21www.serbianmirror.comJul 2013.

V R E M E P L O V

1. jula 1835. – U Pe{ti je {tampan prvi broj“Serbskog narodnog lista”, ilustrovanogknji`evnog nedeljnika Srba u Madjarskoj,koji je pokrenuo publicista i urednik“Letopisa” Matice srpske Teodor Pavlovi}.List je s kra}im prekidima izlazio do 1848.

2. jula 1992. – Umro Borislav Peki}, jedanod najzna~ajnijih jugoslovenskih knji`evnika

u drugoj polovini XX veka. Kao ~lan ilegalneorganizacije Savezne demokratske omladineJugoslavije, posle Drugog svetskog rata bionekoliko godina u zatvoru. Jedan od osniva~aDemokratske stranke 1989.

3.jula. 1883. – Rodjen je austrijski pisacFranc Kafka. Njegova dela, medju kojima sunajpoznatiji romani “Proces” i “Zamak” ipripovetka “Metamorfoza”, imala su presudanuticaj na evropsku knji`evnost 20. veka.

4. jula 1826. – U istom danu umrli biv{ipredsednici SAD D`on Adams i TomasD`eferson.

5. jula 1879. – Rodjen je ameri~ki teniser ipoliti~ar Dvajt Dejvis, ministar rata(1925-29). Osnovao je 1900. teniskotakmi~enje “Dejvis kup”.

6. jula 1922. - Ameri~ki pliva~, kasnije film-ski glumac D`oni Vajsmiler postao prvipliva~ koji je za manje od jednog minutapreplivao 100 metara.

7. jula 1893. - U Zagrebu rodjen hrvatskipisac Miroslav Krle`a, jedna od najzna~ajni-jih li~nosti u kulturno-knji`evnim zbivanjimaXX veka na jugoslovenskom prostoru. Od1950. bio na ~elu Jugoslovenskog leksiko-grafskog zavoda i glavni i odgovorni urednik

Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimanknji`evni opus obuhvata poeziju, romane,pripovetke, drame, eseje.

8. jula 1967. - Umrla britanska pozori{na ifilmska glumica Vivijen Li. Svetsku slavustekla ulogom Skarlet O’Hare u ameri~komfilmu “Prohujalo s vihorom” za koju jenagradjena “Oskarom”. Drugog “Oskara”

dobila za ulogu u filmu “Tramvaj zvani`elja”.

9. jula 1519. -[panski konkvistador ErnanKortes iskrcao se na obalu Meksi~kog zaliva,gde je osnovao grad Vera Krus i po~eo osva-janje Meksika.

10. jula 1856. - U selu Smiljani kod Gospi}au Hrvatskoj rodjen Nikola Tesla, nau~nik ipronalaza~ na polju elektrotehnike iradio-tehnike. Od 1884. do smrti 1943. `iveou SAD. Patentirao oko 700 pronalazaka odkojih nekoliko desetina ima {iroku primenu,medju kojima je i serija izuma koji ~inetemelj savremene radio-tehnike.

11. jula 1844. – Rodjen je Petar IKaradjordjevi}, kralj Srbije (1903-1918) iKraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca(1918-21). Za kralja Srbije izabran je nakon

majskog prevrata 1903. u kojem su ubijenikralj Aleksandar Obrenovi} i kraljica DragaMa{in. Tokom vladavine, po{tovao je Ustavi parlamentarnu demokratiju, a u spoljnojpolitici oslanjao se na Rusiju, kao i naFrancusku i Englesku.

11. jula 1982. – U Beogradu je umrojugoslovenski pisac Mehmed-Me{aSelimovi}, ~lan Srpske akademije nauka i

umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio jedirektor drame Narodnog pozori{ta uSarajevu, umetni~ki direktor “Bosna-filma” iglavni urednik “Svjetlosti” (“Dervi{ i smrt”,“Tvrdava”, “Sje}anja”).

12. jula 2000. – U Topoli je umro princTomislav Karadjordjevi}, sin kraljaAleksandra I i brat kralja Petra II. Njegovasahrana 16. jula u porodi~noj grobnici naOplencu okupila je skoro celu porodicuKaradjordjevi}a, koja je `ivela u inostranstvuod Drugog svetskog rata, kada su komunisti,po dolasku na vlast, zabranili kralju i ~lanovi-ma njegove porodice povratak u zemlju.Princ Aleksandar Karadjordjevi}, sin kraljaPetra II, vratio se s porodicom u SRJ 2001,a odlukom Savezne vlade 12. jula porodiciKaradjordjevi} je dat na kori{}enje dvorskikompleks na Dedinju.

13. jula 1878. – Zavr{en Berlinski kongres nakojem su evropske sile, to jest Nema~ka,Austro-Ugarska, Rusija, Engleska iFrancuska, uspostavile nov odnos snaga najugoistoku Evrope. Revidiran Sanstefanskimirovni ugovor zaklju~en izmedju Rusije iTurske 3. marta, Srbija i Crna Gora steklemedjunarodno priznanje i znatno pro{irilesvoje teritorije, a Austro-Ugarska dobilapravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.

14. jula 1992. – Milan Pani}, ameri~kibiznismen srpskog porekla, izabran za prvogpremijera Savezne Republike Jugoslavije.

15. jula 1975. – Sovjetski i ameri~ki vasion-ski brodovi “Sojuz 19” i “Apolo 18” lansir-ani u orbitu oko Zemlje radi spajanja usvemiru.

16. jula 622. - Istori~ari smatraju da tim datu-mom po~inje prva godina islamske ere,odnosno dan kada je Muhamed sa svojimpristalicama napustio Meku da bi osnovaoprvi centar nove vere u Medini.

17. jula 1946. – U Beogradu je pogubljenDragoljub Dra`a Mihailovi}, general kral-

jevske jugoslovenske vojske i vodja ~etni~kogpokreta u Drugom svetskom ratu.

18. jula 1991. – Predsedni{tvo SFRJ uBeogradu donelo je odluku o povla~enjuJugoslovenske narodne armije iz Slovenije,nakon {to je ta jugoslovenska republika 25.juna proglasila samostalnost.

19. jula 1956. – Lideri Jugoslavije, Indije iEgipta – Josip Broz Tito, D`avaharlal Nehrui Gamal Abdel Naser, potpisali su Brionskudeklaraciju o zajedni~koj protiv-blokovskojpolitici, {to je ozna~ilo po~etak stvaranjaPokreta nesvrstanih zemalja.

20. jula 1855. – Rodjen je vojvoda @ivojinMi{i}, jedan od najve}ih srpskih vojskovod-ja. U~esnik je ratova 1876-78 i 1885, a uPrvom svetskom ratu komandovao je operaci-jama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobe-di Srba nad austrougarskom vojskom.Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojihje najpoznatije delo “Strategija”.

21. jula 1985. – Umro Zoran Radmilovi},jedan od najve}ih glumaca u SFRJ. Legendaza `ivota, upam}en po nizu briljantnih ulogapoput kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u“Galebu”, Laze Kosti}a u “Santa Maria dellaSalute”.

22. jula 1456. – Hri{}anska vojska podkomandom ugarskog vojskovodje Jano{aHunjadija pobedila turske snage koje suopkolile Beograd. U srpskim narodnim pes-mama Hunjadi, koji je tokom borbi umro uZemunu, spominje se kao Sibinjanin Janko.

23. jula 1997. – Savezna skup{tina izabralaje Slobodana Milo{evi}a, dotada{njegpredsednika Srbije, za predsednika SRJugoslavije. Ispred skup{tinske zgrade okupi-lo se vi{e hiljada ljudi, jedni su izra`avalipodr{ku, a drugi protestovali, dok su beograd-

ski studenti akcijom “Jedna izgubljena glava,jedna cipela” obele`ili osam godinaMilo{evi}eve vladavine tokom koje je ogro-man broj mladih ljudi napustio zemlju.

24. jula 1906. – Umro Stevan Sremac,najizrazitiji predstavnik srpske humoristi~keproze.

25. jula 1817. – Po povratku u Srbiju, ubijenje legendarni vodja Prvog srpskog ustankaDjordje Petrovi} (Karadjordje). On je, poslesloma ustanka 1813. godine, izbegao uAustriju, a zatim u Rusiju.

26. jula 1928. – Rodjen ameri~ki filmskire`iser Stenli Kjubrik.

27. jula 1189. –Veliki @upanStefan Nemanjaugostio je u Ni{unema~kog caraFridriha IBarabrosu na nje-govom proputo-vanju kroz Srbiju u Tre}em krsta{kom ratu, iponudio mu savez protiv Vizantije.

28. jula 1330. – Srpski kralj Stefan De~anskipotukao u bici kod Velbu`da vojskubugarskog cara Mihajla [i{mana, koji jepoginuo u toj bici.

29. jula 1948. – Na stadionu “Vembli” uLondonu otvorene prve Olimpijske igre posleDrugog svetskog rata.

30. jula 2001. – Kanada je prva dr`ava nasvetu koja je, uprkos velikim protestimalekara, dozvolila te{kim bolesnicima da uzga-jaju marihuanu i koriste je za le~enje.

31. jula 1648. – U borbi s Turcima poginuoproslavljen srpski junak iz Ravnih KotaraVuk Mandu{i}, uz Stojana Jankovi}a i IlijuSmiljani}a najomiljeniji junak narodneusko~ke epike.

DOGODILO SE U JULU

22 Jul 2013.

P R I ^ E I Z Z A V I ^ A J A

Izbjegavam da zastajem ispredknji`arskih izloga, jer u svakom pre-poznam bar po jedan naslov koji sam

nekad imao. A to “koji sam nekad imao”zna~i, naravno – pazi sad – da vi{e nemam!Uvijek se javi ista misao: ~ini mi se da,dok god budem `iv, ne}u pre`aliti tedvije-tri, mo`da ~ak i ~etiri hiljade knjiga,~ije stranice, kako sam ~uo, neko suludpretvori u pepeo.

Tonu}i i mimo svoje volje, s vre-mena na vrijeme, u uspomene, mogao bihdanas, skoro ta~no, sa ove vremenske ikilometarske udaljenosti, a da ne pogrije{imvi{e od pedlja, u zami{ljenom prostorumoje, u vatri ogoljene, sobe odrediti gdjese koja knjiga nalazila…

Kupovao sam ih na kredit, gotovi-nom, pouze}em, neke (tada) disidentske ipoliti~ki nepodobne ili zabranjenenaru~ivao iz inostranstva, donosio sa raznihputovanja, iz Sarajeva, Ljubljane,Beograda… ^ak i Svete gore Antonske…

Pamtim, {tavi{e, mnoge zgodevezane za kupovine knjiga… Eto, kao daje, primjera radi, ju~e bilo kad sam uOsijeku zaludio tragao za tek izdatomLubardinom “Anatemom”; ili kad su mi izSan Markosa u Ju`noj Kaliforniji u SADdonijeli “Spomenicu Dinarke divizije” sa,emigrantiskim ~emerom, napisanom posve-tom vojvode Mom~ila; ili kad sam, recimo,u Zagrebu u doba vojnikovanja (bija{e li,Bo`e, to ’86. godina?), tra`e}i Pavi}ev“Hazarski re~nik” od prodava~ice,podbo~ene na neki stoli}, ~uo:

- Kaj ste kazali, gospon? Rje~nik?Rje~nike, pak, ne dr`imo…

One sa posvetom autora ili pok-

lonjene od prijatelja pa`ljivosam, kao da se radi o uspa-vanom djete{cu, poslije ~itanjaodlagao (ba{ na onu ugaonupolicu, koja je stajala s desnestrane prozora, pred TA-pe}i“elid 2”), i te su mi bileposebno drage.

Znao sam nebrojenoputa, u tom prostoru, sa oskud-nom namje{tajskomambala`om i “okre~enom”knjigama, ostajati sa i, {ire}isku~ene vidike u~malog, a takotoplog provincijalizma, ~ekatizoru. U nekoj prostoj jednos-tavnosti, to bi se moglo naz-vati: neobja{njena ljubav!

I pokazaivao sam ih igovorio o njima sa skromnimponosom, kao kad, uzmimo,gotovo na isti na~in, seljacipri~aju o plodnim vinogradima– ~ak i ljudima koje te stvarinisu mnogo zna~ile.

U ratu sam, nerijetko,obilaze}i teren dolazio u

situaciju da, na lak na~in, pro{irim svojubiblioteku… Evo, ba{ sad mi pade na umda sam u jednoj hrvatskoj ku}i u Vrli~komkraju, u kojoj je tada bio {tab na{e Vojske,vi{e od dva-tri sata proveo razgledaju}iomanju biblioteku u potkrovlju, i da su miborci zanovijetali: “Tovari i goni teknji`urine, ako te to toliko zaludjuje” – alija sam odbijao, misle}i kako je to kupovaoi sa ljubavni~kim trudom sakupljao nekosli~an meni… I da }e mi se dobro, dobrimvratiti…

I bilo je takvih prilika jo{, i-haj…Ponekad ta, skrivena u trezoru

pro{lih vremena, sakata i jalova sje}anja,koja }e htio - ne htio, i{~eznuti unadolaze}im danima, podjelim sa ljudimakoje volim. Onako, tje{enja radi, da mi –to je moja pretpostavka – bude lak{e. Izavr{avam tu pri~u, obi~no, zakletvom davi{e nikad ne}u kupiti knjigu. A ve} usljede}em trenu, poku{avam u sebi potisnu-ti misao da danima dolazim u isku{enje daprekr{im taj zavjet.

Nedavno, na otvaranju jednelikovne izlo`be, sreo sam mog dobrog pri-jatelja, pjesnika Mi}u J. G. iz J. na Baniji.Molio sam ga da mi ponovo pokloni jednuod svojih knjiga. Ispri~ao mi je kako sezarekao da vi{e nikada knjigu ne}e pokloni-ti (“od ne~ega treba `iveti”), a ja njemu, davi{e nikad knjigu ne}u kupiti…

Ipak smo na{li kompromis i jasam opet, uz malu pomo} mojih prijatelja,do{ao do Mi}ine zbirke. Posveta jedruga~ija od one koja je ostala tamodaleko, ali je knjiga (mada je ovo ~etvrto –pro{ireno izdanje) ista.

Zove se “Krajina moja sudbina”!

KKKK NNNN JJJJ IIII GGGG EEEE

Iz knjige ”SPOMENARI PODINARSKIM HAZARDIMA”, 1996. godine

Petar B. Popovi}

Ro|en je na dan krsne slave grada, Pokrov Presvete Bogorodice, 1958.

godine u Kninu, gdje je poha|ao osnovnu {kolu. Srednju ma{insko-tehni~ku

{kolu zavr{io je u Bugojnu, a diplomirao na FNP-u u Sarajevu. Po povratku u

zavi~aj bavio se novinarstvom. Bio je dopisnik mnogih medija (onda{nje)

na{e zemlje ponosne i stalno zaposlen u gradskom radiju. Sa poslednje

funkcije-glavnog i odgovornog urednika Srpskog radio Knina i udru`enih

radio stanica Republike Srpske Krajine, jo{ ga niko nije smjenio.

Od avgusta 1995. godine je u egzilu u Beogradu. Folira da tu i `ivi. Pu{i

kad mo`e i pije {ta stigne.

Do sada jo{ ni{ta nije izdao. Objavio je tri knjige.

Centar de~jih letovališta vas

poziva da budete naši gosti u

kampu “Centar de~ih letovališ-

ta srpskoj Dijaspori” koji }e se realizo-

vati u Mitrovcu na Tari, od 01. do 10.

avgusta. Program je planiran za decu

od 12 do 15 godina. Kamp je pokriv-

en sredstvima iz projekta, a deca

samo pla}aju povratnu kartu do

Beograda. Kamp }e biti veoma

sadr`ajan, a mladi }e mo}i dosta da

nau~e o srpskom jeziku i }irili~nom

pismu, kulturnom, etni~kom i ver-

skom identitetu Srbije, kao i srpskim

obi~ajima.

Program }e se odvijati krozslede}e aktivnosti i radionice:

*Radionica – srpska istorija i

kulturno nasledje kroz vekove

*Radionica – srpski jezik i

knji`evnost – fonetsko-fonološki sis-

tem srpskog jezika, gramati~kih prav-

ila, konstrukcija re~enice, srpski pisci

iz školske lektire

*Srpska Pravoslavna Crkva o

verskom identitetu Srbije

*Poseta seoskom doma}i-

nstvu i pra}enje rada – mu`a krava,

priprema mleka za pravljenje sira i

kajmaka, priprema doru~ka, pita od

doma}ih kora, proja...

*Radionica veza – po za-

vršetku motiva na platnu nameniti

`eljenoj osobi kao poklon

*Pripremanje pasulja u zeml-

janom loncu na otvorenom prostoru,

sa našim kuvarom, sa kompletnim

postupkom rada: priprema, sakupl-

janje drva u šumi

*Prelo sa `enama iz kraja, sa

muškarcima koji krune kukuruz, sa

peva~kom grupom koja bi izvodila

tradicionalne pesme

*Poseta etno selu Sirogojno –

predstavljanje muških zanata:

ka~arski, kova~ki i grn~arski

*Ma~kat – kako se pravi pršu-

ta na srpski na~in

*Priprema srpske svadbe sa

svim zanimljivim, tradicionalnim

obi~ajima za ovo podru~je

*Izrada predmeta od

rogozine (pravljenje tradicionalne

srpske postelje od rogozine)

*Ru~na izrada predmeta od

ko`e

*Batik – oslikavanje predmeta

ili tkanine voskom i bojama

*Oproštajno ve~e uz truba~e i

logorsku vatru

Vaše je samo da kupite

povratnu kartu i popunite prijavu koja

se nalazi na našem sajtu www.cdl-

bgd.rs ili se prijavite koordinatoru u

vašem gradu. Dodatne informacije

mo`ete dobiti na

dusica.jelec@cdlbgd.rsO~ekuje vas jo{ mnogo izne-

nadjenja! Dragi naši, vidimo se na

Mitrovcu! Dobrodošli!

CENTAR DE^JIH LETOVALI[TA SRPSKOJ DIJASPORI

P O R U K E

23www.serbianmirror.comJul 2013.

DESET ^INJENICAIZ SRPSKE ISTORIJE1. Karlo Veliki je u 9. veku izdaojasnu naredbu: Ako ^esi napadnunjegovo Frana~ko carstvo da se

digne tre}ina vojske. Ali ako napad-nu Srbi, da se digne cela vojska.

2. Na komemoraciji Nikoli Tesli uNjujorku po njegovoj `elji svirana jesrpska rodoljubiva pesma “Tamodaleko”. Govorio je gradona~elnikNjujorka, Fjorelo la Gvardija, a sve jeprenosio Radio Njujork. Tesliniposmrtni ostaci su kasnije preneti uBeograd.

3. U Skadarliji je tridesetih godinaprošlog veka profesor Velike školeÐorde P. Jovanovi} pronašao lobanju“Beogradskog neandertalca”. Prvi“Beogradjanin” je dakle `iveo predalekih 40 – 70.000 godina.

4. Rimski bunar na Kalemegdanuzapravo nije rimski nego austrijski izidan je od 1717. do 1731. godine,a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrd-java bio je pravo tehnološko ~udo zato vreme.

5. Mošti Svetog Save nisu spaljenena Vra~aru nego na Tašmajdanu,otprilike tamo gde se danas nalazirestoran „Poslednja šansa”, a koji jeu to doba nazivan ^upina umka.

6. Vuk Karad`i} je 1861. godineimenovan po~asnim gradjaninomZagreba, a Povelja je iz poštovanja

prema srpskom velikanu napisana nanašoj }irilici!

7. Beogradsku mumiju je 1888.godine Had`i Pavle Ridicki poklonio

Narodnom muzeju u Beogradu.Mumifikovane ostatke egipatskogsveštenika Nesmina, stare 2.300godina je Ridicki kupio na svomputovanju u Egiptu. Nije ukradena ilioteta!

8. U Prvom svetskom ratu, Srbija jebila okupirana, vlada izmeštena, akralj u izbeglištvu, ali vrednost srp-skog dinara je sve vreme ostala sta-bilna, a kurs nepromenjen – 88franaka za 100 dinara.

9. Osamnaest dugih dana srpskivojnici su u Prvom svetskom ratupokušavali da osvoje Kajmak~alanod Bugara i na kraju uspeli, preuzi-

maju}i va`no strateško mesto.Osmatra~nica srpske Vrhovnekomande je posle rata prenesena uPionirski park ispred Narodne skupš-tine gde i danas ponosno stoji.

10. Srbija je prva zemlja koja je uEvropi posle Francuske ukinula feu-dalizam. Sretenjski ustav iz 1835.godine je bio toliko liberalan da je

Austrija tra`ila njegovo hitno ukidan-je, a ruski ambasador ga je pogrdnonazvao “francuskim semenom naBalkanu”.

11. (dodatak) U holu zgradeMedjunarodnog Crvenog krsta u�enevi se nalazi tabla sa natpisom:“Budi tako human kao što je bilahumana Srbija 1885. godine”.Postavljena je u znak se}anja na priz-nanje koje je ova organizacijadodelila srpskom Crvenom krstu zapomo} Bugarskoj, zemlji sa kojom jeSrbija bila u ratu.

P O R U K E

24 Jul 2013.

Sa tugom i `alo{}u javqamo da je u petak 21. juna 2013. godine

u 85. godini `ivota prestalo da kuca plemenito srce Smiqane Subotin

iz ^ikaga, ro|ene u Novom Be~eju,

od oca Dragomira i majke Gorinke Popov.

SSMMIIQQAANNAA SSUUBBOOTTIINN

11992288--22001133

DUBOKO O@ALO[]ENI:

]erka Milica Jovanovi}, unu~ad Milo{ Grmu{a, Danilo i Ksenija

Jovanovi}, brat Lazar Popov, kum Dimitrije Petrov sa suprugom

[teficom, bliski prijateqi Lana i Mi{a Petkovi}, dr Branka Pavlovi}

i dr Dra{ko Konstantinovi} sa decom: Petrom, Marinom i Aleksandrom,

Seka Kosti}, Radmila Martinovi} kao i ostala mnogobrojna rodbina,

kumovi i prijateqi u Otad`bini i Americi.

Za dodatne informacije mo`ete se obratiti SVETOJ GORI, srpskom

pravoslavnom pogrebnom zavodu u ^ikagu na telefon 773.588.2200.

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Za neke zemlje mo`da i nije tolikobitno takmi~enje, ali za Brazil jeizuzetno va`no, da okupljanje

reprezentacija: Brazila, Italije, [panije,Urugvaja, Meksika i ne{to slabijih: Japana,Nigerije i Tahitija na kupu Konfederacijaprotekne u najboljem redu i u svakomsmislu.

Tu se svakako podrazumeva itakmi~arski aspekt koji je veoma va`andoma}inu, koji mora da poka`e fudbalskomsvetu, da je u ovom momentu spreman dase izdigne iznad nivoa ne{to slabijih igarasvoje ekipe u poslednje vreme.Druga stvar jeste potreba da se poka`e idoka`e da ova zemlja ima kapacitet zaorganizovanje velikih takmi~enja i turnira,jer ne zaboravimo, da je do skoro bilo i tekako povuci-potegni oko renoviranja iotvoranja ~uvene Marakane simbola sport-skog Brazila.

Na ovom turniru u~estvuje osamekipa od kojih jedino Tahiti ne mo`e dara~una na Bog zna kakav u~inak, ali eto ion je tu. Brazil je ve} bio najbolji na ovomtakmi~enju i to tri puta, ali ni jednomnakon toga uspeha nije uspeo da bude isvetski prvak. Mo`da zato ne bi bilopametno staviti pare da }e pobednik kupaKonfederacija u Brazilu biti slede}e godinepobednik na svetskom fudbalskom prven-stvu u Brazilu. Sam kup Kofederacija jepo~eo da se igra u Saudijskoj Arabiji i todva puta, a zatim ga je preuzela Fifa. Alii tu je bilo lutanja u organizacijonom smis-lu po{to se najpre odr`avalo svake dvegodine, da bi kona~no pre{lo na igranjesvake ~etvrte godine od 2005.

Kup Konfederacija se odr`avagodinu dana pre Mundijala i veliki jepokazatelj koliko su ekipe spremne zaosvajanje titule svetskog prvaka. Kako sadastvari stoje Mundijal u Brazilu bi}e mo`dabez mnogih zvu~nih ekipa i nacija imnogih favorita za titulu. Veliko razo~aren-je je i Srbija, jer je ve} ispala i ne}e puto-vati u Brazil. Pored na{ih Orlova jo{ neko-liko redovnih u~esnika Mundijala pa ~ak ibiv{ih svetskih {ampiona, propusti}enajve}e fudbalsko takmi~enje na planeti.Kvalifikacije za Mundijal ulaze u zavr{nufazu. Isto kao i prethodnih godina najboljeselekcije Evrope: Nemci, Holandjani i[panci su furiozno protutnjali kroz svojegrupe i ve} posle {est odigranih me~evaoverili plasman za Brazil, pa mirno posma-traju kako se mnoge ~uvene selekcije mu~eda bi overile vize.

Isto su u~inile i azijske zemlje:Japan i Ju`na Koreja kao i Argentinaodnosno Tunis i Obala Slonova~e, a sig-urno mesto u plej-ofu overio je i NoviZeland {to se ne mo`e sa sigurno{}u re}iza SAD koje }e drhtati do poslednjeg kola

kvalifikacija. Medjutim, dvostruki svetski{ampion Urugvaj u najboljem slu~aju }eigrati bara`. Lo{e se pi{e i Meksiku koji se

nalazi na ivici ambisa, tako da bi mogli dapropuste tek ~etvrti mundijal za poslednje64 godine.

PAKAO I ZA

FRANCUZE

U Evropi iz me~a u me~ dogadja-ju se velika iznenadjenja. Tako su Turcibronzani sa svetskog prvenstva 2002. ve}ispali iz trke za Brazil. A {ampion Evropeiz 1992. Danska samo jo{ teoretski ostaje uigri. Kroz pakao bara`a pro}i }e ili neprvaci starog kontinenta Grci i Francuzikao mo`da iEngleska iPortugalija kojim~ak preti i direktnaeliminacija. Ako seto desi Mundijal }ebiti mnogosiroma{niji, pa sepostavlja pitanje:koga }emo mi togledati u Brazilu?

Po trenut-noj situaciji naovom Mundijalu uBrazilu bi}e mnogodebitanata, mo`da inajvi{e u istorijiovoga takmi~enja. Tako da se pored najpri-jatnijih iznenadjenja Bosne i Hercegovine imalene ali ponosne Crne Gore na put zaBrazil mogle bi da krenu Albanija i Izrael.Iz Azije Uzbekistan i Oman se nalaze nadomak plasman isto kao i Venecuela,

odnosno Afri~ke selekcije poput Konga,Zambije, Libije i Etiopije, pa ~ak i Panamaima dobre izglede da se prvi put nadje na

svetskom prvenstvu. Ako se ove prognozekoje su sa~injene na osnovu trenutnesituacije obistine, {ta bi to zna~ilo zakvalitet fudbala, a {ta za njegovu afirmaci-ju. Kvalitet bi u svakom slu~aju bio oset-no slabiji bar u prvobitnoj fazi takmi~enja,ali za popularnost fudbala u svetu ogromanpodstrek.

Neka bude {ta mora biti, jer jenama Srbima posle eliminacije u kvali-fikacijama sada sve jedno, pa ko ho}e nekagleda, a ko ne}e neka uklju~i kanal kojiemituje Sulejmana Veli~anstvenog, beznjega smo ludi.

Da ostavi-mo slatke mukeonima ~ije }e ekipeoti}i na prvenstvosveta, a mi da seokrenemo na{emjadu i sramoti i tekzavr{enom prvenstvuu fudbalu i ko{arci,rukometu, vaterpolu iodbojci i tako dalje.U nekim ligama suprvenstva zavr{ena ufer i sportskoj atmos-feri, jer je bolji pobe-dio, pobednici suslavili a pobedjeni

~estitali. To je lepota sporta i morala. Etoi mi umemo sportski i fer da se pona{amo.Na `alost u fudbalskoj i ko{arka{koj ligitoga nije bilo. Ali je zato bilo prljav{tine,nemorala, ru`nih re~i i samo zahvaljuju}iBogu nije bilo `rtava. Da li je to neko

namerno `eleo, neka nadle`ni organi dr`aveispitaju ako ona i postoji.

U sportu sam preko pedeset godi-

na, {to kao aktivan igra~, a kasnije kaotrener, ali ovakve bruke i blama`e nije bilo.Takve netrpeljivosti, prostakluka i nasiljanije bilo ni na vidiku ni u snu. Da sve budetu`nije, ru`nije i `alosnije potrudili su se neigra~i i gledaoci, ve} oni koji rukovodena{im najve}im srpskim brendovimaZvezdom i Partizanom. To je bila brukanad brukama. Ali na sre}u igra~i su seizdigli iznad prljave kampanje koju su imnogi pisani i elektronski mediji jo{ vi{epotpaljivali, odigrali me~ do kraja i takopokazali pravo lice sporta. Odigrali su me~dostojanstveno na kraju se izljubili i jednodrugima ~estitali.

Najsvetliji primer fer pleja bio jetamnoputi igra~ Crvene ZvezdeAmerikanac Skot koji je po zavr{etku utak-mice u{ao u svla~ionicu Partizana zagrliokapitena protivni~kog tima zagrlio i na srp-skom rekao: “^estitam brate bili ste bolji”.Nisu mu igra~i Partizana ostali du`ni, sviredom su ustali i srda~no zapljeskali zaistavelikom sportisti. Ovakvo pona{anje igra~ana terenu splasnulo je tenziju na tribinama,a rukovodstvo ova dva kluba ostavilo dacrvene, ako mogu da pocrvene od stida.Tako je zavr{eno takmi~enje za ovu godinuu dva srpsko najpopularnija sporta.

Nadamo se da }e divan primerovih divnih sportista i ljudi biti putokaz inavija~ima i rukovodstvu da oni `ele u ferigri da pokazu ko je bolji. Mr`nja jezabranjena u sportu, poru~ili su akteri naterenu. Hvala vam momci, jer }e va{primer vratiti hiljade novih zaljubljenika nastadion, a oni su potrebni svima.

25www.serbianmirror.comJul 2013.

26 Jul 2013.

F E L J T O N

Pavle Paja Jovanovi}, jedan od najve}ihsrpskih slikara, ro|en je 16. juna1859. godine u Vr{cu, kao prvi sin

oca Stevana, uglednog fotografa, i majkeErnestine, Francuskinje poreklom. MajkaErnestina je rano umrla, a Stevan se ponovoo`enio Marijom. Paja je imao jo{ petorobra}e i jednu sestru. Naslediv{i od oca tale-nat za slikanje, Paja je jo{ kao dete po~eo dacrta, najpre u tajnosti, kopiraju}i crkveneslike i provode}i sate u praznoj crkvi, kojuje smatrao svojim prvim u~iteljem.

Vr{ac, lepi grad koji je srpstvupodario mnogo istaknutih umetnika, ve} jebio poznat po majstorima ki~ice, kao {to suPavel \urkovi} (1772-1830) i ArsaTodorovi} (1767-1826), pa je PavleJovanovi} imao na koga da se ugleda.

No, i sre}a je bila na strani mladogumetnika. Ve} u 14. godini pro~ulo se da jePaja veoma talentovan, pa je ve} tada dobioi prvu narud`binu – da izradi kopije ikona izvr{a~ke crkve, po kojima bi bili izra|eni rel-jefi na novim zvonima koja su bila naru~enau Be~u. To je bio i jedan od na~ina da Pajaode na be~ku slikarsku akademiju. Kao jo{nesvr{eni srednjo{kolac, Paja je morao maloda se strpi i uzme ~asove kod profesoraMaholca. Kao Mahol~ev najbolji u~enik,Paja je zatim oti{ao na Akademiju u Be~u uaprilu 1877. godine, gde upisuje op{tislikarski kurs. U oktobru iste godine postajeredovni student, u klasi cenjenog slikara ipedagoga Kristijana Gripenkerla.

Redovne studije slikarstva zavr{ioje za tri godine (21. jula 1880), ali je nas-tavio da se obrazuje kod Gripenkerla naspecijalnom te~aju za istorijsko slikarstvo.Istovremeno se usavr{ava i u majstorskojklasi profesora Leopolda Karla Milera.

Paja Jovanovi} je ubrzo postao iveliki putnik, `eljan istra`ivanja i prikupljan-ja inspiracije. Tako je svaki raspust naBe~koj akademiji koristio da putuje poBalkanu, naj~e{}e odlaze}i na primorje i uCrnu Goru, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu,

isto~nu i ju`nu Srbiju, skiciraju}i utiske sasvojih putovanja do najsitnijih detalja kakobi upio `ivot naroda.

Sa tih putovanja nastala su mnogadanas klasi~na dela iz Pajinog opusa:„Ma~evanje”, „Guslar”, „U zasedi”,„Arbanas”, „Arnaut s ~ibukom”, „Izdajica”,„Umir krvi”, „Ranjeni Crnogorac”, „Borbapetlova”, a slava Paje Jovanovi}a ubrzo sepro{irila po celoj tada{njoj Evropi, kojoj suzbivanja na Balkanu bila jako zanimljiva.Godine 1882. Pajina slika „RanjeniCrnogorac” osvanula je na godi{njoj izlo`biAkademije u Be~u i zahvaljuju}i njoj dobioje carsku stipendiju.

Vest o velikom slikaru stigla je ido Engleske i tako je Paja Jovanovi} 1883.godine potpisao desetogodi{nji ugovor sagalerijom „Fren~” Toma i Hernija Valisa uLondonu, gradu u kojem po~inje da `ivi iradi 1884. godine. Londonci prihvataju Pajukao svog, njegove slike se prodaju za lepesume, {to mu obezbe|uje lagodan umetni~ki`ivot. Te iste godine Jovanovi}a opet ne dr`imesto i odlazi da `ivi u Minhen. Iz min-henske baze novac koji je zaradio koristio jeopet za putovanja po Italiji, [paniji, Maroku,Egiptu, Gr~koj i Turskoj, sti`u}i i doKavkaza.

Ve} tada svaka srpska ku}a imabar jednu reprodukciju Jovanovi}evih dela, aPaja Jovanovi} ulazi u istoriju ve} u 29.godini, kada postaje redovni ~lan Srpskekraljevske akademije. Sve~ano progla{enjeobavljeno je 1893. godine, kada je odr`ana iprva izlo`ba Jovanovi}evih slika u Beograduu Kapetan Mi{inom zdanju.

Nova faza u Jovanovi}evom radunastupa 1895. godine, kada se veliki umetnikokre}e istorijskim motivima, a 1896. nastajenjegova „Seoba Srba pod patrijarhomArsenijem III ^arnojevi}em”, posle devetmeseci mukotrpnog rada. Iz tog vremenapoti~u i „Bitka u Teutobur{koj {umi” i„Takovski ustanak” po narud`bini kraljaMilana Obrenovi}a.

Godine 1900. Paja Jovanovi} uParizu izla`e sliku „Krunisanje cara Du{anau Skoplju za cara Srba, Grka i Bugara”, zakoju osvaja zlatnu medalju. Godine 1902,prilikom boravka u Americi, naslikao jeportrete Mihajla Pupina i njegove }erke. Od1904. godine Paja Jovanovi} po~inje da sebavi i crkvenim slikarstvom, slikaju}iikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadui u crkvi u Dolovu, a usput slika i prizore iz`ivota Svetog Save, da bi se 1905. sasvimokrenuo portretima, slikaju}i umetnike, poli-ti~are, aristokrate i `ene. Paja je u `enamauvek nalazio lepotu, ~ak iako su modeli bilimanje privla~ni, zbog ~ega je trpeo o{tre kri-tike. Kada je po~eo Prvi svetski rat, Pajaodlazi da `ivi u @enevu, a izdr`avao se tako{to je slikao portrete tamo{njih bogata{a.

Godine 1917, 27. marta, PajaJovanovi} se o`enio u Budimpe{ti mladomBe~lijkom Herminom Muni Dauber.

Po okon~anju Prvog svetskog rataPaja neko vreme boravi u Beogradu, kadaslika portrete ~lanova vladaju}e ku}eKara|or|evi} – kralja Aleksandra i kraljicuMariju. Pred Drugi svetski rat odlu~io je danapusti Be~, u koji se uglavnom vra}ao sasvojih brojnih putovanja i preseli se uBeograd. Tu je proveo te{ke godine okupaci-je i prve poratne godine.

Paja Jovanovi} se vra}a u Be~1950. godine da bi re{io probleme sa imovi-nom, jer je u toku rata njegov ateljeoplja~kan, a biv{i vlasnik je poku{avao damu ga oduzme. Do kraja `ivota ostao je ube~kom stanu u Ulici Laudongase 67.

Paja Jovanovi} umro je 30. novem-bra 1957. godine u Be~u. Po izri~itoj `eljivelikog slikara, koji je u svom dugom vekuproslavio ime Srbije {irom sveta, urna sa nje-govim pepelom preneta je u Pajin voljeniBeograd. U sve~anoj sali SANU 13. i 14.februara 1958. godine odana je po~astposlednjem velikom umetniku stare garde.Godine 1970. u Beogradu je otvoren LegatPaje Jovanovi}a.

Paja Jovanovi} medju besmrtnicima

- Proteklog meseca je svetskoj javnosti predstavljenaknjiga „Uvod u umetnost 19. veka” jednog odvode}ih svetskih stru~njaka na ovom polju, ameri~keprofesorke Mi{el Fakos.Na ne{to vi{e od 400 strana prof. Fakos istra`ujedominantne tokove i pojave u istoriji umetnostidevetnaestog veka. Iako su problemi kojima seautorka bavi veoma slo`eni, oni su izneti na organskina~in, izuzetno dobro potkrepljeni u izvorima,stru~noj literaturi i temeljnom {irem razumevanjuistorije ideja i intelektualnih tokova ovog perioda. Svinavedeni fenomeni su od zna~aja za kontekstualizaci-ju i razumevanje umetnosti 19. veka i njen uticaj nakasnije tokove. Izuzetno iskustvo prof. Fakos kao pre-dava~a i istra`iva~a obezbedilo je da, i pored {irokogspektra tema kroz ~iju prizmu se posmatra umetnost19. veka, izlaganje bude kompaktno i metodolo{ki

besprekorno.Poseban zna~aj ove knjige kada se govori o na{ojumetnosti sastoji se u tome {to je me|u op{ti pre-gled svetske istorije umetnosti ovog periodauvr{}ena i slika Paje Jovanovi}a „Seoba Srba”, koja seina~e nalazi u zgradi Patrijar{ije u Beogradu. Analizasrpske umetnosti kroz prizmu „Seobe” PajeJovanovi}a ponu|ena je ~itaocu u okviru istra`ivanjaodnosa umetnosti i ra|anja nacionalnog identitetakao tipi~no devetnaestovekovnih pojava. U tom kon-tekstu je prof. Fakos dala pregled prilika u Francuskoj,Rusiji, Srbiji, Poljskoj, Finskoj i Ma|arskoj.Autorka daje kratak prikaz karijere Paje Jovanovi}a iuspehe koje je imao na studijama i kasnije sa svojimslikama u londonskim galerijama „Valis” i „Tut”. Sama„Seoba” je nastala kao porud`bina patrijarha GeorgijaBrankovi}a za milenijumsku izlo`bu u Budimpe{ti1896. godine, kojom je obele`avano 1.000 godinapostojanja Ugarske monarhije.

Seoba je predvo|ena patrijarhom Arsenijem IIIJovanovi}em (~iji lik zapravo predstavlja portret patri-jarha Brankovi}a), koji u ruci dr`i poziv cara LeopoldaI Srbima da se nasele na teritoriju Austrougarskemonarhije. Poziv je upu}en kao nagrada za srpskuhrabrost, po`rtvovanost i lojalnost be~kom dvoru.Ideja patrijarha Brankovi}a je bila da se poka`e kakoSrbi dolaze na teritoriju Austrougarskog carstva nekao izbeglice, ve} kao ponosan narod, kome i sambe~ki car ukazuje po{tovanje za njihov doprinos uborbi protiv Turaka.Jovanovi} zapravo pravi svojevrstan paradni portretsrpskog dru{tva. On predstavlja sve dru{tvene slo-jeve: seljake, vojnike, aristokratiju, sve{tenstvo...Slika je trebalo da svedo~i kako svojom ikonografi-jom i stilom, tako i svojim monumentalnim dimenzi-jama (580x380 cm) o tragi~noj i slavnoj pro{losti, kaoi o zna~aju sticanja nezavisnosti 1878. godine.Dr Davor D`alto, jul 2011.

D R U G I O PAV L U J O VA N O V I ] U

1859. Paja Jovanovi} ro|en je u Vr{cu 16. junakao sin fotografa Stevana Jovanovi}a i Ernestine(ro|ene Deot). 1873. U svojoj ~etrnaestoj godini dobija

porud`binu od vr{a~ke crkve za izradu crte`aikona, za koje je dobio zna~ajne pohvale.Upisuje {kolu crtanja kod profesora Maholca.1880. Zavr{ava redovne studije slikarstva. Nakon

studija nastavlja da se usavr{ava kod profesoraKristijana Gripenkerla i Leopolda Karla Milera. 1882. Dobio je prvu nagradu be~ke akademije

i carsku stipendiju za sliku „Ranjeni Crnogorac”.1883. Odlazi u London da `ivi. Posle Londona

`ivi u Minhenu, zatim u Parizu, da bi se kona~novratio u Be~. 1884. Postaje dopisni ~lan Srpskog u~enog

dru{tva.1888. Postaje redovan ~lan Srpske kraljevske

akademije.1895. Dobija porud`binu od patrijarha Georgija

Brankovi}a i odbora Crkvenog sabora SremskihKarlovaca da naslika veliku istorijsku kompozici-ju „Seoba Srba pod Arsenijem III ̂ arnojevi}em”.U narednom periodu slika brojne kompozicije saistorijskom tematikom: „Bitka u Teutobur{koj{umi”, „@enidba hercoga Ferija IV s JelisavetomHabzbur{kom”, „Takovski ustanak” (poporud`bini kralja Milana Obrenovi}a),„Progla{enje Du{anovog zakonika”, „Krunisanjecara Du{ana”; oslikava ikonostase Saborne crkveu Novom Sadu i ikonostas crkve u Dolovu i slikaciklus `itija Svetog Save i jo{ nekoliko scena zaSabornu crkvu u Sremskim Karlovcima.1900. Za svetsku izlo`bu u Parizu {alje sliku

„Krunisanje cara Du{ana”, za koju dobija zlatnumedalju.1903. Odlazi na dvor crnogorskog kralja, gde

slika portrete kraljevske porodice: portretprinceze Milice, prestolonaslednika Danila i kral-ja Nikole.1905. Po~inje sve ~e{}e da se bavi slikanjem

portreta po narud`bini.1910. Na poziv kralja Petra prvi put dolazi u

Beograd, za koji }e ostati vezan celog `ivota.1914. Seli se u @enevu, gde provodi ratne

godine slikaju}i portrete uglednih ljudi.1917. @eni se Herminom Muni Dauber.1939. Pred Drugi svetski rat napu{ta Be~ i nas-

tanjuje se u Beogradu, gde provodi ratne godine.1950. Vra}a se u Be~ iz finansijskih razloga.1957. Paja Jovanovi} umire 30. novembra u

Be~u. Urna sa njegovima pepelom preneta je uBeograd.1970. U Beogradu je otvoren Legat slikara Paje

Jovanovi}a.

Najzna~ajnije uloge:

Z A K O N

[ta je Apostille potvrda, po komosnovu se izdaje i koji organi uR.S. su nadle`ni za njeno izdavan-

je?Apostille potvrda je formalnost

koja se zahteva umesto legalizacije (overa-vanja) javnih isprava u medjunarodnompravnom saobra}aju kojom se potvrdjujeverodostojnost potpisa, svojstvo potpisnikajavne isprave i istinitost pe~ata ili `igakojim je isprava snabdevena.

Apostille potvrda izdaje se naosnovu Ha{ke konvencije o ukidanjupotrebe legalizacije stranih javnih ispravaod 5. oktobra 1961. godine. Nadle`niorgani za izdavanje Apostille potvrde suop{tinski sudovi, za javne isprave izdate napodru~ju tih sudova.

Ukoliko se dokumenta (javneisprave) izdata u Srbiji koriste u dr`avamapotpisnicama Ha{ke konvencije o ukidanjupotrebe legalizacije stranih javnih ispravaod 5. oktobra 1961. godine (“Sl. list FNRJ”br. 10/62 – dodatak Medjunarodni ugovorii drugi sporazumi), potvrdu njihove vero-dostojnosti izvr{i}e predsednik suda, iliovla{}eni sudija nadle`nog op{tinskog suda,svojim potpisom i pe~atom suda. Op{tinski(osnovni) sud je nadle`an za overu doku-menata koje su izdali organi sa sedi{tem napodru~ju tog suda.

Overa po Ha{koj konvenciji vr{ise na samom originalnom dokumentu ili na

njegovom dodatku. Obrazac potvrde poseb-no je propisan Ha{kom konvencijom iizradjen kao {tambilj u koji se upisujuodredeni podaci (potvrda “Apostille”).

Potvrda ({tambilj) ima oblikkvadrata sa stranom od najmanje 9 san-timetara i sastavljena je na slu`benomjeziku one vlasti koja je izdaje. Navodikoje ona sadr`i mogu biti sastavljeni nanekom drugom jeziku, ali naslov “Apostille(Convention de La Haye du 5. octobre1961.)” mora da glasi na francuskomjeziku. Potvrda, propisno ispunjena, potvrd-juje verodostojnost. Potpis i pe~at na potvr-di oslobodjeni su bilo kakve dalje overe itako overen dokument je podoban zaupotrebu u svim dr`avama potpisnicamaHa{ke konvencije.

Ha{ka konvencija ne primenjujese na administrativne isprave koje seodnose na neki trgovinski ili carinski posaoi na isprave koje su izdali diplomatskokonzularni predstavnici.

U skladu sa ~l. 6. stav 1. Ha{kekonvencije, svaka dr`ava ugovornica slo-bodna je da odredi odgovaraju}e organevlasti, nadle`ne za izdavanje potvrde

“Apostille”.Postojanje bilateralnog ugovora

kojim se javne isprave oslobadjaju bilokakve legalizacije isklju~uje primenu Ha{kekonvencije i potrebu overe “Apostille”pe~atom. (^l. 3. stav 2. Ha{ke konvencije.)

UVOZ LOVA^KOGNAORU@ANJA U R. SRBIJU

Unos i tranzit oru`ja od stranefizi~kih lica u Republiku Srbiju je zabran-jen, osim kada se radi o lovu organizo-vanom preko ovla{}enih organizacija(Lova~ki savez).

U skladu sa va`e}im propisima,uvoz oru`ja i municije od strane fizi~kihlica mogu} je samo po prethodno pribavl-jenoj dozvoli nadle`nog organa.

UNO[ENJE KU]NIH LJUBIMACA TOKOM

TURISTI^KOG BORAVKAILI TRANZITA

Ukoliko putujete kao turista uSrbiju ili ste u tranzitu, za uno{enje ku}nihljubimaca potrebno je veterinarsko uveren-

je o poreklu i zdravlju `ivotinje, izdato odstrane nadle`nog organa zemlje porekla.

Dokument treba da bude preveden i na srp-ski jezik.

Prilikom unosa pasa i ma~aka,`ivotinje mora da prati medjunarodna vet-erinarska potvrda (sertifikat) ili paso{ ukojem se potvrdjuje da su `ivotinje:

1. trajno obele`ene mikro~ipom kojiispunjava ISO standard 11784 i 11785 ili suobele`eni jasno vidljivim tetovir brojem;

2. vakcinisane protiv besnila akose radi o `ivotinji starijoj od tri meseca. Uslu~aju prve vakcinacije protiv besnilamora da protekne 21 dan da bi `ivotinjemogle da se uvezu;

Ukoliko se unose `ivotinje koje sumladje od tri meseca i nisu vakcinisaneprotiv besnila, mogu se uvesti:

– ukoliko se na osnovu prilo`enedokumentacije mo`e utvrditi da od rodjen-ja nisu menjale boravi{te i nisu bile u kon-taktu sa divljim `ivotinjama koje su moglebiti inficirane besnilom, ili

– ako se uvoze zajedno samajkom od koje jo{ uvek zavise.

Za doma}e glodare i krzna{icepotreban je dokument (veterinarsko uveren-je) kojim }e ovla{}eni veterinar da potvrdida je zemlja porekla `ivotinje slobodna odtularemije najmanje godinu dana unazad,kao i da u krugu polupre~nika 50 km odmesta boravka nije bilo slu~ajeva besnila,TBC, pastereloze, bruceloze i miksomatozeza poslednjih {est meseci.

Za egzoti~ne i ukrasne ptice,akvarijumske ribice i ostale `ivotinje potre-ban je dokument (veterinarsko uverenje)kojim }e ovla{}eni veterinar da potvrdi dasu klini~ki zdrave, kao i da poti~u iz kra-jeva gde ne vladaju zarazne bolesti koje semogu preneti.

@ivotinje koje turisti unose uSrbiju ili ih prevoze preko teritorije Srbijene podle`u karantinu, ali podle`uobaveznom pregledu od strane grani~neveterinarske inspekcije, bez obzira {toposeduju odgovaraju}e veterinarsko uveren-je. Za izvr{eni pregled od strane grani~neveterinarske inspekcije napla}uje sepropisana taksa.

LEGALIZACIJA JAVNIH ISPRAVA U MEDJUNARODNOM PRAVNOM SAOBRA]AJU

27www.serbianmirror.comJul 2013.

28 Jul 2013.

P O R O D I C A

Priprema:O~istite svih osam glavica luka od opni i sa svake glavice odstranite obepovr{ine. Barite ih deset minuta. Kad se ohlade, pa`ljivo izvla~ite opneluka iz sredine i redjajte ih u posudu. Od osam glavica trebalo bi da budeoko 24 opni luka, s tim {to }ete one male iz sredine sitno iseckati ipome{ati sa mesom, usitnjenim paradajzom, obarenim pirin~em i {oljicomulja. Sve to izme{ajte i posolite po `elji, pa tom masom punite luk. U{erpi, na malo masno}e, ispr`ite sitno iseckane dve glavice luka, dvaparadajza, seckani per{un i ka{iku crvene paprike. Posolite i sve to me{ajtedesetak minuta na tihoj vatri, sklonite, pa preko toga poredjajte punjeniluk. Nalijte {oljom mlake vode i kuvajte na tihoj vatri 90 minuta. Na svakih30 minuta dodajte {olju mlake vode.

Nacionalni kuvarKrenuli smo sa serijom tekstova kako bi saznali šta se kuva u

Srbiji! Svakoga meseca, serviramo vam najzanimljivija tradicionalna, zaboravljena, tipi~no srpska jela.

Vodimo vas kroz dvanaest regiona Srbije i donosimo srpske specijalitete.

S juga ljute papri~ice, roštilj, ajvar, sa zapada kajmak i pršut, izŠumadije kiseli kupus, sa istoka ka~amak sa sirom, a sa severa

štrudla s makom. Pred vama su najbolja srpska jela, riznica gastronomskog blaga Srbije.

R a { k a o b l a s t

Sagan dolma

Potrebno je:- 1.5 kg d`igerice (jagnje}a bela, crna ili srce ili tele}a d`igerica)- 1.5 kg mesa sa kostima (jagnje}eg, mladog tele}eg)- {oljica pirin~a- 4 glavice crnog luka, - ka{i~ica crnog bibera - masno}a po `elji

Jahni jaPriprema:Operite d`igericu, o~istite je, posolite i stavite da se bari. Meso takodjeoperite, isecite, posolite i kuvajte pola sata. Pirina~ skuvajte. Prokuvanud`igericu izvadite iz vode, a kad se ohladi, ponovo je o~istite i isecite na sitnekocke. U iseckanu d`igericu dodajte po ka{i~icu bibera i soli i suvog biljnogza~ina po `elji. Na masno}iispr`ite sitno seckani luk,dodajte d`igericu i nas-tavite da pr`ite jo{ desetakminuta. Nakon togaume{ajte kuvani pirina~. Utepsiju ili pleh stavite masuod d`igerice i pirin~a, panalijte ~a{om i po vode u kojoj se kuvalo meso. Preko toga poredjajtekomade mesa, prekrijte folijom i stavite u zagrejanu rernu. Kr~kajte oko dva ipo sata na temperaturi od 150 stepeni. Jahnija je ukusnija ako se sprema uzemljanom sudu.

ISTRA@IVANJE NA LJUDIMA POTVRDJUJE MO] DJUMBIRA

U BORBI PROTIV RAKAAutor: Irena Dujmu{i}

Unau~nom svetu, ni{ta nije ~injeni-ca ukoliko nije podvrgnuto testi-ranju sa strogim standardima.

Nasumi~ne, dvostruko slepe placebo studi-je smatraju se ~vrstim dokazima. One sevr{e na ljudima i na takav na~in da sesmanjuju {anse da bi rezultati mogli bitisamo anomalija. Stoga i ova studija pred-stavlja dokaz o lekovitoj mo}i djumbira,

kao super hrani za borbu protiv raka.Za potrebe ove studije, uklju~ena

je grupa od 20 ljudi za koje se smatralo daimaju visok rizik od raka debelog creva.Pacijenti su nasumi~no postavljeni u dvegrupe, 10 koji su primali suplementdjumbira i 10 koji su dobili placebo.

Tokom 28 dana, obe grupe supodvrgnute tretmanu. Grupa koja je uzi-mala djumbir, primala je koli~inu od 2grama djumbira. Tada su svi podvrgnutirigoroznom testiranju za markere kojiukazuju na visok rizik od raka debelogcreva. Potom je uradjena biopsija te suuzeti uzorci krvi. Ono {to su nau~niciotkrili je da su oni, koji su uzimali djumbir,imali znatno bolje nalaze od grupe koja jeuzimala placebo.

Kao zaklju~ak nau~nici navode:“djumbir mo`e smanjiti {irenje u normal-nom pojavljivanju kolorektalnog epitela ipove}ati apoptozu i diferencijaciju u odno-su na proliferaciju.” [ta to zna~i?Uglavnom, da djumbir mo`e smanjiti pro-cenat {irenja raka.

Jedan od na~ina konzumacijedjumbira, osim kao dodatka hrani, mo`emokoristiti i ~aj djumbira ili ga dodati u bilokoji ~aj kao dodatak.

Neka vas ne zbuni {to su zapotrebe studija uzimali suplement odnos-no ekstrakt djumbira. Iako je cela biljkaili plod uvek bolja od ekstrakta, zbog toga{to se sastojci unutar biljke medjusobnopoja~avaju ili se poni{tavaju {tetna delo-vanja nekih sastojaka, studije s ekstrakti-

ma samo potvrdjuju lekovitu mo} nekebiljke. Ina~e se za potrebe nau~nihistra`ivanja uzimaju ekstrakti, na taj na~insmo i doznali sve o lekovitosti djumbira injegovim mo}ima u le~enju raka, dije-betesa, `elu~anih bolesti, upala, menstru-alnih bolova, zra~enja, gihta i reumatskihoboljenja, mu~nina, prehlada i gripa te dadjumbir poseduje antibiotska i antifungal-na svojstva.

Prethodne studije provedene nami{evima su takodje dokazivale mo} gin-gerola, glavnog sastojka djumbira, koji jeizmedju ostalog zaustavljao rast i progre-siju tumorskih stanica prostate, debelogcreva ili jajnika. No studije na `ivotinja-ma neminovno uklju~uju i njihovomu~enje, koje je u ovakvim biljnim,dobro poznatim slu~ajevima koji sekoriste ve} nekoliko hiljada godina usvrhe le~enja, potpuno nepotrebno.Nau~noj zajednici su potrebna ovakvaistra`ivanja provedena na ljudima kako bise samo njima potvrdila nama dobro poz-nata ~injenica – da priroda le~i.

PONUDE ZA POSAOTra`e se voza~i za taxi, regularna voza~ka dozvola na

predgradju ^ikaga (north/northwest suburbs)zarada $700-$900 nedeljno

312-217-7755

Owner Operators Needed,Excellent Pay,Niles IL

Phone: (708) 888 0080 ----------------------------

PRODAJA

Prodaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,ukupno - neto povr{ine 230 m2

bruto povr{ine 300 m2Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2

Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora, 63 m2 plus gara`a.

100 borova na placu od 20 ari plus {uma od 80 ari.Telefon: 773-871-7458, Radmila

STAN NA PRODAJUProdajem dvosoban (one bedroom) stan, uknji`en na 49m2 saterasom u strogom centru Beograda - Kosovska 11. Zgrada je

gradjena 1922, vrlo solidno sa 3m plafonske visine.Polovina zgrade je Hotel “Union” sa ulice, a druga polovina

zgrade do koje se dolazi kroz hodnik je stambena, od 3 sprata plus potkrovlje. Stan ima lep raspored prostorija i

mo`e se lako adaptirati. Lokacija - strogi centar - 100m od Terazija.Mo`ete me kontaktirati na : 381113238025

ili mob. : 065 4342172E-mail : 3glisa11@gmail.com

29www.serbianmirror.comJul 2013.

M A L I O G L A S I

^ E S T I T K E

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNNProti Aleksandru Ivanovi}u

ZA ]UPRIJU

Sre}an rodjendan dragoj Ma{i Maljkovi}, i njenom tati Damiru,

`eli Marijana i redakcija Ogledala.

Z A B E O G R A DSre}an rodjendan Ivani

Matijevi}, dug `ivot punradosti i uspeha `ele Marko,

Ma{a i Slavica sa svojima iz ^ikaga.

Dragom tati Zoranu, sre}an ro|endan `eli njegovsin Filip i redakcija Ogledala.

Sre}an rodjendan, Jasmini Maksovi}, dug i sre}an `ivot `eli Slavica sa redakcijom.

30 Jul 2013.

V E D R A

NNAA[[AA MMLLAADDAA TTEENNIISSEERRKKAA

AAFFOORRIIZZMMII -- AAFFOORRIIZZMMII

SSUUDDOOKKUU

- Komunisti u Srbiji ne mogu da sevrate na vlast. Zato {to nisu ni oti{li.- Bi}emo na konju. Kada se re{imomagaraca.- Ne iznosimo vi{e prljav ve{, jersmo ostali i bez ga}a.- Srbija mo`e da hrani celu Evropu.Ali to {to mi najvi{e proizvodimo,nije za jelo.- Ne stidim se da ka`em da sam

Srbin. Meneni~ega nije

sramota.- Narodnema{ta datra`inaulici.

Kontejneri su potpuno prazni.- Radnici su stupili u generalni{trajk, ali to se ni najmanje nijeodrazilo na proizvodnju u na{ojzemlji.- Pred Ha{kim sudom svako je nevin,sve dok se ne doka`e da je Srbin.- Sve smo poku{ali da ne potonemo.Osim da plivamo.- Ako samo sloga Srbina spasava,onda nam nema spasa.- Nije dobro da bude vi{e kandidata.Zato {to Srbi uvek izaberu najgoreg.- Srbi su nebeski narod. Ostali subez zemlje.- Nije se vojska povukla sa Kosova,nego napreduje prema Vojvodini.- Na{i generali su izuzetak. Oni niposle bitke nisu pametni.- Mi ~vrsto stojimo na branikuotad`bine. Samo branik stalno pomer-

amo.- Ne mo`e sada svaka budala davodi dr`avu. Ve} samo ona kojaje u vladaju}oj partiji.- Ludaci kod nas ni{ta neumi{ljaju. Oni su stvarnopredsednici, premijeri, ministri,

direktori, na~elnici...- Dobro je {to na{i politi~ari sve~e{}e idu u inostranstvo. Lo{e je,medjutim, {to se vra}aju.- Oko zastave ne mo`emo da seslo`imo. Ali, da smo usrali motku,svi se sla`u.- Stavili smo ta~ku na kriminal. Palamuva na medveda.- Policija u stopu prati kriminalce. Aneke je ~ak i pretekla.- Od svih zanimanja, u Srbiji sunajtra`eniji kriminalci.- Moram i da pohvalim na{u vladu:Najvi{e je uradila na planu kriminala.- Sudi se i nevinima. Pred zakonomsu svi jednaki.- Doktore, da li sam daltonista? Nevidim razliku izmedju crvenih i `utih!- Obe}ali su nam {vedski standard.Od tada se mnogo Srba iselilo u[vedsku.- Ostvarili smo parolu: Svi Srbi ujadnoj dr`avi.- Zahvaljuju}i vlastima, srpskaomladina odli~no `ivi. U Americi,Kanadi, Nema~koj, Novom Zelandu i[vajcarskoj.

31www.serbianmirror.comJul 2013.

P O R U K E

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

Subota, 20. jul u 20 ~asova.

Nakon predstave

dru`enje uz muziku

La Kampanela

Nakon predstave

dru`enje uz muziku

La Kampanela bend

i gosti solisti.

Ne propustite ovu

predstavu koja je do`ivela

velike ovacije i velike

pohvale publike.

448 W. Barry Ave. Chicago

Ulaz $20

Rezervacije na tel:

773.744.0373

Parking na Brodvej ulici.