о захтевудвадесетпет народних посланика да се оцени уставност ових уредби. Како оцењујете овакве поступкеи изјаве Србијиних званичника?

То доказује колико су и Председник Р. Србије и Преседник Владе Р. Србије политички одговорни и озбиљни дарешавају тако крупно и тешко питање, као што је питање КиМ. У историји су се скоро сви српски владари идржавници трудили да им држава буде што шира, већа и дужа, да буде снажна и правно уређена, једино сеовај „двојац без кормилара” труди да им држава буде што ужа, мања и краћа, са потпуно урушеним уставнимпоретком. Један је разлог за овакву државно и национално неодговорну и неозбиљну политику – ко сађаволом тикве сади, о главу му се обијају; тако каже српска народна пословица.

9. Г. Јакшићу, као представник странке која је јавно затражила да Србија одустане од европскихинтеграција, како оцењујете дугогодишњи несклад који постоји између стратешких приоритета ВладеРепублике Србије, која је европске интеграције претпоставила свим другим циљевима, и приоритета иинтереса грађана Републике Србије, који се према бројним истраживањима јавног мњења,процентуално преко две трећине, опредељују за доследну одбрану уставног поретка на КиМ? Који је,по Вама, излаз из овакве ситуације?

Политичку ситуацију у Србији карактерише то што је њена политичка „елита” поткупљена, уцењена инедорасла послу којим се бави. Јер шта рећи ако преко 70% грађана Србије између ЕУ и Косова бира Косово,а таква страначка „елита” се насупрот томе упорно и искључиво опредељује за ЕУ. Последње истраживање„Стратеџик маркетинга”, једне НВО за коју се сигурно не може рећи да је просрпска, показује да 88% гласачаСНС-а између Косова и ЕУ бира Косово и Метохију, а да само 9% следи политику ЕУ по било коју цену. Оваквирезултати најбоље говоре о томе колико политичко вођство СНС-а уважава мишљење својих бирача.

Излаз из оваквог несклада између интереса политичких „елита” и грађана, јесу крупне и дубинске промене уСрбији, само оне могу да исправе такав несклад , а те промене, бојим се, једино могу да наступе са неким

новим 5. октобром.

10. Српску политичку сцену у последњих двадесетак година, између осталог, карактерисало је и то штосу поједине странке изборе добијале на основу програма вођења националне и државноодговорне,евроскептичне политике, да би после победе на изборима водиле потпуно другачију политику. Каоособа са велики политичким искуством, реците нам који су разлози за деценијски успех овакве тактикеполитичке мимикрије?

Поновићу, разлози за што се на српској политичкој сцени редовно појављују партије које се користеидеолошком мимикријом, налази се у томе што су политичке „елите” тих странака уцењене и корумпиране,због чега свесно обмањују, уз помоћ режимских медија под иностраном, западном контролом, сопственинарод. Зато се у пракси догађа да услед лажног представљања грађани гласају за једну политику, а послеизбора добијају другу. Управо је такав сада случај са СНС-ом.

11. Да ли и сами осећате одговорност за досадашње неуспехе српске националне политике и да лидогађаји у вези са КиМ могу да донесу неко ново прегруписавање на евроскептичном делу српскеполитичке сцене?

Евентуална моја политичка одговорност може једино да буде везана за период када сам био активан учесникуобарању са власти Слободана Милошевића. Међутим, када данас видим какви су му наследници, бојим се дасами и ту био у праву. Показује се да је ондашња политичка гарнитура око Милошевића била без икаквонационалног идеолошког упоришта, али је понекад вукла националне политичке потезе, јер те ставове делиоњихов газда. Када су добили новог газду, поједини људи из његовог окружења променили су и политику, то сенајбоље види данас у СПС-у. Тако смо добили ситуацију у којој су социјалисти (СПС) и некадашњи радикалипостали главни мондијалисти.

А што се ДСС тиче, ми смо се увек трудили да нам национални и државни интерес буде орјентир уполитичком деловању. Некада смо имали више успеха, а некада, на жалост не, јер смо против себе ималимоћне противнике – Брисел и Вашингтон. Мислим да је последњих година дана ДСС највећи критичар уСрбији политике приступања ЕУ. Сигурно је да на националној и патриотској страни политичке сцене у Србијитреба да дође до укрупњавања и сматрам да би ДСС могла да буде „Пијемонт” таквог политичкогукрупњавања. Да ли ће се то у стварности и догодити видећемо већ у блиској будућности, али мислим даСрбија нема времена за чекање.

12. Господине Јакшићу, Ваша ДСС се интезивно залаже за, не само војну, већ и политичку неутралностСрбије, како, полазећи од става своје стрнаке, оцењујете спољну политику садашње Владе. Колико онаодговара политици „куће са двоје врата” (Запад: Вашингтон-Брисел и Исток: Москва-Пекинг), коју је упредизборној кампањи кандидовао садашњи Председник Републике, Т. Николић, и на основу које јењегова странка и добила највећи број мандата у Скупштини Србије и одлучујућу реч у Влади Р.Србије?

Сматрам да се ради о још једној подвали владајуће коалиције, а пре свега СНС-а. Наиме, да би добиопредседничке изборе, а знајући расположење народа у србији, Томислав Николић је причао о томе да ћеСрбију да спољнополитичком смислу да уреди као „кућу са двоје врата”. Судећи према садашњој спољнојполитици од овакве концепције није остварено ништа, Србија је данас „кућа у којој дува промаја”. Мислим даје СНС потпуно окренута ка западу, а то се види, пре свега, у томе што се Србија придружила евроатлантскимекономским санкцијама против Белорусије, Ирана и Сирије, што свакако не може да се оцени као уважавањеставова и интереса руске спољне политике. Пре свега када је реч о Белорусији, као члану Царинског савезаРусија-Белорусија-Казахстан, па се одлука Србије упрена против Белорусије може тумачити као директан атаки на интересе саме Руске Федерације. И да закључим, данас је постало јасно да су и предизборнаспољнополитичка начела садашње власти била пука обмана и превара грађана Србије, јер се ова власт сети„источних врата”, односно Русије, само онда када јој затребају паре.

13. Господине Јакшићу, како у светлу изјаве потпредседника Владе Русије, Д. Рогозина, да се нада дабрак са Србијом неће бити само из рачуна, оцењујете перспективу српско-руских односа за мандатаове Владе Републике Србије?

Све зависи од обавеза које Томислав Николић има према појединим земљама запада, које су га, то се морарећи, политички створиле. Ако су те обавезе велике од озбиљне, дугорочне и свестране сарадње са Русијом,осим повремених емоционалних изјава Србијиних званичника и упорног тражења кредита, неће бити ништа.На жалост, негативни биланс овакве политике на крају ће платити сами грађани Србије.

You are subscribed to email updates from СРБски ФБРепортер » MAIL – RSS FEED

To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.

Email delivery powered by Google

Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610