ZAGAENJE ATMOSFERE GLOBALNI EFEKTIProf. dr Vesna Matovivevodi@pharmacy.bg.ac.rs

Atmosfera na ZemljiAtmosfera predstavlja tanak sloj vazduha (gasova) koji okruuje planetu Zemlju.

Debljina atmosfere je samo oko 1% prenika Zemlje

Ovaj sloj se zadrava oko nae planete zahvaljujui sili gravitacije

Atmosfera na ZemljiUloge atmosfere:

snabdeva ivi svet kiseonikom i ugljen dioksidom

titi ivot na Zemlji od negativnog dejstva ultravioletnog zraenja

zagreva povrinu Zemlje putem efekta staklene bate

smanjuje dnevno-none temperaturne ekstreme na Zemlji

izoluje Zemlju od hladnog svemira i kosmikog zraenja

obezbeuje proces kruenja vode i ostalih elemenata

Na globalnom nivou uoavaju se tri glavna problema koja se javljaju kao posledica zagaenja atmosfere:

globalno zagrevanje zemljine atmosfere smanjenje ozonskog omotaa zemlje ili pojava ozonskih rupaefekat acidifikacije ili kiselih kia

Globalno zagrevanje zemljine atmosfere je fenomen poveanja srednje temperature povrine Zemlje, vodenih povrina, kao i prosene temperature vazduha izazvan razliitim uzronicima.Uzronici: gasovi sa efektom staklene bateestice aidirektna suneva aktivnost

Efekat staklene bateEfekat staklene bate je rezultat interakcije Sunevog zraenja i Zemljine atmosfere. Ovaj efekat je prirodan efekat i bez postojanja ovog fenomena, na Zemlji ne bi bio mogu ivot. Bez tzv. gasova staklene bate, toplotna energija apsorbovana i odbijena od Zemljine povrine lako bi se vratila nazad u svemir, pa bi prosena temperatura na Zemljinoj povrini bila oko -19C, za razliku od sadanjih 15C.

26 % Sunevog zraenja se reflektuje od oblaka nazad u svemir19 % energije apsorbuju oblaci, gasovi i estice4 % se reflektuje sa povrine Zemlje u svemir51 % stie na Zemlju i rasporeuje se na: zagrevanje okoline, otopljavanje snega i leda, isparavanje vode i fotosintezu

Zagrevanje tla Sunevom energijom uzrokuje da se ono ponaa kao izvor toplotnog zraenja.

Samo mala koliina ovog zraenja odlazi u svemir, a najvei deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bate u atmosferi.

Pobueni gasovi reemituju ovo zraenje i 90% se ponovo vraa na Zemlju gde se ponovo apsorbuje i proces traje sve dok ima ovog dugotalasnog zraenja.

(Atmosfera, slino staklu, uglavnom proputa Sunevo zraenje, ali je slabo propusna za zraenje sa Zemljine povrine, pa deo energije koji ue u sistem Zemlja-atmosfera, kao i u stakleniku, ostaje u njemu i pretvara se u toplotnu energiju, zagrevajui Zemljinu povrinu i nie slojeve atmosfere. Ova prirodna pojava greje Zemljinu povrinu, to traje ve etiri milijarde godina. Molekuli kiseonika i azota, koji sainjavaju najvei deo atmosfere transparentni su za IR zrake kao i za vidljivi deo spektra. Nasuprot tome, neki molekuli normalno ili vetaki prispeli u atmosferu, kao to su vodena para, CO2 CH4, N2O, CFCls (freoni) apsorbuju deo infracrvenog zraenja, privremeno spreavajui njegovo otputanje u svemir zadravajui tako toplotu u Zemljinoj atmosferi. Ovi gasovi potom emituju infracrveno zraenje u svim smerovima, a deo ovako nastale toplote vraa se ka Zemljinoj povrini koju dodatno zagreva. )

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAAVANJE EFEKTA STAKLENE BATE

Uee pojedinih gasova u pojaavanju efekta staklene bateCO2 - 55 %CFC - 25 %CH4 - 15 %NOx - 5 %Drugi literaturni podaci:

Meu green house gasovima, prvo mesto zauzima CO2, sem njega to su: CH4, N2O, CFCls, O3 u troposferi, vodena para kao direktni green house gasovi, iako se ne moe zanemariti ni uticaj indirektnih gasova uzronika staklene bate CO, NO i NO2.

Pre oko 2 milijarde godina CO2 je inio oko 75% atmosfere

Tokom poslednjih 600.000 godina, pa sve do poetka industrijske revolucije, koncentracija CO2 nije prelazila 280 ppm

Poslednjih 150 godina porasla je na 380 ppm

Poveanjem emisije, koncentracija CO2 bi do 2075. godine dostigla 600 ppm, a do kraja 2100. 1000 ppm

Zadrava se u atmosferi 50-200 godinaUGLJENDIOKSID CO2

Nastaje:pri potpunom sagorevanju kao i u procesu disanja aerobnih organizama i raspadanja organskih materija. tokom krenja uma i obrade zemljita pri sagorevanju organskih materija pri sagorevanju fosilnih goriva: nafte i derivata, uglja i drvenog goriva

UGLJENDIOKSID CO2

najznaajniji uzronik globalnog zagrevanja

Ciklus ugljenika/atmosferska koncentracija CO2

Globalni prosek emisije CO2 u dvadeset najmnogoljudnijih zemalja. Velike razlike u emisiji CO2 uoavaju se izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja.

METAN CH4

Prirodni izvori: vulkani (usijana lava znaajan je emiter ovog gasa u atmosferu)Antropogeni izvori: krenje uma, spaljivanje drveta, raspadanje gnojiva.Molekuli CH4 nisu transparentni za IR zrake, apsorbuju ih i zadravaju u Zemljinoj blizini, dovodei tako do zagrevanja povrine Zemlje. Smatra se da CH4 moe da povea toplotni efekat sunevih zraka ak za 20%. U poreenju sa CO2, konc. CH4 je mnogo manja, ali je radijacioni potencijal (mogunost apsorbovanja IR zraka) metana oko 25x vei nego molekule CO2. Kratkorono imaju pribline efekte a dugorono CO2, ima vei potencijal jer je vreme njegovog boravka u atmosferi 50-200 godina a metana 10 godina.

AZOTNI OKSIDIPrirodni izvori (N2O): sagorevanje i raspadanje organskih materija, umski poari, procesi nitrifikacije u zemljitu, itd. Antropogeni izvori (NO i NO2): sagorevanje fosilnih goriva na visokoj temperaturi i pod visokim pritiskom, u automobilskim motorima toplane, termoelektrane, razne vrste teke industrije itd.Mehanizam nastanka O3 u troposferiNO2 NO + OO + O2O3 u troposferi2NO + O2NO2Ove reakcije su lanane i gotovo trenutne. Deavaju se pod katalitikim dejstvom Suneve svetlosti.

NO2 uestvuje i u stvaranju PAN a (fotohemijskog smoga). Peroksiacilnitrati, zagaivai su atmosfere urbanih sredina. Nastaju pod uticajem jake suneve svetlosti i otuda naziv fotohemijski smog.Mehanizam nastanka PAN: O OR C O O + NO2 R C O O NO2 peroksiacilradikal pangde je R = alifatini, aromatini ili heterociklini radikal.

OZON O3normalan sastojak vazduha u koncentraciji 0,01 0,02 ppm

najvee koncentracije su u stratosferi na visini 20 30 km gde predstavlja filter za UV zrake sa druge strane, O3 u niim slojevima atmosfere ozon nije normalan sastojak i nastaje kao posledica zagaenja, ima tetne efekte i naziva se lo (troposferski O3).

stratosferski O3 apsorbuje UV zrake tj. elektromagnetne talase: = 290 330 nm kada oni iz kosmosa krenu ka Zemljinoj povrini. Na ovaj nain deluje protektorno, spreava negativno dejstvo ovih zraka na ivi svet. Remeenjem debljine ozonskog omotaa proputeno zraenje se produeno zadrava u Zemljinoj atmosferi, to izaziva poveanje temperature Zemljine povrine, sa svim svojim posledicama. Ovo je direktna veza O3 i globalnog zagrevanja.

ozon u troposferi deluje na biljni svet tako to remeti fotosintezu i usporava rast biljaka, a ve pri niskim koncentracijama ima i veoma toksino dejstvo na oveka. Jak oksidacioni agens i iritans plua moe da izazove i nastanak plunog edema pri akutnoj ekspoziciji, a pri hroninoj ekspoziciji dovodi do zadebljanja zida gornji disajnih puteva to rezultira bronhijalnom astmom i hroninim bronhitisom.

troposferska frakcija O3 ima direktno dejstvo staklene bate. Ovaj molekul apsorbuje kosmike IR zrake i zadrava ih u troposferi stvarajui tako uslove za rast temperature na Zemljinoj povrini. Efekat zagrevanja je direktan, ali s obzirom da ovaj O3 nastaje iz nekih drugih proizvoda (NOx, CFCls) a ne prirodno u atmosferi, to je veza troposferskog O3 i globalnog zagrevanja indirektna.

FREONI CFCls

velika isparljivostnajvaniji predstavnici su CFCl3 = CF 101 (trihlorfluorometan) i CF2Cl2 = CF 102 (dihlorodifluorometan) iako je upotreba freona danas smanjena (Montrealski protokol), njihov znaaj se ne moe zanemariti imajui u vidu njihovu veliku reaktivnost i dug ivot u atmosferi (CF 101 110 godina)izazivaju depleciju O3 u stratosferi: osloboeni u atmosferu ovi gasovi, pod uticajem Suneve svetlosti, daju slobodne radikale, koji ulaze u lanane reakcije unitavanja O3 osim toga fiziki blokiraju proces kontrazraenja potencijal freona da izazivaju efekat staklene bate je izuzetno veliki. 1 molekul freona apsorbuje ak 10.000 puta vie zraenja nego CO2.

Freoni-lanane reakcije unitavanja O3:CFCl3 ... ClCl + O3 ClO + O2ClO + ClO Cl2O2ClO + O Cl + O2Cl2O2 Cl + ClOOClOO Cl + O2ClO hipohloritni radikalClOO peroksihloridni radikal

Neke azotne komponente mogu da zaustave ove reakcije tako to reaguju sa ClO radikalima i spreavaju reakciju sa O3:ClO + NO2 ClONO2ClONO2 + H2OHNO3 + HClOHCl + ClONO2 HNO3 + Cl2

Na ovaj nain se titi O3 od destrukcije, ali nastaju drugi tipovi zagaivaa: Cl2, HNO3, HClO to zatvara krug tetnosti freona.

UGLJEN MONOKSID CO

sam po sebi, nije gas koji dovodi do globalnog zagrevanja, ali uestvuje u reakcijama u atmosferi, u kojima nastaju drugi gasovi sa ovakvim efektom, pre svega CO2 i CH4.

takoe troi redukujue radikale u atmosferi i tako onemoguava razgradnju CH4, dovodei ne samo do poveanja koncentracije, nego i do produavanja ivota CH4 molekula u vazduhu.

Koncentracije i izvori gasova staklene bate

Gasovi staklene bateKoncentracija1750Koncentracija2003ProcenatpromenePrirodni i antropogeni izvoriUgljen dioksid280 ppm376 ppm34%Sagorevanje biomase, umski poari, vulkani, sagorevanje fosilnih goriva, krenje uma, promene u korienju zemljitaMetan0.71 ppm1.79 ppm152%Vlana stanita, sagorevanje biomase, aktivnost termita, eksploatacija nafte i gasa, uzgajanje pirina, gajenje stoke, deponijeAzotni oksidi270 ppb319 ppb18%ume, livade, okeani, njive, sagorevanje biomase, ubriva, sagorevanje fosilnih gorivaFreoni (CFCs)0880 pptnepoznatoFriideri, sprejovi, rastvori za ienjeOzonnepoznatovarira sa nadmorskom visinom i geografskom irinomopada ustratosferi rasteu troposferiPrirodno se stvara dejstvom Sunevog zraenja na molekularni kiseonik, a vetaki fotohemijskom proizvodnjom smoga

Negativne posledice intenziviranja efekta staklene bate

1. Podizanje nivoa mora2. Negativan uticaj na ledeni pokriva3. Uticaj na klimu i na ivi svet4. umski poari5. Ekonomske posledice6. ovek kao rtva sopstvenog delovanja

1. Podizanje nivoa mora

Merenja pokazuju da je u poslednjem veku nivo mora porastao u proseku za 15-20 cm. U geolokoj istoriji promene su bile po nekoliko desetina metara.

Do kraja XXI veka nivo svetskog mora mogao bi da bude vii za 10 do ak 50 cm. Do 2050. godine sadanji nivo svetskog mora bie 7 15 cm vii, a do 2100. godine za 34 cm, samo usled efekta staklene bate.

Ove promene mogle bi da izmene odnos morskih i kopnenih povrina na svetskoj karti (neke oblasti kao npr. Holandija nale bi se pod morem).

poveanje nivoa morapotapanje velikih povina na obalamapotapanja priobalnih gradovanestajanje ostrva

2. Negativan uticaj na ledeni pokriva

Led na polovima pokriva 10% kopna i sadri 77% zaliha slatke vode.Od 150 gleera u 1850. godini na Aljasci i u Kanadi, danas ih ima oko 50.Led se na severnoj hemisferi postepeno topi. U poslednjih 35 godina stanjio se za 42%. Nivo mora kod Aljaske i Kanade raste 0,15-0,30 mm godinje.Ovo je dovelo do breg plutanja lednikih masa i njihovih pomeranja. Ako delovi lednika doplove u toplije vode, mogli bi da rashlade tople struje i ugroze ivi svet u vodi. Takoe, daljim otapanjem leda oslobodie se velike koliine CH4 (iz vazdunih depova), to bi dodatno ubrzalo zagrevanje.

Topljenje lednika na polovimaTopljenje lednika na planinama

3. Uticaj na klimu i na ivi svet

Izmene klime

Obilne padavine, poplave (vie temperature dovode do pojaanog isparavanja topao vazduh nosi vie vlage, to rezultira veom koliinom padavina u umerenim oblastima severne hemisfere)

Jako visoke letnje temperature i sue (Mediteran i tropi)

Uragani i oluje

Smanjivanje koliina dostupne slatke vode (procena je da e se do 2100. godine 70% rezervi pijae vode iscrpiti)

Predvia se da e Golfska struja opasti za 25% u narednih 100 godina, a nije iskljueno ni da potpuno nestane. Slabljenje tople Golfske struje rezultira hladnim i otrim zimama.Klimatske promene su ireverzibilne

Problemi adaptacije ivog sveta

Poremeaji u lancima ishranePoremeaji u ivotnim ciklusima (neke biljke cvetaju ranije) Porast temperature za oko 2 oC pomerio bi granice stanita uma na severnoj polulopti za oko 300 km na severPredvia se potpuno istrebljenje mnogih vrsta jer njihova adaptacija ne moe da prati brzinu klimatskih promena (minimalna promena temperature okeana dovela bi do nestajanja uvenih koralnih grebenova, koji se odlikuju velikim diverzitetom faune kako beskimenjaka tako i riba). Mnoge biljne i ivotinjske vrste ve jesu ozbiljno ugroene naglim velikim temperaturnim promenama

4. umski poariak 70% tropskih uma e nestati do kraja XXI veka.

5. Ekonomske poslediceteta po kultivisane biljke, ivotinjski svet mogla bi da dovede donestaice hrane.

6. ovek kao rtva sopstvenog delovanjaPoveanje srednje godinje temperature i vrela leta ozbiljno ugoavajuljudsko zdravlje. Od posledica vrelog talasa u toku 2003. godine umrloje 30.000 ljudi, a visoke temperature izazvale su i brojne hroninezdravstvene probleme. Takoe sve prethodno opisane pojave direktno,ili indirektno utiu na oveka, njegovo zdravlje, pa ak i opstanak.

TEORIJA GLOBALNOG HLAENJAPoveanje CO2 u atmosferi dovelo bi do isparavanja velike koliine vode sa povrine svetskog mora to bi uslovilo pojavu gue atmosfere.

Usled toga, dolo bi do smanjenja koliine Sunevog zraenja koje dolazi do povrine Zemlje, to bi dovelo do smanjivanja prosene globalne temperature.

Znatno je prihvaenija teorija globalnog zagrevanja

Kjoto protokol

Otvoren za potpisivanje 1997. godine

Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime

Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji izazivaju efekat staklene bate za 5.2%

Ukljuuje i smanjenje emisije gasova do 2012. godine na nivo iz 1990. godine

Stupio je na snagu tek 2005. godine kad ga je ratifikovala Rusija, jer je time ostvaren uslov da od zemalja potpisnica 55% moraju biti zemlje zagaivai

Ratifikovalo ga 170 zemalja

Meunarodni sporazumi o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bate

zelena potpisale i ratifikovaleuta potpisale ali se eka ratifikacijacrvena potpisale ali nisu ratifikovalesiva nemaju stavKJOTO PROTOKOL

IPCC (Intergovermantal Panel of Climatic Change) Pravi ok u svetskoj javnosti i meu politiarima izazvao je, poetkom 2007. godine,etvrti izvetaj meuvladinog panela za promenu klime.. Glavni zakljuci izvetajaIPCC 2007. godine su bili vie nego poraavajui:proces otopljavanja na Zemlji odvija se mnogo bre nego to je to prognozirano koncentracija gasova staklene bate u atmosferi je danas dvostruko vea nego u preindustrijskom periodu (do 1750. godine). Sa odravanjem ovakvog trenda. temperatura vazduha bi u 21. veku porasla u granicama 2 - 4,5 0C. prisutno je ubrzavanje tranzicije ka otopljavanju Zemljeporast temperature vazduha je vei na veim geografskim irinama (ka polovima) pa to izaziva ubrzano topljenje leda na polovima, naroito na Arktiku. duina trajanja leda na rekama se smanjuje zbog porasta temperature vazduha registrovana je migracija stanivnitva iz regiona koji su pod veim negativnim uticajem klimatskih promena u regione povoljnije klime. Prognozira se da e tokom 21. veka migracija obuhvatiti stotine miliona ljudi, to e biti izuzetan ekonomski udar na drutvene sisteme.

Korektivne mere1. Redukovati korienje fosilnih goriva i prelazak na alternativne izvore energije (alternativni izvori su:energija vode, energija vetra, solarna energija, geotermalna energija).2. Prestanak stihijskog krenja tropskih uma3. Plansko poumljavanje sa ciljem ukljanjanja CO2 iz atmosfere, ali i zamene fosilnih goriva drvetom 4.Vetako obnavljanje O3 omotaa5. Prelazak na tzv. iste tehnologije ovo podrazumeva to manju produkciju tetnih gasova pri industrijskoj proizvodnji, ali i prevenciju njihovog oslobaanja u atmosferu postavljanje filtera na fabrike dimnjake.

6. Korienje alternativnih saobraajnih goriva-automobil budunosti mogao bi da radi na CH3OH. Sagorevanjem metanola uopte se ne oslobaaju izduvni gasovi ni a.7. Smanjiti korienje nitratnih fertilizera-ovi prihranjivai poveavaju koliinu N u sedimentu, takvo prihranjeno zemljite moe da oslobodi mnogo vee koliine N2O, nego bez ovih dodataka.8. Potovanje zakonskih propisa i Kjoto i drugih zahteva9. Beljenje oblaka/prema nekim meteorolokim izvorima: prskanjem oblaka kapima vode, oni pobele i odbijaju IR zrake, spreavajui tako njihovo dopiranje do Zemlje.10. Saradnja na meunarodnom i meudisciplinarnom nivou na temu globalnog zagrevanja

TEORIJA GLOBALNOG HLAENJAPoveanje CO2 u atmosferi dovelo bi do isparavanja velike koliine vode sa povrine svetskog mora to bi uslovilo pojavu gue atmosfere.

Usled toga, dolo bi do smanjenja koliine Sunevog zraenja koje dolazi do povrine Zemlje, to bi dovelo do smanjivanja prosene globalne temperature.

Znatno je prihvaenija teorija globalnog zagrevanja

Pogledatihttp://www.ni78.com/y5zLuqSYF68Et/the-greenhouse-effect/

Ozonske rupe zapravo i nisu rupe, ve mesta gde je koncentracija ozona znatno smanjena.

Ozon je u gornjim slojevima atmosfere (stratosfera) prisutan u velikoj meri, barem je tako bilo milionima godina. Meutim, zadnjih decenija je atmosferskim merenjima utvreno da sloj ozona u stratosferi postaje sve tanji. Smanjivanje ozona je najvee na polovima, posebno iznad Antarktika gde se pojavljuju tzv. ozonske rupe na junoj hemisferi.

Slika najvee Antartktike ozonske rupe ikad izmerene (Septembar 2006).Smanjenje ozonskog omotaa zemlje

Dobar i lo ozon? lodobar

OZONSKI OMOTA O3Formiranje i razgradnja ozona

O2 + hv (radiation< 240 nm) -- O + OO + O2 -- O3O3 + hv (radiation< 240 nm) -- O2 + OO + O2 -- O3O + O3 -- O2 + O2

Prvu teoriju o nastanku i dejstvu ozona u atmosferi dao je Chapman 1930. godine.

Spontano generisanje O3: Chapman ova reakcijaO2 2O fotoliza molekula kiseonikaO + O2O3 reakcije kiseoninog radikala sa molekulskim kiseonikom.

Glavni uzronici smanjenja koncetracije ozonskog sloja su:

oksidi azota (NOx) (supersonini avioni veliki izvor azotnih oksida u stratosferi)

hlorofluoro jedinjenja ugljenikapoznatiji kao freoni (CFCl)

Mehanizam razgradnje ozonaOzonski omota biva uniten kada molekuli ozona apsorbuju UV zrake koji bi u suprotnom doli do Zemljine povrine:O3 + hv --> O2 + OOvaj proces uvek je praen i nastankom ozona:O + O2 --> O3 Ipak, ozon se kontinuirano unitava putem reakcija sa brojnim prirodnim radikalima koji sadre hlor, azot , vodonik ili kiseonik. Kada CFC molekuli stignu do ozonskog omotaa koji je na visini izmeu 15 i 30 km bivaju fotolizovani UV zraenjem i oslobaaju se halogeni atomi. Na primer:CCl2F2 (CFC-12) + hv -> CCIF2 + ClOvako nastali atomi hlora mogu reagovati sa vodonikom iz metana i da grade HCl ili mogu uestvovati u katalitikom ciklusu koji unitava ozonCl + O3 --> ClO + O2ClO + O --> Cl + O2-----------------------------------O3 + O --> 2O2 S obziorm da se u ciklusu regeneriu radikali koji zapravo i napadaju ozon, jedan atom hlora moe unititi stotine hiljada atoma ozona.

Mehanizam razgradnje ozonaI druge grupe jedinjenja uestvuju u unitavanju ozonskog omotaa meu kojima su azotni oksidi:NO + O3 --> NO2 + O2NO2 + O --> NO + O2-----------------------------------O3 + O --> 2O2 Novija istraivanja ukazuju na znaaj hidroksilradikalana u unitavanja ozonskog omotaa:OH + O3 --> HO2 + O2HO2 + O3 --> HO + 2O2-----------------------------------2O3 --> 3O2 (net)

Proizvoai i proizvodi koji oteuju ozonski omota

Izaziva pojavu raka koe (smanjenje O3 za 1% izaziva etvorostruko poveanje broja obolelih)

Oboljenje oiju kataraktu onih soiva

Slabljenje imunolokog sistema organizma

Smanjenje prinosa itarica (bioprodukcije)

Oteenje plastinih materijala

Poveanje efekta staklene bate,Posledice oteenja ozonskog omotaa posledica su poveanja intenziteta UV zraenja u troposferi:

Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja podrazumeva gasove, estice, kao i tenu fazu, tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstance iz atmosfere Po definiciji kisele kie su atmosferski kiseli talog u formi kie.

EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. KISELE KIEKomponente koje se mogu nai u atmosferi, a koje su konstituenti kiselog taloga mogu biti:1. Prirodnog porekla (60%) SO2 iz vulkanskih grotla, morsku penu i kapljice koji sadre sulfate (H2SO4), zatim sumpor-vodonik (H2S) poreklom od vulkanskih erupcija i slinih aktivnosti zemljine kore i konano biogeni sumpor koji nastaje u biodegradaciojom organske supstance potpomognut bakterijama2. Antropogenog porekla (iz industrije, saobraaja, domainstava...)

GLAVNI UZRONICI NASTANKA KISELIH KIASumpor dioksid SO2

Azotni oksidi NOx

Gasovite organske materije VOC (Volatile organic compounds)Kisela kia nastaje kada ovi gasovi reaguju u atmosferi sa vodom, kiseonikom i drugim jedinjenjima formirajui kisela jedinjenja tipa azotne i sumporne kiseline.

Suneva svetlost ubrzava ove reakcije.

NEGATIVNI EFEKTI KISELIH KIA NA:Vodene ekosisteme (masovni pomor riba)

Zemljite (naruavanje ravnotee katjona)

umsku i zeljastu vegetaciju (resorpcija aluminijuma; kiseline spre listove)

Ljudsko zdravlje (bolesti respiratornog sistema i kanceri)

Graevinske objekte i spomenike (korozija, degradacija, razaranje)

Uticaj na povrinske i podzemne vodene ekosisteme i akvatine organizmePosebno je znaajno spiranje aluminijuma iz zemljita i njegov ulazak u vodene tokove pod uticajem niskog pH to izaziva promene na ribljim krgama sa fatalnim posledicama

pH < 5 kod veine riba se ne razvijaju mladunci iz jaja jo nia vrednost pH masovni pomor riba.

redukcija biodiverziteta svih grupa organizama, a u nekim sluajevima i do iezavanja pojedinih vrsta (npr. neke vrste insekata, riba i vodozemaca koji su posebno osetljivi na bilo kakvu promenu u akvatinim ekosistemima)

Mukozno oboljenje ribljih krga prouzrokovano aluminijumom

Uticaj kiselih kia na sadraj kalcijuma i magnezijuma u zemljitu vrlo je indikativan, nastajanje sulfata magnezijuma koji je rastvoran i sulfata kalcijuma (gipsa) koji je slabo rastvoran (oko 2g/dm3 kinice) ima za posledicu da se vremenom ovi katjoni ispiraju iz zemljita i ostavljaju za sobom naruenu ravnoteu katjona u zemljitu.Uticaj na zemljite

Poveanjem kiselosti tla, to znai poveanjem koliine H+ jona, se iz tla ispiraju vani minerali kao to su magnezijum, kalijum, kalcijum itd. Tako dolazi do drastinog smanjenja pH vrednosti. Na temelju smanjivanja pH vrednosti kao posledica hemijskih procesa nastaju joni koji imaju tetno delovanje na korenje biljki i na tlo. Isto vai i za jone gvoa koji se oslobaaju pri pH vrednosti manjoj od 3,8.

Igliasto drvee je jae pogoeno tetama prouzrokovanim kiselim kiama, i to jela vie nego smreka. Kod listopadnog drvea je najjae pogoen hrast. Pre svega su oteene ume na mestima sa estim i obilnim padavinama i koja jo imaju i relativno niske prosene godinje temperature. To se odnosi na ume na viim nadmorskim visinama. Kod igliastog drvea su ustanovljena sledea oteenja: * Oteenja iglica (poutele iglice, opadanje iglica) * Oteenja pupoljaka i mladih klica * Oteenja kore * Oteenja drveta * Anomalije rasta * Oteenja korenja * Slabljenje otpornosti na mraz, infekcije, tetoine itd.

Naroito je opasan nedostatak kalcijuma jer u nedostatku kalcijuma biljke resorbuju aluminijum, a to je poguban proces za biljke. Uticaj na umsku izeljastu vegetacije

Uticaj na graevinske objekte i spomenike

bolesti respiratornih organa (astma, bronhitis) razvoj kanceraUticaj na ljudsko zdravljekorozija, degradacija i razaranje