VREMEPLOV - HRONOLOGIJA ORU@ARA OD DECEMBRA 2001 35.pdf · VREMEPLOV - HRONOLOGIJA IZ 35 brojeva...

2. ORU@ARI Decembar, 2012.

Oruàri broj 1 - Decembar 2001Oruàri broj 1 - Decembar 2001

Ne govore istinu oni koji tvrde da je strani kapital obeshrabren radni~kim pravimakoja imaju na{i radnici. Strani kapital prvenstveno gleda mnoge druge stvari kada èlinegde da investira. On odlu~uje na osnovu toga kakve su carinske stope, poreske stope,mogu}nost transfera kapitala, a onda gleda i radno zakonodavstvo. Wemu garantovanoodgovara institucija kolektivnih ugovora da bi on uspostavio propozicije izme|u sebe irada zbog socijalnog mira.

Bez socijalnog programa nema ni tranzicije ni reforme. To je azbuka, to je prvi korakreformi. Vlada nije to uradila, a stalno se hvali kako je to uradila u "Zastavi". Tamo suoni pocepali sindikate, napravili su 9-10 organizacija i time su stvorili haos. Tamo jeu stvari i bio najve}i pritisak. To je takav sistem u kome se radikalizovana baza sudarasa birokratizovanim vo|stvom i ne moè da pro|e, onda pravi novi sindikat da bi gapresko~ila.

Milenko Smiqani}

VREMEPLOV - HRONOLOGIJA ORU@ARA OD DECEMBRA 2001VREMEPLOV - HRONOLOGIJA ORU@ARA OD DECEMBRA 2001

Oruàri broj 2 - Mart 2002Oruàri broj 2 - Mart 2002

Namenska je bila zdrava firma i ranije,samo sada su vam potrebne nove tehnologije,trebaju nove investicije, trì{ta i mislimda tu ne bi trebalo da bude nekih ve}ihproblema. [to se ti~e celog Kragujeva~kogregiona, ja tu gledam sa puno optimizma jer je on region koji }e zbog svog geografskogpoloàja i blizina saobra}ajnica i zale|a koje je vrlo interesantno za mala i sredwapreduze}a, biti jedan od regiona koji }e se najbrè razvijati.

Mislim da i tu ima ne{to da se popravi u na{oj zemqi i uz onaj prvi deo koji sampomenuo, a to su investicije, nove

tehnologije i otvarawe trì{tatreba da bude dovoqno za na{razvoj.

Dr Zoran \in|i}

RADNICI ”NAMENSKE”NAJTE@E SMO PREGRMELI !

Oruàri broj 3 - Jun 2002Oruàri broj 3 - Jun 2002

Promena vlasni{tva jeste vaàn korak u radu i razvoju preduze}a, pod uslovima dapreduze}e dobije sve` kapital, da se odrì realna zaposlenost, da se osposobe imodernizuju kapaciteti, da se ostvari prodor na nova trì{ta i da se promenom ciqevai strategija preduze}e boqe pozicionira u svom okruèwu. Na ovaj na~in, izvr{enapromena vlasni~ke strukture ne}e doneti koristi ni dràvi, koja je ve}inski vlasnik, nizaposleni koji su "vlasnici" kapitala. Mislim da je mnogo zna~ajniji problem "Namenske"onaj koji se ti~e modernizacije tehnologije i izlaska na svetsko trì{te sa sportskim ilova~kim oru`jem, s obzirom na stawe doma}eg trì{ta i ograni~ewa ulaska nainotrì{ta (kroz carinu i druge namete). Tu je "Namenskoj" potrebna pomo} dràve.Poru~ujem radnicima "Namenske" da kroz sindikat deluju jedinstveno i sa jasnimzahtevima i stavovima u pregovorima sa svojim poslodavcima. Dobro organizovanisindikati su snaàn partner u pregovorima ~ija re~ mora da se slu{a i po{tuje. Ubudu}nosti ja~a}e uloga sindikata u promovisawu i za{titi radni~kih interesa i prava.Me|utim treba znati, da prava i su{tinska akcija sindikata dolazi do izraàja, presvega, u fazi pripreme zakonskih projekata dràvnih uredbi i odluka..

Dr @ivadin Stefanovi}

Oruàri broj 9Oruàri broj 9- Januar 2004- Januar 2004

U Gorwem Milanovcu samimao prvi put priliku dase sretnem sa radnicimanamenske. Ja sam ya vasznao iz onih ranijihvremena kad ste bilidovoqno hrabri i dovoqnosvesni da sebe ipojedina~no i kao kolektivsindikata, stavite ufunkciju toga da se uSrbiji ne{to po~ne damewa na boqe. Ja i danasmislim da smo mi na

istom putu, samo su nam uloge druga~ije.Sigurno je da izme|u poslodavaca i sindikata, a

u va{em slu~aju je dràva poslodavac, nikad nemapotpune harmonije, yato i postoje sindikati, alilo{e je i}i na to da postoje sukobi, treba i}i nato da postoje razlike koje moramo stalno dauskla|ujemo.

Zoran @ivkovi}

Oruàri broj 10 - Maj 2004Oruàri broj 10 - Maj 2004

[to se namenske ti~e, vrloodgovorno kaèm da uz politikuVlade koja sutra zna~i pojavqivaweproizvoda namenske tamo gde ihsada nema, vrlo kvalitetnihproizvoda, {to je jako bitno, viimate re{en problem namenske.

Zato {to ona ima vrlo kvalitetneradnike, koji su sa~uvani potpuno, ivrlo kvalitetne proizvode. Naravnoneka ulagawa u opremu, koja je

moramo da priznamosvi, prili~no zastare-la, moraju da predstoje,ali bez obzira na takvuopremu imate izvan-redan kvalitet.

Veroqub Stevanovi}

Decembar, 2012. ORU@ARI 3.

G o d i n a o d g o v o r n o s t i p r e d n a m a

Izdava~: Sindikalna organizacija Zastava Oru`je. Za Izdava~a: Dragan Ili}, Glavni urednik:Katarina Jakovqevi}, Pomo}nik urednika: Dragan Stamenovi}, Saradnici: Jasna Milanovi},Dragoqub Mijailovi}, Marija Milo{evi}, Nada Jeli}, Tehni~ka redakcija: Veroqub Jeci},Neven Petrovi}, naslovna strana i korice: Milo{ Popovi}, fotografije: RadosavMiladinovi}, Dejan Marinkovi} Ilustracija: Zoran Ivanovi} i Vladan Arunovi}, Adresa:Kosovska 4, Tel./faks: 034/323-059, e-mail: [email protected] WEB: www.oruzari.org

a sve radnike Zastava oru-`je godina koja prolazioste}e zabeleèna kao godi-

na velikog upo{qavawa. U tomperiodu je proizvedeno i proda-to robe za oko 2,5 milijaridinara koja je izvezena na ino-strana trì{ta. Pored vojnognaoruàwa veliki rast potra`weje i za lova~kim i sportskim oru-`jem.Takav trend je obeleìo kraj ove

godine, a izvesno je da }e takobiti i naredne godine. Sada sesa sigurno{}u moè re}i da sle-de}a godina za na{u fabrikuzna~i godinu pune uposlenostikoja je bazirana na potpisanimugovorima, u najve}em procentuza ameri~ko trì{te. Ugovorenesu velike koli~ine poluautoma-tskih pu{aka u razli~itimvarijanatama, pi{toqa, karabi-na, malokalibarskih pu{aka itd.

vakva situacija potvr|ujedobru trì{nu poziciju fa-brike, za ~ijim proizvodi-

ma se iskazuje potra`wa nanajzahtevnijem svetskom trì{tu.To je naro~ito zna~ajno uzimaju}iu obzir okolnosti da u Srbijiima malo proizvoda koji mogu dase izvezu, na|u kupca, zadovoqewegovu potrebu i o~ekivawa.Takva izvozna orijentisanostdoprinosi smawewu deficitakoji na{a zemqa svake godineostvaruje u razmeni sa inostra-nstvom.

Oteèvaju}a okolnost je {to }eplaniranu proizvodwu pratitipove}ani tro{kovi zbog zasta-

Z rele opreme, zbog ~ega se zna~a-jno uve}avaju i tro{kovi odrà-vawa. Pove}awe zastoja smawuje

stepen isko-r i { } e w akapaciteta ,{to moè bi-ti uzrok pro-duèwa roko-va isporuke.Problem za-

s t a r e l o s t iopreme jeizraèn up r o c e s ut e r m i ~ k eo b r a d e ,pogonima zaproizvodwucevi, proi-zvodwu kunda-ka, kao i dru-

goj opremi zam a { i n s k uobradu. Tako|e,

nedostaju investicije za novetehnologije, a ulagawa u istra-ìvawe i razvoj gotovo da nepostoje. Na{a nastojawa sapredstavnicima pro{le Vladesu i{la u pravcu da argumenti-ma i ~iwenicama pokaèmo pe-rspektivnost i opravdanostovakve vrste proizvodwe, alinije bilo dovoqno razumevawa,pa su izostale i investicijeprema fabrici koja ima pro-izvod za svetsko trì{te.

a druge strane, ulagana suvelika finansijska sre-dstva u druga preduze}a,

privatna i dràvna, koja nisuimala nikakvu perspektivu, amnoge fabrike i projekti danasstoje kao dokaz proma{enostiinvesticija i lo{e donetihodluka. Takvirazgovori naso~ekuju i sa pre-dstavnicima no-ve Vlade u ciqushvatawa dainvesticije ufabriku mogu do-neti prosperi-tet, uvaàvaju}i~iwenicu da jeVlada donelaodluku da je fa-brika od strate-{kog zna~aja zaodbranu zemqe.

Nedostatak in-vesticija se di-

Dragan Ili}predsednik Sindikalne organizacije

O

rektno reflektuje na usloverada, pa se moè re}i da pove-}ana uposlenost u sve lo{ijimradnim uslovima izaziva sveve}i broj teìh poreda, tako daveliki broj radnika ne moè dase vrati na radna mesta uproizvodwu zbog posledica kojesu uzrokovane povredama naradu. Iz tog razloga }e Sindi-kat nastojati da se pove}a naba-vka za{titnih sredstava, jer jezapaèno da je za slede}u godi-nu planiran iznos sredstavanedovoqan za kupovinu HTZopreme, kako bi radnici dobiliodgovaraju}u za{titu. Ve}a ula-gawa u za{titnu opremu zna~i}emawe povreda, i mawe novcakoji fabrika ispla}uje radnici-ma za {tetu po tom osnovu.

astupaju}a godina zaSindikat ne}e biti godinaborbe za posao, ve} na-

stojawa da se posao ravnomernorasporedi na sve radnike ufabrici. Samo angaòvawemsvakog pojedinca na pravi na~inmoèmo do}i do zajedni~kogciqa koji }e nam omogu}itirealizaciju potpisanih ugovora.Takvi ciqevi se ne mogu spro-vesti, bez aktivne uloge mena-xmenta fabrike. Najve}a odgo-vornost }e biti na generalnomdirektoru i izvr{nom direkto-ru koji moraju da spre~e svakuinertnost, nerad i opstrukciju uizvr{ewu postavqenih zadata-ka.

Zato }e slede}a godina bitigodina odgovornosti za sve oneod ~ijih }e odluka zavisitikrajwi rezultat koji se zoveispuwewe ugovornih obaveza.

N

S


Oruàri broj 11 -Oruàri broj 11 -Avgust 2004Avgust 2004

Dakle, mi }emo sasvoje strane u~initi sveda stvorimo uslove davojna industrija uspe{noposluje, naravno onda vimorate da imate qudekoji su stru~ni i sprem-ni da zasu~u rukave kakobi tu {ansu iskoristili.Zna~i mi moèmo samoda vam pruìmo {ansu,ali ipak da li }eteuspeti ili ne, zavisi odsposobnosti i energijekoju }e qudi na ~eluvojne industrije ispoqi-ti u ovom periodu.

Prvoslav Davini}

VREMEPLOV - HRONOLOGIJA IZ 35 brojeva ORU@ARAVREMEPLOV - HRONOLOGIJA IZ 35 brojeva ORU@ARA

Oruàri broj 14Oruàri broj 14- Maj 2005- Maj 2005

Zastava oru`je je jedna od konstruktivnih delova na{enamenske industrije. Veliki napor ulaèmo da na{anamenska industrija ponovo stane na noge. Ona je bila dobrimdelom uni{tavana u posledwim decenijama dvadesetog veka isada je potrebno da dobijemo i politi~ku i me|unarodnupodr{ku da bi na{a namenska industrija nastavila daproizvodi najboqe i da zapo{qava veliki broj qudi. Da bise to desilo mi moramo da dobijemo sve ma{ine koje toobezbe|uju, da unapre|ujemo kvalitet proizvodwe, iako jeovde iskustvo jedan od kqu~nih aduta i meri se sa najboqimakoja u svetu postoje. Zastava oru`je je jedna od kompanija uovom domenu proizvodwe koja se meri sa najboqima u Evropi.

Boris Tadi}

Oruàri broj 17 - Februar 2006Oruàri broj 17 - Februar 2006

Za pohvalu je da je Zastava oru`je razvila nove proizvode i time dokazala datradicija duga preko 150 godina ne moè lako da se zaboravi. Vi{e decenijskaostvarewa mnogih generacija radnika govore da je Zastava postala svetski brend i damnoge svetski poznate kompanije ho}e saradwu, zajedni~ki nastup, kupovinu oru`ja.Prema Konceptu, Zastava jo{ nije otpustila onoliki broj zaposlenih koliki jedogovoren sa Vladom Republike Srbije i to mora da uradi {to pre. Organizaciona,finansijska i ukupna materijalna situacija u Zastavi re{ava}e se kao i u ostalimpreduze}ima u Srbiji, s tim {to }e se voditi briga o tzv. elementu nacionalnesamodovoqnosti {to podrazumeva da dràva ulaè i {titi podsticajnim meramasopstvene kapacitete koji predstavqaju nacionalni interes. Civilni i vojni delovipreduze}a moraju se odvojiti a da se ne naru{e tehnolo{ki procesi, da se ne poremeteproizvodne linije i uspostavqeni tokovi qudi i materijala. U civilnim delovimanemamo interes, ali u vojnim imamo, zbog zadovoqewa iskazanih potreba zakonkretnim proizvodima. Me|utim, te potrebe nisu beskona~ne, a znaju}i finansijskusituaciju i restriktivni buxet ne moè se o~ekivati da Zastava bude stimulisana da

proizvodi navedene pu{ke budu}ih trideset godina. Zna~i, inovacije i tehnolo{ki prodori u nove proizvodemoraju se uvesti {to pre, {to pored zahtevanog kvaliteta, obezbe|uje i neophodnu konkurentnost proizvoda..

Zoran Stankovi}

Oruàri broj 15Oruàri broj 15- Septembar 2005- Septembar 2005

Izvod iz teksta kragujeva~kog novinara:Sve akcije ovog sindikata bile su usmerene upravo ka

tom ciqu. Fabrika je opstala, uloga sindikata je u tomeo~igledna.

Smatram da je Zastava oru`je firma koja ima svojubudu}nost. Prema informacijama koje imam predstojipotpisivawe ugovora sa strate{kim partnerom. Re~ je osvetski poznatoj firmi za proizvodwu oru`ja, koja }e ovdedoneti svoju tehnologiju i zajedno sa Zastavom oru`jeostvariti proizvodwu i plasman artikala, {to Zastavioru`je garantuje perspektivnu budu}nost.

Nastavite da se borite.

Zoran Radovanovi}

Oruàri broj 19Oruàri broj 19- Oktobar 2006- Oktobar 2006Mislim da imamo ve}i problem sa poslodavcima, nego

sa sindikatima, jo{ uvek je lo{ije organizovana, mawekompetentno nastupa ta poslodava~ka strana. Jedan odproblema jesu kolektivni ugovori, na kojima trebaozbiqnije raditi. O~ekujem da }e u narednih nekolikogodina te poslodava~ke strukture u Srbiji postatiprave, ozbiqne, da }e imati teìnu.Svi na{isindikati, danas, moraju da shvate da pri pregovorimaoko zarada sa stranim firmama koje posluju u Srbiji,moraju da ukqu~e I mnoge nove elemente koje ranije nisupoznavali. Multinacionalne kompanije, ukolikoprocene da su zahtevi sindikata nerealni ineprihvatqivi, ukoliko nema obostranog razumevawa,mogu uvek da zatvore kompaniju i napuste na{u zemqu.Sindikati moraju da shvate te promewene okolnosti.

Jedan broj sindikata to razume i mewa pona{awe, po mom mi{qewu.Najslabija ta~ka sindikata je na nivou dràve..

Slobodan Lalovi}


Ako se osvrnemo na pro{lu, poslovnu 2012., nakonte{ke 2011. godine, uspeli smo, ne samo dastabilizujemo poslovne prilike, ve} i da trend rastaproizvodwe, koji je karakterisao 2008., 2009. i 2010.godinu, nastavimo. Plan je ostvaren oko osamdesetodsto, a plasman roba i usluga je na nivou od 25miliona USD, {to je najvi{e u posledwih dvadesetgodina.

Planirane ugovorne obaveze prema kupcima sabliskog istoka su realizovane, a posebno dobarplasman ostvarili smo na ameri~kom trì{tu, usaradwi sa doma}im strate{kim partnerom JugoimportSDPR-om. Izuzetno dobri rezultati ostvareni su izahvaquju}i planskom angaòvawu dodatne proizvodneradne snage, po~ev od aprila meseca. Po ugovoru opovremenim i privremenim poslovima angaòvano jeoko 200, uglavnom na{ih biv{ih proizvodnih radnika.U istom periodu na odre|eno vreme sa Biroa radaprimqeno je 150 mladih proizvodnih radnika. Saukupnim brojem od oko 2 280 angaòvanih radnikaostvaren je obim proizvodwe od cca. 1470000 N^, {toje oko 73% od plana. Uspe{na finansijskakonsolidacija Zastava oru`ja, u proteklom periodu,rezultirala je smawewem kreditnog zaduèwa kodposlovnih banaka i potpunim vra}awem pozajmicauzetih od Jugoimport SDPR-a u 2010. i 2011. godini. Odmarta meseca uredno se servisiraju obaveze premarepubli~kom fondu zdravstva, tako da se markice zazaposlene i ~lanove wihovih porodica obezbe|ujutromese~no, iz realnih izvora.

Realizacija projekta za transfer tehnologije je ufazi pune realizacije. Ugovoreno je 90% opreme, anajva`nije ma{ine bi}e isporu~ene krajwem kupcu udecembru i januaru mesecuidu}e godine.

U 2012. godini na svetskotrì{te plasiran je velikibroj modifikovanih proiz-voda, posebno na ameri~kotrì{te. Funkcija razvojapotvrdila je spremnost fabrike Zastava oru`je, da se,na najbrì mogu}i na~in, odgovara na zahteve kupaca izcelog sveta.

U 2012. godini konstituisani su organi upravqawa iu potpunosti usagla{eno poslovawe Zastava oru`ja,shodno novom Zakonu o privrednim dru{tvima.Organizovani su organi upravqawa, Skup{tinaPreduze}a i Nadzorni odbor, kao zamena za nekadaUpravni odbor. Nadzorni odbor je izabrao izvr{nedirektore - dvojicu od kojih je dosada{wi direktorPreduze}a izabran za Generalnog direktora. Shodnonovoj zakonskoj regulativi izabran je sekretarPreduze}a sa zadatkom da koordinira rad organaupravqawa, priprema sedniceSkup{tine Preduze}a, kao isednice Nadzornog odbora.

Plan poslovawa za 2013.godinu baziran je na ugovorenimposlovima za ameri~ko trì{te,a posredstvom Jugoimport SDPR-a. Zakqu~ena su tri ugovoraukupne vrednosti od oko 30miliona USD. Takozvani masterugovor podrazumeva isporuku od80.000 poluautomatskih karabina,popularnih PAP-ova na baziKala{wikov sistema, kao i23.000 pi{toqa modela M57,M70 i familije CZ999. Drugiugovor vezan je zamalokalibarske pu{ke niske proizvodne cene. Tre}iugovor za ameri~ko trì{te se odnosi na isporukustandardnih karabina na bazi Mauzer sistema i tomodela M70, M85 kao i standardnih MK pu{aka CZ99Precision.Nakon usvajawa u naoruàwe vojske Srbije podcevnogbaca~a granata BGP40, u 2013. godini o~ekujemo novo

U susret novoj poslovnoj godini - U susret novoj poslovnoj godini - Rade Gromovi},Rade Gromovi},generalni direktor preduze}a Zastava oru`je generalni direktor preduze}a Zastava oru`je

ugovarawe sa Ministars-tvom odbrane i to 2700komada BGP40, kao i novih600 komada pu{aka M21A.

Plan investicija,shodno materijalno fi-nansijskim mogu}nostima,u 2013. poku{a}emo darealizujemo kupovinomnove, a delom i polovneopreme, prilago|eneprimewenim tehnolo{kimprocesima, a radi obez-be|ewa stabilnosti ukontinuitetu proizvodwe.Nastavi}e se aktivnosti upoboq{awu uslova rada,prepokrivawem proiz-vodnih hala i izolovawemkrovova ~ime }e sespre~iti proki{wavawe i utopliti pogoni tokomzimskih meseci. Racionalizacija i upravqawetro{kovima bi}e kqu~ni zadatak u delu daqestabilizacije finansijskih prilika. U januaru 2013.godine o~ekujemo sprovo|ewe programa konverzijedugovawa koji je pokrenulo Ministarstvo odbrane uzkoordinaciju sa Ministarstvom za privredu ifinansije.

Plan kadrovske strukture jedan od najva`nijihkomponentnih planova za 2013. godinu. Pravilno ivaqano profilisawe potrebne radne snage najva`nije jeza realizaciju rekordnog plana proizvodwe u obimu koji

nas ~eka u 2013. godini, u visini od oko2,5 mil. N^. Plan radne snage }e bitiprojektovan u dva pravca, zavisno odtoga da li }e biti sproveden jo{ jedankrug socijalnog programa, za {tapostoje odvojena finansijska sredstva uresornom Ministarstvu za rad i

socijalna pitawa. Ukoliko do socijalnog programa do|e,odlaskom odre|enog broja zaposlenih, mahom onih ukategoriji do 5 godina (do 2 godine) sticawa uslova zapenziju, stvori}e se prostor za dodatni prijem mladihkadrova, svih profila, a najvi{e proizvodnih radnika.Time bi se kadrovska struktura Preduze}a poboq{ala usmislu prilago|avawa stvarnim potrebama, uzparalelno podmla|ivawe. To je najva`niji preduslov zaobezbe|ewe kontinuiteta u poslovawu i o~uvaweoruàrske tradicije. Radnici koji su zaposleni pougovoru o privremenim i povremenim poslovimanajve}im delom }e biti angaòvani i u 2013. godini, dok}e obim prijema mladih radnika zavisiti od toga ho}eli biti socijalnog programa ili ne.

U uslovima op{te krize poslovna 2013. godina zaZastava oru`je dobra, jer je obezbe|ena ugovorima zaproizvode koji se moraju proizvesti na vreme i upotrebnom kvalitetu, kako bi fabrika ìvela od svogarada. Pona{awe i odnos prema radu svakog pojedinca odsu{tinskog su zna~aja za opstanak Zastava oru`ja. Samoispuwavawem radnih zadataka, uz odgovorno pona{aweprema fabri~kim resursima, moèmo o~ekivatistabilno poslovawe u 2013. godini i redovne isplatezarada. Svako pona{awe i postupawe koje odudara oddefinisanih pravila i normi, poput rada ualkoholisanom stawu, vr{ewa mobinga prema drugimzaposlenima, neispuwavawa radnih zadataka, bi}esankcionisano. Nadam se da }e svi zaposleni na vremeshvatiti ozbiqnost vremena u kome ìvimo i da svojeradno mesto mogu sa~uvati samo i jedino kvalitetnim iistrajnim radom i zalagawem.

Svim zaposlenima i ~lanovima wihovih porodicaèlim Sre}nu Novu 2013. godinu i Boì}nepraznike!

Pripremila J. Milanovi}

Rodna ravnopravnost pretpostavqada jednom dru{tvu, zajednici iliorganizaciji postoje jednakemogu}nosti za ène, mu{karce i osobedruga~ijih rodnih identiteta dadoprinesu kulturnom, politi~kom,ekonomskom i socijalnom napretku, kaoi da imaju jednake mogu}nosti dauìvaju sve koristi i dobrobiti odnapretka jedne zajednice. (prema "Evropskoj poveqi o rodnojravnopravnosti na lokalnom nivou").

[ta je rodna ravnopravnostRodna ravnopravnost pretpostavqa damu{karci, ène, osobe druga~ijihrodnih identiteta, imaju jednake preduslove zaostvarivawe qudskih prava. Osim toga, rodnaravnopravnost pretpostavqa i da postoje jednakemogu}nosti za mu{karce i ène da doprinesukulturnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom inacionalnom napretku, kao i da imaju identi~nemogu}nosti da uìvaju sve koristi i beneficije odnapretka jedne zajednice.

Rod i polQudi se uglavnom ra|aju

kao osobe ènskog ilimu{kog pola (eng. Sex). .Kada govorimo o polu,govorimo o wihovimbiolo{kim (telesnimkarakteristikama). Mu{kai ènska tela se razlikujui imaju razli~ite uloge uprocesu reprodukcije. Ovabiolo{ka razlika izme|uèna i mu{karaca postoji usvim vremenima i na svimgeografskim duìnama, bezobzira na uslove ìvota,socijalni status, etni~koili rasno poreklo.

Dugo vremena se verovalo da ova biolo{ka razlika(pre svega razli~ita uloga mu{karaca i èna u procesureprodukcije, ali idruge telesne razlike),presudno odre|ujedaqe uloge mu{karacai èna u ìvotu. Tako jenpr. podela poslova namu{ke i ènske ilirazlika u statusu ènai mu{karaca u zajedni-ci, smatrana prirod-nom, tj. odgovara prirodnim ulogama mu{karaca i èna(èna ra|a decu, pa je prirodno da se ona o wima stara,mu{karac je fizi~ki ja~i pa je prirodno da bude glavaporodice, da vi{e zara|uje i donosi kqu~ne odluke uzajednici)

Za razliku od pola, rod (eng. Gender) je dru{tvenooblikovawe biolo{kog pola èna i mu{karaca.Pokazuje na koji na~in jedno dru{tvo vidi ulogu ène imu{karca i odnosi se na~itav spektar ideja io~ekivawa koji se ti~utih uloga. Ova o~ekivawaodnose se na to kako ènei mu{karci treba daizgledaju, kako da sepona{aju u odre|enimsituacijama, tj. odre|ujutipi~no ènske i tipi~nomu{ke karakteristike isposobnosti. Ove ideje i o~ekivawa su nau~eni,odnosnoste~eni u porodici, {koli, pod uticajem medija,verskih ideolgija, u kultrunim i drugim institucijama.

Rod je dinami~na kategorija koja se mewa u razli~itim


KURS RODNE RAVNOPRAVNOSTIKURS RODNE RAVNOPRAVNOSTI

vremenskim periodima i razlikuje seod jedne kulture do druge, od jednedru{tvene grupe do druge, ~ak i uokvirima jedne iste kulture i unutarsamo jedne religije, kraja ili grada.Mu{karci i ène u Beogradu, ìvedruga~ije nego mu{karci i ène uAfrici, razli~ite starosne generacijeèna i mu{karaca pona{aju se narazli~ite na~ine (razli~ito se obla~e,imaju razli~ite stavove o tome {taprili~i ènama, a {ta mu{karcima isl. ).Neravnopravnost.Razli~ite rodne uloge su u fokusu

interesovawa zato {to u praksi izazivajuneravnopravnost izme|u èna i mu{karaca. Ove"neravnopravnosti" moèmo uo~iti na razli~itena~ine:- Neravnopravna pozicije èna i mu{karaca udru{tvu- Razli~ito distribuirana politi~ka mo}(dono{ewe odluka, predstavqawe)- Nejednakosti u privatnoj sferi (u doma}em,nepla}enom radu)- Razlike u pravnom statusu (nasle|ivawe,vlasni{tvo...)- Rodna podela rada u okviru ekonomije- Nasiqe nad ènama, kao najrasprostrawenijioblik kr{ewa qudskih prava - Diskriminatorni stavovi i prakse

Konvencija

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacijeprema ènama (CEDAW) iz 1979. godine, predstavqanajobuhvatniji dokument koji se odnosi na ènskaqudska prava, Prvi put u istoriji, ova Konvencija daje definicijudiskriminacije prema ènama kao "svako razlikovawe,iskqu~ivawe ili ograni~ewe zasnovano na polu, a ~ijesu posledice ili ciq da se dovede u pitawe ilionemogu}i priznavawe, uìvawe ili fakti~ka primenaqudskih prava i osnovnih sloboda èna na politi~kom,

ekonomskom, dru{tvenom, gra|anskom ili drugompoqu, bez obzira na wihovo bra~no stawe ..." Prema Konvenciji o eliminaciji svih oblikadiskriminacije prema ènama osnovni zadatakdràve je da, nacionalnim ustavima, zakonima ipodzakonskim aktima prizna i u svim slu~ajevimaza{titi ènska qudska prava. Dràve su, tako|e,du`ne da ukinu kaznene odredbe i obi~aje, i napustesvaku vrstu prakse kojima se uspostavqa i odràvadiskriminacija nad ènama.

@ensko pitawe

Pitawa koja su kqu~na zapoboq{awe pozicije èna ,odnosno za unapre|ewe ènskihqudskih prava danas se ~estogrupi{u u pet kategorija

- Nasiqe prema ènama- @ensko zdravqe- Obrazovawe èna- @ene i ekonomija- U~e{}e èna u odlu-

~ivawuU svakoj od ovih oblasti postojizna~ajna diskriminacija premaènama. Svako od ovih pitawa jeslojevito i sloèno kada seposmatra samo za sebe.Istovremeno, svako od ovihpitawa je vezano za druga pitawa. Zato se nijedan odovih problema ne moè re{avati zasebno, ve} jere{avawe svakog od ovih pitawa vezano za re{avaweostalih, a tek re{avawem svih pet, moèmo kazati da}e se poboq{ati pozicija èna.


Za{tita na radu i broj povreda uZa{tita na radu i broj povreda uZastava oru`ju u 2012-toj godiniZastava oru`ju u 2012-toj godiniPovrede na raduPovrede na radu

U prvih 11 meseci 2012.-te godine,dogodilo se 39 povreda na radu od~ega su 5 sa teìm posledicama pozaposlene. Zbog povreda na radu jeizgubqeno 435 radnih dana amaterijalni gubici su 890 612 dinaraza 32 povrede dok su ostale povrede upostupku utvr|ivawa. Na ime naknade{tete zbog povreda na radu upu}eno je10 zaposlenih na ocenu telesnogo{te}ewa i procenu {tete. Dvazahteva su odbijena, dva usvojena aostali zahtevi su u postupkuutvr|ivawa.

Lekarski preglediLekarski pregledi

Zbog rada na poslovima saposebnim uslovima gde jeraspore|eno 375 zaposlenih,periodi~ni lekarski pregled jeobavilo 244 zaposlena i kod wih je u25 slu~ajeva utvr|ena promenazdravstvenog stawa {to iznosi oko10% zaposlenih.

Od ukupnog broja radnika u Zastavaoru`ju u toku 2012-te godine do krajanovembra meseca je na invalidskukomisiju upu}eno 16 zaposlenih, a naprocenu radne sposobnosti, prekoNacionalne slu`be za zapo{qavawe,26 kolega. Jo{ nemamo preciznepovratne informacije o ovimaktivnostima.

HTZ opremaHTZ oprema

Da bi predupredili povre|ivawei za{titili svoje zaposlene fabrikaZastava oru`je je dosta novca uloìlau nabavku i raspodelu sredstavali~ne za{tite. Ve}ina povreda ioboqewa y vezi sa radnim mestom iradom, mogu se spre~iti ili wihoveposledice umawiti kori{}ewemodgovaraju}ih sredstava za li~nuza{titu na radu. Struktura nabavqe-nih i raspedeqenih sredstava HTZopreme moète pogledati naGrafikonu.

Uo~qivo je da je skoro sva prispelakoli~ina HTZ opreme i raspodeqenapo radnim jedinicama tako da jepreostalo oko 500 komada rukavicaraznih namena ali je i to ume|uvremenu prosle|eno korisni-cima. Teìlo se da raspodela bude{to ravnomernija i pravednija uskladu sa realnim potrebama imogu}nostima. Zbog znatno uve}anogobima posla u narednom periodutreba insistirati na tome da se jo{vi{e intenzivira nabavka HTZ opremeda bi se u {to ve}oj meri za{titilizaposleni na ugroènim radnimmestima.

Dragan Stamenovi} - Frca

Grafikon : Struktura nabavqenih iraspodeqenih sredstava HTZ opremebroj prispelih sredstava je uokviren abroj podeqenih je iznad neuokviren


ANKETA

Kako biste ocenili 2012. godinu i kakva su Va{ao~ekivawa u 2013. godini?

Radomir Radovanovi} 51195/1303. Ova godina je bila uspe-{na, a u slede}oj nas, nadam se,~ekaju jo{ vi{e ugovora . Ako seostvare sve ono {to se nagove-{tava kao plan za narednu go-dinu, to je velika sre}a za nas.Nama je ova 2012.g. "odsko~na da-ska" za 2013.g. Fabrika Zastavaoru j̀e vodi ra~una o kvalitetu,ali bi nam bilo potrebno jo{mladih u proizvodwi, da ihobu~imo, kao {to su nas nekadaobu~avali iskusni majstori.

Bojana @ivkovi} 42487/4305U fabrici radim ve} 35

godina, i dugo ve} nismo imaliovoliko posla kao ove godine,radi se i subotom i nedeqom...

Ipak, sada nam je malo lak{e,do{la nam je nova radna snaga,mlade kolege, radnici pougovoru. Ovde su uslovi radate{ki, bilo bi nam od velikekoristi da se poboq{a venti-lacija, kao i grejawe. Kolikosam obave{tena i u 2013. g.}emo imati veliki plan proi-zvodwe artikala, i mo`da je ve}vreme da se prime novi radni-ci, kako bismo mi stariji oti-{li iz fabrike, da oni nasta-ve posle nas.

Vladanka Dejanovi} 71727/1301Postoji puna uposlenost, platanam je redovna, i sa te strane samzadovoqna. Naravno, mi starijiradnici samo uz maksimalnoangaòvawe moèmo da ostvarimozadate norme, a neophodno jeunaprediti i samu organizacijuposla. Sada, mogu da kaèm da samoptimista kada je u pitawuopstanak i budu}nost na{efabrike.

Milorad Tijani} 57261/6294I u narednoj godini o~ekujem

da se nastavi uspe{no kao i u2012.god. Da bi se ostvarilaproizvodwa angaòvani su sviraspoloìvi kapaciteti, izato je neophodno da se kupinova oprema, da se osavremenema{ine za merewe Iza nas senalazi teàk period koji smoprevazi{li uz delovaweposlovodstva i Sindikata, aliza boqu budu}nost potrebni sunam mladi kadrovi.

Bratislav To{i} 76306/4309Ovu godinu je obeleìloupo{qavawe mladih ipove}awe obima proizvodwe,a tome se isto nadam i u 2013.godini koja je pred nama. Da bise i slede}e godine ispunioplan neophodno je da se pove}aradna disciplina, odnosradnika prema poslu, da mladipolako preuzimaju sve ve}uodgovornost. Uveren sam da supred nama boqi dani i jo{vi{e posla kroz nove ugovore.

Marko Spasojevi} 106785/3101U narodnoj godini nas o~ekuje

jo{ ve}i obim posla, ali }emose, maksimalno truditi da seplanovi ispune. Na{ pripravni-~ki sta` je istekao pre tri me-seca, i sada ostvarujemo pununormu i radimo na razli~itimoperacijama. Novi ugovori inovi poslovi donose i ve}u sta-bilnost za fabriku i svezaposlene.

Lidija \okovi} 70958/6294Prezadovoqna sam obimom

posla koji je ostvaren u 2012.godini, a jo{ vi{e ~iwenicom dasmo sve postigli na vreme. Poslesvih problema koje smo imali, i{trajkova u kojima smo sviu~estvovali, ovo je preporodfabrike. U narednom periodumoramo samo da vodimo ra~unada ne napravimo gre{ke, nego dakvalitet proizvoda ostane navisokom nivou kako bi na{ikupci bili zadovoqni.

Ivan Milenkovi} 106885/3103Za nas mlade ova godina je

zna~ila prilago|avawe novimposlovima, uz obu~avawe odstrane dobrih majstora kojinam prenose svoje znawe. Naovim poslovima se pove}avaobim proizvodwe iz dana udan, a prema na{imsaznawima ovakav trend }e senastaviti i u narednoj godini,{to je od izuzetnog zna~aja zasve nas.

Rajica Keqevi} 71340/1307O~ekivawa za narednu godinu suvelika, s obzirom na potpisaneugovore. Da bismo bili brì ijo{ efikasniji neophodno je da sekupi 15 - 20 novih ma{ina, ove nakojima trenutno radimo su ve}zastarele. Ovakvu uposlenost ufabrici nisam o~ekivao,ali smose izborili i zahvaquju}i Sindi-katu nam se pruìla ovakva {ansa.Ostaje samo da se obezbedi ra-zmena znawa izme|u nas starijihi mladih radnika koji treba danas naslede.

Radmila Pavlovi} 58636/6391.Posla trenutno ima u ve-likoj meri, i svi smo prili~noangaòvani. Sa te strane 2012.ocewujem kao izuzetno uspe-{nu, a verujem da }e se i nasta-viti taj period stabilnosti uposlovawu. Na{a proizvodwa jeizuzetno sloèna, va`no je dasve funkcije budu uskla|enekako bi proizvodi bili otpre-mqeni na vreme. Trebalo binastaviti sa obnavqawem ra-dne snage, i uputiti zahtev zajo{ jedan socijalni program.

Leki} Qubica 57135/0490Pove}ao se nivo uposlenosti

fabrike, a pozitivno je i to{to smo primili mlade radni-ke koji rade direktno u proi-zvodwi. Kako bi se uspostavilaboqa ravnoteà izme|u proi-zvodnih i neproizvodnih ra-dnika, i postigla boqa efika-snost, kroz socijalni programre{ilo bi se i pitawe onihzaposlenih koji svoj radni vekprivode kraju. Uvek sam vero-vala u na{u fabriku, i vero-va}u i daqe.

Blagota Nedovi} 62329/3101Kada govorimo o ispuwewu

planova potrebne su nam novi-je ma{ine i modernizacija.[to se ti~e obima posla,ovakvu proizvodwu nismo ima-li jo{ od 80-ih godina, a tadaje radilo oko 4.000 radnika.Oduvek sam bio borac, da seposlovi zavr{e na vreme, atako|e sam i veliki optimistakada je re~ o budu}nostifabrike.



Oruàri broj 20 - Decembar 2006Oruàri broj 20 - Decembar 2006U svim zemqama u tranziciji ima jedan privredni pad od pet do deset godina, gde u

periodu restrukturirawa qudi ostaju bez posla, gube se radna mesta, tako da nema nekogvidqivog pomaka i qudi ne vide neke konkretne rezultate. Nestrpqivost i ose}aj da se stvari ne mewaju i ne doga|aju dovoqno brzo jekarakteristi~na za sve zemqe u tranziciji, to nije ne{to {to je svojstveno samo Srbiji. Uprincipu su sindikati u procesu tranzicije jedina organizacija i osnovna organizacijakoja {titi radnike. To je i wihova obaveza da to shvate i da se aktivno time bave.I, oni }e biti saslu{ani samo ako sami budu radili na tome. A raditi na tome ne odnosise samo na stotine {trajkova koje treba organizovati, jer ve}ina tih {trajkova su iz o~aja,defanzivni su i i uop{te ne pokazuju snagu sindikata.Ali ono {to je bitno je da sindikati sami razviju neke ideje koje }e uticati na razvojdru{tva. Uloga sindikata je da na nivou dràve uti~e na zakonodavstvo, da ono bude uskladu sa pravim potrebama radnika, na nivou preduze}a - da radnici imaju boqemogu}nosti usavr{avawa, boqa radna mesta, mogu}nost napredovawa u preduze}u, da budupo{tovana neka odre|ena pravila po pitawu zdravqa, bezbednosti na radu.

Frank Hantke

Oruàri broj 29 - Septembar 2009Oruàri broj 29 - Septembar 2009Preporuka sindikatima je da izvr{e strukturalne reforme, kako bi bili zastupqeni i u

malim i sredwim preduze}ima, tamo se organizovali i stvorili ve}inu, {to ne predstavqanimalo lak zadatak nijednom sindikatu u Srbiji, ali i u svetu.Jedini recept za bezbolnijutranziciju je ja~awe sindikata i stvarawe veze sa sna`nom politi~kom partijomsocijaldemokratskog opredeqewa, koja bi ih podràla. Saradwa sa sindikatima izdrugih zemaqa je jako va`na i mi na tome inistiramo. Pre svega zbog toga {to seSrbija nalazi na putu u Evropsku uniju, gde vaè druga pravila. Trenutno ne moèmogovoriti o primeni nekog evropskog socijalnog modela u Srbiji, ali moèmo iprimeni nekih osnovnih pravila i zakona koja }e olak{ati put ove zemqe u Evropskuuniju. Sindikati u Srbiji mogu dosta da nau~e od sindikata u Evropi. Naravno, netreba primewivati samo pozitivna iskustva, ve} u~iti i iz samih gre{aka. Kao {toznamo, kapital je organizovan na me|unarodnom, a radna snaga na nacionalnom iregionalom nivou i upravo zbog toga je neophodno sara|ivati me|usobno, razmewi-vati iskustva i u~iti od drugih. Edukacija sindikalnih aktivista je veoma va`na, stim {to sam primetio da to nije praksa u svim sindikatima. Ukoliko se traì dasindikati budu deo socijalnog dijaloga, da se dogovaraju i razgovaraju saposlodavcima, u preduze}ima i u grani, oni moraju da pregovaraju na istom nivou, da

budu podjednako kompetentni i iz tih razloga je va`na wihova edukacija. Tako|e. sindikati moraju vi{e negodo sada da se adekvatno prikazuju u javnosti, da sami predstavqaju svoj koncept. Nije dovoqno da samokritikuju politi~are, ve} je neophodno da u javnost iznose svoje stavove i nude svoja re{ewa u borbi protivkrize. Naravno, vrlo je bitno da svi ti koncepti budu realno primewivi. Dr Mihael Erke

Oruàri broj 21 - Mart 2007Oruàri broj 21 - Mart 2007Kada je dolazio predstavnik Remingtona ja sam ga primio i za mene je bilo vrlo va`no

da on u|e ovde sa svojim programom i mislim da taj program dobro funkcioni{e. Takvihnekoliko programa oìvqava fabriku "Zastava oru`je". Ono {to je veliki problem to jeda na{a vojska sistemski vi{e ne nabavqa oru`je iz ove fabrike.Treba videti kakav je problem da va{a pu{ka u|e u standardno naoruàwe na{e vojske,da li postoji bilo kakva primedba ovog trenutka koja bi mogla da bude otklowena. Jo{jednom }u pokrenuti to pitawe, {to vam obe}avam tako|e, i to su otprilike mere kojesada mogu da sprovodem, u okviru moje nadle`nosti. Duboko verujem da Srbija sa svojomodbrambenom, odnosno vojnom industrijom ima jedan spoqnopoliti~ki uticaj koji jemnogo ve}i nego Srbija bez odbrambene, odnosno vojne industrije.Na{e vojne snage, odnosno odbrambeni kapaciteti su daleko stabilniji ukoliko imamostabilnu proizvodwu oru`ja u na{oj zemqi. Problem jeste u tome {to nije bilo pravihinvesticija, u obnavqawe proizvodwe, u novu tehnologiju, {to nije biloprekvalifikacije, {to se mi u posledwih deset godina bavimo besmislenim razarawembiv{e Jugoslavije, umesto da razvijamo fabrike, da razvijamo proizvodwu.Sada moramo da re{avamo ove probleme. Boris Tadi}

Oruàri broj 24 - April 2008Oruàri broj 24 - April 2008Dogovor predstavnika

reprezentativnih sindikata,poslodavaca i Vlade moèdelovati kao stabiliziraju}ifaktor i brana za obnovupopulizma u sferi ekonomije.Zato je socijalni dijalogpreduslov da se zapo~etereforme sprovedu brè i uzmawe konflikata u dru{tvu.

Najva`niji uticaj sindikati mogu da ostvare usocijalno-ekonomskim savetima kroz predlagawepromena radnog zakonodavstva, utvr|ivawe minimalnezarade, davawem predloga i sugestija Vladi u vezirazvojne, poreske, politike zapo{qavawa.

Rasim Qaji}

dana i ~etiri no}i.Sindikalna organizacija Zastava oru`je je jo{jedanput iskazala sindikalnu snagu da kroz metodesindikalne borbe do|e do najboqih re{ewa za svojeradnike, a u ovom slu~aju je napravqen put po kome }ese problem zdravstvenih kwiìca re{avati i zadruge radnike u Srbiji.30. april 2012. godine, KragujevacMinistar odbrane Dragan [utanovac posetio je

preduze}e Zastava oru`je i tom prilikom obi{aoproizvodne pogone preduze}a, kao i izlo`benu salu.

Na sastanku sa poslovodstvomfabrike ministar se upoznaosa realizacijom postoje}ihugovora, kao i sa planovimapreduze}a u vezi sa izradomtopa 30mm koji tek treba da sepojavi na trì{tu.4. maj 2012. godine,Kragujevac

Delegacija Socijaldemokra-tske partije [vedske i sindi-kata IF metal iz Geteborgaposetila je Kragujevac, it tomprilokom je dogovoren po~etakrealizacije sindikalno-poli-ti~kog projekta koji bi seodvijao u saradwi sindikata

FIAT automobile, Zastava oru`je, Saveza sindikataKragujevca sa Demokratskom strankom iz Kragujevca.Programski ciqevi se odnose na mogu}nost da sesindikati aktivnije ukqu~e u politi~ki ìvot uSrbiji, po modelu koji se ve} decenijama primewujeu [vedskoj, i koji je dao odli~ne rezultate kada je upitawu za{tita interesa radnika i stvarawe tzv."dràve socijalne pravde". O~ekuje se da }e se ovajprojekat sa uspehom nastaviti i u 2013. godini, nakonpozitivne ocene dosada{wih aktivnosti.30. jun 2012. godine, KragujevacOdràna Skup{tina preduze}a Zastava oru`je na

kojoj je usvojen novi Statut preduze}a koji jeusagla{en sa Zakonom o privrednim dru{tvima i. Nasednici Skup{tine izabran je Nadzorni odborpreduze}a, sa mandatom od ~etiri godine. UNadzornom odboru ispred Ministarstva odbrane su:general Dragan Kolunxija, pukovnik @eqko Petrovi},pukovnik Vlada Kosti}, a predstavnici dru{tvenogkapitala su Dragan Ili}, predsednik SindikataZastava oru`je i Milovan Puzovi}, direktorUniverzal banke. U skladu sa novim Statutom prestaoje da vaì mandat dosada{wim ~lanovimaSkup{tine, a zaposlene }e u naredne ~etiri godinepredstavqati zastupnik dru{tvenog kapitala koji }ese izabrati na direktnim izborima u preduze}u.4. septembar 2012. godine, KragujevacS obzirom na to da je do{lo do izmene Statuta

preduze}a i da po proceduri predvi|enoj Statutomsvi sindikati u preduze}u Zastava oru`je delegirajukandidate za zastupnika dru{tvenog kapitala uSkup{tini preduze}a, od kojih }e jedan biti izabran


RAPORT14. februar 2012. godine, KragujevacPredsedniku Republike Srbije Borisu Tadi}u upu}eno

otvoreno pismo u ime 2.000 radnika preduze}a Zastavaoru`je, ali i u ime desetine hiqada onih koji od 1.januara ne mogu da ostvare pravo na le~ewe koje segarantuje i Ustavom Republike Srbije. "I poredZakqu~ka koji je Vlada donela na sednici odrànoj 8.februara, ne nazire se izlaz, {to oko 5.000 radnikafabrike i ~lanova wihovih porodica dovodi ubezizlaznu situaciju zbog gubitka prava na le~ewe iposledica koje nastaju ukoliko se ne obezbede visokinov~ani iznosi, a u najteìm slu~ajevima ni to nijedovoqno. Posebno dramati~na situacija je koduskra}ivawa medicinskih usluga za le~ewe dece,psihijatrijskih bolesti, onkolo{kih bolesti, kao ineodlo`nih operativnih zahvata", kaè se u saop{tewuSindikata.17. februar 2012. godine, KragujevacU saop{tewu za medije navodi se da sva nastojawa

Sindikata da se mirnim re{ewem iza|e iz posto-je}esituacije nisu dala rezultat, i pored toga {to jeo~ekivawe bilo da }e se ispo{tovati zakqu~ak Vladeod 8. februara koji je iniciralo Minista-rstvoekonomije. "I pored visokih izdvajawa od 12,3% odzarada zaposlenih, od 3. decembra kada je donet noviPravilnik ne postoji ni minimum pre-vencije, {tougroàva zdravqe qudi svih kate-gorija", kaè se usaop{tewu, uz podse}awe da preduze}e Zastava oru`jezbog nedovoqne upos-lenosti nije imalo sredstva daupla}uje doprinose, iako sudugovawa dràve prema fabriciza izve-zenu, a ne napla}enu robusa pripadaju}im kamatama preko100 miliona dolara.

20. februar 2012. godine,Kragujevac

U skladu sa odlukom OdboraSindikalne orga-nizacije, oko2.000 radnika fabrike Zastavaoru`je, posle odrànog zbora ukrugu fabrike protestnom {etwomdo zgrade Republi~kog zavoda zazdra-vstvenu za{titu u Kragujevcuizrazilo je nezadovo-qstvo, jerradnicima fabrike jo{ uvek nisuoverene zdravstvene kwiìce. Oko 80 radnikafabrike osta-lo je u prostorijama RZZO, a nadle`nimaje poru~eno da Oruàri ne}e odustati od svog prava nale~ewe i prava na ìvot.23. februar 2012. godine, Kragujevac

Odbor Sindikalne organizacije je razmatraomogu}nost daqe radikalizacije protesta, kako bi seizborili za Ustavom zagarantovano pravo na le~ewe,i doneo odluku da radnici fabrike u|u u hol delazgrade u kome se nalaze prostorije rukovodstvafilijale, kao izraz nezadovoqstvo zato {to razgovorisa predstavnicima Vlade jo{ nisu zapo~eti.24. februar 2012. godine, Kragujevac

Oruàre jep o s e t i ominis t erz d r a v q aZ o r a nStankovi},a nakon do-govora sam i n i -strom da seu ponede-qak radni-cima fa-brike i~lanovimaw i h o v i h

porodica overe zdravstvene kwiìce, ~ime }e ste}iuslovi da im bude dostupne ustanove zdravstveneza{tite, Odbor je doneo odluku da prekine daqeproteste i da radnici fabrike iza|u iz zgrade Fondagde su protestovali od ponedeqka i tamo proveli pet

na izborima u preduze}u, odbor Sindikalneorganizacije Zastava oru`je je jednoglasnodoneo odluku da kandidat Sindikalne orga-nizacije - Samostalnog sindikata zazastupnika dru{tvenog kapitala budeKatarina Jakovqevi} koja obavqa funkcijusekretara Sindikata.26. oktobra 2012. godinefabrika Zastava oru`je obeleìla je 159godina postojawa i rada. Obeleàvawu danafabrike prisustvovali su predstavniciVojske Republike Srbije, Vojnotehni~koginstituta, lokalne samouprave, kao iposlovni partneri iz zemqe i inostranstva.

Tim povodom prisutnima su se obratili RadeGromovi}, direktor fabrike, pukovnik @eqko Ni-nkovi}, zamenik na~elnika Uprave za logistiku J-4,ina~e zastupnik dràvnog kapitala u Skup{tini

preduze}a Zastava oru`je,kao i Dragan Ili}, pre-dsednik Sindikalne orga-nizacije Zastava oru`je.

Direktor fabrike RadeGromovi} osvrnuo se naistorijski zna~aj fabrike,kao i na perspektive pre-duze}a, s obzirom na ugovo-rene poslove koje fabrikaima u ovom trenutku.

Dragan Ili} je u svomizlagawu je naglasio da jeneophodno obezbediti inve-sticije kako bi se revita-lizovali proizvodni kapa-citeti fabrike. "Taj processe ne moè realizovati akofabrika ne budeimala odgovaraju}upodr{ku dràve u

narednom periodu. Danas moèmo primetiti,uz svo uvaàvawe prisutnih predstavnikaVojske Republike Srbije, da je primetnoodsustvo visokih zvani~nika Vlade RepublikeSrbije. Ve} vi{e godina Vladini zvani~nicine uvaàvaju va`ne datume fabrike koju su samiproglasili da je od strate{kog zna~aja zaodbranu zemqe. Svojim pona{awem èle damarginalizuju poziciju fabrike, za koju semoè re}i da je jedan od lidera u regionu, s obzirom nasvoju izvoznu orijentisanost i sve ve}u uposlenostfabri~kih kapaciteta. Samo jasna iskazana èqa sa obestrane da zajedni~ki tra-ìmo najboqa re{ewa imapunog smisla i moè done-ti dobrobit kako radni-cima, tako i privrednomrazvoju zemqe uop{te."27. oktobar 2012. g. -slava Sindikata i fabrikeZastava oru`je

I ove godine, 27. oktobra,fabrika Zastava oru`je iSindikalna organizacijaZastava oru`je obeleìlisu svoju krsnu slavu Prepo-dobnu mati Paraskevu, unarodu poznatu kao SvetuPetku. Obred se~ewa sla-vskog kola~a odàn je ustaroj crkvi u Kragujevcu(Hram Svete Trojice), a ovegodine su predstavniciSindikata bili doma}ini slave. Slavskoj liturgiji suprisustvovali ~lanovi Odbora Sindikata, kao irukovodstva fabrike.2.-4.11.2012. g. Predstavnici fabrike Zastava oru`jekoji u~estvovali na takmi~ewu metalaca postigli suzapaène rezultate. U takmi~ewu najboqih metalo-


strugara Srbije pro{logodi{wipobednik Mom~ilo Markovi} iove godine je osvojio I mesto, ipostao najboqi majstor-metalostrugar Srbije.

U kategoriji zavarivawa TIGpostupkom Nenad Arsenijevi} jeosvojio tre}e mesto, dok je@aqko Rajevi} bio ~etvrti natakmi~ewu varioca. U takmi-~ewu najboqih brusa~a Dragi{aMitrovi} osvojio je ~etvrtomesto, a zavariva~ u zavarivawu

MAG postupkom Davor Aleksi} bio peti na takmi~ewu.I ostali u~esnici na{e fabrike na takmi~ewu su

napravili rezultate koji ih svrstavaju u sam vrh naj-boqih metalaca Srbije koji su se i ove godine takmi-~ili u iskazivawu znawa-teoretskog i prakti~nog dela.Sveukupni pobednik takmi~ewa je radnik Prve petoletkeiz Trstenika, metalac koji se takmi~awu koji se takmi~iou zavarivawu TIGpostupkom, QubomirIgwatovi}. Wemu jeod strane fabrike iSindikata Zastavaoru`je uru~en trofe-jni no` koji se tra-dicionalno dode-quje sveukupnom po-bedniku - najboqemmetalcu Srbije.17. novembra uKrgaujevcu, odràn je seminar na kome su u~estvovalipredstavnici Demokratske stranke, sindikata FIATautomobili, Saveza samostalnih sindikata gradaKragujevca i Sindikalne organizacije Zastava oru`je.

Seminar je organizovan u okvi-ru projekta koji se odvija usaradwi sa Ulof Palme ce-ntrom iz Stokholma i sindi-katom IF Metal iz Geteborga.

Seminar je otvorio ArneHasselgren u ime predstavnika{vedske delegacije koja jeboravila u Kragujevcu. U~esniciseminara su kroz radioni~kimodel otvoreno razgovarali odosada{wim rezultatima, kao i

o daqem razvoju projekta koji treba da u~vr{}ujesocijaldemokratske principe u Srbiji.

U sklopu posete, delegacija sindikata IF Metalposetila je preduze}e Zastave oru`je, i tom prilikomdirektor fabrike Rade Gromovi} goste iz [vedskeupoznao sa poslovawem fabrike i proizvodnim pro-gramom. Delegacija je obi{la i fabri~ki Muzej Staralivnica, proizvodne pogone preduze}a i izlo`benu salu.19. novembra 2012. godine, odràna je prva vanrednasednica Skup{tine preduze}a Zastava oru`je AD i to jeprva sednica koja je odràna nakon uskla|ivawa vlasni-~ke strukture idono{ewa Sta-tuta prema no-vom Zakonu op r i v r e d n i mdru{tvima. Nasednici je usvo-jen Poslovnik oradu Skup{tine,izvr{en jeizbor revizo-rske ku}e, a do-neta je i odlukada se rasfo-rmira Za{titnaradionica za invalidna lica ZRAK koja je poslovala usklopu preduze}a Zastava oru`je do dono{ewa novogZakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawuosoba sa invaliditetom.

^LANSTVU



Oruàri broj 28 - April 2009Oruàri broj 28 - April 2009

Pozicija privrede nije sjajna, ali imamo jako velike prednostiu odnosu na druge, zato {to imamo i fabriku oru`ja. Zastavaoru`je je realno jedina fabrika u {irokom okruèwu koja jesa~uvala kvalitet proizvoda i radne snage, i ima tu poziciju damoè da izvozi. Sindikati moraju da imaju pravu ulogu. Uprocesu privatizacije je jako va`no da se stvari potpunodefini{u i da budu jasne, kako ne bi do{lo do problema. Va`noje da sindikati znaju kakve su im uloge u tom novom momentu, ida se do privatizacije stvari usmeravaju, javno, i da to bude nazadovoqstvo zaposlenih u tim preduze}ima. Privatizacija jeneminovnost. Mnoge privatizacije, me|utim, nisu dobro

odra|ene, i te posledice su vidqive. Problemi se javqaju kada su sindikati slabi. Kodjakih sindikata nema problema, wih vode ja~i qudi, oni koji se time ozbiqno bave. Jedan od tih sindikata je iSindikat Zastava oru`je. Sindikat Zastava oru`je se bavi ìvotnim pitawima fabrike, a i lokalna samoupravase ukqu~ivala, jer imamo isti ciq. Nama je va`no da fabrika opstane, i ona je opstala, ima perspektivu i moèbez obzira na krizu da posluje vrlo dobro, uz o~ekivanu pomo} dràve.

Veroqub Stevanovi}

Oruàri broj 32 - Decembar 2011Oruàri broj 32 - Decembar 2011

Uprkos ~iwenici {to su, pod pritiskom na{eg sindikata iinsistirawem na primeni zakona, prava zaposlenih odràna naodre|enom nivou, ona se tendenciozno i daqe smawuju uz velikepritiske stranih investitora, udruèwa poslodavaca. ZaSindikat je od veoma va`nog zna~aja Zakon o radu, ~ije izmenetraè strani investitori, koji tvrde da su prava zaposlenih uSrbiji izuzetno velika i da su na taj na~in poslodavci optere}eni.A te plate, koje navodno optere}uju poslodavce, u proseku od 350evra, pet do 10 puta su mawe nego u zemqama odakle oni dolaze.Oni poku{avaju da izvr{e pritisak na javnost, na ministarstva ina vladu da se dodatno smawe prava radnika. Re~ je o produèwu rada na odre|eno vreme,sa godinu na tri godine, dok za otpremnine zahtevaju da je radnik dobije samo za rad kodposledweg poslodavca. Oruàri postoje ve} 158 godina i tu su radni~ka solidarnost,zajedni{tvo, borba za svoja prava izrazito izraèni i preno{eni sa generacije nageneraciju, {to se i danas pokazuje. Vidi se da Oruàri znaju {ta ho}e, da zaposleni znajuda {tite svoje interese i da su po tom pitawu slo`ni.

Qubisav Orbovi}

Oruàri broj 33 - Maj 2012Oruàri broj 33 - Maj 2012Ako se pogleda tradicija u proizvodwi

naoruàwa i vojne opreme u Srbiji, svakako da jenemerqiv doprinos fabrike Zastava oru`je,razvoju na{e odbrambene industrije.Ministarstvo odbrane u prethodnim godinamaintenzivno je pomagalo svim preduze}imaodbram-bene industrije Srbije, pa tako ipreduze}u Zastava oru`je. Pomo} se ogledala napromociji proizvoda na{e industrije prilikomzvani~nih poseta inostranstvu, ali i krozplasirawe ve}eg dela finansijskih sredstavanamewenih opremawu Vojske Srbi j e u kupovinunaoruàwa i vojne opreme od na{e odbrambeneindustrije, ali i na druge na~ine.

Dragan [utanovac

...va{ Sindikat je bio, i jeste,...va{ Sindikat je bio, i jeste,najboqi Sindikat koji smo imali ... najboqi Sindikat koji smo imali ...

Oruàri broj 34 - Oktobar 2012Oruàri broj 34 - Oktobar 2012

Sve ono pozitivno {to prime}ujemo u EU kada jeporedimo sa SAD jeste rezultat rada sindikata isocijal-demokratije u Evropi. Ve}a socijalnabriga u EU je ono {to prvo pada u o~i ali to je iboqe javno finansirawe zdravstva, obrazovawa,nauke, ve}a transparentnost politike, itd., itd. Usvakom istraìvawu pokazuje se da je kvalitetìvota najvi{i u skandinavskim zemqama - {to je jasan rezultat dugog boravka na vlastiskandinavske socijaldemokratije. Pobeda socijaliste Olanda u Francuskoj je prvi znakpovratka socijaldemo-kratije na ~elo Evrope. Od svih savremenih politi~kih koncepatasocijaldemokratski ima najve}e {anse da se ponese sa najozbiqnijim problemima svetakoje nam donosi budu}nost: globalne klimatske promene i dramati~ne nau~ne i tehnolo{keinovacije koje }e obeleìti ovaj vek.

Milan Nikoli}

Industrijski kompleks na kome je izraslakragujeva~ka, ali i srpska vojna industrija, odskora nazvan " Kneèv arsenal", svakimdanom, sve vi{e propada. Svedoci smosvakodnevnog vandalizma i uni{tavawagra|evina koje su progla{ene kulturno-istorijskim dobrom od velikog zna~aja.

Muzej Stara livnica je stalno izloènnapadima lokalnih vandala. Od par poku{ajaobijawa muzeja, preko skidawa spomen plo~esa glavnog ulaza u muzej do svakodnevnihiscrtavawa grafita i zatrpavawa otpadom ikojekakvim |ubretom. Zgrada biv{e âurniceje tako|e pretrpela razna uni{tewa. I sa

ovog objekta je skinuta spomen plo~a, obijenaje vi{e puta, porazbijani su svi prozori, aele-ktri~ne instalacije su iskidane ipokradene.

Kompeks zgrada naspram muzeja Staralivnica, nazvan " Ma{inska radionica" je, poodlasku filmske ekipe koja je radila nasnimawu i produkciji serijala " Titanik-krv i~elik", u potpunosti demoliran. Sve {to jefilmska ekipa postavila za potrebe svog sni-mawa, je pokradeno. Elektri~ne instalacije,bojleri, ~esme, toaleti i sve ono {to nismostigli ni da primetimo. Svakog dana se naovom prostoru okupqaju deca, besku}nici,

vandali koji ovaj prostor uporno uni{tavaju.Nema ni jednog prozora koji nije polomqen.Lanci i katanci su pokidani. Iìvqavawepojedinaca i mawih grupa je vidiqivo nasvakom koraku. Fizi~ka za{tita, kao ni bilokoji drugi vid obezbe|ewa ne postoje.

Ovaj prostor je jo{ pre pet godina otkupilagradska vlast. U me|uvremenu, ni{ta se nijeu~inilo na o~uvawu i za{titi ovog kompleksa.Bilo je par predloga u vezi sa potencijalnomnamenom "Kneèvog arsenala": Kusturi~inmultipleks, ideja da se na ovom prostoruizmeste svi no}ni barovi, Filolo{ko-ume-tni~ki fakultet, ali i posledwi nagove{taji-

Radio televiziju RTK, deo FILUM-a, Zavod zaza{titu spomenika kulture i Kulturni centarizmestiti ovde.

Ostaje samo nada da }e se u {to skorijevreme realizovati neki od predloga i da }enadle`ni organi shvatiti vrednost i zna~ajovog prostora i ozbiqnije pristupiti re{ewudugogodi{weg problema. Uni{tewe je evide-ntno i hroni~no i moè dovesti do potpunogruinirawa ovog zna~ajnog kulturno-istorijskogkompleksa. Potrebna je restauracija ~itavogprostora, ali i pronalaèwe pravih namenaza zgrade koje se, pored muzeja Stara livnica,nalaze u sklopu " Kneèvog arsenala".

pripremila Marija Milo{evi}


Kako propada "Kneèv arsenal"?Kako propada "Kneèv arsenal"?

U~estvovao je u osvajawu gotovo svih artikala Zastavaoru`je iz lova~kog i sportskog programa. Bitno jedoprineo uspostavqawu saradwe sa ameri~komkompanijom Interarms i plasirawu brenda Mark X, Zastava,koji je i danas prepoznatqiv na ameri~kom trì{tu.

Ustanovio je slu`bu Marketinga, koja je danas preraslau "vrh piramide" u poslovawu Zastava oru`ja i ima 54zaposlena, a obuhvata Sektor prodaje,Biro za istraìvawe trì{ta ipromocije, Magacine gotove robe, Servis,Salon Zastava oru`je, Ateqe zagravirawe, Centar za usluge i Sektor zauvoz i izvoz.

Po~eci. Mi}a Miloradovi} (73) osnovnu{kolu i gimnaziju zavr{io je u Svilajncu.Izme|u ma{instva i elektrotehnikeodlu~io se za studije ma{instva. Fakultetu Beogradu upisao je 1958. godine.

Posle zavr{enih studija, kao Zastavinstipendista, po~eo je da radi 18. jula 1963. godine. U

tada{wim Zavodima, raspore|en je u tehnologijulova~kog i sportskog programa. [ef mu je bio JevrosimPopovi}, a na~elnik Grba Miloradovi}. U vojsku jeoti{ao 1965. godine i posle jedanaest meseci vratio seu tehnologiju LSO. [ef, Mi{a Rankovi}, kao mladominèweru, poverio mu je kompletirawe dokumentacije zalova~ke pu{ke, odnosno, osvajawe proizvodwe lova~kihpu{aka. Kada je Mi{a Rankovi} oti{ao u penziju, Mi}aMiloradovi} postao je {ef odeqewa u tehnologiji LSO.Kako kaè, u to vreme, bilo je mnogo "osvajawa" vi{eartikala: pi{toqa, lova~kih karabina za ameri~kotrì{te (Mark X). Sa osvajawem automatske pu{ke dostase kasnilo u startu, pa su brojni sastanci odràvani "snogu", problemi su razre{eni i automatska pu{ka jeuspe{no uvedena u redovnu, serijsku proizvodwu.

Vreme velikih poduhvat, velikih osvajawa. Kada suuvedeni tzv. OUR-i (Organizacije udruènog rada), Mi}aMiloradovi} postao je na~elnik Slu`be tehnologije uOUR-u lova~kog i sportskog oru`ja. Posle toga, postavqenje na mesto direktora OUR-a 4 ili OUR-a zajedni~kihkapaciteta, a zatim za direktora OUR-a 3 - LSO oru`je. Uvreme kada je Cane Nikoli} bio direktor operativnetehno-logije, Mi}a Miloradovi} bio je direktorprojektne tehnologije. Tada je osvojen Artikal 48,


LLEEGGEENNDDEE NNAAMMEENNSSKKEE::MMiilloorraadd MMii}}aa--MMiilloorraaddoovvii}}

ostavio je veliki li~ni pe~at radom u vojnojfabrici. Radio je u vreme najproduktivnijeg

perioda u savremenom razvoju fabrike.

pu{komitraqez. Bio je toizuzetno brzo i kvalitetnoodra|en posao. U to vremebila je i velika potra`waza rezervnim de-lovima, za[arac, mitraqez M53. Dokje rukovodio OUR 3, tu su senaj~e{}e osvajali noviartikli, poput revolvera,automatskog pi{toqa[korpion. Za pi{toqe M57i M70 tada su uvedeni novitehni~ki uslovi, jer supodvrgnuti reìmu vojnekontrole (wima sunaoruàvani oficiritada{we JNA). U to vreme,dinamika je po Mi}inimre~ima bila strahovita.Rukovodstvo je nametalonerealne planove u smislu koli~ine i dinamike, aosvajawe proizvoda je bilo uvek zahtevno. U osvajawu,izmene su sastavni deo procesa, a to je podrazumevalo

novu stegu, nove alate. Radilose u turnusu, ostajaloprekovremeno, i subotom inedeqom. Problem je biostalni pritisak i od tzv.partijskih struktura. KakoMiloradovi} kaè "Svi subrinuli, a mi u proizvodwismo ‘mu~ili muku’..."

Kao poznavalac svih detaqaoko proizvodwe i proizvodnihmogu}nosti fabrike, uz znawe

nema~kog jezika, Mi}a Miloradovi} dosta je putovao ipregovarao i ugovarao poslove. Uvek su u igri bila triosnovna elementa: kvalitet, cena i rokovi isporuke. Kaote{ki sagovornici posebno su bili zahtevni tada{wiameri~ki partneri, Interarms. Sa vlasnikomInterarmsa, Semjuelom Kamingsom, na jednom sajmu IWA uNirnbergu, pregovori oko cene lova~kih karabina trajalisu tri dana. Kako Miloradovi} kaè, pregovarawe je pomalo kao poker, morate i da rizikujete, to je vrloodgovoran posao. Te godine na sajmu IWA, posao saKamingsom je uspe{no ugovoren.

Osnivawe marketinga. Krajem osamdesetih godinadirektor fabrike, Vuka{in Filipovi}, Mi}iMiloradovi}u dao je zadatak da osnuje Marketing. Imao jeodre{ene ruke da izabere svoje saradnike. Uz starijegkolegu Vlastimira Spasojevi}a, dipl. ma{inskoginèwera, tu su od osnivawa bili dipl. ekonomisti mrZorica \orevi}, Zoran Luki} i Radanko Mirovi},@ivojin Jovanovi}, dipl. ma{inski inèwer, MiodragPopovi}, grafi~ki dizajner i ne{to kasnije, dipl.ma{inski inèwer, Rade Gromovi}. Veliki doprinos upo~etnim koracima marketinga dali su Rodoqub Matkovi}i Raca Andri}. Kroz istraìvawe trì{ta i proizvodnogprograma konkurencije, marketing je davao smernicerazvoja. Ugovoren je posao sa ruskom kompanijom TOZ zaizradu lova~kih pu{aka, tako {to bi na{a fabrikaradila cevi i montaù pu{ke za sebe, a ruski partnerisve ostale delove. Isporu~eno je prvih 100 komada cevi.Na àlost, na snagu su stupile sankcije prema na{ojzemqi i taj posao je propao. Sankcije su omele i posao naizradi luksuznih varijanti lova~kog i sportskog oru`ja sa~uvenom austrijskom kompanijom Werner Sodia iz Ferlaha.

Kada se osvrne na protekle dane u fabrici Zastavaoru`je, Mi}a Miloradovi} kaè da su kqu~na stvar zafabriku lova~ki karabini i automatske pu{ke. I ostaliproizvodi su dobri, ali vrhunski, najva`niji su lova~kikarabini i automatske pu{ke. Rado se odaziva, ako ganeko pozove iz fabrike, za savet ili konsultacije. A zovuga, tako da je uvek u toku. Penzionerske dane provodi uprirodi, kad god moè, i uz unuke, koji su se, ve}oprobali u ga|awu, kao i wegava deca svojevremeno.Oruàrska tradicija je u genima Kragujev~ana. êstokoristimo tu re~enicu, ovog puta u nagla{eno adekvatnomkontekstu.

Jasna Milanovi}

U to vreme, dinamika je po Mi}inimU to vreme, dinamika je po Mi}inimre~ima bila strahovita.re~ima bila strahovita.

Uvek su u igri bila tri osnovnaUvek su u igri bila tri osnovnaelementa: kvalitet, cena i rokovielementa: kvalitet, cena i rokoviisporuke.isporuke.

Kako Miloradovi} kaè,Kako Miloradovi} kaè,pregovarawe je po malo kao poker,pregovarawe je po malo kao poker,morate i da rizikujete, to je vrlomorate i da rizikujete, to je vrloodgovoran posao.odgovoran posao.

Ve} duì vremenski period je bilo vrlo malo ili uop{te i nije bilo ulagawa u prostorne kapacitete na{efabrike. Op{te poznata ~iwenica da je stawe na{ih objekata, koji su izgra|eni davnih dana, vrlo lo{e. Me|utim,

u posledwe vreme, nakon dosta ve}eg ugovarawaposlova, upo{qavawa kapaciteta i pove}anog prilivanovca, do{lo se do nekih pozitivnih kretawa usanaciji o{te}enih krovova koji su pravili problemnaro~ito u proizvodnim halama, jer je vlaga prodiralau ma{ine, elektroinstalacije i komandne ormare,glavne motorne razvode pa ~ak i u trafo stanice. Sanadle`nim funkcijama dogovoreno je da sa sanacijomkrovova krene fazno tako da je za prvu fazuprepokrivawa i sanaciju odabrano tri objekta za kojeje smatrano da su me|u teè ugroènim sa stanovi{tabezbednosti materijalnih dobara i ostvarivawaPlana proizvodwe i da im je popravka najneophodnija.Objekti odabrani za prvu fazu sanacije su:

Objekat broj 20 - krov Artiqerijske,

Objekat broj 14/5 - krov P-59 i

Objekat broj 3 - krov Belog magacina.

Kao izvo|a~ radova je odabrana firma Mijovi} d.o.o.iz Kragujevca a koordinator izme|u izvo|a~a i na{eg preduze}a Dra{ko Radenkovi} iz Slu`be kapaciteta iinvesticija. Analiziraju}i planirane i ostvarene aktivnosti na sanaciji krovova do sada je ura|eno:

- Objekat broj 20 - Radionica Artiqerijske je skoro u potpunost zavr{ena, ostalo je samo da se jo{ jednom ceo krovpregleda i otklone eventualni nedostaci

- Na objektu broj 14/5 - Radionica P-59, su zavr{ena 6 poqa sa termoizolacijom i 3 sa uvalama. Preostalo je dase urade jos 2 poqa sa termoizolacijom i 3 sa uvalama.

- Radovi na objektu br. 3 - Centralni magacin, jo{ nisu zapo~eti.

Obzirom na vrstu i obim radova, vremenske uslove, radovi se odvijaju predvi|enom dinamikom. Na terenu se pratenedostaci, proki{wavawe u pojedinim poqima i o tome obave{tava izvo|a~. Kada vremenski uslovi dozvole,nastavi}e se sa zapo~etim aktivnostima.

Za narednu fazu sanacije krovova planirani su objekti Drvnog pogona, kao i jo{ nekih krovova u krugu fabrikemawih povr{ina: Magacin Marketinga, Polirnica, Streli{te, Izlo`bena sala, AOP-a i Pumpna stanica. Osimsanacije krovova u planu je i sanacija mokrih ~vorova koji su tako|e jedan od glavnih proriteta za ulagawe unarednom periodu.

Pripremio Dragan Stamenovi} - Frca


Sanacija krovova u fabriciSanacija krovova u fabrici

Motivacija, kao proces pokretawa qudske aktivnostikoja se usmerava ka postizawu odre|enih ciqeva,odre|uje vi{e razli~itih faktora. Ako govorimo oradnoj motivaciji, vrlo va`nim zadatkom jednogrukovodioca, ~ini se upravo izazivawe, odràvawe ipodsticawe odgovaraju}ih oblika pona{awa zaposlenih.Kritikovawe i pohvaqivawe zaposlenih su upravo nekeod metoda koje se u tom procesu mogu primeniti.I za kritiku i za pohvalu, rukovodilac treba da zna u~emu se sastoji wihova vrednost, kakav ishod o~ekuje odwihove primene i, {to je veoma va`no, da vodi ra~una oindividualnim razlikama me|u zaposlenima.Povremena pohvala za zaposlenog zna~i priznawe. Uisto vreme je dodatan motiv i ~esto }e doprineti jo{ve}em zalagawu zaposlenog ~ije je pona{awe, odnosnorezultat koji je tim pona{awem postigao, pohvaqeno.Primena kritike, na odgovaraju}i na~in, trebalo bi daposluì za korigovawe pona{awa, odnosno odre|enihaspekata rada zaposlenog.

Za razliku od pohvale, koju je nekada dobro uputitipred ostalim ~lanovima kolektiva, kritiku bi ipaktrebalo "sa~uvati" za razgovor u "~etiri oka". Treba ra~unati na razli~it stepen osetqivostizaposlenih, koje je u direktnoj vezi sa nivoomsamopouzdawa i drugih karakteristika zaposlenog, sakojima rukovodilac treba postepeno da se upozna.Tako|e, razgovor uvek treba otpo~eti i zavr{iti sapohvalom. Kritiku treba uputiti sa argumentima,

odnosno na na~in da zaposleni zaista i sam moèprepoznati na koje delove i koje situacije u wegovompona{awu se kritika odnosi. Su{tina je ta da seostavi prostor za korigovawe tog pona{awa, odnosnopredlagawa kako to pona{awe zameniti adekvatnijim.

Samim tim, to za zaposlenog vi{e ne}e biti osudakoja }e inhibiraju}e na wega delovati, ve} vi{eotvoren prostor za promenu, korekciju. Veoma je bitnokritiku uputiti na odre|eno pona{awe, nikako nali~nost zaposlenog, jer bi to moglo imatikontraefekat.Pohvaliti zaposlenog moè dati vi{estruke pozitivnerezultate: generalno moè poboq{ati komunikaciju,unaprediti odnose u okruèwu, poja~ati ose}ajpripadnosti timu, odnosno kolektivu, itd. Kod pohvalepojedinca vr{i se pozitivan uticaj na samopo{tovawe,ose}aj sigurnosti i zadovoqstva. To za posledicu imarazvoj vere u sebe i svoje sposobnosti, kao isamopouzdano reagovawe zaposlenog. Za razliku odkritike, pohvalu je poèqno uputiti i na pona{awe ina bi}e. U takvoj postavci stvari potpuno je opravdanoo~ekivati poboq{awe atmosfere u radnom okruèwu ipove}awe produktivnosti, kao krajweg ciqa svakeorganizacije.

I zakqu~ak za rukovodioce: ipak pohvalaI zakqu~ak za rukovodioce: ipak pohvalapred svima, kritika u ~etiri oka...pred svima, kritika u ~etiri oka...


Pohvala pred svima, kritika u ~etiri okaPohvala pred svima, kritika u ~etiri oka

Ko ho}e ne{to da u~ini, na|e na~in, ko ne}e ni{ta da u~ini, na|e opravdawe.Pablo PikasoLewivci nisu samo oni koji ne rade, ve} i oni koji mogu da rade boqe. SokratVinogradu nije potrebna molitva, nego motika. Bugarska narodna poslovicaNa mlinu koji radi nema pau~ine. Nema~ka poslovicaâk Noris radi 25 sati dnevno. âk Noris izrekaSre}a samo ponekad pomaè, rad uvek. Fridrih RikertJedna od najboqih i naj~istijih radosti je odmor posle rada. Imanuel KantDa qudi samo znaju koliko sam naporno radio da bih postao majstor, mojadela ne bi izgledala uop{te toliko ~udesna. Mikelan|elo BuonarotiIstrajan rad sve pobe|uje Marko Aurelijeôvek je ro|en da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne ~ini, mora propasti.Nikola Tesla


MUDROSTI BIZNISA -MUDROSTI BIZNISA -

FRANKOV ZAKON RADNOG MESTAAko uìva{ u onome {to radi{, vrlo je verovatno da to radi{ pogre{no.LARSONOV ZAKONObavi{ li ne{to nemogu}e, jedina }e posledica biti da }e {ef to dodati tvojim uobi~ajenimdu`nostima.PRVA ZAMKA ZA GENIJENijedan {ef ne èli podre|ene koji su stalno u pravu.LAMPNEROV ZAKONAko ode{ kasnije s posla, niko ne}e primetiti. Ode{ li ranije,sre{}e{ {efa na parkingu.MOSLIJEV ZAKONNesre}e se doga|aju kad dvoje qudi poku{ava biti pametno u istovreme.OTOV ZAKONRadi{ ne{to bezna~ajno kad god {ef slu~ajno virne na tvoj sto.BEN^LIJEV ZAKONSvako moè napraviti bilo koji posao, pod uslovom da taj posao nijenamewen wemu.KLAJDOV ZAKONMora{ li ne{to u~initi i to odga|a{ dovoqno dugo, ima nade da }eto u~initi neko drugi umesto tebe.ÊPMENOV ZAKONAko ne moè{ zavr{iti posao u prva 24 sata,radi no}u.PRAVILO HODNIKAMoè{ u{etati gde god èli{ akonavu~e{ ozbiqan izgled i nosi{ noteskojeg povremeno pogleda{.HARIJEVO PRAVILOKad ne zna{ {ta bi radio, hodaj brzo iizgledaj zabrinuto.NAÊLO CRNE JAMENakon svake povi{ice imat }e{ na krajumeseca mawe novca nego pre povi{ice.AKSIOM PRAZNIKAUvek oboli{ drugog dana svog odmora, aozdravi{ dan uo~i povratka na posao.TOMSONOVO PRAVILO SKLADI[TADa bi se izazvala hitna potra`wa zanekom kutijom na polici, potrebno jestaviti ispred we ne{to vrlo te{ko iveliko.SKOTOV ZAKON KOPIRAWAîtqivost kopije obrnuto je razmernawenoj va`nosti.

Pripremio - Dragan Stamenovi} - Frca

ZAKONIZAKONI RADNOGRADNOG MESTA ...MESTA ...

II ORU@ARIORU@ARI IMAJUIMAJU TALENATTALENAT

Pozivamo sve zaposlene koji imaju talenta za crtawe, pisawe,humor, zabavu, na saradwu u izradi na{eg lista Oruàri. Javitese redakciji da sa Va{im talentom u ovim oblastima upoznamona{e kolege. Predstavqamo Vam rad Vladana Arunovi}a.

na sinergetskom delovawu mno{tva prisutnihaktivnih sastojaka.

Aloja vera za koju ve}ina qudi zna da blagotvornodeluje na koù, jo{ blagotvornije deluje iznutra - kadse pije. U posledwih trideset godina, sa razvojemodgovaraju}eg procesa stabilizacije, gel Aloje verepostaje nezamewiv u o~uvawu i poboq{awu zdravqa.

RAZNOVRSNA UPOTREBA ALOJE VERERAZNOVRSNA UPOTREBA ALOJE VERE

Aloja vera je kod spoqne upotrebe najkorisnija kaoprva pomo} kod raznih vrsta toplotnih povreda irana, bilo vatrom, smrzavawem, vrelom vodom,elektri~nom strujom, radijacijom ili sun~awem.Otklawa bol, spre~ava infekcije, zaustavqa krvarewei znatno ubrzava zarastawe. U dermatologiji pomaèkod: ekcema, herpesa, agergije, psorijaze, gqivi~nihinfekcija, osipa, li{ajeva, pubertetskih bubuqica icrvenila od pelena.

Zadwih decenija Aloja vera je postalaEldorado kozmeti~kih kompanija i veoma jezastupqena u proizvodima za negu koè,kose, usne dupqe i zuba. Aloja vera kod redovne oralne upotrebedovodi u ravnoteù skoro sve funkcijeorganizma od uredne probave od zdravogsna. Snabdeva telo vitalnim sastojcima(vitamini, minerali, amino kiseline,enzimi, saponini, polisaharidi iantrakinoni) neophodnim za normalan radorganizma. Vr{i detoksifikaciju celog organizma.Stimuli{e rad jetre i bubrega. Reguli{e probavu,absorbciju i pra`wewe digestivnog trakta. Delujepovoqno na endokrini sistem, ukqu~uju}i pankreas itiroidnu `lezdu, kao i na krvotok. Ublaàva nuz-pojave kod hemoterapije i terapije radijacijom.Otklawa zamor i iscrpqenost. Pove}ava imunitetorganizma. Deluje anti-bakterijski, anti-virusno ianti-fungicidno. Otklawareumatske smetwe i bolove.Smiruje upalne procese uzglobovima i mi{i}ima.Podmla|uje i odlaè bio-lo{ku starost.

Aloja vera gel, u bilo kojoj dozi nije toksi~an, nemanegativnih prate}ih efekata i ne moè sepredozirati.

NARODNI LEK OD "KAKTUSA" ALOE VERANARODNI LEK OD "KAKTUSA" ALOE VERA

Ovaj recept za Lekod" Kaktusa " Aloevera poti~e iz Rusije:

330 gr. Aloja"Kaktusa", starosti 4-5 godina samleti nama{ini za meso ipome{ati sa 400 gr.Sveèg livadskogmeda sa sa}em, 700militara, garanto-vano prirodnog crnog vina, 50 grama Frankovecikorije i 500 mililitara ~istog etil alkohola.Smesa odstoji 7 dana, u staklenom sudu dobro

z a t v o r e n a , utamnom prostoru.Nakon toga se cediu porcijama i pijeodre|ena koli~i-na, 3 puta dnevno,1 sat pre jela, dokse sve ne potro{i.Ovaj napitak semoè koristitisamo 2 putagodi{we.

Aloja vera je jednaod najstarijih inajlekovitijih biqa-ka. Spomiwe se uzapisima anti~kihlekara, u Bibliji,kao i u tekstovimave}ine utemeqiva~asavremene medicine.Za wu su znale svestare kulture. Stari

narodi su ratovali zapodru~ja na kojima jeuspevala ova biqka.Svoja "magi~na svojstva"je potvr|ivala mileni-jumima i biva ponovootkrivena sredinompro{log veka. Zbogwenih ~udotvornih svoj-stava, Aloja vera jetokom vremena uraznim delovima

sveta nazivana mnogim predivnim imenima,kao {to su: biqka besmrtnosti, fontanamladosti, tihi isceliteq, biqkaìvota, nebeski blagoslov, harmoni~nilek, pustiwski qiqan

U prirodi postoji vi{e od 250 vrstaAloje vere, ali samo ~etiri imajuzna~ajna lekovita svojstva.Najlekovitija i najbogatijavitaminima, mineralima, amino-kiselinama, enzimima i ostalim korisnim sastojcima jeAloe Barbadensis Miller, poznata pod nazivom Alojavera, {to zna~i prava Aloja.

Najve}u lekovitost gela biqka dostiè nakon ~etvrtegodine starosti. Unutarwi gel izloèn spoqnimuticajima u kratkom vremenu oksidira, tako gube}i nadelotvornosti. Kod komercijalne prerade je jako va`no

da se postrojewa za stabilizaciju gelanalaze u neposrednoj blizini plantaè.

SASTAV ALOJA VERA GELASASTAV ALOJA VERA GELA

Aloja Vera jeprava riznicahrawivih ilekovitih fitojediwewa kojase nalaze u gelu(unutra{wosti

lista). Biqka sadrìkompleksnu smesu od preko 250biolo{ki dostupnih aktivnihsupstanci koje su u tojprirodnoj ravnoteì najdelo-tvornije. Ova biqka je i daqepredmet nau~nih istraìvawa.Razvojem nauke i tehnologije, lista wenih sastojaka ikorisnih svojstava sve se vi{e pro{iruje.

U prirodnom Aloja vera gelu nalaze se 12 vitamina,20 minerala, 18 amino kiselina, 16 enzima, mno{tvomono i polisaharida, antrakinona i wihovih derivata,lignina, saponina, sterola, mono i poliestera inezasi}enih esencijalnih masnih kiselina. Taj sastav je~ini najkompletnijom lekovitom biqkom i obja{wavaweno mnogostruko farmakolo{ko delovawe.

LEKOVITA DEJSTVA ALOJE VERELEKOVITA DEJSTVA ALOJE VERE

Iskustva miliona qudi {irom sveta tokom milenijumapotvr|uju efikasnost dejstva Aloje vere na poboq{awe io~uvawe zdravqa. Nauka jo{ uvek nije u potpunostiobjasnila sve mehanizme delovawa Aloje vere.Pretpostavka je da }e wena "magi~na" svojstva zasnivaju


Aloe Vera u prirodi (u cvatu)

BUKVBUKVARAR LEKOVITOGLEKOVITOG BIQABIQANa slovo ANa slovo A - - Alo j a VAlo j a Veraera --

nebeski blagoslov !nebeski blagoslov !

ekipe, Janka \uri}a, koji je svojuulogu ispunio u potpunosti, ibodrio i savetovao na{e momke,bio prisutan na svim utakmicamakao podr{ka.

Sastav ekipe na slici: VladaKosti}, @eqko Milutinovi},Du{ko Quji}, Milan Djuri},Nemawa Obradovi}, IvicaDukadinoski i Ivica Gaqak, a osimwih na takmi~ewu su u~estvovali i\or|e Boì}, Gordan Petrovi},Dmitar Pavlovi}, Andrea Kurti}.

Zoran Vuji~i}


Biznis liga - 2012.Biznis liga - 2012.

Biznis liga u malom fudbalu je organizovana od straneSportskog centra Mladost, sa ciqem da ukqu~i sve radne

organizacije u Kragu-jevcu, kako bi se naprvom mestu druì-li, boqe upoznali iradili na unapre|i-vawu sportskog duha.Rezultat je u drugomplanu, a celokupnotakmi~ewe je protek-lo u korektnoj isportskoj atmosferi,i po pravilimafudbalske igre.

U~esnici na takmi~ewu se ve} me|usobno poznaju, a novitakmi~ari su se lako uklopili i prilagodili.

Ina~e, ovaj vid takmi~ewa postaje tradicionalan, i odvelikog je zna~aja da se u gradu organizuju sportskeaktivnosti. U~esnici su bili brojni, a nije postojalo ograni~eweu godinama i preduze}a su mogla da po{aqu svoje zaposlene -igra~e po sopstvenom izboru, a u~e{}e je uzelo 16 ekipa: Zastavaoru`je, Fijat, Vodovod, Gradska grobqa, Energetika, [umadija

sajam, Zastava kamioni idruge. Odigrano je 92utakmica, u toku 10 nede-qa, od sredine oktobrado kraja novembra.Utakmice su bilekvalitetne, prave takmi-~arske, a sudije VeqkoBelojica,Zoran Vuji~i} iDragan Milosavqevi} suvodili ra~una datakmi~awe protekne uduhu korektnosti. Uuzbudqivoj zavr{nici,posle penala u 13 serija,

pobednik ovogodi{weg turnira je ekipa Gradska grobqa koja jesavladala ekipu FIAT-a.

Takmi~ari iz ekipe Zastava oru`ja su prete`no mladi}i kojiigraju veliki fudbal za klubove, i zbog rasporeda tih utakmicana{a ekipa nije nastupala u stalnom sastavu, ve} je to zavisilood wihovih obaveza. S obzirom na to, za svaku pohvalu jeborbenost i wihovo zalagawe, èqa za pobedom. Naravno, ovimmladi}ima tek predstoje izazovi i nove pobede.

Na kraju, moramo da istaknemo i tzv. tehni~kog direktora na{e

Zbog pove}anog obima poslovawa za narednu godinu na{a fabrika u pojedinim segmentima imaiskazan nedostatak ma{inskih kapaciteta na pojedinim pozicijama proizvodne opreme. Nakonsagledavawa potreba proizvodwe do{lo se do konstatacije daje taj nedostatak naro~ito izraèn kad su u pitawu slede}egrupe ma{ina: automati, CNC glodalice, pantografi, CNCstrugovi....

Nakon razmatrawa cena nove opreme i cena polovnih ma{inakoje se nude na trì{tu Srbije do{lo se zakqu~ka da je u ovomtrenutku daleko povoqnija opcija nabavka polovne proizvodneopreme. Zbog toga su nadle`ne funcije ve} stupile u kontakt safirmama koje se bave takvom vrstom delatnosti i u narednoimdanima o~ekujemo pozitivne rezultate u smislu da u na{ufabriku stignu odre|ene ma{ine kako bi se koliko tolikootklonila uska grla, {to bi u zna~ajnoj meri doprineloispuwewu Plana proizvodwe i ugovornih obaveza.


N a b a v k a o p r e m e z a Z a s t a v aN a b a v k a o p r e m e z a Z a s t a v ao r u ` j eo r u ` j e

VREMEPLOV - HRONOLOGIJA ORU@ARA OD DECEMBRA 2001 35.pdf · VREMEPLOV - HRONOLOGIJA IZ 35 brojeva...

Documents

Transcript of VREMEPLOV - HRONOLOGIJA ORU@ARA OD DECEMBRA 2001 35.pdf · VREMEPLOV - HRONOLOGIJA IZ 35 brojeva...