Vreme1219

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

15. maj 2014.broj 1219

SRB A I SVET: SVI PREM EROVI GOSTI | NIGER A: 300 OTETIH DEVOJICA

EVROVIZ A 2014EVROVIZ A 2014

HLADNI RAT I ENA S BRADOM

Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on the attractive, central location surrounded by greenery that provides isolation from the city noise. Hotel is refurbished in 2012, and its modern style provides complete comfort for our guests.

The same key elements that the real park has - relaxation and peace, are easy to find in the Brand new Park.

Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on the attractive, central location surrounded by greenery that provides isolation from the city noise. Hotel is refurbished in 2012, and its modern style provides complete comfort for our guests.

The same key elements that the real park has - relaxation and peace, are easy to find in the Brand new Park.

otel Park is Belgrade's thttractive, central location

ery that provides isolation otel is refurbished in 2

e provides comple

ndhe

ndrt

bycity nits moderfor our gues

r hotel ond

Hotel Park is Belgrade's three-star the attractive, central location surby greenery that provides isolationcity noise. Hotel is refurbished in 2its modern style provides complete for our guests.

The same key elements that the real parelaxation and peace, are easy to find inBrand new Park.

end

mfort

key elements tharelaxation and peace, are easy to find in thBrand new Park.

hotel onrounded

n from th2012, an comfor

park has -n the

Hotel Park is Belgrade's three-star hotel onthe attractive, central location surroundedby greenery that provides isolation from the

y noise. Hotel is refurbished in 2012, anddern style provides complete comfo

guests.

The same key elements that the real park has -relaxation and peace, are easy to find in theB

Njegoseva 2, 11000 Belgrade, Phone: +381 11 3640-383e-mail: [email protected]

THE SPARKLINGEXPERIENCE

Welcome tothe Brand New Park

Hotel Park is located at the heart of the city, on the corner of the most beautiful Belgrade streets.Its attractive location and excellent position surrounded by greenery provides isolation from the city noise and offers the same key elements as the real park does - rest, relaxation and peace.

Renovated in 2012, Hotel Park proudly wears its three star by international standards and excellent quality of service of each of its segments.The special values of Hotel Park are its staff and high quality services that give guests a reason to come back and honestly recommend Hotel Park.

Hotel Park nalazi se u samom centru grada, na uglu najlepih beogradskih ulica. Svojom atraktivnom lokacijom i odlinom pozicijom, okruen zelenilom i izolovan od buke, omoguuje sve ono to nudi i pravi park odmor, mir i relaksaciju.

Renoviran 2012, s ponosom istie svoje tri zvezdice po internacionalnim standardima i odlian kvalitet svakog segmenta usluge. Posebnu dragocenost Hotela Park ini ljubazno osoblje i visok nivo servisa koji e gostima pruiti ugodan boravak i razlog da ponovo posete prestonicu Srbije.

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonik glavnog urednika Aleksandar iri

sekretarijatMirjana Kalezi

redakcijaDejan Anastasijevi, Aleksandar

Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi,

Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana

Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi,

Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi,

Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi

Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko

Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan

Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.),

Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

korektori: Ana uk Dragomirovi, Marko Tasi, Stanica Miloevi;

lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

daktilograf: Zorica Nikoli

internet izdanjewww.vreme.com

Marija Vidi (urednica)Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266 Na naslovnoj strani: Konita Vurtz

Foto: AP

BROJ 1219

15. maj 2014.

04 Zoom: Dan kad su se sreli Vui i Mikovi

06 Novo radno vreme:

Sat ranije za spas Srbije

10 Inostrane pohvale: Svi premijerovi gosti

12 Nagrada Najevropljanin:

Mera politike teine

14 Portret savremenika: Dragica Nikoli

17 Nuspojave: Konstruktivan predlog

18 Svedoanstva: Traei normalan ivot

20 Lisica i dral: Savetnik za uzreice

21 Vreme uspeha

KULTURA

30 No muzeja:

Zgrada SIV-a i Vidovdanski hram

33 Knjige:

Kratak pregled vremena, Feliks Pai

34 TV manijak: Hladni rat i ena sa bradom

36 Sto godina od smrti Jovana Skerlia:

Soldat istine

38 enska seksualost: Glupe materice

i nae sestre majmunice

40 Intervju: Vilijam Basinski

43 Koncert: Bilja Krsti & Bistrik

SVET

44 Otmica u Nigeriji: Trista devojica

48 Kriza u Ukrajini: Referendumska groznica

50 Tajni nuklearni incident: Apokalipsa jue

52 Intervju: Dr Jovan Kurbalija

MOZAIK

54 Prevoenje na visokom nivou:

Jezik monika i njihovih tumaa

58 Fotografija: Svakom sel ju uprkos

59 Navigator: Uber

60 Strip: Policijska poezija

62 Vreme uivanja: Ukrajino moja

Prevodioci jesu statiste na diplomatskoj pozornici, ali uvek moraju da znaju o emu se radi i da dobro poznaju svog efa, da bi mogli verno da prenose ta govoripie: ivan ivanji

U predstojeoj Noi muzeja bie predstavljena i dva arhitektonska monumenta koja su obeleila svoju epohu, jedan realizovan Palata SIV-a na Novom Beogradu, i jedan nerealizovan Vidovdanski hram Ivana Metrovia, koji je trebalo da bude podignut na Gazimestanupie: sonja iri

Nema niega spornog u tome da poslodavac odreuje ritam rada pod uslovom, naravno, da je u okvirima zakona. Za dravne slubenike poslodavac je Drava, a inokosni poslovodni organ je Vlada, pa ni u ovoj odluci o promeni radnog vremena nema nieg spornog. Sporna je vajda: ta e to biti bolje, ako boljitka uopte bude?pie: zoran majdin

traenje adrese: oajnici kucaju na svaka vrataPoslovni svet nije naivan, ali mu neki put odgovara da se takvim pravi. Tako je bilo u danu i kada je kroz bivu zgra-du Saveznog izvrnog vea prode lovalo oko etiri stotine biznismena: bankari, strani preduzetnici, graevinari i po-slovni ljudi opte prakse. Svi su zadovoljni i odnekud oeku-ju da e sve biti drugaije.

Oni su se trudili da ostave utisak ljudi koji napokon ima-ju adresu kojoj mogu da se obrate, a to nije tano. Ta vrsta sastanaka deo je rutine. Njihovi problemi, zahtevi i ambi-cije poznati su od ranije svakom ko je to hteo da zna, uje i shvati (od Miloevieve, preko inieve, Kotuniine pa do Cvetkovieve vlade), ali sad je u kui nova metla za koju se veruje da ima dovoljno snage da uradi neto vie nego to je trpanje ubreta pod tepih.

Nema tog premijera koji ritualno barem nije imao ova-kvu vrstu komunikacije s poslovnom zajednicom, samo je to bilo s manje oekivanja i bez sladostrasnog iekivanja odgovora na pitanje hoe li Mikovi videti Vuia! (ili obrnuto).

Dakle, nije ovaj sastanak, osim moda po masovnosti i medijski podgrejanoj znatielji, nikakav speci kum srpske politike. Naprotiv, bilo ih je i nadam se da e ih jo biti.

Okupili su se, manje-vie, ozbiljni ljudi oprobani u svom poslu, neki od njih i jako uspeni i pored svih nedostataka sistema u kome posluju, ali hvatajui se za Vuievu slam-ku preko nagnute ograde broda koji tone, oni bespogovor-no tvrde da je sastanak bio odlian i gaje nadu da ih je ovaj put neko uo i da e ih ovaj put neko posluati.

glavna dilema: navui galabiju ili doi u sivom odeluMiroslav Mikovi, inae, nije dobio direktan poziv. Stiglo je vie njih na poslovne jedinice Delta holdinga s nede ni-sanim adresatom, naime u svakom od pet, est poziva pisa-lo je potovani, ali Mikovi nije propustio priliku da bude

zvezda veeri i to je dobro. Kako i Politika pie, Vui mu je postavio nekoliko nih pitanja pokazujui zavidan i vi-sok nivo znanja o poslovanju i ambicijama Delta agrara, to samo znai da ga je neko dobro spremio za taj susret. To je, takoe, dobro.

Kao i obino, rekao bih da su bankari najbolje istrgova-li. Pre tri, etiri godine jedan od bankara, zapaeni uesnik

poklonjenja kod Vuia, rekao mi je: Nije problem u para-ma. Njih ima. Ali u celoj Srbiji ima samo desetak rmi koji-ma bi odmah dali kredit, ali ga te rme ne trae.

Bankari su se, rekao bih, i ovaj put maksimalno obezbe-

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Dan kada su se sreli Vui i Mikovi: Svi se prave da je u kui nova metla za koju se veruje da ima dovoljno snage da uradi neto vie nego to je trpanje ubreta pod tepih

Naa poslovna elita je kao i sve druge srpske elite: nemona, nemai uplaena, samo to je ova prva vie kompromitovana u procesuVuievog osvajanja vlasti. Od ideje da su to sve lopovi stiglo se dookupljanja svih tih ljudi na istom sastanku i tako se krug zatvorio

15. maj 2014. VVREMEREME

4

dili, koliko je to u Srbiji mogue, od rizika plasmana mimo tog desetka i Lazar Krsti je dobio novi zadatak oko reba-lansa budeta s kojim ionako ne zna ta e da radi. Em je dobio zadatak da obezbedi pare za dravni dug po ranije obeanim subvencijama za je inije kredite srpskoj privre-di i jo da namakne 60 miliona evra za pokrie rizika nared-nog plasmana.

Strani investitori bili su brutalno jasni i traili su ono to je Vui ve neoprezno obeao arapskim graevinari-ma besplatno zemljite i sreenu infrastrukturu (model

Beograd na vodi i projekt Sto hiljada stanova od osamde-set kvadrata a je ino), graevinari su kukali da nemaju ke-ramiara i vodoinstalatera i umalo su navukli na sebe gala-bije kako bi privukli panju glavnog srpskog poslodavca, a neki su imali i dilemu da li da do Palate dojau na kamilama.

aren skup: ko duguje a ko plaa porezNa poslednjoj celodnevnoj sesiji pojavili su se biznismeni opte prakse od eljka Mitrovia do Milana Beka. Ovaj prvi je prvi govorio uzimajui tek minut, dva, mada je, kako se pre sastanka tvrdilo, glavni kriterijum za poziv bio nivo plaenih poreskih obaveza a ne nivo poreskog duga. Da je striktno potovano to opredeljenje sala bi bila poluprazna,

a zlobnici, takvih uvek ima, tvrde da je meu prisutnima bilo i onih koji duguju za struju umanjujui raune pres-pajanjem ica.

Bio je to aren skup nove biznismenske srpske klase ko-joj su, u najveem broju sluajeva, bile vane samo dve stva-ri. Da budu vieni na tom skupu i da veruju da posle toga niko nee da ih dira.

Naa poslovna elita je kao i sve druge srpske elite: ne-mona, nema i uplaena, samo to je ova prva vie kompro-mitovana u procesu Vuievog osvajanja vlasti. Od ideje da su to sve lopovi stiglo se do okupljanja svih tih ljudi na istom sastanku i tako se krug zatvorio.

Vuiev interes bio je vie nego jasan. Poto je ekonomija njegova nona mora pred donoenje zakona koji e po sve-mu sudei biti gotovo isti kao oni koje je predlagao Saa Ra-dulovi kratkoveni i smenjeni ministar privrede obezbe-dio je sebi neku vrstu alibija u kontaktu s najveim srpskim poslodavcima predstavljajui se kao ovek koji ume da po-stavi na pitanja i odgovori posle na nimalo ne zahteve mmf-a. Bie kao u onoj emisiji Traili ste, gledajte.

Ovo je sve izgledalo kao Ekonomski forum na Kopaoni-ku, samo to nije bilo skijanja, ali, bez brige, bie nasanka-vanja. Falile su samo pratilje u bundama. Toliko je poreskih platia da za njih nije bilo mesta.

55

VREMEREME 15. maj 2014.

4

Novo radno vreme

Sat ranije za spas SrbijeNema niega spornog u tome da poslodavac odreuje ritam rada pod uslovom, naravno, da je u okvirima zakona. Za dravne slubenike poslodavac je Drava, a inokosni poslovodni organ je Vlada, pa ni u ovoj odluci o promeni radnog vremena nema nieg spornog. Sporna je vajda: ta e to biti bolje, ako boljitka uopte bude?

Poput Marka Porcija Katona Sta-rijeg i njegovog obaveznog za-vretka svakog govora u rim-skom Senatu reenicom Uo-stalom, mislim da Kartaginu treba ra-zruiti, bez obzira o emu je inae bila re, Aleksandar Vui od prvog dana svog potpredsednikovanja u prethodnoj vladi nije proputao priliku da se ne osvrne na ba me briga odnos zaposlenih u drav-noj upravi prema radnom vremenu: kad ujutro na posao doe nikoga ne zatekne, kad sa posla odlazi opet nikoga nema, a u meuvremenu se malo ko pretre od posla, od kopirera i kurira, preko refere-nata mlaih i starijih, pa sve do naelni-ka, savetnika i ministara. Pokuavao je, muenik, da probudi savest zaposlenika tako to je na ulazu doekivao i okasnelce prekorno gledao, ali badava: dravni slu-benici su i dalje na posao dolazili kako se kome efne, kako se kome efnulo sa po-sla je odlazio, u meuvremenu igrao se pasijans, prelistavao Fejsbuk... Tome e se stati ukraj, obeavao je u predizbor-noj kampanji.

Teko je to da se razume: defakto, mada ne (tad) i dejure, prvi u hijerarhiji vlasti, dan za danom javno o njima govori, a oni nita. tavie, nita ni kolege ministri, ni-ta dravni sekretari, nita naelnici slu-bi, efovi odeljenja... Kao da Zakon o dr-avnim slubenicima ne postoji, kao da ni Zakon o radu, kakav god da jeste, ne postoji, nego ih on skoro pa moli da rade ono za ta platu primaju.

Posle ubedljive pobede na izborima, ostvarene izmeu ostalog i na obea-nju da e razmaeni dravni slubenici

morati ubudue da zasuku rukave i po-teno odrade posao za koji platu prima-ju, tekst je unekoliko promenjen alo-pojka je prerasla u imperativ.

Po ceremonijalnom preuzimanju du-nosti od svog prethodnika, sad ministra spoljnih poslova Ivice Daia, novi pre-mijer je izgovorio reenicu za istoriju: Svi e morati da ustaju ranije od 1. maja. Oe-kujem veliku pobunu i bie zanimljivo.

Na prvi pogled, kristalno je jasno gotovo je sa jutarnjim razvlaenjem, sa

krivinaenjem i tako tim, jedino to je po-malo nejasno ko su ti svi koji e morati da ustaju ranije, o kakvoj to velikoj pobu-ni je re i ta e to biti zanimljivo?

Na sednici simbolino zakazanoj ba na 1. maj Meunarodni praznik rada, Vlada je donela odluku o promeni rad-nog vremena u ministarstvima, poseb-nim organizacijama i slubama Vlade, Republikom javnom pravobranilatvu i javnim agencijama: odsad pa dok se ne odlui drugaije, radno vreme dravne

NekritikiAleksandar Vulin, ministar za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja

Postoje stvari koje smo nekritiki prihvatili iz velikog sveta. Jedna od njih je rad-no vreme od 9 do 5: znate, u tim delovima sveta dan malo due traje i klimatski uslovi su drugaiji, geogra ja je drugaija. Ovo je radno vreme koje odgovara naem podneblju. Verujem da e nam ba to radno vreme do pola etiri omogu-iti da provedemo malo vie vremena sa svojom porodicom, da se vratimo onoj instituciji ruka kada vam majka skuva neto, da se vratimo onom vremenu da imamo malo svetla, malo videla da se vidimo jedni sa drugima.

DemagogijaZoran Mihajlovi, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

Pre 14 godina, kada su nam pomerili radno vreme od 9 do 17 sati, ubeivali su nas da moramo da budemo u trendu sa Evropom. Sada nas vraaju na 7.30, s ubeenjem da emo tako bolje da radimo. Niko ne brine o sutini, a to je kako se radno vreme koristi i koliko ima efektivnog rada u dravnim slubama. Izmena poetka i kraja radnog vremena za mene je ista demagogija.

Re strukeDr Milanko abarkapa, profesor psihologije rada na Filozofskom fakultetuPrema mojim istraivanjima, najvea e kasnost je do 11-12 sati pre podne. U sva-kom narodu postoje ljudi koji su e kasniji ujutro, drugi uvee, a trei su neto izmeu. Naem mentalitetu vie odgovara da smena pone ranije, jer ljudi vole da popodne provedu kod kue, u bati, s porodicom. Setite se kako su gunali na uvoenje evropskog radnog vremena od devet do pet.

66

15. maj 2014. VREMEREME

KO RANO RANI...: Ministri od 7.30 u foteljama Foto: A. Ani

77


birokratije e umesto od pola devet do pola pet ubudue biti od pola osam do pola etiri. Ova odluka je doneta radi postizanja bolje i e kasnije organizacije radnog vremena, pie u zvaninom sa-optenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.

Kako e to pomeranje poetka radnog vremena pomoi postizanju bolje i e ka-snije organizacije radnog vremena, obja-snio je premijer lino: uraeno je ozbilj-no istraivanje koje je pokazalo da ljudi u javnom sektoru rade proseno dva i po sata, od 9.30 do 12, da se onda ide na ru-ak sa koga se malo ko vraa na posao. Ovako, neka doe u 7.30 i neka do 8 po-pije kafu, ali e raditi do 12 i dobiemo sat vremena vie.

Smatrali smo da emo na taj nain moi da krenemo da radimo slonije, radnije i posveenije, objasnila je novi-narima ministarka za upravu i lokalnu samoupravu Kori Udoviki. Postoji ve navika da se ranije izlazi sa posla, pa je bolje da se bar pone ranije.

probaj ovo, probaj ono

U novijoj istoriji Jugoslavije/Srbije oprobano je nekoliko razliitih modela rada dravne uprave. Najdue je trajao onaj od sedam do tri. Sve je to lepo kla-palo ka ca, askanje, burek i jogurt, pa malo rad sa strankama, pa opet kafa, a-skanje..., sve dok negde krajem sedam-desetih, ili je bilo poetkom osamdese-tih svejedno je, neko inventivan nije izraunao da danguba graanina po-kornog pred alterima znaajno utie na e kasnost proizvodnog sektora, pa je

predloio da slubenici kojima je posao komunikacija sa graanima rade sma-knuto bar jedan dan u nedelji. Ako se-anje ne vara, taj dan bee sreda. Tako je sve poelo.

Nedge krajem osamdesetih, ili je bilo poetkom devedesetih svejedno je, neko takoe inventivan je proitao ne-to o uticaju bioritma na produktivnost, pa je predloio da gde je to mogue zapo-sleni sami odrede, dodue u nekom od-do okviru, kada e doi na posao, e da bi shodno svom bioritmu dali najvei do-prinos, to je u administracijama svako-raznim, od optinskih do saveznih, obe-ruke prihvaeno.

Radno vreme po evropski, od devet do pet, de nitivno je uveo Savet minista-ra dravne zajednice Srbija i Crna Gora odlukom o radnom vremenu u ministar-stvima, organizacijama i slubama Save-ta ministara.

Koju godinu kasnije, bie kad su se Srbija i Crna Gora razdruile, mada je i to svejedno, dolazak na posao dravnih slubenika pomeren je za pola sata rani-je, a sad smo negde izmeu.

Nema niega spornog u tome da poslo-davac odreuje ritam rada pod uslovom, naravno, da je u okvirima zakona. Za dr-avne slubenike poslodavac je Drava, a inokosni poslovodni organ je Vlada, pa ni u ovoj poslednjoj odluci o promeni rad-nog vremena nema nieg spornog. Spor-na je vajda: ta e biti bolje, ako boljitka uopte bude?

ta e biti sa onom navikom da se ra-nije odlazi sa posla koju pominje Kori Udoviki ili sa onim odlascima na ruak

sa koga se malo ko vrati a koje pominje premijer lino.

svi za voom

Nedelju dana otkako je odluka Vlade o kojoj je re stupila na snagu, poetak rad-nog vremena pomeren je za pola sata ra-nije i za zaposlene u jp Pota Srbije: kao, osniva ovog preduzea je Vlada Srbije pa je red da njihovo radno vreme bude usklaeno sa onim koji vai za vladine slubenike.

I gradonaelnik Beograda Sinia Mali doneo je reenje kojim je utvreno novo radno vreme u Gradskoj upravi, Grad-skom veu, Gradskom javnom pravo-branilatvu, zatitniku graana, Slubi za budetsku inspekciju i Slubi za inter-nu reviziju grada Beograda. Cilj takve od-luke je, kau, da se obezbedi e kasnije i racionalnije funkcionisanje organa grada Beograda i ostvarivanje potreba i prava graana i pravnih lica na jednak nain. Imajui u vidu da grad Beograd obavlja, pored izvornih poslova iz svoje nadleno-sti, i poslove dravne uprave koje mu je Republika Srbija poverila kao jedinici lo-kalne samouprave, bilo je neophodno da se radno vreme u organima grada uskla-di sa rasporedom radnog vremena u re-publikim organima. Istovremeno, jav-nim komunalnim preduzeima i drugim preduzeima i ustanovama iji je osniva grad Beograd preporueno je da donesu odluke o promeni radnog vremena, ima-jui u vidu prirodu posla koji preduzee obavlja. Svi su oni, uzgred budi reeno, na posao dolazili u 8, a u kakvoj je vezi admi-nistracija Gradske istoe s republikom

TRI MINUTA PRE ROKA: Jutarnja guva pred li omFoto: Igor Marinkovi

88


administracijom, to samo Bog i Gradona-elnik znaju, ako znaju.

Brzopotezno je uprilieno i radno vre-me strunih slubi Skuptine Srbije. Od-luku o tome donela je generalna sekre-tarka Jana Ljubii. Inae, prema Po-slovniku o radu, zasedanja u parlamen-tu poinju u 10 i traju do 18 sati, s tim to predsedavajui sednice moe da produ-i radni dan ukoliko za to postoji potre-ba, a po pravilu (skoro pa) nikad ne poi-nju na vreme.

Sva je prilika da e se ovaj ranorani-laki entuzijazam proiriti po celoj zem-lji, bez obzira to je u odluci precizirano na koga se odnosi na zaposlene u mi-nistarstvima, posebnim organizacijama i slubama Vlade, Republikom javnom pravobranilatvu i javnim agencijama. I predsednici optina su inokosni u svom malom zabranu, pa su vlasni, kako bi se izrazio nekadanji predsednik sr Jugo-slavije i republiki premijer Vojislav Ko-tunica, da propiu radno vreme poti-njenim im slubi, sve u skladu sa partij-skom knjiicom koja im je tu (malu) ta-korei inokosnost obezbedila.

Zaposleni u optini mora da bude na

poslu u 7.30 i saeka onoga ko trai neku dozvolu, overen papir ili dokument. Mora da ga saeka kao Boga, jer je plaen od tog oveka, ree onomad premijer Vui, ko-liko da ne bude zabune.

introvertno

Velika pobuna koju je premijer Vu-i oekivao, reklo bi se i zazivao, izosta-la je: tek se tu i tamo uo poneki argu-ment protiv, uvijen u glas razuma: a ko e i kad da vodi decu u kolu, jer kole po-inju da rade tek u 8, do posla valja i sti-i, a za to je potrebno neko vreme... Ergo, deca e ili deati u kolskom dvoritu sat i po, ili e morati sama u kolu.

Kao i na sve drugo, premijer i za ovo ima instant reenje: Od sledee kolske godine videemo da asovi poinju u 7.30 i roditelji vie nee imati te probleme.

To pitanje i taj odgovor, u stvari, razot-krivaju ozbiljan problem ovog drutva: nai dragi dravni slubenici se s razlo-gom pitaju a ko e njihovu decu da od-vede u kolu, ali nekako zaboravljaju da u Srbiji ima jo dece iji roditelji nema-ju tu sreu da imaju zagarantovano rad-no vreme, redovnu platu i sve drugo to uz dravnu slubu ide, ve rade u nekim fabrikama, trgovinama, upravljaju auto-busima, rade na gradilitima, ili su lekari, uitelji i profesori, ili neto ve... Svi oni su obavezni da se pojave na poslu mno-go ranije nego to e ovi sad morati. Ko njihovu decu vodi u kolu?

I tako, sva deca e od jeseni da se bude ranije, Radio Beograd e morati Dobro jutro, deco da premesti na pola sedam, a sve to da bi dravni slubenici radili onaj sat due do podneva, kad se po obiaju hvata krivina... ta je, uostalom, pola sata sna o kolskoj deci mlaeg uzrasta je re, spram spasa Srbije.

ZORAN MAJDIN

EX-YUU Hrvatskoj i Sloveniji za dravne slubenike predvieno je klizno rad-no vreme od pola osam do pola de-vet, odnosno do devet, a radni dan traje osam sati, s tim da je u Sloveniji petkom sat krae. U oba entiteta Bo-sne i Hercegovine Federaciji BiH i Republici Srpskoj radno vreme jav-ne uprave je od osam do etiri, a u Cr-noj gori od devet do pet.

99


Inostrane pohvale

Svi premijerovi gostiPoetak rada nove vlade Srbije obeleen je posetama vanih gostiju. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Eton doputovala je u Beograd odmah nakon izbora nove vlade, u narednim danima sledili su je komesar za proirenje EU tefan File, slovaki ef diplomatije Miroslav Lajak. Izreeno je mnogo lepih rei i nadanja da e Srbija sa novom vladom imati svetlu budunost

Etonova je izrazila zadovoljstvo zbog posveenosti Beograda na-pretku ka lanstvu u eu, dala snanu podrku i ohrabrenje vladinom reformskom kursu, ocenila da e put Sr-bije biti uspean i da nee dugo trajati. Slino je govorio i tefan File, zakljuiv-i da je naa zemlja ostvarila impresivan napredak na putu ka Uniji, da skrining pregovarakih poglavlja dobro napreduje i ukazuje da su predstavnici Srbije dobro pripremljeni i aktivni tokom skrining se-sija. Pre dolaska u Beograd, File je impre-sivnim nazvao i program koji je predsta-vio novi premijer Aleksandar Vui i ro-kove za realizaciju tog programa. Miro-slav Lajak takoe nije tedeo pohvale. Zahvaljujui Vladi i institucijama, imid Srbije u Evropi u potpunosti je prome-njen i sada je red da to osete i graani, a ekonomske reforme i evropske integra-cije jedini su put za to, rekao je Lajak.

avo je u detaljima

Gosti su kao prioritete vlade pominjali ekonomski oporavak zemlje, reforme, uvo-enje vladavine prava, uz koje su redovno navoeni normalizacija odnosa sa Priti-nom i pomirenje u regionu. U svearskim govorima, nije bilo mnogo detaljisanja oko pomenute normalizacije odnosa. O dosa-danjim dogovorima sa Kosovom govori-lo se u superlativima. Na posebnoj sednici parlamenta koja je organizovana u njenu ast, Ketrin Eton odala je poast Beogra-du na hrabrosti i dravnikom pristupu u odnosima s Pritinom. Danas, Srbiju svuda svi hvale zbog politikog vostva koje ste pokazali u dijalogu, postali ste in-spiracija drugima u regionu, rekla je e- ca evropske diplomatije, nazvala Srbiju vanim politikim partnerom eu i ukaza-la na doprinos Srbije saradnji i unapree-nju odnosa sa susedima, to je od klju-nog znaaja za stabilnost celog regiona.

Ni oko druge vrue teme, krize u Ukra-jini, nije se ilo preterano duboko. Istina, pre dolaska u Srbiju, tefan File je uka-zao da su oekivanja od drava kandida-ta takva da se ta zemlja ponaa u potpu-nosti u skladu sa pravilima eu od prvog dana svog lanstva u eu, to se tumai-lo kao jasna smernica kako da se Srbija odredi prema osudi Rusije i sankcijama prema ovoj zemlji, koje uvodi eu. Srbija se sankcijama nije pridruila, a File je u Be-ogradu izjavio da nije pokuao da utie na promenu stava nae drave, da je to-kom razgovora bilo rei i o ovoj temi, ali da je Srbija suverena drava i da eu po-tuje takav stav Srbije prema Rusiji, kao i po svim ostalim pitanjima. I baronesa Eton je izjavila da eu nee pritiskati Srbi-ju da se opredeljuje izmeu Unije i Rusije.

Premijer Aleksandar Vui je, komen-tariui diskusije o tom pitanju, rekao da razgovori nisu bili teki, verovatno sam

ja bio teak, kao to umem da budem, jer mi je mnogo stalo do suvereniteta Srbi-je. Mi podravamo teritorijalni integri-tet svake zemlje, pa i Ukrajine. Ali, recimo tako, molio sam da Srbija zbog tradicio-nalnih, istorijskih i drugih veza sa Rusi-jom sauva svoj stav i ne uvodi sankcije Rusiji, dodao je premijer.

Proklamovana neutralnost u sukobu dve strane od kojih su obe vane za Sr-biju jeste logian izbor, ali bie potreb-na hudinijevska vetina da se pomenuti suverenitet ouva, a pritisak da se Srbija opredeli e rasti. Oigledno je da na pita-nju Ukrajine velike sile lome koplja oko vanih pitanja, kao to su zone uticaja i energetski problemi, u kojima je Juni tok vaan segment, i naivno je verovati da e eu i Rusija dopustiti Srbiji da ou-va sadanju poziciju ukoliko ukrajinska kriza potraje, a deluje kao da je tek na po-etku. Ovih dana je u Beogradu boravio i

OPROTAJNE POSETE: . File i K. Eton u poseti A. VuiuFoto: Fonet

1010


predsednik ruske Dravne dume Sergej Narikin. Vui ga, dodue, nije primio, ali je Narikin u razgovoru sa poslanicima i predsednicom skuptine Majom Gojko-vi, Vuievom partijskom koleginicom, hvalio Srbiju, izrazio potovanje prema njenom mudrom postavljanju u vezi sa ukrajinskim kon iktom, i zahvalio srp-skoj javnosti na njenom stavu prema kri-zi u Ukrajini, za koji je naveo da je iden-tian stavu Rusije. I britanski premijer

Dejvid Kameron bio je pun pohvala za Vuia i vladu u svojoj estitci, ali u njoj je stajalo i da je za Srbiju, takoe, va-no da se uskladi sa irom spoljnom poli-tikom eu, da postupci Rusije u Ukraji-ni predstavljaju izazov za meunarodno pravo, i pretnju po evropsku stabilnost i da se Kameron nada da e se Srbija usko-ro pridruiti eu i osuditi nezakonite po-stupke Rusije.

to se tie Kosova, Aleksandar Vui je izjavio: Dijalog sa Pritinom e se na-staviti, jer ispred nas je mnogo stvari koje treba uraditi. Uveren sam da e i Srbi i Al-banci razumeti realnost. Budunost e pokazati ta je pomenuta realnost, i ta Evropska unija misli o stavovima pred-sednik Srbije i biveg Vuievog partij-skog efa Tomislava Nikolia, koji je u razgovoru sa inostranim gostima rekao da je Srbija spremna da se dogovori oko svega kada je re o pregovorima sa eu, ali da je priznanje kosovske nezavisno-sti neprihvatljivo.

politika i investicije

Uz prie o evropskom putu, Ukrajini, Kosovu, u reima gostiju i estitkama sa visokih mesta provlaila se i ekonomija. Tako je Etonova navela da se nada da e jedna od koristi u odnosima sa eu biti upravo ta poruka investitorima da je do-bro da dolaze, ulau i da je poslovanje u Srbiji dobar potez. Pominjui Vuievu nameru da poseti Sarajevo, britanski pre-mijer Kameron je napisao: Prepoznajem vau posveenost da se bavite ovim pi-tanjima, kao i elju za nastavak dijaloga sa Kosovom. To bi trebalo da izgradi po-verenje, i naroda i investitora, i da dove-de do poveane stabilnosti i prosperite-ta za ljude u Srbiji. Ne elei da otkrije detalje, Vui je najavio da e se krajem juna u Beogradu odrati veliki regional-ni skup koji e inicirati eu i na kome e se Srbija predstaviti kao uspena zemlja koja se razvija i koja je privlana za stra-ne investitore.

Srpska javnost, bar onaj njen deo koji ne stoji uz premijerove skute, ostala je prilino ravnoduna na iznenaujui pljusak pohvala iz inostranstva na ra-un vlasti. Hladan prijem vatrenih rei o Srbiji kao dravi nade i potencijala ve-rovatno je posledica injenice da, gleda-no iznutra, stvari izgledaju mnogo siv-lje. Da je verovanje da strani investitori prate apele politiara, blago reeno, na-ivno, javnost se uverila ve mnogo puta; na primer, posle potpisivanja Briselskog sporazuma, kada je Vui rekao da e za-moliti svoje nemake politike prijatelje da utiu na nemake rme da pohrle u Srbiju, valjda u znak zahvalnosti zbog ko-operativnosti Srbije oko Kosova. Gosti se, takoe, nisu bavili ni dubinom ni mra-nom perspektivom ekonomske krize u Srbiji, oajnim stanjem medija, uruava-njem sistema i institucija koje predvode Vui i njegovi saradnici, je inim popu-lizmom kao jedinom konstantom Vui-eve vladavine

Ni vlast sa Vuiem na elu ne bi tre-balo da se uznese izreenim pohvalama. I neki drugi lideri Srbije su u prolosti bili zatrpavani pompeznim titulama, po-put Slobodana Miloevia, koji je preko noi, posle potpisivanja Dejtonskog spo-razuma o miru u Bosni 1995. godine, na Zapadu avanzovao od balkanskog kasa-pina do faktora mira na Balkanu. Jeste

Vuieva mrana prolost trenutno zabo-ravljena, jeste da mu gotovo niko iz ino-stranstva sada ne zamera zbog naina na koji obavlja vlast unutar Srbije, jeste da mnogi, poput predsednika Evropske ko-misije osea Manuela Baroza, tvrde da je Srbija kljuni igra u jugoistonoj Evro-pi, kamen-temeljac evropske politike na Zapadnom Balkanu, ali lepe rei nita ne kotaju. Oekivanja politiara izvan granica Srbije od Vuia su velika, po-put dalje kooperativnosti oko Kosova, obuzdavanja Mileta Dodika, o odnosu prema ukrajinskoj krizi da ne govorimo, a jedan pogrean korak u tim poslovima moe trenutno da promeni i retoriku i srdane odnose.

Kako god, na pitanje novinara upue-no Etonovoj da li Vui moe da zavr-i pregovore do 2018. godine, kao to je najavio, Ketrin Eton je odgovorila: Da sam na vaem mestu, nikad ne bih sum-njala u kapacitete ovog oveka da obori rekord kada je re o vremenskim rokovi-ma... Divno je videti u Srbiji kako se kre-ete ka lanstvu u eu i videti toliko sna-nu posveenost i odlunost ne samo la-nova Vlade, ve i svih s kojima sam raz-govarala. To je garancija da e taj put biti uspean i da nee dugo trajati...

U memoarima Ficroja Meklejna, britan-skog o cira koji je od 1943. godine bio ef britanske vojne misije kod Titovog Vrhov-nog taba, naveden je i jedan njegov raz-govor sa Vinstonom erilom, tadanjim britanskim premijerom. eril je Meklejna poslao u Jugoslaviju da utvrdi ko se e ka-snije i iskrenije bori protiv Nemaca, par-tizani ili etnici. Meklejn je izuzetno ce-nio borbu partizana protiv Nemaca, ali je erilu rekao da e politiki sistem koji e partizani uspostaviti biti neizbeno na so-vjetskoj liniji. Da li nameravate da ivite u Jugoslaviji posle rata?, pitao je eril. Ne, gospodine. Ni ja. A poto je takav sluaj, ukoliko se manje vi i ja brinemo kakvu e vladu oni uspostaviti, utoliko bolje. To mo-raju sami da odlue. Ono to nas zanima je to ko od njih nanosi vie tete Nemcima. Inae, posete Ketrin Eton i tefana Filea bile su oprotajne, poto e posle majskih izbora za Evropski parlament biti izabran novi saziv Evropske komisije. Ni Etono-va ni File za sada nisu izrazili elju da se nastane u Srbiji.

MOMIR TURUDI

1111


Nagrada: Najevropljanin

Mera politike teineKo i kako odluuje o najevropljanima i moe li se predvideti sledei laureat

Ve nekoliko godina unazad oko prestine godinje nagrade Naj-evropljanin pletu se razne kon-troverze. Te dobili su je tajkuni, te politi-ari ijim je ranijim zaslugama Srbija iz-baena iz Evrope, te kako je mogue da su je dobili i ini i Dai i Vui, i zato sada Neboja Stefanovi. Farsa u koju se umotalo ovo priznanje iz godine u godinu kao da postaje sve neizbenija.

Neto od toga objanjeno je na veb-saj-tu ove nagrade (www.najevropljani.rs), gde se izmeu ostalog kae: Najevroplja-ni Srbije su uticajni, ugledni i rezultatski produktivni pojedinci koji su u svakoj po-smatranoj godini najvie inili ili postigli na planu evropskih integracija. Ako nisu uticajni njihove mogunosti da ozbiljnije pomeraju granice nae evropske stvarno-sti i budunosti su ograniene. Pojedinci malih kompetencija mogu da budu i bo-lji ljudi, i vei humanisti i vei Evroplja-ni od naih kandidata. Ali, sa stanovita Srbije i naroda koji ive na njenom po-druju to nee imati nekog vidljivog uti-caja. Gledano po tome, ove godine pobe-dili su: u oblasti politike Neboja Stefa-novi, bivi predsednik Skuptine Srbije i aktuelni ministar policije, zbog unapre-ivanja i promocije evropskih standarda parlamentarne demokratije, eljko Ser-ti, predsednik Privredne komore Srbi-je, kao strani dravljanin Hajnc Vilhelm, nemaki ambasador, Dragan Bjelogrli za kulturu i umetnost, Milanka Kari, osni-va Kari fondacije, za najevropskiji pro-gram, i Lovorka Nikoli, osniva kompa-nije Farmalogist, u oblasti preduzetni-tva i menadmenta. Polemika se ipak naj-vie vodi oko nagraenog politiara, pa se obino, ba kao u sluaju Neboje Ste-fanovia, njegova teina premerava po tome koliko je omiljen u samom vrhu vla-sti. Istina, mogao se taj stepen bliskosti uoiti i na skuptinskim zasedanjima za koja je i dobio nagradu. Na primer, kada je jednom u prisustvu tadanjeg ppv-a Aleksandra Vuia i najevropljanina prvo pokuao da odbrani poslovnik od njega a onda se dobivi munjevit prekor

naglo predomislio. Za njegovu smirenost i kulturan parlament ima se zahvaliti i odsustvu radikala, ali i tome to je Tomi-slav Nikoli postao predsednik Republi-ke, pa sone psovke iz zadnje klupe nije imao ko da mu uputi. Uostalom, s tim su se borili neki prethodni predsednici parlamenta, ali svejedno ispali su manje Evropljani.

i evropa i ukarica

Uglednu nagradu Najevropljanin dodeljuje nevladina organizacija Prva evropska kua u Beogradu, koja se zva-la i Prva evropska kua ukarica, zbog podrke koju joj je pri osnivanju pruila ova optina. I ve ovde, kod samog imena organizacije, zapinje jedan problem. Na-

ime, u Evropskom pokretu u Srbiji, na-stalom jo 1992. kao nevladina organiza-cija, saoptavaju da postoje dva organi-zatora ove nagrade. To su oni sami i Prva evropska kua u Beogradu, koja je nasta-la 2000. pod okriljem Evropskog pokreta, kada su zajedno ustanovili nagradu. Me-utim, 2008. zbog neslaganja oko jasnih pravila i procedura, lanova irija i dono-enja odluka o nominaciji i dodeljivanju nagrade, Evropski pokret se povukao iz toga. Onda, kako kau za Vreme, po-inje da se pojavljuje pravno lice koje ne postoji: Evropski pokret u Srbiji uka-rica. I mi sa njima imamo problem, sudski spor oko korienja imena. U izvetajima iz prethodnih dana pie da su manifesta-ciju Evropsko vee u Beogradu, na kom se dodeljuje nagrada, organizovali Prva evropska kua u Beogradu u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji ukarica i Gradom Beogradom. Dakle, Evropski po-kret u Srbiji ukarica ne postoji i nema-ju pravo da koriste to ime. Sa druge stra-ne, iz Evropske kue kau da od 2001. po-stoji takvo lokalno vee Evropskog pokre-ta, da ih ima jo na 20-30 mesta u Srbiji, da

je svako potpuno samostalno u radu, da ima svoje organe i da moe da bude regi-strovano u Agenciji za privredne registre, ali i ne mora. Uostalom, neka sud odlui.

O tome kako je sve to u prvo vreme izgledalo vie govori podatak da je za predsednika Prve evropske kue bio iza-bran ivorad Kovaevi, ambasador i biv-i gradonaelnik Beograda, osniva i ru-kovodilac Evropskog pokreta u Srbiji, a saradnici su mu bili Desimir Toi, Jelica Mini, Zoran Alimpi... Kao prvi najevro-pljani 2000. bili su izabrani: Zoran Alim-pi, tadanji predsednik so ukarica, i-van Saramandi, operski prvak, i Predrag Koraksi Koraks, karikaturista. Tih prvih godina meu nagraenima bili su i Miro-ljub Labus, Neboja ovi, Marija Bogda-

novi, Dragoljub Miunovi, Boidar e-li, Jovan irilov, a 2003. Zoran ini po-sthumno, Vladimir Gligorov, Goran Mar-kovi... Zanimljivo je dalje pratiti kreta-nje ove nagrade, pa stoga: 2004. dobijaju je Boris Tadi i ekonomista Stojan Sta-menkovi, potom Rasim Ljaji, dok je iz-bor Mlaana Dinkia 2006. izazvao prva vea neslaganja. I sam predsednik Evrop-ske kue ivorad Kovaevi bio je protiv, ali u korist Dinkia zbog zasluga u vidu vika u budetu, investicija i jo poneeg, glasala je veina. Ve 2007. nazire se ra-zlaz meu osnivaima nagrade. Na pred-log Evropskog pokreta u Srbiji, te godine nagraen je Vojin Dimitrijevi, a na pred-log Evropske kue u Beogradu, Nenad Po-povi za ekonomiju i Mia Jovanovi za kulturu i obrazovanje. Povodom toga, arko Kora, jedan od osnivaa Foruma za meunarodne odnose Evropskog po-kreta, uputio je poruku: Nakon vae od-luke da istaknutim tajkunima i simpati-zerima jul-a, stranke koja je imala otvo-renu antievropsku platformu, dodelite plaketu Najevropljanin 2007, molim vas da me izbriete iz vaeg lanstva.

" Sa vrha vlasti nagradu jedino nikad nije dobio Vojislav Kotunica

1212


od rastanka pa do farse

Od 2008. Evropski pokret u Srbiji vie ne uestvuje u ovom projektu i jedino pri-znanje koje dodeljuje je Doprinos godine Evropi, to nema nikakve veze sa Naje-vropljaninom. Iz Evropske kue, taj ra-zlaz za Vreme objanjava Stamenko Joksimovi, jedan od osnivaa i rukovo-dilaca ove organizacije: Nagradu odu-vek dodeljuje Prva evropska kua u Be-ogradu, a u toj prii jedno vreme sarad-nik je bio Evropski pokret u Srbiji. Isti ljudi su bili povremeno na elu i jedne i druge organizacije, to su bliske organiza-cije na neki nain. Prva evropska kua je u stvari i nastala kao ideja u Evropskom pokretu. Projekat je autorsko delo ekipe ljudi iz Prve evropske kue i kao takav je zatien u Agenciji za zatitu svojine. Zatieni su znak, naziv, procedura, pra-vila i to postoji kod nas kao dokument.

Kasnije su neki ljudi u Evropskom po-kretu dali ideju da se formira zvanian iri koji bi birao najevropljane. Smatrali smo da to nije dobro, jer gde god postoji tako ustaljen iri a ne iri krug ljudi, po-stoje uslovi za instrumentalizaciju. To je bio na stav i ostao je do danas. Takoe, postojala je ideja da se ceo ovaj projekat nansira preko nekih stranih fondacija. Mi smo izabrali tei put, nismo to hteli, jer bilo bi veoma neprijatno da biramo najevropljanina u Srbiji a da nam novac za to daje neka strana fondacija.

O tome ko tano bira najevropljane za odreenu godinu, Joksimovi kae:

Organizacioni odbor koji obavlja sve operativne i druge pripreme u vezi sa Najevropljaninom sastoji se od lano-va Evropske kue koji su vie ili manje poznati u javnosti. To su profesori uni-verziteta, vrhunski projektanti, inenje-ri, uspeni biznismeni, ali nisu ljudi koji se eksponiraju. U sledeoj fazi biranja Or-ganizacioni odbor se proiruje na Izbor-ni savet koji ine ljudi koji su u prethod-nom periodu dobili nagradu. Meutim, niko tu ne eli da se eksponira jer to onda znai otvaranje ka uticajima struktura moi a mi to ne elimo, elimo da bude-mo nezavisni. Od poetka nezavisno do-nosimo odluke.

Tako je u 2008. godini, kada Evropska kua prvi put potpuno samostalno bira najevropljanina, izabran Vuk Jeremi. Re-akcije su bile bune, naravno, zbog Jere-mievih izjava o Evropi, odnosno da Srbi-ja ne moe da trguje Kosovom da bi ula u eu: Ukoliko bi nas ipak stavili u tako neprijatnu situaciju, morali bismo da ka-emo ne bilo emu to predstavlja kre-nje naeg demokratskog poretka. Jere-mi je za svoje stavove tada imao punu podrku radikala, dss-a i Dveri, dok su neki drugi evropljani negodovali. Za najevropljanina 2009. proglaen je Ivica Dai, koji je pre uruenja nagrade rekao kako smatra da mu je priznanje pripa-lo zbog reformi u sps-u i doprinosa Mi-nistarstva unutranjih poslova evrop-skim integracijama Srbije. Iako je u delu obrazloenja stajala i njegova zasluga za

ukidanje viza, malo ko se na to osvrtao. Ne samo to u burnim reakcijama povo-dom nagrade Daiu niko nije estitao na ukidanju viza, smatrajui to uspehom ka-kve-takve prodemokratske dravne po-litike, nego je itav spektakl oko dodele nagrade najevropljanina neretko nazi-van neslanom alom i apsurdom.

Nisu proli mnogo bolje ni ostali la-ureati, Dragan utanovac, Oliver Duli, Bojan Pajti, jer nagrada je odavno miri-sala na koncentraciju politike moi. U poslednje dve godine, za najevropljani-na proglaen je Aleksandar Vui i sad Stefanovi... Ako biste hteli da razumete nau priu, objanjava Joksimovi, mo-rate prvo da proitate naa pravila bira-nja. Zato biramo ljude iz vlasti? Pa zato to oni svojim odlukama mogu da nas pribliavaju Evropi i mogu da nas uda-ljavaju. Stefanovi je pozitivno uticao na odnose u parlamentu, to je jedna evrop-ska norma. Smirio je strasti i uspostavio odnose sa predsednicima parlamenata u okruenju. Zbog parlamentarne razme-ne i zbog drugih stvari koje je inio, sma-tramo da je u tom momentu bio najza-sluniji. I Dinki kada je biran, bio je mi-nistar nansija, bio je vrlo uticajan i do-neo je neke mere, od pdv-a do skalnih kasa, zbog ega smo mi smatrali da nas u tom momentu pribliava Evropi. Mia Jovanovi je izabran za razvoj privatnog preduzetnitva u oblasti obrazovanja. On nije izabran zato to je lep, dobar, poten, ve za tano odreenu funkciju. U tom momentu imao je de facto po svim ele-mentima najvei privatni univerzitet u Srbiji koji je razvio. Kako, mi sad ne mo-emo da ulazimo u detalje. Kako e oni dalje da se razvijaju to je stvar koju mi ne znamo. Ali on nije dobio nagradu za obrazovanje, nego za preduzetnitvo u obrazovanju.

Sa vrha vlasti nagradu jedino nikad nije dobio Vojislav Kotunica. A bilo bi ljudski i u skladu s kriterijumima da se njegov potez naputanja vostva stran-ke zbog izbornog neuspeha proglasi od-govornom i zrelom politikom odlukom, pionirskim poduhvatom kod nas. Tako-e, i vrlo evropskim. Ne zna se jedino da li bi Kotunica prihvatio laskavu titulu najevropljanina. Ali ako je do kriteriju-ma, nagrada mu ne gine.

IVANA MILANOVI HRAOVEC

JO JEDAN NAJEVROPLJANIN: Stamenko Joksimovi uruuje plaketu Neboji StefanoviuFoto: FoNet

1313


Portret savremenika: Dragica Nikoli

U zemlji heklanja, dece i leptiraNije sporno to to se Dragica Nikoli opredelila za humanitarni rad time se bave i mnoge druge predsednike supruge. Sporno je to to se bavi optim mestima, a svoj bi uticaj mogla da iskoristi na bolji nain. U Srbiji ima toliko nesree, toliko tragedija, toliko nepravde, jada i bede, da poetika prve dame zvui u najmanju ruku nepristojno

Za Dragicu Nikoli moglo bi se rei sve izuzev da je ena koja se ne trudi. Naprotiv. Od dana kada joj je suprug postao predsednik, iz temelja je promenila i svoj izgled, i svoja intereso-vanja, i svoj nain ivota, kako bi sve oko sebe a i sebe samu konano uverila da je zaista prva dama Srbije.

No, ba kao i mnogo ta u zemlji u ko-joj damuje, Dragica Nikoli osuena je na neuspeh. enu koja se nekada pred-stavljala kao domaica i glavna Tomina podrka, teko da iko percipira kao am-basadorku Srbije, osobu od stila, huma-nitarku i uopte kao sve ono to se ona trudi da bude. Kad se pojavi na nekom meunarodnom dogaaju, ponekad ak i u drutvu drugih prvih dama; kad pro-govori o bilo emu van svog domaikog iskustva, Dragica jednostavno izgleda i zvui kao neko ko tu ne pripada i ko se tu sluajno naao.

dekupaNa samom poetku predsednike ka-

rijere Tomislava Nikolia, inilo se da e Dragica biti jedna od retkih ena udatih za politiare o kojoj neemo itati novin-ske feljtone i koja nam ni na koji nain nee iritirati nervni i mentalni sistem. Za razliku od veine onih koje dele nje-nu sudbinu, gospoa Dragica ranije nika-da nije bila aktivna u politici ili bilo emu to je s politikom u vezi; nikada se nije po-javljivala na vip dogaajima, nikada nije davala dirljive intervjue, nikada nije na-pisala knjigu. Znalo se samo da je Toma sreno oenjen, da mu je ena domai-ca i da ga svim srcem podrava iz senke.

Drama je, meutim, poela danom po-laganja predsednike zakletve, kada su razliiti modni eksperti poeli da se bave kompletom koji je gospoa odabrala za

tu priliku: aut t je, inae, ocenjen pozi-tivno. Nakon toga, svako malo bivali smo poaeni priama ija je poetika prela-zila granice dobrog ukusa i zahvaljuju-i kojima je Dragica Nikoli, devojako Ninkovi obina ena, bez nekih poseb-nih talenata ili zasluga postala neko na koga bi, valjda, svi trebalo da se ugleda-ju. Za ovu priu nevano je da li su krivi povodljivi mediji ili sns marketinka ma-inerija, ali injenica je da smo o Dragii-nom ivotu i idejama za protekle dve go-dine proitali verovatno vie nego o Tesli i Pekiu zajedno.

Izmeu ostalog, saznali smo da su se ona i Toma poznavali jo u ranom detinj-stvu, ali da su se zavoleli dan pre njego-vog odlaska u vojsku; da ga je ekala, a zatim pratila gde god ga je posao odveo. Dok se suprug, rame uz rame s Vojisla-vom eeljom i Aleksandrom Vuiem, bavio proirivanjem srpskih granica i borbom protiv svih koji su mislili dru-gaije, Dragica se zanimala vaspitanjem dvojice sinova, odravanjem domain-stva i velikog seoskog imanja u Bajeti-ni. S vremenom, postala je prava eksper-tkinja za lekovite trave, ajeve, peurke, zdravu hranu i sasvim neoekivano umetnost.

Kako je navedeno u jednom vanserij-ski neukusnom tekstu o njenom ivotu, ona ije, trika i hekla, bavi se slikanjem, mozaikom, vitraom, keramikom, deku-paom, pa ak i restauracijom manasti-ra Voljava: To je enski manastir, jako siromaan, jer se u njemu ne odravaju ni krtenja ni venanja. Spavali smo na aravima, istim, ali sa najmanje dvade-set zakrpa! Nagovorila sam prijateljice da im saijemo novu posteljinu. Tu smo na-li, u praini, bukvalno, predivni ikonostas iz 18. veka! Uzeli smo ga i u radionici u

Zemunu kompletno restaurirali. Bilo je toliko crvotoina. Prvo smo ga zatitili specijalnim japanskim papirom, pa smo ga u specijalnim kadama potapali u vo-sak. Zatim smo skidali slojeve, jer su ga monahinje farbale, ak i bronzom, dok nismo doli do pravih boja. Bio je to mu-kotrpan posao. Meutim, vladika Jovan nije dozvolio da se postavi u crkvi, on na to ima pravo, eli da mu ikonostas bude niskofrontalni da se vide ikone i freske.

Podjednak dar i entuzijazam Dragica Nikoli pokazala je i na polju mozaika. Uila sam kod profesora Slobodana Vit-kovia. Imala sam ve nekoliko radova, kad me je profesor pitao ta u sledee da radim. Odgovorila sam, Bogorodicu. Pro-fesor Vitkovi je posumnjao da u moi, jer to mi je bio tek trei mozaik u ivotu. Oseala sam i znala da u uspeti. Taj je mozaik velikog formata i nalazi se u na-em domu u Beogradu, objasnila je u jed-nom intervjuu.

Da ne duimo: iz medijskih napisa po-stalo je jasno da se zapravo radi o eni renesansnog pro la i interesovanja. Na-alost, novinari se za ove dve godine jo nisu pozabavili pitanjem kako joj je polo za rukom da se tokom samo jednog ivo-ta specijalizuje za toliko stvari i da u svi-ma bude toliko uspena, mada bi zaista bilo zanimljivo da i to saznamo.

humanitarnostitava stvar s Dragicom nije se zavrila

na neukusnim tekstovima i nadrealnim pro lima. Tek to se raskomotio u pred-sednikoj fotelji, njen suprug primio je i podstanare: ne marei za zakone ove dr-ave, pa ni za elementarnu pristojnost, u zgradu Predsednitva na Andrievom vencu uselila se ni manje ni vie nego humanitarna fondacija Dragica Nikoli.

1414


Zahvaljujui medijskom pritisku, fonda-cija je u meuvremenu promenila adresu i prela u jedan od Nikolievih privatnih stanova, ali ta epizoda svakako baca sve-tlo na pravi (politiki) karakter predsed-nika Srbije i njegove porodice. ak ni sve-monoj Mirjani Markovi, eni koja nije imala mere ni granice u demonstraciji sile i moi, nikada nije palo na pamet da svo-ju stranku ili neku drugu aktivnost ko-jom se bavi registruje na dravnoj adre-si, u zgradi ije odravanje plaa svako od nas. Nasmeenoj i umetnosti posvee-noj Dragici, meutim, jeste.

Slina bahatost (dravnog vrha, porodice Nikoli, poslunika sns-a?) iskazana je i izdavanjem di-plomatskog pasoa Dragiinoj majci: 85-ogodinja ena doi-vela je poast koja je u normal-nim dravama rezervisana za osobe koje predstavljaju dra-vu i, pod odreenim uslovima, za lanove njihove ue poro-dice. Da li je tata ua porodi-ca? Da li nas na bilo koji na-in predstavlja? To jo nismo saznali, ba kao ni itavu i pra-vu istinu o aferi paso. Mini-starstvo inostranih

poslova demantovalo je izdavanje takve putne isprave, ali je kasnije ipak najavlje-na revizija svih pasoa izdatih za vakta Ivana Mrkia. Poto smo se ve prisetili prolosti, evo jo jedne analogije: itava Sr-bija brujala je nekad o diplomatskim paso-ima Marka Miloevia, a danas to izgleda prilino naivno u kontekstu diplomatskih prerogativa gospoe tate.

Tu ipak nije kraj aferama direktno ili indirektno povezanim s Dragicom Niko-li. Kada je u oktobru prole godine Iva iki, lina asistentkinja i savetnica za medije prve dame, upisala prestinu Di-plomatsku akademiju Ministarstva ino-stranih poslova, postavilo se pitanje ne samo kakve ona veze ima s diplomati-jom, ve i zato Dragica uopte ima li-nu asistentkinju (koju, pretpostavlja se, opet plaa svako od nas). Kakav to va-an dravniki posao obavlja Nikolieva supruga, kad joj je neophodna (struna) pomo? Ova i druga pitanja u vezi s gos-

poicom iki ostala su bez odgovora kao uostalom i sva druga koja se tiu

porodice Nikoli. Osim Ive iki, spornom se poka-

zala i Violeta Kari, koja je u Agen-ciji za privredne registre navede-na kao upraviteljka Fondacije Dragica Nikoli. Kao deo ire porodice Kari, upraviteljka je i dalje na spisku onih ija je imo-vina sporna: u aferi Mobtel pominjala se kao osoba koja je po bagatelnim cenama kupo-vala nekretnine u vlasnitvu

kompanije (pa

1515


je stan na Vraaru pazarila po ceni od 185 evra po kvadratu, to je otprilike dva-deset puta manje nego to su kvadrat na toj lokaciji plaali obini smrtnici).

majke, deca i leptiriFondacija Dragica Nikoli osnovana

je poetkom 2013. godine, kada je objav-ljeno da e se baviti prvenstveno huma-nitarnim radom, kao i brojnim aktivno-stima za unapreenje kulture, i to pre svega edukacijom dece kolskog uzra-sta. Cilj fondacije je, kako je navedeno, da pomogne deci da dostignu svoj puni

potencijal. Za skoro godinu i po dana ko-liko ova fondacija postoji, ipak je ostalo nejasno ime se ona zapravo bavi: osni-vaica fondacije redovno se pojavljuje na sveanostima povodom otvaranja ovog ili onog porodilita, ove ili one kole, ali u nede nisanoj ulozi. Jednog dana, mo-da emo saznati koliko je para i od koga skupila, gde ih je uloila i da li kole i po-rodilita otvara kao predsednikovica ili humanitarka.

U meuvremenu, ona se verbalno suo-ila s razliitim problemima. Zahvaljujui tome, imali smo priliku da ujemo kako su majke stub porodice, smisla i konti-nuiteta nae dravnosti, temelj i poetak svega, ali i da roditelji treba da budu po-nosni, jer su deca jedina prava vrednost na ivotnom putu njihovog linog i nacio-nalnog prosperiteta. Medijska arhiva za-pravo ne belei nijednu Dragiinu izjavu koja bi izala iz kategorija optih mesta, izlizanih fraza ili jednostavno nonsensa. O bilo emu to nisu lekovite trave, he-klanje ili farbanje uskrnjih jaja, ona go-vori uglavnom kroz parole kojima bi mo-gla da zaseni samo one koji u ivotu nisu proitali ni slikovnicu.

To, ipak, ne znai da su joj ve pome-nuta Iva iki ili neki drugi medijski savetnik savetovali da uuti ili da se

dodatno edukuje. Naprotiv. Kao da joj neko sugerie da pria to vie, o to ra-zliitijim temama. Poto je u meuvre-menu osnovala i fondaciju Zavet, za-duenu za ouvanje i obnovu kulturno-umetnike batine, poela je da govori ak i o muzejima: Muzeji, naroito Na-rodni, imaju probleme, kao i Muzej Ni-kole Tesle i Prirodnjaki muzej. Oni ne-maju prostor za izlaganje. Nedavno sam saznala da imaju najveu kolekciju lep-tira u Evropi koju nemaju gde da dre. Pokuau sve da obezbedimo neki pro-stor, barem za leptire.

Nije, naravno, sporno to to se Dragi-ca Nikoli opredelila za humanitarni rad time se bave i mnoge druge predsed-nike supruge. Nije sporno ni to to pri-a o raznim temama to je elementar-no ljudsko pravo, garantovano svakom. Sporno je ovde to to se humanitarka Dragica bavi optim mestima, a svoj bi uticaj mogla da iskoristi na bolji nain. Sporno je to ponavlja fraze koje nita su-tinski ne znae i nita sutinski ne me-njaju, a mediji to (nekritiki, poltronski i bespotrebno) prenose. Na nekom dru-gom mestu, sve to ne bi bio problem reklo bi se, neka se sama bruka. U Srbiji, meutim, ima toliko nesree, toliko tra-gedija, toliko nepravde, jada i bede, da po-etika prve dame zvui u najmanju ruku nepristojno.

u bekim cipelamaOpti utisak ne postaje nita bolji ni

kada predsedniki par pree granicu. Naprotiv. Tek kada Nikolii budu sni-mljeni na nekim drugim mestima, sa nekim drugaijim svetom, postaje jasna ona narodna mudrost o nozi likoj, a ci-peli bekoj. I jedno i drugo su lepo, pri-stojno i skupo obueni. I jedno i drugo su nasmejani, drueljubivi, ini se i govor-ljivi. Istovremeno, meutim, prosenom

posmatrau izgleda da bi i jedno i drugo radije bili u svojoj Bajetini nego na me-stu na kojem su se nali. U tom smislu, ne zna se da li je tuniji prizor Nikolia s branim parom Obama, slika Dragice Nikoli u drutvu princeze od Monaka arlin ili njihovo zajedniko navijanje i mahanje zastavicama na otvaranju Zim-skih olimpijskih igara.

S druge strane, trebalo bi imati bar malo razumevanja za Dragiine muke. ak i neko ko je roen u svili i kadi- , neko ko je ivot proveo u bogatstvu, meu slavnim i uenim svetom, pitao bi

se kako da se ponaa, ta da obue i kae, kako da se pozdravi i kako da jede u go-stima kod amerikog predsednika ili la-nova neke kraljevske familije. Zamislimo onda kako li je tek eni iji je svet, bukval-no do jue, poinjao i zavravao u kui, u bati, meu decom i unucima; eni koja je krenula iz Kragujevca i stigla tek do Beo-grada; eni koja je roena i rasla u okol-nostima sasvim drugaijim od onih u ko-jima se nala.

Oni ije je ponaanje u ovoj prii za-ista neprihvatljivo jesu mediji koji su obinu enu Dragicu uzdigli u multita-lentovanu nacionalnu heroinu, kao i sa-vetnici koji od nje uporno pokuavaju da naprave damu dostojnu crvenog tepiha, akademskih krugova i evropskih dvoro-va. Iako je ona sigurno marljiva i vredna ena, iako joj kao i svakoj eni treba skinuti kapu to je odgajila svoju decu i odrala svoj dom, Dragica Nikoli na-prosto nije stvorena za svoju novu ulogu.

Nema za to nikakvih konkretnih, opi-pljivih dokaza. To se vidi, uje i osea u svakom njenom nastupu, prilikom sva-kog njenog pojavljivanja, a preskupe ci-pele, rmirane haljine i odlina minka i frizura nimalo ne pomau.

Jednostavno, ne biva. TAMARA SKROZZA

" Fondacija Dragica Nikoli osnovana je poetkom 2013. godine, kada je objavljeno da e se baviti prvenstveno humanitarnim radom, kao i brojnim aktivnostima za unapreenje kulture, i to pre svega edukacijom dece kolskog uzrasta. Jednog dana, moda emo saznati koliko je para i od koga skupila, gde ih je uloila i da li kole i porodilita otvara kao predsednikovica ili humanitarka

1616


NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

VVREMEREME 15. maj 2014.

1717

Nama nije dovoljno da nam predsednik bude nestranaki: on bi morao da bude i nepolitiki, poto napravi neki belaj svaki put kad se izjasni o politici

Konstruktivan predlogSeate li se onog blentavog oduevljenja dela nae Progresivne Inteligencije nad tim kako je Srbija, eto, u liku Nikoli Tomislava, ko biva, dobila nestranakog predsednika, za ra-zliku od njegovog zlog prethodnika, koji da je bio stranaki predsednik? Nikoli je svojim potonjim ponaanjem, avaj, us-peo prilino da obesmisli (hm, obesmisliti neto to je ve u startu bilo besmisleno?) entuzijazam svojih novopronaenih fanova sa neoekivane strane, jer je, sutinski, drukao za sns kad god je to bilo potrebno. Ali, nije to vano, sve je to sad lanj-ski sneg, a uostalom, drim da je na problem mnogo vei, tj. iri: nama vie nije dovoljan nestranaki, nego nam treba ne-politiki predsednik.

Kako sad to?! I kako se uopte moe biti nepolitiki pred-sednik drave? Pravo da vam kaem, nemam pojma. Priznajem da zvui nelogino, neostvarivo, apsurdno, (oksi)moronski. Ali mislim da nam druge nema, bar dok je mu Nikoli Dragice na tom mestu. U protivnom, ko zna u kakav jo belaj bismo mo-gli da upadnemo.

Evo o emu se radi. Nikoli je pre neki dan, niim neizazvan, detonirao poveu eksplozivnu napravu u regionalnoj javno-sti izjavom kako susedna Bosna i Hercegovina, sirota, moda i nee moi da opstane, ne to bismo joj mi, daleko bilo, ikako radili o glavi, nego to je jadnica sama od sebe eto takva, sva ni-kakva, nikako da se sastavi, pitanje je hoe li moi da izbegne skori odlazak na ahiret.

Dakle, ta smo ovde imali: predsednik jedne drave (Republike Srbije) je susednoj dravi (BiH), s kojom Srbija nije u ratu ili tagod slino, prorekao, s velikom verovatnoom, sko-ru smrt. Treba li da vam kaem da se takvo neto naprosto ne radi, nikada i nikako? Hajde da zamislimo ak i to da je Nikoli u pravu. Megjutoa, ta je on? Politki analitar? Harizmatini bradati profesor drutvenih nauka u farmerkama, sklon pom-peznim izjavama? Jok. Nego predsednik jedne drave, mirolju-bive i demokratske, teee k lanstvu u Evropskoj uniji (kojoj, bar naelno, tei i BiH). Kako je uopte mogue s takvog mesta izvaljivati takve stvari?

Dugo sam dumao o ovom ozbiljnom problemu i mislim da sam pronaao reenje. Naime, nije ovo prva, nego sto i prva opasna ili barem blamantna Nikolieva verbalna detonacija otkad je nastanio zgradu Predsednitva. I, ta povezuje dra-gi moj Votsone sve njegove sporne, pa i sasvim zaumne, mra-kobesne ili postiujue izjave? To da se tiu politike, da se bave politikim pitanjima! Sve do jedne! A to, ta stvar s politikom, to njemu nikako ne ide, to mu ne treba zamerati: nismo svi za sve. S druge strane, pitajte Nikolia bilo ta o peenju rakije, o unucima, o grupi Deep Purple ili ta znam ve emu, i nee biti

nikakvih problema: ovek naprosto krasnoslovi, milina ga slu-ati (naroito na mute).

Ergo, sutina mog predloga je ovo: nekom specijalnom parlamentarnom deklaracijom, vladinom uredbom, aktom Ustavnog suda ili ve neim slinim (neka pravnici razrade teh-nike detalje, ja ovde dajem iru sliku...) zabraniti predsedniku Republike Srbije Nikoli Tomislavu da daje bilo kakve politi-ke izjave, da se izjanjava i javno razmilja o bilo kakvim politi-kim pitanjima, i onim unutranjim, a naroito meunarodnim!

Ne vidim nijednu manu ovoj ideji, a prednosti su mnogo-struke: rastereen zamarajueg razmiljanja o politici, Nikoli e napokon biti koristan Otadbini (dobro, preterao sam, ali

bar nee biti tetan), a Otadbina je, s druge strane, njemu ve korisna, iz razloga sasvim oiglednih. I svi sreni, zar ne? Okej, moda e nam se ponegde u belom svetu smejati zbog ovako jedinstvenog sluaja nepolitikog predsednika, ali opet, zar nije bolje da se smeju to nam predsednik uti, nego da se mrgodni krste i levom i desnom kad god nam predsednik progovori?

Sad mi jo neto pada na pamet: nije ni to ba toliki pre-sedan kako na prvi pogled izgleda, samo treba biti promuu-ran i kreativan. Naime, svugde u svetu je uobiajena neformal-na funkcija suprunika predsednika (ili predsednice), a od su-prunika osobe na dravnikoj funkciji ne oekuje se bilo ka-kvo politiko izjanjavanje i opredeljivanje (tavie, to je izra-zito nepoeljno i smatra se nepristojnim), nego samo opte-humanistiko blagoglagoljanje, humanitarni rad, slikavanje sa selebritijima, decentno tamanjenje kanapea na diplomatskim prijemima i tome slino. Uostalom, evo, Nikoli Dragica se svo-jim javnim pro lom savreno uklapa u taj model, i ta joj fali? Od nje sigurno niko ne oekuje da lozo ra o izgledima Bosne i Hercegovine, ak ni onim na Mundijalu... I, jesmo li ikada mo-rali da crvenimo zbog nje? Ne, naravno.

Kuda nas to vodi? Pa, opet kaem: samo treba biti kreati-van, i svaki se problem da prevazii. Moda bismo u sluaju predsednikog para Nikoli mogli da proglasimo neku vrstu uzajamnog prezidencijalnog suprunitva (to je, uostalom, lo-gino i odgovara injenicama), pa bi ona po funkciji bila supru-ga predsednika, a on bi bio, recimo, suprug predsednikove su-pruge. Pa bi zato, kao suprunik, takoe bio poteen prava i obaveze davanja politikih izjava.

U meuvremenu, dok ispisujem ove konstruktivne redove, Aleksandar Vui je u Sarajevu. Tamo su ga sigurno pitali neto za Nikolia i on je, siromah, morao da se znoji i vrpolji od nela-gode. Primenom mog predloga, taj problem nestaje kao rukom odnesen! Rukom, glasakom, nam je, uostalom, i donesen...

Svedoanstva: Azilantske prie

Traei normalan ivotNevladina organizacija Centar za pomo i zatitu trailaca azila (CZA) priredila je dve

publikacije u kojima su sakupljene neke od pria trailaca azila. Publikacije pod nazivom Azilne prie dostupne su na sajtu CZA (www.apc-cza.org), a Vreme u ovom broju prenosi

neke od njih. Glavni likovi ovih pria poput Fribe, kojoj to nije pravo ime, vie nisu u Srbiji

biti kopt u egiptu

elim da ivim bilo gde mogu imati mir, unutranji mir i harmoniju sa okolinom, prijateljima i porodi-com. Biti Kopt u Egiptu danas oveka moe kota-ti ivota. Ja volim svoju zemlju i voleo bih da tamo provedem ceo svoj ivot, ali bog je reio da pobe-gnem i spasem se.

Roen sam i iveo sam u Kairu. Tamo sam zavr-io studije ekonomije i naao dobar posao. Meu-tim, izgubio sam etiri posla jer sam Kopt. Niko ne eli hrianina na svom poslu, a ovek to ne moe da sakrije, ni da eli.

Da li ste musliman ili Kopt pie nam u linim kartama i na pasou. Niko vie nije siguran. Re je o pravom progonu. U parohijsku crkvu su tokom protesta Muslimanskog bratstva upali ljudi i zapa-lili crkvu. Svetenik mi je rekao da beim.

Teka srca spakovao sam najosnovnije stvari, di-plomu, video-materijale kao dokaze, napustio ze-mlju i reio da traim azil u Srbiji. Ovo je evropska zemlja. Sada sam u azilnom postupku i nadam se da e odgovor biti pozitivan i da u ovde moi da nastavim svoj ivot.

Vano mi je da mogu da postim, da imam s kim da popriam, da se ispovedim, da ne moram da kri-jem ko sam i odakle sam. elim da radim posao u struci. U stalnom sam kontaktu sa svojom poro-dicom, oni se nadaju da u biti dobro. Strepim da li e oni biti dobro.

ja sam friba

Sada me svi mrze, pljuju me kad prolaze pored mene. Do jue smo se druile i priale o svemu, seale se svega iz Avganistana i Irana, ile zajedno u kupovinu, govorile o boljem ivotu i svojim oekivanjima... Sve ene su me volele jer volim da se alim i druim sa svima. Stalno smo se alile na moj raun jer sam samohrana majka, a dopadala sam se i mnogim Avganistancima ovde. Stalno su me zvali, hteli da pria-mo, da idemo zajedno do centra. Nisam elela da ostanem sama ni sa jednim od njih jer bi odmah poeli da priaju da sam nemoralna, da sam loa majka.

Ja sam Friba, Avganistanka iz Irana i sada me svi Avganistanci iz azil-nog centra ogovaraju i govore da sam odvrat-na, nemoralna, loa majka i loa osoba. ene kau da sam kurva, a deci je zabranjeno da se igraju sa mojom decom samo zato to sam se zaljubila u Tunianina, Arapina koji nije Avganistanac.

Svi su me zamrzeli zbog toga. Zaboravili su sve dobro o meni. Rastrzana sam, teko mi je, plaim se, plaim se za ivot svoje dece.

Avganistanci su bili besni. Njih 16 je do-lo sa sekirom da prete Ahmedu, pretili su da e nas oboje ubiti. Samo zato to sam izabra-la nekog ko nije iz Avganistana... Odbila sam sve njih i izabrala Arapina! Nala sam ljubav svog ivota. Ahmed je divan.

Moj mu je nestao u Turskoj, samo se jed-nog dana nije vratio sa posla. Vie od tri godine nemam nikakvih novosti od njega,

KULTUROLOKE SLINOSTI:...

1818


krenuo sam opetImao sam est godina kada je ispred nae kue ubijeno dvadesetoro ljudi. Sve sam video i nikada to neu zaboraviti. Roditelji su vukli svoju nastradalu decu putem, kao da su eleli da ih vrate kuama.

Nas troje je sa roditeljima pobeglo u Liban. Majka je ponela samo klju ako se ikada budemo vratili u Palestinu i ako tada bude bilo kue.

Majka je esto gledala taj klju i molila se. Nije se molila da se tamo vratimo ve samo da svi budemo dobro. Mislim da bi danas bila veoma ponosna na mene.

Ja sam uporan. U Libanu smo iveli u izbeglikom kampu na granici. Svata smo videli, ali nita se ne moe uporediti sa Palestinom. Ako ne ivite u pojasu Gaze, gde stie sva humanitarna pomo, vi ste potpuno zaboravljeni.

U libanskom kampu sam se oenio Palestinkom koja je roena tu, u kampu. Imamo dve erke, od dvanaest i trinaest godina.

Nedugo poto se starija rodila, ja sam otiao u Evropu pokuavajui da nam zaradim za ivot. Ilegalno sam se dokopao Nemake. Tamo sam radio na grae-vini, u restoranima i prodavnicama. iveo sam tako deset godina. Plan je bio da zaradim dovoljno i da njih tri dobiju lane pasoe i dou.

Provalili su me, deportovan sam i nisam znao gde sam. Jedva sam se dokopao kampa i uspeo da doem do porodice. Moje erke su porasle, ne seaju me se, ni-sam siguran ni da li me vole. Moja ena se obradovala to me vidi, ali primetio sam u njenim oima da se osea iznevereno. Roditelji su mi umrli.

Brat je pokuao da se vrati u Palestinu, ali nikada nismo saznali ta se desilo s njim. Krenuo sam opet. Ne znam gde bih voleo da ivim. Rastrojen sam emo-tivno, ali odrava me nada da emo jednom ponovo svi biti zajedno, da e to biti zakasneli zajedniki poetak.

PRIREDIO: MIRKO RUDI , (OPREMA TEKSTOVA REDAKCIJSKA)

nijednu vest da je iv. Sa decom sam na-stavila da beim.

Sada sa Ahmedom matam o novom ivotu u vajcarskoj, tamo gde nikome nije vano odakle je ko i gde ne mora voleti nekog iz svog naroda. elim da i-vim u zemlji gde e moja deca ii u kolu, a mi imati posao. U zemlji gde nema rata.

Svojoj porodici i porodici mog mua jo nisam nita rekla. Strepim da bi me se odrekli. Samo elim normalan ivot, sa svojom decom i nekim koga volim.

FOTOGRAFIJE: MILOVAN MILENKOVI

EKANJE I NEIZVESNOST: Traioci azila ekaju u naputenoj kui u Banji Koviljai (levo); ispred naputene kole u Bogovai (desno)

...Rodna diskriminacija ne zna za granice

Jaanje medijske slobode

Projekat Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti nansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program Jaanje medijske slobode u Srbiji. Objavljivanje ovog lanka omogueno je uz nansijku pomo Evropske unije. Sadraj lanka iskljuivo je odgovornost nedeljnika Vreme i ni na koji nain ne odraava stavove i miljenje Evropske unije.

1919


LISICAIDRAL

LJUBOMIR IVKOV

Savetnik za uzreice Politiari su uznapredovali u govornitvu, imaju sve bolju dikciju, vode rauna o akcentima, kao da e na konkurs za rts govore i oni Aleksandar, umesto Aleksandar, kako se donedavno pogreno i greno izgovaralo to kraljevsko, de-dovsko, ali i meunarodno ime. Novog premijera nisam uo da govori na Vladi, to ministri i nie rangirani inovnici oboavaju (ovee, kad izgovori na Vladi puno ti je srce, to je lozinka, znak prepoznavanja i dokaz da si ili lan Vlade, ili da si sa njom blizak: izraz na Vladi je trijumf nas vladi-naca nad gramatikom koja vai samo za birako telo!), ali se od njegove omiljene rei bolan oseam kao bolani Dojin kome izabrani lekar obeava jo jae bolove: od melema koji e dobiti u bolu e jote veem biti, i nikada nee ozdravi-ti: ljuta trava sa Miro planine nije za to da te rana mine, no da naim unucima sine...

Voleo bih da budem Vuiev tros Kan za jezika pita-nja, zapravo za uzreice i jezike rave navike (koje ima sva-ko od nas, ali nas premijer ba izlae nedostojnoj retorikoj monotoniji i predvidljivosti). Nisu te bolne reforme, bolni re-zovi i bolne odluke sintagme toliko ba dobre da e po nekoj od njih biti nazvana rok-grupa, to se sa erilovom mea-vinom krvi, znoja i suza desilo; istinabog, nije lako nai sino-nime za bol, ali ja bih premijeru preporuio da se jedno dve godine kloni medicinskih metafora.

Njegovi prethodnici, moda i on sam, satre nas neo-pravdanim i niim izazvanim sankcijama, niko od nas pi-skarala nije propustio da se tome naruga, ubrzo je i poruga postala jednako glupava i nesnosna (kao to su poalice o braku ili starenju dosadnije od same stvarnosti); boljevici i naa partizanija ubie boga u publici slikama iz mehani-ke: lokomotive napretka, bacanje klipova u tokove naeg razvoja... Ti su klipovi (kukuruza? metalni klipovi iz moto-ra sa unutr. sagorevanjem?) mnogog potencijalnog gradi-telja komunizma odbili i nainili od njega kulaka, reakci-onara i klas. neprijatelja; neko je prvi izgovorio porodica evropskih naroda, i sad od te porodice ne moe da se ivi, barem ja ne mogu, moj ivotni moto, san i cilj, i moj i moje zemlje, je da se pridruimo toj porodici (to je nemogue: u porodicu se dospeva roenjem, stupanjem u brak ili za-konskim usvajanjem, nema etvrtog naina), pri emu se preutno podrazumeva da je porodica vrednost bez prem-ca i mane, prenebregava se da je upravo porodica najee okrilje i poprite kunog nasilja, naslednih bolesti, seksu-alnog zlostavljanja, preljube, incesta i mnogo ega drugog to nije za podiiti se.

&Moj zadatak kao savetnika bio bi da pisane govore moga

efa pregledam, da utim markerom smerno, ali savesno i-goem odve rabljene rei i idiome te da na margini predlo-im ekvivalente koji e govoranciju, nadam se, uiniti ma-nje predvidljivom. U opisu mog rad. mesta (part time?) bilo bi i da presluam tonske zapise svega to je ef uivo, iz glave izgovorio, da makar naknadno ukaem na uestalost i tet-nost pojedinih izraza, dobro, ne moram ja, ali treba neko, ja mogu kao predujam i kao gest savetnike dobre volje pred-loiti premijeru da obnovi gradivo iz Svetog pisma koje je kraj svih drugih krasota i dubine vesma slikovito. Kad ga na-vika ponese da milioniti put kae bolan neka se ugrize za jezik, neka kae kako unapred odlino znade da e se usled njegove ma koliko dobronamerne, iskrene i nadasve mudre

vladavine u mnogoj kui, fabrici i dravnoj ustanovi nared-nih sedam godina uti samo pla i krgut zuba: koliko bi se slualaca koji veeraju uz televizor prenulo i reklo: E, ta ti je dobra, voo!

&Ni po slub. dunosti ni privatno ne pratim Evroviziju

(koja je promenila pol: Evrosong!), tako da sam moda i po-slednji u Srbiji saznao za pobedu ene s bradom i za uznemi-renost koju je pobednica izazvala u svim hormonski uravno-teenim porodicama i dravama. Zna se za enu s bradom ot-kad je sveta i veka, u skromnijim cirkusima bila je jo kako vana i zapaena taka, puk nije alio ni talire za kartu ni dlanove da nagradi najee i samo puku pojavu ene sa bra-dom; potonja nije izazivala strah ni sablazan upravo zato to je nastupala kao pitoma i dobroudna nakaza, primana je sa simpatijom i pozdravljana aplauzom, ali se znalo da sa njom neto opasno ne tima, publika je smatrala pravednim da privreujui u cirkusu ena s bradom donekle ublai i izva-di tetu koju joj mati priroda beslovesno i nemilosrdno ini, ama su se stvari sad sasma posuvratile: ja nastupam ovde ne zato to imam bradu ispod enske frizure i ponad enskih drugih obeleja, ja ovde pevam i tavie pobeujem jer od-lino pevam, a ove sam sezone u velikoj formi!

Branitelji porodi. vrednosti e na to: Nemamo nita pro-tiv ena s bradom ako ih ne viamo, ili ako nastupaju kao neko ko je i reklamiran kao greka prirode, ne traimo mi da se one istrebe, ali se mora znati da su nenormalne, kako mi to znamo, pa znamo zato to smo mi ispravni, licencirani pri-merci homo sapiensa, bez ikakovog felera ili razloga za rekla-maciju Prirodi i Njezinom Tvorcu.

Naa privreda je u agoniji, preduzea su u komi, oekuju nas bolni rezovi i nita manje bolno uivanje rana bez anestezije, daleko smo mi od skidanja konaca koje e isto tako boleti, a neke rane ponovo e se raiti i prokrvariti

VVREMEREME 15. maj 2014.

2020

NATAA SEKULI, IBMNATAA SEKULI, IBM

Trajni Trajni proces proces

promenepromene

DIGITALNA KOMUNIKACIJADIGITALNA KOMUNIKACIJA

Na korak Na korak od opinga, od opinga, na klik do na klik do informacijainformacijaELJKO TOMI, OSAELJKO TOMI, OSA

Saveti Saveti mladim mladim menaderimamenaderima

USPEHA!REDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA VREME, IZLAZI SVAKOG PRVOG ETVRTKA U MESECUREDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA VREME, IZLAZI SVAKOG PRVOG ETVRTKA U MESECU

Klub dorih pRsOvnih Leja

VREME USPEHA! 21 MAJ 2014

Intervju: Nataa Sekuli, direktor prodaje IBM-a za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju

Trajni proces promeneOno to IBM moe da prui kao korisniku se pomera u neki drugi smer u cloud, poslovnu

analitiku i mobilne i drutvene tehnologije. Krajnji korisnik postaje sve glasniji i sve se bolje uje

kroz drutvene mree on sada ulazi u firmu na nivou odluivanja ta e biti firmin sledei korak

Nakon jedanaest godina i niza pozicija u

IBM-u, Nataa Sekuli nedavno je posta-

la direktor prodaje ovog giganta za Srbiju,

Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. U inter-

vjuu za Vreme Nataa Sekuli, diplomira-

ni inenjer beogradskog Elektrotehnikog

fakulteta i master biznis administracije

(MBA) britanske Warwick poslovne kole,

govori o munjevitim promenama koje se

dogaaju u svetu informacionih tehnolo-

gija (IT) i neophodnosti potpune promene

tradicionalnog naina razmiljanja, koji sve

vie postaje beskoristan u svetu koji se ne-

prestano menja.

VREME: Pre dolaska na sadanju pozi-

ciju bili ste operativni direktor za Rumu-

niju i celu Jugoistonu Evropu. Moete li

uporediti trite Srbije sa regionom koji

ste pokrivali?

NATAA SEKULI: Region je organizovan

tako da sve drave meusobno koriste

slinosti i mogunosti ostalih drava. Do-

bar deo slinosti postoji, ali ima i velikih ra-

zlika, prevashodno u tome da li je zemlja u

EU ili nije, koliki je stepen investicija i koja

je veliina lokalne IBM organizacije. Cilj je

da u Jugoistonoj Evropi iskoristimo znanja

koja se nalaze u svakoj od drava u kojima

posluje IBM, i mislim da dosta dobro uspe-

vamo u tome to zbog ljudi iz IBM-a, to

zbog naih partnera koji poseduju neke je-

dinstvene sposobnosti.

Gde je pozicija Srbije u svemu tome?

Srbija je odlino pozicionirana u znanju, i

softverskom i servisnom, kao i u telekomu-

nikacionoj industriji. Od svih drava u regiji

mi imamo najozbiljnije projekte, implemen-

tirana su najozbiljnija reenja (ili je imple-

mentacija u toku), koja ne pokrivaju samo

Srbiju, nego i regiju.

A ta nije odlino u Srbiji?

Ne bih da ulazim u neki politiko-

ekonomski aspekt. Mi posmatramo

makroekonomske faktore u svim drava-

ma, kako bismo mogli da pozicioniramo

stepen investicija i raspored ljudskih resur-

sa. Realno, Srbija je tu malice uzdrmana,

ali se vidi ozbiljan pomak i elja da se to

nadomesti. IBM uvek gleda u budunost i

vidimo i predviamo koji su potencijali. I u

tom smislu, mi imamo jednu reenicu: IBM

is here to stay, to znai da su planovi po-

slovanja koje IBM ima u nekoj zemlji uvek

dugoroni

Kako oekujete da se IBM dalje razvija

nakon to ste doli na novi poloaj?

Odgovoriu vam iz dva aspekta: iz linog,

ta ja kao pojedinac donosim IBM-u, i iz

aspekta trita kako se trite trenutno

razvija i samim tim kako mu IBM pomae

u daljem razvoju. Lino, donosim regional-

no iskustvo, to zbog rada sa regionalnim

kuama, to zbog poznavanja velikog bro-

ja ljudi iz IBM-a u regiji, a i ire, u Evropi.

Donosim kontakte i poznanstva sa ljudima

koji su strunjaci u oblastima koje su nam

potrebne. Mi ovde imamo ljude koji su od-

lini strunjaci u mnogim oblastima, ali

nam uvek treba jo, i uvek su nam potreb-

ne specijalizovane vetine kako bismo po-

digli vrednost koju korisnik dobija na vii

nivo. Sa druge strane, prilagoavajui se,

razumevajui trine uslove i smer u kome

se Srbija kree, nastaviemo sa razvojem

nae CTO studije kao strateke pomoi

vladi na poveanju efikasnosti, transpa-

rentnosti i integracije sistema. Vrlo nam je

bitno da nastavimo sa razvojem tog pro-

jekta, zato to nam je u stratekom razvoju

vaan momenat saradnja i poboljanje e-

uprave i vlade.

ta je tada, u oktobru 2013, dogovoreno

u vezi sa vaom studijom o razvoju elek-

tronske uprave? Da li ste vi tada uestvo-

vali u tim razgovorima?

Jesam, kao regionalni resurs na tadanjoj

prezentaciji, na kojoj je prisustvovao veliki

broj ministara, tadanji premijer Dai i di-

rektor za Centralnu i Istonu Evropu Dejvid

la Ros. Tada je predstavljena studija koja

je prikaz predloga strategije i predloga re-

enja za odreeni broj ministarstava, kako

bi svako od njih moglo da bude efikasnije i

transparentnije, kako bi se lake moglo in-

tegrisati sa ostalim sistemima i pruati to

bolju podrku kao javni servis.

U januaru je kompanija Lenovo izvri-

la akviziciju IBM-ove serverske divizije. I

ranije ste saraivali sa Lenovom, 2005.

je ova kompanija kupila va PC biznis. O

emu je sada re?

Posmatrajui kako se kree trite, IBM je

u cilju davanja to boljih dodatih vrednosti

svojim klijentima, odluio da izae iz tog

posla sa niskom marginom dobiti, i investi-

ra u nove inicijative.

Koje?

To su pre svega Watson grupa, kako bismo

krenuli u novu eru kompjutinga kognitiv-

nog kompjutinga, i kompanija Soft Layer,

kako bismo pojaali cloud servise. Re je

o kompaniji koja prua usluge na nivou

cloud infrastrukture kao servisa (IaaS). Tu

akviziciju smo izvrili prole godine. Po-

to je cloud nain prenosa u informacio-

nim tehnologijama (IT delivery model), IBM

eli da bude u sva etiri modela cloud ser-

visa infrastrukturi, platformi, softveru i

poslovnim procesima isporuenim u for-

mi usluge.

Znai, ovo je bila prodaja neega to ne

donosi toliki profit?

Ono to IBM moe da prui kao korisniku

se pomera u neki drugi smer, to je cloud,

poslovna analitika i mobilne i drutvene

tehnologije. Svesni smo da krajnji korisnik

postaje sve glasniji i da se sve bolje uje

kroz drutvene mree. Kako bi u realnom

vremenu shvatio ta se deava, IBM ula-

e u razna reenja, da bi to onda mogao

VREME USPEHA!22 MAJ 2014

da daje kao dodatu vrednost krajnjem ko-

risniku. Dau vam jedan primer. Pitali smo

direktora upravnog odbora jedne od tri naj-

vee banke u Turskoj: ta vas dri budnim

nou, ta vam ne da da spavate? On nije

pominjao ni cene ni efikasnost, nego je re-

kao: Ono ta e sutra izai o naoj banci

na Fejsbuku ili Tviteru. Taj aspekt pozna-

vanja trita mi zovemo iskustvo klijenata.

Vrlo nam je vano, kao i naim klijentima,

ta e njihovi korisnici misliti o njima, ta

su njihove potrebe, kako oni mogu da ue-

stvuju u dizajniranju raznih reenja. Krajnji

korisnik sada ulazi u firmu na nivou odlui-

vanja ta e biti firmin sledei korak.

Da li to znai i da ugovor sa Telenorom

koji ste potpisali ima najvie veze sa nji-

hovom kupovinom KBC banke?

Ne, nema. Mi smo u saradnji sa Teleno-

rom prepoznali one oblasti poslovanja koje

Telenor eli da unapredi, i tu smo im po-

mogli, nema direktne veze sa kupovinom

banke.

Njima je jedna od vanijih stvari u posled-

njem periodu bila upravo to ulazak na

finansijsko trite.

To samo govori o tome kuda ide ovaj svet,

ba to to ste napomenuli. Mi radimo stu-

dije kako bismo razumeli ta se dogaa u

svetu. U razgovoru sa 23 hiljade direktora

izvrnih, finansijskih, operativnih, direk-

tora marketinga, informacija eleli smo

da razumemo ta je to to oni vide kao

transformaciju u njihovom poslovanju, ta

je to to ima eksterni uticaj na njihovo po-

slovanje i gde oni moraju da se okrenu. Ta-

kva kretanja rukovode svaku kompaniju u

donoenju poslovnih odluka.

ta va cloud sistem donosi to neki dru-

gi sistemi nemaju?

Napomenula sam sve delivery modele

cloud servisa. Sa druge strane postoje tri

tipa clouda privatni, javni i hibridni, u za-

visnosti od potrebe korisnika i osetljivo-

sti njihovih podataka. Ono to IBM nudi

je irina. U razumevanju korisnike potre-

be on moe da prepozna koji od delivery

modela i koji od tipova clouda je korisniku

potreban.

Zar ne moe korisnik to sam da odredi?

Moe, ali moe da postoji i dijalog. Jedna

od stvari koje smo uli i razumeli posle ove

pomenute studije jeste da korisnici ele da

uju koje je IBM-ovo vienje stvari, kako bi

IBM neto uradio. Oni ele da uju od IBM-

a savet.

Velika je teina vaeg imena, zapravo.

Velika je odgovornost onoga to im pred-

loimo i zajedno implementiramo kao bi-

znis reenje za odgovarajuu industriju, za

odgovarajui sektor. U naem fokusu jeste

da postoji dijalog izmeu naih korisnika i

partnera.

Deluje fascinantno da IBM, koji je dece-

nijama bio poznat po PC-jevima, napravi

takav potpuni pomak.

IBM sada prolazi kroz jednu od najveih

transformacija, to kulturolokih, unutar

firme, nainu kako mi razmiljamo, sa kim

i kako priamo, to u stratekom, kako

smo organizovani, ta su nam strateki

momenti. U ovom naem razgovoru ja ni-

jednog trenutka nisam pomenula hardver,

softver, servise, jer smo svesni koliko po-

daci u dananjem vremenu postaju va-

ni i kako je vano izvui neku vrednost iz

tih podataka, tako da smo tu usmerili ra-

zvijanja i biznis reenja. Onda imate na-

in kako vi radite delivery IT-ja, to je ve

cloud kao reenje, to nije samo maina, i

tree je iskustvo klijenata, svesnost koliko

taj potroa svojim aktivnim postojanjem

na drutvenim mreama i sa mobilnim teh-

nologijama ulazi u preduzea i utie na

odluke.

Ali iza svega toga ipak stoji maina.

Neka maina. A vi ste potpuno izali iz bi-

znisa sa tim mainama.

IBM je uradio deinvesticiju Sistem X-a, ali

IBM nije izaao iz infrastrukture, odnosno

hardverskog biznisa. Mi smo i dalje u sfe-

ri vrhunskih skladitenja, power i mainfra-

me kompjutera, odnosno Z maine. Taj

segment hardvera je visoko vredan, jer on

daje i performanse i efikasnost, i potpu-

no se uklapa u ono to krajnjem korisni-

ku treba. Priamo o modelima razmiljanja

i skalabilnosti, efikasnosti, brzini imple-

mentiranja, kako bi klijenti pre mogli da

implementiraju neke promocije za svoje

korisnike pred kraj godine, kada se obavlja

najvea kupovina. E sad, to ne moete da

uradite tradicionalnim metodama, ve mo-

rate potpuno da promenite razmiljanje. To

je trajni proces promene.

FOTO: Aleksandar Andjic

VREME USPEHA! 23 MAJ 2014

Digitalna komunikacija

Na korak od opinga, na klik do informacijaU Srbiji ukupno 3,2 miliona stanovnika starijih od 16 godina aktivno koristi internet to ini

52 odsto domae populacije. Korisnici interneta u naoj zemlji nedeljno provedu u proseku 13

sati u razliitim aktivnostima na mrei najzastupljeniji ureaj je i dalje desktop raunar, uz

primetan porast broja korisnika koji pristupaju sa mobilnog telefona (14 odsto) i tablet raunara

(2 odsto). Pozitivan primer iz prakse digitalnih komunikacija veoma je vidljiv u sluaju oping-mola

Delta City, koji je, osim konstantnog unapreenja ponude brendova, dodatni izazov pronaao u

uspostavljanju i negovanju onlajn komunikacije sa potroaima od prisutnosti na najpopularnijim

drutvenim mreama Fejsbuk i Tviter do lansiranja prve mobilne aplikacije oping-mola u Srbiji

U vremenu kada su digitalne komunikacije

postale sveprisutni deo svakog segmenta

ivota, biti offline je postalo nezamislivo.

Odavno za oping vie nisu dovoljni samo

novanik i kreditna kartica sada su tu sa

vama i Fejsbuk, Tviter, Instagram, Forskver,

Pinterest, mobilne aplikacije i mnoge dru-

ge mree koje omoguavaju da kupujete

bre i lake, kao i da svoje lepe trenutke

podelite sa stotinama, ili hiljadama, svojih

prijatelja i pratilaca.

Prelaz sa desktop i laptop raunara na pa-

metne telefone i tablet ureaje najbolje

ukazuje na elju korisnika da budu u po-

kretu i uvek na korak do svih informacija

i zanimljivih deavanja. Tome u prilog go-

vore i brojne selfie fotografije iz opinga,

slike novih omiljenih modnih komada ili

tvitovi o odlinim popustima.

Prema poslednjem istraivanju IAB Euro-

pe, o nainu i uestalosti upotrebe me-

dija, pod nazivom Mediascope Europe

2012 kao glavni zakljuak navodi se sve

prisutniji trend da mlaa populacija poka-

zuje tendenciju da tradicionalne medije,

od gledanja TV programa do itanja vesti

i sluanja radija, prati putem interneta. U

Srbiji ukupno 3,2 miliona stanovnika stari-

jih od 16 godina aktivno koristi internet

to ini 52 odsto domae populacije. Neki

od rezultata studije pokazuju da korisnici

interneta u Srbiji nedeljno provedu u pro-

seku 13 sati u razliitim aktivnostima na

internetu, od kojih su najpopularnije ko-

munikacija e-mailom, razmene instant po-

ruka i aktivnosti na drutvenim mreama.

Najzastupljeniji ureaj za pristup interne-

tu je i dalje desktop raunar, uz primetan

porast broja korisnika interneta koji pristu-

paju sa mobilnog telefona (14 odsto) i ta-

blet raunara (2 odsto). Prema IAB-ovom

istraivanju, 44 odsto ljudi u Evropi koristi

pametan telefon sa pristupom internetu,

dok u Srbiji taj broj iznosi 21 odsto kori-

snika. Ovi podaci pokazuju da je domae

trite tek u razvoju, pre svega zbog loe

ekonomske situacije. Meutim, primetno

je da se b

Vreme1219

Documents

Transcript of Vreme1219