za drugi razred osnovne {kole

^UVARI PRIRODE

Vodi~ 3Tvoja okolina 4–5[ta ~ini prirodu 6[ta je napravio ~ovek 7@ivi svet 8–9[ta ko jede 10@abac Kraka 11Kako raste suncokret 12–13Biqna apoteka 14–15Pratim kako se priroda mewa 16–17Za{to je voda va`na 18[tedeti vodu je lako! Radim to ovako... 19–20Svaka kap vode je va`na 21Ko zaga|uje vazduh 22–23Duvanski dim je opasan 24Zabraweno pu{ewe 25Zemqi{te 26–27Buka 28–29Brinem o `ivotiwama iz svoje okoline 30Ugro`ene `ivotiwe 31–32Pri~a jednog ku}nog qubimca 33Kako ~uvati prirodu 34Blago koje nestaje 35Od starih – nove stvari 36–39Izlo`ba drve}a 40Zdrav `ivot 41Zdravo se hranimo 42Znaci koji upozoravaju na opasnost 43Je` u potrazi za pe~urkama 44–45Bele`nica 46–51

SADR@AJ

VODI^

zadatak

crtamo i bojimo

razgovaramo

re{avamo

istra`ujemo

pravimo

igramo se

potrebno ti je

4

TVOJA OKOLINANacrtaj mesto na kojem se rado igra{, a koje se nalazi u blizini tvoje ku} e (stana).

Ispri~aj kako to mesto izgleda.

[ta ti se na tom mestu najvi{e dopada?

5

[ta bi trebalo uraditi da mesta na kojima se igra{ budu jo{ lep{a i da se na wima prijatno ose} a{?

Evo nekoliko predloga.

Oboj kru`i} pored predloga koji ti se najvi{e dopao.

Kako bi ti ulep{ao svoju okolinu? Nacrtaj.

Objasni za{to bi to bilo va`no za tvoju okolinu, a za{to za tebe.

Trebalo bi da se uredi park...

... da se zbrinu psi lutalice.

... da se napravi staza za vo`wu

bicikala i rolera...

... da se postavi vi{e kanti

za sme} e...

6

Priroda je sve ono {to te okru`uje. Ona mo`e biti `iva i ne`iva.

@ivu prirodu ~ine biqke, `ivotiwe i ~ovek.

Sva `iva bi} a se ra|aju, rastu i razmno`avaju.

Da bi opstala, `iva bi} a moraju da di{u, piju vodu i da se hrane. Zato je za wihov `ivot va`na

ne`iva priroda – vazduh, voda, zemqi{te i sunce.

Vodoravno:

1. Naj~istiji je u {umama.

2. Krtica `ivi u...

Uspravno:

1. Ribe plivaju u...

2. Za wim se suncokret okre} e.

[TA ^INI PRIRODU

Napi{i nazive `ivih bi} a koja `ive u tvojoj okolini.

Posmatraj sliku, pa napi{i nazive svega onoga {to pripada ne`ivoj prirodi.

Re{i ukr{tenicu. Dobi} e{ nazive uslova bez kojih ne bi bilo `ivota na zemqi.

1.

2.

1.

2.

Sve ove predmete napravio je ~ovek. Za sve {to prave, qudi uzimaju materijal iz prirode.

Ovaj most napravqen je od kamena.Ove makaze napravqene

su od gvo`|a.

Ova klupa napravqena

je od drveta.

[TA JE NAPRAVIO ^OVEK

Nacrtaj jedan predmet koji je napravqen od drveta i jedan koji je napravqen od metala.

Nabroj jo{ neke predmete koji su napravqeni od kamena.

7

@IVI SVET

8

U tvojoj okolini `ive razne biqke i `ivotiwe. Pro{etaj parkom, livadom ili {umom, pa posmatraj

`ivotiwe i biqke koje tamo `ive. U bele`nicu, koja se nalazi na kraju kwige, upi{i koje si biqke

i ivotiwe zapazio. Opi{i wihov izgled i pona{awe (koje su boje, kako se kre} u...).

Mali saveti

Dok istra`uje{, ne uznemiravaj svoje male susede. Ako podi`e{ kamen da bi saznao

ko pod wim `ivi, vrati ga na mesto. Budi tih.

9

Za istra`ivawe u prirodi mo`e{ da koristi{ vodenu lupu. Napravi je uz malu pomo} odrasle osobe.

Tom lupom mo} i } e{ da posmatra{ si} u{na bi} a koja `ive u tvojoj okolini.

Vodena lupa

– par~e kartonskog

vaqka od toalet-papira

– prozirna folija

– gumica za tegle

– malo vode

1. Neka ti neko od starijih pomogne da odse~e{

par~e vaqka (oko 3 cm).

3. Okreni vaqak i na foliju sipaj

nekoliko kapi vode.

2. Preko wega stavi prozirnu foliju, pa je

pri~vrsti gumicom za tegle.

4. Kroz vodenu lupu posmatraj si} u{na bi} a iz

tvoje okoline (mrave, paukove, komarce...).

10

@ivotiwe `ive na mestima na kojima ima hrane koja im je potrebna.

@ivotiwe koje se hrane biqkama su biqojedi, one koje se hrane drugim

`ivotiwama su mesojedi, a one koje se hrane i biqkama i `ivotiwama

nazivamo sva{tojedi.

Da li zna{?

@irafa jede

samo biqke.

Wen je jezik

vrlo tvrd i `ilav.

Ona zato mo`e

da jede li{}e sa

bodqikavih biqaka,

a da se ne povredi.

Da li zna{?

Postoje i biqke koje

jedu meso. To su biqke

meso`derke. One se

hrane insektima.

Biqke ih namame

mirisom, ulove ih,

a onda ih vare.

Evo kako to izgleda u prirodi:

Takva veza `ivih bi} a u ishrani naziva se lanac ishrane.

U lancu ishrane svaka biqka i `ivotiwa ~ini jedan deo.

U prirodi postoji mnogo lanaca ishrane. Na po~etku svakog

lanca uvek su zelene biqke.

Zec jede kupus. Lisica jede zeca. Orao jede lisicu.

Nacrtaj ono {to nedostaje u ovom lancu ishrane.

[TA KO JEDE

11

Kre, kre, kre!

Da vam se predstavim. Ja sam `abac Kraka. @ivim

u Carskoj bari. U woj rastu barske biqke, `ive zmije,

ribe i divqe patke. Ja najvi{e volim lokvaw jer na wemu

le{karim i sun~am se. Oko mene zuje komarci i drugi

insekti. Lovim ih zato {to su oni moja omiqena hrana.

Kad vidim rodu, zaronim u baru. Uvek se od we krijem jer

ona voli da jede nas `abe.

Ne pla{im se samo roda. Strah me je i od qudi koji

zaga|uju moju baru. Ako se voda u bari zagadi ili presu{i,

`abe ne} e imati gde da `ive. Nadam se da se to ovde ne} e

dogoditi zato {to je na{a bara Carska.

@ABAC KRAKA

Da li zna{?

Ako je kamewe oko bare zeleno, bara nije

zaga|ena. Ukoliko je kamewe oko bare

klizavo i sme|e boje, bara je zaga|ena.

Gde `ivi `abac Kraka?

Ko jo{ `ivi u toj bari?

^ime se `abac Kraka hrani?

Koga se pla{i? Zbog ~ega?

Reši rebus.

Da bi biqke rasle, potrebni su im: voda, vazduh, zemqi{te, sun~eva svetlost i toplota.

Biqke same sebi prave hranu. Koren upija iz zemqe vodu i minerale.

Sprovodi ih do stabla i daqe, do listova. U listovima se, uz pomo} sun~eve svetlosti, stvara hrana za biqku.

Ovo je semenka suncokreta. Da bi iz we nikla nova biqka,

potrebne su voda i zemqa. Posle sejawa semenka nabubri i pukne.

KAKO RASTE SUNCOKRET

12

Semenka pu{ta koren i biqka pomo} u wega iz zemqe uzima vodu

i hranqive sastojke. Posle nekog vremena nad zemqom se po-

javquje izdanak. Sun~eva svetlost i toplota poma`u mu da raste.

Na stabqici suncokreta ni~u zeleni listovi, a na wenom vrhu

veliki `uti cvet. U sredini zrelog cveta nalaze se semenke, koje

su zbijene jedna do druge.

Semenke suncokreta su jestive. To je ukusna zdrava hrana koju

vole i ptice. Od semenki suncokreta pravi se uqe.

13

Zrnasti cvet

Nacrtaj cvet suncokreta

na ~vr{} em kartonu.

Na latice koje si nacrtao zalepi

zrna kukuruza.

Na sredinu cveta zalepi semenke

suncokreta.

U poqu deda

u sunce gleda,

zelen mu skut,

{e{ir mu `ut.

Reši ukr{tenicu. Reši zagonetku.

– ~vr{} i karton veli~ine

male sveske

– zrna kukuruza (jedna ~a{a)

– neoqu{tene semenke

suncokreta (pola ~a{e)

– lepak

14

BIQNA APOTEKANeke biqke se upotrebqavaju za pravqewe lekova.

U na{im krajevima raste mnogo lekovitih biqaka: kamilica, nana, maj~ina du{ica i druge.

Kamilica

Kamilica cveta u prole} e.

Cvetove kamilice treba brati po sun~anom i suvom vremenu

i stavqati ih u korpu, platnenu vre} icu ili kartonsku kutiju.

Cvetovi se su{e od ~etiri do osam dana u hladovini,

rasprostrti po dasci, platnenoj krpi ili po papiru.

Posle toga stave se u teglu, a tegla se zatvori.

^aj od kamilice smiruje gr~eve u stomaku.

Pre nego {to krene{ da sakupqa{ lekovito biqe, trebalo bi

da sazna{ kako biqke koje `eli{ da bere{ izgledaju.

Mnoge biqke su sli~ne, pa ih je te{ko razlikovati.

Napi{i nazive nekoliko lekovitih biqaka za koje zna{.

kamilica nana maj~ina du{ica

15

Mirisni zave`qaj

– nekoliko osu{enih

listova nane

– komad platna

– debqi konac

1. Na platno stavi osu{ene listove nane. 2. Ve`i koncem krajeve platna.

Reši rebus.

3. Zave`qaj stavi pored jastuka na kojem

spava{. Prija}e ti mirisno uspavqivawe.

16

PRATIM KAKO SE PRIRODA MEWAU toku godine smewuju se ~etiri godi{wa doba: jesen, zima, prole} e i leto.

S promenom godi{wih doba de{avaju se i promene u prirodi.

Pove`i promene u prirodi sa odgovaraju} im godi{wim dobom.

PROLE]E

LETO

JESEN

ZIMA

17

Posmatraj jedno drvo u svojoj okolini. Napi{i naziv tog drveta.

Kakva je na dodir kora tog drveta (hrapava, glatka...)?

Ako to drvo ima plod, nacrtaj ga.

Prati promene koje se de{avaju na tom drvetu u razli~itim godi{wim dobima. U bele`nicu, koja se

nalazi na kraju kwige, upi{i svoja zapa`awa. Prona|i u nekoj enciklopediji ili na Internetu jo{

podataka o drvetu koje posmatra{.

Kako izgleda li{} e tog drveta? Nacrtaj ga. Kako izgleda stablo? Nacrtaj ga.

18

ZA[TO JE VODA VA@NAVoda je neophodna za `ivot svih `ivih bi} a – qudi, biqaka i `ivotiwa. Da bi ~ovek mogao da upotrebqava

vodu, ona mora da bude ~ista. ^ovek vodu koristi za pi} e, pripremawe hrane, za li~nu higijenu, za prawe

ve{a, sudova itd.

U prirodi nema dovoqno vode za pi} e. Zato vodu treba ~uvati i {tedeti.

Razmisli o tome koliko vode ti tro{i{. Koje bi navike mogao da promeni{, pa da na taj na~in

doprinese{ da se voda u{tedi?

Kako se pona{a{ dok pere{ zube? Zaokru`i slovo ispred odgovaraju} eg odgovora.

a) Gledam se u ogledalu.

b) Pu{tam da voda te~e iz slavine dok perem zube.

v) Zatvaram slavinu dok perem zube.

Reši rebus.

19

[TEDETI VODU JE LAKO! RADIM TO OVAKO...Zatvaram slavinu dok perem zube. Tako se dnevno

u{tedi onoliko vode koliko je potrebno za jedno

tu{irawe.

Ne br~kam se u kadi, ve} se tu{iram. Pet minuta

pod tu{em dovoqno je svima da budu ~isti.

Kap, kap, kap... Ima li dosadnijeg zvuka od vode koja

nepotrebno kapqe iz slavine? Uvek treba dobro

zatvarati slavinu i proveriti wenu ispravnost.

Vodu u kojoj operem vo}e mogu da iskoristim za

zalivawe cve}a.

Na koji jo{ na~in mo`e{ da {tedi{ vodu?

20

Pro~itaj slede} e re~enice. Zelenom bojom oboj kvadrati} ispred one koja je ta~na . Tako } e{ dobiti

jednu re~.

Zamisli da si kap vode. Opi{i svoje putovawe od izvora do ~esme u tvojoj ku}i.

Kad se tu{ira{, tro{i{ mawe vode nego kad se kupa{ u kadi.

Ribama ne smetaju razne hemikalije koje se iz stanova i ku} a izlivaju u reke.

Vodom kojom pere{ vo} e i povr} e mo`e{ da zalije{ cve} e.

Na svetu svi imaju dovoqno vode za pi} e.

Va`no je da zatvori{ slavinu kad pere{ zube i sapuwa{ ruke.

Svaka voda je dobra za pi} e.

Nijedna biqka ne mo`e `iveti bez vode.

Ako vodene mu{ice zuje nad rekom, to je znak da je voda ~ista.

T

M

A

K

^

Z

N

O

21

Povodom Svetskog dana voda – 22. marta – organizuj sa drugarima

iz odeqewa i u~iteqicom akciju Svaka kap vode je va`na.

1. [ta je problem?

Qudi tro{e mnogo vi{e vode nego {to im je potrebno i zaga|uju je.

2. Kako bi trebalo da bude?

Qudi bi trebalo da {tede vodu i da je ne zaga|uju. Ovom akcijom

podseti}emo decu na zna~aj {tedwe, o~uvawa i za{tite voda.

Izve{taj o uspehu akcije:

SVAKA KAP VODE JE VA@NA

– drvene bojice

– pakpapir

– stari ~asopisi

– lepak za papir

3. [ta je na{ zadatak?Da izre`emo iz novina i ~asopisa sli~ice na temu {tedwe i ~uvawa vode. Da nalepimo sli~ice na

pakpapir i ispi{emo bojicama nekoliko poruka o tome kako bi trebalo {tedeti i ~uvati vodu.

4. Ko }e {ta da radi?Pregleda}emo kod ku}e novine i ~asopise koje imamo. U wima }emo potra`iti sli~ice na temu

{tedwe i ~uvawa vode. Izreza}emo sli~ice koje smo odabrali.

5. Kada }emo to da uradimo?Na Svetski dan voda, 22. marta.

6. ^ija nam je podr{ka potrebna da bismo ostvarili plan?Tra`i}emo podr{ku u~iteqice i {kolskog majstora.

7. Kako }e izgledati predstavqawe akcije?Na panoima u holu {kole izlo`i}emo plakate koje smo napravili. Na izlo`bu }emo pozvati nastavnike,

|ake iz drugih odeqewa i roditeqe.

22

KO ZAGA\UJE VAZDUHVazduh je svuda oko nas.

Svim `ivim bi} ima vazduh je neophodan za `ivot.

Za na{e zdravqe veoma je va`no da udi{emo ~ist vazduh. Wega najvi{e ima tamo gde raste drve}e:

u parkovima i {umama. Zato je va`no da {to vi{e vremena provodi{ u prirodi. Kad god mo`e{ – idi

pe{ice. Predlo`i roditeqima da ti se pridru`e.

Qudi ~esto zaga|uju vazduh. Najzaga|eniji je u gradovima zbog saobra} aja i fabrika. U vazduhu ima {tetnih

gasova koje ispu{taju automobili i fabri~ki dimwaci. Na dimwake fabrika qudi stavqaju filtere da bi

smawili zaga|ewe vazduha.

Napomena: Ovaj eksperiment izvodi u~iteqica.

Neka minut-dva dr`i

~a{u okrenutu nadole,

iznad plamena.

Na unutra{wost

~a{e nahvata}e se

~a|.

Kada u~iteqica papirnom

maramicom bude obrisala

unutra{wost ~a{e,

maramica }e biti crna

od ~a|i.

U~iteqica treba da

upali sve} u.

^a| nastaje i kada sagoreva ugaq. Ona izlazi iz dimwaka i zaga|uje vazduh.

Kako se stvara ~a|

– staklena ~a{a

– sve} a

– {ibice

– papirna maramica

23

Qudi seku {ume, pa je i zbog toga sve mawe ~istog vazduha.

Za Novu godinu bi trebalo kupovati jelku sa busenom. Na prole} e zamoli nekog od odraslih da ti pomogne

da zasadi{ jelku na pogodnom mestu. Na taj na~in }e{ doprineti da u tvom kraju bude vi{e drve}a

i ~istog vazduha.

Kakav je vazduh u tvojoj okolini?

Na koji bi jo{ na~in moglo da se smawi

zaga|ewe vazduha?

Da li zna{?

Automobili su najve} i zaga|iva~i vazduha. U svakom trenutku na putevima u celom svetu nalazi se

nekoliko stotina miliona automobila koji bez prestanka ispu{taju ogromne koli~ine otrovnih gasova.

24

DUVANSKI DIM JE OPASANDuvanski dim je {tetan i za pu{a~e i za qude koji se nalaze u wihovoj blizini. On sadr`i otrovne materije

i zato je opasan po zdravqe.

Kad u|e{ u zadimqenu prostoriju, mo`e se

dogoditi da ti zasuze o~i, da se zaka{qe{,

da ti bude muka od neprijatnog mirisa.

Mali saveti

Pu{ewe u zatvorenim

prostorijama i na

javnim mestima je

zabraweno. Trebalo

bi da se svi qudi toga

pridr`avaju.

Ako neko pu{i u prostoriji u kojoj boravi{, pozovi

se na svoje pravo. Ti ima{ pravo na zdravu okolinu!

Da li zna{?

Potrebno je oko

godinu dana da se

u zemqi razlo`i

opu{ak cigarete.

25

ZABRAWENO PU[EWE

Smisli neko upozorewe nameweno pu{a~ima.

Kako bi ti zavr{io ovaj strip? Nacrtaj.

Gospodine, ne}ete vaqda

zapaliti cigaretu?

Pa, mogu da zapalim dok ne

poletimo, zar ne?

Ovde je zabraweno pu{ewe.

Zar ne vidite znak?

26

ZEMQI[TE@ivim bi} ima je za `ivot neophodno zemqi{te. Biqke pomo} u korena upijaju iz zemqe vodu i druge materije.

Neke `ivotiwe grade svoja skloni{ta u zemqi{tu ili na zemqi{tu.

Nabroj nekoliko `ivotiwa koje `ive u zemqi i nekoliko `ivotiwa koje `ive na zemqi.

Qudi na zemqi{tu gaje biqke koje koriste u ishrani.

Nabroj jo{ neke biqke koje qudi koriste u ishrani.

27

Kad bude{ zavr{io istra`ivawe, `ivotiwice vrati u prirodu. Stavi ih na povr{inu zemqe u blizini

{kolskog dvori{ta.

Ko `ivi u zemqi

Sa drugarima iz odeqewa istra`i koje `ivotiwe `ive u zemqi{tu

u blizini {kole.

– stona lampa

– kuhiwski sto

– levak

– tegla

– lupa

– grumen zemqe

– sito

1. U levak stavi sito, a u sito

grumen vla`ne zemqe.

4. [ta } e se dogoditi? Kada se

zemqa zagreje i po~ne da se

su{i, sitne `ivotiwe koje `ive

u woj zbog toplote } e po~eti da

be`e i pada} e kroz levak u teglu.

2. Levak stavi iznad tegle.

5. Iskqu~i lampu, a sadr`aj tegle

izru~i na ~ist beli papir.

3. Ukqu~i lampu. Neka bude

ukqu~ena sat-dva.

6. Uzmi lupu i posmatraj

ivotiwe koje `ive pod

zemqom u tvojoj okolini.

Mo`e{ ih posmatrati

i pomo} u vodene lupe.

Da li zna{?

Mo`da ti se ne dopadaju, ali crvi su vrlo

korisni. Oni zemqi{te ~ine plodnim. Na

zemqi{tu veli~ine fudbalskog igrali{ta pod

zemqom ponekad radi oko milion crva.

28

BUKABuku stvaraju: automobilska sirena, glasna muzika, lupawe vratima, vika...

MALI SAVETI

Nemoj da slu{a{ preglasnu

muziku. Slu{awe preglasne

muzike

lo{e uti~e

na sluh.

Qudi koji s bu~nim ma{inama rade u fabrici ili na ulici nose {titnike na u{ima.

Opi{i kako se ose}a{ kada je oko tebe buka.

Posmatraj slike i ka`i ko proizvodi najve}u buku.

29

Neke prirodne pojave pra}ene su bukom. Veliku buku prave grmqavina i udar groma.

List pada s drveta veoma tiho, gotovo ne~ujno.

Da li zna{?

Nau~nici su otkrili da buka koju

prave motori brodova smeta kitovima.

Zbog buke kitovi gube apetit.

Da li zna{?

@ivotiwe brane i obele`avaju svoju

teritoriju na razli~ite

na~ine. Majmuni, lavovi

i slonovi brane svoju

teritoriju ogla{avaju}i

se veoma glasno.

Koji zvuk najvi{e voli{ da ~uje{? Za{to?

Nacrtaj ne{to iz prirode {to pravi buku.ju ju

30

BRINEM O @IVOTIWAMA IZ SVOJE OKOLINEU uglu dvori{ta, pod suvim

grawem i li{} em, mogu prezimiti

je` i druge male divqe `ivotiwe:

bube, pu`evi, razni insekti.

Zimski dani su kratki, pa je

pticama koje nisu oti{le u toplije

krajeve te{ko da prona|u hranu.

Zato nahrani ptice iz svoje

okoline. Plitke posudice napuni

raznim zrnevqem i mrvicama hleba.

Stavi ih na prozor ili ih oka~i na

grane drve} a u blizini svoje ku} e.

Mali saveti

Nasrtqive mrave mo`e{ oterati cimetom u prahu. Posavetuj

roditeqe da ne koriste otrovni sprej protiv ovih insekata.

Lavanda i nekoliko zrnaca bibera natera} e

moqce da se isele iz tvog ormana.

Posle ki{e pa`qivo hodaj kako ne bi

zgazio nekog pu`a ili ki{ni glistu

koji ti se mogu na} i na putu.

Da li zna{?

Bubamara je pravi usisiva~ za biqne

va{i. Dnevno mo`e da

pojede 100 tih

biqnih {teto~ina.

La

m

`e da

ih

teto~ina.

31

Za{to je odleteo ibis?

U {umovito-mo~varnoj okolini Obedske bare

nekada je `ivelo mnogo ptica. Me|u wima je

bila i ~uvena dugonoga ptica ibis. Zbog

isu{ivawa i po{umqavawa vla`nih livada,

ibisi su nestali. Biqno i `ivotiwsko

carstvo u bari i oko we bivalo je sve mawe

i mawe.

I druge retke ptice napustile su to pti~je

carstvo. Ponekad ibisi navrate u Obedsku

baru, ali ubrzo odlepr{aju.

Crvena kwiga

U svetu ima mnogo ugro`enih i retkih biqaka i `ivotiwa o kojima bi svi

trebalo da brinu da ne bi nestale. Podaci o wima nalaze se u Crvenoj kwizi.

Ona sadr`i duga~ak spisak ugro`enih vrsta kojima preti izumirawe i onih

vrsta kojih je sve mawe. U ugro`ene `ivotiwe spadaju: crni nosorog, xinovska

korwa~a, plavi kit, foka, slon, panda, tigar...

UGRO@ENE @IVOTIWE

Raspitaj se o tome da li u tvojoj okolini postoje retke biqne i `ivotiwske vrste. Saznaj ne{to vi{e

o wima.

Da li zna{?

Nosoroge ubijaju zato {to se

wihovi rogovi upotrebqavaju

u narodnoj medicini.

U nekim delovima

Afrike qudi

poku{avaju da spasu

tu retku `ivotiwu

tako {to joj odsecaju rog.

Da li zna{?

Runolist je i kod nas i u svetu za{ti} ena biqka.

Raste na nepristupa~nim,

kamenitim liticama

Kopaonika.

32

Prona|i u osmosmerki

nazive ~etiri ugro`ene

`ivotiwe.

Kada re{i{ rebus, dobi} e{ naziv jedne velike

`ivotiwe koja je ugro`ena, a `ivi u moru.

U na{oj zemqi ugro`eno je vi{e `ivotiwa: mrki medved, ris, divokoza, suri orao, sivi soko i planinska

{eva. Te vrste } e nestati ukoliko ih qudi ne budu za{titili.

Koja ugro`ena `ivotiwa `ivi u tvom kraju?

Zelenom bojom oboj kru`i} e pored sli~ica onih `ivotiwa koje su ugro`ene.

mrki medved

krtica komarac zec

ris veverica

Z

T

U

I

F

L

A

I

S

L

O

N

F

G

[

Z

K

M

P

A

N

D

A

P

I

R

K

R

Z

A

33

PRI^A JEDNOG KU]NOG QUBIMCA

1. Zovem se Pegica. Ja sam pas

me{anac; imam tri godine. O meni

brine devoj~ica Ta{a. Ona me

svakog jutra, pre nego {to ode

u {kolu, izvodi u park.

2. Tamo obavim sve {to je potrebno,

a Ta{a uvek po~isti za mnom. Zato,

kad god krenemo u park, nosi kesu

i lopaticu.

3. U parku malo tr~im, malo se

wu{im sa drugim psima, zalajem na

ma~ka Tihomira i vratim se ku} i.

4. Ta{a onda ode u {kolu, a mene

~eka doru~ak.

5. Posle doru~ka malo dremuckam,

malo se dosa|ujem.

6. Jedva ~ekam da se Ta{a vrati iz

{kole. Ma{em repom kad ~ujem

wene korake na stepeni{tu. Znam

da } emo ponovo i} i u park. Voleo

bih kada bi svi qudi brinuli

o svojim qubimcima kao

{to Ta{a brine o meni.

Kako devoj~ica Ta{a brine o svom ku} nom qubimcu?

Za{to nosi kesu i lopaticu kad ku} nog qubimca vodi u park?

^emu se Pegica najvi{e raduje? Za{to?

Ako ima{ ku} nog qubimca, ispri~aj kako o wemu brine{.

MALI SAVETI

Ku}ni qubimac nije igra~ka, ve} ne`no `ivo bi}e koje bi trebalo da ~uva{

i da brine{ o wemu. Ako nisi spreman za to, ne uzimaj ku}nog qubimca.

34

KAKO ^UVATI PRIRODUPosmatraj znake zabrane, pa ih pove`i sa odgovaraju} im mestima na ilustraciji.

Mali savetiKada ode{ na izlet u prirodu, za

sobom pokupi sme} e.

Ne vi~i da se `ivotiwe ne bi

pla{ile.

Ne beri cve} e. Ako ti se dopada,

nacrtaj ga ili ga fotografi{i.

Da li zna{?

Najve} e `ivo bi} e na Zemqi je

drvo sekvoje. To drvo visoko je

oko 90 metara, kao soliter od

30 spratova. Sekvoje `ive i do

~etiri hiqade godina.

Mali saveti

Nikada ne bacaj

otpatke po {umi!

Male {umske

`ivotiwe ponekad

se zavuku u plasti~nu fla{u

ili limenu konzervu. Tu mogu

da se zaglave i uginu. Razbijena

staklena fla{a mo`e da

povredi `ivotiwe, a leti

da izazove po`ar.

35

BLAGO KOJE NESTAJEEnergija koja pokre} e automobile, avione i brodove, koja slu`i za zagrevawe na{ih

ku} a, napaja sijalice, {tedwak, bojler i fri`ider nastaje od nafte, ugqa i zemnog

gasa. Nafta, ugaq i zemni gas poti~u iz prirode. Tog blaga nema u izobiqu i treba ga

{tedeti da bi dugo trajalo.

Od nafte se pravi i plastika (kese, fla{e, ~a{e...).

Papir se pravi od drveta. Tro{e}i papir, svaki ~ovek uni{ti dva drveta godi{we.

Razmisli o tome {ta se de{ava sa `ivotiwama koje su `ivele na drvetu (bubicama,

pticama, vevericom) kada se drvo pose~e.

Metalni predmeti se tako|e prave od blaga koje se uzima iz zemqe.

Mali saveti

Iskqu~i TV i kompjuter kada ih ne

koristi{. Zimi, pre nego {to povisi{

temperaturu grejawa, obuci se toplije.

Koristi dnevnu svetlost dok je ima,

ona je besplatna.

Smisli jo{ neki na~in za u{tedu energije.

Da li zna{?

U svetu se koristi mnogo

plasti~nih ~a{a. Kada bi

se stavile jedna u drugu,

mogao bi svakog dana da

se napravi novi plasti~ni

prsten oko Zemqe.

Da li zna{?

^esto otvarawe

fri`idera

pove} ava utro{ak

struje. Pre nego {to

otvori{ fri`ider,

dobro razmisli

o tome {ta iz wega

treba da uzme{. Zatim ga otvori, uzmi ono {to

`eli{, pa ga {to pre zatvori.

Reši rebus.

{

.

Kada ide{ u kupovinu,

ponesi platnenu torbu.

Plasti~na kesa pravi se

od nafte. Upotrebqava{

je kratko, ali ona dugo

zaga|uje okolinu.

36

OD STARIH - NOVE STVARI

Sme} e iz kontejnera na deponiju odvozi kamion. Deponije su mesta koja se nalaze van naseqa. Na wih se

odla`u stvari koje nam nisu potrebne.

[ta se de{ava sa stvarima koje svakodnevno baca{ u kantu za otpatke?

Va`no je da ne stvaramo mnogo otpada i da ga odvajamo u posebne kontejnere: za staklo, papir, metal

i plastiku. Tako razvrstan otpad mo`e da se upotrebi za pravqewe novih stvari. Postupak kojim se od starih

stvari prave nove naziva se recikla`a.

Recikla`a je zna~ajna zbog toga {to se pravqewem novih stvari od starih {tede prirodna bogatstva

i energija, a tako se smawuje zaga|ewe okoline.

Mali saveti

Pre nego {to baci{ neki predmet u sme} e, postavi sebi slede} a pitawa:

Da li se mo`e ponovo upotrebiti?

Da li se taj predmet mo`e popraviti?

Da li je taj predmet nekome potreban?

Ako je odgovor na neko od ovih pitawa potvrdan, onda taj predmet nemoj

baciti.

37

Re{i ukr{tenicu.

Tako } e{ dobiti jednu va`nu poruku.

Da li zna{?

Od recikliranih

limenki mogu se

ponovo praviti

limenke, ali se

mogu praviti

i blatobrani za

bicikl i razne

druge stvari.

Proizvodi koji su

napravqeni

od starih stvari

ozna~eni

su ovim znakom.

P

n

o

o

s

Mali saveti

[tedi papir

tako {to } e{

pisati sa obe

strane lista.

Popuwavaj sveske

do kraja, na taj

na~in }e{ spasti

neko drvo.

38

Uputstvo za pravqewe papira

Od starog papira brzo i lako mo`e da se

napravi novi.

– nekoliko listova novina ili stara sveska

– par~e plasti~ne mre`ice

– malo vode

– dubqi pleh

– sun|er

3. Na dno dubqeg pleha stavi plasti~nu mre`icu.

1. Iscepakaj stari

papir na sitne

komade, pa ih

potopi u mlaku

vodu.

4. Dobijenu ka{u sipaj u pleh.

2. Bi} e potrebno

nekoliko sati da

od wih nastane

ka{a. (Ako ti se

ba{ `uri, mo`e{

da zamoli{ nekog

od odraslih da ovu

smesu izme{a

u blenderu.)

39

5. Zatim izvuci mre`icu i deo sme{e ravno-

merno rasporedi po woj.

7. Brzo preokreni mre`icu, i to tako da ona

bude iznad sme{e, a list kalendara na dnu.

9. Skloni mre`icu.

6. Na sme{u stavi list starog kalendara ili

~asopisa koji je {tampan na glatkom papiru.

8. Pritisni mre`icu sun|erom i pokupi

vi{ak vode.

10. Kada se osu{i, papir lagano odvoj od podloge.

40

Povodom Dana za{tite `ivotne sredine – 5. juna –

organizuj sa drugarima iz odeqewa i u~iteqicom akciju

Izlo`ba drve}a.

1. [ta je problem?Qudi uni{tavaju {ume.

2. Kako bi trebalo da bude?Qudi bi trebalo da ~uvaju i obnavqaju {ume.

3. [ta je na{ zadatak?Da slikamo drve}e na recikliranom papiru i da priredimo izlo`bu.

4. Ko }e {ta da radi?Po{to svako od nas naslika drvo na recikliranom papiru, jedna grupa

u~enika pripremi}e makaze, selotejp i ~iode, a druga }e najaviti izlo`bu.

5. Kada }emo to da uradimo?Na Dan za{tite `ivotne sredine, 5. juna.

6. ^ija nam je podr{ka potrebna da bismo ostvarili plan?Tra`i}emo podr{ku u~iteqice i {kolskog majstora.

7. Kako }e izgledati predstavqawe akcije?Na panoima u holu {kole izlo`i}emo svoje radove.

Na izlo`bu }emo pozvati nastavnike, |ake iz drugih odeqewa i roditeqe.

Izve{taj o uspehu akcije:

IZLO@BA DRVE]A

– listovi recikliranog papira

– tempere ili vodene bojice

– malo vode

– paleta

– ~etkice

– krpica

41

ZDRAV @IVOT

Zelenom bojom oboj kru`i} pored onoga {to smatra{ da je ta~no.

Boqe je jesti mnogo vo} a i povr} a

nego jesti slatki{e.

Boqe je jesti brzo nego sporo.

Zube peremo

posle svakog jela.

Treba preskakati doru~ak.

Beli hleb je zdraviji

od crnog.

Treba jesti mnogo slatki{a.

42

ZDRAVO SE HRANIMODa bi bio zdrav, mora{ zdravo da se hrani{.

Hrana treba da bude raznovsrsna.

Va`no je da dnevno pojede{ pet obroka – tri glavna obroka i dve u`ine.

Recept za zdrav doru~ak

1. [oqom jogurta prelij nekoliko

ka{ika ovsenih ili kukuruznih

pahuqica.

2. Dodaj malo osu{enih klica

p{enice, suvog gro`|a

i komadi} e sve`e jabuke.

Prijatno!

Daj svoj predlog za zdravu u`inu.

[ta nije zdravo jesti? Ka`i {ta misli{ o tome.

Mali saveti

Kada s roditeqima ide{ u kupovinu, zajedno

pogledajte na pakovawu rok trajawa proizvoda.

Ne kupujte namirnice na kojima pi{e da sadr`e

ve{ta~ku boju.

43

ZNACI KOJI UPOZORAVAJU NA OPASNOSTPostoje znaci kojima se ne{to zabrawuje ili se wima upozorava na neku opasnost. Ti znaci naj~e{} e su

naranxasti.

Neke od znakova upozorewa mo`e{ videti na fla{ama i kutijama u kojima se nalaze sredstva za ~i{} ewe

i odr`avawe higijene. Neki od tih proizvoda mogu da budu opasni i {tetni po prirodu i tvoje zdravqe.

Ovaj znak se nalazi na proizvodima koji su zapaqivi – na dezodoransima,

lakovima, bojama i sl.

Ovaj znak se nalazi na proizvodima koji mogu {tetno delovati na ko`u i o~i.

Ovo je znak koji upozorava na veoma otrovne proizvode.

Ovaj znak ozna~ava sredstva za ~i{} ewe i odr`avawe higijene koja mogu

eksplodirati ako se mu} kaju ili se bace u vatru.

Ovaj znak upozorava na to da se proizvod nigde ne sme prosipati, jer mo`e da bude

opasan po `ivotnu sredinu.

Nacrtaj znak za ne{to {to ti smatra{ opasnim.

44

JE@ U POTRAZI ZA PE^URKAMAJe` Bocko krenuo je u potragu za pe~urkama.

Pridru`i mu se u ovoj igri koju mo`e{

igrati s drugarima.

Za igru }e ti biti potrebne

figurice iz igre

Ne quti se, ~ove~e

i kockica.

Je` Bocko sreo je zeca Brzi}a i malo je s wim popri~ao. Propusti dva bacawa.

Bocko se rastu`io {to je drvo pose~eno.Propusti jedno bacawe.

Sreo je krticu Crnku.Idi tri poqa napred.

Spotakao se na limenku. Vrati se na po~etak.

45

Bocko se upla{io lisca Luke. Vrati se tri poqa unazad.

Zasladio se {umskim jagodama. Idi jedno poqe napred.

Nai{ao je na plasti~nu kesu punu sme}a. Vrati se na poqe broj 13.

46

BELE@NICA

47

48

49

50

51

^UVARI PRIRODEza drugi razred osnovne {kole

tre}e izdawe

Stanka Brdar

Boris Kuzmanovi}

prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu

Sne`ana Mali}evi}, profesor razredne nastave u O[ „Vuk Karaxi}“ u Beogradu

Afrodita Krsti}, nastavnik razredne nastave u O[ „Vuk Karaxi}“ u Beogradu

mr Sla|ana Ili}

Du{an Pavli}

Violeta Babi}

Marko Huber

Neboj{a Miti}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

5.000

autor

ilustrovao

recenzenti

urednik

likovni urednik

lektor

prelom i priprema za {tampu

izdava~

za izdava~a

{tampa

tira`

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za predmet ^uvari prirode u drugom razredu

osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00176/2008-06.

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:502/504(075.2)

BRD AR, Stanka (1951)^uvari prirode : za drugi razred osnovne

{kole / [autor Stanka Brdar; ilustrovao Boris Kuzmanovi} ] . – 3. izd. – Beograd : Kreativni centar , 2009 (Beograd : Publikum). – 51 str. : ilustr. ; 22 x 24 cm. -(Kreativna {kola)

Podatak o autoru preuzet iz kolofona. – Tira` 5.000.

ISBN 978-86-7781-618-6

COBISS.SR-ID 169697548